Matematika 6 - Pripreme Za Casove Od 68 Do 91

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА
Редни број часа 68.

Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област Рационални бројеви
Наставна јединица Поредак и основне рачунске операције у
скупу рационалних бројева
Врста (тип) часа Систематизација
Облици рада Групни рад
Наставне методе Самостални рад ученика
Наставна средства Мапе ума, картон, дрвене бојице, уџбеник, збирка
Циљ Утврђивање усвојених знања која се тичу
рационалних бројева, сабирања и одузимања
рационалних бројева, множења и дељења
рационалних бројева
Исходи Ученик ће бити у стању да:
 прочита, запише, упореди и представи на
бројевној правој рационалне бројеве у облику
разломка и у децималном запису;
 одреди супротан број и апсолутну
вредност рационалног броја;
 израчуна вредност једноставнијег бројевног
израза и реши једноставну линеарну
једначину и неједначину у скупу
рационалних бројева;
 реши једноставан проблем из свакодневног
живота користећи бројевни израз, линеарну
једначину или неједначину у скупу рационалних
бројева.
Образовни стандарди МА.1.1.2; МА.1.1.3; МА.2.1.1; МА.1.1.4;
МА.3.1.1; МА.1.2.1; МА.3.2.1; МА.2.2.5.
Активност Наставник организује групни рад, одржава
и дисциплину, проверава шта су ученици најпре
наставник скицирали, даје сугестије, а онда на крају часа
а презентује читавом одељењу мапе ума свих
група.
Активности ученика Ученици на часу групно израђују мапе ума и
састављају задатке.
Међупредметне Ученик развија:
компетенције  компетенције за целоживотно учење;
 комуникацију;
 компетенције за рад са подацима и садржајима;
 сарадњу.
Кључни појмови Рационални бројеви, проширивање и скраћивање
рационалних бројева, упоређивање рационалних
бројева, децимални бројеви, сабирање и одузимање
рационалних бројева, множење и дељење
рационалних бројева, једначине, неједначине,
својства операција, изрази
Литература за  Икодиновић, Н., Димитријевић, С.,
наставнике Математика 6, уџбеник за шести разред
основне школе, Београд: Издавачка кућа „Klett”,
2019.
 Поповић, Б., Станић, М., Милојевић, С.,
Вуловић, Н., Математика 6, збирка задатака
са решењима за шести разред основне школе,
Београд: Издавачка кућа „Klett”, 2019.
 Димитријевић, С., Икодиновић, Н., Миленковић,
А., Математика 6, приручник за наставнике за
шести разред основне школе, Београд: Издавачка
кућа
„Klett”, 2019.
 Вајукић, М., Павлићевић, Р., Знам за више –
Математика 6, Београд: Издавачка кућа „Klett”,
2010.
Литература за ученике  Икодиновић, Н., Димитријевић, С.,
Математика 6, уџбеник за шести разред
2019.
Вуловић, Н., Математика 6, збирка задатака са
решењима за шести разред основне школе,
2010.
Корелација Корелацију приликом цртања мапа ума
успостављамо са ликовном уметношћу. Поредак и
основне рачунске операције у скупу рационалних
бројева наслањају се на поредак и рачунске
операције у скупу природних, целих бројева, као и
разломака. Неопходни су за финансијску
писменост ученика, а велику примену имају у
другим наставним предметима, посебно у физици и
хемији.
Уводни део часа (5 минута)

У уводном делу часа обнављамо и резимирамо појмове и правила који се тичу рацио-
налних бројева. Затим ученике распоређујемо у нехомогене, петочлане или шесточла-
не групе, тако да буде укупно 5 група.
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Главни део часа (35 минута)

Како је циљ часа систематизација, утврђивање и повезивање у једну целину
наставних садржаја који се односе на поредак и основне рачунске операције у
скупу рационал- них бројева, ученици ће кроз мапу ума најпре показати у којој
мери су досад усвојили наставне садржаје, на који их начин повезују, а затим ће уз
помоћ наставника, његових савета и корекција направити постер.
Наставник ученицима описује данашње активности. Истиче њихов задатак, а то је да
направе постер у коме ће повезивати, на одговарајући начин, појмове и садржаје које су
усвојили на претходним часовима. Ученици наводе шта све треба да се нађе на по-
стеру, а наставник по потреби допуњује списак. Појмови које желимо да представимо
су: рационални бројеви, проширивање и скраћивање рационалних бројева, упоређи-
вање рационалних бројева, децимални бројеви, сабирање и одузимање рационалних
бројева, множење и дељење рационалних бројева, једначине, неједначине, својства
операција, изрази.
Наставник истиче и техничке детаље које ученици морају испоштовати, а то је да појам
рационалан број стоји у средини, да крену од централног и да се онда крећу ка пери-
ферним појмовима. Мапа се грана и боље је да свака грана буде другачије обојена;
свакој грани додељујемо симбол, кључну реч. Што се бојења касније тиче, централни
појам треба да буде најнаглашенији, појмови и гране ближе центру треба да буду на-
глашене јачим бојама, а како се крећемо ка периферији постера, боје треба да буду сла-
бије и мање наглашене. Да би ученицима било јасније шта се од њих очекује, наставник
може и показати пример адекватне мапе ума.
Затим ученици скицирају на мањим папирима, без бојења, како би они то урадили гру-
пно, уз заједнички договор. Наставник прати групе, да ли су искористили све термине
и појмове и да ли су их на адекватан начин повезали, као и то да ли су испоштовали
тех- ничке детаље. С обзиром на то да ученици немају пуно искуства у оваквом раду,
улога наставника је веома битна у праћењу, корекцијама и саветима. Када предлог
групе буде задовољавајући, тј. када испуњава горенаведене услове, наставник даје
инструкције датој групи да мапу ума прецртају на већи папир, односно картон и да на
одговарајући начин обоје дати постер.
Чланови сваке групе имају и обавезу да одаберу по 5 задатака из наставних јединица
које систематизујемо и да их залепе на одговаруће гране или поља. Касније те задатке
добија суседна група за домаћи задатак, с тим што наставник тек у завршном делу часа
говори да су то задаци за домаћи рад за суседну групу (како би сви са истом идејом
бирали задатке, тј. да не бисмо дошли у ситуацију да неке групе циљано бирају неаде-
кватне задатке).
Завршни део часа (5 минута)

У завршном делу часа представници група (по двоје из сваке групе) представљају свој
рад, уз образложења на који начин су повезивали садржаје. Представници других гру-
па коментаришу рад. Након свих излагања, ученици, заједно са наставником, бирају
најбољи рад, који каче на пригодно, видљиво место у учионици како би ученицима био
доступан и како би га ученици меморисали и на тај начин имали што бољу представу
о појмовима и садржајима који се односе на поредак и основне рачунске операције у
скупу рационалних бројева, као и о њиховој повезаности. Победничка група бива
ослобођена домаћег задатка.
разломака
Упоређивање
Пример мапе ума
Правила
заокругљивања
Двојни
бројева
разломак
Проширивањ
скраћивање
Рец. Вр.
разломака
Изрази
Раз.
еи
Множење и дељење
разломака
ПравиДецимални Сабирање и одузимање
разломци бројеви разломака
Рационални ПравиДецимални
Разломци бројеви
бројеви
Бројевна Својства
права множења
Својства
сабирања
Неједначине
x + b < c, ax < c, ax + b < c x + b
≤ c, ax ≤ c, ax + b ≤ c x + b > c, ax
Jедначине
> c, ax + b > c x + b ≥ c, ax ≥ c, ax
x + b = c, ax = c, ax + b = c
+b≥c
Начин праћења ученичких постигнућа
(Само)евалуација часа
Наставник
Наставна област
Наставна јединица Припрема за други писмени задатак
Облици рада Рад у паровима
Наставне методе Самостални рад ученика, дијалошка
Наставна средства Наставни листићи, табла, креда (фломастери)
Циљ Утврђивање усвојених знања која се односе на
поредак и операције на скупу рационалних
бројева
бројева.
Образовни стандарди МА.1.1.2; МА.1.1.3; МА.2.1.1; МА.1.1.4; МА.3.1.1;
МА.1.2.1; МА.3.2.1; МА.2.2.5.
Активност Наставник организује рад у паровима, одржава
и дисциплину на часу и на крају проверава
наставник резултате које су ученици добили.
а
Активности ученика Ученици радом у паровима решавају задатке, затим
презентују решења задатака.
 компетенције за решавање проблема;
 сарадњу.
Кључни појмови
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
 Поповић, Б., Станић, М., Милојевић, С., Вуловић,
Н., Математика 6, збирка задатака са
2010.
Корелација

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим обавештавамо ученике да ће
на данашњем часу радити задатке у паровима. Трудимо се да формирамо парове тако
да се сваки пар састоји од ученика који имају различита постигнућа из математике.
Сваки пар добија исте задатке, различите тежине, односно различитих нивоа, тако да
сваки ученик може учествовати у раду.

Ученици израђују задатке, док наставник одржава дисциплину и води рачуна о томе да
сви ученици учествују у изради задатака.
Задаци:
1. Упореди бројеве a = 0,5 – 1 – 3 , b = –1,5 + 1 – 0,25 и c = 3 – 1 – 0,5.

42 2 24
2. За колико је вредност израза b + 1 већа од вредности b – 1 ?

3 2
Израчунај збир једне трећине броја –0,45 и једне петине производа –3,2 ∙ 1,5.
Једна страница правоугаоника је 2,5 cm, a обим је 9,4 cm. Израчунај површину
тог правоугаоника.
5. У скупу рационалних бројева реши једначину –∙5x = –0,2 : –. 5
() ()
4 4
6. Од ког броја можеш одузети збир бројева 0,52 и –2,4 да добијеш број већи
од њихове разлике, где је 0,52 умањеник?

У завршном делу часа сваки задатак израђује различит ученик, подсећамо се правила
и поступака које користимо приликом израде задатака.
Наставник
Наставна јединица Други писмени задатак
Врста (тип) часа Час провере
Облици рада Индивидуални
Наставна средства Листићи са задацима, вежбанка
Циљ Вредновање степена усвојених наставних садржаја
бројева.
МА.3.1.1; МА.1.2.1; МА.3.2.1; МА.2.2.5.
Активност Наставник надгледа ученике док раде други писмени
и задатак.
наставник
а
Активности ученика Ученици на часу решавају задатке у склопу
другог писменог задатка.
Међупредметне
компетенције
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.

У уводном делу часа наставник дели ученицима задатке за други писмени задатак, уз
опште напомене о начину израде.

У централном делу часа ученици израђују задатке из теста за други писмени задатак,
док наставник води рачуна о дисциплини и о томе да ученици задатке решавају само-
стално.

У завршном делу часа наставник обавештава ученике да приводе крају своје радове и
води рачуна о томе да ученици уредно предају свој задатак.
ПРИЛОГ
VI разред – Други писмени задатак из математике

I група
3 2 1
1. Представи на бројевној правој бројеве: 0,75 ;− ; 1 ;−2,4 ;− .
2 3 6
ПРВА ГРУПА
2. Израчунај:
−63
−3 3 −11 77
а) + ; б) ⋅1,4 ; в) ; г)|−2,25|+(−3,5).
8 5 4 −72
21
8 уги
1 −2 1 задатак из математике
VI разред
3. Израчунај вредност израза −3+– Др
3 4 [ :(
⋅ −писмени .
3II група
6 )]
5 1 3
ДРУГА ГРУПА
1. Представи на бројевној правој бројеве: 0,25 ; ;−1 ;−3,2 ; .

