Professional Documents
Culture Documents
РАЗРЕД: 2.разред
1
II. ТОК ЧАСА СА ДЕТАЉНОМ РАЗРАДОМ
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Трајање: 5 минута
Наставне методе и
Дијалошка метода, фронтални облик рада
облици рада:
2
Ученици прате презентацију и одговарају на постављена питања; записују белешке
Активности ученика:
у свесци ради подсећања претходно наученог градива
Трајање: 30 минута
Наставник дели ученике у хетерогене групе од по 4-5 ученика. Сваку групу треба
да чине ученици са ниским, средњим и високим нивоом знања из дате области.
Потом, наставник дели припремљене наставне листиће са исписаним задацима и
даје упутства за групни рад која гласе:
предвиђено време за израду задатака са подељених наставних листова је
15 минута
Задатке рашчланити тако да сваки појединац у групи учествује, односно
уради бар један део задатка и упореди резултат са осталим члановима
Потребно је одредити капитена групе
Потребно је међусобно испроверавати резултате како би били сигурни у
решење задатка које ће се презентовати, није неопходно да сваки члан
уради сваки задатак у првих 15 минута у својој свесци (то ће се до краја
часа записивати)
Након предвиђених 15 минута наставник поставља питање:
Да ли је свака група завршила израду задатака?
Очекиван одговор: Да. (Уколико је одговор не, продужити минут или два до
презентације радова испред табле)
Најпре наставник дискутује решење задатка 1, проверавајући да ли су све групе
добиле исти резултат. Испред табле излаже решење она група која је добила
Ток: добро решење уз обавезно детаљно излагање и записивање решења задатка.
Задатак 1. Међу датим једначинама издвој све оне које имају бар једно исто
решење (укупно их има 3):
1) 9𝑥 + 6𝑥 = 2 ∙ 4𝑥
2) 4𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0
3) (11𝑥 − 11)2 = 11𝑥 + 99
4) 2𝑥−1 = 16
5) 4√𝑥−2 + 16 = 10 ∙ 2√𝑥−2
Очекивани одговор: Треба издвојити једначине под 1),2) и 3) јер им је једно
решење x=0. Од ученика се очекује да распишу задатке на табли на следећи начин,
с тим да напомене објашњавају у корацима у којима је то потребно:
1. 9𝑥 + 6𝑥 = 2 ∙ 4𝑥
32𝑥 + (3 ∙ 2)𝑥 = 2 ∙ 22𝑥 У овом кораку делимо једначину са 32𝑥
2 𝑥 2 2𝑥 2 𝑥
1+ (3) =2∙ (3) Сада уводимо смену (3) = 𝑡
1 + 𝑡 = 2 ∙ 𝑡2
2 ∙ 𝑡2 − 𝑡 − 1 = 0 Сада решавамо добијену квадратну једначину
1±√1+8
𝑡1,2= 4
𝑡1 =1
1
𝑡2 =− Ово решење се не разматра даље јер експоненцијална функција је
2
3
увек позитивна, па враћамо смену само за t1
2 𝑥
( ) =1
3
2 𝑥 2 0
( ) =( )
3 3
𝑥=0
2. 4𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0
22𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0 Сада уводимо смену 2𝑥 = 𝑡
2
𝑡 − 5𝑡 + 4 = 0 Сада решавамо добијену квадратну једначину
5±√25−16
𝑡1,2= 2
𝑡1 =1
𝑡2 =4
Враћамо смене:
2𝑥 = 1
𝑥=0
2𝑥 = 4
𝑥=2
3. (11𝑥 − 11)2 = 11𝑥 + 99 Уводимо смену 11𝑥 = 𝑡
2
(𝑡 − 11) = 𝑡 + 99
𝑡 2 − 22𝑡 + 121 − 𝑡 − 99 = 0
𝑡 2 − 23𝑡 + 22 = 0
Сада решавамо добијену квадратну једначину
23±21
𝑡1,2= 2
𝑡1 =1
𝑡2 =22
Враћамо смене:
11𝑥 = 1
𝑥=0
11𝑥 = 22
𝑥 = 𝑙𝑜𝑔11 22
4. 2𝑥−1 = 16
2𝑥−1 = 24
𝑥−1=4
𝑥=5
5. 4√𝑥−2 + 16 = 10 ∙ 2√𝑥−2
Због корена у једначини записујемо услов за област дефинисаности:
𝑥−2≥0⇒𝑥 ≥2
√ 𝑥−2
Уводимо смену 2 =𝑡
𝑡 2 + 16 = 10𝑡
𝑡 2 − 10𝑡 + 16 = 0
Сада решавамо добијену квадратну једначину
10±6
𝑡1,2=
2
𝑡1 =8
𝑡2 =2
Враћамо смене:
2√𝑥−2 = 8
4
2√𝑥−2 = 23
√𝑥 − 2 = 3
𝑥−2=9
𝑥 = 11
2√𝑥−2 = 2
√𝑥 − 2 = 1
𝑥−2=1
𝑥 = 3 Оба решења су „добра“ јер припадају области дефинисаности.
