I.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ЧАСУ

ПОДРУЧЈЕ РАДА: Гимназија

ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ: општи тип

РАЗРЕД: 2.разред

НАСТАВНА ТЕМА/ОБЛАСТ: Експоненцијална и логаритамска функција

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Експоненцијалне једначине и неједначине

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ: 2.МА.1.1.5., 2.МА.1.1.6., 2.МА.2.1.6., 2.МА.3.1.4., 2.МА.3.1.5.

Утврђивање и продубљивање знања о поступцима решавања експоненцијалних једначина

ЦИЉЕВИ ЧАСА: и неједначина. Проширивање знања о примени експоненцијалне функције у свакодневном
животу.

По заршетку часа ученик ће бити у стању да реши једноставне експоненцијалне једначине и

ИСХОДИ ЧАСА: неједначине. При решавању задатака ће умети да у зависности од постављених услова
дискутује решење, као и да графички представи решење експоненцијалне неједначине.

презентација за уводни део часа, наставни листићи са задацима за средишњи део

часа, визуелно-аудитивна средства (видео снимак и линк ка интерактивном
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
графику), В.Мићић,Ж.Ивановић, С.Огњановић: Збирка задатака из математике
за 2.разред средње школе,Завод за Уџбенике и наставна средства, Београд

потребно обезбедити поред табле и маркере за писање,сунђер, пројектор и

ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ:
рачунар за наставу

УЧЕНИКОВА СРЕДСТВА: свеска, оловка, гумица

1
 II. ТОК ЧАСА СА ДЕТАЉНОМ РАЗРАДОМ
УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Трајање: 5 минута

Наставне методе и
Дијалошка метода, фронтални облик рада
облици рада:

На почетку часа, наставник уз помоћ пројектора и рачунара покреће припремљену

презентацију ради подсећања основних својстава експоненцијалне функције и
експоненцијалне једначине. Питања наставника прате садржај презентације.
 Како се дефинише експоненцијална функција? Пронађите тачан исказ међу
понуђеним одговорима.
Очекиван одговор: Тачан је исказ под б.
Наставник кликом означава тачан одговор и поставља питање:
 Зашто преостала два исказа нису тачна?
Очекиван одговор: У делу а) недостаје услов да је b различито од 1, а у делу под ц)
недостаје реч „позитиван“ за дати параметар.
 Који приказ функција одговара графику експоненцијалне функције
узимајући у обзир да ли је основа већа или мања од 1?
Очекиван одговор: Приказ по ц) је тражени приказ.
 Којом бојом је приказана експоненцијална функција уколико је основа
мања од 1, а којом за основу већу од 1?
Очекиван одговор: Црвеном бојом је назначена функција за основу између 0 и 1, а
љубичастом бојом за основу већу од 1.
Ток:
Након тога, наставник поставља питање:
 Како дефинишемо експоненцијалну једначину?
Очекивани одговор: Експоненцијалну једначину дефинишемо на следећи начин:
𝑏 𝑥 = 𝑎, где су 𝑎 и 𝑏 позитивни реални бројеви и 𝑏 ≠ 1
Наставник потом додаје подсетник на то да су две експоненцијалне функције
једнаке уколико су им експоненти једнаки и да је експоненцијална функција
позитивна функција за све елементе из домена. Затим поставља следећа питања,
пратећи последњи слајд на презентацији:
 Којом бојом је назначена функција која је монотоно опадајућа, а којом
монотоно растућа функција?
Очекиван одговор: Црвеном бојом је назначена монотоно опадајућа функција, а
љубичастом моното растућа.
 Како гласе услови за монотоност приказаних функција који користимо
приликом решавања експоненцијалних неједначина?
Очекиван одговор: 𝑏 𝑓(𝑥) ≥ 𝑏 𝑔(𝑥)  f(x) ≤ 𝑔(𝑥) и
𝑏 𝑓(𝑥) ≥ 𝑏 𝑔(𝑥)  f(x) ≥ 𝑔(𝑥)

