Република Српска Republic of Srpska

Универзитет у Источном Сарајеву University of Eastе Sarajevo

Факултет пословне економије Faculty of Business Economics
Бијељина Bijeljina

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ЦАРИНСКИ СИСТЕМ И ЦАРИНСКО

ПОСЛОВАЊЕ

ТЕМА: АКЦИЗЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Ментор: Студент:
Доц. др Весна Петровић Ивана Новаковић
Бр. индекса: 51/12

Бијељина, октобар 2020.

 САДРЖАЈ

УВОД .......................................................................................................................... 3

1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ АКЦИЗА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ............ 4

1.1. Акцизни производи у БиХ............................................................................. 4

1.2. Порески обвезник и регистрација ................................................................ 6

2. ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ КОЈИ УРЕЂУЈУ ОБЛАСТ АКЦИЗА У БИХ ................. 8

3. АКЦИЗЕ У БИХ 2020. ГОДИНЕ ........................................................................ 11

4. ХАРМОНИЗАЦИЈА АКЦИЗА У БИХ СА СТАНДАРДИМА ЕУ ......................... 13

ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................... 14

ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................... 15

2
 УВОД

Пореска структура одређене државе која је дефинисана на начин да подстиче

раст, инвестиције, штедњу и сл., углавном је усмјерена на акцизе и поред њих
на порез на додату вриједност и еколошке захтјеве. Изузетан значај за
ефикасност државе има и институционални фискални оквир и подјела
надлежности за порезе. Када је у питању Босна и Херцеговина, приликом
формирања пореске стратегије и мјера у области пореза, наилази се на бројна
ограничења у уставном, правном, економском и другим аспектима, који упућују
на висок ниво фискалне децентрализације.

Предмет овог рада односи се на начин регулисања политике Босне и

Херцеговине у области акциза. Циљ рада је указати на ефикасност ове
политике, њене карактеристике и значај. Водећи се тим, формирана је
структура рада коју чине три дијела.

У првом дијелу рада се говори о појму и карактеристикама акциза у Босни и

Херцеговини. Првенствено су дефинисани акцизни производи и наведене стопе
акциза за исте, а потом је ријеч о појму пореског обвезника и његовој
регистрацији.

У другом дијелу рада се говори о законским прописима који регулишу област

акциза у Босни и Херцеговини, са акцентом на Закон о акцизама БиХ,
правилник и поједине инструкције везане за ову област. У трећем дијелу рада је
графичким путем приказано стање по питању индиректних пореза и акциза у
БиХ током ове године.

Један од циљева Босне и Херцеговине је свакако чланство у Еврпској унији. Да

би остварила регионалну конкурентност, Босна и Херцеговина треба, између
осталог, порадити и на степену опорезивања акциза у БиХ у смислу испуњења
захтјева постављених од стране Европске уније. Управо је поменуто разлог због
којег је у четвртом дијелу рада ријеч о хармонизацији у области акциза у БиХ са
стандардима ЕУ.

3
 1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ АКЦИЗА У БОСНИ И
ХЕРЦЕГОВИНИ

Прије навођења карактеристика акциза, потребно је осврнути се на то како су

оне дефинисане у Закону о акцизама Босне и Херцеговине. У складу са тим, у
наставку ће прво бити ријечи о њиховом појму, а затим и о законским
прописима који регулишу исте.

1.1. Акцизни производи у БиХ

Према Закону о акцизама Босне и Херцеговине1 у акцизне производе се

убрајају:
 нафтни деривати;
 дуванске прераћевине;
 безалкохолна пића;
 алкохол, алкохолна пића и воћна природна ракија;
 пиво и вино;
 кафа.