2 3 4
2. Израчунај:
−45
−2 2 −22 55
а) + ; б) ⋅2,4 ; в) . г)|−3,75|+(−2,5).
3 4 5 −40
15
Наставник
Наставна област Троугао
Наставна јединица Конструкције симетрале дужи и угла
Врста (тип) часа Утврђивање
Облици рада Фронтални
Наставне методе Дијалошка, илустративна
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, збирка, прибор за геометрију,
табла, креда (фломастери)
Циљ Обнављање и утврђивање поступака
основних геометријских конструкција
 конструише симетралу дужи и примењује
њена својства;
 конструише праву која је нормална на дату праву;
 конструише симетралу задатог угла;
 правилно користи геометријски прибор.
Образовни стандарди MA.2.3.6.
Активност Наставник поставља ученицима одговарајуће
и примере и задатке, спроводи конструкције, трудећи
наставник се да их што више мотивише и укључи у рад, како
а би ученици утврђивали и продубљивали стечена
знања.
Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од стране
наставника, спроводе конструкције у својим
свескама и дају промишљене одговоре на
постављена питања.
 дигиталну компетенцију.
Кључни појмови Троугао, симетрала дужи, симетрала угла, геометријска
конструкција симетрале дужи и угла
2019.
 Поповић, Б., Станић, М., Милојевић, С., Вуловић, Н.,
Математика 6, збирка задатака са решењима за
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
 Поповић, Б., Станић, М., Милојевић, С., Вуловић, Н.,
Математика 6, збирка задатака са решењима за
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
Корелација Дата наставна јединица у корелацији је са значајним
тачкама троугла.
Приказ мултимедијалних
садржаја наставне јединице

У уводном делу часа обавештавамо ученике да ћемо на данашњем часу утврђивати и
продубљивати њихова знања и умећа која се тичу геометријских конструкција и одмах
истичемо шта се подразумева под геометријским конструкцијама и шта се од
геометријског прибора може користити приликом извођења конструкција. Овај час
посвећујемо обнављању поступака основних конструкција које су неопходне да би
ученици касније могли да усвоје конструкције троугла и друге сложеније
конструкције.

Обнављамо са ученицима особине осне симетрије и подсећамо се како
смо претходне године (у петом разреду) конструисали симетралу дужи.
Конструишемо симетралу дужи на табли, инсистирамо да ученици прате
поступак конструкције, а након тога ученици конструкције изводе само-
стално у својим свескама. Обнављамо и конструкцију нормале на праву
из тачке која не припада датој правој и још једном правимо разлику
између конструкције и цртања помоћу троугаоног лењира. Обнављамо и
посту- пак конструкције праве паралелне датој правој кроз тачку која не
припада датој правој и уједно подсећамо ученике да је та права
јединствена. По- том обнављамо са ученицима како смо претходне
године конструисали и симетралу угла. Конструишемо симетралу угла
на табли, инсистирамо да ученици прате поступак конструкције, а након
тога ученици конструкције изводе самостално у својим свескама.
Затим ученицима делимо наставни лист Једноставне геометријске кон-
струкције лењиром и шестаром. Обавештавамо ученике да редом спрово-
де конструкције, а конструкције које не заврше на часу остају за домаћи
рад.
ПРИМЕР: Конструкција нормале
Дати материјал садржи конструкцију нормале на праву, корак по корак,
са описом сваког од корака конструкције. Ученик може брзину преласка
на наредни корак конструкције прилагодити себи.

У завршном делу часа још једном понављамо шта подразумевамо под конструкцијама и
тражимо од ученика да нам својим речима опишу поступке конструкција које смо данас
обнављали и утврђивали.
Домаћи задатак
Задаци који нису одрађени на часу из наставног листа Једноставне геометријске кон-
струкције лењиром и шестаром.
Збирка: задаци 100, 101, 103 и 104.
Изглед табле
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, изводимо конструкције
симетрале дужи, нормале из тачке на праву која не припада датој правој, праве пара-
лелне правој у тачки која не припада датој правој, као и симетралу угла.
Конструкције симетрале дужи и

sAB угла P
P a
n n
p p
A S B
Q
S s
∢pOq
O
P
p
ПРИЛОГ
Наставни лист
ЈЕДНОСТАВНЕ ГЕОМЕТРИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ЛЕЊИРОМ И ШЕСТАРОМ
1. Конструиши нормалу из тачке A на праву a и нормалу из тачке B на

праву b. A
B
а b
2. Конструиши праву q кроз тачку P тако да она буде паралелна са p.
P
3. Одреди тачку Y полуправе Ox тако да дуж XY буде подударна датој дужи CD.
D
X
C
x
4. Конструиши полуправу Ob тако да угао aOb буде подударан датом углу a.
О
6. Конструиши симетралу дужи LM.
L
M
7. Конструиши симетралу угла pOq.

p
q
Наставник
Наставна јединица Важне геометријске конструкције
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, збирка, прибор за
геометрију, табла, креда (фломастери)
Циљ Утврђивање и обнaвљање основних
геометријских конструкција
 конструише праву која је нормална на дату праву;
 опише појам висине и да конструише
висине троугла;
Активност Наставник упознаје ученике са новим
и садржајима који се тичу висине троугла, трудећи
наставник се да ученици буду што више укључени у рад,
а поставља им адекватна питања, на адекватан
начин користи искуства ученика како би ученици
усвојили поступак конструкције висине троугла.
Активности ученика Ученици учествују у раду, дају промишљене

одговоре на постављена питања, доносе потребне
закључке и решавају задатке.
 комуникацију.
Кључни појмови Троугао, висина троугла
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Висина троугла је један од најбитнијих
елемената троугла, неопходна је за усвајање
правила за израчунавање површине троугла.

У уводном делу часа обнављамо конструкције симетрале дужи, симетрале угла,
кон- струкцију нормале на праву из тачке која не припада датој правој, поступак
конструк- ције праве паралелне датој правој кроз тачку која не припада датој
правој. Истичемо још једном разлику између конструкција и цртања помоћу
троугаоног лењира.

Како смо на претходним часовима посветили пажњу елементарним гео-
метријским конструкцијама без којих није могуће спроводити сложеније
конструкције, на данашњем часу упознајемо ученике са појмом висине
троугла.
Висина троугла је дуж чија је једна крајња тачка теме тог троугла, а
друга је подножје нормале из тог темена на праву на којој се налази
наспрамна страница.
Након тога питамо ученике колико различитих висина има један троугао.
Уколико је потребно, наводимо ученике да дођу до закључка на основу
елемената троугла. Потом цртамо висину из једног темена оштроуглог
тро- угла и наглашавамо на који начин се обележавају висина и подножје
ви- сине датог троугла. Након цртања питамо ученике како би
конструисали висину помоћу геометријског прибора и очекујемо да
ученици то повежу са конструкцијом нормале на праву из тачке која не
припада датој пра- вој. Кроз 6. задатак ученици се упознају са особином
да висина тупоуглог троугла из темена у коме је угао оштар не припада
унутрашњости троугла. Након тога задајемо ученицима 114. задатак под
б) из збирке задатака како би се ученици упознали са тим да се висина
која одговара једној катети правоуглог троугла поклапа са другом
катетом тог троугла. Поред тога, уче- ници у склопу тог задатка
конструишу и висину која одговара хипотенузи. Овај задатак нам утире
пут за правило за израчунавање површине право- углог троугла, које ће
ученици усвајати у склопу наставне теме „Површине троуглова и
четвороуглова”. У зависности од времена преосталог до краја часа,
ученици увежбавају елементарне геометријске конструкције изра- дом 7.
8. и 9. задатка из уџбеника. Задаци који се не ураде на часу остају за
домаћи задатак.
Ученици проверавају решења 6–9. задатка у е-уџбенику.


У завршном делу часа још једном понављамо шта представља висина троугла и
подсећамо се основних геометријских конструкција.
Збирка: задаци 110, 111, 113 и 121.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, цртамо и конструишемо
висине различитих троуглова у односу на њихове унутрашње углове. На другом делу
табле изводимо конструкције које одговарају задацима које обрађујемо на часу.
Важне геометријске
конструкције
C
C
a
hc hc b
B c
A C1 A B
hb
Наставник
Наставна јединица Конструкција угла од 60°
Врста (тип) часа Обрада
Циљ Утврђивање и обнaвљање основних
геометријских конструкција, симетрале угла и
надовезивања углова
 конструише угао од 60°;
и садржајима који се односе на конструкције
наставник углова помоћу конструкције симетрале угла и
а надовезивања углова.
Активности ученика Ученици учествују у раду, прате рад
наставника и самостално спроводе
конструкције датих углова.
Кључни појмови Угао, симетрала угла, геометријска конструкција
симетрале угла
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Конструкције углова од 60°, 30° и осталих
углова који се добијају помоћу конструкције
симетрала углова и надовезивањем углова
неопходни су за конструкције троуглова,
касније и четвороуглова.

У уводном делу часа обнављамо са ученицима поступак конструкције симетрале угла.
Такође, обнављамо са ученицима и поступак надовезивања углова.

С обзиром на то да је једина нова конструкција конструкција угла од
60°, ову конструкцију повезујемо са чињеницом да су сви углови
једнакостра- ничног троугла једнаки по 60°. Такође истичемо и да
смо приликом кон- струкције угла од 60° конструисали
једнакостраничан троугао, чију смо дужину странице сада
произвољно изабрали, што је такође значајно, јер је директно
повезано са конструкцијом једнакостраничног троугла касније задате
странице. Конструкцију изводимо на табли, од ученика тражимо да
испрате поступак конструкције, а да затим самостално конструишу
угао од 60° у својим свескама.
Након што конструишемо угао од 60°, повезујемо дату конструкцију са
си- метралом угла и конструишемо још један веома битан угао, а то је
угао од 30° (задатак 11). Да нам приликом сложенијих конструкција неће
бити до- вољна само симетрала угла већ и да нам је често неопходно да
комбинује- мо симетралу угла са надовезивањем углова, упознајемо
ученике обрадом
2. примера. Након датог примера ученици користе надовезивање углова
и симетрале углова при решавању 12. задатка из уџбеника.

У завршном делу часа понављамо како конструишемо угао од 60°, угао од 30° и како
кон- структивно долазимо до многих других углова. У завршном делу часа, са циљем
да оплеменимо наставу интересантним садржајима из историје математике, уколико
нам за то остане довољно времена, упознајемо ученике са чувеним проблемом
трисекције угла. У супротном, упућујемо ученике да прочитају чланак из уџбеника за
Збирка: задаци 116. и 117.
Додатно: задајемо ученицима и 1. задатак на 56. страни уџбеника (лекција
„Конструкција троугла”) како бисмо ученике припремили за конструкције троугла које
нам предстоје.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. Делимо је на два дела, на
првом делу конструишемо углове од 60° и 30°, док на преосталом делу табле конструк-
тивно (ми и ученици) решавамо задатке.
Конструкција угла од
60°
60° 60°
O x O x
15°
75°
30° 60°
Наставник
Наставна јединица Исправка другог писменог задатка
Облици рада Индивидуални, фронтални
Наставне методе Дијалошка
Наставна средства Креда (фломастери), табла, листићи са задацима
Циљ Вредновање степена усвојених наставних садржаја
бројева.
МА.3.1.1; МА.1.2.1; МА.3.2.1; МА.2.2.5.
Активност Наставник обавештава ученике о оствареним
и резултатима на другом писменом задатку, упознаје
наставник ученике са начином бодовања задатака и скалом
а оцена. Истиче најчешће грешке које су ученици
правили приликом израде задатака и одржава
дисциплину на часу.
Активности ученика Ученици на часу уочавају грешке које су

правили приликом израде задатака, поново
решавају задатке које нису успешно решили.
Литература за
наставнике
Литература за ученике

Упознајемо ученике са резултатима провере знања путем другог писменог задатка.
Износимо начин бодовања решења задатака и скалу оцењивања.

