Универзитет у Источном Сарајеву

Педагошки факултет у Бијељини

Предшколско васпитање и образовање

ТЕМА:
Формирање појма скупа код дјеце предшколског
узраста

Ментор: Студенти:
Проф. др Драгица Милинковић Марина Милановић 7/18-В
Сара Гостимировић 40/18-В

Бијељина, 2021.
1
 САДРЖАЈ
Увод..........................................................................................................................2
Операције са скуповима.........................................................................................3
Бинарне релације.........................................................................................4
Развијање појма скупа............................................................................................5
Упоређивање скупова............................................................................................6
Млађи узраст (од 3 до 4 године)...........................................................................8
Средњи узраст (од 4 до 5 година).......................................................................10
Старији узраст (преко 5 година)...........................................................................11
Прилози.................................................................................................................13
Закључак................................................................................................................16
Литература.............................................................................................................17

2
 УВОД

У овој теми ''Формирање појма скупа код дјеце предшколског узраста'',

нећемо говорити о аксиоматској теорији скупова, већ о интуитивној теорији
скупова, која говори да је скуп основни појам, интуитивно познат свакоме.
Оснивач интуитивне теорије скупова је Георг Кантор, који је дефинисао скуп
као ''укупност различитих објеката'', што значи да су објекти који чине скуп
различити међусобно, а ипак повезани неким својством и чине одређену
цјелину (нпр. ученици једног одјељења, јато птица, геометријске фигуре
уопште...).
Објекти који чине један скуп представљају елементе или чланове тог скупа.

Скупови могу да се задају на више начина:

1. Аналитички (задаје се на сљедећи начин: уколико скуп А има коначно
много елемената, тада његове елементе стављамо између витичастих
заграда, нпр., А={1,2,3};
2. Синтетички (задаје се на сљедећи начин: преко карактеристичног
својства које посједују његови елементи, нпр., А={x|p(x)} и читамо га:
''А је скуп елемената х, гдје елементи х имају својство р'';
3. Графички (елементи се приказују у затвореним кривим линијама).

Скупови се обично обиљежавају великим словима абецеде.

Постоји скуп који нема елемената, то је празан скуп, који се означава:

{} или Ø.

Скуп А је подскуп скупа Б ако је сваки елемент скупа А такође елемент скупа
Б. Ту чињеницу пишемо:
А СВ
и читамо ''скуп А се садржи у скупу Б.
Два скупа А и В су једнака ако су сви елементи једног скупа уједно елементи
другог скупа, и обрнуто.
Партитивни скуп скупа А, у ознаци Р (А), јесте скуп чији су елементи сви
подскупови од скупа А.
Р(А)={Х|Х С А}

ОПЕРАЦИЈЕ СА СКУПОВИМА

3
Унија два скупа А и В, у ознаци АUB, јесте скуп који садржи елементе који
припадају бар једном од скупова А и В.

AUB{xIxϵA V xϵB};

Пресјек два скупа А и В, у ознаци АᲘВ, јесте скуп који садржи све заједничке
елементе скупова А и В.

АᲘВ={х|xϵА Λ хϵВ};

Разлика скупова А и В, у ознаци А\В, јесте скуп који садржи све елементе из
скупа А који нису у скупу В.

А\В={х|хϵА Λ хϵВ};

Симетрична разлика скупова А и В, у ознаци А∆В, јесте унија скупова А\В и

В\А.

А∆В=(А\В)U(В\А);

Комплемент скупа А у односу на скуп U, у ознаци А', јесте скуп елемената из

скупа U, који нису у скупу А.

А'={х|хϵU Λ xϵА}.

Декартов производ
Уређен пар елемената а,b у ознаци (а, b), јесте пар елемената за које
важи (а, b) ≠ (b, a) – редослијед елемената код уређеног пара је битан.
Декартов производ скупова А и В, у ознаци АхВ, јесте скуп свих
уређених парова (а, b), гдје је аϵА, bϵB.

AxB={(a,b) I aϵA Λ bϵB}.

Бинарне релације

4
Бинарна релација из скупа А у скуп В, је сваки подскуп р Декартовог
производа АхВ. У математици се уводи појам бинарне релације за било који
скуп чији елементи могу бити било које природе.