Сваки од наведених производа има своје подгрупе. Тако се, према овом закону,
у нафтне деривате убрајају: моторни бензини, укључујући и безоловни,
независно од октанске вриједности и комерцијалног назива, дизел горива и
остала плинска уља, петролеј (керозин); лож-уље екстра лако и лако
специјално (ЕЛ и ЛС).2

Стопа акцизе за нафтне деривате плаћа се по јединици мјере, по литри, и то:3

 дизел гориво и остала плинска уља 0,30;

 петролеј (керозин) 0,30;
 моторни бензин (безоловни) 0,35;
 моторни бензин 0,40;
 лож-уље, екстра лако (ЕЛ) 0,30;
 лож-уље, лако специјално (ЛС) 0,30.
1
Закон о акцизама у Босни и Херцеговини, Службени гласник Босне и Херцеговине 49/09, члан
4, доступно на: http://www.uino.gov.ba/b/Registar_propisa/Zakon_akcize.html, 15.10.2020.
2
Ibid., члан 5.
3
Панић П., Петровић В., Царински систем и царинско пословање, Факултет пословне економије,
Бијељина, 2012., стр. 21.

4
У дуванске прерађевине спадају:

 цигарете и
 остали дувански производи.

Цигаретама се сматрају смотуљци дувана прикладни за пушење, обавијени

омотачем који није од природног дувана, производи слични цигаретама који се
састоје од смотуљака дувана обавијених једноструким и двоструким омотачем,
дувански штапићи који се једноставним неиндустријским поступком стављају у
папирни омот за цигарете или се умотавају у папирне листиће и дувански
производи стављени у промет под називом цигарете.
У остале дуванске производе у смислу овој закона се убрајају:

 цигаре и цигарилоси;
 дуван за лулу и дуван за пушење;
 дуван за шмркање и жвакање;
 остали дувански производи.4
Акциза за дуванске производе одређена је малопродајном цијеном и
количином по мјерној јединици за дуванске прерађевине. Акциза на цигарете
плаћа се пропорционално, по стопи од 42% на основицу утврђену по закону и
посебна акциза од 7,50КМ на 1000 цигарета, односно 0,15КМ за паковање
цигарета од 20 комада.5 Износ акцизе за алкохолна пића плаћа се по литри
апсолутног алкохола и то: алкохол 15КМ, алкохолна пића 15КМ и воћна
природна ракија 8КМ.
У безалкохолна пића се убрајају сва безалкохолна пића од воћног сока, воћне
базе, биљних екстраката, житарица и сурутке, умјетна освјежавајућа
безалкохолна пића и нискоенергетска освјежавајућа безалхоколна пића. У
безалкохолна пића се у смислу овог закона не убрајају природне минеране,
газиране и негазиране воде, изворске домаће и увозне воде и стоне воде, 100%
природни сокови од воћа и поврћа и њихових мјешавина, сокови од воћа и
поврћа, те њихове мјешавине, са или без додатка воде, са или без додатог
шећера, са или без конзерванса, са или без CO2, са или без вјештачких боја,
вјештачких арома и других вјештачких додатака, са стварним и декларисаним
удјелом 50% и више воћа и/или површа у сувој твари, као и сирупи, прашци и
пастиле намијењени за припрему безалкохолних пића разблаживањем у води.6

4
Ibid., члан 6.
5
Панић П., Петровић В., Царински систем и царинско пословање, Факултет пословне економије,
Бијељина, 2012., стр. 22-23.
6
Закон о акцизама у Босни и Херцеговини, Службени гласник Босне и Херцеговине 49/09, члан
7, доступно на: http://www.uino.gov.ba/b/Registar_propisa/Zakon_akcize.html, 15.10.2020.

5
Када је ријеч о алкохолу, под њим се подразумијевају све врсте алкохола без
обзира на поступак добијања и сировину која се користи за призводњу, а
проценат алкохола треба да буде виши од 2%. 7 Пивом се сматра освјежавајуће
пјенушаво пиће добијено од воде, јечменог слада, квасца, нензаслађених
житарица и хмеља, без обзира на концентрацију екстраката у сладу или
алкохола у пиву, док се вином сматра вино од грожђа, вермут и остала вина
ароматизирана биљем или ароматским тварима.8

Назив „кафа“ у смислу овог закона укључује сирову кафу без обзира на садржај
кофеина, пржену кафу, љуске и опне пржене кафе и остале производе чија
садржина подразумијева проценат са 50 и више процената кафе.9 Акциза за
кафу плаћа се по јединици мјере тј. по килограму приликом увоза и то за пржену
кафу, љуске и опне пржене кафе и остале производе у износу од 3КМ, и за
сирову кафу у износу од 1,50КМ.

