Matematika 5 - Pripreme Po Novom Pravilniku ZUOV-a

МАТЕМАТИКА 5
САЖЕТЕ ФОРМЕ ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ПРЕМА ПРЕПОРУКАМА ЗУОВ-а
Поштовани наставници,
У жељи да вам олакшамо почетак нове школске године и пружимо сву могућу подршку за реализацију
наставе усмерене ка исходима учења, у складу са најновијим смерницама и препорукама Завода за
унапређивање образовања и васпитања, припремили смо за вас и сажете форме припрема за час које се
налазе у прилогу.
Приредио: Александар Миленковић

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 1
Предмет: Математика Разред: V
Наставна тема/област: Природни бројеви и дељивост
Наставна јединица: Природни бројеви и основне рачунске операције
Тип часа: Утврђивање
Циљ часа: Утврђивање и продубљивање стечених знања о природним бројевима и основним рачунским операцијама.
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

на крају часа: - израчуна вредност једноставнијег бројевног израза у скупу природних бројева.
Наставне методе: Дијалошка и илустративна

Облици рада: Фронтални
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
‒ обнавља са ученицима основне појмове везане за
природне бројеве;
‒ одговара на постављена питања наставника која се односе
‒ подсећа ученике на њихово представљање на
на основне појмове везане за природне бројеве, на
Уводни део часа бројевној полуправој што је основа за касније
њихово представљање на бројевној полуправој, обнављају
(10 минута) представљање бројева на бројевној правој;
појмове сабирак, збир, умањеник, умањилац, разлика,
‒ обнавља са ученицима појмове сабирак, збир,
затим чинилац, производ, дељеник, делицац и количник.
умањеник, умањилац, разлика, затим чинилац,
производ, дељеник, делицац и количник.
‒ прати упутства наставника;
‒ учествује у дискусији;
‒ задаје ученицима интересантне задатке којима ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
Главни део часа
утврђују основне рачунске операције и поредак у ‒ анализира и закључује;
(30 минута)
скупу природних бројева. ‒ решава задатке (1–5. задатка из Уџбеника) уз помоћ
наставника;
‒ поставља питања.
‒ поставља питања која се односе на поредак и основне ‒ одговара на питања наставника која се односе на поредак
Завршни део часа рачунске операције у скупу природних бројева; и основне рачунске операције у скупу природних бројева
(5 минута) ‒ задаје ученицима задаке за домаћи рад (Уџбеник, 3. и како би што боље утврдили знања која су усвојили у
6, Збирка, 9, 12. и 15.). претходном математичком образовању.
Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и одговарања на постављена питања;
остварености исхода: ‒ анализирање успешности ученика у решавању задатака.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
Наставна јединица: Једначине
Циљ часа: Утврђивање и продубљивање стечених знања о природним бројевима и основним рачунским операцијама.

на крају часа: ‒ реши линеарне једначине и неједначине.

‒ истиче значај успешног решавања једначина и
неједначина, уз напомену да се разни проблеми (не само у
Уводни део часа
математици) могу решити постављањем и решавањем ‒ одговара на постављена питања наставника.
(10 минута)
једначина и неједначина;
‒ посебно истиче етапе у решавању једначина.
Главни део часа ‒ наглашава значај у разликовању између текстуалних ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) задатака у којима се треба израчунати вредност бројевног ‒ учествује у дискусији;
израза и задатака који се своде на решавање једначине; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ обнавља са ученицима како се рачунају непознати сабирак ‒ анализира и закључује;
и непознати чинилац у једначинама са сабирањем и ‒ решава задатке (1–5. задатка из Уџбеника) уз помоћ
једначинама са множењем, успостављајући одговарајућу наставника;
аналогију између ових типова једначина; ‒ поставља питања.
‒ успостављањем одговарајуће аналогије обнавља са
ученицима како се рачунају непознати дељеник и
умањеник, односно умањилац и делилац;
‒ истиче значај заграда у једначинама и приоритет у
редоследу операција;
‒ задаје ученицима интересантне задатке којима утврђују
решавање једначина у скупу природних бројева.
‒ понавља са ученицима како се рачунају непознати
Завршни део часа елементи у датој једначини;
‒ одговара на питања наставника.
(5 минута) ‒ задаје ученицима задаке за домаћи рад (Уџбеник, 6,
Збирка, 41, 42, 43, 45. и 47.).
ученика?
Наставна јединица: Неједначине и основне особине поретка
Утврђивање и продубљивање стечених знања о природним бројевима, основним рачунским операцијама и поретку у
Циљ часа:
скупу природних бројева.
Ученик ће бити у стању да:
 да реши једноставан проблем из свакодневног живота користећи бројевни израз, линеарну једначину или
Очекивани исходи
неједначину (у скупу природних бројева);
на крају часа:
 каква промена збира, разлике, производа или количника настаје у зависности од промене бројева на које је
одговарајућа операција примењена.
‒ обнавља са ученицима како се у одговарајућим
једначинама рачунају непознати сабирак, умањеник и
Уводни део часа умањилац, односно чинилац, дељеник и делилац;
‒ одговара на постављена питања наставника.
(10 минута) ‒ истиче са ученицима разлику између повећавања
(смањивања) неког броја за неки број и повећавања
(смањивања) броја неколико пута.
‒ дели папириће ученицима на којима је исписано како се ‒ учествује у дискусији;
мењају збир, разлика, производ и количник бројева у
‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
Главни део часа зависности од промена бројева на које је одговарајућа
‒ анализира и закључује;
(30 минута) операција примењена;
‒ решава задатке (7. и 8. задатка из Уџбеника) уз
‒ задаје ученицима задатке којима утврђују решавање
неједначина у скупу природних бројева. помоћ наставника;
‒ понавља са ученицима зависност збира од сабирака,
разлике од умањеника и умањиоца, производа од чинилаца
Завршни део часа
и количника од дељеника и делиоца; ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута)
‒ задаје ученицима задатке за домаћи рад (Уџбеник, 8.
задатак под: б), д), ђ), е) и ж), Збирка, 40. задатак).
ученика?
Наставна тема/област:
Наставна јединица: Иницијални тест
Тип часа: Час провере
Утврђивање и продубљивање стечених знања о природним бројевима, основним рачунским операцијама и поретку у
Циљ часа:
скупу природних бројева.
 израчуна вредност једноставнијег бројевног израза у скупу природних бројева;
 реши једноставнију линеарну једначину у скупу природних бројева;
 реши једноставан проблем из свакодневног живота користећи бројевни израз, линеарну једначину или неједначину
(у скупу природних бројева).
Наставне методе: Самостални рад ученика
Облици рада: Индивидуални
Уводни део часа ‒ дели ученицима иницијалне тестове уз опште напомене о
‒ упућује се у опште напомене о начину израде теста.
(10 минута) начину израде теста.
‒ надгледа ученике док решавају иницијални тест који ће му
послужити да добије слику о ученицима, односно о нивоу
Главни део часа ‒ решава задатке из иницијалног теста који представља
њиховог знања (предзнања) из математике како би током
(30 минута) проверу знања (предзнања) из математике.
школске године што успешније организовао наставу и
прилагодио је ученицима
‒ поставља питање ученицима да ли су имали проблема са
Завршни део часа ‒ упућује наставника са којим задацима је имао
неким задатком са теста и ако јесу, исти задатак им даје за
(5 минута) проблем приликом израде иницијалног теста.
домаћи задатак, који ће решити уз помоћ литературе.
Начини провере
‒ анализирање успешности ученика у решавању задатака са иницијалног теста.
остварености исхода:
ученика?
Наставна јединица: Појам скупа
Тип часа: Обрада
Изграђивање свести о потреби увођења општег апстрактног појма скуп и стицање знања о приказивању скупа
Циљ часа:
математичким симболима.
 појам скуп и како се скуп може задати – набрајањем елемената или прецизним навођењем својстава која имају
Очекивани исходи елементи скупа;
на крају часа:  да је сваки скуп одређен својим елементима, те да су два скупа једнака ако имају исте елементе;
 шта је подскуп скупа;
 шта је празан скуп.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна
‒ пита ученике да ли би могли навести примере неких скупова,
као и њихове елементе;
Уводни део часа ‒ појам скуп уводи пре свега кроз примере, јер је то један од
(5 минута) есенцијалних математичких појмова који се не дефинишу;
‒ варира скупове и полако прелази на скупове чији су елементи
природни бројеви.
Главни део часа ‒ током записивања истиче нотацију, односно да се скуп ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) обележава великим словом латинице; ‒ учествује у дискусији;
‒ поред математичког записа, објашњава ученицима да се ‒ даје промишљене одговоре на постављена
скупови могу представити и графички – Веновим дијаграмом; питања;
‒ посебно наглашава да редослед навођења елемената није ‒ анализира и закључује;
битан, као ни да ли је неки елемент наведен више пута, већ је ‒ решава примере и задатке (1, 2, 5. и 7. задатак) уз
само битно да ли неки елемент припада скупу или не;
‒ истиче да су два скупа једнака ако имају исте елементе;
‒ упућује ученике да ако је сваки елемент скупа A уједно и помоћ наставника;
елемент скупа B, кажемо да је A подскуп скупа B и пишемо: ‒ поставља питања.
A ⊂B ;
‒ дефинише празан скуп.
‒ понавља са ученицима појмове које смо данас усвојили на
часу, а то су: појам скуп, елемент скупа, бесконачни и
коначни скуп, подскуп и празан скуп;
Завршни део часа ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
‒ од ученика захтева навођење нових примера који улуструју
(5 минута) садржаје из наставне јединице.
поменуте садржаје;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 4, 6. и
8, Збирка, задаци: 64, 66, 69, 77. и 81.)
остварености исхода: ‒ анализирање успешности ученика у решавању примера и задатака.
ученика?
Наставна јединица: Скуповне операције
Циљ часа: Упознавање са скуповним операцијaмa и њиховим графичким приказом.
 одреди пресек, унију и разлику два скупа у неким једноставним ситуацијама, користећи по потреби и Венове
дијаграме.

‒ задаје ученицима мотивациони задатак. ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак).
(10 минута)
Главни део часа ‒ уводи скуповне операције: пресек, унију и разлику скупова; ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) ‒ на нивоу два скупа једноцифрених природних бројева (који ‒ учествује у дискусији;
имају заједничке елементе) представља ученицима оно што ће ‒ даје промишљене одговоре на постављена
они касније подразумевати под пресеком, унијом и разликом питања;
два скупа; ‒ анализира и закључује;
‒ дефинише пресек, унију и разлику скупова, као и одговарајућу ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3. задатак) уз
математичку нотацију: Пресек два скупа је скуп чији су
помоћ наставника;
елементи само они који припадају и једном и другом скупу.
Пресек скупова A и B означавамо са A ∩ B ; Унија два скупа је
скуп чији су елементи само они који припадају бар једном од
тих скупова, првом или другом скупу. Унију скупова A и B
означавамо са A ∪ B ;Разлика скупа A од скупа B јесте скуп
чији су елементи само они који припадају скупу A и не
припадају скупу B. Разлику скупа A од скупа B означавамо са
A ¿.
‒ објашњава ученицима како да, уз помоћ Веновог дијаграма,
графички представе два скупа, а затим одреде пресек, унију и
разлике датих скупова;
‒ уводимо појам дисјунктни скупови.
‒ понавља са ученицима појмове које смо данас усвојили на
часу, а то су: пресек два скупа, унија два скупа, разлика два
скупа и дисјунктни скупови;
‒ од ученика захтева да нацртају Венов дијаграм и шрафирају
области које одговарају пресеку два скупа, унији два скупа,
разликама два скупа, као и да графички представе два
дисјунктна скупа;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 103, 104,
105, 108, 109, 110. и 111.)
ученика?
Наставна јединица: Скуповне операције
Циљ часа: Утврђивање и продубљивање стечених знања о скуповним операцијама и њихова примена у задацима.
 одреди пресек, унију и разлику два скупа у неким једноставним ситуацијама, користећи по потреби и Венове
дијаграме.

‒ са ученицима обнавља скуповне операције, тачније
пресек, унију и разлику два скупа уз помоћ Веновог одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
дијаграма.
‒ задаје ученицима задатке из скуповних операција ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
како би ученици што боље и трајније усвојили ‒ анализира и закључује;
(35 минута)
операције пресека, уније и разлике два скупа. ‒ решава примере и задатке (5. задатак из Уџбеника, 112, 113,
115, 127. и 138. задатак из Збирке) уз помоћ наставника;
‒ понавља са ученицима пресек два скупа, унија два
Завршни део часа скупа, разлика два скупа, дисјунктне скупове; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене садржаје из
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: наставне јединице.
118, 119, 120, 128. и 139.)
ученика?
Наставна јединица: Примена Венових дијаграма при закључивању
Утврђивање и продубљивање стечених знања о скуповним операцијама и њихова примена; примена Венових
Циљ часа:
дијаграма при решавању проблема везаних за број елемената скупова (кардиналност).
Очекивани исходи  користи Венове дијаграме приликом закључивања;
на крају часа:  разуме импликацију;
 адекватно користи квантификаторе.
‒ како наставна јединица представља својеврсно
упознавање ученика са математичком логиком, у уводном ‒ решава мотивационе задатке (1. и 3. задатак).
(10 минута)
делу часа поставља ученицима пар логичких задатака.
‒ уводи неке логичке везнике, квантификаторе и исказе, са
посебним акцентом на импликацији, изразе типа Ако ..., ‒ прати упутства наставника;
онда ...; ‒ учествује у дискусији;
‒ истиче да, ако неки елемент припада подскупу неког
Главни део часа скупа, онда он мора да припада и датом скупу;
(30 минута) ‒ наглашава разлику између квантификатора сваки и неки,
‒ решава примере и задатке (1, 3, 5, 7. и 9. задатак) уз
односно указује на њихову правилну употребу;
‒ уводи примену принципа укључења/искључења на нивоу помоћ наставника;
два скупа у сврху одређивања броја елемената пресека, ‒ поставља питања.
уније и разлике скупова.
Завршни део часа ‒ понавља са ученицима појмове које смо данас обрадили; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
‒ од ученика тражи да наведу неколико тачних тврдњи
(исказа) типа Ако..., онда...;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 2, 4,
6, 8, и 10.)
ученика?
Наставна јединица: Придруживање
Уочавање једноставне функционалне зависности између два скупа, схватање бројања и мерења као придруживања
Циљ часа: бројева елементима неког задатог скупа, повезивање израза са променљивама са функционалним зависностима међу
скуповима бројева и формирање одговарајуће табеле и дијаграма.
 уочава једноставне функционалне зависности између два скупа;
Очекивани исходи  бројање и мерење схвата као придруживање бројева елементима неког задатог скупа;
на крају часа:  изразе са променљивама повезује са функционалним зависностима међу скуповима бројева и да формира
одговарајуће табеле и дијаграме;
 користи табеле и дијаграме за приказивање придруживања по датом правилу.
‒ задаје ученицима мотивациони задатак који има циљ да,
по задатом правилу, ученицима на природан начин
приближи идеју придруживања елемената једног скупа ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак).
(10 минута)
елементима другог скупа;
‒ користи и табеларни приказ да опише придруживање.
Главни део часа ‒ кроз различите примере приближава ученицима ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) једноставније функцијске зависности у разним областима; ‒ учествује у дискусији;
‒ наводи примере где различитим скуповима придружује ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
број елемената датог скупа, а затим и примере где ‒ анализира и закључује;
различитим објектима додељује меру за дужину, односно ‒ решава примере и задатке (1–4. задатак) уз помоћ
у другим случајевима меру за површину; наставника;
‒ ученицима приликом решавања проблема даје адекватна
упутства и дозирану помоћ.
‒ истиче појам придруживања и од ученика захтева да
Завршни део часа наведу неки нов пример придруживања; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 5. и садржаје из наставне јединице.
8, Збирка, задаци: 158, 159, 160, 166. и 167.)
ученика?

Наставна јединица: Придруживање
Уочавање једноставне функционалне зависности између два скупа, схватање бројања и мерења као придруживања
Циљ часа: бројева елементима неког задатог скупа, повезивање израза са променљивама са функционалним зависностима међу
скуповима бројева и формирање одговарајуће табеле и дијаграма.
 уочава једноставне функционалне зависности између два скупа;
Очекивани исходи  бројање и мерење схвата као придруживање бројева елементима неког задатог скупа;
на крају часа:  изразе са променљивама повезује са функционалним зависностима међу скуповима бројева и да формира
одговарајуће табеле и дијаграме;
 користи табеле и дијаграме за приказивање придруживања по датом правилу.
‒ анализира израду домаћег задатка;
‒ обнавља са ученицима да под придруживањем
подразумевамо додељивање елемената једног скупа
Уводни део часа елементима другог, при чему сваком елементу придружујемо
(5 минута) тачно један елемент;
‒ истиче и да је, када су наведени парови придруживања,
пожељно уочити правило по којем је обављено то
придруживање.
Главни део часа ‒ задаје ученицима задатке у којима се од ученика тражи да ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) успоставе придруживање по задатом правилу, али и да уоче ‒ учествује у дискусији;
правила по којима су обављена извесна придруживања. ‒ даје промишљене одговоре на постављена
питања;
‒ решава примере и задатке (6. и 7. задатак из
Уџбеника, 161, 168. и 172. задатак из Збирке) уз
‒ истиче значај придруживања;
165, 171. и 176.)
ученика?
Наставна јединица: Скупови и операције са њима
Циљ часа: Утврђивање и продубљивање стечених знања о скуповним операцијама и њихова примена у задацима.
 појам скупа и како се скуп може задати – набрајањем елемената или прецизним навођењем својстава која имају
елементи скупа;
 да одреди пресек, унију и разлику два скупа у неким једноставним ситуацијама, користећи по потреби и Венове
на крају часа: дијаграме;
 користи Венове дијаграме приликом закључивања;
 уочава једноставне функционалне зависности између два скупа.
‒ обнавља са ученицима појам скуп, начин обележавања
Уводни део часа скупова, једнакост скупова, подскуп, празан скуп, скуповне
(5 минута) операције, да под придруживањем подразумевамо
придруживање бројева дужима, бројева површима,
бројева именима.
Главни део часа ‒ задаје ученицима задатке који имају циљ да се утврде и ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) продубе знања стечена на претходним часовима, а који се ‒ учествује у дискусији;
односе на скуповне операције, примену Венових ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
дијаграма при закључивању и на придруживање. ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (11. задатак из Уџбеника,
93, 101, 118, 122, 148. и 175. задатак из Збирке) уз
‒ коментарише са ученицима о евентуалним нејасноћама
приликом израде задатака, посебно задатке које су
Завршни део часа ‒ упознаје наставника са којим задацима је имао
ученицима задавали највише проблема;
(5 минута) проблем приликом решавања задатака.
117, 124, 149. и 160.).
ученика?

Наставна јединица: Дељење са остатком
Циљ часа: Обнављање дељења бројева са остатком; упознавање са записом a=b ∙ q+r .
Ученик ће знати да:
Очекивани исходи  дељење није увек изводљиво у скупу N 0, али да дељење са остатком јесте;
на крају часа:  подели са остатком произвољне природне бројеве;
 при дељењу остатак мора бити мањи од делиоца.
Уводни део часа ‒ у циљу давања мотивације за поступак дељења са ‒ учествује у решавању (мотивационих) 1. примера и 1.
(10 минута) остатком, решава 1. пример, а затим и 1. задатак. задатка.
Главни део часа ‒ кроз извесну врсту обнављања (јер су се ученици са ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) дељењем са остатком већ сусретали) говори о ‒ учествује у дискусији;
количнику и остатку при дељењу два природна броја, ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
као и о могућим остацима при дељењу; ‒ анализира и закључује;
‒ Упућује ученике у тврђење: Нека су a и b произвољни ‒ решава примере и задатке (1, 2, 3. и 5. задатак) уз
природни бројеви. Највећи број q такав да је q · b ≤ a помоћ наставника;
назива се количник при дељењу a са b . Разлика a – q · b
назива се остатак при дељењу a са b ;
‒ када је реч о могућим остацима при дељењу два
природна бројева, то показује, најпре на конкретним
примерима;
‒ након што већина ученика, што самосталније, дође до
закључка који су могући остаци при дељењу
произвољним природним бројем, записује: Ако је n>1,
остаци при дељењу бројева из N 0 са n припадају скупу
{0 ,1 , 2 ,... , n – 1 }.
‒ обнавља са ученицима појам количника и остатка при
дељењу природних бројева, као и који су могући
остаци при дељењу датим бројем, где од ученика
обавезно захтева и илустрацију на конкретним
примерима;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 4.
задатак, Збирка, задаци: 181, 182, 183, 184, 187. и 188.)
ученика?

Наставна јединица: Дељење са остатком
Циљ часа: Обнављање дељења бројева са остатком; увежбавање записа a = b ∙ q + r.
Очекивани исходи  дељење није увек изводљиво у скупу N 0, али да дељење са остатком јесте;
на крају часа:  подели са остатком произвољне природне бројеве;
 при дељењу остатак мора бити мањи од делиоца.
Уводни део часа ‒ обнавља са ученицима појмове количник и остатак при
(5 минута) дељењу природних бројева, као и могуће остатке при
дељењу датим бројем.
‒ задаје ученицима задатке којим ученици утврђују и ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
продубљују знања која се тичу дељења са остатком, али
Главни део часа ‒ анализира и закључује;
исто тако и уочавају да се остаци при дељењу
(35 минута) ‒ решава примере и задатке (6, 7. и 9. задатак из
природних бројева (поређаних по величини) неким
задатим бројем периодично понављају. Уџбеника, 189, 190. и 193. задатак из Збирке) уз помоћ
‒ поставља питања;
Завршни део часа ‒ отклања евентуалне недоумице и нејасноће код ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ученика када су у питању дељење са остатком и садржаје из наставне јединице.
периодичност понављања остатака при дељењу
природних бројева неким бројем;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци:
191, 192, 196. и 197.)
ученика?
Наставна јединица: Дељивост
Циљ часа: Упознавање са релацијом дељивости и са појмовима делилац и садржалац природних бројева.
 одреди да ли је дати број дељив другим датим бројем;
Очекивани исходи  правилно користи знаке за релацију дељивости и њену негацију;
на крају часа:  одреди да ли је број делилац броја;
 одреди да ли је број садржалац броја;
 одреди скуп делилаца неког броја и да сваки број има бесконачно много делилаца.
‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак) који
има улогу да ученицима приближи појмове дељивост, ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак).
(10 минута)
делилац и садржалац.
Главни део часа ‒ уводи један од основних појмова читаве области – ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) релација дељивости неким природним бројем. Сама ‒ учествује у дискусији;
релација од фундаменталног је значаја и елементарно ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
манипулисање њом представља основни ниво знања у ‒ анализира и закључује;
овој наставној теми; ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 5. задатак) уз помоћ
‒ формулише дељивост природних бројева: Број a из N 0 наставника;
дељив је природним бројем b ако постоји q из N 0такав ‒ поставља питања.
да је: a=b · q . Кажемо и да b дели број a , односно a је
дељиво са b , те пишемо: b∨a ;
‒ при увођењу релације и симбола за дељивост, посебну
пажњу посвећује правилном записивању и тумачењу
записа, јер су ученици склони замени места делиоца и
садржаоца (бројева b и a );
‒ упознаје ученике да ако b∨a, онда је b делилац броја a ,
а број a садржалац броја b ;
‒ осебно истиче да је скуп делилаца коначан, док је скуп
садржалаца бесконачан.
‒ обнавља са ученицима шта значи да је један број
дељив другим бројем, као и појмове делилац и
садржалац;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 3, 6. и 7.
задатак, Збирка, задаци: 209. и 211.).
ученика?
Наставна јединица: Својства дељивости
Циљ часа: Упознавање са својствима дељивости збира, разлике и производа бројева.
Очекивани исходи Ученик ће знати да:

на крају часа:  основна својства дељивости и користити их при решавању задатака.

‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак) који
Уводни део часа има циљ да покаже ученицима да се познавањем
‒ решава мотивациони задатак (1. задатак).
(5 минута) својстава дељивости извесна израчунавања могу много
лакше спроводити.
Главни део часа ‒ помоћу примера из уџбеника са бројевном правом тежи ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) ка томе да ученици, уз пригодне коментаре наставника, ‒ учествује у дискусији;
сами закључе да важи: Aко a∨b , онда a∨k · b , за било ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
који природан број k ; ‒ анализира и закључује;
‒ методом дужи покушава да упозна ученике са особином ‒ црта схему представљену на 36. страни уџбеника;
транзитивности релације дељивости: Нека су a , b и c ‒ решава примере и задатке (2, 3. и 4. задатак из
Уџбеника и 236. из Збирке) уз помоћ наставника;
произвољни природни бројеви. Ако a∨b и b∨c , онда
a∨c ;
‒ упознаје ученике да ако је бар један чинилац производа
дељив бројем a , онда је и производ дељив бројем a ;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке.
‒ отклања евентуалне недоумице и нејасноће када су у

Завршни део часа питању својства дељења која смо обрадили на часу; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци 222, садржаје из наставне јединице.
225, 229, 232. и 233.).
ученика?
Наставна јединица: Својства дељивости
Циљ часа: Упознавање са својствима дељивости збира, разлике и производа бројева.

на крају часа:  основна својства дељивости користи при решавању задатака.

‒ обнавља са ученицима да сваки делилац неког броја дели ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
и све садржаоце тог броја.
‒ на примерима из живота показује да приликом неких
израчунавања можемо користити једнакости: ‒ прати упутства наставника;
( b+ c ) :a=b :a+ c :a=k +l и ‒ учествује у дискусији;
( b – c ) :a=b :a – c : a=k – l, ( b> c ) ; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
Главни део часа ‒ упознаје ученике да ако a∨b и a∨c , онда број a дели и питања;
збир b+ c и разлику b – c (при чему у случају разлике
(35 минута) ‒ анализира и закључује;
претпостављамо да је b> c );
‒ решава примере и задатке (6, 7. и 9. задатак из
‒ упознаје ученике са особинама: Ако a∨b и a ∤ c,онда
a ∤ b+c ; Ако a ∤ b и a∨c , онда a ∤ b+c ; Ако је b> c , a ∤ bи Уџбеника) уз помоћ наставника;
a∨c , онда a ∤ b – c ; Ако је b> c , a∨b и a ∤ c, онда a ∤ b – c ; ‒ поставља питања.
Завршни део часа ‒ понавља са ученицима својства дељивости; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 6. и 8.
задатак, Збирка, задаци: 230, 237, 238.)
ученика?
Наставна јединица: Дељивост са 2 и 5 и декадним јединицама
Циљ часа: Упознавање са критеријумима дељивости неким бројевима (декадним јединицама и бројевима 2 и 5).
Ученик ће знати:
Очекивани исходи  да ли је број дељив неком декадном јединицом;
на крају часа:  да ли је број дељив бројем 2, тј. да ли је број паран или непаран;
 да ли је број дељив бројем 5.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, хеуристичка
‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак). ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак).
(5 минута)
Главни део часа ‒ истиче да је број дељив неком декадном јединицом ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) ако се његов запис завршава са бар онолико нула ‒ учествује у дискусији;
колико их има та декадна јединица; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ обнавља са ученицима значење позиционог бројевног ‒ анализира и закључује;
система и доводи га у везу са дељењем са остатком; ‒ црта схему представљену на 36. страни уџбеника;
‒ наводи ученике да закључе зашто је број дељив бројем ‒ решава примере и задатке (3, 4. и 6. задатак из
Уџбеника и 243. и 245. из Збирке) уз помоћ наставника;
2 ако му је последња цифра парна;
‒ закључке потом проширује и када је реч о дељивости
природних бројева бројем 5;
‒ истиче да је природан број дељив бројем 2 ако је цифра
јединица тог броја 0, 2, 4, 6 или 8, и да је природан број
дељив бројем 5 ако је цифра јединица тог броја 0 или 5;

питању дељивост декадним јединицама и дељивост
бројевима 2 и 5;
Завршни део часа ‒ тражи од ученика навођење примера бројева ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) дељивих датим бројем и пример бројева који нису садржаје из наставне јединице.
дељиви тим бројевима;
задатак, Збирка, задаци 246, 250, 251. и 252.).
ученика?

Наставна јединица: Дељивост са 4 и 25
Циљ часа: Упознавање са критеријумима дељивости неким бројевима (4 и 25).
 да ли је број дељив бројем 4;
Уводни део часа ‒ обнавља са ученицима својства дељивости производа и
(5 минута) збира природних бројева, као и транзитивност релације
дељивости.
‒ подсећа ученике да су бројеви 4 и 25 делиоци броја
100, па на основу транзитивности, уколико је број
дељив са 100, следи да је тај број дељив и са 4, и са 25; ‒ прати упутства наставника;
‒ пита ученике како ћемо испитати да ли је известан број ‒ учествује у дискусији;
дељив овим бројевима уколико се не завршава са две ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
Главни део часа нуле; ‒ анализира и закључује;
(35 минута) ‒ упознаје ученике да је вишецифрени број дељив са 4 ‒ црта схему представљену на 36. страни уџбеника;
ако је двоцифрени завршетак тог броја дељив бројем 4, ‒ решава примере и задатке (7, 8. и 9. задатак из
као и да је вишецифрени број дељив са 25 ако су Уџбеника) уз помоћ наставника;
последње две цифре тог броја 00, 25, 50 или 75;
питању дељивост бројевима 4 и 25;
Завршни део часа ‒ задаје ученицима домаћи задатак (да прецртају табелу ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) из уџбеника са двоцифреним завршецима бројева садржаје из наставне јединице.
дељивих са 4, Збирка, задаци: 269, 270, 271, 275. и
276.).
ученика?