Дијалошком методом, пратећи презентацију, наставник поставља питања, даје

Активности наставника:
објашњења уколико ученици не дају тачан одговор на постављено питање

2
 Ученици прате презентацију и одговарају на постављена питања; записују белешке
Активности ученика:
у свесци ради подсећања претходно наученог градива

СРЕДИШЊИ ДЕО ЧАСА

Трајање: 30 минута

Наставне методе и дијалошка и демонстративна метода, фронтални и групни облик рада

облици рада:

Наставник дели ученике у хетерогене групе од по 4-5 ученика. Сваку групу треба
да чине ученици са ниским, средњим и високим нивоом знања из дате области.
Потом, наставник дели припремљене наставне листиће са исписаним задацима и
даје упутства за групни рад која гласе:
 предвиђено време за израду задатака са подељених наставних листова је
15 минута
 Задатке рашчланити тако да сваки појединац у групи учествује, односно
уради бар један део задатка и упореди резултат са осталим члановима
 Потребно је одредити капитена групе
 Потребно је међусобно испроверавати резултате како би били сигурни у
решење задатка које ће се презентовати, није неопходно да сваки члан
уради сваки задатак у првих 15 минута у својој свесци (то ће се до краја
часа записивати)
Након предвиђених 15 минута наставник поставља питање:
 Да ли је свака група завршила израду задатака?
Очекиван одговор: Да. (Уколико је одговор не, продужити минут или два до
презентације радова испред табле)
Најпре наставник дискутује решење задатка 1, проверавајући да ли су све групе
добиле исти резултат. Испред табле излаже решење она група која је добила
Ток: добро решење уз обавезно детаљно излагање и записивање решења задатка.
Задатак 1. Међу датим једначинама издвој све оне које имају бар једно исто
решење (укупно их има 3):
1) 9𝑥 + 6𝑥 = 2 ∙ 4𝑥
2) 4𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0
3) (11𝑥 − 11)2 = 11𝑥 + 99
4) 2𝑥−1 = 16
5) 4√𝑥−2 + 16 = 10 ∙ 2√𝑥−2
Очекивани одговор: Треба издвојити једначине под 1),2) и 3) јер им је једно
решење x=0. Од ученика се очекује да распишу задатке на табли на следећи начин,
с тим да напомене објашњавају у корацима у којима је то потребно:
1. 9𝑥 + 6𝑥 = 2 ∙ 4𝑥
32𝑥 + (3 ∙ 2)𝑥 = 2 ∙ 22𝑥 У овом кораку делимо једначину са 32𝑥
2 𝑥 2 2𝑥 2 𝑥
1+ (3) =2∙ (3) Сада уводимо смену (3) = 𝑡
1 + 𝑡 = 2 ∙ 𝑡2
2 ∙ 𝑡2 − 𝑡 − 1 = 0 Сада решавамо добијену квадратну једначину
1±√1+8
𝑡1,2= 4
𝑡1 =1
1
𝑡2 =− Ово решење се не разматра даље јер експоненцијална функција је
2

3
 увек позитивна, па враћамо смену само за t1
2 𝑥
( ) =1
3
2 𝑥 2 0
( ) =( )
3 3
𝑥=0
2. 4𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0
22𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0 Сада уводимо смену 2𝑥 = 𝑡
2
𝑡 − 5𝑡 + 4 = 0 Сада решавамо добијену квадратну једначину
5±√25−16
𝑡1,2= 2
𝑡1 =1
𝑡2 =4
Враћамо смене:
2𝑥 = 1
𝑥=0
2𝑥 = 4
𝑥=2
3. (11𝑥 − 11)2 = 11𝑥 + 99 Уводимо смену 11𝑥 = 𝑡
2
(𝑡 − 11) = 𝑡 + 99
𝑡 2 − 22𝑡 + 121 − 𝑡 − 99 = 0
𝑡 2 − 23𝑡 + 22 = 0
Сада решавамо добијену квадратну једначину
23±21
𝑡1,2= 2
𝑡1 =1
𝑡2 =22
Враћамо смене:
11𝑥 = 1
𝑥=0
11𝑥 = 22
𝑥 = 𝑙𝑜𝑔11 22
4. 2𝑥−1 = 16
2𝑥−1 = 24
𝑥−1=4
𝑥=5
5. 4√𝑥−2 + 16 = 10 ∙ 2√𝑥−2
Због корена у једначини записујемо услов за област дефинисаности:
𝑥−2≥0⇒𝑥 ≥2
√ 𝑥−2
Уводимо смену 2 =𝑡
𝑡 2 + 16 = 10𝑡
𝑡 2 − 10𝑡 + 16 = 0
Сада решавамо добијену квадратну једначину
10±6
𝑡1,2=
2
𝑡1 =8
𝑡2 =2
Враћамо смене:

2√𝑥−2 = 8

4
2√𝑥−2 = 23
√𝑥 − 2 = 3
𝑥−2=9
𝑥 = 11
2√𝑥−2 = 2
√𝑥 − 2 = 1
𝑥−2=1
𝑥 = 3 Оба решења су „добра“ јер припадају области дефинисаности.

Након расписивања и објашњавања задатка 1, наставник прозива групе да

представе решење другог задатка на табли.
Задатак 2. Одреди скуп решења који задовољава сваку од наведених неједначина:
a) 23−6𝑥 > 1
1 𝑥 1
b) (3) > 9
c) 52𝑥+1 > 5𝑥 + 4
d) 2𝑥 + 2−𝑥+1 − 3 < 0
1
Очекивани одговор : Тражени скуп је скуп ( , 1).
2

Наставник прозива капитена групе која се добровољно јавила,а има тачно решење
да представи део свог решење на табли. Од ученика се очекује да распише
поступак решавања свих неједначина. Пожељно би било да по сегментима свака
група учествује, односно да се и расписивање и објашњавање задатака на табли
рашчлани тако да сваки капитен бар један део презентује. Решења неједначина су:
a) 23−6𝑥 > 1
23−6𝑥 > 20 Како је основа већа од 1, знак неједнакости остаје непромењен
3 − 6𝑥 > 0
3 > 6𝑥
1
>𝑥
2

1 𝑥 1
b) (3) > 9
1 𝑥 1 2
(3) > (3) Како је основа мања од 1, знак неједнакости се мења

𝑥<2
c) 52𝑥+1 > 5𝑥 + 4
5 ∙ 52𝑥 − 5𝑥 − 4 > 0 Уводимо сада смену 5𝑥 = 𝑡
5 ∙ 𝑡 2 − 𝑡 − 4 > 0 Решавамо добијену квадратну неједначину
1±9
𝑡1,2=
10
𝑡1 = 1
4
𝑡2 = − 5 Ово решење се не разматра јер је експоненцијална функција
ненегативна за све елементе из домена
5𝑥 = 1
𝑥 = 0 , a како посматрамо оне вредности непознате за које је 5 ∙ 𝑡 2 − 𝑡 − 4 > 0
следи да 𝑥 ∈ 𝑅

5
 d) 2𝑥 + 2−𝑥+1 − 3 < 0
2
2𝑥 + 2𝑥 − 3 < 0 Помножимо целу неједначину са 2x
22𝑥 − 3 ∙ 2𝑥 + 2 < 0 Уводимо смену t=2x
𝑡2 − 3 ∙ 𝑡 + 2 < 0 Решавамо добијену квадратну једначину
3±1
𝑡1,2= 2 + +
𝑡1 = 1
1
- 2
𝑡2 = 2

Сада посматрамо интервал (1,2), односно наш параметар t припада том

интервалу, па је:
𝑡>1 и 𝑡<2
2𝑥 > 1 2𝑥 < 2
односно, 𝑥 ∈ (0,1)

Након што капитени испишу решења неједначина из другог задатка, наставник

поставља питање: Како ћемо одредити скуп решења која задовољавају сваку
наведену неједначину?
Очекивани одговор: Добијена решења ћемо приказати на бројевној правој и
уочити тражени скуп. Потом се очекује од ученика да неко од њих на табли
прикаже добијена решења на следећи начин:

Након цртања бројевне праве од ученика се очекује да уоче да је тражени скуп

1
( , 1) .
2
Након излагања решења датих задатака, наставник наглашава како је веома
битна добра сарадња унутар једне групе, односно тимски рад како би се за
кратко време успешно урадили сви задаци. Стога је веома важно да се следе
инструкције наставника и да се уради добра подела задатака унутар једне
групе.