1.2. Порески обвезник и регистрација

Предузетник као правно лице је за вршење привредне дјелатности регистрован

у суду, а уједно и порески обвезник који акцизне производе производи или увози
на територију Босне и Херцеговине. Правно лице или предузетник који набави
алкохолна пића, воћне ракије и вина директно од произвођача који није
обухваћен системом пореза на додату вриједност, сматра се обвезником
акцизе.10 Порески обвезник који производи или увози акцизне производе има
обавезу регистрације код Управе за индиректно опорезивање прије почетка
вршења дјелатности из које проистиче пореска обавеза за акцизну робу којом
тргује.

Правно лице се уписује у Јединствени регистар обвезника индиректних пореза

у складу са прописима који регулишу упис у регистар. Управни одбор је
надлежан за дефинисање услова за регистрацију и престанак регистрације
пореског обвезника. Правни субјект пријављује дјелатност регионалном центру
Управе за индиректно опорезивање према сједишту пореског обвезника у року
од минимално 15 дана прије него што почне са радом.

7
Ibid., члан 8.
8
Ibid., члан 9.
9
Ibid., члан 10.
10
Панић П., Петровић В., Царински систем и царинско пословање, Факултет пословне
економије, Бијељина, 2012., стр. 20.
6
Подаци који су обавезни у склопу пријаве дјелатности се односе на:11

 назив и сједиште правног лица;

 идентификациони број;
 мјесто;
 адресу;
 врсту акцизних производа и сировина који су предмет производног
програма;
 адресу производног програма;
 одговорне особе;
 вријеме рада;
 друге податке кључне за једноставније проналажење предметног мјеста
и могућности уласка службених лица у наведени простор ради обављања
контроле.
Обавеза пореског обвезника се односи и на пријаву складишта регионалном
центру Управе за индиректно опорезивање у складу са сједиштем пореског
обвезника. То је дужан да учини у року од 15 дана прије почетка рада. Такође,
порески обвезник је обавезан да све промјене по питању података везаних за
акцизне производе пријави Управи у року од 8 дана рачунајући од дана
наступања промјене.

11
Панић П., Петровић В., Царински систем и царинско пословање, Факултет пословне
економије, Бијељина, 2012., стр. 21.

7
 2. ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ КОЈИ УРЕЂУЈУ ОБЛАСТ
АКЦИЗА У БИХ

На основу претходног поднаслова се може закључити да је основни закон који

уређује област акзиза у БиХ Закон о акцизама Босне и Херцеговине који је
усвојен 2009. године. Овим законом је уређен начин опорезивања промета и
увоза претходно наведених врста производа посебном врстом пореза –
акцизом. Оно што је битно напоменути јесте да се одредбе поменутог закона
примјењују и на област путарине. Приходи по основу акциза и путарина се
уплаћују на Једиствен рачун Управе за индиректно опорезивање Босне и
Херцеговине.
Такође, објављен је у Правилник о примјени Закона о акцизама у БиХ који
помаже у јаснијем одређивању производа који се опорезују акцизом, затим
регулише регистрацију пореског обвезника, пријаве производних погона и
складишта, утврђивање пореске основице и сл.12

Поред поменутог закона и правилника, на сајту Управе за индиреткно

опорезивање се могу пронаћи и четири инструкције које се тичу области акциза,
а оне су наведене на табели 1.

Табела 1. Објављене инструкције у области акциза у БиХ

Инструкција о спровођењу поступка поврата акцизе и путарине по основу

1.
међународних споразума;

Инструкција о спровођењу члана 16. Одлуке о поступку ослобађања и поврата

2.
акцизе и путарине по основу примјене међународних уговора;

Инструкцију о привременом изношењу акцизних маркица и њиховог

3.
раздуживања при увозу акцизних производа;

Инструкција о надлежности организационих јединица Сектора за порезе за

4. спровођење Закона о акцизама у Босни и Херцеговини и Правилника о
примјени Закона о акцизама у Босни и Херцеговини.

Према: Регистар прописа Управе за индиректно опорезивање Босне и

Херцеговине, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/b/Registar_propisa/Zakon_akcize.html, 10.10.2020.