Наставна јединица: Дељивост са 3 и 9
Циљ часа: Упознавање са критеријумима дељивости бројевима 3 и 9.
Облици рада: Рад у паровима
‒ обнавља са ученицима својства дељивости производа и збира ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута)
природних бројева, као и транзитивност релације дељивости.
‒ распоређује ученике у парове и дели им наставне листове;
‒ прати ученике док решавају задатке из наставног листа у ‒ прати упутства наставника;
пару; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
Главни део часа ‒ записује на табли: Природан број дељив је бројем 9 ако је питања;
(35 минута) збир његових цифара дељив са 9; Природан број дељив је ‒ анализира и закључује;
бројем 3 ако је збир његових цифара дељив са 3; ‒ решава задатке из наставног листа;
‒ обрађује 4. пример из уџбеника. ‒ поставља питања.
‒ понавља са ученициме критеријуме дељивости природних

Завршни део часа бројева бројевима 3 и 9; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 11, 12, садржаје из наставне јединице.
13. и 14.).
ученика?
Прилог ‒ Приручник, 145. и 146. страна
Наставна јединица: Услови дељивости неким бројевима
Циљ часа: Утврђивање критеријумима дељивости неким бројевима (декадним јединицама, бројевима 2, 3, 4, 5, 9 и 25).
Наставне методе: Самостални рад ученика, дијалошка
Облици рада: Групни рад
‒ анализира домаћи задатак, а затим обнавља са
ученицима својства дељивости производа и збира
‒ деле се у групе према инструкцијама наставника, свака
природних бројева, као и транзитивност релације
Уводни део часа група добија исте задатке, различите тежине, односно
дељивости;
(5 минута) различитих нивоа, тако да сваки ученик може узети
‒ приликом поделе ученика у петочлане групе труди се
учешће у раду.
да ученици у сваком пару буду различитих постигнућа
из математике.
Главни део часа ‒ одржава дисциплину и води рачуна о томе да сви ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) ученици учествују у изради задатака. ‒ израђује задатке је наставник поделио;
Завршни део часа ‒ изводи ученике пред таблу да испишу решења задатака ‒ одговара на питања наставника;
(10 минута) које су решавали на часу. ‒ сваки задатак израђује различит ученик на табли.
‒ анализирање резултата ученика на датом часу.
ученика?
Шта бих променио/-ла?
Прилог ‒ Приручник, страна 150.
Провера степена усвојених наставних садржаја о дељивости, дељењу са остатком, критеријумима дељивости, као и о
Циљ часа:
скуповима и скуповним операцијама.
‒ без дељења одреди да ли је неки број дељив неком декадном јединицом;
‒ без дељења одреди да ли је неки број дељив бројем 2;
Очекивани исходи ‒ без дељења одреди да ли је неки број дељив бројем 5;
на крају часа: ‒ без дељења одреди да ли је неки број дељив бројем 4;
‒ без дељења одреди да ли је неки број дељив бројем 9.
‒ дели ученицима тестове уз опште напомене о начину израде. ‒ слуша упутства наставника.
(5 минута)
Главни део часа ‒ одржава дисциплину и води рачуна о томе да сви ученици ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) решавају задатке самостално. ‒ израђује задатке из теста.
‒ преузима радове од ученика;
‒ упућује ученике да задатке које нису успели да реше, ‒ предаје свој рад.
(5 минута)
покушају за домаћи задатак да их реше уз помоћ литературе.
‒ анализирање резултата ученика.
ученика?
Наставна тема/област: Основни појмови геометрије
Наставна јединица: Тачке и праве у равни
Упознавање са основним геометријским појмовима (тачка, права, раван) коришћењем скуповног приказа и уочавање
Циљ часа:
односа међу геометријским објектима.
 тачку, праву и раван усвоји као апстрактне математичке објекте и одвоји их од одговарајућих графичких
репрезентација;
Очекивани исходи  односе између тачке и праве опише математичким језиком користећи одговарајуће симболе;
на крају часа:  црта и тумачи графичке приказе односа међу основним геометријским објектима;
 користи однос „бити између” за колинеарне тачке;
 анализира у каквом су односу две праве једне равни и црта паралелне праве помоћу обичног и троугаоног
лењира.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, демонстративна
‒ пита ученике да ли би из свог окружења могли да
наведу објекте који их асоцирају на тачку и праву, а
затим и да укажу на неки графички приказ тачака и ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута)
правих у учионици;
‒ обнавља са ученицима математичку нотацију тачака
и правих.
Главни део часа ‒ ученицима указује да је права скуп тачака, па отуда ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) се користи нотација типична за скупове када је реч о ‒ учествује у дискусији;
припадности тачке правој;
‒ упознаје ученике да за сваке две различите тачке
постоји тачно једна права која их садржи;
‒ описује однос „бити између”, након чега записује на
табли: Две различите тачке A и B заједно са свим
тачкама које се налазе између њих (то јест са свим
тачкама X таквим да је A – X – B ) образују дуж која
се обележава као AB или BA . Тачке A и B називају
се крајеви дужи AB; ‒ решава примере и задатке (1. и 2. задатак) уз помоћ
‒ уводи појам полуправе, при чему на табли записује: наставника;
Тачка T и све тачке праве кроз T које су са исте ‒ поставља питања.
стране тачке T образују полуправу. Тачка T се
назива почетна тачка или почетак те полуправе;
‒ везу између праве и полуправе, поново уз
одговарајуће илустрације, описује на следећи начин:
Свака права је неком својом тачком подељена на
две полуправе којима је заједничка само уочена
тачка.
‒ обнавља са ученицима појмове полуправа и дуж,

истичући разлике између датих скупова тачака;
‒ од ученика тражи да у свесци нацртају посебно
Завршни део часа ‒ одговара на питања која се односе на усвојене садржаје из
праву, дуж и полуправу одређене тачкама A и B
(5 минута) наставне јединице.
(при чему је A почетна тачка полуправе);
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник,
задаци: 4, 5, Збирка, задаци 2, 3, 5, 13, 14. и 16.).
ученика?
Наставна јединица: Однос две праве у равни
Упознавање са основним геометријским појмовима (тачка, права, раван) коришћењем скуповног приказа, уочавање
Циљ часа:
односа међу геометријским објектима и примена стечених знања у конструктивним задацима.
 односе између две праве опише математичким језиком користећи одговарајуће симболе;
Очекивани исходи  црта и тумачи графичке приказе односа међу правама;
 примењује чињеницу да за сваку праву и тачку која јој не припада постоји тачно једна права која садржи ту тачку и
паралелна је датој правој;
 анализира у каквом су односу две праве једне равни и да црта паралелне праве помоћу обичног и троугаоног
лењира.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, демонстративна, хеуристичка
‒ увиђа да слика некад није најпрецизнија
и да недостатак знања и ослањање само
Уводни део часа ‒ анализира са ученицима пример дат у облику стрипа, односно низа
на чула и њихов доживљај графичког
(5 минута) илустрација, са циљем да потребу да описујемо особине
приказа датих геометријских објеката
геометријских објеката не истакнемо само сликама већ и речима.
могу довести до погрешних закључака.
Главни део часа ‒ креће са дискусијом са ученицима у каквом односу могу бити две ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) праве у равни; ‒ учествује у дискусији;
‒ упознаје ученике да се две различите праве једне равни или секу у ‒ даје промишљене одговоре на
тачно једној тачки или немају заједничких тачака; постављена питања;
‒ дефинише паралелне праве: Ако праве p и q једне равни немају ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (1, 2, 3. и 6.
заједничких тачака, кажемо да су паралелне и пишемо p∨¿ q или
q∨¿ p ;
‒ описује прецизно цртање паралелних правих;
‒ упознаје ученике са Еуклидовим петим постулатом: За сваку праву p и
сваку тачку A која не припада p , A ∉ p , постоји тачно једна права која задатак) уз помоћ наставника;
садржи A и паралелна је са p ; ‒ поставља питања.
‒ истиче: Две дужи су паралелне ако се налазе на истој правој или на
паралелним правама. Две полуправе су паралелне ако се налазе на
истој правој или на паралелним правама.
‒ обнавља са ученицима у каквом односу могу бити две праве једне

равни, отклања све евентуалне нејасноће;
Завршни део часа ‒ на примерима из свакодневног живота тражи од ученика да ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) илуструју праве које се секу и паралелне праве; усвојене садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 4, 5, Збирка,
задаци 46, 47, 48, 49, 51. и 52.).
ученика?
Наставна јединица: Тачке и праве у равни
Утврђивање и продубљивање стечених знања о односу тачке и праве и о односу две праве и њихова примена у
Циљ часа:
задацима.
 тачку, праву и раван усвоји као апстрактне математичке објекте и одвоји их од одговарајућих графичких
репрезентација;
Очекивани исходи  односе између тачке и праве опише математичким језиком користећи одговарајуће симболе;
на крају часа:  црта и тумачи графичке приказе односа међу основним геометријским објектима;
 користи однос „бити између” за колинеарне тачке;
 анализира у каквом су односу две праве једне равни и да црта паралелне праве помоћу обичног и троугаоног
лењира.
‒ обнавља са ученицима како означавамо тачке, како праве,
шта представљају полуправа и дуж и како њих ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
обележавамо. Обнавља и појам колинеарних тачака и у
каквом односу могу бити две праве.
Главни део часа ‒ задаје ученицима задатке како би ученици што боље и ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) трајније усвојили припадност тачке правој, особине правих, ‒ учествује у дискусији;
дужи и полуправих као и однос две праве. ‒ даје промишљене одговоре на постављена
питања;
Уџбеника и 31, 36, 53. и 59. из Збирке) уз помоћ
‒ понавља са ученицима појмове права, полуправа и дуж,
истичући разлике између датих скупова тачака. Такође,
понавља и однос двеју правих, као и Еуклидов постулат;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци 26, 28,
29, 33, 54, 59. и 61.).
ученика?
Наставна јединица: Важне геометријске фигуре
Упознавање са изведеним геометријским појмовима (полураван, изломљена линија, многоугао), упознавање са
Циљ часа: појмом конвексности, уочавање односа међу геометријским објектима, примена стечених знања у конструктивним
задацима.
Очекивани исходи  опише полураван користећи однос „са исте стране праве”;
на крају часа:  опише појам многоугла и да разликује многоуглове на основу броја њихових темена/углова/страница;
 разликује конвексне и неконвексне многоуглове.
‒ решава мотивациони задатак (1.
‒ анализира израду домаћег задатка; задатак) који има циљ да
Уводни део часа ‒ обнавља са ученицима појам полуправа, али и скуповне операције унију и ученицима приближи идеју
(5 минута) пресек; поделе равни помоћу више правих
‒ поставља ученицима мотивациони задатак (1. задатак). које могу бити паралелне или се
секу.
Главни део часа ‒ након што упозна ученике са појмом полуравни, водећи се аналогијом са ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) појмом полуправе, упознаје ученике са појмом троугла: Троугао је унија ‒ учествује у дискусији;
троугаоне линије и одговарајуће троугаоне области. Троугао који одређују ‒ даје промишљене одговоре на
неколинеарне тачке A , B и C обележавамо: Δ ABC ; постављена питања;
‒ наставља са увођењем појмова четвороугао и петоугао са одговарајућим ‒ анализира и закључује;
елементима (набрајањем и пребројавањем темена и страница у сваком од ‒ решава примере и задатке (1. и 3.
задатак) уз помоћ наставника;
случајева како би ученици повезивали назив многоугла са бројем његових
темена и страница);
‒ дефинише многоугао: Многоугао је унија многоугаоне линије и области коју
она ограничава. Темена и странице многоугаоне линије представљају
темена и странице одговарајућег многоугла;
‒ на основу примера упућује ученике са појмом конвексне фигуре након чега ‒ поставља питања.
записује на табли: Фигура је конвексна ако за сваке две тачке које јој
припадају та фигура садржи и дуж чији су крајеви те две тачке;
‒ говори о конвексности пресека и уније две конвексне фигуре, при чему за
пресек детаљније објашњава зашто јесте конвексна фигура, док за унију
навођењем неког контрапримера показује да то није увек случај.
‒ обнавља са ученицима појмове полураван, многоугао, троугао и

многоугао, као и када је фигура у равни конвексна, отклања све ‒ одговара на питања која се односе
евентуалне нејасноће; на усвојене садржаје из наставне
(5 минута)
‒ задаје ученицима домаћи задатак (састављање фигура уз помоћ Танграма, јединице.
Уџбеник, 1. пример и задаци: 2, 4. и 5.).
ученика?
Наставна јединица: Дужина дужи
Обнављање јединица мере за дужину и поступка мерења дужи, упознавање са дужином изломљене линије и обимом
Циљ часа: многоугла када су две дужи једнаке, одређивање шта је средиште дужи, примена стечених знања у конструктивним
задацима.
 измери дужину неке нацртане дужи и исправно изрази резултат мерења;
Очекивани исходи  одреди дужину изломљене линије;
на крају часа:  користи јединице мере у реалним ситуацијама;
 одреди обим многоугла;
 утврди да ли су дужи једнаке.
‒ обнавља са ученицима основну јединицу мере,
‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) који треба да
изведене јединице мере и претварање већих
Уводни део часа укаже на примену мерења одређених растојања у
јединица мере у мање јединице мере;
(10 минута) свакодневном животу, као и на коришћење адекватних
‒ истиче и да је дужина дужи најкраће растојање
јединица мере у датом проблему.
између две тачке;
‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак).
Главни део часа ‒ истиче да се резултат мерења увек изражава ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) мерним бројем и ознаком за одабрану јединицу ‒ учествује у дискусији;
мере описује прецизно цртање паралелних правих; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ објашњава ученицима шта подразумевамо под ‒ анализира и закључује;
изломљеном линијом, а затим описује поступак
одређивања дужине изломљене линије; ‒ решава примере и задатке (1, 2, 4, 5, 7. и 8. задатак) уз
‒ упознаје ученике са појмом многоугла: Обим помоћ наставника;
многоугла је збир дужина страница тог многоугла. ‒ поставља питања.
‒ понавља која је основна јединица мере, које су

јединице мере мање, а које веће;
‒ тражи од ученика да наведу неко растојање које би
желели да измере, као и коју би јединицу мере
користили за одређивање те дужине;
‒ понавља како се одређују дужина изломљене линије
и обим многоугла;
задаци: 3. и 6, Збирка, задаци: 94, 97, 100. и 103.).
ученика?
Наставна јединица: Дужина дужи
Утврђивање стечених знања о јединицама мере за дужину и мерење дужи, изломљене линије и израчунавање обима
Циљ часа: многоугла, усвајање релације једнакости две дужи, појма средиште дужи, примена стечених знања у конструктивним
задацима.
 измери дужину неке нацртане дужи и исправно изрази резултат мерења;
Очекивани исходи  одреди дужину изломљене линије;
на крају часа:  користи јединице мере у реалним ситуацијама;
 одреди обим многоугла;
 утврди да ли су дужи једнаке.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, демонстративна, хеуристичка
Уводни део часа ‒ обнавља која је основна јединица мере и које су изведене јединице
‒ одговара на наставникова питања.
(10 минута) мере мање, а које веће од ње;
‒ понавља како се одређују дужина изломљене линије и обим многоугла.
Главни део часа ‒ наводи ученике да интуитивно дођу до закључка, затим записује на ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) табли: Две дужи су једнаке ако су једнаке њихове дужине; ‒ учествује у дискусији;
‒ истиче да под једнакошћу не подразумевамо једнакост скупова тачака ‒ даје промишљене одговоре на
који одређују дате дужи, већ да су им само дужине једнаке; постављена питања;
‒ након констатовања шта је средиште дужи, записује на табли: Средиште ‒ анализира и закључује;
дужи ABје тачка S те дужи таква да је AS=BS ; ‒ решава примере и задатке (9, 10, 11. и
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке;
12. задатак из Уџбеника и 104, 105. и
‒ води рачуна да задатке, у којима се од ученика тражи мерење уз помоћ 109. из Збирке) уз помоћ наставника;
лењира, сви раде самостално. ‒ поставља питања.
‒ понавља која је основна јединица мере и које су јединице мере мање,
а које веће;
‒ понавља како се одређују дужина изломљене линије и обим многоугла,
као и када су две дужи једнаке и шта представља средиште дужи; ‒ одговара на питања која се односе на
усвојене садржаје из наставне
(5 минута) ‒ од ученика тражи да наведу примере једнаких дужи из окружења, као и јединице.
примере дужи и средишта дате дужи;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 95, 98 101, 107, 112
и 116.).
ученика?
Наставна јединица: Кружница и круг
Утврђивање стечених знања о изведеним геометријским појмовима (кружница, круг), усвајање појмова тетива и
Циљ часа:
тангента, утврђивање односа између кружнице и праве, усвајање односа две кружнице.
 разликује кружницу од круга и опише дате појмове;
 конструише и обележи кружницу чији је центар дата тачка и полупречник је подударан датој дужи;
 анализира однос између праве и кружнице (да опише и разликује појмове сечица и тангента);
 анализира однос између две кружнице.
‒ обнавља са ученицима основне појмове који се тичу ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) који
Уводни део часа кружнице, а који су ученицима већ познати: центар и треба да послужи за обнављање поступка цртања
(5 минута) полупречник кружнице, као и шта представља кружница у кружнице уз помоћ шестара.
смислу скупа тачака;
Главни део часа ‒ говори ученицима да кружница може бити одређена ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) центром и полупречником или центром и једном тачком ‒ учествује у дискусији;
која припада кружници и истиче одговарајућу нотацију. ‒ даје промишљене одговоре на постављена
Затим записује на табли: Кружницу (или кружну линију) чине питања;
све тачке равни које су једнако удаљене од једне одређене ‒ анализира и закључује;
тачке те равни. Ту тачку зовемо центар, а било коју дуж чије ‒ решава примере и задатке (1. и 2. задатак) уз
су крајње тачке центар и нека тачка кружнице називамо
полупречник;
‒ истиче: Круг је скуп свих тачака неке кружнице и свих њених
унутрашњих тачака. Центар кружнице је и центар круга, а
полупречник кружнице је и полупречник круга;
‒ наводи ученике да уочи да је центар заједнички, а да се
полупречници концентричних кружница разликују;
‒ уз одговарајуће илустрације записује: Права s је сечица
кружнице k (O, r ) ако има две заједничке тачке са том
кружницом; Права t је тангента кружнице k (O, r ), односно ‒ поставља питања.
круга K (O , r ), ако има само једну заједничку тачку са том
кружницом, односно са тим кругом. Кажемо да t додирује
кружницу (круг), а њихову заједничку тачку називамо
тачком додира;
‒ коментарише шта представља пресек сечице и кружнице, а
шта сечице и круга, па записује: Тетива кружнице је дуж чије
крајње тачке припадају тој кружници. Тетива којој припада
центар кружнице (круга) назива се пречник кружнице
(круга).
Завршни део часа ‒ понавља шта представља кружница, шта представља ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) полупречник кружнице, а шта центар; садржаје из наставне јединице.
‒ понавља шта представља круг и разлику између кружнице и
круга;
‒ тражи од ученика да појашњавају на конкретним
примерима из живота;
‒ понавља у каквом односу могу бити кружница и круг, шта
је сечица, шта тетива, а шта тангента;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (да препишу у свеске
део који се односи на једнакост пречника и везе између
пречника и тетиве, потом да проуче 1. пример и да реше 3,
4, 5. и 6. задатак из уџбеника.).
ученика?
Наставна јединица: Кружница и круг
Упознавање са изведеним геометријским појмовима (кружница, круг), упознавање са појмовима тетива и тангента,
Циљ часа:
уочавање односа међу геометријским објектима и примена стечених знања у конструктивним задацима.
 разликује кружницу од круга и да опише дате појмове;
 конструише и обележи кружницу чији је центар дата тачка и полупречник је подударан датој дужи;
 анализира однос између праве и кружнице (да опише и разликује појмове сечица и тангента);
 анализира однос између две кружнице.
‒ обнавља са ученицима шта представља кружница, шта
Уводни део часа представља полупречник кружнице, а шта представља центар; ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута) ‒ понавља појам круга и разлику између кружнице и круга као и
у каквом односу могу бити кружница и права и понавља
појмове сечица, тетива и тангента.
Главни део часа ‒ уводи појам кружног лука: Кружни лук је део кружнице који се ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) налази у једној од полуравни одређеној неком сечицом ‒ учествује у дискусији;
кружнице; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
‒ наглашава да свака тетива одређује два кружна лука; питања;
‒ уводи појам полукруга; ‒ анализира и закључује;
‒ понавља још једном колико заједничких тачака могу имати ‒ решава примере и задатке (7, 8, 9. и 14. задатак)
права и кружница, а након тога поставља питање ученицима
колико заједничких тачака могу имати две кружнице;
‒ одговарајућим сликама илуструје сва три случаја: када
кружнице имају две заједничке тачке, када имају једну уз помоћ наставника;
заједничку тачку и када немају заједничких тачака; ‒ поставља питања.
‒ подсећа ученике када тачка припада унутрашњости круга, а
када спољашњости, да би размишљали о растојању између
центара датих кружница.
‒ обнавља са ученицима у каквом односу могу бити кружница

и права, шта је сечица, шта тетива, а шта тангента;
Завршни део часа ‒ понавља појам кружног лука и у ком односу могу бити две ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) кружнице; садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак ( Уџбеник, задаци: 7. под
4) и 5), 10, 11, 12. и 13, Збирка, задаци: 138, 145. и 149.
ученика?
Наставна јединица: Преношење дужи
Циљ часа: Упознавање са конструкцијом дужи дате дужине и са конструктивним сабирањем и одузимањем дужи.
 конструише дуж једнаку датој дужи;
 конструктивно сабира и одузима дужи.
‒ обнавља са ученицима основне појмове који се тичу кружнице,
појмове центар и полупречник кружнице, као и шта представља
Уводни део часа ‒ одговара на питања наставника.
кружница када је реч о скупу тачака;
(5 минута)
‒ понавља у каквом односу могу бити кружница и права, шта је
сечица, шта тетива, а шта тангента. Обнавља и појам кружног лука
и у ком односу могу бити две кружнице.
Главни део часа ‒ упознаје ученике са преношењем дужи: Тачку Q полуправe Pp ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) такву да је PQ= ABконструишемо тако што: отвором шестара ‒ учествује у дискусији;
„узмемо” дуж AB; конструишемо кружницу k ( P , AB ) .Пресечна ‒ даје промишљене одговоре на постављена
тачка полуправе и кружнице јесте тражена тачка Q ; питања;
‒ конструкцију изводи на табли. ‒ анализира и закључује;
‒ самостално ради 1. задатак и на тај начин
обнавља мерење дужи и упоређују
различите дужи по дужини;
‒ конструктивно преноси дужи уз помоћ
геометријског прибора;
‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3. задатак)
уз помоћ наставника;
‒ понавља шта подразумевамо под преношењем дужи, а затим
Завршни део часа пита ученике да својим речима опишу поступак преношења дате ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) дужи; усвојене садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, 154. задатак).
ученика?

Наставна јединица: Конструктивно сабирање и одузимање дужи
Циљ часа: Упознавање са конструкцијом дужи дате дужине и са конструктивним сабирањем и одузимањем дужи.
 конструише дуж једнаку датој дужи;
 конструктивно сабира и одузима дужи.
Уводни део часа ‒ обнавља појмове кружница, центар и полупречник кружнице, појам ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута) кружни лук и у ком односу могу бити две кружнице, као и шта
подразумевамо под преношењем дужи.
Главни део часа ‒ описује појам надовезивања, односно конструктивног сабирања две ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) дужи, затим исписује оба начина (у смислу редоследа надовезивања ‒ учествује у дискусији;
датих дужи) и конструише дужи чија је дужина једнака збиру дужина ‒ даје промишљене одговоре на
две дате дужи, на оба начина. Први начин: Цртамо полуправу Bb постављена питања;
(продужетак дужи AB); конструишемо тачку E полуправе Bb такву да је ‒ анализира и закључује;
BE=CD (преносимо дуж CD на Bb). Дуж AE је збир дужи AB и ‒ конструктивно сабира и одузима дужи
уз помоћ геометријског прибора;
CD : AE= AB+ BE= AB+CD .Други начин: Цртамо полуправу Dd
‒ решава примере и задатке (6. и 8.
(продужетак дужи CD ); конструишемо тачку F полуправе Dd такву да
је DF =AB (преносимо дуж AB на Dd ). Дуж CF је такође збир дужи
AB и CD :CF =CD + DF=CD + AB .Дужи конструисане на први и други
начин јесу једнаке: AE=CF ;
‒ уводи критеријум на основу ког (конструктивно) одређујемо која је од
две дужи мања: Дуж AB је мањa од дужи CD , AB <CD , ако постоји
тачка X дужи CD таква да је CX= AB;
‒ описује поступак конструктивног одузимања дужи и на табли
показујемо одговарајућу конструкцију. Записује: Дужи конструктивно
одузимамо преношењем мање дужи на већу дуж тако да се један крај
пренете дужи поклапа са једним крајем веће дужи. Разлика дужи CD и
AB ( CD > AB ) јесте дуж XD : XD =CD – CX=CD – AB;
‒ конструкције изводи на табли.
‒ понавља шта подразумевамо под сабирањем и доузимањем дужи, а ‒ одговара на питања која се односе на
затим пита ученике да својим речима опишу поступке; усвојене садржаје из наставне
(5 минута)
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, 157. и 159. задатак). јединице.
ученика?
Наставна јединица: Централна симетрија
Упознавање са појмом централне симетрије као изометрије и са централносиметричним сликама равних фигура у
Циљ часа:
односу на дати центар симетрије.
 опише шта подразумевамо под централном симетријом;
 користи основне особине централне симетрије;
 конструише централносиметричне слике праве, дужи, круга, троугла;
 уочи централносиметричне фигуре.
‒ решава мотивациони задатак (задатак 1.)
Уводни део часа ‒ анализира израду домаћег задатка; који има циљ да им привуче пажњу и да им
(5 минута) ‒ даје ученицима мотивациони задатак (задатак 1.). предочи чиме ћемо се бавити на
данашњем часу.
Главни део часа ‒ говори о централносиметричним тачкама у односу на дати центар ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) симетрије: Тачка A1 је централносиметрична или, краће, ‒ учествује у дискусији;
симетрична тачки A у односу на тачку O уколико је O средиште ‒ даје промишљене одговоре на постављена
питања;
дужи AA 1. Тачка O je сама себи симетрична и назива се центар
симетрије;
‒ решава примере и задатке (1, 2, 3. и
‒ описујемо поступак конструкције централносиметричне тачке у
4.задатак) уз помоћ наставника;
односу на центар симетрије. Тачку која је симетрична тачки T у ‒ поставља питања.
односу на O конструишемо на следећи начин: конструишемо
полуправу ¿; конструишемо лук кружнице k ( O ,OT ) који сече
полуправу ¿ у тачки различитој од T (преносимо дуж ¿ са друге
стране тачке O ). Ова пресечна тачка је тражена тачка T 1 ;
‒ конструкцију изводи на табли;
‒ особине централне симетрије уочава пресликавајући произвољне
праве централносиметрично у односу на дату тачку;
‒ испитује случај када центар симетрије не припада правој. Очекује
да ученици примете да тада права у њој слика паралелну праву, да
централна симетрија чува колинеарност тачака, као и растојање
међу тачкама;
‒ испитује и други случај, када центар симетрије припада правој.
Нада се да ће ученици сада приметити (што касније записују у
својим свескама) да се тачке дате праве сликају у тачке те исте
праве, тј. да је у овом случају слика праве та иста права и да
централна симетрија чува растојање;
‒ истиче: Ако права не садржи центар симетрије, онда се она
централном симетријом пресликава у паралелну праву. Дуж се
централном симетријом пресликава у једнаку и паралелну дуж.
‒ понавља шта је централна симетрија, пита ученике како се тачка

пресликава централносиметрично у односу на другу тачку и
очекује да наведу особине централне симетрије;
Завршни део часа ‒ од ученика тражи да покажу парове осносиметричних тачака на ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) предметима из свог непосредног окружења, као и да наведу усвојене садржаје из наставне јединице.
центре уочених централних симетрија;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 163, 164, 166,
170. и 175).
ученика?
Наставна јединица: Конструкција централносиметричне слике
Циљ часа: Утврђивање појма централне симетрије као изометрије и појма централносиметричне слике неких равних фигура.
 опише шта подразумевамо под централном симетријом;
 користи основне особине централне симетрије;
 конструише централносиметричне слике праве, дужи, круга, троугла;
 уочи централносиметричне фигуре.
Уводни део часа ‒ отклања евентуалне нејасноће при изради задатака и обнављамо ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута) шта је централна симетрија и како се тачка пресликава у односу на
задати центар симетрије.
Главни део часа ‒ обнавља са ученицима у каквом су односу права која је пресликана ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) централном симетријом и слика те праве, као и са колико тачака је ‒ учествује у дискусији;
одређена једна права; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
‒ пресликавање праве централносиметрично у односу на тачку уводи питања;
на два начина: Први начин. Прво одредимо тачку P1 симетричну ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (5. и 9. задатак)
произвољној тачки P праве p . Затим цртамо праву p1 која садржи
P1 и паралелна je са p. Други начин. Прво одредимо тачке P1 и Q 1 ‒ поставља питања.
симетричне произвољно изабраним тачкама P и Q праве p. Затим
цртамо праву p1која садржи P1 и Q 1;
‒ дефинише централносиметричне фигуре: Фигура је
централносиметрична ако се централном симетријом пресликава у
саму себе.
‒ понавља шта је централна симетрија, пита ученике како се тачка и

права пресликавају централносиметрично у односу на другу тачку
и очекује да својим речима опишу пресликавања централном
симетријом неких равних фигура у односу на задату тачку;
Завршни део часа ‒ одговара на питања која се односе на
‒ од ученика тражи да наведу још нека централносиметрична
(10 минута) усвојене садржаје из наставне јединице.
слова, али и неке, њима познате, централносиметричне фигуре,
као и да кажу где је центар симетрије тих фигура;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 6, 7. и 8,
Збирка, задаци: 172, 173, 174, 183. и 184.).
ученика?
Наставна јединица: Вектори
Упознавање са појмом усмерене дужи, односно величине одређене правцем, смером и интензитетом, и са појмом
Циљ часа:
вектор.
Очекивани исходи  опише појам усмерене дужи;
на крају часа:  опише појам вектора и транслације за дати вектор;
 примењује транслацију у задацима.
‒ решава мотивациони задатак (задатак 1.) који има циљ
Уводни део часа ‒ анализира израду домаћег задатка;
да привуче пажњу и мотивише ученике за обраду
(5 минута) ‒ даје ученицима мотивациони задатак (задатак 1.).
предвиђених садржаја.
Главни део часа ‒ истиче да, уколико се тачке крећу по паралелним ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) правама, оне се такође крећу истим правцем, односно ‒ учествује у дискусији;
да правац није одређен јединственом правом, као и ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
да за сваки правац постоје два смера кретања; ‒ анализира и закључује;
‒ како ученици могу бити склони мешању појмова ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3.задатак) уз помоћ
правац и смер, наводи и кретања из свакодневног наставника;
живота;
‒ пита ученике да ли је за описивање неког пута
довољно да знамо правац и смер или нам је потребан
још неки податак и очекује да ће ученици одговорити
да је неопходно да знамо и дужину пређеног пута од
почетног положаја до крајње тачке тог кретања;
‒ записује на табли: Усмерена дуж јесте дуж чија је
једна крајња тачка проглашена почетном тачком, а
друга завршном тачком. Усмерену дуж чија је почетна
тачка A , а завршна тачка B , означавамо са ⃗ AB и
графички је приказујемо стрелицом;
‒ истиче да две усмерене дужи, AB и CD , које се не
налазе на истој правој, одређују исто кретање тачака
одговарајуће равни: ако се налазе на паралелним
правама, ( p( A , B)∨¿ p (C , D)), тј. истог су правца;
ако се налазе у истој полуравни одређеној правом
p( A , C), која садржи њихове почетне тачке, тј. истог
су смера; ако су дужи AB и CD једнаке, ( AB=CD ), тј.
истог су интензитета.
‒ уводи појам вектора као опис праволинијског кретања
одређен правцем, смером и интензитетом;
‒ инсистира на адекватној нотацији приликом
обележавања вектора.
‒ понавља шта је усмерена дуж, чиме је одређена,