Анализирамо задатке, делимо таблу на два дела и паралелно изводимо испред табле по
два ученика (из сваке групе по једног). За задатке средњег и напредног нивоа из обе
групе бирамо по једног ученика који је тачно урадио задатак; изабрани ученик
објашњава свој рад и одговара на питања осталих ученика. За задатке основног нивоа,
па чак и неке средњег нивоа, изводимо ученике који нису тачно урадили задатак, а
оставили су утисак на претходним часовима да могу да решавају задатке те тежине (тог
нивоа), како би отклонили евентуалне нејасноће. Ученици решавају нетачне задатке у
вежбанкама, евентуално уз нашу помоћ. Дискутујемо о разлозима за прављење грешке
(грешака), као и о томе које су грешке најчешће, како их ученици не би понављали у
будућности.

Запажања наставника и давање сугестија како превазићи одређене проблеме.
Наставник
Наставна јединица Конструкција троугла СУС и УСУ
Циљ Упознавање ученика са етапама конструкције
троугла и конструкције троуглова по ставовима
СУС и УСУ
 конструише троугао уколико су
задати одговарајући елементи
троугла;
Активност Наставник упознаје ученике са новим садржајима
и који се тичу конструкција троуглова по ставовима
наставник СУС и УСУ, трудећи се да ученици буду што
а више укључени у рад, поставља им адекватна
питања, на адекватан начин користи искуства
ученика како би ученици усвојили етапе у
конструктивним задацима и конструкцију
троугла.
Активности ученика Ученици учествују у раду, уз помоћ наставника
дају промишљене одговоре на постављена
питања, спроводе конструкције троуглова.
Кључни појмови Троугао, конструкција.
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Конструкција троугла је неопходна за
конструкцију четвороугла. Дати садржај је у
корелацији са техничким (и информатичким)
образовањем.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка, посебно 1. задатка на 56. стра-
ни уџбеника. Уколико ученици имају проблем са тим задатком, радимо га на табли јер
нам он представља својеврсну припрему за конструкције троуглова. Потом обнављамо
са ученицима и поступак преношења дужи и углова.

Пошто подударност троуглова и ставове подударности троуглова надо-
везујемо на конструкције троуглова, ученицима најпре кроз примере
указујемо да је троугао потпуно одређен уколико су му познате две страни-
це и угао захваћен тим страницама. У ту сврху користимо моделе од карто-
на: две траке и кружни исечак. Дате елементе лепимо на таблу. Обележава-
мо темена тако добијеног троугла. Такође упућујемо ученике на илустрације
са дашчицама на 56. страни уџбеника. Ученици потом записују у свескама:
Ако су познате дужине две странице троугла и мера угла који оне зах- ватају,
онда су сви остали елементи тог троугла одређени.
Потом прелазимо на обраду 1. примера. Пре него што кренемо са кон-
струкцијом траженог троугла, подсећамо ученике на фазе у решавању за-
датака: разумевање задатка; креирање плана за решавање; спровођење
плана за решавање; осврт. Наглашавамо да је у конструктивним задацима
неопходно решити задатак кроз наведене етапе (иако на овом нивоу до- каз
и осврт, односно дискусија најчешће изостају, јер су код једноставних
конструкција практично сувишни/очигледни). Истичемо да је неопходно
спровести анализу датог задатка и да приликом извођења саме конструк-
ције ученици описују конструкције и речима. Поменути први пример
обрађујемо поступно, са одговарајућим записом поступка који спроводи-
мо. Водимо рачуна да ученици самостално спроводе конструкцију у својим
свескама по датим успутствима.
Након датог примера узимамо поново моделе од картона, сада два кружна
исечка и једну траку и уверавамо ученике да је троугао потпуно одређен и
једном страницом и налеглим угловима на ту страницу. Обележавамо теме-
на датог троугла као и код става СУС и потом ученици записују у свескама:
Ако су познате мере два угла троугла и дужина странице на коју ти углови
належу, онда су сви остали елементи тог троугла одређени.
Аналогно првом примеру, обрађујемо и 2. пример из уџбеника, који илу-
струје поступак конструкције троугла када је дата страница и углови који
на њу належу (УСУ). Поново инсистирамо на поштовању фаза приликом
израде задатака, на томе да ученици пажљиво спроводе конструкцију и
записују речима поступак саме конструкције.
ПРИМЕР: Конструкција троугла (СУС)

Дати пример одговара примеру 1 из уџбеника. Конструкција датог
троугла детаљно је описана, најпре кроз анализу, а потом је изведена и
сама кон- струкција. Конструкција је изложена детаљно и поступно, па
ученик брзи- ну излагања може прилагодити себи.
ПРИМЕР: Конструкција троугла (СУС)
троугла такође је детаљно исписана, најпре кроз анализу, а потом је
спроведена и сама конструкција. Конструкција је изложена детаљно и
поступно, па уче- ник брзину излагања може прилагодити себи.

У завршном делу часа понављамо да су троуглови потпуно одређени ако су дати одго-
варајући елементи троуглова (СУС и УСУ). Понављамо фазе приликом решавања кон-
структивних задатака и задајемо ученицима домаћи задатак.
Уџбеник: задаци 2 и 3.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. Један део табле оставља-
мо да на њему лепимо моделе од картона, док на другом делу табле спроводимо кон-
струкције датих троуглова.
Конструкција троугла
СУС и УСУ
C
C
3
cm 60 45°
A4 cmBA ° 3,5 cm B
30°
Наставник
Наставна јединица Конструкција троугла ССС и ССУ
Циљ Упознавање ученика са етапама конструкције
троугла и конструкције троуглова по ставовима
ССС и ССУ
троугла;
и који се тичу конструкција троуглова по ставовима
наставник ССС и ССУ, трудећи се да ученици буду што
ученика како би ученици усвојили етапе у
конструктивним задацима и конструкцију
троугла.
дају промишљене одговоре на постављена
питања, спроводе конструкције троуглова.
дигиталну
компетенцију.
Кључни појмови Троугао, конструкција
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка. Потом обнављамо да су
троуглови потпуно одређени ако су познате дужине две странице троугла и мера угла
који оне захватају (СУС) и ако су познате мере два угла троугла и дужина странице на
коју ти углови належу (УСУ). Понављамо, такође, и фазе приликом решавања
конструк- тивних задатака.

Затим прелазимо на конструкције троугла када су дате све његове стра-
нице. Као и на претходном часу, користимо моделе од картона, овога пута
три траке. Дате траке, које представљају дужине страница троугла, лепимо
на таблу. Обележавамо темена тако добијеног троугла. Такође, упућујемо
ученике на илустрације са врха 59. стране уџбеника. Ученици потом запи-
сују у свескама:
Ако су познате дужине све три странице троугла, онда су углови тог
троугла одређени.
Потом прелазимо на обраду 3. примера из уџбеника.
Подсећамо ученике да је у конструктивним задацима неопходно
решити задатак кроз две фазе: анализу и конструкцију датог троугла,
као и да при- ликом извођења саме конструкције ученици описују
конструкције речима. Пример обрађујемо поступно, уз одговарајући
запис. Старамо се да уче- ници самостално спроводе конструкцију у
својим свескама по упутствима која смо им дали. Када је реч о
конструкцији троугла коме су дате дужине све три странице, истичемо
да редослед конструкције није јединствен, али да се као резултат
конструкције добија исти троугао, тј. да се сви добије- ни троуглови
могу довести до поклапања, што је својеврсна припрема за увођење
релације подударности међу троугловима. Након датог примера
ученици самостално, у својим свескама, решавају задатак 4 под а).
Затим прелазимо на конструкцију троугла када су дате две странице и
угао наспрам веће од њих. Као што је познато, уколико се изостави
услов да је дати угао наспрам странице веће дужине, троугао није
јединствено одређен, па помоћу модела од картона то истичемо.
Потом ученици записују у свескама:
Ако су познате две странице троугла и угао наспрам веће од њих, онда су сви
остали елементи троугла потпуно одређени.
Аналогно примеру 3, обрађујемо 4. пример из уџбеника, који илуструје
поступак конструкције троугла када су дате две странице и угао
наспрам веће од њих (ССУ). Да изостављање услова да дати угао мора
бити на- спрам веће странице не одређује у потпуности троугао,
истичемо израдом примера 6. Истичемо да је то због тога што
кружница сече праву у двема тачкама ако је растојање између центра
кружнице и праве мање од по- лупречника кружнице.
Ученици проверавају решење 4. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Конструкција троугла (ССУ)

троугла детаљно је описана, најпре кроз анализу, а потом је изведена и
сама кон- струкција. Конструкција је изложена детаљно и поступно, па
ученик брзи- ну излагања може прилагодити себи.

У завршном делу часа понављамо да су троуглови потпуно одређени ако су познате
дужине све три странице троугла (ССС) и ако су познате две странице троугла и
угао наспрам веће од њих (ССУ). Понављамо фазе приликом решавања
конструктивних за- датака и задајемо ученицима домаћи задатак.
Уџбеник: задаци 4.2, 5 и 9.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. На једном делу табле ле-
пимо моделе од картона, док на другом делу табле спроводимо конструкције датих
троуглова.
Конструкција троугла ССС и

ССУ
p C2
k(B, 5 cm)
C
C1
3 cm 3 cm
30°30°
A BA 5 cm BA 5 cm B
Наставник
Наставна јединица Конструкција троугла
Циљ Утврђивање поступка конструкције
троуглова са задатим елементима
троугла;
Активност Наставник поставља ученицима
и одговарајуће задатке, трудећи се да их што
наставник више мотивише и укључи у рад, како би
а ученици утврђивали и продубљивали
стечена знања.
Активности ученика Ученици учествују у раду, потпомогнути од
стране наставника, дају промишљене одговоре на
постављена питања и решавају задатке.
Кључни појмови Троугао, конструкције.
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка. Потом обнављамо када су
троуглови потпуно одређени, тј. тражимо да ученици наведу који елементи једнознач-
но (до на подударност) одређују троугао.