12
Правилник о примјени Закона о акцизама у Босни и Херцеговини, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/sr/2009/SRP%20Pravilnik%20o%20primjeni
%20Zakona%20o%20akcizama.pdf 16.10.2020.
8
Инструкцијом о спровођењу поступка поврата акцизе и путарине по основу
међународних споразума прописује се надлежност за вођење поступка по
захтјевима за поврат акцизе и путарине по основу међународних споразума,
надлежност за доношење рјешења, надлежност за доношење рјешења по
жалби на првостепено рјешење, надлежност за извршење рјешења којим је
одобрен поврат и обавеза вођења евиденције и израде софтверске
апликације.13 Надлежност ових послова припада Групи за пружање услуга
пореским обвезницима Одсјека за порезе у Сарајеву.

Инструкцијом о спровођењу члана 16. Одлуке о поступку ослобађања и поврата

акцизе и путарине по основу примјене међународних уговора прописује се
спровођење одредбе члана 16. Одлуке о поступку ослобађања и поврата
акцизе и путарине по основу примјене међународних уговора.14 Према члану 2
ове инструкције, право на поврат акцизе и путарине по овом основу се
остварује у склопу међународног пројекта пружања помоћу у којима се као
обавеза БиХ истиче да ови пројекти не буду оптерећени индиректним порезима.
Инвеститор је тај који остварује право на поврат акцизе и путарине.
Инструкција о привременом изношењу акцизних маркица и њиховог
раздуживања при увозу акцизних производа је дефинисана са намјером
поједностављења поступка пријављивања привременог изношења из царинског
подручја БиХ преузетих акцизних маркица чија је намјена означавање акцизних
производа који се стављају у слободан промет на територији БиХ.

Такође, овом инструкцијом се прописује начин раздвајања привремено

изнијетих акцизних маркица при увозу и стављању у слободан промет акцизних
производа означених тим маркицама приликом увоза и стављања у слободан
промет акцизних производа.15

13
Инструкција о спровођењу поступка поврата акцизе и путарине по основу међународних
споразума, Службени гласник БиХ", број 5/09, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/Porezi/Akcize/BOS%20INSTRUKCIJA%
20povrat%20akcize.pdf, 11.10.2020.
14
Инструкција о спровођењу члана 16. Одлуке о поступку ослобађања и поврата акцизе и
путарине по основу примјене међународних уговора, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/Porezi/Akcize/Bcl16.pdf, 15.10.2020.
15
Инструкција о привременом изношењу акцизних маркица и њиховог раздуживања при увозу
акцизних производа, Службени гласник БиХ, број 68/09, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/2009/BOS%20Instrukcija%20iznosenje%
20akciz%20markica.pdf, 15.10.2020.
9
Инструкција о надлежности организационих јединица Сектора за порезе за
спровођење Закона о акцизама у Босни и Херцеговини и Правилника о
примјени Закона о акцизама у Босни и Херцеговини регулише надлежност
организационих јединица Сектора за порезе за спровођење поступака који се
тичу примјене Закона о акцизама у Босни и Херцеговини и Правилника о
примјени закона о акцизама у БиХ.16 Одредбе ове инструкције се односе на:

 регистрацију пореског обвезника;

 пријаву производног погона и складишта;
 пријаву и поврате акцизе и сл.

16
Инструкција о надлежности организационих јединица Сектора за порезе за спровођење
Закона о акцизама у Босни и Херцеговини и Правилника о примјени Закона о акцизама у Босни
и Херцеговини, Службени гласник БиХ, бр. 98/09, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/2009/BOS%20Instrukcija%20nadleznost
%20Sekt%20za%20poreze%20za%20provodj%20ZOA.pdf, 15.10.2020.
10
 3. АКЦИЗЕ У БИХ 2020. ГОДИНЕ