тражи од ученика да својим речима опишу када две
Завршни део часа усмерене дужи одређују исто кретање тачака у ‒ одговара на питања која се односе на усвојене садржаје
(10 минута) равни, као и шта подразумевамо под појмом вектор; из наставне јединице.
187, 188, 189, 190, 191, 192. и 196.).
‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и одговарања на постављена питања;
‒ анализирање успешности ученика у решавању примера и задатака.
ученика?
Наставна јединица: Транслација за дати вектор
Упознавање са транслацијом као изометријском трансформацијом, са особинама транслације, као и са транслацијом
Циљ часа:
фигура за дати вектор.
Уводни део часа ‒ обнавља са ученицима шта је усмерена дуж и чиме је одређена; ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута) ‒ пита ученике да својим речима опишу када две усмерене дужи одређују исто
кретање тачака у равни, као и шта подразумевамо под појмом вектор.
Главни део часа ‒ црта произвољан вектор ⃗v одређен усмереном дужи ⃗ AB и пише ⃗v =⃗ AB; ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) ‒ говори ученицима да за сваку тачкуT у равни постоји тачка T 1 таква да је ‒ учествује у дискусији;
⃗v =⃗
TT ; ‒ даје промишљене одговоре на
1
постављена питања;
‒ уводи појам транслације као поступак помоћу којег смо тачки T доделили
тачку T 1 уз и стицање да је дата тачка T 1 јединствена и да је она слика тачке T
‒ транслира тачку за дати вектор;
при транслацији за вектор ⃗v ; ‒ решава примере и задатке (4.
‒ описује поступак конструкције тачке добијене транслацијом неке тачке за дати задатак) уз помоћ наставника;
вектор. Слику T 1 тачке T при транслацији за вектор ⃗v конструишемо на ‒ поставља питања.
следећи начин: конструишемо полуправу Tt која одговара правцу и смеру
вектора ⃗v ;конструишемо лук кружнице чији је центар тачка T , а полупречник
одређен интензитетом вектора ⃗v. Пресечна тачка овог лука и полуправе Tt
јесте тражена тачка T 1 ;
‒ конструкцију изводи на табли, при чему инсистира да ученици прате опис;
‒ записује на табли: Права се транслацијом за било који вектор пресликава у
паралелну праву. Дуж се транслацијом за било који вектор пресликава у
једнаку и паралелну дуж.
‒ тражи од ученика да нам својим речима опишу поступак конструкције

транслације изабране тачке за дати вектор; ‒ одговара на питања која се
‒ задаје ученицима домаћи задатак (треба да пресликају колинеарне тачке односе на усвојене садржаје из
(10 минута)
транслацијом за дати вектор који је паралелан правој коју одређују изабране наставне јединице.
тачке и да запишу сва запажања, Збирка, задаци: 194, 195. и 200.).
ученика?
Наставна јединица: Транслација и њене особине
Упознавање са транслацијом као изометријском трансформацијом, са особинама транслације, као и са транслацијом
Циљ часа:
фигура за дати вектор.
‒ обнавља шта је усмерена дуж и шта подразумевамо под појмом
вектор и тражи од ученика да својим речима опишу поступак
Уводни део часа ‒ одговара на питања наставника.
транслације изабране тачке за дати вектор;
(5 минута)
‒ анализира домаћи задатак са прошлог часа и до којих су закључака
ученици дошли том приликом.
Главни део часа ‒ наводи ученике да закључе да се све праве које су паралелне правцу ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) вектора ⃗v транслацијом за тај вектор пресликавају у саме себе; ‒ учествује у дискусији;
‒ поставља ученицима питање како би одредили слику произвољне ‒ даје промишљене одговоре на
праве транслацијом за дати вектор и очекује да ће неко од ученика постављена питања;
искористити особину коју су научили на прошлом часу, да се права ‒ анализира и закључује;
транслацијом за било који вектор пресликава у паралелну праву, и да ‒ транслира праву за дати вектор;
‒ решава примере и задатке (5. и 6.
ће закључити да је довољно пресликати две тачке дате праве и да
слике тих тачака одређују слику праве;
‒ наводи оба начина транслације праве уз дате конструкције помоћу
прибора. Први начин. Прво транслирамо произвољну тачку P праве p
у тачку P1. Затим цртамо праву p1 која садржи P1 и паралелна je са p.
Други начин. Прво транслирамо произвољно изабране тачке P и Q у ‒ поставља питања.
тачке P1 и Q 1 . Затим цртамо праву p1која садржи P1 и Q 1 ;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке како би продубљивали и
утврђивали знања и поступке који се односе на транслацију.
‒ још једном понавља све битне појмове који се тичу вектора и

транслације, а од ученика тражи да својим речима опишу
транслације тачке, дужи, полуправе, праве и кружнице за дати ‒ одговара на питања која се односе на
(10 минута) вектор; јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 197, 198, 203. и
204.).
ученика?
Наставна јединица: Паралелограм
Циљ часа: Упознавање са појмом паралелограм и својствима паралелограма.
 утврди да ли је дати четвороугао паралелограм;
 која су основна својства паралелограма.
‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) у коме
практично конструише паралелограм одређен правама
којима припадају две суседне странице паралелограма
Уводни део часа ‒ анализира израду домаћег задатка;
и наспрамним теменом. Кроз дату конструкцију
(10 минута) ‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак).
ученици се подсећају Еуклидовог петог постулата и
цртају праве кроз дату тачку паралелну са датим
правама. Такође, подсећају се појма полураван.
Главни део часа ‒ преко два пара паралелних правих које се секу уводи ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) појам паралелограма; ‒ учествује у дискусији;
‒ користи се скуповним језиком и скуповним ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
операцијама да представи пресек датих правих; ‒ анализира и закључује;
‒ истиче елементе паралелограма – темена, странице, ‒ решава примере и задатке (1. и 2. задатак) уз помоћ
на конкретном примеру навођењем датих елемената; наставника;
‒ на истом примеру објашњава које су странице
наспрамне, а које су суседне;
‒ дефинише паралелограм: Паралелограм је
четвороугао чије су наспрамне странице паралелне; ‒ поставља питања.
‒ детаљније објашњава распоред темена датог
многоугла у зависности од назива тог многоугла.
‒ понавља шта је паралелограм и који су његови

елементи. На конкретном примеру, рецимо за
паралелограм PQRS , тражи од ученика да наброје
темена, суседне и наспрамне странице, као и дужи
које одређују дијагонале паралелограма;
Завршни део часа ‒ задаје ученицима домаћи задатак (да Венов ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) дијаграм који представља однос скупова садржаје из наставне јединице.
паралелограма и правоугаоника допуне скупом
квадрата, Збирка, задаци: 213, 214. и 215. Ученици
имају за домаћи задатак и да исеку од картона модел
паралелограма и да га, заједно са маказама, понесу на
следећи час.).
ученика?
Наставна јединица: Својства паралелограма
Циљ часа: Утврђивање појма паралелограм и упознавање са својствима паралелограма
 утврди да ли је дати четвороугао паралелограм;
 примењује основна својства паралелограма.
‒ упућује ученике да, користећи моделе паралелограма које су понели на
час, обављају огледе из 3. задатка. Циљ овог задатка, односно ових
Уводни део часа ‒ решава мотивациони задатак,
огледа, јесте успостављање еквиваленције између тврђења да су
(10 минута) односно спроводи дати експеримент.
наспрамне странице паралелограма једнаких дужина и да, ако
четвороугао има наспрамне странице једнаких дужина, тада је он
паралелограм.
Главни део часа ‒ након изведених огледа, записује на табли: Наспрамне странице ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) паралелограма су једнаке. Ако су сваке две наспрамне странице ‒ учествује у дискусији;
четвороугла једнаке, онда је тај четвороугао паралелограм; ‒ даје промишљене одговоре на
‒ упућује ученике на својства паралелограма која се односе на постављена питања;
дијагонале: Дијагонале паралелограма међусобно се полове. Ако се ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (3, 5, 6, 7.
дијагонале четвороугла полове, онда је тај четвороугао паралелограм;
и 10. задатак) уз помоћ наставника;
‒ повезује појам паралелограма са изометријама: Паралелограм је
централносиметрична фигура у односу на пресек својих дијагонала;
‒ успоставља везу између транслације и паралелограма;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Задатак 1. Играш следећу игру са

другом из клупе. На сто облика паралелограма ређате наизменично
једнаке жетоне. Код ређања битно је да жетон читавом површином
‒ одговара на питања која се односе на
Завршни део часа лежи на столу, као и да се жетони међусобно не прекривају ниједним
(5 минута) делом. Победник је онај ко последњи спусти жетон на сто. Величина
јединице.
жетона и величина стола нису битне. Осмисли стратегију тако да,
уколико можеш да бираш ко повлачи први потез, увек победиш у игри.
Уџбеник, 11. задатак, Збирка, задаци: 209, 212. и 216.).
ученика?
Наставна јединица: Припрема за први писмени задатак
Тип часа: Систематизација
Утврђивање усвојених знања која се тичу природних бројева и дељивости, критеријума дељивости и основних
Циљ часа:
геометријских појмова.
‒ примени правила дељивости са 2, 3, 4, 5, 9, 25 и декадним јединицама;
‒ изводи скуповне операције уније, пресека, разлике и правилно употребљава одговарајуће скуповне ознаке;
‒ правилно користи логичке везнике и, или, не и квантификаторе сваки и неки;
‒ правилно користи геометријски прибор;
‒ анализира односе датих геометријских објеката и запише их математичким језиком;
на крају часа: ‒ опише основне појмове у вези са кругом (центар, полупречник, тангента, тетива) и одреди положај тачке и
праве у односу на круг;
‒ нацрта праву паралелну датој правој користећи геометријски прибор;
‒ упореди, сабира и одузима дужи, конструктивно и рачунски;
‒ преслика дати геометријски објекат централном симетријом и транслацијом.
‒ анализира домаћи задатак, а затим обавештава
ученике да ће на данашњем часу радити задатке у ‒ деле се у групе према инструкцијама наставника,
Уводни део часа групама; свака група добија исте задатке, различите тежине,
(5 минута) ‒ приликом поделе ученика у петочлане групе труди се односно различитих нивоа, тако да сваки ученик
да ученици у сваком пару буду различитих постигнућа може узети учешће у раду.
Главни део часа ‒ наставник одржава дисциплину и води рачуна о томе ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) да сви ученици учествују у изради задатака. ‒ израђује задатке је наставник поделио;
Завршни део часа ‒ изводи ученике пред таблу да испишу решења задатака ‒ одговара на питања насатвника;
(10 минута) које су решавали на часу. ‒ сваки задатак израђује различит ученик на табли.
ученика?

Наставна јединица: Први писмени задатак
Циљ часа: Вредновање степена усвојених наставних садржаја
‒ правилно користи геометријски прибор;
‒ опише основне појмове у вези са кругом (центар, полупречник, тангента, тетива) и одреди положај тачке и
праве у односу на круг;
‒ преслика дати геометријски објекат централном симетријом и транслацијом.
Уводни део часа ‒ дели ученицима задатке за први писмени задатак
‒ слуша упутства наставника.
(3 минута) уз опште напомене о начину израде.
(40 минута) ученици решавају задатке самостално. ‒ израђује задатке из теста за први писмени задатак.
‒ преузима радове од ученика. ‒ предаје свој рад.
(2 минута)
‒ анализирање резултата ученика са првог писменог задатка.
ученика?
Прилог ‒ Приручник, страна 183. и 184.
Наставна јединица: Прости и сложени бројеви
Циљ часа: Упознавање са појмовима прост и сложен број.
Очекивани исходи  да одреди да ли је неки број прост или сложен;
на крају часа:  да сваки сложен број има просте делиоце;
 да број 1 није ни прост, ни сложен.
‒ обнавља појмове делилац и садржалац, а потом ученици,
посматрајући скупове делиоца бројева од 1 до 20, треба да
уоче и разликују практично три класе бројева. Прву класу би
представљали бројеви који имају само два делиоца, другу ‒ решава задатак (1. задатак).
(10 минута)
класу бројеви са више од два делиоца, док би трећу класу
представљао само број 1;
‒ задаје ученицима задатак (1. задатак) и упоређује резултате.
Главни део часа ‒ на конкретним примерима истиче који од бројева имају ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) више од два делиоца, а који имају само два. Затим записује: ‒ учествује у дискусији;
Природни бројеви већи од 1 који имају тачно два делиоца, ‒ даје промишљене одговоре на постављена
број 1 и сам тај број, јесу прости бројеви. Природни бројеви питања;
већи од 1 који имају више од два делиоца јесу сложени ‒ анализира и закључује;
бројеви; ‒ решава примере и задатке (1, 2, 3. и 4. задатак
из Уџбеника и 306, 308. и 314. из Збирке) уз
‒ истиче појам правог делиоца и на пар примера дати појам
приближавамо ученицима. Такође, записује и: Сваки
сложен број може да се представи као производ своја два
права делиоца; помоћ наставника;
‒ упућује ученике да сваки природан број већи од 1 има ‒ поставља питања.
делиоца који је прост број;
‒ пита ученике да понове који су бројеви прости, а који

сложени, као и да наведу по неколико примера за обе
Завршни део часа класе; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ‒ истиче да број 1 није ни прост ни сложен; садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци 307,
310, 313. и 321.).
ученика?
Наставна јединица: Ератостеново сито
Упознавање са појмовима прост и сложен број (као негација простог) и издвајање простих бројева Ератостеновим
Циљ часа:
ситом.
 да одреди да ли је неки број прост или сложен;
 да сваки сложен број има просте делиоце.

Уводни део часа ‒ обнавља са ученицима појмове делилац и садржалац,
(5 минута) прост и сложен број, као и прави делилац.
‒ упознаје ученике да ако је p најмањи прост делилац
сложеног броја n , онда је p ⋅ p ≤ n ;
‒ лепи на табли чарт папир са исписаних првих 100
природних бројева поређаних у врсте по десетицама и
‒ даје промишљене одговоре на постављена
почиње са заокруживањем простих и прецртавањем питања;
(35 минута) сложених бројева све док поступак не буде готов; ‒ анализира и закључује;
‒ примену датог поступка показује решавањем 1. примера. ‒ решава примере и задатке (5. задатак из Уџбеника)
‒ закључује са ученицима: Простих бројева има уз помоћ наставника;
бесконачно много; ‒ поставља питања.
Завршни део часа ‒ пита ученике да понове који су бројеви прости, а који ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
сложени, као и да наведу по неколико примера за обе
класе;
(5 минута) ‒ истиче да број 1 није ни прост ни сложен; садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак ( Збирка, задаци: 316,
318, 319. и 323.).
ученика?
Наставна јединица: Растављање природних бројева на просте чиниоце
Утврђивање стечених знања о особинама простих и сложених бројева и њихова примена на растављање бројева на
Циљ часа:
производ простих чинилаца.
Ученик ће:
 усвојити поступак растављања бројева на просте чиниоце;
 овладати записивањем степена.
Наставне методе: Дијалошка

Облици рада: Фронтални, индивидуални
 истиче на који начин испитујемо да ли је произвољан
природан број прост или сложен, са напоменом да
добијене количнике датог броја и простих бројева можемо
даље делити простим бројевима све док као количник не
добијемо прост број;  решава задатак (1. задатак).
(15 минута)
 поставља питање ученицима чему ће бити једнак
производ свих простих бројева којима смо делили
количнике;
 задаје ученицима задатак (1. задатак) и упоређује резултате.
Главни део часа  записује на табли основну теорему аритметике: Сваки ‒ прати упутства наставника;
(25 минута) природан број већи од 1 може се представити као производ ‒ учествује у дискусији;
простих бројева; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
 користи прилику да прокоментарише и објасни два термина питања;
‒ самостално, у својим свескама, решава пример:
која се помињу, а то су теорема и аритметика; Разложи број 273 на просте чиниоце;
 задаје ученицима одговарајуће задатке. ‒ решава примере и задатке (1. задатак из
Уџбеника и 325, 327, 328, 329. и 332. из Збирке)
‒ пита ученике да укратко понове шта смо данас радили,
како гласи основна теорема аритметике и шта
Завршни део часа подразумевамо под растављањем природних бројева на ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) просте чиниоце; садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 326,
333. и 336.).
ученика?
Наставна јединица: Растављање природних бројева на просте чиниоце
Утврђивање стечених знања о особинама простих и сложених бројева и њихова примена на растављање бројева на
Циљ часа:
производ простих чинилаца.
Ученик ће:
 усвојити поступак растављања бројева на просте чиниоце;
 овладати записивањем степена.

‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа,
Уводни део часа подсећа ученике како гласи основна теорема аритметике и ‒ самостално решава задатак: Растави на просте
(10 минута) шта подразумевамо под растављањем природних бројева чиниоце бројеве 8, 9, 125, 36 и 200.
на просте чиниоце. Затим ученицима задаје задатак.
‒ истиче да, ако се чиниоци понављају више пута, због краћег
записивања, производи чији су чиниоци једнаки означавају
се на посебан начин. Ученици тада прецртавају табелу са
степенима броја n дату на 49. страни у уџбенику;
питања;
Главни део часа ‒ записује на табли: Ако су n и m неки природни бројеви,
(30 минута) запис n m назива се степен и представља производ m ‒ решава примере и задатке (1. задатак из
чинилаца који су сви једнаки броју n; Уџбеника и 331. и 338. из Збирке) уз помоћ
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке, посебно води наставника;
рачуна о решавању логичко–комбинаторних задатака. ‒ поставља питања.
‒ резимира са ученицима како гласи основна теорема
аритметике, шта подразумевамо под растављањем
Завршни део часа природних бројева на просте чиниоце, шта је степен ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) природног броја; садржаје из наставне јединице.
339. и 340.).
ученика?
Наставна јединица: Исправка првог писменог задатка
‒ опише основне појмове у вези са кругом (центар, полупречник, тангента, тетива) и одреди положај тачке и
на крају часа: праве у односу на круг;
‒ преслика дати геометријски објекат централном симетријом и транслацијом;
‒ правилно користи геометријски прибор.
Облици рада: Индивидуални, фронтални
‒ упознаје ученике са резултатима на провери
знања путем првог писменог задатка;
(5 минута)
‒ износи бодовање задатака и скалу оцењивања.
Главни део часа ‒ анализира са ученицима задатке, дели таблу на ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) два дела и паралелно изводи испред табле по два ‒ учествује у дискусији;
ученика (из сваке групе по једног). За сваки ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
задатак из обе групе бира по једног ученика који ‒ анализира и закључује;
је тачно урадио задатак.
‒ прозвани ученици на табли исписују решења задатака са
првог писменог задатка, објашњавају свој рад и
одговарају на питања осталих ученика док остали ученици
решавају задатке у својим свескама;
Завршни део часа ‒ износи своја запажања и даје сугестије како
(5 минута) превазићи одређене проблеме.
‒ анализирање резултата ученика на првом писменом задатку.
ученика?
Наставна јединица: Заједнички делиоци; НЗД
Упознавање са поступком одређивања заједничких делилаца за два броја, уз истицање највећег заједничког
Циљ часа:
делиоца.
Ученик ће:
 знати да одреди НЗД два природна броја, тј. да усвоји поступак за ефикасно одређивање НЗД, као и
одговарајући шематски запис;
 знати да одреди да ли су два броја узајамно прости бројеви;
 знати да разликује појмове прости и узајамно прости бројеви.
‒ обнавља са ученицима појмове делилац и садржалац, као и
поступак растављања природних бројева на просте чиниоце;
Уводни део часа ‒ решава уводни пример из уџбеника на 50. страни. Идеја је да
(5 минута) се кроз овај пример ученици подсете скуповних операција и
представљања заједничких елемената два скупа и да поставе
основу за усвајање новог појма преко већ усвојених појмова.
Главни део часа ‒ како сам назив у потпуности описује овај појам, записује: ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) Највећи заједнички делилац бројева a и b јесте највећи ‒ учествује у дискусији;
природан број који дели и број a , и број b . Највећи заједнички ‒ даје промишљене одговоре на постављена
делилац бројева a и b означавамо: НЗД(a , b ); питања;
‒ упућује ученике да ако a∨b, онда је НЗД (a , b)=a ; ‒ анализира и закључује;
‒ на нешто другачији начин долази до НЗД: тако што
искористимо схему за растављање на просте чиниоце, а затим
издвајамо заједничке делиоце и њиховим множењем
долазимо до НЗД;
‒ кроз 2. пример ученицима показује да можемо мало задатак из Уџбеника) уз помоћ наставника;
поједноставити дати поступак и уштедети на времену тако што ‒ поставља питања.
истовремено тражимо заједничке делиоце датих бројева;
‒ понавља са ученицима шта су заједнички делиоци два броја,

шта је НЗД два броја и како га одређујемо;
Завршни део часа ‒ пита ученике која им је од приказаних варијанти поступка за ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) одређивање НЗД два броја најприхватљивија; усвојене садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 4. задатак,
Збирка, задаци: 341, 343, 345. и 349.).
ученика?
Наставна јединица: НЗД
Утврђивање поступка одређивања заједничких делилаца за два броја и више бројева, уз истицање највећег
Циљ часа:
заједничког делиоца, упознавање са узајамно простим бројевима.
Ученик ће:
‒ обнавља са ученицима шта су заједнички
Уводни део часа делиоци два броја, шта је НЗД два броја и како га
‒ решава пример: Одредити НЗД(66, 72).
(5 минута) одређујемо;
‒ задаје ученицима конкретан пример.
Главни део часа ‒ пита ученике да ли можемо уопштити поступак ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) који смо на претходном часу увели за одређивање ‒ учествује у дискусији;
највећег заједничког делиоца на три броја или ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
више бројева, те закључује са ученицима да може; ‒ анализира и закључује;
‒ дефинише узајамно просте бројеве: Бројеви који ‒ решава примере и задатке (6. задатак из Уџбеника) уз
немају заједничке просте делиоце називају се помоћ наставника;
узајамно прости бројеви. Највећи заједнички
делилац узајамно простих бројева јесте 1;
‒ понавља са ученицима шта су заједнички

делиоци два броја, шта је НЗД два броја и како га
Завршни део часа ‒ одговара на питања која се односе на усвојене садржаје
одређујемо;
(5 минута) из наставне јединице.
задатак од г) до е), Збирка, задаци: 355. и 361.).
ученика?
Наставна јединица: НЗД; Еуклидов алгоритам
Циљ часа: Упознавање са поступком одређивања највећег заједничког делиоца, као и са Еуклидовим алгоритмом.
Ученик ће:
‒ обнавља са ученицима својства дељивости која се тичу
дељивости збира и разлике, али и производа природних
Уводни део часа бројева;
(5 минута) ‒ понавља и шта су заједнички делиоци два броја, шта
представља НЗД два броја или више бројева и како га
одређујемо.
Главни део часа ‒ прати упутства наставника;
‒ наглашава: за свака два природна броја a и b , a : НЗД(a , b) и
(35 минута) ‒ учествује у дискусији;
b : НЗД( a , b ) , узајамно су прости бројеви; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
‒ на почетку излагања самог поступка, за одређивање највећег питања;
заједничког делиоца, подсећа ученике на запис
‒ решава примере и задатке (9. задатак из
a=q ⋅b+ r , 0≤ r <b . Затим изводи закључак да, ако d∨a и
d∨b, тада d∨a−q ⋅b, односно d∨r . Аналогно, важи и да,

ако d∨b и d∨r , тада и d∨q ⋅b+r , односно d∨a ;
‒ наводи ученике да дођу до закључка да је скуп свих
Уџбеника) уз помоћ наставника;
заједничких делилаца бројева a и b једнак скупу свих
заједничких делилаца бројева b и r. Одатле следи и да је
највећи заједнички делилац бројева a и b једнак највећем
заједничком делиоцу бројева b и r, па записује: НЗД( a , b )=¿
НЗД( b , r ) ;
‒ резимира са ученицима поступак који је излагао на часу, пита
ученике на основу којих особина смо дошли до Еуклидовог
алгоритма;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 353, 357. и
360.).
ученика?
Наставна јединица: Еуклидов алгоритам
Циљ часа: Упознавање са поступком одређивања највећег заједничког делиоца, као и са Еуклидовим алгоритмом.
 одреди НЗД два природна броја, тј. да усвоји поступак за ефикасно одређивање НЗД, као и одговарајући
Очекивани исходи шематски запис;
 одреди да ли су два броја узајамно прости бројеви;
 разликује појмове прости и узајамно прости бројеви.
‒ обнавља са ученицима својства дељивости која се тичу
дељивости збира и разлике, али и производа природних ‒ записује на табли (у свесци) особине
Уводни део часа бројева; дељивости, на основу којих закључујемо да
(10 минута) ‒ понавља шта су заједнички делиоци два броја, шта је НЗД(a , b)=¿ НЗД(b , r ), при чему је r
представља НЗД два броја или више бројева и како га остатак при дељењу броја a бројем b .
одређујемо.
Главни део часа ‒ задаје ученицима одговарајуће задатке (из Уџбеника и Збирке) ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) помоћу којих утврђују поступак одређивања НЗД и Еуклидов ‒ учествује у дискусији;
алгоритам као и задатке: ‒ даје промишљене одговоре на постављена
1. Керамичар је ангажован да поплоча терасу облика питања;
правоугаоника димензија 315 cm и 180 cm. Договор је да ‒ анализира и закључује;
користи плочице облика квадрата највеће могуће ивице. ‒ решава примере и задатке (10. задатак из
Одредити димензије плочица.
2. Ана је за послужење за свој рођендан купила 24 мафина и 18
воћних корпица. Када је мама питала колико јој чаша за сок Уџбеника и 358. из Збирке као и два задатка
треба, она је мами одговорила: „Све девојчице ће добити исти која диктира наставник) уз помоћ
број мафина и воћних корпица.” Колика чаша би требало да наставника;
купи Анина мама тако да за сваку Анину другарицу сигурно ‒ поставља питања.
обезбеди по чашу?
‒ даје одговоре на евентуална питања или нејасноће које су

Завршни део часа настале приликом решавања задатака; ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 357, 366. и усвојене садржаје из наставне јединице.
368.).
ученика?
Наставна јединица: НЗД
Утврђивање поступка одређивања заједничких делилаца за два броја и више бројева, уз истицање највећег
Циљ часа:
заједничког делиоца.
шематски запис;
 разликује појмове прости и узајамно прости бројеви.
‒ обнавља са ученицима шта су заједнички
делиоци два броја, шта подразумевамо под НЗД
два броја или више бројева и на који начин ‒ одговарају на постављена питања наставника.
(5 минута)
можемо одредити НЗД. Даље, подсећа ученике
на својства дељивости, као и Еуклидовог
алгоритма
Главни део часа ‒ дели ученицима папириће са питањима и ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) одговорима на неко друго питање који чине ‒ учествује у дискусији;
ланац знања; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ одржава дисциплину на часу; ‒ решава одговарајуће задатке и дају одговоре на
‒ води рачуна да сви ученици учествују у раду. постављена питања од стране њихових вршњака;
‒ уколико је одговор на постављено питање на њиховом
папирићу, одговарају наглас и читају наредно питање.
Завршни део часа ‒ анализира са ученицима потешкоће при ‒ анализира са наставником потешкоће при решавању
(5 минута) решавању задатака и евентуалне нејасноће. задатака и евентуалне нејасноће.
ученика?
Наставна јединица: Заједнички садржаоци; НЗС
Упознавање са поступком одређивања заједничких садржалаца за два броја, уз истицање најмањег заједничког
Циљ часа:
садржаоца.
 одреди НЗС два природна броја, тј. да усвоји поступак за ефикасно одређивање НЗС, као и одговарајући
 одреди НЗС неколико природних бројева;
 препозна када у проблемским задацима треба одредити НЗС одговарајућих бројева.
‒ обнавља са ученицима појмове делилац и садржалац,
као и поступак растављања природних бројева на
просте чиниоце;
‒ кроз пример из уџбеника на 55. страни подсећа
Уводни део часа ‒ одговара на питања наставника и решава
ученике да је скуп садржалаца неког броја
(10 минута) мотивациони пример.
бесконачан, те да не постоји највећи заједнички
садржалац. Дакле, на конкретном примеру мотивише
ученике да одређују заједничке садржаоце, као и
најмањи заједнички садржалац.
Главни део часа ‒ генерализује запажања и упознаје ученике са појмом ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) најмањег заједничког садржаоца: Најмањи заједнички ‒ учествује у дискусији;
садржалац бројева a и b јесте најмањи природан број
који је дељив и бројем a , и бројем b . Најмањи
заједнички садржалац бројева a и b означавамо са НЗС(
a , b );
‒ након што ученици изложе своје евентуалне закључке,
записује: Ако a∨b, онда је НЗС (a , b)=b ;
‒ подстиче ученике да растављају појединачно сваки од
бројева, затим групишу све заједничке делиоце, а
делиоце који се јављају у тачно једном од датих бројева
заокружују. На крају множењем заједничких делилаца ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
и појединачних делилаца датих бројева долазе до ‒ анализира и закључује;
најмањег заједничког садржаоца; ‒ решава примере и задатке (1. и 3. задатак из
‒ долази до НЗС и на други начин – тако што искористимо Уџбеника) уз помоћ наставника;
схему за растављање на просте чиниоце, а затим ‒ поставља питања.
множењем заједничких делилаца и појединачних
делилаца дата два броја одређујемо најмањи
заједнички садржалац;
‒ показује ученицима схему, односно поступак за
одређивање најмањег заједничког садржаоца, са
напоменом да на тај начин можемо мало
поједноставити дати поступак и уштедети на времену;
‒ резимира са ученицима шта су заједнички садржаоци