Бинарна релација је рефлексивна ако и само ако за сваки елемент хϵА

уређен пар (х,х) задовољава релацију.
Бинарна релација је симетрична ако и само ако је сваки елемент х у
релацији у, онда је и у у релацији са х.
Бинарна релација је антисиметрична ако и само ако је хру и урх, онда
х,у морају бити једнаки.
Бинарна релација је транзитивна ако и само ако за било које
елементе х,у,zϵA. Ако је хру и хрz, онда је и хрz.

Бинарна релација која је рефлексивна, симетрична и транзитивна, јесте

релација еквиваленције.
Бинарна релација која је рефлексивна, антисиметрична и транзитивна, јесте
релазија поретка.

Слика 1. Бинарне релације

РАЗВИЈАЊЕ ПОЈМА СКУПА
5
 При развијању појма скупа најјаче је изражена корелација са
упознавањем околине, јер свуда око нас су примјери природних скупова или
објеката који се могу лако довести у узрочно посљедичну везу, односно
повезати неким својством у неку цјелину коју ћемо назвати скуп тих објеката.

Првенствено је важно да васпитач прати интересовања дјеце, али да он

и ствара интересовања дјеце, односно да их мотивише.
Математички појмови су апстрактни, не могу се видјети ни дохватити и
дијете не може изразити жељу да се игра скупова кад није ни чуло за њих,
мада су њихови коријени у реалном свијету, треба само наћи ту везу
апстрактног појма и реалног свијета и најбољи начин да то дјеца схвате.

У том циљу васпитач ће маштовито и тенденциозно опремити центре

интересовања, тако да ће дијете спонтано добити неке информације о
скуповима, ма за који центар интересовања се одлучило.

Слика 2. Разврставање елемената скупа

УПОРЕЂИВАЊЕ СКУПОВА
6
 Када се говори о упоређивањеу скупова и класификацији по
квантитену, не мисли се на пребројавање елемената скупа и упоређивање
тако добијених бројева, то се односи на операцију пресликавање скупова,
1-1 придруживањем елемената једног скупа елементима другог скупа.
Нпр. на слици су дати скуп мјесеца и скуп звијезда.

Слика 3. Упоређивање елемената скупа

Сваком мјесецу придружићеми једну звијезду тако што ћемо повезати

линијом. Примијетићемо да је у другом скупу остала једна звијезда без
мјесеца те ћемо рећи да у другом скупу имамо више чланова (1) него у
првом скупу, односно у првом скупу има мање чланова (1) него у другом
скупу.

7
Ако сваки члан првог скупа има свог пара у другом скупу, онда кажемо да у
другом скупу има исто толико или једнако чланова као у првом скупу и
обрнуто, односно, скупови су једнакобројни или истобројни (еквивалентни)
али нису једнаки.
Једнаки скупови имају једнак број истих чланова.

Упоређивањем скупова развија се појам релације мање, више или једнако у

смислу бројности.
То се такође може постићи постављањем питања дјеци чега има више или
мање.

Слика 4. Упоређивање елемената скупа – мање, више или једнако

8
 МЛАЂИ УЗРАСТ
(Од 3 до 4 године)

Груписање предмета, класификација и серијација

Вјежбе груписања предмета по неком критеријуму омогућавају дјеци да уче,

пажљиво да посматрају и опажају свијет и предмете око себе, да анализирају
и упоређују њихова својства. И на тај начин код дјеце се формира логичка
операија класификација.
Дјеци млађег узраста треба давати разне предмете да их опипавају, да уоче
нека њихоцва својства, да та свосјтва запажају на другим предметима и да
уочавају сличности и разлике. Уочавање сличности међу предметима
помаже дјеци да групишу предмете, тј. да врше класификацију.
Од 2. до 4. године дијете још нема развијену способност апстраховања,
тј. не може у потпуности да одвоји битно од небитног. Нпр, уз лопте ставља
фигуре које представљају фудбалере, јер они шутирају лопте. Тај ниво
груписања назива се фигурална колекција. Дјецу на овом узрасном нивоу
треба подстицати на на то да групишу предмете према неком
карактеристичном својству: исти облик, иста боја, ондносно, да образују
нефигуралне колекције.
Дјеца на узрасту око 3. године, већ групишу предмете по једном
китеријуму.
Дјеца на узрасту око 4. године могу на класификују по два својства.
Нпр, издвајају жуте и мале кругове међу логичким блоковима, исти облик и
исту боју.
Такође, дјеца врше серијацију, према неком својству, ређају
камиончиће по величини, ређају оловке по дужини, нијанси боје и слично.
Број предмета на млађем узрасту не треба да прелази три.
Серијација представља услов за равијање појма скупа а затим и појма
броја.