Обнављамо са ученицима да је збир унутрашњих углова троугла
констан- тан и да тада, ако су нам познате мере два унутрашња угла
троугла, можемо одредити меру трећег унутрашњег угла тог троугла.
Истичемо да је на ос- нову тога троугао потпуно одређен ако је позната
дужина једне странице и два унутрашња угла, чак иако оба угла нису
налегла на дату страницу. То илуструјемо обрадом 5. примера из
уџбеника.
Да се у неким случајевима може бирати, односно да постоји више
начина за конструкцију одређеног троугла, упознајемо ученике кроз
конструкцију једнакостраничног троугла дате дужине странице (6.
задатак).
Имајући у виду да се у образовним стандардима употреба геометријског
прибора не јавља на основном нивоу, водимо рачуна да ученици све вре-
ме уредно, прецизно и поступно спроводе тражене конструкције. Зато на
првом часу утврђивања увежбавамо конструкције на мање захтевним за-
дацима.
Израдом 124. задатка под а) ученици утврђују да се троугао може

кон- струисати и да је одређен ако су познате дужине двеју страница
и мера угла које оне захватају. Кроз 128. задатак утврђујемо да је
троугао одређен ако су познате мере два угла троугла и дужина
странице на коју ти углови належу. Израдом 130. задатка увежбавамо
да, ако су познате дужине све три странице троугла, онда су и углови
тог троугла одређени, односно тро- угао је у потпуности одређен.
Израдом 135. задатка под а) утврђујемо да су сви елементи троугла
потпуно одређени и да се троугао може конструи- сати ако су познате
дужине две странице тог троугла и мера угла наспрам веће од њих.

У завршном делу часа понављамо да су троуглови потпуно одређени ако су дати
одго- варајући елементи троуглова. Понављамо фазе приликом решавања
конструктивних задатака и задајемо ученицима домаћи задатак.
Уџбеник: задаци 7, 10, 11, 12 и 13.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. На њој изводимо кон-
струкције (ми и ученици).
Наставник
Наставна јединица Конструкција троугла
Облици рада Групни рад
Наставне методе Самостални рад ученика, дијалошка
Наставна средства Наставни листићи, прибор за геометрију, табла, креда
(фломастери)
Циљ Утврђивање поступка конструкције
троуглова са задатим елементима
троугла;
Активност Наставник организује групни рад, одржава
и дисциплину на часу и на крају проверава
наставник резултате које су ученици добили.
а
Активности ученика Ученици групним радом решавају задатке, затим
презентују решења задатака тако да сваки ученик
презентује један задатак.
 сарадњу.
Кључни појмови Троугао, конструкција троугла
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим ученике распоређујемо у
нехомогене (у смислу нивоа математичког знања) четворочлане групе. Свака група до-
бија исте задатке, различите тежине, односно различитих нивоа, тако да сваки ученик
може учествовати у раду, у складу са својим постигнућима из математике. Успоставља-
мо такмичарску атмосферу, пошто ћемо на крају часа упоредити резултате, односно
конструкције ученика из различитих група.

Ученици израђују задатке, док наставник одржава дисциплину и води рачуна о томе да
сви ученици учествују у раду групе.
Задаци:
1. Конструиши једнакокраки троугао ако је дужина основице 3 cm, а мера углова
на основици 40°.
2. Конструиши троугао чије су странице дужина 2,5 cm, 4 cm и 5 cm.
3. Конструиши троугао ABC ако је b = 4 cm, c = 3 cm,  +  = 135°.
4. Конструиши троугао ABC ако је AB = 4 cm,  = 45° и BC = 3 cm.
У случају да нам остане времена, ученици израђују и 140. и 144. задатак из збирке задатака.

У завршном делу часа записујемо на табли редне бројеве група и уписујемо поене које
је свака група освојила. На крају проглашавамо победничку групу. Потом задајемо уче-
ницима домаћи задатак.
Збирка: задаци 125, 126, 138 и 148.
Задатак 1 Задатак 2 Задатак 3 Задатак 4 Укупно

I група
II група
III група
IV група
V група
VI група
VII група
Наставник
Наставна јединица Подударност троуглова
Ставови подударности СУС и УСУ.
Наставне методе Дијалошка, илустративна, демонстративна
геометрију, табла, креда (фломастери), модели
од картона
Циљ Усвајање појма и дефиниције подударних
троуглова и релације подударности; упознавање
са поступком доказивања подударности два
троугла помоћу ставова подударности СУС и
УСУ.
 опише када су троуглови подударни;
 доноси закључке о одговарајућим
елементима подударних троуглова.
Образовни стандарди MA.1.3.6; MA.2.3.6.
и садржајима који се тичу подударности
наставник троуглова, трудећи се да ученици буду што
ученика како би ученици усвојили одговарајућа
тврђења.
дају промишљене одговоре на постављена питања,
доносе потребне закључке и решавају задатке.
Кључни појмови Троугао, подударност, ставови подударности
троуглова
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Подударност троуглова је једна од најосновнијих
релација у геометрији и неопходна је за многа
тврђења која ће ученици усвајати у будућности.

У уводном делу часа користимо картон из којег смо исекли различите троуглове како
бисмо навели ученике да дођу до закључка да су два троугла подударна уколико се
један може пренети тако да се поклопи са другим (троуглови су на првој слици враће-
ни на места одакле су исечени). Из тог смо разлога троуглове секли из картона тако да
неки од њих имају једнаке елементе, али им се не поклапају сви елементи. Ученици по-
том решавају 1. задатак из уџбеника и усмено нас обавештавају о решењу датог
задатка.

Истичемо да се два подударна троугла разликују само по свом положају
у простору. Цртамо два подударна троугла на табли, уводимо
одговарајућу нотацију за подударне троуглове и обележавамо на
одговарајући начин једнаке елементе два троугла. У ту сврху користимо
креде (фломастере) различитих боја. Ученици потом записују у својим
свескама:
Ако су странице једног троугла једнаке страницама другог и углови првог
једнаки угловима другог троугла, онда су ти троуглови поду- дарни.
Након тога истичемо разлику између подударности и сличности

троуглова уз напомену да, уколико су углови једног троугла једнаки
угловима другог троугла, дати троуглови не морају бити подударни.
Како би ученици разу- мели да подударни троуглови не морају бити исто
оријентисани, односно да се до поклапања тих троуглова може доћи и
транслацијом и ротацијом, обрађујемо задатак 3. Потом обрађујемо
пример 2, који нас непосредно доводи до закључка (тврђења) који
заузима битно место у геометрији:
Ако су оштри углови правоуглог троугла једнаки 30° и 60°, онда је
краћа катета (наспрам угла од 30°) једнака половини хипотенузе.
Пре него што наведемо став подударности СУС, подсећамо се да смо
при- ликом конструкција истакли да је троугао у потпуности одређен
ако су по- знате дужине две странице и мера угла који оне захватају.
Потом ученици записују став подударности СУС:
Ако су две странице и њима захваћени угао једног троугла једнаки
двема страницама и захваћенoм углу другог троугла, онда су ти тро- углови
подударни.
Цртамо два троугла која имају једнаке по две странице и једнак угао зах-
ваћен тим страницама, обележавамо дате елементе и користимо одгова-
рајућу нотацију за подударност троуглова. Потом обрађујемо пример 1
(66. страна уџбеника).
Аналогно увођењу става подударности СУС, као мотивацију
користимо то да смо, уз конструкцију троугла код кога су дата два
угла троугла и дужина странице на коју ти углови належу, показали
да су сви елементи тог тро- угла одређени. Затим ученици записују
став подударности УСУ:
Ако су једна страница и на њу налегли углови неког троугла једнаки
страници и на њу налеглим угловима другог троугла, онда су ти тро-
углови подударни.
Цртамо два троугла која имају једнака по два угла и страницу на коју
на- лежу та два угла, обележавамо дате елементе и користимо
одговарајућу нотацију за подударност троуглова. Након тога,
уколико нам остане до- вољно времена, обрађујемо пример 4.
Ученици проверавају решења 1. и 3. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Мозаик и подударност

Задатак „Мозаик и подударност” може се искористити уместо првог,
моти- вационог задатка, где ученици треба да доведу до поклапања
троуглове са њима подударним фигурама на слици (мозаику).
ПРИМЕР: Подударност троуглова
У датом материјалу је исписано када су два троугла подударна, а такође
је истакнута и разлика између подударности и сличности у смислу да се
два троугла која имају једнаке углове (али не обавезно и странице) не
могу до- вести до поклапања.

У завршном делу часа понављамо када су троуглови подударни, као и ставове поду-
дарности троуглова (СУС и УСУ). Упућујемо ученике да обнове да су троуглови
потпуно одређени ако су дати и други елементи троуглова (ССС и ССУ). Потом
задајемо учени- цима домаћи задатак.
Збирка: задаци 150, 155, 156, 164 и 165.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. Цртамо одговарајуће
троуглове, адекватно обележавамо њихове елементе, подударне елементе троуглова
бојимо истим бојама, користимо одговарајућу нотацију за подударност троуглова.
Подударност троуглова. Ставови подударности СУС и

УСУ
AB
C
C B1 A
P Q 1
R AB = A1B1 СУС
∢BAC =  ΔABC ≅
OABC ≅ A BC1 ∢B1A1C1 ΔA1B1C1.
OPQR AC = A1C1
A
30° 30° A1
c c C B1
∢CAB = УСУ
60°60° ∢C1A1B1  ΔABC ≅
Bc/2Cc/2 B1 A BC1 AB = A1B1 ΔA1B1C1
∢ABC =
∢A1B1C1
_
Наставник
Наставна јединица Ставови подударности ССС и ССУ
Циљ Утврђивање појма и дефиниције подударних
троуглова и релације подударности;
упознавање са поступком доказивања
подударности два троугла помоћу ставова
подударности ССС и ССУ.
и садржајима који се тичу подударности
наставник троуглова, трудећи се да ученици буду што
ученика како би ученици усвојили одговарајућа
тврђења.
Активности ученика Ученици учествују у раду уз помоћ наставника,
дају промишљене одговоре на постављена питања,
доносе потребне закључке и решавају задатке.
троуглова
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.

У уводном делу часа обнављамо када су троуглови подударни. Обнављамо и да ако су
странице једног троугла једнаке страницама другог и углови првог једнаки угловима
другог троугла, онда су ти троуглови подударни (СУС) и ако су једна страница и на њу
налегли углови неког троугла једнаки страници и на њу налеглим угловима другог тро-
угла, онда су ти троуглови подударни (УСУ).