Завршни део часа два броја, шта је НЗС два броја и како га одређујемо; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 2. садржаје из наставне јединице.
задатак, Збирка, задаци: 375, 376, 377. и 378.).
ученика?
Наставна јединица: НЗС
Утврђивање поступка одређивања заједничких садржалаца за два броја и више бројева, уз истицање најмањег
Циљ часа:
заједничког садржаоца.
 одреди НЗС неколико природних бројева;
 препозна када у проблемским задацима треба одредити НЗС одговарајућих бројева.
‒ са ученицима обнавља шта су заједнички садржаоци
Уводни део часа ‒ одговара на постављена питања наставника и решава
два броја, шта је НЗС два броја и како га одређујемо;
(5 минута) пример: Одреди НЗС (24, 78).
‒ задаје ученицима конкретан пример.
‒ задаје ученицима задатке како би ученици што боље
и трајније усвојили поступак одређивања најмањег
(35 минута) ‒ решава примере и задатке (4. и 6. задатак из
заједничког садржаоца, како два тако и више бројева.
Уџбеника, 387. задатак из Збирке) уз помоћ
Завршни део часа ‒ резимира са ученицима шта су заједнички ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
садржаоци два броја, шта је НЗС два броја и како га
одређујемо;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник задаци:
4. од д) до е) и 7, Збирка, задаци: 382, 383. и 384.).
ученика?
Наставна јединица: Веза између НЗД и НЗС
Циљ часа: Утврђивање стечених знања о особинама заједничких делилаца и заједничких садржалаца бројева.
 одреди НЗД и НЗС неколико природних бројева;
 препозна када у проблемским задацима треба одредити НЗД и НЗС одговарајућих бројева и примени то у
решавању задатака.
‒ обнавља са ученицима шта су заједнички делиоци, шта
садржаоци два броја, шта је НЗД, а шта НЗС два броја и
Уводни део часа ‒ одговара на питања наставника и решава
како их одређујемо;
(5 минута) пример: Одреди НЗД и НЗС бројева 60 и 84.
‒ задаје ученицима да одреде НЗД и НЗС два броја, на
конкретном примеру.
Главни део часа ‒ приликом одвајања чинилаца који улазе у производе који ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) ће представљати НЗД, односно НЗС бројева 84 и 90, од ‒ учествује у дискусији;
ученика очекује да примете да на тај начин сваки чинилац ‒ даје промишљене одговоре на постављена
додељују тачно једном производу (НЗД или НЗС). Провером
показује да је НЗД( 84,90 ) ⋅НЗС( 84,90 ) =84 ⋅ 90 ;
‒ записује на табли: За свака два природна броја a и b важи: питања;
НЗС( a , b ) ⋅ НЗД( a , b )=a ⋅ b .Ако су a и b узајамно прости ‒ анализира и закључује;
бројеви, тј. ако је НЗД( a , b )=1, онда је НЗС( a , b )=a ⋅b ; ‒ решава примере и задатке (10, 11, 12. и 13.
задатак из Уџбеника) уз помоћ наставника;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима утврђују
одређивање НЗД и НЗС два броја као и везу са поменута два
броја.
‒ резимира са ученицима како гласи веза између најмањег

заједничког садржаоца и највећег заједничког делиоца
два броја и тих бројева;
Збирка, 395. задатак).
ученика?
Циљ часа: Вредновање степена усвојених знања из наставне теме Дељивост бројева.
 примени правила дељивости са 2, 3, 4, 5, 9, 25 и декадним јединицама;
 разликује појмове прости и узајамно прости бројеви;
 одреди НЗД и НЗС неколико природних бројева;
 препозна када у проблемским задацима треба одредити НЗД и НЗС одговарајућих бројева и примени то у
решавању задатака/проблема.
Уводни део часа ‒ обнавља са ученицима шта су заједнички делиоци ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута) два броја, шта подразумевамо под НЗД два броја или
више бројева, на који начин можемо одредити НЗД.
Исто понавља и за најмањи заједнички садржалац.
Обнавља са ученицима критеријуме дељивости
неким природним бројевима, подсећамо се својстава
дељивости, као и Еуклидовог алгоритма;
‒ распоређује ученике у нехомогене, петочлане до
шесточлане групе, тако да буде укупно 5 група.
‒ организује групни рад, одржава дисциплину, ‒ прати упутства наставника;
Главни део часа проверава шта су ученици најпре скицирали, даје ‒ анализира и закључује;
(35 минута) сугестије. ‒ групно израђују мапе ума и састављају задатке;
‒ представници група (по двоје из сваке групе)
‒ коментарише рад ученика;
представљају свој рад уз образложења на који начин
Завршни део часа ‒ са ученицима бира најбољу мапу ума;
су повезивали садржаје;
(5 минута) ‒ најбољи рад качи на пригодно и видљиво место у
‒ представници других група коментаришу рад;
учионици.
‒ бирају најбољи рад.
‒ анализирање успешности ученика у креирању мапе ума и састављању задатака.
ученика?
Наставна тема/област: Разломци
Наставна јединица: Разломак као део целине
Тип часа: Обнављање
Обнављање претходно стеченог знања о разломцима ослањајући се пре свега на опажајна сазнања, подсећање на
Циљ часа:
разломак као ознаку за одређени део изабране целине.
a
на крају часа:  представљеним величинама придружи одговарајући разломак .
b
‒ дискутује са ученицима о потреби да се делови неке
целине опишу бројевима. Наводи што више примера
Уводни део часа који су ученицима познати: делови чоколаде, јабуке,
(5 минута) хлеба, пице, бурека и слично;
‒ користи визуелне представе и илуструје неке од
примера на табли.
Главни део часа ‒ обнавља са ученицима начин записивања разломка ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) помоћу два броја и разломачке црте; ‒ учествује у дискусији;
‒ истиче појмове бројилац и именилац; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ након примера из стварног живота прелази на ‒ анализира и закључује;
формалније представљање разломака, служећи се ‒ решава примере и задатке (1, 2, 3. и 4. задатак из
познатим геометријским објектима: дуж, круг, Уџбеника) уз помоћ наставника;
правоугаоник;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којим
обнављају основне појмове који се односе на
разломке.
‒ тражи од ученика да самостално у својим свескама,

на конкретном примеру из свакодневног живота,
илуструју дати део неког објекта, за дати пример
a
Завршни део часа запишу одговарајући разломак у облику , као и да ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
b садржаје из наставне јединице.
(5 минута)
нагласе који број представља именилац, а који
бројилац;
1, 2, 4. и 5.).
ученика?
Наставна јединица: Појам разломка
Циљ часа: Формирање апстрактног појма разломка, упознавање са врстама разломака.
a
‒ представљеним величинама придружи одговарајући разломак ;
Очекивани исходи b
a
на крају часа: ‒ тумачи запис , тј. да разломку придружи одговарајући количник природних бројева, као и да тај разломак
b
графички представи;
 разликује праве разломке од неправих разломака.
‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа
и дискутује са ученицима о евентуалним проблемима
које су ученици имали приликом његове израде; одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
‒ обнавља са ученицима појмове: разломак као део
целине, именилац и бројилац.
Главни део часа ‒ указује ученицима, на њима блиском примеру, на ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) везу разломака и дељења природних бројева; ‒ учествује у дискусији;
‒ истиче: Разломак је количник два (природна) броја – ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
његовог бројиоца и имениоца, а разломачка црта је ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (5, 6, 9. и 11. задатак из
a
симбол за дељење, то јест =a :b за a ∈ N 0 и b ∈ N ;
b
‒ долази (навођењем примера) до битног закључка да
је скуп разломака проширење скупа природних
бројева;
‒ говори ученицима о поређењу датог разломка само са
јединицом, јер је то у ствари критеријум за поделу на
праве и неправе разломке;
‒ записује критеријум који нам говори да ли је неки
разломак прави или неправи: За разломак различит
од нуле кажемо да је прави ако је бројилац разломка
мањи од имениоца. У супротном, разломак је
a
неправи. Ако за a , b ∈ N важи a< b, онда је прави
b
a
разломак, а ако је a ≥ b, онда је неправи разломак;
b
‒ резимира са ученицима најбитније детаље изложеног

a
градива: значење записа b , како се у том запису
назива број a , а како број b , однос скупа природних
бројева и скупа разломака, критеријум који нам
(5 минута) говори да ли је неки разломак прави или неправи; садржаје из наставне јединице.
‒ на конкретним примерима усмено проверава да ли су
ученици разумели поделу разломака на праве и
неправе;
задатак, Збирка, задаци: 6–8. и 13.).
ученика?
Наставна јединица: Појам разломка
Циљ часа: Обнављање појма разломак, утврђивање појмова прави и неправи разломак, упознавање са мешовитим бројевима.
‒ разликује праве разломке од неправих разломака;
 опише појам мешовитих бројева и претвара неправе разломке у мешовите бројеве и обратно.
‒ анализира израду домаћег задатка са претходног
часа и дискутује са ученицима о евентуалним
проблемима које су ученици имали приликом
његове израде;
‒ обнавља са ученицима појмове разломак, ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
именилац и бројилац, однос скупа природних
бројева и скупа разломака, као и критеријум који
нам говори да ли је неки разломак прави или
неправи.
Главни део часа ‒ уводи мешовит број као неправи разломак, који ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) није природан број, тј. није број који се може ‒ учествује у дискусији;
описати помоћу броја целих које садржи и ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
одговарајућег правог разломка; ‒ анализира и закључује;
‒ показује ученицима поступак превођења неправог ‒ решава примере и задатке (8, 10, 14, 16. и 18. задатак из
разломка у мешовити број, и то сликовито и Уџбеника) уз помоћ наставника;
формално;
‒ као главну добробит од увођења појма мешовитог
броја истиче да разломак тако лакше
процењујемо, јер је одмах јасно између која два ‒ поставља питања.
природна броја се налази;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима
утврђују појам разломка.
‒ понавља критеријум на основу ког одређујемо да

ли је разломак прави или неправи и шта
Завршни део часа ‒ одговара на питања која се односе на усвојене садржаје
подразумевамо под мешовитим бројем;
(5 минута) из наставне јединице.
задаци: 13, 15. и 17, Збирка, задаци: 37, 41. и 42.).
ученика?
Наставна јединица: Бројевна полуправа
Упознавање са начином приказивања разломака на бројевној полуправој ослањајући се на раније стечена знања
Циљ часа:
приказивања природних бројева на бројевној полуправој.

на крају часа:  нацрта бројевну полуправу и на њој представи једноставније разломке.

‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа ‒ одговара на постављена питања наставника;
Уводни део часа и дискутује са ученицима о евентуалним проблемима ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) како би се
(5 минута) које су ученици имали приликом његове израде; припремио за усвајање садржаја из дате наставне
‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак). јединице.
Главни део часа ‒ истиче да је, као и код природних бројева, и сада ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) кључан одабир јединичне дужи, јер су њеним ‒ учествује у дискусији;
дефинисањем одређена и сва друга растојања; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ очекује, да ће уз евентуалну помоћ, већи део ученика ‒ анализира и закључује;
увидети да избор јединичне дужи треба прилагодити ‒ решава примере и задатке (1, 2, 3. и 4. задатак из
имениоцу датог разломка; Уџбеника) уз помоћ наставника;
‒ бира јединичне дужи на адекватан начин у случају
када желимо на бројевној полуправој да представимо
више разломака различитих имениоца, што нам
практично утире пут и у проширивање разломака и
њихово упоређивање; задаје ученицима
одговарајуће задатке.
‒ понавља на основу чега одређујемо јединичну дуж и

чиме се служимо када представљамо мешовити број,
Завршни део часа као и како представљамо више разломака са ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) различитим имениоцима на бројевној полуправој; садржаје из наставне јединице.
59, 60, 62. и 63.).
ученика?
Наставна јединица: Проширивање и скраћивање разломака
Циљ часа: Упознавање са проширивањем и скраћивањем разломака ослањајући се на раније усвојена знања.

на крају часа:  проширује и скраћује разломке и схвати да се тако добијају разломци једнаки датом разломку.

‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа и дискутује
са ученицима о евентуалним проблемима које су ученици имали
‒ одговара на постављена питања
приликом његове израде;
Уводни део часа наставника;
‒ подсећа ученике на појмове заједнички делилац и заједнички
(10 минута) решава мотивациони задатак (2. задатак)
именилац, као и НЗД и НЗС;
заједно са наставником.
‒ у циљу мотивације и припреме за извођење општих закључака –
ради са ученицима 2. задатак.
Главни део часа ‒ показује ученицима да се исти део целине може исказати на више ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) начина – коришћењем већих или мањих делова; ‒ учествује у дискусији;
‒ подсећа ученике на особину која важи за дељење природних ‒ даје промишљене одговоре на
бројева: да се количник не мења ако се дељеник и делилац постављена питања;
помноже истим бројем. Такође, подсећа ученике и да се разломак ‒ анализира и закључује;
може посматрати као количник два природна броја; ‒ решава примере и задатке (2, 3, 4, 7. и 8.
задатак из Уџбеника) уз помоћ
‒ изводи закључак који записује на табли: Када бројилац и
именилац неког разломка помножимо бројем n (n>1), добијамо
њему једнак разломак, па кажемо да смо дати разломак
проширили бројем n ;
‒ у сврху извођења закључака о скраћивању разломака подсећа
ученике на још једну особину количника – количник се не мења
ако се дељеник и делилац поделе истим бројем. Потом записује ‒ поставља питања.
следеће: Када бројилац и именилац неког разломка поделимо
бројем 𝑛 (n>1), добијамо њему једнак разломак, па кажемо да
смо дати разломак скратили бројем 𝑛;
‒ понавља шта подразумевамо под проширивањем и скраћивањем

Завршни део часа разломака; ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак ( Уџбеник, 5. задатак, Збирка, усвојене садржаје из наставне јединице.
задаци: 66, 68, 70, 72, 73. и 76.).
ученика?
Наставна јединица: Проширивање и скраћивање разломака
Циљ часа: Утврђивање и продубљивање знања о проширивању и скраћивању разломака.
Очекивани исходи  проширује и скраћује разломке и схвати да се тако добијају разломци једнаки датом разломку;
на крају часа:  схвата скуп разломака као надскуп (проширење) скупа природних бројева;
 одреди да ли је дати разломак сводљив или несводљив.
‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа
и дискутује са ученицима о евентуалним проблемима
које су ученици имали приликом његове израде; ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
‒ подсећа ученике на скраћивање и проширивање
разломака.
Главни део часа ‒ обнавља са ученицима да се проширивање датог ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) разломка може извршити било којим природним ‒ учествује у дискусији;
бројем већим од 1; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ закључује, након краће дискусије са ученицима, да се ‒ анализира и закључује;
разломак може скратити само заједничким делиоцем ‒ решава примере и задатке (9, 10, 11. и 12. задатак из
бројиоца и имениоца; Уџбеника, 88. и 92. из Збирке) уз помоћ наставника;
‒ упућује ученике у појам несводљивог разломка;
утврђују проширивање и скраћивање разломака.
‒ понавља још једном са ученицима шта

подразумевамо под проширивањем и скраћивањем
разломака;
задатак, Збирка, задаци: 79, 81, 83, 85. и 87.).
ученика?
Наставна јединица: Упоређивање разломака
Циљ часа: Упознавање са поступком упоређивања разломака (свођењем на једнаке имениоце или на једнаке бројиоце).
a
на крају часа:  упореди два разломка дата у запису .
b
Наставне методе: Проблемска настава, дијалошка, илустративна
‒ дели ученике у четири нехомогене групе;
‒ свакој групи даје папир са текстом и задацима који се односе на
упоређивање разломака;
‒ обавештава ученике да су подучавање и разговор, односно
Уводни део часа ‒ прате упутства наставника и деле се у
дискусија у групи дозвољени, али да атмосфера мора бити радна;
(5 минута) групе.
‒ упућује ученике да ће на крају часа све групе представити своје
резултате и да ће свака група за тачан одговор добити 1 поен, а да
ће група са највише тачних одговора за награду бити ослобођена
домаћег задатка.
Главни део часа ‒ посвећен је постављању адекватних, дозираних питања, како би ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) ученике усмерио ка исправном резоновању и доношењу ‒ учествује у дискусији;
закључака, самим тим и ка решавању конкретних, њима ‒ даје промишљене одговоре на
постављених, проблема; постављена питања;
‒ труди се да обезбеди учешће у раду свих група: подстрекивањем ‒ сарађује са другим члановима групе;
и давањем похвала за сваки когнитивни напор ученика; ‒ анализира и закључује;
‒ уверава се да сви ученици читају постављене задатке, да их
решавају, да бележе образложења и разговарају унутар групе; ‒ решава задатке из наставног листа;
‒ обилази групе, врши увид у њихов рад, ‒ поставља питања.
‒ након дискусије, за сваки задатак исписује тачно решење и износи

критеријум на основу ког смо решили задатак. Уколико време ‒ презентује решења задатака, након чега
Завршни део часа дозволи, записује опште закључке везане за поређење разломака преостале групе дају своје предлоге и
(5 минута) до којих су ученици дошли; коментаре, да ли је решење тачно или
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 102, 103. и није у зависности од њихових решења.
111.).
остварености исхода: ‒ анализирање успешности ученика у решавању примера и задатака у склопу наставног листа.
ученика?
Прилог ‒ Приручник, 332. страна
Наставна јединица: Упоређивање разломака
Циљ часа: Утврђивање поступка упоређивања разломака (свођењем на једнаке имениоце или на једнаке бројиоце).
a
на крају часа:  упореди два разломка дата у запису .
b
Уводни део часа часа и дискутује са ученицима о евентуалним
(5 минута) проблемима које су ученици имали приликом
његове израде.
Главни део часа ‒ систематичности ради, записује тврђења која су на ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) претходном часу већ коришћена (уколико то није већ ‒ учествује у дискусији;
урађено на претходном часу): Од два разломка ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
једнаких именилаца већи је онај који има већи ‒ анализира и закључује;
бројилац. Нека су a , b и c природни бројеви. Ако је ‒ решава примере и задатке (1, 2, 4. и 6. задатак из
a b
a< b, онда је < ; ‒ поставља питања.
c c
‒ слично, изводи следећи закључак и записује: Од два
разломка једнаких бројилаца већи је онај који има
мањи именилац. Нека су a , b и c природни бројеви.
c c
Ако је a< b, онда је > ;
a b
утврђују упоређивање разломака једнаких
именилаца, једнаких бројилаца, као и произвољних
разломака и мешовитих бројева, такође.
‒ понавља још једном правила која су ученици

Завршни део часа усвојили, а која се тичу упоређивања разломака; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 3, 5. и 7. садржаје из наставне јединице.
задатак, Збирка, задаци: 104, 113, 114. и 118.).
ученика?
Наставна јединица: Децимални запис разломака
Упознавање са појмовима децималног разломка и децималног записа разломка и превођењем разломка у
Циљ часа:
децимални запис.
 тумачи децимални запис броја;
 разломак напише у облику децималног броја и обрнуто.
‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа и
дискутује са ученицима о евентуалним проблемима које
су ученици имали приликом његове израде; ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
‒ подсећа ученике на декадни бројевни систем и на
важност позиције цифара у декадном запису броја.
Главни део часа ‒ коришћењем одговарајућих примера формализује појам ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) децималног броја, који је ученицима већ познат из ‒ учествује у дискусији;
свакодневног живота. Записује на табли: Децимални број ‒ даје промишљене одговоре на постављена
се састоји од два низа цифара који су одвојени питања;
децималном запетом. Цифре лево од запете означавају ‒ анализира и закључује;
број целих који тај разломак садржи, а цифре десно од ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3. задатак из
запете означавају број десетих, стотих, хиљадитих итд. и
њих називамо децималама;
‒ показује ученицима процес превођења правих и
неправих децималних разломака и мешовитих бројева у
децимални запис, још једном истичући значај
позиционог бројевног система;
‒ показује ученицима да се може урадити и обратно,
преводити (коначне) децималне бројеве у децималне
разломке;
‒ на примеру разломка чији је именилац делилац неке
декадне јединице излаже два начина тог превођења:
најпре проширивањем разломка до децималног
разломка, а затим превођење децималног разломка у
децимални број, што у ствари представља повезивање
две процедуре које су ученици већ усвојили. После тога,
упознаје их и са другим начином, тј. са дељењем
бројиоца имениоцем, у склопу чега још једном
подсећамо ученике да разломак представља количник
два природна броја;
‒ понавља појам децималног броја и децималног

разломка и начине превођења разломка у децимални
број;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 4. и
5, Збирка, задаци: 129–132. и 137.).
ученика?
Наставна јединица: Децимални запис разломака
Утврђивање појмова децимални разломак и децимални запис разломка, као и превођење децималног разломка у
Циљ часа:
децимални запис.
 тумачи децимални запис броја;
 разломак напише у облику децималног броја и обратно.
Наставне методе: Дијалошка, самостални рад ученика
‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа и дискутује
са ученицима о евентуалним проблемима које су ученици имали
Уводни део часа ‒ одговара на постављена питања
(5 минута) наставника.
‒ понавља са ученицима појмове децимални број и децимални
разломак и начине превођења разломка у децимални број.
Главни део часа ‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима утврђују превођење ‒ прати упутства наставника;
(25 минута) разломака у децимални запис и обрнуто; ‒ учествује у дискусији;
‒ обнавља са ученицима оба начина превођења разломака у ‒ даје промишљене одговоре на
децимални запис; постављена питања;
‒ истиче да се не може сваки разломак свести на децимални ‒ анализира и закључује;
разломак, односно да је други начин учинковитији, јер се може ‒ решава примере и задатке (7. задатак из
применити у свим случајевима; Уџбеника, 135. и 141. из Збирке) уз помоћ
‒ уводи (бесконачан) периодичан децимални запис и појмове наставника;
период и претпериод. Записује на табли: Ако је именилац
несводљивог разломка делилац неке декадне јединице (ако су
његови прости делиоци само бројеви 2 и 5), онда је његов
децимални запис коначан. Ако именилац несводљивог разломка
није делилац ниједне декадне јединице (ако има просте делиоце
различите од 2 и 5), онда је његов децимални запис периодичан.
‒ даје ученицима петнаестоминутни тест са циљем да провери

њихова постигнућа, односно да добијемо повратну информацију о
Завршни део часа ‒ решава задатке из петнаестоминутног
степену усвојених знања;
(15 минута) теста.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци 140, 142, 144. и
147.).
‒ анализирање успешности ученика у решавању примера и задатака;
‒ резултати ученика остварени на тесту
ученика?
Наставна јединица: Упоређивање разломака у децималном запису
Циљ часа: Упознавање са упоређивањем бројева у децималном запису.

на крају часа:  упореди два разломка дата у децималном запису.

‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа и
дискутује са ученицима о евентуалним проблемима које су
ученици имали приликом његове израде;
‒ обнавља појмове децимални број и децимални разломак
и начине превођења разломка у децимални број и
обратно, као и критеријуме за упоређивање разломака и
Уводни део часа ‒ одговара на постављена питања наставника;
представљање разломака на бројевној полуправој;
(10 минута) ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак).
‒ подсећа ученике још једном на позициони бројевни
систем и тражи од ученика да упореде пар природних
бројева, истичући да при упоређивању природних бројева
најпре посматрамо цифре које представљају број већих
декадних јединица;
Главни део часа ‒ упућује ученике на критеријум: Два разломка дата у ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) децималном запису (два децимална броја) поредимо тако ‒ учествује у дискусији;
што: прво упоредимо њихове целе делове – већи је онај
чији је цео део већи; уколико су цели делови једнаки,
питања;
поредимо децимале тих бројева (слева надесно) – већи је ‒ анализира и закључује;
онај код којег прво наиђемо на већу децималу на истој ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3. задатак из
позицији; Уџбеника) уз помоћ наставника;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке. ‒ поставља питања.
‒ понавља представљање децималних бројева на бројевној
полуправој, као и критеријуме за упоређивање
децималних бројева;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 4. и
5, Збирка, задаци: 155, 156, 157. и 158.).
ученика?
Наставна јединица: Заокругљивање децималних бројева
Упознавање са заокругљивањем бројева у децималном запису на бројеве са приближном вредношћу, који су
Циљ часа:
подеснији за рачунање, као и са правилима заокругљивања.

на крају часа:  правилно заокругљује бројеве.
Наставне методе: Дијалошка, хеуристичка

‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа и дискутује са
ученицима о евентуалним проблемима које су ученици имали
‒ користи примере из свакодневног живота да мотивише ученике за
дату наставну јединицу.
Главни део часа ‒ упућује ученике да заокруглити децимални број значи одредити број ‒ прати упутства наставника;
(25 минута) који се најмање разликује од датог броја, а има унапред одређен број ‒ учествује у дискусији;
децимала. Тај број називамо приближном вредношћу датог броја. Ако ‒ даје промишљене одговоре на
је број b добијен заокругљивањем броја a, пишемо a ≈ b (читамо „a је постављена питања;
приближно једнако b ”); ‒ анализира и закључује;
‒ упућује ученике да се при сваком заокругљивању неког броја прави ‒ решава примере и задатке (1. задатак
из Уџбеника) уз помоћ наставника;
грешка заокругљивања и да је циљ при заокругљивању да грешка која
настаје буде најмања могућа;
‒ наводи правила за заокругљивање децималних бројева: 1. Ако је прва
цифра коју одбацујемо 0, 1, 2, 3 или 4, цифре испред ње остају
непромењене. Ако је прва цифра коју одбацујемо 6, 7, 8 или 9,
последња цифра коју задржавамо повећава се за 1. Ако је прва цифра
коју одбацујемо 5, а иза ње има још цифара, последња цифра коју
задржавамо повећава се за 1. Ако је прва цифра коју одбацујемо 5 и
иза ње нема других цифара, разликујемо два случаја: ако је цифра
испред парна, она остаје непромењена; ако је цифра испред непарна,
она се повећава за 1.
‒ тражи од ученика да дају одговоре не питања из уводног дела часа;

‒ захтева да на наредни час ученици донесу по неки пример из
свакодневног живота у коме је потребно извршити заокругљивање ‒ одговара на питања која се односе на
(10 минута) датог броја; јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 4. и 5, Збирка,
задаци: 160, 161, 162. и 167.).
ученика?
Наставна јединица: Заокругљивање децималних бројева
Утврђивање знања о заокругљивању бројева у децималном запису на бројеве са приближном вредношћу, као и
Циљ часа:
правила заокругљивања.
на крају часа: ‒ правилно заокругљује бројеве;
‒ процени грешку насталу при заокругљивању бројева.
‒ дели ученике у нехомогене групе од четири ученика;
‒ из сваке групе примера бира по један интересантан пример;
‒ задаје ученицима да дате бројеве, чије приближне вредности
одређују, заокругле на: а) једну децималу; б) цео број; в)
десетицу; г) стотину; ‒ прате упутства наставника и деле се у
‒ након што реше један од датих примера, дају суседној групи групе;
пример, а они узимају од друге групе, тако да све групе обраде ‒ ученици стављају на сто неки пример из
све примере; свакодневног живота који су донели на
(10 минута)
‒ упућује ученике да групним радом реше и 2. задатак из уџбеника час, у коме је потребно извршити
и да, након што проуче заједно 4. пример, заједничким снагама заокругљивање датог броја.
реше 3. задатак;
‒ обавештава ученике да су подучавање и разговор, односно
дискусија у групи дозвољени, али да атмосфера мора бити радна;
‒ упућује ученике да ће на крају часа све групе представити своје
резултате.
‒ учествује у дискусији, даје промишљене
одговоре на постављена питања;
‒ сарађује са другим члановима групе;
‒ одржава радну атмосферу и дисциплину и води рачуна да сви
ученици решавају сваки од примера;
(25 минута) ‒ радом у групи решавају постављене
‒ обилази групе, врши увид у њихов рад.
задатке;
‒ свака од екипа бира капитена који ће
представљати (наглас читати) резултате
своје групе;
‒ након дискусије, за сваки задатак исписује тачно решење и износи ‒ презентује решења задатака, након чега
Завршни део часа критеријум на основу ког смо решили задатак; преостале групе дају своје предлоге и
(10 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 163, 164, 166. коментаре, да ли је решење тачно или
и 168.). није у зависности од њихових решења.
ученика?
Наставна јединица: Припрема за други писмени задатак
Циљ часа: Утврђивање усвојених знања која се тичу дељивости и разломака.
‒ разликује просте и сложене бројеве и растави број на просте чиниоце;
‒ одреди и примени НЗС и НЗД у задацима;
‒ прочита, запише, упореди и представи на бројевној полуправој разломке у оба записа и преводи их из једног
на крају часа: записа у други запис;
‒ одреди месну вредност цифре у запису децималног броја;
‒ заокругли број и процени грешку заокругљивања.
ученике да ће на данашњем часу радити задатке у ‒ деле се у парове према инструкцијама наставника,
Уводни део часа паровима; сваки пар добија исте задатке, различите тежине,
(5 минута) ‒ приликом поделе ученика у парове труди се да односно различитих нивоа, тако да сваки ученик може
ученици у сваком пару буду различитих постигнућа из узети учешће у раду
математике.
‒ израђује задатке које је наставник поделио;
Главни део часа ‒ одржава дисциплину и води рачуна о томе да сви
(30 минута) ученици учествују у изради задатака.
Завршни део часа ‒ изводи ученике пред таблу да испишу решења ‒ одговара на питања насатвника;
(10 минута) задатака које су решевали на часу. ‒ сваки задатак израђује различит ученик на табли.
ученика?
Наставна јединица: Други писмени задатак
‒ прочита, запише, упореди и представи на бројевној полуправој разломке у оба записа и преводи их из
на крају часа: једног записа у други запис;
‒ заокругли број и процени грешку заокругљивања.
Уводни део часа ‒ дели ученицима задатке за други писмени задатак уз
(3 минута) опште напомене о начину израде.
(40 минута) ученици решавају задатке самостално. ‒ израђује задатке из теста за други писмени задатак.
Завршни део часа ‒ преузима радове од ученика.
‒ предаје свој рад.
(2 минута)
‒ анализирање резултата ученика са другог писменог задатка.
ученика?
Прилог ‒ Приручник, страна 367. и 368.
Наставна тема/област: Угао
Наставна јединица: Појам угла
Циљ часа: Упознавање са појмом угла, као и са конвексним и неконвексним угловима.
Очекивани исходи  опише појам угаоне линије и да је обележава на одговарајући начин;
на крају часа:  опише појам угла и специјално опруженог угла;
 правилно користи геометријски прибор.
‒ обрађује мотивациони задатак (1. задатак) са циљем да
истакне значај проучавања углова;
‒ одговара на постављена питања наставника;
‒ тражи од ученика да својим примерима искажу утицај
Уводни део часа ‒ закључује и својим речима исказује
величине угла на неке појаве;
(5 минута) зависност величине кружног исечка од
‒ обнавља са ученицима појмове полуправа, полураван,
централног угла.
многоугаона линија и многоугао, као и конвексне и
неконвексне фигуре.
Главни део часа ‒ уводи појам угаоне линије као уније две полуправе са ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) заједничком почетном тачком, са посебним истицањем ‒ учествује у дискусији;
опружене угаоне линије; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
‒ труди се да ученици створе менталну слику модела угла чији питања;
се један крак ротира око темена, док други остаје фиксиран. У ‒ анализира и закључује;
ту сврху користи шестар за демонстрацију; ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3. задатак
‒ дефинише угао: Угаона линија и једна од области на које је
раван подељена том угаоном линијом образују угао.
Полуправе угаоне линије су краци угла, а њихов заједнички
почетак је теме угла;
‒ како свака угаона линија одређује два угла, истиче да је битно
истаћи у датом случају на који се од та два угла мисли и да у
ту сврху користимо кружне лукове које смо већ поменули.
Такође, пошто се чешће посматрају конвексни углови,
напомиње да, када то није посебно истакнуто под „углом
одређеним угаоном линијом”, подразумевамо конвексан
угао, док се посматрање неконвексног угла увек посебно ‒ поставља питања.
наглашава;
‒ уводи и појам централног угла;
‒ упознаје ученике да у различитим ситуацијама углови могу
бити представљени двема полуправама (∠ pOq), затим
теменом и двема тачкама које припадају полуправама са
заједничким почетком (∠ A OB) или теменом, једном
полуправом и тачком која припада другој полуправој (∠ p OB
), црта на табли и уводи одговарајући запис за све случајеве;
‒ понавља појмове угаона линија, опружена угаона линија,