Период од 3 до 4 године можемо назвати „пренумерички“, јер се

количинске представе одржавају у усменој ријечи. За развијање појма
количине неопходне су практичне манипулације са једнородним и
разнородним предметима.
У овом периоду формирају се представе о многости и једности
објеката и предмета. Вјежбе у којима се предмети сакупљају у мноштво и

9
одвајање појединачних предмета из тог мноштва помажу дјеци да уоче
јединственост сваког појединачног предмета у цјелини.
Првобитне представе о мноштву предмета и једности, дијете почиње
да развија веома рано, већ у другој години живота. Разграничава појмове
једнине и множине. Разумије када му кажемо да„покажи лутку“, или
„покажи лутке“.
Сам термин један дијете усваја већ од прве године. Када му се каже
„покажи један прстић“, „додај једну бомбону“, оно тачно зна шта се од њега
тражи. У овој фази, дијете термин један везује искључиво за предмет. Када је
дијете усвојило знање на разликује један и много, треба пријећи на
разликовање укупности предмета у оквиру много предмета. Односно, ту их
може бити много или мало, више или мање. У ту сврху, треба упоређивати
двије групе предмета, у једној имамо три, а у другој десет, дведесет итд.
За једну кутију ћемо говорити да имамо мало предмета, а за другу да има
много, и слично.
Да би се боље издиференцирале количине један, много, мало, рећи
ћемо дјеци додају у једну кутију једну сличицу, много сличица, да однесу
мало сличица, итд.

Слика 5. Поредај по боји и облику

10
 СРЕДЊИ УЗРАСТ
(Од 4 до 5 година)

Са навршене 4 године, дјеца разликују елементе једне цјелине – скупа, и

почињу да уочавају скупове са једним, два или три елемента, а у петој
години и скупове до пет елемената.
Скуп је одређен ако и само ако смо у стању да утврдимо да ли
одређен објекат припада или не припада том скупу.
Развијање појма скупа треба почети са дјеци блиским множинама, на
примјер, са породицом. Од дјеце се тражи да наведу све чланове своје
породице, да одреде да ли њихова васпитачица припада или не припада том
скупу, да ли мачка или пас, или било која друга животиња припада том скупу
и слично. У овом узрасном периоду рано је за употребу термина елемент,
али, ријеч члан је сасвим разумљива и прикладна. Васпитачица поставља
питања, на примјер: „Наведите све чланове које чине скуп дјеце наше групе“.
Послије оваквих примјера, прелазимо на примјере које имају скупно име за
своје чланове и који ће тако бити блиски дјеци: јато птица, букет цвијећа, рој
пчела, и слично.
Затим, тражимо од дјеце да наброје предмете које се налазе у соби, гдје ће
дјеца рећи: “Скуп предмета у нашој соби чине клупе, столице, ормар,
табла, слике...“
Дјеца у почетку треба физички да одвајају групе предмета према неком
истакнутом својству. Да би се истакла цјелина скупа, могу се користити
обручи, канап и слично. Али, дјецу треба постепено ослобађати од
граничника, јер он само асоцира на цјелину.
Развијању појма скупа доприноси и графичко приказивање скупова. Скуп се
на предшколксом нивоу приказује помоћу цртежа. Такав графички приказ
представља основу на којој дјелимично развијамо значење појма скупа.

А Б

11
Цртеж А показује скуп Сунца, и да мјесец не припада том скупу, а скуп Б
показује да су елементи скупа троугао, правоугаоник, призма и круг.