У првa двa мjeсeцa 2020. гoдинe нaстaвљeн je рaст прихoдa oд индирeктних

пoрeзa, кojи су у oднoсу нa исти пeриoд прeтхoднe гoдинe зaбиљeжили
кумулaтивни рaст oд 45,3 милиoнa КM (4,5%). Нajвeћи дoпринoс рaсту прихoдa
je oд ПДВ-a кojи je нaкoн уoбичajeнoг jaнуaрскoг пaдa нa мjeсeчнoм нивoу, у
фeбруaру зaбиљeжиo мjeсeчни рaст. Значајно смaњeњe прихода од царина
мoжe дoвeсти дo буџeтских прoблeмa.17 Цaринe сe нaплaћуjу нa увoз рoбa из
трeћих зeмaљa, првeнствeнo из Кинe. Прeлиминaрни пoдaци индирeктних
пoрeзa зa мaрт укaзуjу дaљи рaст прихoдa oд индирeктних пoрeзa, кojи ћe
зaсигурнo у пeриoду кojи дoлaзи прeтрпjeти пoрeмeћaje усљeд глoбaлнe
пaндeмиje COVID-19.

График 1. Мјесечне промјене индиректних пореза

Извор: Мјесечни економски преглед Централне банке БиХ за период јануар-

фебруар 2020. године, Централна Банка БиХ, Сарајево, 2020.

Годишња стопа раста акциза приказана је у наставку рада.

17
Мјесечни економски преглед Централне банке БиХ за период јануар-фебруар 2020. године,
Централна Банка БиХ, Сарајево, 2020.
11
 График 2. Годишња стопа раста акциза 2020. године

Извор: Мјесечни економски преглед Централне банке БиХ за период јануар-

фебруар 2020. године, Централна Банка БиХ, Сарајево, 2020.

На графику је видљиво да је у првим мјесецима ове године наплата прихода од

акциза порасла, уколико се иста упореди са наплатом 2019. године. У 2020
години, прикупљeнo je 230,7 милиoнa КM пo oснoву aкцизa (рaст oд 6,6 милиoнa
КM). Усљед мjeрa рестриктивне политике кoje су услиједиле збoг пaндeмиje
COVID-19, примјетна је мања тражња за акцизним производима, при чему се
нарочито истиче област нафтних деривата. Због поменутих мјера, очекују се и
даље негативни ефекти по питању наплате прихода од акциза.

12
 4. ХАРМОНИЗАЦИЈА АКЦИЗА У БИХ СА
СТАНДАРДИМА ЕУ

Земље у транзицији су се суочиле са великим изазовима у покушају

формирања адекватније структуре пореског система, а међу њима и Босна и
Херцеговина.18 Захтјеви европских интеграција по питању опорезивања се
оглавном тичу индиректних пореза. Као један од задатака БиХ у том смислу се
намеће осигурање спровођења реформи у области индиректних пореза у
складу са стандардима Европске уније везаних за ову област. Имајући у виду
доминантан удио индиректних пореза у пореској структури и зависност нижих
нивоа владе од наплате индиректних пореза, потребно је имати на уму који
фискални ефекти произилазе из пореских мјера, односно како се пореске мјере
рефлектују на макро и микро плану.
Опредјељењем за чланство у ЕУ, БиХ се обавезала на усклађивање начела
опорезивања ПДВ-ом и акцизом са стандардима ЕУ. Парадокс фискалне
структуре Босне и Херцеговине се огледа у томе што је процес централизације
индиректних пореза значајно неутрализован високим нивоом фискалне
међузависности између централне владе и ентитета по питању доношења
одлука о индиректним порезима, док на другој стране постоје потпуно
аутономни системи директног опорезивања на средњем нивоу власти.19 Све
наведено се одражава на имплементацију реформи у области пореза у Босни и
Херцеговини.

Стопе акциза у БиХ када су у питању нафтни деривати су испод прописаних

минималних стопа у ЕУ. Ове стопе су константне од 2009. године. По питању
регионалне пореске конкурентности и након повећања акциза стопе акциза у
БиХ ће бити испод стопа акциза у земљама у окружењу, мада ће цијене добара
и услуга бити мање стимулативне за нерезиденате у транзиту или пограничним
подручјима.20 У циљу одржања постојећег нивоа везаног за регионалну
конкурентност ове земље, требало би повећати акцизе везане за нафтне
деривате до висине минималних стопа Уније и успорити ниво раста пореског
оптерећења акциза.