угао и његови елементи;
‒ од ученика тражи да на конкретним примерима илуструју
дате појмове;
‒ понавља на који начин обележавамо неки угао;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 1, 2, 4, 7.
и 9.).
ученика?
Наставна јединица: Појам угла
Утврђивање појма угла, као и конвексних и неконвексних углова, упознавање са релацијом једнакости углова и
Циљ часа:
поступком преношења углова.
 опише појам угаоне линије и да је обележава на одговарајући начин;
Очекивани исходи  опише појам угла и специјално опруженог угла;
на крају часа:  без коришћења угломера испита да ли су два угла једнака;
 конструише угао једнак датом углу;
‒ обнавља појмове угаона линија, опружена угаона
линија, угао и његови елементи и на који начин
Уводни део часа обележавамо неки угао;
(5 минута) ‒ анализира израду домаћег задатка и отклања
евентуалне нејасноће и проблеме настале током
његове израде.
Главни део часа ‒ поставља питање ученицима како да практично ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) проверимо да ли су два угла једнака (да то ‒ учествује у дискусији;
утврдимо без разматрања да ли се поклапају); ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ наводи ученике да закључе да ће се једнаким ‒ анализира и закључује;
угловима поклопити и кружни лукови истог ‒ конструктивно преноси углове;
полупречника, а самим тим и тетиве које можемо
да упоредимо, јер је реч о дужима;
‒ истиче: Два конвексна угла једнака су ако су
једнаке тетиве одређене луковима истог
полупречника. Посебно, свака два опружена угла
су једнака;
‒ уводи поступак преношења углова. Нека је ∢ pTq
конвексан угао и Ox полуправа. Конструишимо
полуправу Oy такву да је ∢ xOy=∢ pTq .
Конструишемо лук кружнице чији је центар O , а Уџбеника) уз помоћ наставника;
полупречник је једнак полупречнику лука ∢ pTq . ‒ поставља питања.
Конструишемо лук кружнице чији је центар тачка
пресека полуправе Ox и претходно конструисаног
лука, а полупречник је тетива која одговара луку
∢ pTq .
‒ конструкцију изводи на табли, при чему инсистира
да ученици прате опис, а затим и да је самостално у
својим свескама спроведу;
‒ понавља појам угла и његових елемената, на који

начин обележавамо неки угао и којим писмом се
служимо за означавање углова;
Завршни део часа ‒ од ученика тражи да својим речима опишу ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) поступак преношења углова и како се испитује садржаје из наставне јединице.
једнакост углова;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка,
задаци: 12, 13, 15, 25. и 27.).
ученика?
Наставна јединица: Конструктивно сабирање и одузимање углова
Циљ часа: Упознавање са поступком сабирања, одузимања и упоређивања углова.
 конструктивно сабира углове;
‒ обнавља са ученицима шта подразумевамо под
надовезивањем дужи, а затим од ученика тражи да
својим речима опишу поступке сабирања и одузимања
Уводни део часа ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) са
дужи;
(10 минута) циљем да на практичном примеру обнови
‒ обнавља и критеријум на основу ког упоређујемо
конструктивно сабирање и одузимање дужи.
дужине различитих дужи;
‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак)
Главни део часа ‒ дефинише суседне, односно надовезане углове: Два ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) угла су суседна или надовезана ако имају заједнички ‒ учествује у дискусији;
крак и њихове области немају заједничких тачака; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
‒ очекује да ће када је реч о надовезивању углова, дати питања;
закључак код извесног броја ученика интуитивно ‒ анализира и закључује;
створити идеју о конструкцији надовезивања углова на ‒ конструктивно сабира углове;
основу аналогије са надовезивањем дужи;
Уџбеника и 44. из Збирке) уз помоћ наставника;
‒ на конкретном примеру описује надовезивање два
угла. Наглашава да смо надовезивањем два угла
практично њих конструктивно сабрали, те истиче шта
представља збир датих углова; ‒ поставља питања.
‒ дату конструкцију спроводи уз помоћ прибора за
геометрију, док ученици пажљиво прате;
‒ дискутује о евентуалним нејасноћама са ученицима,

још једном понавља када су два угла надовезана и
Завршни део часа тражи од ученика да опишу поступак надовезивања ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) углова; садржаје из наставне јединице.
42. и 45.).
ученика?
Наставна јединица: Конструктивно сабирање и одузимање углова
Циљ часа: Утврђивање поступка сабирања углова, упознавање са одузимањем и упоређивањем углова.
Очекивани исходи  конструктивно сабира углове;
на крају часа:  конструктивно упоређује и одузима углове;
‒ обнавља када су два угла суседна и тражи од ученика да опишу
поступак надовезивања углова;
Уводни део часа ‒ анализира израду домаћег задатка са прошлог часа и дискутује о ‒ одговара на постављена питања
(5 минута) евентуалним проблемима насталим при њиховој изради; наставника.
‒ обнавља са ученицима и на који начин упоређујемо дужи и како
их конструктивно одузимамо.
Главни део часа ‒ очекује да ученици поново на основу аналогије са упоређивањем ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) дужи дођу до закључка како се упоређују углови; ‒ учествује у дискусији;
‒ на час доноси два модела угла од картона, тачније два кружна ‒ даје промишљене одговоре на
исечка једнаких полупречника и различитих централних углова; постављена питања;
‒ објашњава ученицима, уз демонстрацију на датим моделима, да, ‒ анализира и закључује;
ако се један угао може пренети у област другог угла тако да им се ‒ конструктивно сабира углове;
поклопе темена и по један крак, али не долази до потпуног
Уџбеника и 37. из Збирке) уз помоћ
поклапања, онда је угао који смо пренели мањи од другог угла;
‒ записујемо на табли: Угао pSq је мањи од угла aOb , у ознаци
∢ pSq< ∢ aOb , ако постоји полуправа Ox различита од Ob и
садржана у углу aOb таква да је∢ pSq=∢ aOx; наставника;
‒ истиче да смо датим конструктивним упоређивањем углова ‒ поставља питања.
практично конструисали разлику датих углова;
‒ дискутује о евентуалним нејасноћама са ученицима, још једном

понавља када су два угла надовезана и тражи од ученика да
Завршни део часа опишу поступак надовезивања углова, на који начин ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) упоређујемо конструктивно углове и како их одузимамо; усвојене садржаје из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 34, 35, 39, 40.
и 42.).
ученика?
Наставна јединица: Исправка другог писменог задатка
Циљ часа: Вредновање степена усвојених наставних садржаја.

Очекивани исходи ‒ изводи скуповне операције уније, пресека, разлике и правилно употребљава одговарајуће скуповне
на крају часа: ознаке;
‒ прочита, запише, упореди и представи на бројевној полуправој разломке у оба записа и преводи их из
једног записа у други запис;
‒ заокружи број и процени грешку заокруживања.
‒ упознаје ученике са резултатима на провери знања
путем другог писменог задатка;
(5 минута)
Главни део часа ‒ анализира са ученицима задатке, дели таблу на два ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) дела и паралелно изводи испред табле по два ‒ учествује у дискусији;
ученика (из сваке групе по једног). За сваки задатак ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
из обе групе бира по једног ученика који је тачно ‒ анализира и закључује;
урадио задатак. ‒ прозвани ученици на табли исписују решења задатака
са другог писменог задатка, објашњавају свој рад и
одговарају на питања осталих ученика док остали
ученици решавају задатке у својим свескама;
‒ анализирање резултата ученика на другом писменом задатку.
ученика?
Наставна јединица: Врсте углова
Циљ часа: Упознавање са упоредним угловима и са врстама углова.
 класификује конвексне углове и изводи основне закључке о поретку међу њима;
 препозна упоредне углове;
 правилно користи геометријски прибор;
 нацрта прав угао помоћу троугаоног лењира.
‒ анализира израду домаћег задатка са прошлог часа и дискутује о
Уводни део часа ‒ решава мотивациони задатак (1.
евентуалним проблемима насталим при њиховој изради;
(5 минута) задатак) са циљем да кроз обнављање
конструктивног одузимања углова
дође до појма упоредних углова.
Главни део часа ‒ на примеру изабраног конвексног угла и разлике опруженог и датог ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) угла уводи појам упоредних углова. Записује на табли: Два угла су ‒ учествује у дискусији;
упоредна ако су надовезана (суседна) и збир им је опружен угао; ‒ даје промишљене одговоре на
‒ уводи класификацију конвексних углова на оштре, праве и тупе постављена питања;
углове – упоређивањем са својим упоредним углом; ‒ анализира и закључује;
‒ класификацију прати одговарајућим илустрацијама. Потом ‒ конструктивно сабира углове;
‒ решава примере и задатке (1, 2, 3, 4. и
записује: Свака два права угла су једнака. Оштар угао је мањи од
правог угла. Туп угао је већи од правог угла;
6. задатак из Уџбеника) уз помоћ
‒ упознаје ученике са начинима обележавања правих углова; наставника;
‒ уз помоћ троугаоног лењира описује цртање правог угла; ‒ поставља питања.
‒ понавља појам упоредних углова и класификацију углова на

оштре, праве и тупе углове;
‒ од ученика тражи да на конкретним примерима илуструју оштре
углове, праве углове и тупе углове; ‒ одговара на питања која се односе на
‒ понавља и на који начин обележавамо прав угао и како за усвојене садржаје из наставне
(10 минута)
произвољан оштар угао цртамо разлику и збир правог угла и тог јединице.
угла;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 46, 47, 48. и
49.).
ученика?
Наставна јединица: Врсте углова
Циљ часа: Утврђивање упоредних углова и врста углова.
 класификује конвексне углове и изводи основне закључке о поретку међу њима;
 препозна упоредне углове;
 нацрта прав угао помоћу троугаоног лењира.
‒ анализира израду домаћег задатка са прошлог часа и
дискутује о евентуалним проблемима насталим при
њиховој изради;
‒ обнавља са ученицима појам упоредних углова и
класификацију углова у зависности од поретка са
себи упоредним углом;
(10 минута) ‒ црта задате углове.
‒ тражи да на табли три ученика нацртају: оштар, прав
и туп угао;
‒ понавља и на који начин обележавамо прав угао и
како за произвољан оштар угао цртамо разлику и
збир правог угла и тог угла.
Главни део часа ‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) утврђују врсте углова, продубљују своје знање и ‒ учествује у дискусији;
повезују га са конструктивним сабирањем и
‒ решава примере и задатке (5. задатак из Уџбеника и
одузимањем углова.
52, 55, 56, 57 и 59. из Збирке) уз помоћ наставника;
‒ обнавља са ученицима све појмове и поступке који
се тичу упоредних углова, врста углова и цртања
правог угла троугаоним лењиром;
53. и 61.).
ученика?
Наставна јединица: Мерење углова
Циљ часа: Упознавање са поступком мерења углова.
 измери (приближно) величину неког нацртаног конвексног угла и коректно изрази резултат мерења;
 нацрта, користећи угломер и лењир, угао задате величине;
 користи јединице мере за мерење углова у реалним ситуацијама;
 упоређивање, сабирање и одузимање углова повезује са упоређивањем, сабирањем и одузимањем мерних
бројева тих углова.
Уводни део часа ‒ анализира израду домаћег задатка са прошлог часа и ‒ одговара на постављена питања наставника.
(10 минута) дискутује о евентуалним проблемима насталим при
њиховој изради;
‒ обнавља јединице за мерење времена и упознаје
ученике са историјским развојем јединица за
мерење времена;
‒ увод у претварање јединица мере у мање јединице
мере постижемо 1. задатком;
‒ решава 2. и 3. задатак;
‒ разговара са ученицима о мерењу генерално, да је
избор јединице мере главна претпоставка сваке
врсте мерења, зашто делимо јединицу мере на мање
јединице мере, шта подразумевамо под мерењем
‒ уводи појам пуног угла – преко ротације полуправе у
равни око своје почетне тачке, док не обиђе пун круг
и врати се у почетни положај;
‒ наводи неколико важних карактеристика пуног угла:
Краци пуног угла се поклапају. Пун угао чине све
тачке одговарајуће равни. Кружни лукови који
одговарају пуном углу су кружнице. Збир два
опружена угла је пун угао. Збир четири права угла је
пун угао. ‒ прати упутства наставника;
‒ истиче да је за мерење углова утврђен угао који је ‒ учествује у дискусији;
једнак тристашездесетом делу пуног угла и додељује ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
му назив степен; ‒ анализира и закључује;
(30 минута)
‒ записује одговарајући симбол за степен, тј. мера ‒ решава примере и задатке (1, 2, 3, 4, 5. и 6. задатак из
уоченог угла је 1∘ ; Уџбеника) уз помоћ наставника;
‒ записује на табли: Мера пуног угла је 360°. Мера
опруженог угла је 180°. Мера правог угла је 90°;
‒ упознаје ученике са угломером као „алатом”,
односно прибором за мерење углова;
‒ на конкретном примеру описује поступак мерења
углова, али истиче да угломер користимо и за
цртање углова дате мере;
‒ дискутује са ученицима о евентуалним

нејасноћама, још једном понавља шта је пун угао,
Завршни део часа шта представља 1∘, затим на који начин и уз помоћ ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ког прибора меримо углове; садржаје из наставне јединице.
66, 67, 68. и 77.).
ученика?
Наставна јединица: Мерење углова
Циљ часа: Упознавање са поступком мерења углова.
 измери (приближно) величину неког нацртаног конвексног угла и коректно изрази резултат мерења;
 нацрта, користећи угломер и лењир, угао задате величине;
 користи јединице мере за мерење углова у реалним ситуацијама;
евентуалним проблемима насталим при њиховој изради;
Уводни део часа ‒ понавља шта је пун угао, шта представља 1∘, на који начин и уз ‒ одговара на постављена питања
(5 минута) помоћ ког прибора меримо углове; наставника.
‒ обнавља са ученицима запис природних бројева, тј. декадни
позициони систем.
Главни део часа ‒ уводи јединице мере за угао које су мање од степена – угаони ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) минут и угаону секунду. Записује на табли: Угаони минут, или само ‒ учествује у дискусији;
минут, јесте шездесети део степена. Угаона секунда, или само ‒ даје промишљене одговоре на
секунда, јесте шездесети део минута; постављена питања;
‒ уводи и одговарајуће ознаке за угаони минут и угаону секунду. ‒ анализира и закључује;
Записује на табли: 1 °=60 ’ , 1’=60’ ’ , 1° =3 600’ ’ ;
‒ истиче уобичајени запис (приближне) мере углова, односно да их
изражавамо у облику тзв. вишеименованог броја a ∘ b' c ' ' , при
чему су a , b и c природни бројеви и важи да је Уџбеника и 69, 70. и 82. задатак из
0< a , 0<b<60 , 0< c< 60; Збирке) уз помоћ наставника;
‒ преводи број представљен угаоним минутима у вишеименован ‒ поставља питања.
број;
‒ понавља које јединице мере за угао су мање од степена, као и

колики део степена је минут, а колики део минута једна секунд;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 71, 83. и 86.).
ученика?
Наставна јединица: Сабирање и одузимање углова
Циљ часа: Утврђивање поступка сабирања и одузимања углова.
Облици рада: Рад у паровима, фронтални
дискутује о евентуалним проблемима насталим при
Уводни део часа њиховој изради;
(5 минута) ‒ обнавља са ученицима које су јединице мере за угао
мање од степена, као и колики део степена је минут
и колики део минута је једна секунда.
Главни део часа ‒ упућује ученике да ће радити у пару задатке из ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) наставног листа „Сабирање и одузимање углова“; ‒ учествује у дискусији;
‒ након што ученици реше задатке из наставног ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
листића, истиче да у случају сабирања, када су мере ‒ анализира и закључује;
углова изражене вишеименованим бројевима, ‒ решава примере и задатке (задатке из наставног
најпре одвојено сабирамо бројеве којима је изражен листа „Сабирање и одузимање углова као и 10, 12. и
14. задатак из Уџбеника) уз помоћ наставника;
број степени, бројеве којима су изражени минути и
бројеве којима су изражене секунде, а затим
добијени резултат представљамо у поменутом,
стандардном облику;
‒ истиче и да када је реч о одузимању, најпре треба
проверити да ли је потребно трансформисати
вишеименовани број који је умањеник да бисмо
могли да обавимо тражено одузимање;
Завршни део часа ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци:

(5 минута) 13, 15, 16. и 17.).
ученика?
Наставна јединица: Угао између две праве
Циљ часа: Упознавање са унакрсним угловима, угловима између две праве и нормалним правама.
‒ примењује једнакост унакрсних углова у једноставнијим задацима;
Очекивани исходи ‒ одреди (измери) угао између две праве које се секу;
на крају часа: ‒ опише када су две праве нормалне и то правилно обележава;
‒ помоћу троугаоног лењира нацрта две нормалне праве, као и да нацрта нормалу на праву из дате тачке;
евентуалним проблемима насталим при њиховој изради; ‒ одговара на постављена питања
‒ задаје ученицима задатак (Приручник, 414. страна); наставника;
(15 минута)
‒ помаже ученицима да закључе да су парови углова упоредни, те ‒ решава дати задатак.
обнавља са ученицима да је мера опруженог угла 180 ° .
Главни део часа ‒ уз одговарајуће цртање правих које се секу, преко несуседних ‒ прати упутства наставника;
(25 минута) углова, уводи појам унакрсних углова и записује на табли: ‒ учествује у дискусији;
Унакрсни углови су једнаки; ‒ даје промишљене одговоре на
‒ уводи однос нормалности/ортогоналности међу правама: Ако две постављена питања;
праве p и q које се секу образују праве углове, кажемо да се те ‒ анализира и закључује;
две праве секу под правим углом, односно да су нормалне, и ‒ решава примере и задатке (1. и 3.
пишемо p ⏊ q . За две праве које се секу под правим углом
кажемо и да су управне или ортогоналне;
‒ истиче да под углом између правих подразумевамо величину
оштрих унакрсних углова; наставника;
‒ уводи појам нормале из тачке на дату праву и црта је троугаоним ‒ поставља питања.
лењиром;
‒ понавља које углове називамо унакрсним, као и у ком односу су

њихове мере;
‒ понавља појам нормалних правих и тражи од ученика да на
конкретним примерима из свакодневног живота илуструју
унакрсне углове и нормалне праве;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 1. од 4) до
6), 4, Збирка, задаци: 118, 119, 120, 125. и 126.).
ученика?
Наставна јединица: Угао између две праве
Утврђивање унакрсних углова, углова између две праве и нормалних правих, упознавање са одређивањем
Циљ часа:
растојања између тачке и праве, као и између две паралелне праве, цртање тангенте на кружницу.
‒ примењује једнакост унакрсних углова у једноставнијим задацима;
‒ одреди (измери) угао између две праве које се секу;
‒ опише када су две праве нормалне и то правилно обележава;
‒ помоћу троугаоног лењира нацрта две нормалне праве, као и нормалу на праву из дате тачке;
‒ измери растојање између тачке и праве;
‒ опише у каквим узајамним положајима могу бити права и кружница;
‒ нацрта тангенту на кружницу у датој тачки;
Уводни део часа ‒ анализира израду домаћег задатка са прошлог часа и ‒ одговара на постављена питања наставника.
(10 минута) дискутује о евентуалним проблемима насталим при њиховој
изради;
‒ обнавља са ученицима шта су унакрсни углови, као и да су
свака два унакрсна угла једнака;
‒ обнавља и појмове нормална права, тангента, сечица и
тетива;
‒ понавља и да кроз тачку ван праве пролази јединствена
права паралелна са датом правом са циљем да ученици
самостално дођу до теореме о јединствености нормале.
‒ записује на табли: За сваку праву p и тачку A постоји само
једна права која садржи A и нормална је на p (било да
тачка A припада или не припада правој p);
‒ након дате теореме упознаје ученике са тиме шта се
подразумева под растојањем тачке од праве (у смислу да је
дужина дужи чија су темена дата тачка и њој најближа тачка
дате праве);
‒ растојање тачке од праве повезује са односом праве и
кружнице и притом разликује три случаја: када постоје две ‒ прати упутства наставника;
тачке пресека праве и кружнице, затим када постоји једна ‒ учествује у дискусији;
тачка, као и када не постоји заједничка тачка праве и ‒ даје промишљене одговоре на постављена
Главни део часа кружнице (све случајеве прате конструкције и одговарајућа питања;
(30 минута) нотација); ‒ анализира и закључује;
‒ записује: Однос између праве и кружнице зависи од ‒ решава примере и задатке (5, 6, 7, 8. и 9.
растојања центра кружнице од те праве. Ако је растојање задатак из Уџбеника) уз помоћ наставника;
између центра и праве мање од полупречника, онда је та
права сечица кружнице. Ако је растојање између центра и
праве веће од полупречника, онда права и кружница немају
заједничких тачака.Ако је растојање између центра и праве
једнако полупречнику, онда је та права тангента кружнице;
‒ наглашава да је тангента кружнице нормална на
полупречник одређен тачком додира;
‒ понавља поступак за одређивање растојања између тачке и

праве, као и између две паралелне праве, и како се црта
тангента на кружницу у некој њеној тачки;
Збирка, задаци: 121, 122, 123, 135. и 137.).
ученика?
Наставна јединица: Углови на трансверзали
Циљ часа: Упознавање са угловима на трансверзали и са њиховим међусобним везама.
‒ опише основне везе међу угловима на трансверзали две паралелне праве и да то примењује у једноставнијим
задацима;
‒ у задацима користи особину да свака права под истим угловима сече две паралелне праве;
‒ користи илустрацију дату у уџбенику на 112. страни са везама међу
угловима на трансверзали две паралелне праве на којој су
Уводни део часа истакнути углови који се могу уочити током кретања жичаре на ‒ одговара на постављена питања
(10 минута) скијалиштима; наставника.
‒ илустрација ученике би требало да наведе да уоче једнакост
одговарајућих углова.
Главни део часа ‒ записује на табли: Једнаки су углови под којим права сече ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) међусобно паралелне праве. Другим речима, ако права t сече ‒ учествује у дискусији;
паралелне праве a и b , онда је угао између t и a једнак углу између ‒ даје промишљене одговоре на
t и b; постављена питања;
‒ на конкретном примеру (1. пример) ученици би требало да уоче да ‒ анализира и закључује;
су свака два угла на трансверзали једнака датом углу или да су ‒ решава примере и задатке (1. и 2.
упоредни са углом чија је величина већ одређена;
‒ записује и: Ако је a∨¿ b иn ⏊ a , онда је и n ⏊ b . Другим речима,
ако је нека права нормална на једној од две паралелне праве,
нормална је и на другој; наставника;
‒ правој која сече две паралелне праве додељује име – трансверзала; ‒ поставља питања.
‒ понавља шта је трансверзала, као и да трансверзала паралелне

праве сече под једнаким угловима;
‒ тражи од ученика да на конкретним примерима из свакодневног ‒ одговара на питања која се односе на
живота илуструју углове на трансверзали, уз истицање шта у усвојене садржаје из наставне
(5 минута)
датом примеру представља трансверзалу, и да одреде који су јединице.
углови спољашњи, а који унутрашњи;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 154. и 155.).
ученика?
Утврђивање особина углова на трансверзали, упознавање са називима углова које образује трансверзала са двема
Циљ часа:
паралелним правама.
‒ опише основне везе међу угловима на трансверзали две паралелне праве и да то примењује у једноставнијим
задацима;
‒ у задацима користи особину да свака права под истим угловима сече две паралелне праве;
‒ анализира израду домаћег задатка и отклања евентуалне нејасноће;
‒ обнавља шта је трансверзала, као и да она под истим углом сече
паралелне праве.
Главни део часа ‒ уводи класификацију једнаких углова на трансверзали; ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) ‒ упознаје ученике да под сагласним угловима подразумевамо један ‒ учествује у дискусији;
спољашњи угао и један унутрашњи угао који су са исте стране ‒ даје промишљене одговоре на
трансверзале и нису суседни. Уводи нотацију облика УС/, СУ/, /УС, /СУ; постављена питања;
‒ наглашава да се два спољашња угла или два унутрашња угла који нису ‒ анализира и закључује;
са исте стране трансверзале и нису суседни називају наизменичним ‒ решава примере и задатке (3.
задатак из Уџбеника и 157. из
угловима;
Збирке) уз помоћ наставника;
‒ записује на табли: Једнака су свака два сагласна угла које образује
трансверзала са паром паралелних правих. (Једнаки су парови УС/,
СУ/, /УС или /СУ.) Једнака су свака два наизменична угла које образује
трансверзала са паром паралелних правих. (Једнаки су парови У/У или
С/С.);
‒ уводи супротне углове као углове који су са исте стране трансверзале,
при чему су оба спољашња или оба унутрашња па записује: Збир два
супротна угла које образује трансверзала са паром паралелних правих
једнак је опруженом углу;
‒ дискутује о евентуалним нејасноћама, понавља врсте углова на

трансверзали и односе међу њима; ‒ одговара на питања која се односе
‒ од ученика тражи да наведу по пар сагласних, наизменичних и на усвојене садржаје из наставне
(10 минута)
супротних углова за сваки од датих примера из реалног окружења; јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 158.).
ученика?
Утврђивање особина углова на трансверзали, упознавање са називима углова које образује трансверзала са двема
Циљ часа:
паралелним правама.
Очекивани исходи ‒ опише основне везе међу угловима на трансверзали две паралелне праве и да то примењује у једноставнијим
на крају часа: задацима;
‒ у задацима користи особину да свака права под истим угловима сече две паралелне праве.
‒ анализира израду домаћег задатка и отклања
евентуалне нејасноће;
‒ израдом табеле (431. страна Приручника) обнавља са
(10 минута) ‒ црта дату табелу и попуњава је у својој свесци.
ученицима врсте углова које образује трансверзала
са двема паралелним правама.
утврђују углове на трансверзали у продубљују своја
(30 минута) ‒ решава примере и задатке (4. и 5. задатак из
знања.
Уџбеника и 160. под а) из Збирке) уз помоћ
Завршни део часа ‒ дискутује о евентуалним нејасноћама, понавља ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
врсте углова на трансверзали и односе међу њима;
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: садржаје из наставне јединице.
159. и 160. под б)).
ученика?
Наставна јединица: Углови паралелограма
Циљ часа: Упознавање са угловима са паралелним крацима.
Очекивани исходи ‒ опише односe између углова са паралелним крацима;
на крају часа: ‒ опише појам суплементних углова и рачуна суплементан угао датом углу;
‒ користи илустрацију дату у уџбенику на 116. страни са
везама међу угловима са паралелним крацима, на којој је
приказана полица са својим паралелним деловима. Дата
илустрација ученике би требало да наведе да уоче ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
једнакост одговарајућих углова;
‒ обнавља са ученицима унакрсне углове, врсте углова на
трансверзали и односе међу њима.
Главни део часа ‒ на конкретном примеру две паралелне праве које секу ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) други пар паралелних правих, користећи једнакост углова ‒ учествује у дискусији;
на трансверзали, долази до једнакости одговарајућих ‒ даје промишљене одговоре на постављена
углова. У ту сврху посматрамо три различита случаја; питања;
‒ након свих изведених једнакости углова на трансверзали, ‒ анализира и закључује;
закључује, заједно са ученицима, да су сви оштри углови ‒ решава примере и задатке (1. задатак из
међусобно једнаки и да су сви тупи углови, такође,
међусобно једнаки;
‒ упознаје ученике: Полуправе Aa и Bb исто су усмерене:
ако су на паралелним правама и налазе се у истој
полуравни одређеној правом p( A , B) ; ако су на истој
правој и једна од њих је садржана у другој;
‒ записује шта подразумевамо под угловима са паралелним
крацима: Ако краци једног угла припадају правама од
којих је свака паралелна са по једном од правих на којима
су краци неког другог угла, кажемо да су то углови са
паралелним крацима;
‒ уводи суплементне углове: За углове чији је збир опружен
угао кажемо да су суплементни;
‒ упознаје ученике са односом углова са паралелним
крацима: Конвексни углови са паралелним крацима или
су једнаки или су суплементни. Нека су ∢ p1 O 1 q 1 и
∢ p2 O2 q2 углови са паралелним крацима. Ако је
O1 p1 ↑↑ O2 p2 и O1 q1 ↑ ↑ O2 q 2, онда је
∢ p1 O1 q 1=∢ p2 O2 q2 .Ако је O1 p1 ↑ ↓ O 2 p2 и O 1 q1 ↑ ↓ O 2 q2
, онда је ∢ p1 O 1 q 1=∢ p2 O 2 q2 .Ако је O 1 p1 ↑ ↑ O 2 p2 и O 1 q1
↑ ↓O2 q2, онда је ∢ p1 O1 q 1 +∢ p2 O2 q2 = 180°;
‒ понавља шта је трансверзала, шта су углови са

паралелним крацима и какви су односи њихових
величина;
Завршни део часа ‒ захтева од ученика да на конкретним примерима из ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) свакодневног живота илуструју углове са паралелним садржаје из наставне јединице.
крацима;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 167. и
168.).
ученика?
Наставна јединица: Углови паралелограма
Циљ часа: Утврђивање углова са паралелним крацима, упознавање са угловима паралелограма.
‒ опише односе међу углова са паралелним крацима;
‒ опише односе међу угловима паралелограма и да примењује дате односе при решавању задатака;
‒ опише појам суплементних углова и рачуна суплементан угао датом углу;
‒ анализира домаћи задатак са прошлог часа и дискутује
са ученицима о евентуалним потешкоћама насталим
приликом његове израде; ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
‒ обнавља какви могу бити углови са паралелним
крацима и обнавља централну симетрију и транслацију.
Главни део часа ‒ повезује углове са паралелним крацима са ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) изометријским трансформацијама са којима су се ‒ учествује у дискусији;
ученици већ упознали; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
‒ после разматрања, размишљања и дискусије са питања;
ученицима, записује: Суседни углови паралелограма су ‒ анализира и закључује;
суплементни. Наспрамни углови паралелограма су ‒ решава примере и задатке (2, 3, 4. и 6. задатак из
једнаки;
‒ дискутује са ученицима о евентуалним нејасноћама и

још једном понавља у каквом односу могу бити углови
паралелограма; задаје ученицима домаћи задатак (
Уџбеник, задаци: 5. и 7, Збирка, задаци: 163, 166. и
169.).
ученика?