Многа истраживања су показала да ученици боље усвајају ново градиво
уколико им се излаже уз коришћење познатих тврђења и особина и уко-
лико се начин излагања новог градива поклапа са начином излагања
прет- ходног, сличног градива. Зато, као на претходном часу, пре него
што наве- демо став подударности ССС, подсећамо се да смо приликом
конструкција истакли да је троугао у потпуности одређен ако су познате
дужине свих страница тог троугла. Потом ученици записују став
подударности ССС:
Ако су странице једног троугла једнаке страницама другог троугла, онда су
та два троугла подударна.
Цртамо два троугла која имају једнаке све странице, обележавамо дате
стра- нице различитим бојама и користимо одговарајућу нотацију за
подударност троуглова. Истичемо да на основу подударности два дата
троугла следи и једнакост одговарајућих углова та два троугла. Потом
обрађујемо пример
7. Препознавање одговарајућих елемената подударних троуглова веома је
битно у доказним задацима, стога ученици решавају 9. задатак из
уџбеника. Аналогно увођењу става подударности ССС, за мотивацију
користимо то да
смо, уз конструкцију троуглова ССУ, закључили да су сви елементи
троугла
одређени ако су познате две странице и угао наспрам веће од њих, при
чему још једном инсистирамо на услову да угао мора бити наспрам веће
странице. Затим ученици записују став подударности ССУ:
Ако су две странице једног троугла једнаке двема страницама другог
троугла и угао наспрам веће од њих у једном троуглу једнак је углу
наспрам веће странице у другом троуглу, онда су та два троугла по-
дударна.
Цртамо два троугла која имају по две странице једнаке и угао наспрам
веће од њих, обележавамо дате елементе и користимо одговарајућу
нотацију за подударност троуглова. Наглашавамо то да, ако су две
странице једног троугла једнаке двема страницама другог троугла и
имају један угао јед- нак, та два троугла у општем случају не морају
бити подударна. Да бисмо то илустровали, цртамо једнакокраки троугао
ABC, са основицом AB. Теме наспрам основице C спајамо са
произвољном тачком D на основици (не са средиштем основице) и
наводимо три једнака елемента та два троугла: AC = BC, CD = CD,
∢CAB = ∢ABC. Очекујемо да ученици увиде да два дата троугла имају по
две странице једнаке дужине, по један угао једнак, али да нису
подударни зато што дати углови нису наспрам страница веће дужине.
Постављамо питање ученицима који елементи правоуглог троугла

морају бити једнаки да бисмо на основу става подударности ССУ могли
да тврди- мо да су троуглови подударни. Након краће дискусије ученици
записују у својим свескама:
Ако два правоугла троугла имају једнаке хипотенузе и катета једног тро- угла
једнака је катети другог троугла, онда су ти троуглови подударни.
Тврђење илуструјемо примером 9. Уколико остане довољно времена, об-
рађујемо и задатак 12. У супротном он остаје за домаћи рад ученика.
ПРИМЕР: Примена става подударности

У датом материјалу су изложени сви ставови подударности, као и
случаје- ви када два троугла имају једнаке одређене елементе, али то
није довољно да би били подударни. Након што изабере став, ученик
може да подешава величину заједничких елемената два троугла и да на
основу слике закључи да ли су ти троуглови подударни. За сваки
пример, када жели, ученик може прочитати закључак и уверити се да ли
је услов који је изабрао довољан за подударност троуглова.

У завршном делу часа понављамо када су троуглови подударни (дефиниција), као и
ста- вове подударности троуглова (СУС, УСУ, ССС и ССУ). Потом задајемо ученицима
Збирка: задаци 172, 173, 179, и 180.
Такође, ученици имају за домаћи да прочитају чланак из историје математике о најста-
ријим геометријским тврђењима, односно о Талесу (уџбеник: 72. страна).
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. Цртамо одговарајуће
троуглове, адекватно обележавамо њихове елементе, подударне елементе троуглова
бојимо истим бојама, користимо одговарајућу нотацију за подударност троуглова.
Ставови подударности ССС и

ССУ
B1
C
A1 11 ССС
AB = A B BC = B1C1  ΔABC ≅
CA = C1A1 ΔA1B1C1
C1
A B
C B1 A1
AB = A1B1
CA = C1A1 ССУ
 ΔABC ≅
AB > CA (па је и A1 B11>1 C A ) ΔA1B1C1
∢ACB =
A B C1 ∢A1C1B1
Наставник
Наставна јединица Ставови подударности троуглова
Циљ Утврђивање поступака доказивања
подударности два троугла помоћу ставова
подударности СУС, УСУ, ССС и ССУ
и примере и задатке, трудећи се да их што
а ученици утврђивали и продубљивали стечена
знања.
стране наставника, дају промишљене одговоре
на постављена питања и решавају задатке.
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка. Потом обнављамо ставове
подударности троуглова, тражимо од ученика да речима правилно искажу дате ставо-
ве (СУС, УСУ, ССС, ССУ). Исправљамо евентуалне непрецизности приликом
навођења ставова подударности троуглова од стране ученика.

Израдом 4. задатка из уџбеника илуструјемо како на основу доказане по-
дударности троуглова изводимо закључке о једнакости одговарајућих
елемената тих троуглова. Кроз обраду 5. задатка ученици примењују
став подударности СУС на једнакокраки троугао. Често је у задацима
пре саме примене става УСУ неопходно израчунати трећи унутрашњи
угао датог троугла. Зато обрађујемо 6. задатак из уџбеника. Повезивање
особина јед- накокраког троугла са ставом подударности УСУ
постижемо израдом 7. за- датка из уџбеника. Такође, коришћење става
подударности троуглова ССС и познавање особина неких геометријских
фигура, попут ромба и круж- нице, повезујемо израдом 174. задатка из
збирке задатака. Пошто смо на прошлом часу говорили о примени става
ССУ на правоугли троугао, данас ученици самостално (евентуално уз
нашу помоћ) решавају 10. задатак из уџбеника и на тај начин уочавају
шта је неопходно да би се дати став при- менио на тупоугли троугао.
Уколико остане довољно времена, обрађујемо и 11. задатак из уџбеника.
Ученици проверавају решења 4–7. и 10–11. задатка у е-уџбенику.


У завршном делу часа још једном обнављамо ставове подударности и задајемо учени- цима
Уџбеник: задатак 8.
Збирка: задаци 157, 162, 166. и 174.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. На њој исписујемо ре-
шења задатака (ми и ученици).
Наставник
Наставна јединица Примена подударности и особине осне и централне
симетрије
Циљ Упознавање са појмовима описане кружнице
око троугла и уписане кружнице у троугао и
њиховим својствима.
 примени подударност троуглова на
осну и централну симетрију.
Активност Наставник упознаје ученике са особинама
и осне и централне симетрије, које произлазе
наставник из
а подударности троуглова, трудећи се да ученици
буду што више укључени у рад, поставља им
адекватна питања, на адекватан начин користи
искуства ученика како би ученици усвојили
одговарајућа тврђења и доказе тих тврђења.
Активности ученика Ученици учествују у раду. Потпомогнути од
на
постављена питања, прате доказе тврђења, доносе
потребне закључке и решавају задатке.
Кључни појмови Троугао, подударност, осна симетрија, централна
симетрија
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Дата наставна јединица представља везу између
подударности троуглова и изометријских
трансформација. Појмови теорема и доказ
саставни су део обавезног математичког
образовања ученика у будућности.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка. Обнављамо ставове поду-
дарности троуглова. Такође, обнављамо основне особине осне и централне симетрије,
које су ученици учили у петом разреду.

Упознајемо ученике да ћемо на данашњем часу говорити о појмовима
тео- рема и доказ теореме, појмовима које ће ученици често сретати у
току свог даљег школовања. Говоримо ученицима да ћемо доказати
неколико гео- метријских тврђења са којима су се већ сусрели.
Припремамо ученике за доказивање тврђења тако што за два троугла
која су подударна на основу неког од ставова подударности најпре
докажемо да су троуглови подудар- ни, а потом на основу подударности
изводимо закључке о одговарајућим преосталим елементима троуглова.
Правимо табелу (која одговара илус- трацији у уџбенику), и то тако да у
свакој врсти: нацртамо два подударна троугла са јасно истакнутим
подударним елементима; испишемо једнаке елементе; запишемо да су та
два троугла подударна; испишемо последи- це те подударности, односно
закључке до којих долазимо на основу поду- дарности два дата троугла.
На самом часу попуњавамо само једну врсту потпуно (за један став
подударности), док за остале ставове само цртамо одговарајуће слике са
обележеним подударним елементима, а ученици по- пуњавају остале
делове табеле за домаћи задатак.
Потом се још једном подсећамо како се тачка пресликава
централносиме- трично у односу на другу тачку и записујемо
тврђење које ћемо доказати на часу:
Претпоставимо да тачке A, B и O нису колинеарне и да су A1 и B1 симе-
тричне тачкама A и B у односу на тачку O. Тада је AB = A1B1 и AB ||
A1B1.
Доказ исписујемо детаљно, наглашавамо полазне претпоставке, питамо
ученике како ћемо најпре доказати да је AB = A1B1 и очекујемо да ће неко
од ученика закључити да је неопходно посматрати троуглове ABO и
A1B1O и да је неопходно доказати да су та два троугла подударна. Након
што докажемо да су дати троуглови подударни, исписујемо последице те
подударности, између којих је и AB = A1B1. Потом користимо особину да
ако су наизменич- ни углови једнаки тада су и праве које сече трећа
права паралелне. Још једном наглашавамо главне закључке.
Сличан приступ користимо и када је реч о подударности и осној
симетрији. Подсећамо се особина осне симетрије и записујемо још једно
тврђење које ћемо доказати на часу:
Ако су различите тачке A и A1 симетричне у односу на осу s, онда је сва- ка
тачка осе s једнако удаљена од тачака A и A1.
Доказ поново детаљно исписујемо, наглашавамо полазне претпоставке,
пита- мо ученике које троуглове посматрамо овом приликом, за које
елементе да- тих троуглова знамо да су једнаки, који став подударности
ћемо применити у овом доказу. Након доказивања подударности
троуглова изводимо закључак.
Уколико нам остане довољно времена, обрађујемо и 3. задатак из
уџбеника. У супротном, он остаје за домаћи задатак.
ПРИМЕР: Централна симетрија и подударност

У материјалу је дато тврђење које се односи на пресликавање дужи цен-
тралносиметрично у односу на тачку која није колинеарна са теменима
дате дужи. Доказ је исписан детаљно и прати га одговарајућа слика. Испод
доказа су исписане једнакости неких од елемената два троугла. Ученик
треба да одреди које једнакости следе на основу полазних претпостав- ки.
Након што обележи одговоре за које верује да су тачни, ученик добија
повратну информацију о тачности својих одговора.
ПРИМЕР: Осна симетрија
Дати материјал на адекватан начин прати доказ тврђења да је свака тачка
на правој подједнако удаљена од тачака које су симетричне у односу на
дату праву. Доказ је дат поступно, детаљно и прати га одговарајућа слика.
Испод доказа су исписане једнакости неких од елемената два троугла.

У завршном делу часа понављамо ставове подударности троуглова, као и формулације
теорема које смо на данашњем часу обрадили и идеје њихових доказа. Потом задајемо
ученицима домаћи задатак.
Уџбеник: задаци 2 и 4.
Збирка: задаци 195 и 197.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. Правимо табелу за при-
мене ставова подударности. Цртамо одговарајуће троуглове, адекватно обележавамо
њихове елементе, подударне елементе троуглова бојимо истим бојама, користимо од-
говарајућу нотацију за подударност троуглова, исписујемо закључке који произлазе из
примене подударности.
Примена подударности и
особине осне и централне
симетрије
P Q
C AB = QP ∢BCA =
∢ABC = ∆ABC ≅ ∢PRQ
R
A B ∢QPR BC ΔQPR CA = RQ
= PR ∢CAB =
∢RQP
P Q
C
A B
R
P Q
C
R
A B
P Q
C
R
A B
A
B sS
O
A A
C 1
B
1 A1
Наставник
Наставна јединица Описана и уписана кружница троугла
Наставне методе Дијалошка, илустративна, хеуристичка
Циљ Упознавање ученика са појмовима описане
кружнице око троугла и уписане кружнице у
троугао и њиховим својствима
 објасни где се налазе центар описане и
уписане кружнице троугла.
и који се тичу описане и уписане кружнице троугла,
наставник трудећи се да ученици буду што више укључени у
а рад, поставља им адекватна питања, на адекватан
начин користи искуства ученика како би ученици
усвојили одговарајућа тврђења и доказе тих
тврђења.
стране наставника, дају промишљене одговоре на
постављена питања, прате доказе тврђења, доносе
потребне закључке и решавају задатке.
Кључни појмови Троугао, описана кружница, уписана кружница
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Значајне тачке троугла попут центра уписане и
описане кружнице троугла су у корелацији са
симетралом дужи и симетралом угла, које су
ученици усвојили у петом разреду.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка. Потом упућујемо ученике да
прочитају 6. задатак из уџбеника (77. страна), који треба да послужи као својеврсна мо-
тивација ученицима за одређивање центра описане кружнице око троугла. Након тога
ученици читају и 8. задатак из уџбеника (80. страна), који треба да мотивише ученике за
одређивање центра уписане кружнице у дати троугао. Након краће дискусије где треба да
се нађе бунар (продавница), уколико ученици не буду имали одговарајуће идеје, оба-
вештавамо их да ће на данашњем часу научити где се налазе две значајне тачке троугла.
Уколико буде тачних одговора, обавештавамо ученике да ћемо то и доказати.