Наставник дели ученике у хетерогене групе на основу њиховог пређашњег

показаног знања из дате области како би сваки ученик у групи био активан јер су
задаци категорисани за све ученике, од оних са ниским нивоом знања до ученика
са високим нивоом усвојеног знања. Наставник даје упутства за раду у групи,
координира активности ученика, посматра сарадњу ученика у сваком тиму и
Активности наставника:
сугерише уколико је потребно како би подела задатака унутар групе била
ефикасна. Након предвиђеног времена за израду задатака унутар група, наставник
проверава добијене резултате и прозива капитене група да излажу урађене
задатке исписивањем на табли, водећи рачуна да свака група учествује у излагању.
Поставља питања и даје додатна објашњења уколико је потребно.

Активности ученика: Ученици следе упутсва наставника за поделу у групе и рад у групи, потом бирају
капитена и унутар своје групе врше поделу задатака. Решавају задатке, а након
6
 тога наставника обавештавају о добијеним решењима. Одговарају на питања
наставника и капитен групе излаже свој део задатка испред табле. Ученици
постављају питања уколико неки део поступка наставник треба да објасни.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Трајање: 10 минута

Наставне методе и Дијалошка метода

облици рада:

Наставник у завршном делу часа одговара на додатна питања ученика уколико

постоје,а потом даје задатке за домаћи рад из Збирке, задаци: 252., 264. и 266.
Прилог:

Ток:

Потом наставник продубљује примену експоненцијалне функције и

експоненцијалних једначина и неједначина постављајући питање да ли могу да
дају неки пример из свакодневног живота када су уочили примену математике,
односно примену експоненцијалне функције.
Очекивани одговори: 1) Не. Нисмо уочили примену.
2) Можда штедња.
Наставник се потом надовезује на актуелну тему:
Вероватно сте чули да је тренутно актуелна епидемија Ковид-19 вируса у неком
периоду имала експоненцијални раст,а можда сте се и запитали на који начин
сектор за новонасталу ситуација унапред предвиђа кретање броја оболелих и
умрлих током епидемије и зашто инсистирају на вакцинацији и на који начин би
евентуално вакцинација могла да успори ширење.
Наставник потом пушта кратак видео о експоненцијалном расту и приказује
график настао на основу предвиђања о ширењу епидемије који се заснива на
7
 поређењу линеарног и ескпоненцијалног раста.
Након тога наставник наводи да ће се још сусрести са експоненцијалном
једначином и експоненцијалном неједначином у Физици и Хемији, кад буду
обрађивали тему Пригушене осцилације и Радиоактивни распад и додаје за
домаћи рад који треба да ураде кад буду обрађивали те теме. Домаћи рад треба
да садржи формулацију бар 5 задатака у којим су уочили примену стеченог знања
о експоненцијалним једначинама и неједначинама.
Напомена: Наставник може искористити и неку другу актуелну тему за приказ како
то експоненцијална функција и експоненцијалне једначине и неједначине користе
у свакодневном животу.

Наставник најпре одговара на додатна питања ученика уколико постоје. Даје

Активности наставника: упутства за израду домаћег задатка. Затим пушта видео снимак о
експоненцијалном расту.