Наставна јединица: Угао
Провера степена усвојених наставних садржаја о појму угла, конструктивном сабирању и одузимању углова,
Циљ часа: врстама и мерењу углова, угловима између две праве, угловима на трансверзали, као и о угловима
паралелограма.
‒ идентификује врсте углова, опише њихова својства (суседни, упоредни, унакрсни, углови на трансверзали,
углови са паралелним крацима) и примени њихове узајамне односе;
‒ измери дати угао и нацрта угао задате мере;
‒ упореди, сабере и одузме углове, рачунски и конструктивно;
‒ реши једноставан задатак применом основних својстава паралелограма (једнакост наспрамних страница и
наспрамних углова);
Уводни део часа ‒ дели ученицима тестове уз опште напомене о начину
(5 минута) израде.
(35 минута) ученици решавају задатке самостално. ‒ израђује задатке из теста.
Завршни део часа ‒ упућује ученике да задатке које нису успели да реше,
(5 минута) покушају за домаћи задатак да их реше уз помоћ
литературе.
ученика?
Наставна јединица: Сабирање разломака
Упознавање ученика са операцијом сабирања разломака једнаких именилаца; упознавање ученика са операцијом
Циљ часа:
сабирања разломака различитих именилаца.
‒ сабира разломке једнаких именилаца;
‒ сабира разломке различитих именилаца.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, проблемска, самостални рад ученика
‒ подсећа ученике на поступак одређивања НЗС-а природних бројева,
као и сабирања природних бројева са акцентом на случајеве у којима
се јавља пренос преко десетице, стотине и сл.;
‒ за приближавање идеје сабирања разломака једнаких именилаца
обрађује пример 1. где кроз сабирање мерних бројева мањих
мерних јединица за дужину изражених у већим мерним јединицама,
практично уводи сабирање разломака једнаких именилаца.
Главни део часа ‒ након неколико конкретних примера изводи закључак: Збир два ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) разломка једнаких именилаца је разломак чији именилац је једнак ‒ учествује у дискусији;
имениоцима сабирака, а бројилац је збир бројилаца сабирака, тј. ‒ даје промишљене одговоре на
a b a+b постављена питања;
+ = ; ‒ анализира и закључује;
c c c
‒ решава примере и задатке (1. задатак
‒ даје наставне листиће са по три задатка (Приручник, 449. страна);
из Уџбеника као и три задатка која
‒ кроз прва два задатка жели да ученици увежбају сабирање
разломака једнаких именилаца и да уједно добију на самопоуздању
да се упусте у решавање трећег задатка, који је по својој поставци
сличан другом, али очигледно компликованији, јер је реч о
разломцима различитих именилаца; даје наставник одштампана) уз помоћ
‒ наводи ученике да дођу до одговарајућег закључка након чега наставника;
записује: Разломке различитих именилаца сабирамо тако што их ‒ поставља питања.
преведемо у разломке једнаких именилаца, па потом добијене
разломке саберемо;
‒ резимира са ученицима најбитније детаље изложеног градива:

поступак сабирања разломака једнаких именилаца, поступак ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) сабирања разломака различитих именилаца; јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 1. и 8.).
ученика?
Циљ часа: Утврђивање сабирања разломака једнаких именилаца; утврђивање сабирања разломака различитих именилаца.
‒ сабира разломке једнаких именилаца;
‒ сабира разломке различитих именилаца.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, самостални рад ученика
часа, дискутује о евентуалним нејасноћама и
Уводни део часа проблемима насталим при изради домаћег;
(5 минута) ‒ обнавља са ученицима на који начин сабирамо
разломке једнаких, а на који начин разломке
различитих именилаца.
Главни део часа ‒ конкретизује након пар примера, да је ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) a c ad +bc ‒ учествује у дискусији;
+ = ; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
b d bd
‒ дели ученицима наставне листиће „Сабирање ‒ анализира и закључује;
разломака“; ‒ решава задатке из наставног листа;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке како би са
Уџбеника као и три задатка која даје наставник
разумевањем усвојили поступак сабирања
одштампана) уз помоћ наставника;
разломака, нарочито разломака различитих ‒ поставља питања.
именилаца.
‒ даје ученицима петоминутни тест како би имао

повратну информацију о степену усвојености знања ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
која се односе на сабирање разломака; садржаје из наставне јединице;
(10 минута)
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: ‒ решава петоминутни тсет.
9, 10, 11. и 12.).
‒ анализирање резултата петоминутног теста.
ученика?
Циљ часа: Утврђивање сабирања разломака једнаких именилаца; утврђивање сабирања разломака различитих именилаца.
Очекивани исходи ‒ сабира разломке једнаких именилаца;
на крају часа: ‒ сабира разломке различитих именилаца;
‒ сабира мешовите бројеве.
‒ анализира израду домаћег задатка са претходног часа, дискутује о
евентуалним нејасноћама и проблемима насталим при изради
домаћег;
‒ обнавља са ученицима на који начин сабирамо разломке
једнаких, а на који начин разломке различитих именилаца;
‒ обнавља са ученицима и појмове правог, неправог разломка и
појам мешовитог броја.
Главни део часа ‒ упућује ученике да би било добро да пре него што крену да ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) сабирају разломке, да прво процене збир; ‒ учествује у дискусији;
‒ као и код разломака и када је реч о мешовитим бројевима, најпре ‒ даје промишљене одговоре на
говори о сабирању мешовитих бројева чији прави разломци имају постављена питања;
једнаке имениоце; ‒ анализира и закључује;
‒ показује ученицима да сабирање можемо извршити на два ‒ решава примере и задатке (8, 9. и 10.
начина. Први начин. Дате мешовите бројеве претварамо у
одговарајуће неправе разломке, које потом сабирамо. Као
резултат добијамо неправи разломак, који затим претварамо у
одговарајући мешовити број. Други начин. Сабирамо целе делове
са целим деловима, а разломљене делове са разломљеним
деловима, и као резултат добијамо мешовити број. Предност овог наставника;
начина, у односу на претходни, јесте што рачунамо са мањим ‒ поставља питања.
бројевима;
‒ наводи ученике да закључе како се сабирају мешовити бројеви
чији прави разломци имају различите имениоце;
‒ понавља поступке сабирање мешовитих бројева (оба начина);

‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 17, 22, 23 и
24.).
ученика?
Наставна јединица: Одузимање разломака
Циљ часа: Упознавање ученика са операцијом одузимања разломака.
Очекивани исходи ‒ одузима разломке једнаких именилаца;
на крају часа: ‒ одузима разломке различитих именилаца;
‒ одузима мешовите бројеве.
часа, дискутује о евентуалним нејасноћама и
проблемима насталим при изради домаћег;
‒ одузимање разломака повезује са одузимањем
Уводни део часа природних бројева – одузимање посматрамо као
(5 минута) операцију супротну сабирању. У ту сврху се користи
илустрацијама из свакодневног живота (на врху 146.
стране уџбеника) или илустрацијама разломака као
делова, ученицима добро познатих, геометријских
објеката (делови правоугаоника, кружни исечци...).
Главни део часа ‒ дискутује са ученицима како би одузели два ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) разломка једнаких именилаца. Користи се ‒ учествује у дискусији;
конкретним примерима (пример 1), а затим ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
формализује правило које ученици записују у својим ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (1, 3, 5, 6. и 7. задатак из
свескама: Разлика два разломка једнаких именилаца
је разломак чији је именилац једнак имениоцима
умањеника и умањиоца, а бројилац је разлика
бројилаца умањеника и умањиоца. Наравно,
умањеник не може бити мањи од умањиоца;
‒ након дискусије, ученици записују у својим свескама:
Разломке различитих именилаца одузимамо тако
што их преведемо у разломке једнаких именилаца,
па потом добијене разломке одузмемо по већ
утврђеном правилу;
‒ уводи одузимање мешовитих бројева: претварањем
мешовитих бројева у неправе разломка пре Уџбеника) уз помоћ наставника;
одузимања; рачунањем посебно са целим деловима ‒ поставља питања.
и посебно са разломљеним деловима мешовитих
бројева;
‒ обрађује случај када су имениоци правих делова
једнаки (пример 3 и пример 4) и када су различити
(пример 5);
‒ посебну пажњу посвећује одузимању у коме је
потребно извршити „позајмљивањеˮ, односно када
је прави разломак умањеника мањи од правог
разломка умањиоца;
‒ резимира поступке које смо данас обрадили:

одузимање разломака једнаких именилаца,
одузимање разломака различитих именилаца,
одузимање мешовитих бројева;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци
2, 3.в), 3.г), 4, 5.б), 5.в), 6.в), 7.в), Збирка, задаци 35,
37, 41 и 47.).
ученика?
Наставна јединица: Сабирање и одузимање разломака
Циљ часа: Утврђивање сабирања и одузимања разломака.
Очекивани исходи  сабира и одузима разломке једнаких именилаца;
на крају часа:  сабира и одузима разломке различитих именилаца;
‒ сабира и одузима мешовите бројеве.
‒ анализира домаћи задатак, а затим ученике
распоређује у групе (у три хомогене, у смислу
математичког знања, групе);
‒ свака група добија различите задатке различите
тежине, односно различитих нивоа. Циљ је да
Уводни део часа прилагодимо задатке ученицима према њиховим ‒ прате упутства наставника и деле се у групе.
(5 минута) (до сада исказаним) способностима и нивоу знања;
‒ обавештава ученике да су подучавање и разговор,
односно дискусија у групи дозвољени, али да
атмосфера мора бити радна;
‒ упућује ученике да ће на крају часа све групе
представити своје резултате.
Главни део часа ‒ одржава радну атмосферу и дисциплину и води ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) рачуна да сви ученици решавају сваки од примера; ‒ учествује у дискусији;
‒ обилази групе, врши увид у њихов рад. ‒ анализира и закључује;
‒ радом у групи решавају постављене задатке;
‒ врши увид у рад ученика, прегледа да ли су
Завршни део часа израчунавања тачна, тражи да ученици образложе
‒ презентује решења задатака.
(10 минута) своја решења, записује на табли редне бројеве
група и уписује поене које је свака група освојила
остварености исхода: ‒ анализирање успешности ученика у решавању примера и задатака у виду групног рада.
ученика?
Прилог ‒ Приручник, 470, 471. и 472. страна
Наставна јединица: Сабирање и одузимање разломака у децималном запису
Упознавање ученика са поступком сабирања и одузимања децималних бројева ослањајући се на раније усвојена
Циљ часа:
знања.

на крају часа: ‒ сабира и одузима разломке у децималном запису.

‒ подсећа ученике на декадни бројевни систем, на важност позиције
цифара у декадном запису броја, обнавља са ученицима значење
сваке цифре у децималном запису и тако ствара предуслов за
успостављање корисних аналогија;
‒ обнавља како се врши правилно потписивање природних бројева.
Главни део часа ‒ сабирање разломака у децималном запису објашњава најпре преко ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) децималних разломака; ‒ учествује у дискусији;
‒ подсећа ученике још једном како сабирамо вишецифрене ‒ даје промишљене одговоре на
природне бројеве (правилно потписивање) и дато правило постављена питања;
повезујемо са сабирањем разломака у децималном запису; ‒ анализира и закључује;
‒ на конкретним примерима показује ученицима да приликом ‒ решава примере и задатке (1, 2, 3, 4.
и 5. задатак из Уџбеника) уз помоћ
потписивања морају водити рачуна о томе да: ако је потребно,
здесна увек можемо дописати потребан број нула; уколико је збир
децимала на неком месту (позицији) већи од 9, преношење
вршимо на исти начин као при сабирању вишецифрених природних
бројева;
‒ потом, поново на конкретним примерима (пример 3) истиче значај
правилног потписивања бројева и да: ако је потребно, здесна увек
можемо дописати потребан број нула; када је на истој позицији
цифра умањеника мања од цифре умањиоца, од претходне цифре
умањеника „позајмљујемо” 1, као у случају природних бројева;
‒ даје ученицима петоминутни тест како би имао повратну

‒ одговара на питања која се односе на
информацију о степену усвојености знања која се односе на
Завршни део часа усвојене садржаје из наставне
сабирање и одузимање разломака у децималном запису;
(10 минута) јединице;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 95, 101, 102,
‒ решава петоминутни тест.
103, 110 и 112.).
‒ анализирање резултата петоминутног теста.
ученика?
Наставна јединица: Својства сабирања и одузимања разломака
Упознавање ученика са својствима операције сабирања у скупу разломака, истицањем чињенице да се
Циљ часа:
асоцијативност и комутативност сабирања чувају приликом проширења скупа N на скуп разломака.

на крају часа: ‒ примени основна својства сабирања и одузимања разломака при рачунању бројевних израза.

‒ анализира евентуалне потешкоће у изради домаћег
задатка;
Уводни део часа ‒ на конкретним примерима, (задатак 1) користећи
(5 минута) илустрације са врха уџбеника на 151. страни
подсећа ученике на комутативност и асоцијативност
сабирања природних бројева.
Главни део часа ‒ формализује својства сабирања разломака и ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) записујемо на табли: Сабирање разломака је ‒ учествује у дискусији;
комутативно. За све разломке r 1и r 2 важи ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
r 1 +r 2=r 2+ r 1 .Сабирање разломака је асоцијативно. ‒ анализира и закључује;
За све разломке r 1 , r 2и r 3важи
( r 1 +r 2 ) + r 3=r 1 + ( r 2 +r 3 ) ; ‒ поставља питања.
‒ истиче да неутрални елемент за сабирање и
одузимање у скупу N 0 остаје неутрални елемент и
за сабирање и одузимање разломака и пише: За
сваки разломак r важи:
r +0=0+r =r ; r – 0=r ; r – r=0 ;
‒ уверава ученике да вредност збира не зависи од
редоследа рачунања;
‒ понавља са ученицима још једном својства

сабирања и одузимања разломака, истиче
неутрални елемент за сабирање;
141, 142, 143 и 144.).
ученика?
Наставна јединица: Бројевни изрази
Циљ часа: Упознавање ученика са бројевним изразима са разломцима.
‒ израчуна вредности једноставнијих и сложенијих бројевних израза;
‒ решава једноставније текстуалне задатке.
задатка;
‒ уводи појам бројевног израза;
Уводни део часа ‒ подсећа ученике да је скуп разломака затворен за
(5 минута) сабирање, док за одузимање то није случај, па само
од већег броја можемо одузети мањи, као и да
резултат који добијемо представља вредност
бројевног израза.
Главни део часа ‒ упознаје ученике како се граде сложенији бројевни ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) изрази и упућује ученике да они могу садржати ‒ учествује у дискусији;
заграде; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ обнавља са ученицима приоритет извршавања ‒ анализира и закључује;
операција; ‒ решава примере и задатке (5, 6, 13. и 14. задатак из
‒ упознаје ученике са тзв. дрветом израза и Уџбеника) уз помоћ наставника;
успоставља везу између илустративног приказа
израза, текстуалног записа и математичког записа,
чиме се поспешује разумевање бројевних израза од
стране ученика;
‒ понавља са ученицима још једном шта

подразумевамо под појмом бројевног израза,
Завршни део часа вредности бројевног израза, шта нам указује на ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) приоритет извршавања операција; садржаје из наставне јединице.
28, 66, 67, 149, 150.).
ученика?
Циљ часа: Утврђивање бројевним изразима са разломцима. Упознавање ученика са изразима са променљивом.
‒ анализира евентуалне потешкоће у изради домаћег задатка;
‒ обнавља са ученицима шта подразумевамо под појмовима
бројевног израза, вредности бројевног израза, шта нам у задацима
указује на приоритет извршавања операција;
‒ понавља на који начин све може бити представљен бројевни израз.
Главни део часа ‒ упознаје ученике са употребом калкулатора за израчунавање ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) вредности израза, у циљу описмењавања ученика за решавање ‒ учествује у дискусији;
проблема у реалном окружењу; ‒ даје промишљене одговоре на
‒ упућује ученике да када у изразу учествују и разломци и децимални постављена питања;
бројеви, прво морамо одлучити у ком запису ћемo радити, па након ‒ анализира и закључује;
превођења свих бројева у изабрани запис почињемо са ‒ решава примере и задатке (7, 8,
9, 10. и 11. задатак из Уџбеника,
израчунавањем;
147. задатак из Збирке) уз помоћ
‒ истиче да: ако сви разломци из израза имају коначне децималне
записе, онда израз можемо рачунати на два начина (са разломцима
или децималним бројевима); ако неки разломак из израза нема
коначни децимални запис, онда децималне бројеве из израза
преводимо у разломке и рачунамо у том облику;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима утврђују бројевне
изразе са разломцима.
‒ понавља са ученицима појмове бројевног израза, вредности

бројевног израза, на основу чега се одлучујемо у ком запису
радимо када бројевни израз садржи и разломке и децималне
бројеве; ‒ одговара на питања која се
односе на усвојене садржаје из
(5 минута) ‒ понавља када разломак има коначан децимални запис, и шта наставне јединице.
подразумевамо под појмом израз са променљивама;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 15. задатак; Збирка,
задаци 117, 118, 119, 121, 122 и 146.).
ученика?
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком решавања једначина у вези са сабирањем и одузимањем.
Очекивани исходи ‒ утврди да ли је неки број решење дате једначине;
на крају часа: ‒ решава једначине са сабирањем;
‒ решава једначине са одузимањем.
‒ анализира евентуалне потешкоће у изради домаћег задатка;
‒ подсећа ученике на садржаје познате ученицима који се
тичу решавања једначина са сабирањем и одузимањем у
скупу природних бројева;
Уводни део часа ‒ кроз примере (у скупу природних бројева) подсећа ученике
(10 минута) на решавање једначина у којима су непознати сабирак,
умањеник или умањилац (1. задатак);
‒ тражи од ученика да формулишу правила за решавање
једначина у којима су непознати сабирак, затим умањеник и
умањилац.
Главни део часа ‒ пушта ученике да сами увиде аналогију у решавању ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) једначина у вези са сабирањем и одузимањем у скупу ‒ учествује у дискусији;
природних бројева и разломака; ‒ даје промишљене одговоре на постављена
‒ истиче: Непознати сабирак одређујемо тако што од збира питања;
одузмемо познати сабирак. Непознати умањеник
одређујемо тако што разлику саберемо са умањиоцем.
Непознати умањилац одређујемо тако што од умањеника задатак из Уџбеника) уз помоћ наставника;
одузмемо разлику; ‒ поставља питања.
‒ понавља још једном правила за решавање једначина са

непознатим сабирком, затим умањеником и умањиоцем и
истиче да након што решимо једначину, решење
проверавамо;
‒ задаје ученицима домаћи задатак ( Уџбеник, задаци 3. б),
3. г), 4. в), 4. г), 5. б), 5. в), Збирка, задаци 151, 152, 155 и
156.).
ученика?
Циљ часа: Утврђивање поступака решавања једначина у вези са сабирањем и одузимањем.
‒ утврди да ли је неки број решење дате једначине;
‒ решава једначине са сабирањем;
‒ решава једначине са одузимањем;
‒ помоћу једначина решава текстуалне задатке.
задатка;
‒ обнавља како се решавају једначине са непознатим ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
сабирком, са непознатим умањеником и
непознатим умањиоцем.
‒ издваја етапе у решавању текстуалних задатака: ‒ прати упутства наставника;
прво формирамо једначину коју треба решити, па ‒ учествује у дискусији;
решавамо постављену једначину, и на крају ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
проверавамо да ли добијено решење одговара ‒ анализира и закључује;
(35 минута)
условима задатка; ‒ решава примере и задатке (8, 10, 13. и 17. задатак
‒ задаје ученицима одговарајуће текстуалне задатке. из Уџбеника) уз помоћ наставника;
Завршни део часа ‒ понавља још једном правила за решавање ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
једначина са непознатим сабирком, затим
умањеником и умањиоцем и истиче да након што
решимо једначину, решење проверавамо;
‒ подсећа ученике на фазе у решавању текстуалних
задатака у вези са сабирањем и одузимањем
разломака;
задаци 9, 11, 12, 14, 15, 16, 18 и 19, за домаћи
задатак задајемо ученицима и задатак 1 на 160.
страни.).
ученика?
Наставна јединица: Неједначине
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком решавања неједначина у вези са сабирањем и одузимањем.
Очекивани исходи ‒ утврди да ли је неки број решење дате неједначине;
‒ решава неједначине са сабирањем;
‒ решава неједначине са одузимањем;
‒ графички представља скуп решења неједначина на бројевној полуправој.
‒ подсећа ученике на садржаје познате ученицима
који се тичу решавања неједначина са сабирањем
и одузимањем у скупу природних бројева;
‒ обнавља шта подразумевамо под неједначином,
истиче да решења неједначина најчешће не
Уводни део часа можемо сва навести, већ описујемо скуп решења,
(10 минута) али се може десити и да неједначина нема
решења у унапред задатом скупу;
‒ анализира израду домаћег задатка (задатак 1. на
160. страни) и подсећа ученике на решавање
неједначина са непознатим сабирком,
умањеником или умањиоцем.
Главни део часа ‒ користи се идејом ваге са два таса приликом ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) ‒ учествује у дискусији;
илустрације решавања неједначина;
‒ подсећа ученике на зависности збира од
сабирака: Смањивањем сабирка збир се смањује,
а повећавањем сабирка збир се повећава;
‒ подсећа ученике и на зависност разлике од
умањеника: Смањивањем умањеника разлика се
смањује, а повећавањем умањеника разлика се
повећава; и на зависност разлике од умањиоца: ‒ решава примере и задатке (1, 2, 5. и 8. задатак из
Смањивањем умањиоца разлика се повећава, а Уџбеника) уз помоћ наставника;
повећавањем умањиоца разлика се смањује. ‒ поставља питања.
‒ детаљно и поступно решава примере;
‒ наглашава промену релацијског знака код
решавања неједначина са непознатим
умањиоцем;
‒ понавља још једном зависност збира од сабирака,

разлике од умањеника и умањиоца као и правила
за решавање једначина са непознатим сабирком,
умањеником и умањиоцем, представљање скупа
решења неједначине на бројевној полуправој и
како обележавамо крајњу тачку уколико
припада/не припада скупу решења неједначине,
када се приликом решавања неједначине мења
релацијски знак и шта је разлог томе;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка,
задаци 174, 177, 179, 180 и 183.).
ученика?
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком решавања неједначина у вези са сабирањем и одузимањем.
‒ утврди да ли је неки број решење дате неједначине;
Очекивани исходи ‒ решава неједначине са сабирањем;
на крају часа: ‒ решава неједначине са одузимањем;
‒ графички представља скуп решења неједначина на бројевној полуправој;
‒ проблемске задатке решава помоћу неједначина.
евентуалним нејасноћама насталим при изради домаћег
задатка;
‒ обнавља са ученицима зависност збира од сабирака, разлике од
умањеника и умањиоца и правила за решавање неједначина са
непознатим сабирком и умањеником;
‒ понавља и како представљамо скуп решења неједначине на
бројевној полуправој и како обележавамо крајњу тачку уколико
припада/не припада скупу решења неједначине.
Главни део часа ‒ задаје ученицима одговарајуће (текстуалне) задатке како би ‒ прати упутства наставника;
(25 минута) ученици утврдили решавање неједначина у скупу резломака у ‒ учествује у дискусији;
вези са сабирањем и одузимањем. ‒ даје промишљене одговоре на
‒ решава примере и задатке (3, 6. и 8.
‒ задаје ученицима петнаестоминутни тест како би имао повратну
информацију о степену усвојености знања која се односе на ‒ одговара на питања која се односе
Завршни део часа решавање једначина и неједначина у вези са сабирањем и на усвојене садржаје из наставне
(15 минута) одузимањем разломака; јединице;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци 3. б), 3. в), 6. ‒ решава петнаестоминутни тест.
б), 8. а), 8. в) и 8. г); Збирка, задаци 186, 188, 190, 191, 194 и 198.).
‒ анализирање успешности ученика у решавању петнаестоминутног теста.
ученика?
Прилог Приручник, 510. страна
Наставна јединица: Сабирање и одузимање разломака
Утврђивање сабирања и одузимања разломака, својстава сабирања и одузимања разломака, бројевних израза,
Циљ часа:
једначина и неједначина у вези са сабирањем и одузимањем разломака
Очекивани исходи  израчуна вредност једноставнијег бројевног израза и реши једноставну линеарну једначину и неједначину у вези
са сабирањем и одузимањем разломака;
 реши једноставан проблем из свакодневног живота користећи бројевни израз, линеарну једначину или
неједначину у вези са сабирањем и одузимањем разломака.
‒ обнавља са ученицима поступке сабирања и
одузимања разломака једнаких именилаца, сабирање
и одузимање разломака, сабирање и одузимање
децималних бројева, особине сабирања разломака, ‒ одговара на постављена питања наставника.
( 5 минута)
како решавамо једначине (неједначине) у којима је
непознат сабирак, једначине (неједначине) у којима је
непознат умањилац, једначине (неједначине) у којима
је непознат умањеник.
Главни део часа ‒ дели ученицима папириће са питањима и одговорима ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) на неко друго питање који чине ланац знања; ‒ учествује у дискусији;
‒ одржава дисциплину на часу; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ води рачуна да сви ученици учествују у раду. ‒ решава одговарајуће задатке и дају одговоре на
постављена питања од стране њихових вршњака;
‒ уколико је одговор на постављено питање на њиховом
папирићу, одговарају наглас и читају наредно питање.
Завршни део часа ‒ анализира са ученицима потешкоће при решавању ‒ анализира са наставником потешкоће при решавању
(5 минута) задатака и евентуалне нејасноће. задатака и евентуалне нејасноће.
ученика?
Наставна јединица: Припрема за трећи писмени задатак
Циљ часа: Утврђивање усвојених знања која се тичу углова и сабирања и одузимања разломака.
 израчуна вредност једноставнијег бројевног израза и реши једноставну линеарну једначину и неједначину у
Очекивани исходи вези са сабирањем и одузимањем разломака;
 идентификује врсте и опише својства углова (суседни, упоредни, унакрсни, углови на трансверзали, углови са
на крају часа: паралелним крацима) и примени њихове узајамне односе;
 измери дати угао и нацрта угао задате мере;
 упореди, сабере и одузме углове рачунски и конструктивно;
ученике да ће на данашњем часу радити задатке у ‒ деле се у парове према инструкцијама наставника,
Уводни део часа паровима; сваки пар добија исте задатке, различите тежине,
(5 минута) ‒ приликом поделе ученика у парове труди се да односно различитих нивоа, тако да сваки ученик
ученици у сваком пару буду различитих постигнућа може узети учешће у раду.
(30 минута) ученици учествују у изради задатака. ‒ израђује задатке које је наставник поделио;
Завршни део часа ‒ изводи ученике пред таблу да испишу решења ‒ одговара на питања насатвника;
(10 минута) задатака које су решавали на часу. ‒ сваки задатак израђује различит ученик на табли.
ученика?
Прилог ‒ Приручник 519. страна
Наставна јединица: Трећи писмени задатак
 израчуна вредност једноставнијег бројевног израза и реши једноставну линеарну једначину и неједначину
у вези са сабирањем и одузимањем разломака;
 идентификује врсте и опише својства углова (суседни, упоредни, унакрсни, углови на трансверзали, углови
са паралелним крацима) и примени њихове узајамне односе;
 упореди, сабере и одузме углове рачунски и конструктивно;
Уводни део часа ‒ дели ученицима задатке за трећи писмени задатак
‒ израђује задатке из теста за трећи писмени
(40 минута) ученици решавају задатке самостално.
задатак.
(2 минута)
‒ анализирање резултата ученика са трећег писменог задатка.
ученика?
Прилог ‒ Приручник 522. и 523. страна
Наставна тема/област: Осна симетрија

Наставна јединица: Осна симетрија; Особине осне симетрије
Циљ часа: Упознавање са појмом осне симетрије и пресликавањем објеката осном симетријом на квадратној мрежи.
 опише шта подразумевамо под осном симетријом;
 користи основне особине осне симетрије.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, хеуристичка настава
‒ са циљем да мотивише ученике и привуче њихову
пажњу, служи се искуством ученика и њиховом
интуицијом у вези са осном симетријом на
свакодневним примерима;
Уводни део часа ‒ користи уџбеник и илустрацију на 200. страни; ‒ одговара на постављена питања наставника;
(10 минута) ‒ изводи експеримент са пресавијањем папира, који је ‒ спроводи дати експеримент.
описан у 1. задатку;
‒ ученицима даје инструкције и затим им поставља
одговарајућа питања.
Главни део часа ‒ записује на табли: Нека је s произвољна права и A ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) тачка која не припада s. Тачка A1 је осносиметрична ‒ учествује у дискусији;
или, краће, симетрична тачки A у односу на праву s ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
уколико: A1 припада нормали из A на s; A и A1се
налазе са различитих страна праве s; A и A1 су
једнако удаљене од праве s. Свака тачка праве 𝑠
самој je себи осносиметрична у односу на s.
‒ уводи појам осне симетрије и осе симетрије, а онда
коришћењем сликовних приказа ученике наводи да
уоче важне особине осне симетрије: Акo права сече
oсу симетрије, oнда тачку пресека садржи и слика те
праве. Акo је права паралелна oси симетрије, oнда је ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3. задатак из
и њена слика паралелна оси симетрије. Ако је права
нормална на осу симетрије, онда се она пресликава у
саму себе. Дуж се осном симетријом пресликава у
једнаку дуж. Угао се осном симетријом пресликава у
једнак угао;
‒ истиче да осна симетрија чува растојање између
тачака, односно да је растојање између две тачке
једнако растојању између слика тих тачака, као и то
да чува колинеарност тачака;
‒ резимира са ученицима када је тачка симетрична
датој тачки у односу на задату праву и појмове које
смо данас обрадили: оса симетрије и осна симетрија
и наведене особине, као и да је осна симетрија
изометријска трансформација;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци:
5. и 6, Збирка, задаци: 1–3. и 6.).
ученика?