СТАРИЈИ УЗРАСТ
(Преко 5 година)

Тек у старијој групи, дјеца су у стању да схвате шта је то СКУП, јер, могу да
одреде припадање, односно неприпадање било ког предмета одређеном
скупу.
Поред уочавања елемената који припадају одређеним скуповима, дјеца
пребројавају елементе сваког скупа и врше поређења одређујући који скуп
има више, односно мање елемената. Истовремено са мисаоном изградњом
скупа објашњавамо значење ријечи елемент, и значење ријечи припада.
На примјер: ако је крушка елемнт скупа воћа, онда крушка припада
скупу воћа, купус није воће и зато не припада скупу воћа, већ припада скупу
поврћа, тј. купус је елемнт скупа поврћа.
Једна математичка симболика представљања скупа , јесте Венов
дијаграм. Венов дијагам предстсавља једну затворену криву линију која
симболише скуп као цјелину објеката, а сами објекти представљени су
тачкама.

Слика 6. Венов дијаграм

12
Да би се дочарао подскуп, васпитач може да окупи цијелу групу дјеце, да их
огради канапом и да каже да је то скуп групе васпитачице Саре. Затим,
ограђује другим канапом дјевојчице и каже је то скуп васпитачице Саре.
Након тога, врши се дискусија: Да ли је дјечаци припадају скупу групе
дјевојчица?; Да ли дјечаци припадају скупу цијеле групе?; итд. Затим,
васпитачица саопштава да дјевојчице чине подскуп цијелог скупа.
Након тога, јасно уочавамо да је подскуп дио скупа, и да сваки елемент тог
подскупа, припада у ствари том скупу.

Слика 7. Скуп и подскуп

13
 ПРИЛОЗИ

МЛАЂИ УЗРАСТ (од 3 до 4 године)

Слика 8. Разврстај по облику

Опис слике – активности:

Циљ ове активности јесте да дјеца млађег предшколског узраста

разврстају штапиће по облику. Дјеца ће кроз ову активност, поред забаве,
стећи знања о бојама и облицима, гдје ће груписати штапиће са троуглом у
чашу са одговарајућим знаком гдје припада, исто важи и за остале облике.

14
СРЕДЊИ УЗРАСТ (од 4 до 5 година)

Слика 9. Групиши по боји

Опис слике – активности:

Дјеца кроз ову активност имају задатак да групишу лопте различитих

боја на одговарајућу боју крила лептира. Циљ ове активности јесте да кроз
игру науче правилно груписати елементе.

15
СТАРИЈИ УЗРАСТ (преко 5 година)

Слика 10. Више, мање или једнако

Опис слике – активности:

Дјеца ће у овој активности имати за задатак да преброје елементе

сваког пара скупа, те да у одговарајући квадрат упишу знак за више, мање
или једнако.

16
 ЗАКЉУЧАК

Ако сагледамо цијелу садржину ове теме, можемо закључити да су

скупови уобичајена појава свуда око нас. Скупове имамо на небу као што је
скуп јата птица , на земљи као што је скуп дрвећа у шуми, у кући као што је
породица – чланови породице, у школи као што су ђаци, и слично.

Кроз разноразне активности о скуповима дјецу подстичемо на

развијање интелектуалних способности, развој моторике, правилно
изражавање као и на развој креативности.

Кроз учење о скуповима дјеца такође усвајају знања о препознавању

боја, величина, облика, те њиховом разврставању у одговарајуће скупове.

17
 ЛИТЕРАТУРА

• Шимић, Г. (1998). Методика развијања математичких

појмова. Шабац: Виша школа за образовање васпитача.
• Дејић, М. (2015). Методика развијања почетних
математичких појмова. Београд: Учитељски факултет
Универзитета у Београду.
• Шимић, Г., Пејић, Р. Методика почетног развијања
математичких појмова II. Уџбеник за студенте високих школа
за образовање васпитача.
• Милинковић, Д. (2013). Методика математичког
моделовања. Универзитет у Источном Сарајеву. Пале:
Филозофски факултет.
• https://www.publikpraktikum.rs/proizvod/1008/knjiga-za-svakog-
predskolca

18