Поставља питања наставнику уколико треба још нешто да се појасни. Одговара на

Активности ученика: постављена питања. Прати видео снимак који је наставник пустио. Бележи домаћи
задатак.
ОБАВЕЗНИ ПРИЛОЗИ

1. Изглед табле

8
2. Сви наставни материјали планираних за час
Презентација у уводном делу часа има следећи садржај:

9
10
11
 Наставни листићи за средишњи део часа

Задатак 1. Међу датим једначинама издвој све оне које имају бар једно исто
решење (укупно их има 3):
1) 9𝑥 + 6𝑥 = 2 ∙ 4𝑥
2) 4𝑥 − 5 ∙ 2𝑥 + 4 = 0
3) (11𝑥 − 11)2 = 11𝑥 + 99
4) 2𝑥−1 = 16
5) 4√𝑥−2 + 16 = 10 ∙ 2√𝑥−2
Задатак 2. Одреди скуп решења који задовољава сваку од наведених неједначина:
a) 23−6𝑥 > 1
1 𝑥 1
b) (3) > 9
c) 52𝑥+1 > 5𝑥 + 4
d) 2𝑥 + 2−𝑥+1 − 3 < 0

Наставни материјал за завршни део часа су видео и линк.

3. Мапа појмова и тврђења коришћених на часу

 Експоненцијална функција је функција облика f(𝑥) = 𝑏 𝑥 , где је b,основа, позитиван параметар
различит од 1, а x ∈ 𝑅 ;
 Једначина облика 𝑏 𝑥 = 𝑎, где су 𝑎 и 𝑏 позитивни реални бројеви и
𝑏 ≠ 1 назива се експоненцијална једначина.
За експоненцијалну функцију важи
𝑏 𝑥 > 0, 𝑥 ∈ 𝑅
𝑏 𝑥 = 𝑏 𝑦  x=y
Специјално, 𝑏 𝑥 = 1  x=0
 За функцију f из скупа X у скуп Y се каже да је бијективна ако за свако y из Y постоји тачно једно x
из X, такво да је f(x) = y.
 Функција 𝑦 = 𝑏 𝑥 , 0 < 𝑏 < 1 је монотоно опадајућа
𝑏 𝑓(𝑥) ≥ 𝑏 𝑔(𝑥)  f(x) ≤ 𝑔(𝑥) (1)
 Функција 𝑦 = 𝑏 𝑥 , 𝑏 > 1 је монотоно растућа
𝑏 𝑓(𝑥) ≥ 𝑏 𝑔(𝑥)  f(x) ≥ 𝑔(𝑥) (2)
 Својства (1) и (2) се примењују приликом решавања експоненцијалних неједначина
 Квадратна једначина је полиномна једначина другог степена. Имплицитни облик потпуне
квадратне једначине гласи: 𝑎𝑥 2 + 𝑏𝑥 + 𝑐 = 0
где је a ≠ 0. (За a = 0, једначина постаје линеарна.) Слова a, b, и c се називају коефицијентима:
квадратни коефицијент a је коефицијент уз x2, линеарни коефицијент b је коефицијент уз x, а c је
слободан члан. Квадратна једначина увек има два решења. Квадратна једначина
са реалним (или комплексним) коефицијентима има два (не обавезно различита) решења, која се
називају коренима. Решења могу бити реална или комплексна, а дата су формулом:
−𝑏±√𝑏2 −4𝑎𝑐
𝑥1,2= 2𝑎

12
4. Корелација са другим предметима или садржајима
Постоји корелација обрађене теме са физиком и хемијом. Од ученика се очекује да у домаћем раду
повежу пригушене осцилације и радиоактивни распад са експоненцијалном функцијом. Битно је да уоче
неке од примера примене. Рецимо, уколико у току осциловања долази до губитка енергије (силе трења,
отпора средине...) осцилације су пригушене и амплитуде се временом смањују, до коначног престанка
осцилација, што се графички може представити као на слици 1. Битно је да примете тренд
експоненцијалне функције на графику на основу чега се могу даље изводити закључци о понашању
осцилација.