Наставна јединица: Конструкција осносиметричне слике
Циљ часа: Примена стечених знања о осној симетрији на конструкцију осносиметричних фигура.
Очекивани исходи  користи основне особине осне симетрије;
на крају часа:  конструктивно одреди осносиметричну слику тачке и геометријских објеката о којима је раније било речи
(дуж, права, угао, круг, троугао, четвороугао);
Планиране активности
Планиране активности наставника:
ученика:
‒ анализира домаћи задатак и дискутује са ученицима о евентуалним
потешкоћама које су ученици имали приликом његове израде;
Уводни део часа ‒ одговара на постављена
(5 минута) ‒ подсећа ученике да су на прошлом часу учили како да нацртају питања наставника.
осносиметричне фигуре датим фигурама.
Главни део часа ‒ утврђује особине осне симетрије које су ученици усвојили на претходном ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) часу, a које се односе на очување дужине дужи и мере углова који се сликају ‒ учествује у дискусији;
осносиметрично; ‒ даје промишљене
‒ дели ученицима наставни листић „Осна симетрија“ и упућује ученике да одговоре на постављена
дате фигуре пресликају у квадратној мрежи слободном руком; питања;
‒ уз помоћ лењира црта осносиметричну слику тачке у односу на осу ‒ анализира и закључује;
симетрије;
‒ диктира поступак: АкоT ∉ s , тачку која је осносиметрична тачки T у односу
на праву s цртамо на следећи начин: из T цртамо нормалу на s;
конструишемо лук кружнице чији је центар подножје нормале, а
‒ решава примере и задатке
полупречник једнак растојању тачке T од осе s. Пресечна тачка лука и
(4, 7, 8. и 9. задатак из
нормале, која је са друге стране праве s у односу на T , јесте тражена тачка
Уџбеника) уз помоћ
T 1; наставника;
‒ на табли уз помоћ геометријског прибора конструише осносиметричну тачку ‒ поставља питања.
датој тачки у односу на праву, док ученици то раде у својим свескама;
‒ спроводи конструкцију осносиметричне слике дужи;
‒ понавља шта је осна симетрија и пита ученике како се тачка и дуж ‒

одговара на питања која се
Завршни део часа односе на усвојене
пресликавају у односу на праву осносиметрично;
(5 минута) садржаје из наставне
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 7. и 24.). јединице.
ученика?

Наставна јединица: Конструкција осносиметричне слике
Циљ часа: Примена стечених знања о осној симетрији на конструкцију осносиметричних фигура.
Очекивани исходи  користи основне особине осне симетрије;
на крају часа:  конструктивно одреди осносиметричну слику тачке и геометријских објеката о којима је раније било речи (дуж,
права, угао, круг, троугао, четвороугао);
‒ анализира домаћи задатак и дискутује са ученицима о евентуалним
Уводни део часа потешкоћама које су ученици имали приликом његове израде; ‒ одговара на постављена питања
(5 минута) ‒ обнавља поступке конструкција тачака и дужи осном симетријом. наставника.
Главни део часа ‒ истиче да конструкцију праве осносиметричне датој правој често ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) изводимо у зависности од односа те праве са осом симетрије. ‒ учествује у дискусији;
Конструкцију праве осносиметричне датој правој изводимо тако ‒ даје промишљене одговоре на
што најпре пресликамо две произвољно изабране тачке дате праве, постављена питања;
а затим конструишемо праву одређену сликама изабраних тачака. ‒ анализира и закључује;
Уколико нам је позната тачка у којој дата права сече осу, онда је ‒ решава примере и задатке (11, 13. и 14.
довољно пресликати још једну тачку дате праве, а затим
конструисати праву која садржи слику и поменуту пресечну тачку.
Уколико је дата права која је паралелна оси, онда је довољно
пресликати једну тачку дате праве и кроз ту слику конструисати
праву паралелну оси; ‒ поставља питања.
‒ упућује ученике како се осносиметрично пресликавају многоугао и
кружница;
‒ понавља шта је осна симетрија и пита ученике како се тачка, дуж,

права, троугао и кружница осносиметрично пресликавају;
‒ тражи од ученика да наведу примере осносиметричних слика из ‒ одговара на питања која се односе на
свакодневног живота, као и шта би представљала оса симетрије у усвојене садржаје из наставне
(10 минута)
датом примеру; јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 2. пример, Збирка,
задаци: 19, 20, 28. и 30.).
ученика?
Наставна јединица: Исправка трећег писменог задатка
 идентификује врсте и опише својства углова (суседни, упоредни, унакрсни, углови на трансверзали, углови са
паралелним крацима) и примени њихове узајамне односе;
 нацрта праву нормалну на дату праву користећи геометријски прибор;
 измери дати угао и нацрта угао задате мере;
Очекивани исходи  упореди, сабере и одузме углове рачунски и конструктивно;
на крају часа:  реши једноставан задатак применом основних својстава паралелограма (једнакост наспрамних страница и
наспрамних углова);
 израчуна вредност једноставнијег бројевног израза у скупу разломака и реши једноставну линеарну једначину
и неједначину са сабирањем и одузимањем;
неједначину са сабирањем и одузимањем.
путем трећег писменог задатка;
(5 минута)
ученика (из сваке групе по једног). За сваки задатак ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
из обе групе бира по једног ученика који је тачно
‒ прозвани ученици на табли исписују решења задатака
урадио задатак. са трећег писменог задатка, објашњавају свој рад и
‒ анализирање резултата ученика на трећем писменом задатку.
ученика?

Наставна јединица: Осносиметричне фигуре
Циљ часа: Упознавање са појмом осне симетричности једне фигуре и са појмом осе симетрије (симетрале) фигуре.
‒ одреди да ли је неки једноставан геометријски објекат осносиметричан или није и, ако јесте, да одреди све
осе симетрије.
‒ пресавија папир у боји на пола и затим на једној
‒ приказује ученицима илустрацију пахуље из
Уводни део часа половини скицира фигуру коју касније сече. Након
уџбеника на 204. страни и наставља са извођењем
(10 минута) сечења дела папира, исправља папир и даје одговор
експеримента (1. задатак).
на питање коју је фигуру добио и коју њену особину
уочава.
Главни део часа ‒ уводи појам осносиметричне фигуре – акo пoстoји ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) линија пo кoјoј се oна мoже „пресавити” такo да се ‒ учествује у дискусији;
делoви са различитих страна линије пресавијања ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
потпуно поклопе; ‒ анализира и закључује;
‒ посебно истиче да неке фигуре могу имати више оса ‒ решава примере и задатке (1, 3. и 4. задатак из
симетрије; Уџбеника) уз помоћ наставника;
‒ записује на табли: Фигура је осносиметрична ако
постоји бар једна осна симетрија при којој се та
фигура пресликава у саму себе. Одговарајућа оса
зове се оса симетрије фигуре;
‒ понавља када су фигуре осносиметричне;

‒ тражи да ученици из окружења дају примере
осносиметричних фигура;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци:
2, 5. и 6, Збирка, задаци: 45, 46, 47, 50. и 61.).
ученика?

Наставна јединица: Симетрала дужи
Циљ часа: Упознавање са појмом симетрале дужи и њеном конструкцијом.
Очекивани исходи ‒ опише шта подразумевамо под симетралом дужи;
на крају часа: ‒ конструише симетралу дужи;
спроводи експеримент који се састоји у
томе да ученици на папиру нацртају
Уводни део часа ‒ са циљем да мотивише ученике и привуче њихову пажњу, упућује произвољну дуж, а да потом дати папир
(10 минута) ученике у експеримент. пресавијају дуж те дужи, али и дуж праве
која садржи средиште дужи и нормална је
на њу.
Главни део часа ‒ дефинише симетралу дужи: Права која садржи средиште дужи AB и ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) нормална је на праву p ( A , B ) назива се симетрала дужи AB; ‒ учествује у дискусији;
‒ упознаје ученике са уобичајеним начином обележавања симетрале ‒ даје промишљене одговоре на
дужи; постављена питања;
‒ обнавља да је осна симетрија изометријска трансформација и да ‒ анализира и закључује;
‒ конструише симетралу дужи;
чува дужину дужи;
‒ решава примере и задатке (1. задатак
‒ изводи закључке: Ако X ∈ s AB, онда XA=XB . Другим речима, свака
тачка симетрале дужи једнако је удаљена од крајева те дужи. Aко је
XA=XB , онда X ∈ s AB. Другим речима, свака тачка која је једнако
удаљена од крајева дужи припада симетрали те дужи.
‒ конструкцију симетрале дужи описује и изводи детаљно, корак по ‒ поставља питања.
корак, будући да је реч о конструкцији коју ће ученици изводити
често током даљег школовања;
‒ понавља шта подразумевамо под симетралом дужи и какво својство

има свака тачка која припада симетрали дужи;
‒ пита неког од ученика да својим речима опише поступак ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) конструкције симетрале дужи; јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 63, 64, 66, 67. и
71.).
ученика?

Наставна јединица: Симетрала дужи
Циљ часа: Утврђивање и продубљивање стечених знања о симетрали дужи и њена примена у задацима.
Очекивани исходи ‒ опише шта подразумевамо под симетралом дужи;
на крају часа: ‒ конструише симетралу дужи и примењује њена својства;
‒ анализира домаћи задатак са прошлог часа и дискутује
са ученицима о евентуалним проблемима које су
Уводни део часа ученици имали приликом његовог решавања;
(5 минута) ‒ са ученицима обнавља појам симетрале дужи и какво
својство има свака тачка која припада симетрали
дужи.
(35 минута) утврђују симетралу дужи и повезују је са другим ‒ учествује у дискусији;
геометријским објектима, али и појмовима из ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
аритметике. ‒ анализира и закључује;
‒ конструише симетралу дужи;
68, 70. и 72. задатак из Збирке) уз помоћ наставника;
‒ понавља шта подразумевамо појам симетрале дужи и
какво својство има свака тачка која припада симетрали
дужи;
73, 79. и 80.).
ученика?

Наставна јединица: Конструкција нормале
Циљ часа: Упознавање са конструкцијом нормале на праву из дате тачке.
Очекивани исходи ‒ конструише праву која је нормална на дату праву;
на крају часа: ‒ конструише праву која је паралелна са датом правом;
‒ анализира домаћи задатак са прошлог часа и дискутује са ученицима о
евентуалним проблемима које су ученици имали приликом његовог
Уводни део часа решавања;
(5 минута) ‒ обнавља са ученицима основне појмове који се тичу осне симетрије, затим
шта представља симетрала дужи, као и шта важи за све тачке које
припадају симетрали дате дужи.
Главни део часа ‒ истиче разлике између цртања нормале на праву из дате тачке помоћу ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) два лењира од којих је један троугаони и конструкције нормале на праву ‒ учествује у дискусији;
из дате тачке помоћу лењира (који није троугаони) и шестара; ‒ даје промишљене одговоре на
‒ Упознаје ученике са поступком конструкције нормале на праву p из дате постављена питања;
тачке P: Конструишемо кружницу k ( P , r ), чији је полупречник r већи од ‒ анализира и закључује;
‒ конструише нормалу на праву
растојања тачке P од праве p. Тачка P припада симетрали дужи чији су
кроз дату тачку и праву
крајеви пресечне тачке кружнице k ( P , r ) и праве p. Конструишемо још
једну тачку Q , различиту од P, која је једнако удаљена од пресечних тачака
кружнице k ( P , r ) и праве p. Права n која садржи P и Q јесте тражена
нормала на праву p из тачке P ; паралелну правој кроз дату
‒ спроводи конструкције и обрађује оба случаја, када тачка припада и када тачку;
не припада правој; ‒ решава примере и задатке (4.
‒ говори ученицима да, уколико желимо да конструишемо праву a која задатак из Уџбеника) уз помоћ
садржи тачку P и паралелна је са правом p, прво конструишемо нормалу n наставника;
из тачке P на праву p, а затим нормалу a у тачки P на праву n . ‒ поставља питања.
‒ дату конструкцију изводи на табли;
‒
одговара на питања која се
Завршни део часа ‒ задаје ученицима домаћи задатак ( Уџбеник, 5. задатак, Збирка, 94.
(5 минута) задатак).
наставне јединице.
ученика?

Наставна јединица: Конструкција нормале
Циљ часа: Утврђивање појма симетрале дужи и њене конструкције, овладавање конструкцијом квадрата и правоугаоника.
Очекивани исходи ‒ конструише праву која је нормална на дату праву;
на крају часа: ‒ конструише праву која је паралелна са датом правом;
‒ анализира домаћи задатак са прошлог часа и дискутује са
ученицима о евентуалним проблемима које су ученици имали
приликом његовог решавања;
‒ тражи од ученика да опишу процесе конструкције симетрале
Уводни део часа дужи и нормале на праву из дате тачке, још једном указујући
(5 минута) на разлику између цртања и конструкције;
‒ обнавља са ученицима особине квадрата и правоугаоника, уз
напомену да су то фигуре које смо често „скицирали”, али да
ће ученици на текућем часу усвојити процес конструкције
квадрата и правоугаоника.
Главни део часа ‒ упућује ученике у поступак конструкције квадрата чија је ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) страница произвољне дужине: 1) Кoнструишемo две ‒ учествује у дискусији;
међусoбнo нoрмалне праве кoје се секу у тачки A , кoја ће бити
једнo теме квадрата. 2) Преношењем дужи d , на нормалним
правама конструишемо тачке B и D тако да је AB= AD=d . 3)
питања;
Tеме C се налази наспрам темена A . Тачка C је пресек
кружница k (B , d ) и k ( D ,d )кoји се налази у правoм углу 𝐵𝐴𝐷; ‒ конструише квадрат и правоугаоник;
‒ дату конструкцију изводи на табли; ‒ решава примере и задатке (6, 7. и 8. задатак
‒ коришћењем прибора за геометрију конструише правоугаоник из Уџбеника) уз помоћ наставника;
чије су дужине страница произвољне дужи a и b ; ‒ поставља питања.
‒ отклања евентуалне нејасноће и недоумице настале у току

Завршни део часа данашњег часа; ‒ одговара на питања која се односе на
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци: 9. и 10, усвојене садржаје из наставне јединице.
Збирка, задаци: 97. и 100.).
ученика?

Наставна јединица: Симетрала угла
Циљ часа: Упознавање са појмом симетрале угла и њеном конструкцијом.
‒ опише шта подразумевамо под симетралом угла;
‒ конструише симетралу задатог угла;
‒ конструише углове од 45 ∘ , 90∘ ,135 ∘ ;
‒ правилно користи геометријски прибор
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, демонстративна, хеуристичка настава
‒ спроводи експеримент који се састоји у томе да ученици на
‒ са циљем да мотивише ученике и привуче
Уводни део часа папиру нацртају угао по узору на слику у уџбенику на 210.
њихову пажњу, упућује ученике у
(10 минута) страни, а да потом дати папир пресавију дуж линије која
експеримент.
садржи теме угла тако да се поклопе краци тог угла.
Главни део часа ‒ дефинише симетралу угла: За сваки угао pOq ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) постоји јединствена полуправа Os која ‒ учествује у дискусији;
припада том углу и дели га на два једнака угла, ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
∢ pOs=∢ sOq . Та полуправа се назива ‒ анализира и закључује;
симетрала угла; ‒ конструише симетралу угла;
‒ упознаје ученике са уобичајеним начином ‒ решава примере и задатке (1. задатак из Уџбеника) уз
обележавања симетрале угла;
‒ обнавља да је осна симетрија изометријска
трансформација и да чува дужину дужи;
‒ истиче да је, за разлику од симетрале дужи
која је представљала праву, симетрала угла
полуправа са почетком у темену угла, која је
одређена још једном тачком у унутрашњости
конвексног угла;
‒ конструкцију симетрале угла описује и изводи
детаљно, корак по корак, будући да је реч о
конструкцији коју ће ученици изводити често
током даљег школовања;
‒ показује ученицима примену конструкције
симетрале угла у одређивању угла од 45 ∘ и
угла од 135∘ као њему упоредног угла;
‒ записује тврђења: Нека је ∢ pOq неопружени
конвексни угао. Ако S ∈ s∢ pOq , онда је тачка S
једнако удаљена од правих на којима се
налазе краци угла pOq. Нека је ∢ pOq
неопружени конвексни угао. Ако је тачка S из
области угла pOq једнако удаљена од правих
на којима се налазе краци тог угла, онда
S ∈ s∢ pOq ;
‒ понавља шта подразумевамо под симетралом

угла и какво својство има свака тачка која
припада симетрали угла;
‒ пита неког од ученика да својим речима
опише поступак конструкције симетрале угла;
2. задатак, Збирка, задаци: 105. и 107.).
ученика?

Наставна јединица: Симетрала угла
Циљ часа: Утврђивање и продубљивање стечених знања о симетрали угла и њена примена у задацима.
‒ опише шта подразумевамо под симетралом угла;
Очекивани исходи ‒ конструише симетралу задатог угла;
на крају часа: ‒ конструише углове од 45 ∘ , 90∘ ,135 ∘;
‒ конструише симетралу угла и примењује њена својства;
‒ анализира домаћи задатак са прошлог часа и
дискутује са ученицима о евентуалним проблемима
Уводни део часа које су ученици имали приликом његовог решавања;
(5 минута) ‒ са ученицима обнавља појам симетрале угла и какво
својство има свака тачка која припада симетрали
угла.
(35 минута) утврђују симетралу угла и повезују је са другим ‒ учествује у дискусији;
геометријским објектима, али и појмовима из ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
аритметике. ‒ анализира и закључује;
‒ конструише симетралу угла;
‒ понавља шта подразумевамо појам симетрале угла и
какво својство има свака тачка која припада
симетрали угла;
6. и 7, Збирка, задаци: 109, 111. и 113.).
ученика?

Наставна јединица: Симетрала дужи и угла
Циљ часа: Утврђивање појмова симетрала дужи и симетрала угла и њихове конструкције.
Очекивани исходи ‒ конструише симетралу дужи и примењује њена својства;

‒ конструише праву која је нормална на дату праву;
‒ конструише симетралу угла и примењује њена својства;
Облици рада: Групни
‒ анализира домаћи задатак, а затим ученике
распоређује у групе (у три хомогене групе, у смислу
математичког знања);
‒ свака група добија различите задатке различите
тежине, односно различитих нивоа. Циљ је да
Уводни део часа прилагодимо задатке ученицима према њиховим
‒ прате упутства наставника и деле се у групе.
(5 минута) (до сада исказаним) способностима и нивоу знања;
односно дискусија у групи дозвољени, али да
атмосфера мора бити радна;
представити своје резултате.
Главни део часа ‒ одржава радну атмосферу и дисциплину и води ‒ прати упутства наставника;
рачуна да сви ученици решавају сваки од примера;
(30 минута) ‒ обилази групе, врши увид у њихов рад. ‒ анализира и закључује;
‒ радом у групи решавају постављене задатке;
‒ врши увид у рад ученика, прегледа да ли су
Завршни део часа израчунавања тачна, тражи да ученици образложе
‒ презентује решења задатака.
(10 минута) своја решења, записује на табли редне бројеве
група и уписује поене које је свака група освојила
остварености исхода: ‒ анализирање успешности ученика у решавању примера и задатака у виду групног рада.
ученика?
Прилог ‒ Приручник, 572, 573. и 574. страна
Наставна јединица: Осна симетрија
Провера степена усвојених наставних садржаја о осној симетрији и њеним особинама, осносиметричним сликама
Циљ часа:
равних фигура, осносиметричним фигурама, симетрали дужи и симетрали угла.
 идентификује оснoсиметричну фигуру и одреди њену осу симетрије;
 симетрично преслика тачку, дуж и једноставнију фигуру користећи геометријски прибор;
 конструише симетралу дужи и симетралу угла и примењује њихова својства;
Уводни део часа ‒ дели ученицима тестове уз опште напомене о
(5 минута) начину израде.
(35 минута) ученици решавају задатке самостално. ‒ израђује задатке из теста.
Завршни део часа ‒ упућује ученике да задатке које нису успели да реше,
(5 минута) покушају за домаћи задатак да их реше уз помоћ
литературе.
ученика?
Наставна јединица: Множење разломака
Циљ часа: Упознавање ученика са операцијом множења разломака ослањајући се на раније усвојена знања.
a
Очекивани исходи ‒ помножи разломак облика природним бројем;
b
a
‒ помножи два произвољна разломка облика .
b
Наставне методе: Хеуристичка, дијалошка, илустративна, самостални рад ученика
‒ обнавља са ученицима множење природних бројева ‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) где се
Уводни део часа и везе између сабирања и множења природних најпре на конкретном примеру подсећа поступка за
(10 минута) бројева; израчунавање површине правоугаоника, а потом
‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак). преко већих јединица мере за површину
приближава се идеји множења разломака.
Главни део часа ‒ наводи ученике да експериментално, дељењем ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) правоугаоника на мање квадрате одреде производ ‒ учествује у дискусији;
два права разломка, што уједно представља однос ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
површине дела тог правоугаоника и површине ‒ анализира и закључује;
читавог правоугаоника; ‒ решава примере и задатке (1. и 2. задатак из
‒ задаје ученицима примере да реше самостално, Уџбеника) уз помоћ наставника;
дозира помоћ како би ученици самостално
формулисали правило за одређивање производа
два разломка;
‒ након краће дискусије са ученицима записује на
табли: Производ два разломка је разломак чији је
бројилац производ бројилаца та два разломка, а
именилац производ именилаца та два разломка;
‒ кроз примере, упознаје ученике и са производом
разломка и природног броја, уопштава правило и
записује га;
‒ са ученицима резимира како се множе два

a
разломка облика , као и како се разломак облика
b
(5 минута) a садржаје из наставне јединице.
b множи природним бројем;
1, 2, 3 и 4.).
ученика?
Циљ часа: Упознавање ученика са операцијом множења разломака ослањајући се на раније усвојена знања.
a
Очекивани исходи ‒ помножи разломак облика природним бројем;
b
a
‒ помножи два произвољна разломка облика .
b
Наставне методе: Хеуристичка, дијалошка, илустративна, самостални рад ученика
‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) где се најпре
‒ подсећамо множења природних бројева и везе
Уводни део часа на конкретном примеру подсећа поступка за
између сабирања и множења природних бројева;
(10 минута) израчунавање површине правоугаоника, а потом
преко већих јединица мере за површину приближава
се идеји множења разломака.
Главни део часа ‒ наводи ученике да експериментално, дељењем ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) правоугаоника на мање квадрате одреде производ ‒ учествује у дискусији;
два права разломка, што уједно представља однос ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
површине дела тог правоугаоника и површине ‒ анализира и закључује;
читавог правоугаоника; ‒ решава примере и задатке (1. и 2. задатак из Уџбеника
‒ задаје ученицима примере да реше самостално, као и три задатка која даје наставник одштампана) уз
дозира помоћ како би сами формулисли правило за
одређивање производа два разломка;
‒ након краће дискусије са ученицима записује на
табли: Производ два разломка је разломак чији је
бројилац производ бројилаца та два разломка, а
именилац производ именилаца та два разломка. ‒ поставља питања.
‒ кроз примере, упознаје ученике и са производом
разломка и природног броја, уопштава правило и
записује га;
‒ са ученицима резимира како се множе два разломка

a a
облика , као и како се разломак облика множи
Завршни део часа b b ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) природним бројем; садржаје из наставне јединице.
1, 2, 3 и 4.).
ученика?
Наставна јединица: Множење разломака у децималном запису
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком множења децималних бројева.

‒ множи децималне бројеве.

‒ обнавља са ученицима како множимо два вишецифрена
Уводни део часа решава мотивациони задатак (1. задатак)
природна броја са истицањем значаја позиционог система
(10 минута) у коме још једном мерење користимо за
бројева;
мотивацију, у смислу превођења мере за
задаје ученицима мотивациони задатак (1. задатак).
дужину из веће у мање јединице мере.
Главни део часа ‒ одговарајућим стрелицама илуструје померање децималне ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) запете, а потом тражи од ученика да одговоре за колико се места ‒ учествује у дискусији;
помера децимална запета и у коју страну, при множењу са 10, ‒ даје промишљене одговоре на
100, 1000, 10000; постављена питања;
‒ исказује правило: Разломак записан у децималном запису множи ‒ анализира и закључује;
се декадном јединицом тако што му се децимална запета помера ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 3.
за онолико места удесно колико та декадна јединица има нула;
‒ на конкретним примерима множи децималне бројеве
превођењем у децималне разломке (пример 3) и тражи од
ученика да својим речима искажу своја запажања;
‒ након дискусије са ученицима, упућује их да два разломка дата у
децималном запису множимо у два корака: Најпре помножимо
одговарајуће природне бројеве, које добијамо изостављањем
децималних запета, па затим одређујемо место децималне запете
у добијеном производу тако да добијени број има онолико
децимала колико их имају оба чиниоца заједно;
‒ са ученицима резимира како се децимални бројеви множе

декадним јединицама и како се множе два разломка у ‒ одговара на питања која се односе на
децималном запису; усвојене садржаје из наставне
(5 минута)
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 61, 62, 63, 64. јединице.
и 65.).
ученика?
Циљ часа: Утврђивање множења разломака
a
Очекивани исходи  помножи разломак облика природним бројем;
b
на крају часа: a
 помножи два произвољна разломка облика ;
b
 множи децималне бројеве.
‒ деле се у групе према инструкцијама наставника,
‒ анализира домаћи задатак;
свака група добија исте задатке, различите тежине,
Уводни део часа ‒ приликом поделе ученика у петочлане групе труди се
односно различитих нивоа, тако да сваки ученик може
(5 минута) да ученици у сваком пару буду различитих постигнућа
узети учешће у раду.
‒ израђује задатке је наставник поделио;
Завршни део часа ‒ изводи ученике пред таблу да испишу решења ‒ одговара на питања наставника;
ученика?
Наставна јединица: Дељење разломака
Упознавање ученика са операцијом дељења разломака природним бројем и дељењем два произвољна
Циљ часа:
разломка ослањајући се на раније усвојена знања.
Очекивани исходи a
‒ подели разломак облика природним бројем;
на крају часа: b
a
‒ подели два произвољна разломка облика .
b
‒ решава мотивациони задатак (1. задатак) у
коме би требало најпре да одреди
‒ подсећамо ученике на дељење природних бројева и везе
Уводни део часа реципрочне вредности два права разломка,
између множења и дељења природних бројева;
(10 минута) без помињања датог термина, а потом да
успостави везу, у смислу да ако је a
реципрочна вредност броја b , онда је и b
реципрочна вредност броја a .
Главни део часа ‒ записује на табли: Број q је реципрочна вредност броја ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) p , p ≠ 0, ако је p ∙q=1 ; ‒ учествује у дискусији;
‒ закључује са ученицима: Ако је q реципрочна вредност ‒ даје промишљене одговоре на постављена
броја p, онда је p реципрочна вредност броја q ; питања;
Реципрочна вредност природног броја n јесте разломак
1 1 a
, јер је n ∙ =1.Реципрочна вредност разломка
n n b
b a b
(a ≠ 0 , b ≠ 0) јесте разломак , јер је ∙ =1 ;
a b a ‒ анализира и закључује;
‒ након илустрације на пар примера и уверавања ученика ‒ решава примере и задатке (1, 2, и 3. задатак из
да дељење два разломка има исти резултат као и Уџбеника) уз помоћ наставника;
производ првог са реципрочном вредношћу другог ‒ поставља питања.
разломка, закључује: Поделити разломак другим
разломком исто је што и помножити тај разломак
реципрочном вредношћу другог разломка;
‒ са ученицима резимира операцију дељења два разломка

a a
облика , као и операцију дељења разломка облика
Завршни део часа b b ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) природним бројем; садржаје из наставне јединице.
42,44. и 45.).
ученика?
Циљ часа: Утврђивање операције дељења разломака; упознавање ученика са двојним разломцима.
a
Очекивани исходи ‒ подели разломак облика природним бројем;
b
‒ подели два произвољна разломка облика ;
b
‒ израчуна двојни разломак.
‒ анализира са ученицима израду домаћег задатка,
дискутује о евентуалним нејасноћама насталим
приликом израде домаћег задатка; ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
‒ обнавља како делимо два разломка и како делимо
разломак природним бројем.
Главни део часа ‒ препушта ученицима да самостално открију како ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) ће поделити два мешовита броја, ослањајући се на ‒ учествује у дискусији;
већ постојеће знање; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ поставља пред ученике произвољан двојни ‒ анализира и закључује;
разломак са конкретним бројевима и тражи од ‒ решава примере и задатке (4, 5. и 6. задатак из
ученика да одреде вредност датог двојног Уџбеника) уз помоћ наставника;
разломка, пушта ученике да размисле, а потом их
евентуално подсећа на везу између операције
дељења и појма разломка;
‒ исписује правило за израчунавање двојног
разломка: Двојни разломак је једнак разломку ‒ поставља питања.
чији је бројилац производ спољашњих чланова тог
двојног разломка, а именилац је производ
унутрашњих чланова;
‒ даје ученицима петоминутни тест;

‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, ‒ решава петоминутни тест.
(10 минута)
задаци: 46, 47. и 49.).
‒ анализирање успешности ученика у решавању петоминутног теста.
ученика?
Наставна јединица: Дељење разломака у децималном запису
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком дељења децималних бројева.

‒ дели децималне бројеве.