18
Росић Беновић К., Порески систем у БиХ и реформа пореза на доходак у РС, Транзиција вол.
14, бр. 30, 2012., стр. 134.
19
Антић Д., Хармонизација индиректних пореза у БиХ са стандардима ЕУ у функцији економског
раста, ACTA ECONOMICA Година XV, број 27, 2017., стр. 182.
20
Ibid., стр. 190.
13
 ЗАКЉУЧАК

Акцизе су један од најстаријих пореских облика, што само потрвђује њихов

значај за сваку државу, па и за Босну и Херцеговину. Ова земља, као и многе
земље у транзицији, суочава се са великим изазовима приликом формирања
структуре везане за порески систем. у БиХ, надлежност по питању фискалне
политике припада ентитетима, што говори о недовољној усклађености
фискалне политике на нивоу саме државе.

Примјетно је да политика акциза представља једно од битнијих питања везаних

за испуњавање стандарда Европске уније. Комплексна фискална структура у
Босни и Херцеговини додатно отежава спровођење хармонизације са
правилима пореске политике Европске уније, без обзира што правила Уније по
овом питању нису ригорозна и не захтијевају превелике измјене. Конкретно, у
области акциза, БиХ би требала да поради на измјенама акциза везаних за
нафтне деривате.

У циљу одржања постојећег нивоа конкурентности, требало би порадити на

повећању стопе акциза за нафтне деривате до висине минималних стопа на
нивоу Уније. Један од задатака за Босну и Херцеговину по питању акциза јесте
и настојање да се успори темпо раста акциза на цигарете.

Како је основни циљ Европске уније развој унутрашњег тржишта и монетарна

интеграција држава чланица, Босна и Херцеговина може постати чланица Уније
само уколико прати њене смјернице примјењујући стратегију која ће је довести
до стабилизације, између осталог, и прихода од акциза.

14
 ЛИТЕРАТУРА

1. Антић Д., Хармонизација индиректних пореза у БиХ са стандардима ЕУ у

функцији економског раста, ACTA ECONOMICA Година XV, број 27, 2017.

2. Мјесечни економски преглед Централне банке БиХ за период јануар-

фебруар 2020. године, Централна Банка БиХ, Сарајево, 2020.

3. Панић П., Петровић В., Царински систем и царинско пословање, Факултет

пословне економије, Бијељина, 2012.

4. Росић Беновић К., Порески систем у БиХ и реформа пореза на доходак у

РС, Транзиција вол. 14, бр. 30, 2012.

Закони, правилници и инструкције:

 Закон о акцизама у Босни и Херцеговини, Службени гласник Босне и

Херцеговине 49/09, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/b/Registar_propisa/Zakon_akcize.html, 15.10.2020.

 Правилник о примјени Закона о акцизама у Босни и Херцеговини,

доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/sr/2009/SRP%20Pra
vilnik%20o%20primjeni%20Zakona%20o%20akcizama.pdf 16.10.2020.

 Инструкција о спровођењу поступка поврата акцизе и путарине по основу

међународних споразума, Службени гласник БиХ", број 5/09, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/Porezi/Akcize/BO
S%20INSTRUKCIJA%20povrat%20akcize.pdf, 11.10.2020.

 Инструкција о спровођењу члана 16. Одлуке о поступку ослобађања и

поврата акцизе и путарине по основу примјене међународних уговора,
доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/Porezi/Akcize/Bcl
16.pdf, 15.10.2020.

15
  Инструкција о привременом изношењу акцизних маркица и њиховог
раздуживања при увозу акцизних производа, Службени гласник БиХ, број
68/09, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/2009/BOS%20In
strukcija%20iznosenje%20akciz%20markica.pdf, 15.10.2020.

 Инструкција о надлежности организационих јединица Сектора за порезе

за спровођење Закона о акцизама у Босни и Херцеговини и Правилника о
примјени Закона о акцизама у Босни и Херцеговини, Службени гласник
БиХ, бр. 98/09, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/2009/BOS%20In
strukcija%20nadleznost%20Sekt%20za%20poreze%20za%20provodj%20ZO
A.pdf, 15.10.2020.

Остали интернет извори:

 Регистар прописа Управе за индиректно опорезивање Босне и

Херцеговине, доступно на:
http://www.uino.gov.ba/b/Registar_propisa/Zakon_akcize.html, 10.10.2020.

16