Слика 1.
С друге стране, проучавајући закон радиоактивног распада проматраће колико ће се радиоактивних
атомских језгара распасти у неком узорку радиоактивне материје у одређеном временском интервалу.
Тада је битно да уоче да се број нераспаднутих језгара експоненцијално смањује у току времена и да се
за израчунавање истих користи знање из целе области експоненцијалних функција које се односи и на
експоненцијалне једначине и експоненцијалне неједначине.
Идеја је да ученици самостално проналазе примену јер на располагању имају различите изворе
(интернет, уџбеници) и с обзиром да се ова област из Хемије и Физике проучава након усвојеног знања из
области експоненцијалних функција.

13
 III. МЕТОДЕ ЗАКЉУЧИВАЊА

Анализа: С обзиром анализом можемо да рашчлањујемо целину на делове, проучавамо делове и након тога
изводимо закључке, односно проблем сводимо на једноставније проблеме, ову методу закључивања
планирамо да применимо на следећи начин:
Кроз оба задатка која буду рађена у средишњем делу часа, анализом смо рашчланили проблем налажења
истих решења у првом задатку, односно скуп решења који задовољава све неједнакости у другом задатку, тако
што се проблем заправо своди на решавање појединачних експоненцијалних једначина, односно
појединачних експоненцијалних неједначина, а након тога се доноси закључак о решењима која је једноставно
упоредити.
Генерализација и специјализација: На предавањима је показано да за експоненцијалну функцију важи
𝑏 𝑥 > 0, 𝑥 ∈ 𝑅 и 𝑏 𝑥 = 𝑏 𝑦  x=y јер је експоненцијална функција бијективна.
Специјално, 𝑏 𝑥 = 1  x=0
Стога, ученици приликом решавања задатака не морају да доказују наведено, већ у поступку решавања
задатака да искористе већ показано. Специјализацијом се скраћује корак у поступку.
Аналогија: Код решавања експоненцијалних једначина и неједначина, увођењем смене у појединим задацима
се проблем своди на решавање квадратне једначине, односно неједначине, па се аналогија уочава у поступку
решавања таквих задатака.

IV. ПРИНЦИПИ НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ

Принцип научности : није примењен
Принцип примерености : Примењен је принцип примерености јер су наставни садржаји прилагођени
узрасту ученика 2.разреда Гимназије. Коришћена је званична Збирка задатака издата од стране Завода за
Уџбенике и наставна средства. Притом, оформљене су хетерогене групе ученика, а задаци садрже сегменте
и који су по захтевима тежи и који су по захтевима лакши за решавање и разумевање.
Принцип систематичности и поступности у настави: Примењен је принцип поступности и систематичности
јер је на почетку часа поновљено већ научено градиво, потом се већи проблем решавања задатака
рашчланио на мање проблеме.
Принцип очигледности: није примењен
Принцип интереса и свесне активности ученика у настави: Наставни рад се планира тако да сваки ученик
буде ангажован унутар групе у групном облику рада, јер су задаци категорисани у више нивоа. Рад није
монотон јер је неопходна добра подела задатака унутар тима да би се у предвиђеном року завршио
задатак, стога ученици унутар групе раде различите задатке, па пореде решења да би извели главни
закључак који се тражи у задатку.
Принцип трајности усвајања знања, вештина и навика : није примењен
Принцип индивидуализације наставног рада : Овај принцип је примењен јер се планира активност сваког
појединца унутар групе и задаци су категорисани за ученике са различитим нивоом знања (лакши и тежи за
решавање).
Принцип савремености и историје : Овај принцип је примењен јер се у завршном делу часа планира
повезивање актуелних дешавања (ширење ковид-19) са експоненцијалним растом и експоненцијалном
функцијом, где експоненцијалне једначине и неједначине представљају њену подобласт у плану и
програму.
Принцип економичности и рационализације знања: Овај принцип је примењен јер је унапред припремљен
наставни садржај у виду презентације за уводни део часа (није неопходно све записивати поново на табли).
С друге стране, планирану активност у средишњем делу часа прате наставни листови са два задатка унапред
припремљени како ученици не би морали да преписују текстове задатака у свеске,а притом већи број
задатака је састављен и биће урађен за кратко време због групног рада, хетерогених група и поделе
активности унутар групе.
14