‒ анализира са ученицима израду домаћег задатка, дискутује о евентуалним
нејасноћама насталим приликом израде домаћег задатка;
Уводни део часа ‒ одговара на постављена
‒ обнавља са ученицима како делимо два вишецифрена природна броја са
(5 минута) питања наставника.
истицањем значаја позиционог система бројева, као и множење
децималних бројева.
Главни део часа ‒ прво обрађује дељење децималних бројева декадним јединицама, ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) подсећа ученике на који начин смо множили разломак у децималном ‒ учествује у дискусији;
запису бројевима 10, 100, 1 000, 10 000; ‒ даје промишљене одговоре
‒ обнаваља шта се у тим случајевима дешавало са децималном запетом; на постављена питања;
‒ задаје ученицима конкретне примере; ‒ анализира и закључује;
‒ након размене мишљења и закључака исказује правило: Разломак записан ‒ решава примере и задатке
(4. и 6. задатак из Уџбеника)
у децималном запису дели се декадном јединицом тако што му се
децимална запета помера за онолико места улево колико та декадна
јединица има нула;
‒ истиче да се дељење децималног броја природним бројем своди на
дељење одговарајућих природних бројева и одређивање позиције
децималне запете;
‒ након израде конкретног примера, упознаје ученике са правилом: Дељење
два разломка дата у децималном запису увек сводимo на дељење
децималног броја природним бројем, множењем и дељеника и делиоца
одговарајућом декадном јединицом (оном која има онолико нула колико
делилац има децимала);
‒ понавља како се децимални бројеви деле декадним јединицама, како се

Завршни део часа рачуна количник децималног броја и природног броја и како се деле два ‒ одговара на питања која се
односе на усвојене садржаје
(5 минута) разломка у децималном запису; из наставне јединице.
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 66, 67, 68, 69. и 70.).
ученика?
Циљ часа: Утврђивање операције дељења разломака.
a
Очекивани исходи ‒ подели разломак облика природним бројем;
b
‒ подели два произвољна разломка облика ;
b
‒ дели децималне бројеве.
Наставне методе: Дијалошка, самостални рад ученике
приликом израде домаћег задатка;
‒ обнавља дељење разломака, дељење разломака одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
природним бројем, израчунавање двојног
разломка и дељење разломака у децималном
запису.
(35 минута) утврђују поступке дељења разломака ‒ учествује у дискусији;
представљених у различитим облицима и ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
продубљују своја знања. ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (50, 51, 54, 57, 74. и 91.
задатак из Збирке) уз помоћ наставника;
‒ резимира све појмове и поступке са ученицима
Завршни део часа који се тичу дељења разломака; ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, садржаје из наставне јединице.
задаци: 53, 55, 58. и 84.).
ученика?
Наставна јединица: Својства множења и дељења разломака
Циљ часа: Упознавање ученика са основним својствима операција множења и дељења у скупу разломака

на крају часа: ‒ примени основна својства множења и дељења разломака при рачунању бројевних израза.

‒ анализира са ученицима израду домаћег задатка, дискутује о
евентуалним нејасноћама насталим приликом израде домаћег задатка;
Уводни део часа ‒ на конкретним примерима, (задатак 1) користећи илустрације са врха ‒ одговара на постављена питања
(5 минута) уџбеника на 151. страни подсећа ученике на комутативност и наставника.
асоцијативност множења и дистрибутивности множења према
сабирању природних бројева.
Главни део часа ‒ напомиње да множење разломака наслеђује важна својства множења ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) природних бројева, па записује на табли: Множење разломака је ‒ учествује у дискусији;
комутативно. За све разломке r 1и r 2 важи r 1 ·r 2 =r 2 · r 1 .Множење ‒ даје промишљене одговоре на
разломака је асоцијативно. За све разломке r 1 , r 2и r 3важи
( r 1 · r 2) · r 3=r 1 · ( r 2 · r 3 ) ; ‒ решава примере и задатке (1, 2.
‒ истиче да је неутрални елемент за множење 1: За сваки разломак r и 3. задатак из Уџбеника) уз
важи: r ·1=1· r=r ; r :1=r ; r :r =1 ,r ≠ 0 , као и посебно место нуле при помоћ наставника;
множењу разломака: r · 0=0 · r=0; 0 : r =0 , r ≠0 ; ‒ поставља питања.
‒ наглашава да се нулом не дели;
‒ описује како се множи више разломака истовремено са унакрсним
скраћивањем;
‒ упознаје ученике са дистрибутивношћу множења према сабирању: За
све разломке r 1 , r 2 и r 3 важи r 1 ∙ ( r 2+ r 3 )=r 1 ∙r 2+r 1 ∙ r 3и кажемо да је
множење дистрибутивно према сабирању. За све разломке r 1 , r 2 и r 3 ,
при чему је r 2 ≥r 3, важи r 1 ∙ ( r 2 – r 3 )=r 1 ∙r 2 – r 1 ∙ r 3 ;
‒ понавља још једном својства множења и дељења разломака, истиче

Завршни део часа особине множења и дељења са јединицом, као и да се нулом не дели; ‒ одговара на питања која се
(5 минута) ‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 96, 97, 99, 103. и наставне јединице.
104.).
ученика?
Циљ часа: Упознавање ученика са бројевним изразима са множењем и дељењем у скупу разломака.

‒ обнавља појам бројевног израза који у ствари
представља примену рачунских операција на
бројеве (у нашем случају на разломке);
‒ подсећа ученике да је скуп разломака затворен за ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута)
множење, а за разлику од скупа природних бројева
је затворен и за дељење, уз још и напомену да се
нулом не дели;
‒ обнавља са ученицима да резултат који добијемо
применом рачунских операција на разломке
представља вредност бројевног израза.
Главни део часа ‒ рачуна неколико израза и придружује сваком од њих ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) по дрво израза; ‒ учествује у дискусији;
‒ упућује ученике како да исправно користе
калкулатор због сналажења у свакодневним
ситуацијама; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ обнавља приоритет извршавања операција; ‒ анализира и закључује;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке у којима ‒ решава примере и задатке (4, 5, 6, 8. и 9. задатак из
треба да решавају текстуалне задатке и/или да Уџбеника) уз помоћ наставника;
одређују вредност бројевних израза са множењем и ‒ поставља питања.
дељењем у скупу разломака.
‒ понавља још једном шта подразумевамо под појмом

бројевног израза, вредности бројевног израза, шта
нам указује на приоритет извршавања операција,
подсећа ученике на који начин све може бити
исказан, тачније записан, бројевни израз;
107, 108, 109, 110, 11, 118, 119. и 120.).
ученика?
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком решавања једначина у вези са множењем и дељењем.
Очекивани исходи ‒ утврди да ли је неки број решење дате једначине;
на крају часа: ‒ решава једначине са множењем;
‒ решава једначине са дељењем.
евентуалним нејасноћама насталим приликом израде домаћег
задатка;
‒ подсећа ученике на садржаје познате ученицима који се тичу
решавања једначина са множењем и дељењем у скупу природних
бројева;
‒ обнавља са ученицима шта подразумевамо под једначином, шта
подразумевамо под решењем једначине;
‒ решава примере (у скупу природних бројева) и подсећа ученике на
решавање једначина у којима су непознати чинилац, дељеник или
делилац (1. задатак);
‒ тражи од ученика да формулишу правила за решавање једначина у
којима су непознати чинилац, затим дељеник и делилац (2. задатак).
Главни део часа ‒ поставља пред ученике три задатка која треба да реше на основу ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) интуиције и искуства у решавању једначина у скупу природних ‒ учествује у дискусији;
бројева;
‒ даје промишљене одговоре на
‒ истиче: Непознати чинилац одређујемо тако што производ
поделимо познатим чиниоцем; Непознати дељеник одређујемо тако
што делилац помножимо количником; Непознати делилац ‒ решава примере и задатке (1, 2. и 6.
одређујемо тако што дељеник поделимо количником; задатак из Уџбеника) уз помоћ
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима утврђују дате наставника;
поступке. ‒ поставља питања.
‒ понавља још једном правила за решавање једначина са непознатим

чиниоцем, затим дељеником и делиоцем и истиче да након што ‒ одговара на питања која се односе на
решимо једначину, вршимо проверу; усвојене садржаје из наставне
(5 минута)
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, задаци 3, 4 и 5; Збирка, јединице.
задаци 160, 161 и 162.).
ученика?
Циљ часа: Утврђивање поступака решавања једначина у вези са множењем и дељењем.
Очекивани исходи ‒ решава једначине са множењем;
‒ решава сложеније једначине.
(5 минута)
чиниоцем, са непознатим дељеником и непознатим
делиоцем, а обнавља и поступке решавања једначина
у вези са сабирањем и одузимањем.
Главни део часа ‒ увежбава са ученицима решавање једначина у вези са ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) множењем и дељењем; ‒ учествује у дискусији;
‒ решава сложеније једначине, једначине у којима се ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
јавља више рачунских операција; ‒ анализира и закључује;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима 165. из Збирке) уз помоћ наставника;
утврђују дате поступке. ‒ поставља питања.
‒ понавља још једном правила за решавање једначина
са непознатим чиниоцем, затим дељеником и
Завршни део часа делиоцем и истичемо да након што решимо ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) једначину, вршимо проверу; садржаје из наставне јединице.
8. и 9; Збирка, задаци 166, 167. и 168.)
ученика?
Циљ часа: Утврђивање поступака решавања једначина у вези са множењем и дељењем.
Очекивани исходи ‒ решава једначине са множењем;
‒ решава сложеније једначине.
(5 минута)
чиниоцем, са непознатим дељеником и непознатим
делиоцем, а обнавља и поступке решавања једначина
у вези са сабирањем и одузимањем.
Главни део часа ‒ обнавља етапе у решавању текстуалних задатака, а ‒ прати упутства наставника;
(35 минута) под тиме подразумевамо: формирање једначине коју ‒ учествује у дискусији;
треба решити, па решавање постављене једначине, и ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
на крају провера да ли добијено решење одговара ‒ анализира и закључује;
условима задатка;
‒ задаје ученицима одговарајуће текстуалне задатке Уџбеника) уз помоћ наставника;
који се своде на решавање одговарајућих једначина. ‒ поставља питања.

како у вези са множењем и дељењем, тако и са
сабирањем и одузимањем;
12, 13. и 14; 1. задатак на 181. страни уџбеника).
ученика?
Циљ часа: Упознавање ученика са поступком решавања неједначина у вези са множењем и дељењем.
Очекивани исходи ‒ утврди да ли је неки број решење дате неједначине;
‒ решава неједначине са множењем;
‒ решава неједначине са дељењем;
‒ графички представља скуп решења неједначина на бројевној полуправој.
‒ подсећа ученике на садржаје познате ученицима
који се тичу решавања неједначина са множењем и
Уводни део часа дељењем у скупу природних бројева;
(10 минута) ‒ обнавља са ученицима шта подразумевамо под
неједначином, шта подразумевамо под решењем
неједначине;
‒ решава примере (у скупу природних бројева) и
подсећа ученике на решавање неједначина у којима
су непознати чинилац, дељеник или делилац.
Главни део часа ‒ најпре обрађује неједначине са непознатим ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) чиниоцем и подсећамо се зависности збира од ‒ учествује у дискусији;
сабирака: Смањивањем чиниоца производ се
смањује, а повећавањем чиниоца производ се
повећава;
‒ уз детаљно решавање неједначина показује
ученицима графичко представљање решења на
бројевној полуправој;
‒ подсећа ученике на зависност количника од
дељеника: Смањивањем дељеника количник се ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
смањује, а повећавањем дељеника количник се ‒ анализира и закључује;
повећава; ‒ решава примере и задатке (1, 2, 5. и 8. задатак из
‒ обнавља и зависност количника од делиоца: Уџбеника) уз помоћ наставника;
Смањивањем делиоца количник се повећава, а ‒ поставља питања.
повећавањем делиоца количник се смањује.
‒ истиче да је последица датог тврђења промена
релацијског знака при решавању неједначина у
којима је непознат делилац;
утврђују дате поступке.

са непознатим чиниоцем, затим дељеником и
Завршни део часа делиоцем и истичемо да након што решимо ‒ одговара на питања која се односе на усвојене
(5 минута) једначину, вршимо проверу; садржаје из наставне јединице.
194, 195. и 196.).
ученика?
Циљ часа: Упознавање са поступком решавања неједначина у вези са множењем и дељењем.
Очекивани исходи ‒ решава неједначине са множењем;
на крају часа: ‒ решава неједначине са дељењем;
‒ решава текстуалне задатке помоћу неједначина.
дискутује са ученицима о евентуалним нејасноћама
насталим при изради домаћег задатка;
Уводни део часа ‒ обнавља поступке за решавање неједначина у вези са
(5 минута) множењем и дељењем и представљање скупа
решења неједначине на бројевној полуправој, као и
обележавање крајње тачке уколико припада/не
припада скупу решења неједначине.
(35 минута) утврђују поступке решавања неједначина у вези са ‒ учествује у дискусији;
множењем и дељењем разломака. ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ резимира са ученицима још једном како се решавају
неједначине са непознатим чиниоцем, са непознатим
дељеником и непознатим делиоцем, када се
приликом решавања неједначине мења релацијски
знак и шта је узрок томе;
197. и 198.).
ученика?
Циљ часа: Упознавање са поступком решавања неједначина у вези са множењем и дељењем.
Очекивани исходи ‒ решава неједначине са множењем;
на крају часа: ‒ решава неједначине са дељењем;
‒ проблемске задатке решава помоћу неједначина.
дискутује са ученицима о евентуалним нејасноћама
насталим при изради домаћег задатка;
Уводни део часа ‒ обнавља поступке за решавање неједначина у вези са
(5 минута) множењем и дељењем и представљање скупа
решења неједначине на бројевној полуправој, као и
обележавање крајње тачке уколико припада/не
припада скупу решења неједначине.
Главни део часа ‒ задаје ученицима одговарајуће текстуалне и ‒ прати упутства наставника;
(20 минута) проблемске задатке којима утврђују поступке ‒ учествује у дискусији;
решавања неједначина у вези са множењем и ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
дељењем разломака. ‒ анализира и закључује;
‒ решава примере и задатке (11. задатак из Уџбеника) уз
‒ даје ученицима петнаестоминутни тест;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: ‒ решава петнаестоминутни тест.
(20 минута)
168, 169, 170. и 171.).
‒ анализирање успешности ученика у решавању петнаестоминутног теста.
ученика?
Наставна јединица: Разломци
Утврђивање садржаја који се односе на разломке, сабирање и одузимање разломака и множење и дељење
Циљ часа:
разломака.
‒ упореди два разломка дата у децималном запису;
‒ правилно заокругљује бројеве;
‒ израчуна вредност једноставнијег бројевног израза и реши једноставну линеарну једначину и неједначину у
вези са множењем и дељењем разломака;
неједначину.
Наставне методе: Проблемска настава, дијалошка, самостални рад ученика
‒ дели ученике у четири нехомогене групе;
‒ свакој групи даје папир са текстом и задацима;
Уводни део часа односно дискусија у групи дозвољени, али да
‒ прате упутства наставника и деле се у групе.
(5 минута) атмосфера мора бити радна;
представити своје резултате и да ће свака група за
тачан одговор добити 1 поен.
Главни део часа ‒ посвећен је постављању адекватних, дозираних ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) питања, како би ученике усмерио ка исправном ‒ учествује у дискусији;
резоновању и доношењу закључака, самим тим и ка ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
решавању конкретних, њима постављених, проблема;
‒ труди се да обезбеди учешће у раду свих група:
подстрекивањем и давањем похвала за сваки
когнитивни напор ученика; ‒ анализира и закључује;
‒ уверава се да сви ученици читају постављене задатке, ‒ решава задатке из наставног листа;
да их решавају, да бележе образложења и ‒ поставља питања.
разговарају унутар групе;
‒ обилази групе, врши увид у њихов рад,
‒презентује решења задатака, након чега преостале

‒ након дискусије, за сваки задатак исписује тачно
Завршни део часа групе дају своје предлоге и коментаре, да ли је
решење и износи критеријум на основу ког смо
(10 минута) решење тачно или није у зависности од њихових
решили задатак;
решења.
ученика?
Наставна јединица: Припрема за четврти писмени задатак
Циљ часа: Утврђивање усвојених знања која се односе на осну симетрију и множење и дељење разломака
Очекивани исходи вези са множењем и дељењем разломака;
на крају часа:  идентификује оснoсиметричну фигуру и одреди њену осу симетрије;
ученике да ће на данашњем часу радити задатке у деле се у парове према инструкцијама наставника, сваки
Уводни део часа паровима; пар добија исте задатке, различите тежине, односно
(5 минута) ‒ приликом поделе ученика у парове труди се да различитих нивоа, тако да сваки ученик може узети
ученици у сваком пару буду различитих постигнућа из учешће у раду
математике.
‒ израђује задатке које је наставник поделио;
Завршни део часа ‒ изводи ученике пред таблу да испишу решења ‒ одговара на питања наставника;
ученика?
Наставна јединица: Четврти писмени задатак
 конструише симетралу дужи, симетралу угла и примењује њихова својства;
Уводни део часа ‒ дели ученицима задатке за четврти писмени задатак
(40 минута) ученици решавају задатке самостално. ‒ израђује задатке из теста за четврти писмени задатак.
(2 минута)
‒ анализирање резултата ученика са четвртог писменог задатка.
ученика?
Наставна јединица: Аритметичка средина
Циљ часа: Упознавање ученика са појмом аритметичке средине и поступком израчунавања.

‒ одреди аритметичку средину два броја;
‒ на бројевној полуправи представи аритметичку средину два броја.
Уводни део часа евентуалним нејасноћама насталим приликом израде домаћег задатка; ‒ решава мотивациони задатак (1.
(10 минута) ‒ задаје ученицима мотивациони задатак (1.задатак) којим ученици задатак).
обнављају знања која из искуства имају о аритметичкој средини.
Главни део часа ‒ на конкретном, ученицима блиском проблему (пример 1) показује ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) ученицима поступак израчунавања аритметичке средине два (природна) ‒ учествује у дискусији;
броја, након чега записује на табли: Аритметичка средина бројева a и b ‒ даје промишљене одговоре на
a+b постављена питања;
јесте број ; ‒ анализира и закључује;
2
‒ решава примере и задатке (1, 2, 3.
‒ уверава ученике, на конкретном примеру, да се аритметичка средина
и 4. задатак из Уџбеника) уз помоћ
два броја, на бројевној полуправој, налази на средишту дужи чији су
крајеви те две тачке;
‒ након дискусије записује на табли: На бројевној полуправој аритметичкој
средини два различита броја одговара средиште дужи чији су крајеви
тачке које одговарају тим бројевима. Значи, између свака два различита
разломка налази се нови разломак, њихова аритметичка средина;
‒ дефинише аритметичку средину више бројева: Аритметичка средина n
бројева једнака је количнику збира тих бројева и броја n ;
‒ понавља како се рачуна аритметичка средина два броја, као и више

бројева;
Завршни део часа ‒ ниво разумевања датих садржаја, тачније поступка, проверава тако што ‒ одговара на питања која се односе
на усвојене садржаје из наставне
(5 минута) ученицима задаје да израчунају аритметичку средину своје висине и јединице.
висине друга/другарице из клупе;
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: 212, 213, 214. и 215.).
ученика?
Наставна јединица: Аритметичка средина
Циљ часа: Утврђивање појма аритметичке средине уз графичко представљање података.
Очекивани исходи ‒ одреди аритметичку средину два броја;
на крају часа: ‒ одреди аритметичку средину више бројева;
‒ на бројевној полуправи представи аритметичку средину два броја.
приликом израде домаћег задатка; ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута)
‒ са ученицима обнавља како се рачуна аритметичка
средина два броја, као и више бројева.
‒ истиче још једну особину аритметичке средине више
бројева (или два броја): Аритметичка средина датих ‒ прати упутства наставника;
бројева не може бити мања од најмањег од тих ‒ учествује у дискусији;
бројева, ни већа од највећег од њих; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке којима ‒ анализира и закључује;
(35 минута)
ученици увежбавају израчунавање и графичко ‒ решава примере и задатке (5, 6. и 9. задатак из
представљање аритметичке средине два или више Уџбеника) уз помоћ наставника;
бројева.
‒ резимира са ученицима појмове и поступке који се
тичу аритметичке средине два броја, као и више
бројева;
219, 220, 221, 223, 224. и 229.).
ученика?
Наставна јединица: Исправка четвртог писменог задатка
 конструише симетралу дужи, симетралу угла и примењује њихова својства;
путем четвртог писменог задатка;
(5 минута)
ученика (из сваке групе по једног). За сваки задатак из ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
обе групе бира по једног ученика који је тачно урадио ‒ анализира и закључује;
задатак. ‒ прозвани ученици на табли исписују решења задатака
са четвртог писменог задатка, објашњавају свој рад и
‒ анализирање резултата ученика на четвртом писменом задатку.
ученика?
Наставна јединица: Размера
Циљ часа: Упознавање ученика са појмом размере; примена у пракси
Очекивани исходи ‒ опише појам размере два броја;
на крају часа: ‒ опише када су две размере једнаке;
‒ примени размеру у проблемским задацима.
‒ користи се садржајима и примерима блиским
ученицима који се тичу размере, како су се ученици ‒ одговара на питања наставника.
(10 минута)
већ сретали са појмом размере у техничком
образовању и географији, управо се, зарад
мотивације ученика, користи тим примерима на
почетку часа.
Главни део часа ‒ кроз садржаје из географије уводи појам размере, ‒ прати упутства наставника;
(30 минута) једнаке размере, шта подразумевамо под првим ‒ учествује у дискусији;
чланом, а шта под другим чланом размере; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ након обнављања проширивања и скраћивања ‒ анализира и закључује;
разломака закључује: Ако чланове размере ‒ решава примере и задатке (1, 3, 4. и 5. задатак из
помножимо или поделимо истим природним бројем,
вредност размере се не мења;
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке где повезују ‒ поставља питања.
појам размере са другим математичким појмовима и
појмовима из других наставних предмета.

‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: ‒ решава задатке из петоминутног теста.
(5 минута)
234, 235, 237, 239, 241. и 244.).
ученика?
Наставна јединица: Размера
Циљ часа: Упознавање ученика са појмом размере; примена у пракси
Очекивани исходи ‒ опише појам размере два броја;
на крају часа: ‒ опише када су две размере једнаке;
‒ примени размеру у проблемским задацима.
Наставне методе: Дијалошка, илустративна, самостални рад ученика, монолошка
Облици рада: Фронтални, рад у паровима
‒ обнавља са ученицима појам размере и једнаке
размере;
Уводни део часа радом у пару решава задатке који су у корелацији са
‒ организује ученике да кроз рад у паровима уз помоћ
(10 минута) географијом.
географске карте одреде реална растојања између
градова.
‒ упознаје ученике са поделом геометријских објеката у
одговарајућој размери;
Главни део часа ‒ задаје ученицима одговарајуће задатке где повезују ‒ анализира и закључује;
(20 минута) појам размере са другим математичким појмовима и ‒ решава примере и задатке (10. задатак из Уџбеника) уз
појмовима из других наставних предмета. помоћ наставника;
Завршни део часа ‒ пажљиво прати излагања ученика, евентуално ‒ упућују своје вршњаке у појам вероватноће,
(15 минута) припомаже код неких делова који су излагачима одређивање вероватноће реализације неких
остали нејасни; једноставнијих догађаја који се тичи бацања коцкице,
‒ задаје ученицима домаћи задатак (Уџбеник, 6, 7, 8, извлачења карте из шпила карата, вероватноће
9. и 11, Збирка, задаци: 240, 248. и 254.). добитка на лотоу.
ученика?
Наставна јединица: Проценти
Циљ часа: Упознавање ученика са појмом процента, записом процената и њиховом применом.

‒ тумачи процентни запис;
‒ израчуна задати проценат неке величине.
‒ припрема ученике за појам процента, па задаје
ученицима да реше 1. и 2. задатак, како би лакше
усвојили појам процента;
Уводни део часа ‒ одговара на питања наставника;
(10 минута) ‒ на час доноси неке флајере са обавештењима за ‒ решава дате задатке.
попусте у појединим радњама, како би ученике што
више заинтересовали.
‒ појам процента уводи преко значења 1 % неке
величине и у ту сврху користи илустрацију квадрата
подељеног на 10 ×10 мањих квадратића;
Главни део часа ‒ генерализује, шта подразумевамо под p %; ‒ анализира и закључује;
(25 минута) ‒ задаје ученицима одговарајуће задатке где ученици ‒ решава примере и задатке (1, 2, 4, 5. и 7. задатак из
могу да виде примену датог појма у различитим Уџбеника) уз помоћ наставника;
ситуацијама. ‒ поставља питања.

‒ задаје ученицима домаћи задатак (Збирка, задаци: ‒ решава задатке из петоминутног теста.
(10 минута)
256, 257, 258, 260 и 261.).
‒ анализирање успешности ученика у решавању петоминутног теста.
ученика?
Наставна јединица: Проценти
Циљ часа: Утврђивање појма процента, примена у текстуалним и проблемским задацима.
на крају часа: ‒ тумачи процентни запис;
‒ израчуна задати проценат неке величине.
‒ обнавља појам процента и његову примену у
свакодневним ситуацијама;
Уводни део часа ‒ анализира са ученицима израду домаћег задатка и ‒ одговара на питања наставника.
(5 минута) дискутује о евентуалним потешкоћама са којима су се
ученици сусрели током израде домаћег.
‒ задаје ученицима одговарајуће задатке који се односе

на промену цена (поскупљење и снижење) неких ‒ прати упутства наставника;
производа, где ученици могу да виде примену датог ‒ учествује у дискусији;
појма у реалним ситуацијама; ‒ даје промишљене одговоре на постављена питања;
‒ дате проблеме решава уз помоћ одговарајућих ‒ анализира и закључује;
(30 минута)
једначина; ‒ решава примере и задатке (8. и 10. задатак из
‒ повезује кроз задатке проценте, аритметичку средину Уџбеника) уз помоћ наставника;
неког обележја и графичко представљање података. ‒ поставља питања.
‒ резимира појмове које смо обрађивали, а који се тичу
процената, још једном истиче примену процената у
Завршни део часа свакодневном животу и истиче значај познавања
(10 минута) датих садржаја за финансијску писменост ученика;
9, 11, 12 и 14.).
ученика?
Наставна јединица: Разломци
Утврђивање усвојених знања која се тичу разломака, сабирања и одузимања разломака, множења и дељења
Циљ часа:
разломака.
 прочита, запише, упореди и представи на бројевној полуправој разломке у оба записа и преводи их из једног
записа у други;
 заокругли број и процени грешку заокругљивања;
Очекивани исходи  израчуна вредност једноставнијег бројевног израза и реши једноставну линеарну једначину и неједначину;
на крају часа:  реши једноставан проблем из свакодневног живота користећи бројевни израз, линеарну једначину или
неједначину;
 одреди проценат дате величине;
 примени размеру у једноставним реалним ситуацијама;
 примени аритметичку средину датих бројева.
‒ обнавља са ученицима појмове и правила која се
Уводни део часа тичу разломака; ‒ одговара на постављена питања наставника.
(5 минута) ‒ распоређује ученике у нехомогене, петочлане до
шесточлане групе, тако да буде укупно 5 група.
‒ организује групни рад, одржава дисциплину, ‒ прати упутства наставника;
Главни део часа проверава шта су ученици најпре скицирали, даје ‒ анализира и закључује;
(35 минута) сугестије. ‒ групно израђују мапе ума и састављају задатке;
‒ представници група (по двоје из сваке групе)
‒ коментарише рад ученика;
представљају свој рад уз образложења на који начин су
Завршни део часа ‒ са ученицима бира најбољу мапу ума;
повезивали садржаје;
(5 минута) ‒ најбољи рад качи на пригодно и видљиво место у
‒ представници других група коментаришу рад;
учионици.
‒ бирају најбољи рад.
‒ анализирање успешности ученика у креирању мапе ума и састављању задатака.
ученика?
Наставна јединица: Шта смо научили у петом разреду
Циљ часа: Утврђивање стечених знања у току школске године.

‒ дели ученике у четворочлане групе, нехомогене по
саставу, односно тако да ученици буду подељени
Уводни део часа равноправно по групама, што се тиче њихових
‒ деле се у групе у складу са упутствима наставника.
(5 минута) постигнућа;
‒ упућује ученике у правила квиза (Приручник, 696.
страна).
Главни део часа ‒ покреће презентацију са питањима тако да сви
‒ одговарају на питања у складу са правилима квиза.
(35 минута) ученици могу да прочитају поставке задатака.
‒ сабира поене које је свака група освојила, чита
пласман, честита победничкој групи, жели ученицима
(2 минута)
пријатан распуст и пуно успеха у даљем школовању.
‒ анализирање успешности ученика у квизу.
ученика?

Matematika 5 - Pripreme Po Novom Pravilniku ZUOV-a

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 5 - Pripreme Po Novom Pravilniku ZUOV-a

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

МАТЕМАТИКА 5

САЖЕТЕ ФОРМЕ ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ПРЕМА ПРЕПОРУКАМА ЗУОВ-а

Приредио: Александар Миленковић

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка и илустративна

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка и илустративна

Наставне методе: Дијалошка, илустративна

Наставне методе: Дијалошка, илустративна

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 10

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 12

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 13

Очекивани исходи Ученик ће знати да:

Наставне методе: Дијалошка, илустративна

‒ отклања евентуалне недоумице и нејасноће када су у

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка, илустративна

‒ отклања евентуалне недоумице и нејасноће када су у

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 18

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 19

‒ понавља са ученициме критеријуме дељивости природних

‒ обнавља са ученицима појмове полуправа и дуж,

‒ обнавља са ученицима у каквом односу могу бити две праве једне

‒ обнавља са ученицима појмове полураван, многоугао, троугао и

‒ понавља која је основна јединица мере, које су

‒ обнавља са ученицима у каквом односу могу бити кружница

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 31

‒ понавља шта је централна симетрија, пита ученике како се тачка

‒ понавља шта је централна симетрија, пита ученике како се тачка и

‒ понавља шта је усмерена дуж, чиме је одређена,

‒ тражи од ученика да нам својим речима опишу поступак конструкције

‒ још једном понавља све битне појмове који се тичу вектора и

‒ понавља шта је паралелограм и који су његови

‒ задаје ученицима домаћи задатак (Задатак 1. Играш следећу игру са

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 40

‒ пита ученике да понове који су бројеви прости, а који

Наставне методе: Дијалошка, илустративна, демонстративна

Наставне методе: Дијалошка

Наставне методе: Дијалошка

‒ понавља са ученицима шта су заједнички делиоци два броја,

‒ понавља са ученицима шта су заједнички

d∨b, тада d∨a−q ⋅b, односно d∨r . Аналогно, важи и да,

‒ даје одговоре на евентуална питања или нејасноће које су

‒ резимира са ученицима шта су заједнички садржаоци

‒ резимира са ученицима како гласи веза између најмањег

‒ тражи од ученика да самостално у својим свескама,

‒ резимира са ученицима најбитније детаље изложеног

‒ понавља критеријум на основу ког одређујемо да

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка, илустративна

‒ понавља на основу чега одређујемо јединичну дуж и

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка, илустративна

‒ понавља шта подразумевамо под проширивањем и скраћивањем

‒ понавља још једном са ученицима шта

‒ након дискусије, за сваки задатак исписује тачно решење и износи

‒ понавља још једном правила која су ученици

‒ понавља појам децималног броја и децималног

‒ даје ученицима петнаестоминутни тест са циљем да провери

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка, хеуристичка