Наставник прозива капитена групе која се добровољно јавила,а има тачно решење
да представи део свог решење на табли. Од ученика се очекује да распише
поступак решавања свих неједначина. Пожељно би било да по сегментима свака
група учествује, односно да се и расписивање и објашњавање задатака на табли
рашчлани тако да сваки капитен бар један део презентује. Решења неједначина су:
a) 23−6𝑥 > 1
23−6𝑥 > 20 Како је основа већа од 1, знак неједнакости остаје непромењен
3 − 6𝑥 > 0
3 > 6𝑥
1
>𝑥
2
1 𝑥 1
b) (3) > 9
1 𝑥 1 2
(3) > (3) Како је основа мања од 1, знак неједнакости се мења
𝑥<2
c) 52𝑥+1 > 5𝑥 + 4
5 ∙ 52𝑥 − 5𝑥 − 4 > 0 Уводимо сада смену 5𝑥 = 𝑡
5 ∙ 𝑡 2 − 𝑡 − 4 > 0 Решавамо добијену квадратну неједначину
1±9
𝑡1,2=
10
𝑡1 = 1
4
𝑡2 = − 5 Ово решење се не разматра јер је експоненцијална функција
ненегативна за све елементе из домена
5𝑥 = 1
𝑥 = 0 , a како посматрамо оне вредности непознате за које је 5 ∙ 𝑡 2 − 𝑡 − 4 > 0
следи да 𝑥 ∈ 𝑅
5
d) 2𝑥 + 2−𝑥+1 − 3 < 0
2
2𝑥 + 2𝑥 − 3 < 0 Помножимо целу неједначину са 2x
22𝑥 − 3 ∙ 2𝑥 + 2 < 0 Уводимо смену t=2x
𝑡2 − 3 ∙ 𝑡 + 2 < 0 Решавамо добијену квадратну једначину
3±1
𝑡1,2= 2 + +
𝑡1 = 1
1
- 2
𝑡2 = 2
Активности ученика: Ученици следе упутсва наставника за поделу у групе и рад у групи, потом бирају
капитена и унутар своје групе врше поделу задатака. Решавају задатке, а након
6
тога наставника обавештавају о добијеним решењима. Одговарају на питања
наставника и капитен групе излаже свој део задатка испред табле. Ученици
постављају питања уколико неки део поступка наставник треба да објасни.
Трајање: 10 минута
Ток:
1. Изглед табле
8
2. Сви наставни материјали планираних за час
Презентација у уводном делу часа има следећи садржај:
9
10
11
Наставни листићи за средишњи део часа
Задатак 1. Међу датим једначинама издвој све оне које имају бар једно исто
решење (укупно их има 3):
1) 9𝑥 + 6𝑥 = 2 ∙ 4𝑥
2) 4𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0
3) (11𝑥 − 11)2 = 11𝑥 + 99
4) 2𝑥−1 = 16
5) 4√𝑥−2 + 16 = 10 ∙ 2√𝑥−2
Задатак 2. Одреди скуп решења који задовољава сваку од наведених неједначина:
a) 23−6𝑥 > 1
1 𝑥 1
b) (3) > 9
c) 52𝑥+1 > 5𝑥 + 4
d) 2𝑥 + 2−𝑥+1 − 3 < 0
12
4. Корелација са другим предметима или садржајима
Постоји корелација обрађене теме са физиком и хемијом. Од ученика се очекује да у домаћем раду
повежу пригушене осцилације и радиоактивни распад са експоненцијалном функцијом. Битно је да уоче
неке од примера примене. Рецимо, уколико у току осциловања долази до губитка енергије (силе трења,
отпора средине...) осцилације су пригушене и амплитуде се временом смањују, до коначног престанка
осцилација, што се графички може представити као на слици 1. Битно је да примете тренд
експоненцијалне функције на графику на основу чега се могу даље изводити закључци о понашању
осцилација.
Слика 1.
С друге стране, проучавајући закон радиоактивног распада проматраће колико ће се радиоактивних
атомских језгара распасти у неком узорку радиоактивне материје у одређеном временском интервалу.
Тада је битно да уоче да се број нераспаднутих језгара експоненцијално смањује у току времена и да се
за израчунавање истих користи знање из целе области експоненцијалних функција које се односи и на
експоненцијалне једначине и експоненцијалне неједначине.
Идеја је да ученици самостално проналазе примену јер на располагању имају различите изворе
(интернет, уџбеници) и с обзиром да се ова област из Хемије и Физике проучава након усвојеног знања из
области експоненцијалних функција.
13
III. МЕТОДЕ ЗАКЉУЧИВАЊА
Анализа: С обзиром анализом можемо да рашчлањујемо целину на делове, проучавамо делове и након тога
изводимо закључке, односно проблем сводимо на једноставније проблеме, ову методу закључивања
планирамо да применимо на следећи начин:
Кроз оба задатка која буду рађена у средишњем делу часа, анализом смо рашчланили проблем налажења
истих решења у првом задатку, односно скуп решења који задовољава све неједнакости у другом задатку, тако
што се проблем заправо своди на решавање појединачних експоненцијалних једначина, односно
појединачних експоненцијалних неједначина, а након тога се доноси закључак о решењима која је једноставно
упоредити.
Генерализација и специјализација: На предавањима је показано да за експоненцијалну функцију важи
𝑏 𝑥 > 0, 𝑥 ∈ 𝑅 и 𝑏 𝑥 = 𝑏 𝑦 x=y јер је експоненцијална функција бијективна.
Специјално, 𝑏 𝑥 = 1 x=0
Стога, ученици приликом решавања задатака не морају да доказују наведено, већ у поступку решавања
задатака да искористе већ показано. Специјализацијом се скраћује корак у поступку.
Аналогија: Код решавања експоненцијалних једначина и неједначина, увођењем смене у појединим задацима
се проблем своди на решавање квадратне једначине, односно неједначине, па се аналогија уочава у поступку
решавања таквих задатака.