Подсећамо ученике да ако тачка припада симетрали дужи, тада је она
подјед- нако удаљена од крајева дате дужи. Потом ученици записују обрат
тог тврђења:
Ако је тачка S једнако удаљена од крајева дужи AB, онда S припада
симетрали дужи AB.
Доказ исписујемо детаљно, наглашавамо полазне претпоставке.
Обрађује- мо оба случаја – и када тачка припада дужи и када јој не
припада. За други случај, питамо ученике које троуглове посматрамо
овом приликом, за које елементе датих троуглова знамо да су једнаки,
који став подударности ћемо применити у овом доказу.
Након доказивања подударности троуглова, изводимо закључак. Потом
прелазимо на следеће тврђење:
Симетрале све три странице троугла секу се у једној тачки. Сва три те- мена
неког троугла припадају једној кружници чији је центар пресек симетрала
страница тог троугла.
Доказујемо тврђење, поново кроз навођење полазних претпоставки, уз
одговарајуће слике, нотацију и извођење закључака. Поново постављамо
питање у вези са 6. задатком. Након тога ученици записују у свескама:
Кружница којој припадају сва три темена троугла и чији је центар пресек
симетрала његових страница назива се описана кружница тог троугла.
Када је реч о уписаној кружници, диктирамо ученицима тврђења која
они записују у својим свескама:
Нека је ∢aOb неопружени конвексни угао. Ако је S тачка симетрале
∢aOb различита од O, онда је S једнако удаљена од правих на којима се
налазе краци угла aOb;
Нека је ∢aOb неопружени конвексни угао. Ако је тачка S из области
угла aOb једнако удаљена од правих на којима се налазе краци тог
угла, онда S  s∢aOb
.
Обавештавамо ученике да оставе довољно простора да препишу доказе
датих тврђења из уџбеника.
Потом ученици записују и тврђење:
Симетрале сва три угла троугла секу се у једној тачки. Постоји круж- ница
која додирује све три странице троугла и чији је центар пресек симетрала
углова тог троугла.
Као и нешто раније за симетрале страница, доказујемо тврђење, поново

кроз навођење полазних претпоставки, користимо слике, одговарајућу
но- тацију и извођење закључака. Очекујемо да ученици самостално сада
изне- су идеју за 8. задатак, након чега записују у својим свескама:
Кружница која додирује све три странице троугла и чији је центар пре- сек
симетрала његових углова назива се уписана кружница тог троугла.
Ученици потом представљају у својим свескама куће неколинеарним
тач- кама (6. задатак) и путеве који се секу дужима, односно троуглом (8.
зада- так) и решавају дате задатке. У случају да не заврше дате задатке,
то остаје за домаћи задатак.
ПРИМЕР: Троугао и тврђења

У датом материјалу ученик може најпре изабрати положај темена
троугла. Након тога се може уверити да се симетрале страница (углова)
секу у јед- ној тачки и да дата тачка представља центар описане
(уписане) кружнице троугла. На слици се могу наћи само неки од
поменутих елемената, а може и више њих, у зависности од избора
ученика. Материјал је посебно корис- тан јер ученик може увидети где
се налази центар описане кружнице код оштроуглог, правоуглог и
тупоуглог троугла.

У завршном делу часа понављамо тврђења која смо обрадили и доказивали на часу.
Потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици за домаћи задатак треба да препишу доказе тврђења која на часу нису доказана.
Збирка: задаци 192 и 193.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. Доказујемо дата тврђења,
цртамо одговарајуће троуглове, адекватно обележавамо њихове елементе, подударне
елементе троуглова бојимо истим бојама, користимо одговарајућу нотацију за поду-
дарност троуглова, исписујемо закључке.
Описана и уписана кружница

троугла
S C C
sA R s
sBC P
A B C
O s ∢CAB
C ∢ABC
S
A sAB B A B
Q s
∢AC
B
Наставник
Наставна јединица Описана и уписана кружница троугла
Циљ Утврђивање појмова описане кружнице око
троугла и уписане кружнице у троугао, њихових
својстава; упознавање ученика са поступцима
њихових конструкција
 објасни где се налазе центар описане и
уписане кружнице троугла;
 конструктивно одреди центре описане и
и примере и задатке, трудећи се да их што више
наставник мотивише и укључи у рад, како би ученици
а утврђивали и продубљивали стечена знања.
наставника, дају промишљене одговоре на
Кључни појмови Троугао, описана кружница, уписана кружница
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Значајне тачке троугла попут центра уписане и
описане кружнице троугла у корелацији су са
симетралом дужи и симетралом угла, које су
ученици усвојили у петом разреду.

У уводном делу часа анализирамо израду домаћег задатка. Изводимо неког од учени- ка
да испише, уз одговарајуће слике, тврђења која нису доказана на претходном часу.
Излагање ученика прате наша питања и коментари како би осталим ученицима дати
докази били што јаснији. Потом понављамо шта подразумевамо под описаном и уписа-
ном кружницом троугла, као и где се налазе центри тих кружница.

Пошто смо на претходном часу само цртали троуглове и доказивали
тврђења, најпре конструишемо кружницу описану око произвољног
оштроуглог тро- угла. Како су ученици за домаћи задатак имали да
конструишу описану круж- ницу и за правоугли и тупоугли троугао,
изводимо ученике који су то успешно урадили у својим свескама да те
конструкције изведу на табли, док ученици који те задатаке нису решили
сада изводе тражене конструкције. Чак и у слу- чају да је већина ученика
успешно решила дате задатке, увежбавање датих конструкција ће им
користити, имајући у виду да коришћење геометријског прибора уме
ученицима да представља потешкоће.
Након датих конструкција ученици записују где се налази центар описане

кружнице у зависности од унутрашњих углова троугла, тачније, у
зависности од врсте троугла. Следе конструкције уписаних кружница у
оштроугли, пра- воугли и тупоугли троугао, које изводимо ми и ученици.
Закључујемо да цен- тар уписане кружнице припада унутрашњости
троугла без обзира на врсту троугла. Уколико остане довољно времена,
обрађујемо и 9. и 10. задатак из уџбеника. У супротном, ти задаци остају за

У завршном делу часа понављамо тврђења која се тичу симетрале дужи и симетрале
угла, шта су то описана и уписана кружница троугла и где се налазе центри тих
кружни- ца. Потом задајемо ученицима домаћи задатак.
За домаћи задатак ученици имају да прочитају чланак из уџбеника Тангентне дужи на
уписану кружницу троугла.
Збирка: задаци 207, 208, 209, и 219.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна. На табли ученици испи-
сују доказе тврђења која су имали да препишу за домаћи задатак. Након тога спрово-
димо конструкције (ми и ученици) описане и уписане кружнице различитих троуглова.
Наставник
Наставна јединица Троугао
Врста (тип) часа Час провере
Облици рада Индивидуални
Наставна средства Тест
Циљ Провера степена усвојених наставних
садржаја о троуглу.
 примењује у задацима константност
збира унутрашњих углова у
произвољном троуглу;
 разликује врсте троуглова у зависности
од величине унутрашњих углова
троугла;
 на основу довољног броја датих података
израчуна мере непознатих унутрашњих и
спољашњих углова троугла;
 примењује у задацима тврђење да су поредак
страница и поредак наспрамних углова
троугла међусобно сагласни;
троугла;
елементима подударних троуглова;
 конструктивно одреди центре описане и
Образовни стандарди MA.2.3.2; MA.3.3.1; MА.2.3.6.
Активност Наставник надгледа ученике док решавају тест
и који ће му послужити да добије повратну
наставник информацију о нивоу њиховог знања из
а претходних наставних јединица.
Активности ученика Ученици на часу решавају задатке из теста
који представља проверу степена усвојених
наставних садржаја
компетенције  компетенције за рад са подацима и садржајима;
 компетенције за решавање проблема.
Кључни појмови Троугао, странице и углови троугла, збир
углова троугла, конструкције троугла,
подударност троуглова
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Садржаји из наставне теме троугао су неопходни
како би ученици на одговарајући начин усвајали
садржаје из геометрије у будућности.

У уводном делу часа наставник дели ученицима тестове уз опште напомене о начину
израде теста.

У централном делу часа ученици решавају задатке из теста, док наставник води рачуна
о дисциплини и о томе да ученици задатке решавају самостално.

У завршном делу часа преузимамо радове ученика и постављамо питање ученицима да
ли су имали проблема са неким задатком са теста. Aко јесу, исти задатак им задајемо за
домаћи, уз напомену да га могу решавати помоћу литературе.
ДРУГА ГРУПА
ПРИЛОГ
ТЕСТ
У троуглу ABC важи да је ∢ABC = 40° и ∢BCA = 120°.

Одреди ∢CAB.
б) Поређај странице троугла ABC по дужини, од најмање до највеће.
ПРВА ГРУПА
Конструиши (без употребе угломера) угао од 150°.
Конструиши троугао ABC ако је: a = 3 cm, b = 3 cm,  = 60°.
Докажи да се дијагонале правоугаоника полове.
У троуглу ABC важи да је ∢CAB = 35° и ∢BCA = 125°.

Одреди ∢ABC.
б) Поређај странице троугла ABC по дужини, од најмање до највеће.
Конструиши (без употребе угломера) угао од 105°.
Конструиши троугао ABC ако је: a = 5 cm, b = 3 cm,  = 45°.

Докажи да се дијагонале паралелограма полове.

Наставник
Наставна јединица Правоугли координатни систем
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)
Циљ Упознавање ученика са правоуглим
координатним системом и представљањем
тачака у координатном систему, као и са
одређивањем координата тачака које су
представљене у координатном систему
 тачкама у равни придружи уређене парове
бројева и обрнуто;
 представи неке једноставне скупове
тачака у правоуглом координатном
систему.
и садржајима који се тичу правоуглог
наставник координатног система, трудећи се да ученици
а буду што више укључени
у рад, поставља им адекватна питања, користи
одговарајуће примере, користи њихову
интуицију и искуства како би ученици
усвојили одговарајуће појмове и особине.
Кључни појмови Правоугли координатни систем, оса, апсциса,
ордината
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Представљање тачака у правоуглом координатном
систему надовезује се на представљање тачака
на бројевној правој. Корелација је присутна
са наставним предметима Физика и
Географија.

У уводном делу часа обнављамо са ученицима представљање тачака на бројевној пра-
вој. Потом ученици решавају мотивациони задатак (1. задатак из уџбеника) у коме тре-
ба одредити положај фигура на шаховској табли, а он је одређен са две координате,
односно положајем у односу на две осе шаховске табле.

