Razvoj pojmova (Vigotski)

1

Po Vigotskom, pravi pojmovi formiraju se tek na poetku adolescentnog perioda, a kod mlae dece
postoje psiholoke tvorevine koje su samo funkcionalni ekvivalenti pojmova (tj. takve tvorevine koje
za dete u toku reavanja zadatka imaju istu onu funkciju koju kod adolescenata i odraslih imaju
pojmovi, ali se po psiholokim svojstvima bitno razlikuju od pojmova).
Vigotski razlikuje tri tipa grupisanja:
Sinkreti Retko se sredu iznad 6 godina, na niim uzrastima su znatno edi. To su, u stvari,
neoformljene i neureene mnoine predmeta gde je teko sagledati po kom obeleju su predmeti
stavljeni u odreene grupe. Najede se razvrstavanje vri na osnovu nekakvih subjektivnih utisaka
(veza izmeu utisaka i misli uzima se kao stvarna veza izmeu predmeta). Samo u izvesnoj meri u
sinkretima dolaze do izraaja objektivne veze izmeu predmeta, npr. prostorni odnosi.
U ovoj fazi znaenje rei je u stvari jedno difuzno ime za difuznu, neodreenu gomilu predmeta.
Kompleksi Kompleksi su dominantan oblik grupisanja kod dece sve do adolescentnog perioda.
Za razliku od sinkreta, u kojima se grupisanje vri na osnovu subjektivnih veza, kod kompleksa se
predmeti grupiu na osnovu stvarnih, objektivnih veza, ali su ipak te veze bitno razliite od onih koje
sredemo kod pojmova, tj. zakoni kompleksivnog miljenja se bitno razlikuju od onih po kojima
funkcionie pojmovno miljenje.
Osnovna specifinost kompleksa u poreenju sa pojmovima jeste to veze meu predmetima nisu
apstraktne i logike nego su konkretne i faktike. A poto su faktike veze meu predmetima veoma
arolike, iz toga sledi da se razliiti elementi mogu ukljuivati u komplekse na osnovu razliitih
obeleja, to znai da ne postoji jedan princip razvrstavanja koji se dosledno sprovodi, ved se stalno
skae sa jednog principa na drugi. Usled toga, elementi ulaze u kompleks kao realne, individualne
jedinke, sa svim svojim posebnim obelejima, i kompleks ne stoji iznad elemenata kao optija
kategorija, ved se sliva sa elementima.
Imenovati predmet u kompleksivnom miljenju znai dati skupno ime jednoj konkretnoj grupi
predmeta koji su meusobno povezani na osnovu razliitih faktikih srodnosti.
Vigotski je opisao slededih pet tipova kompleksa:
Asocijativni kompleks: jezgro je jedan elemenat, a drugi mu se pridruuju po razliitim asocijativnim
linijama (npr. po boji, obliku, po slinosti ili kontrastu itd.).
Kolekcija: takav kompleks kod koga se elementi uzajamno dopunjuju, grupa sastavljena od predmeta
svih boja ili svih oblika, i u jednoj grupi se ne ponavljaju isti primerci. Kolekcija moe biti slina
asocijativnom kompleksu, naroito ako se dopunjavanje ne vri samo na osnovu jednog, ved na
osnovu vie obeleja (da budu zastupljene sve boje, svi oblici, npr.).

1
Preuzeto iz Ivi, I., Ignjatovi-Savi, N., Rosandi, R.: Prirunik za vebe iz razvojne psihologije,
SDPS, 1989.
U realnom ivotu dete se srede sa grupisanjima predmeta koja po svojoj prirodi predstavljaju
kolekcije (npr. delovi odede, pribor za jelo, itd.).
Difuzni kompleks: ovaj kompleks formiran je na osnovu nejasno odreenog obeleja. Npr. dete
najpre grupie predmete po boji, a potom u istu grupu svrstava i one koji su perceptivno bliski njima
(npr. crvena ruiasta narandasta...). Ili se, npr. uzmu trouglovi, pa im se pridrue trapezi kao
difuzno slini, trapezima se pridrue etvorougli, ovima vieugli itd. Ustvari, grupisanje se vri na
osnovu neodreenog utiska nekakve optosti meu elementima, usled ega je difuzni kompeks
nejasno ogranien i u naelu se moe beskrajno proirivati (slino kao i lanani kompleksi).
Lanani kompleks: to je onaj tip kompleksa gde dete uzme jedan elemenat, pa mu pridrui drugi na
osnovu jednog obeleja (npr. da po boji bude slian prvom), a tredi elemenat pridruuje drugom po
nekom novom obeleju (npr. i drugi i tredi su trouglasti) i tako se po lancu prelazi sa jednog obeleja
na drugo. Ovo je ustvari najistiji vid kompleksa, jer se grupisanje vri jasno na osnovu objektivnih
svojstava elemenata, ali nema jednog dosledno primenjenog merila grupisanja, ved se stalno skae
sa jednog faktikog obeleja na drugo (nema strukturnog jezgra grupisanja), tako da su svaka dva
susedna elementa u lancu povezana na osnovu razliitog obeleja.
Pseudo-pojmovi: ovo je najrazvijeniji i najedi vid kompleksivnog miljenja. U svakodnevnom ivotu
deteta pseudo-pojmovi nastaju zbog toga to dete ne formira samostalno svoja grupisanja, nego to
ini pod uticajem odraslih, i naroito pod uticajem verbalnog oznaavanja (jedno zajedniko ime za
grupu razliitih predmeta ved sugerie njihovo grupisanje). I tako, dete moe da napravi isto
grupisanje kao i odrasli, ali da do toga doe razliitim putem. Na taj nain dobijamo grupisanje koje
obuhvata isti krug predmeta kao i pojmovno grupisanje (npr. dete stavi u jednu grupu sve trouglove,
ili sve vede i visoke figure), ali se do tog istog rezultata dolo razliitim putem (odrasli pomodu
apstraktnog obeleja "trougao", a dete pomodu perceptivne slinosti).
Pojmovi Pravi pojmovi se po Vigotskom pojavljuju tek na poetku adolescentnog perioda. Oni s e
razlikuju od kompleksa po nizu obeleja: grupisanje se vri na osnovu apstraktno izdvojenog
obeleja, tokom celog grupisanja subjekt se pridrava jedinstvenog merila grupisanja, pa su grupe
jasno odreene po obimu i obuhvataju samo one elemente koji zadovoljavaju jedinstveno merilo.
Postoji jasan logiki odnos izmeu opteg i pojedinanog (pojedinano ulazi u grupu kao apstraktni
elemenat i gubi svoja individualna svojstva), re je oznaka samo za opte (zajedniko) svojstvo na
osnovu koga je izvreno grupisanje, postoji hijerarhija pojmova po optosti.
U eksperimentalnoj situaciji pojmovno grupisanje se ispoljava tako to subjekt ved u toku reavanja
zadatka izdvaja pojedina obeleja ("sada du da ih grupiem po visini"), to u odreenoj fazi reavanja
dolazi do neke vrste aha-doivljaja (kada subjekt uvidi koje je obeleje relevantno), pa se ostatak
grupisanja vri brzo i bez pogreke, to je subjekt u stanju da kod ponovljenog grupisanja odmah
izvri pravilno razvrstavanje, to ume da eksplicira merila razvrstavanja, moe da vri transfer, da
pronae nove elemente koji bi spadali u datu grupu, itd.