Након мотивационог задатка упознајемо ученике са тим да положај
тачке у равни није могуће описати једном координатом (положај тачке
на правој је тако описан), већ су нам потребне две координате, односно
потребан нам је координатни систем са две осе. Упознајемо ученике са
правоуглим коор- динатним системом, односно са појмовима: x-оса, y-
оса, координатни поче- так, квадранти, уређени пар бројева. Код
уређеног пара бројева застајемо и посебно наглашавамо разлику између
двочланог скупа и уређеног пара бројева. Упознајемо ученике са тим да
се прва координата назива апсциса, а друга ордината. Док ученике
упознајемо са наведеним појмовима, цртамо координатни почетак и
обележавамо дате појмове. Питамо ученике да ли су се пре сусрели са
појмом правоуглог координатног система и, ако јесу, питамо их да ли су
чули за придев који се често изговара када се говори о координатном
систему. Затим упознајемо ученике укратко са ликом и делом Ренеа
Декарта, јер ученици у том узрасту вероватно нису чули за познате
математичаре који нису грчког порекла. Потом ученици вежбају читање
координата тачака представљених у координатном систему (2. задатак) и
представљање тачака у правоуглом координатном систему.
Након што обновимо како се одређује координата средишта дужи на
бројевној правој, постављамо ученицима питање да ли имају идеју како
бисмо одредили средиште дужи у правоуглом координатном систему. На-
кон краће дискусије ученици записују:
Ако су дате координате крајњих тачака дужи AB, A (x1, y1) и B (x2, y2),
x +x y +y
( )
онда је средиште дужи AB тачка S 1 2 , 1 2 . Апсциса средишта је
2 2
аритметичка средина апсциса крајњих тачака дужи, а ордината сре- дишта је
аритметичка средина ордината крајњих тачака дужи.
Ученици потом одређују средишта дужи парова тачака израдом 4. задатка
из уџбеника.
Након што обновимо одређивање растојања тачака на бројевној правој,
на конкретним примерима (пример 1) илуструјемо одређивање тачака у
правоуглом координатном систему, након чега записујемо на табли:
Растојање између тачака A(x1, y) и B(x2, y) једнако је AB = |x2 – x1|.
Растојање између тачака A(x, y1) и B(x, y2) једнако је AB = |y2 – y1|. Одређивање
растојања између две тачке чије су апсцисе, односно ордина- те једнаке
ученици увежбавају израдом 5. задатка из уџбеника.
Ученици проверавају решења 1–5. задатка у е-

уџбенику. ПРИМЕР: Правоугли координатни систем
У овом материјалу је дат правоугли координатни систем и тачке чије су обе
координате дате. Ученици транслацијом тачака треба да их доведу у
одгова- рајући положај и на тај начин увежбају представљање тачака у
правоуглом координатном систему.

У завршном делу часа још једном понављамо појмове које смо увели на данашњем
часу: правоугли координатни систем, координатни почетак, апсциса, ордината, ква-
дранти. Понављамо и како се одређују координате средишта дужи, као и растојање
између две тачке које имају једнаке прве, односно друге координате.
Збирка: задаци 283, 284, 287, 288 и 305.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, цртамо илустрације при-
ликом упознавања ученика са новим појмовима.
Правоугли координатни
y
систем pacTojaae
TA¬Ke Q 6 MPBA
II KBAGPAHt I y
4 ogy-oce je |–7|=75 KoopGMHATa
KBAGPAHt
5 3 4 AMCYMCa
A(2, 3)
pacTojaae Q(–7, 4)
y-oca 2 KoopGMHAT 3 gpYFa KoopGMHATa
HM MO¬eTAK TA¬Ke Q og 2
1O opGMHATa
x–oce je |4| 1
–5 –4 –3 –2 –1–1 0 2345x =4
1 –7 –6 –5 –4 –3 –2 –1–1 0 1 2 3 4 5 x
–2 x-oca
–2
–3 B(–4, – –3 C(4, –2)
IV 2)
III KBAGPAHt –4 KBAGPAHt
–5
y y
B(2,
5 5) A(– 3, ) 4
B( 1,)
3
3 3
2 D(2,
11
2 (
S 1, 1 2
1
23
2)
x
–3 –2 –11
0 )
11 2 x –1
–2
–2 A(0, – –3 C(2, –
2) 3)
Наставник
Наставна јединица Правоугли координатни систем
Циљ Утврђивање представљања тачака у
координатном систему и упознавање ученика
са представљањем једноставних скупова тачака
у правоуглом координатном систему
 тачкама у равни придружи уређене парове
бројева и обрнуто;
 представи неке једноставне скупове
тачака у правоуглом координатном
систему.
и садржајима који се тичу правоуглог
наставник координатног система, трудећи се да ученици
а буду што више укључени
Кључни појмови Правоугли координатни систем, оса, апсциса,
ордината, скупови тачака
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Представљање тачака у правоуглом координатном
систему надовезује се на представљање тачака
на бројевној правој. Корелација је присутна
са наставним предметима Физика и
Географија.

У уводном делу часа обнављамо појам правоуглог координатног система, да сваком
уређеном пару рационалних бројева одговара једна тачка у равни. Обнављамо како се
одређује средиште дужи и дужина дужи која припада правој паралелној једној од
координатних оса.

Обнављамо представљање уређених парова бројева у правоуглом
коорди- натном систему и повезујемо то са одређивањем растојања
између тачака у равни израдом 6. задатка из уџбеника. Представљање
тачака у координат- ном систему и разумевање везе између бројевних
вредности координата и положаја тачке у координатном систему
постижемо обрадом 293. задатка из збирке задатака. Одређивање
средишта дужи утврђујемо израдом 304. задатка. Након тога прелазимо
на представљање једноставнијих скупова тачака у координатном
систему. Обрадом 2. примера показујемо како су задате праве и
полуравни и истичемо како представљамо граничну праву/ полуправу
која припада / не припада скупу тачака. Упознајемо ученике са тим да се
поред правих и полуравни могу експлицитно задати и полуправе (8.
задатак), односно траке, правоугаоници (9. задатак). Везу између право-
углог кординатног система и осне симетрије, односно везу између право-
углог кординатног система и централне симетрије успостављамо
обрадом
10. задатка. Уколико остане довољно времена, обрађујемо и 11. задатак,
у супротном он остаје за домаћи рад ученика.
Ученици проверавају решења 6. и 8–11. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Скупови тачака у координатном систему

У оквиру овог материјала ученици могу кликом на одређено поље да по-
вежу скупове тачака у равни који одговарају одређеним једнакостима,
односно неједнакостима и да на тај начин продубљују знање о предста-
вљању једноставнијих скупова тачака у координатном систему.

У завршном делу часа још једном понављамо појмове који се тичу правоуглог коорди-
натног система и потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка: задаци 300, 301, 319 и 321.
ликом упознавања ученика са новим појмовима.
Правоугли координатни
систем
y y y y
4 4 4 4
3 3 3 3 x>2
y ≥ –1 x>2
2 2 2 2 y ≥ –1
1 1 1 1
–3 –2–1– 123 x –3 –2–1– 123 x –3 –2–1– 123 x –3 –2–1– 123 x
1 y = –1 1 1 1
–2 –2 –2 –2
–3 –3 –3 –3
Наставник
Наставна јединица Директна пропорционалност
Циљ Упознавање ученика са директном
пропорционалношћу величина
 препозна директно пропорционалне величине;
 представи директно пропорционалне
величине у правоуглом координатном
систему.
и који се тичу директне пропорционалности
наставник величина, трудећи се да ученици буду што више
а укључени
Кључни појмови Директна пропорционалност
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Директна пропорционалност се наслања на размеру
коју су ученици усвојили у V разреду, а има
примену у разним областима.

У уводном делу часа обнављамо са ученицима појам размере и представљање тача-
ка и једноставних скупова тачака у правоуглом координатном систему. Потом
ученици решавају мотивациони задатак (1. задатак из уџбеника), на основу којег би
требало да увиде значај пропорционалности за сналажење у свакодневним
животним ситуација- ма (финансијска писменост).

Упућујемо ученике на то да је у многим ситуацијама количник
одговарајућих вредности две зависне величине константан и да за такве
величине каже- мо да су директно пропорционалне. То илуструјемо
обрадом 1. примера, у коме успостављамо корелацију са наставним
предметом Физика, конкрет- но са равномерним кретањем. Поред
табеларног представљања директ- не зависности пређеног пута и
времена приликом равномерног кретања, датом примеру придружујемо
график зависности ове две величине, након чега ученици треба да
прочитају одређене вредности са графика или да изврше одговарајућа
израчунавања. Прелазимо потом на 2. пример, где директну зависност
две величине илуструјемо на примеру количине воде која се налази у
резервоару приликом равномерног сипања воде у дати резервоар. Као и
код првог примера, и сада придружујемо график завис- ности ове две
директно пропорционалне величине. Још један пример који је ученицима
близак на основу искуства стеченог на часовима физике јесте појам
густине (3. пример), односно да су маса и запремина тела исте густи- не
директно пропорционалне. Потом повезујемо појам директне прорпор-
ционалности са појмовима које су ученици усвојили из геометрије –
обим и дужина странице једнакостраничног троугла (2. задатак), а потом
прелази- мо на обраду још једног проблема који указује на примену
директне прор- порционалности у свакодневним животним ситуацијама
(3. задатак). Затим питамо ученике да ли могу да на основу претходних
примера да искажу када су две величине директно пропорционалне.
Након краће дискусије закључујемо да су две величине директно
пропорционалне уколико се по- већавањем једне сразмерно повећава и
друга, односно смањивањем једне сразмерно смањује и друга величина.
Наглашавамо да се константан однос две директно пропорционалне ве-
личине назива коефицијент директне пропорционалности. Ако је k
коефи- цијент директне пропорционалности између две променљиве
величине x и y, онда су оне повезане формулом y = k ∙ x.
ПРИМЕР: График директне пропорционалности

У датом материјалу је дат график директне пропорционалности
пређеног пута и времена. Ученик треба да на основу графика
одговори на више за- хтева у смислу одређивања вредности једне
променљиве у односу на по- знату вредност друге променљиве и
обрнуто.

У завршном делу часа још једном понављамо када су две величине директно пропор-
ционалне. Тражимо од ученика да нам наведу примере директно пропорционалних
величина, по могућству различите од примера обрађених на часу. Отклањамо евенту-
алне нејасноће са часа и задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици за домаћи задатак имају да истраже и да за наредни час спреме по један пар
директно прорпорционалних величина, различит од примера обрађених на данашњем
часу. Поред тога, ученици, на основу добијених вредности треба да одреде и коефи-
цијент директне пропорционалности.
Збирка: задаци 325, 329 и 331.
ликом упознавања ученика са појмом директне пропорционалности величина.
Директна пропорционалност
1 min 2 min 3 min 12 1 12 1 12 1 12 1 12 1
2 2 2 2 2
34 34 34 34 34
2,5 4 2,5 4 2,5 4 2,5 4 2,5 4
1,5 m 24 24 24 24 24
3m 1,5 4 1,5 4 1,5 4 1,5 4 1,5 4
4,5 m
14 14 14 14 14
s (m) 0,5 4 0,5 4 0,5 4 0,5 4 0,5 4
7 V
6 (4, 6) 3
5
(3, 4,5) (8,
4 2
(2, 3) (6, 2)
3
2 (4, 1,5) V = 0,25 ·
(1, 1,5) 1 (2,
1 1) t
(0, 0) 0,5)
(0, 0) 12345 t (min) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 t
∙ :
y =ay ∙ a y =ay : a
xx ∙ a xx : a
∙a :a
Наставник
Наставна јединица Директна пропорционалност
Циљ Утврђивање директне пропорционалности величина
 препозна директно пропорционалне величине;
 представи директно пропорционалне
величине у правоуглом координатном
систему.
Активности Наставник поставља ученицима одговарајуће
наставника примере и задатке, трудећи се да их што
више мотивише и укључи у рад, како би
ученици утврђивали и продубљивали стечена
знања.
Међупредмет Ученик развија:
не  компетенције за целоживотно учење;
компетенције  комуникацију.
Кључни појмови Директна пропорционалност
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Директна пропорционалност се наслања на размеру
коју су ученици освојили у V разреду, а има

У уводном делу часа обнављамо са ученицима када су две величине директно пропор-
ционалне, као и шта подразумевамо под појмом коефицијента директне пропорцио-
налности. Затим анализирамо домаћи задатак ученика и на основу примера директно
пропорционалних величина које су спремили за домаћи задатак, као и на основу коефи-
цијената пропорционалности у тим примерима, добијамо увид у ниво разумевања наве-
дених појмова од стране ученика. Истичемо коректне и интересантне примере, ученике
који су их спремили јавно похваљујемо и бележимо у педагошку евиденцију ученика.

Директно пропорционалне величине утврђујемо израдом 4. задатка из
уџ- беника, као и одређивање одговарајућег коефицијента
пропорционално- сти и његову примену на одређивање једне величине
ако је дата вредност друге величине и обратно. Овде за тренутак
застајемо и успостављамо још једном корелацију са наставним
предметом Физика, конкретно са једини- цама мере, и упознајемо
ученике са тим да када две директно пропорцио- налне величине меримо
различитим јединицама мере, онда се коефицијент пропорционалности
именује одговарајућом изведеном јединицом мере. Нова јединица мере
представља количник јединица мере којима су мере- не полазне
величине. Потом преводимо изведене јединице мере у мање јединице
мере на примеру брзине (4. пример), што ученици увежбавају израдом 5.
задатка. Графичко представљање директно пропорционалних величина и
одређивање једне вредности ако је дата друга вредност и об- ратно, уз
коефицијент директне пропорционалности, увежбавамо израдом
337. задатка из збирке задатака. Примену директне пропорционалности
на одређивање масе ако су познате густина и запремина (дате у
различитим једницима мере, тако да је превођење у другу јединицу мере
једне од вели- чина неопходно) утврђујемо израдом 341. задатка из
збирке задатака.


У завршном делу часа још једном понављамо када су две величине директно пропор-
ционалне и шта представља коефицијент пропорционалности.
Збирка: задаци 330, 333, 335 и 336.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, исписујемо решења при- мера
и задатака.
Директна пропорционалност
X Y k=
Y/X
V – запремина у cm3 m – маса
ρ = m/V – густина у g/cm3
(кубним уg
центиметрима) (грамима)
s – пређени пут у m t – време у s v = s/t – равномерна
(метрима) (секундама) брзина у m/s
K – количина робе у P – вредност
c = P/K – цена у дин./kg
kg (килограмима) робе у дин.
(динарима)
K – количина робе у ℓ P – вредност
c = P/K – цена у €/ℓ
(литрима) робе у €
(еврима)
Наставник
Наставна јединица Обрнута пропорционалност
Циљ Упознавање ученика са
обрнутом пропорционалношћу
величина
 препозна обрнуто пропорционалне величине.
и који се тичу обрнуте пропорционалности, трудећи
наставник се да ученици буду што више укључени у рад,
а поставља им адекватна питања, користи
одговарајуће примере, користи њихову интуицију и
искуства како би ученици усвојили одговарајуће
појмове и особине.
наставника, дају промишљене одговоре на
Кључни појмови Обрнута пропорционалност
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Обрнута пропорционалност се наслања на размеру

У уводном делу часа обнављамо са ученицима директну пропорционалност. Потом
ученици решавају мотивациони задатак (1. задатак из уџбеника), на основу којег би
требало да увиде да величине које очигледно јесу пропорционалне не морају бити увек
директно пропорционалне. Решавамо задатак поступно, решавајући све захтеве, и
очекујемо да ученици уоче да се повећавањем једне величине друга смањује исти број
пута и обратно.

Упућујемо ученике да је у многим ситуацијама производ одговарајућих
вред- ности две зависне величине константан и да за такве величине
кажемо да су обрнуто пропорционалне. То илуструјемо обрадом 1.
примера, у коме о- брнуту пропорционалност повезујемо са појмом
површине, односно са тим да су странице правоугаоника задате површине
обрнуто пропорционалне. Након краће дискусије закључујемо да су две
величине обрнуто пропор- ционалне уколико се повећавањем једне
сразмерно смањује друга, односно смањивањем једне сразмерно повећава
друга величина.
Наглашавамо да се константан производ две обрнуто пропорционалне
вели- чине назива коефицијент обрнуте пропорционалности. Ако је k
коефицијент обрнуте пропорционалности између две променљиве
величине x и y, онда су оне повезане формулом x ∙ y = k.
Ученици потом решавају 2. задатак, у склопу кога је неопходно да
одреде коефицијент обрнуте пропорционалности две величине, па да
на основу задате вредности једне величине одреде вредност друге
величине. Пре- лазимо потом на 2. пример, где обрнуту
пропорционалност две величине илуструјемо на уобичајеном
примеру – број радника који раде неки посао истим темпом и време
за које радници тај посао могу завршити. У склопу тог примера
обрађујемо и случај када решење задатка није природан број, а
природно је да буде из скупа N (нпр. број људи). У том случају
додатно са ученицима дискутујемо како се добијено решење може
интерпретирати. Након тога се подсећамо да смо директну
пропорционалност имали код физичких величина, па питамо ученике
да ли могу да наведу неки пример из физике, рецимо, где су величине
обрнуто пропорционалне. Очекујемо одговоре попут: равномерна
брзина и време за константан пут, густина и запремина тела за
константну масу итд. У случају да не добијемо одговоре од ученика,
ми их упућујемо на те примере.
Уколико остане довољно времена, обрађујемо и 344. задатак из збирке
за- датака, на основу чега ученици треба да утврде када су две величине
об- рнуто пропорционалне и да није само довољно да се повећавањем
једне друга смањује и обратно, већ да и производ мора бити константан.


У завршном делу часа још једном понављамо када су две величине обрнуто пропор-
ционалне. Тражимо од ученика да нам наведу примере обрнуто пропорционалних ве-
личина, по могућству различите од примера обрађених на часу. Отклањамо евентуал-
не нејасноће са часа и задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка: задаци 342, 343 и 346.
ликом упознавања ученика са појмом обрнуте пропорционалности величина, испи-
сујемо решења примера и задатака.
Обрнута пропорционалност
x1 · y1 = x2 · y2 = x3 · y3 = k
( ) =a( x )∙
x ∙ y = (a ∙ x) ∙ a y
4
1,5 ∙ 4 = 6
2 3 ∙ 2 = (a∙ y)
6 1 6∙1=
6 1
3
6 ,
Наставник
Наставна јединица Обрнута пропорционалност
Циљ Утврђивање обрнуте пропорционалности величина
препозна обрнуто пропорционалне величине.
и примере и задатке, трудећи се да их што
а ученици утврђивали и продубљивали стечена
знања.
Кључни појмови Обрнута пропорционалност
2019.
кућа
„Klett”, 2019.
2010.
2019.
2010.
Корелација Обрнута пропорционалност се наслања на размеру
примену у многим областима.

У уводном делу часа обнављамо са ученицима када су две величине обрнуто пропор-
ционалне, као и шта подразумевамо под појмом коефицијента обрнуте пропорционал-
ности. Затим анализирамо домаћи задатак ученика и отклањамо евентуалне нејасноће
настале приликом израде домаћег задатка.

Израдом 3. задатка из уџбеника утврђујемо обрнуто пропорционалне
ве- личине, као и одређивање одговарајућег коефицијента
пропорционално- сти и његову примену на одређивање једне
величине ако је дата вредност друге величине и обратно. Ученици
решавају све захтеве у датом задат- ку, по потреби представљамо
вредности и табеларно. Помажемо учени- цима одговарајућим
питањима, али тако да помоћ дозирамо и постепено је повећавамо
уколико је потребно. Потом обрађујемо 3. пример, где ус-
постављамо корелацију са физиком тако што понављамо да су време
про- ведено у путу и брзина равномерног кретања обрнуто
пропорционалне величине, док је пређени пут константа обрнуте
пропорционалности. Дату особину ученици утврђују израдом 4.
задатка. Потом повезујемо појам о- брнуте пропорционалности и
коефицијента обрнуте пропорционалности са графичким
представљањем зависности две обрнуто пропорционалне величине
израдом 345. задатка из збирке задатака. На крају ученици из- рађују
и 348. задатак из збирке задатака, који треба да им укаже на приме-
ну обрнуте пропорционалности у свакодневном животу.


У завршном делу часа још једном понављамо када су две величине обрнуто пропор-
ционалне и шта представља коефицијент обрнуте пропорционалности.
За домаћи задатак ученици треба да одреде три величине (могу бити величине које се
јављају у неком другом наставном предмету, величине из свакодневног живота итд.)
тако да међу тим величинама одреде један пар директно пропорционалних величина и
један пар обрнуто пропорционалних величина.
Таблу користимо рационално, трудимо се да буде прегледна, исписујемо решења при-
мера и задатака.

Matematika 6 - Pripreme Za Casove Od 68 Do 91

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 6 - Pripreme Za Casove Od 68 Do 91

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 68.

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (30 минута)

1. Упореди бројеве a = 0,5 – 1 – 3 , b = –1,5 + 1 – 0,25 и c = 3 – 1 – 0,5.

2. За колико је вредност израза b + 1 већа од вредности b – 1 ?

Завршни део часа (10 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (3 минута)

Главни део часа (40 минута)

Завршни део часа (2 минута)

VI разред – Други писмени задатак из математике

1. Представи на бројевној правој бројеве: 0,25 ; ;−1 ;−3,2 ; .

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Конструкције симетрале дужи и

Начин праћења ученичких постигнућа

1. Конструиши нормалу из тачке A на праву a и нормалу из тачке B на

4. Конструиши полуправу Ob тако да угао aOb буде подударан датом углу a.

7. Конструиши симетралу угла pOq.

Активности ученика Ученици учествују у раду, дају промишљене

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Ученици проверавају решења 6–9. задатка у е-уџбенику.

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Ученици проверавају решења 11–12. задатка у е-уџбенику.

Завршни део часа (5 минута)

Активности ученика Ученици на часу уочавају грешке које су

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

ПРИМЕР: Конструкција троугла (СУС)

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Ученици проверавају решење 4. задатка у е-уџбенику.

ПРИМЕР: Конструкција троугла (ССУ)

Завршни део часа (5 минута)

Конструкција троугла ССС и

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Израдом 124. задатка под а) ученици утврђују да се троугао може

Ученици проверавају решење 6. задатка у е-уџбенику.

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (10 минута)

Задатак 1 Задатак 2 Задатак 3 Задатак 4 Укупно

Начин праћења ученичких постигнућа

Уводни део часа (5 минута)