Godisnjak Psihologija 2011

()

18000
2
godisnjak.psi@filfak.ni.ac.rs
Copyright

.

Vol. 8, No. 10, 2011
2011.
Neorofizioloke osnove panje

Vol. 8, No 10, 2011 . 725
Milkica Nei
UDK 159.952
159.91

: 17. 11. 2011.
Univerzitet u Niu
Medicinski fakultet Ni
Jelena Kosti
Klinika za zatitu mentalnog zdravlja Ni
Svetlana ievi
Univerzitet u Beogradu
Saobraajni fakultet Beograd
Laboratorija za saobraajnu psihologiju i ergonomiju
Vladimir Nei
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet Ni
NEUROFIZIOLOKE OSNOVE PANJE1

Apstrakt
Panja je usmeravanje mentalne aktivnosti na odreeni sadraj i zanemarivanje
ostalih sadraja koje registruju naa ula. Panja predstavlja kompleksan entitet u iju
su realizaciju ukljueni svi elementi centralnog nervnog sistema, od onih najjednostavnijih perifernih struktura (ula), pa sve do najsloenijih centralnih modanih struktura (modani centri i putevi). Neuronsku mreu sistema panje ine retikularno-aktivacijska, osetno saznajna, limbiko-motivacijska i izvrno-motorina komponenta.
Prema modelu panje koji je postulirao LaBerge tri aktivna mesta mozga povezana
triangularnim krugom panje odgovaraju trima aspektima panje: mesto kontrole u
prefrontalnom korteksu, mesto ekspresije panje u okcipitotemporalnom korteksu i
mehanizam pojaanja posredstvom indirektnih veza preko talaminih jedara. Neurofiziologija ciljem voene ili endogene orijentacije predstavljena je dorzoparijetalnom
mreom, a stimulusom voena ili egzogena orijentacija predstavljena je ventroparijetalnom neuronskom mreom. Panja je u osnovi svih ostalih kognitivnih funkcija. U
radu se razmatra odnos panje i svesti. Neuralni korelati svesti mogu se definisati kao
minimalni nervni mehanizmi koji su zajedno dovoljni za bilo koji specifini svesni
percept. U radu se razmatraju i neurotransmiterski sistemi, posebno acetilholin, noradrenalin i dopamin koji imaju vanu ulogu u panji.
Klune rei: Panja, neurofiziologija, neurotransmiteri
Neurofizioloke osnove panje

Panja je proces kojim organizmi odabiraju odgovarajuu informaciju na koju se
fokusiraju za ubrzanu obradu (esto u smislu odnosa signalbuka) i integraciju. Panja
se obino razmatra kroz tri aspekta: orijentacija, filtriranje i pretraivanje, i moe se
1
Rad je finansiran sredstvima ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije u

okviru rada na projektima 179002d, 36006 i 36022.
Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei
fokusirati samo na jedan izvor informacije ili podeliti izmeu nekoliko. Najjednostavniji nain selekcije izmeu nekoliko stimulusa je orijentacija naih senzornih receptora
ka jednom setu stimulusa i odvraanje panje od drugih. Vienje ili uvenje obino
nisu pasivni, ve pre, aktivno gledanje ili sluanje u nameri da se vidi ili uje. Prototip
orijentacionog refleksa je orijentacioni odgovor psa ili make na iznenadni zvuk. ivotinja brzo prilagoava svoje ulne organe, usmerava ui i pogled, glavu i/ili telo, tako
da moe optimalno skupiti informacije o dogaaju. Odgovori poput usmeravanja oka u
pravcu zvuka ili perifernog pokreta, kao i podeavanja poloaja tela, promene provodljivosti koe, dilatacije zenica, pada frekvencije srca, prestanka disanja, konstrikcije
perifernih krvnih sudova dogaaju se automatski i skupa se oznaavaju kao refleks
orjentacije. Otvoreni odgovor orijentacije na iznenadnu promenu u sredini obino je
udruen sa drugim, odgovorom orijentacije koji se ne vidi, usmeravanjem panje na
dogaaj ili objekt koji je pobudio refleks. Ova nevidljiva orijentacija panje zove se
skrivena orijentacija. Kombinacija skrivene i otvorene orijentacije na dogaaj obino
vodi optimalnoj percepciji dogaaja, ukljuujui bru identifikaciju i svest o njenom
znaaju: npr., moemo pokretati oi ka objektu (overt attention) ili premetati panju
ka njemu bez pokretanja oiju (covert attention).
Kada se panja usmeri na odreeno mesto u prostoru onda je to fokalna ili
spacijalna panja, a kada se usmeri na odreeni objekat, bez obzira da li je vizuelni,
auditivni, somatosenzorni, mirisni ili je re o ukusu, naziva se na objekt usmerena
panja. Bez obzira da li se radi o mestu ili objektu, opseg fokusa panje moe se
kontrolisati na ciljem ili stimulusom voen nain. to je vei opseg irenja panje
manje je efikasna obrada informacija u toj oblasti (Laberge i Brown, 1989). to je
stimulus udaljeniji od centra regiona na koji se obraa panja manje je efikasna obrada (Eriksen i St. James, 1986). Ovaj efekat se naziva gradijent panje.
Panja deluje kao filter izdvajajui vie informacija iz stimulusa na koji se
obraa panja i suprimujui informacije koje se izdvajaju iz stimulusa na koji se ne
obraa panja. Supresija moe biti tako velika da izazove slepilo zbog nepanje, koje
se odnosi na sve modalitete. Izgleda da se filtriranje panje odvija uz aktivnost pulvinara talamusa (Slika 1) pod instrukcijom drugih, verovatno frontalnih, kortikalnih
oblasti kao to je frontalno ono polje (FOP) (LaBerge, 1995). Smatra se da je pulvinar subkortikalna oblast vana za ukljuivanje panje i pokazuje poveanu aktivnost
kada se panja mora koristiti kao filter ometajuih stimulusa (Corbetta i sar., 1991;
LaBerge i Buchsbaum, 1990).
Slika 1. Tri aktivna mesta mozga povezana triangularnim krugom panje

(modifikovano prema LaBerge, 1998).
Panja predstavlja kompleksan entitet u iju su realizaciju ukljueni svi elementi centralnog nervnog sistema, od onih najjednostavnijih perifernih struktura
(ula), pa sve do najsloenijih centralnih modanih struktura (modani centri i putevi). LaBerge smatra da je panja izraena relativnim ubrzanjem toka informacija
u osobitim putevima u odnosu na tok u okolnim putevima. Danas se pod panjom
podrazumeva vie hijerarhijski organizovanih komponenti (procesa) razliite sloenosti, zavisnih od razliitih i hijerarhijski organizovanih modanih struktura. Tri
aktivna mesta mozga povezana triangularnim krugom panje odgovaraju trima aspektima panje: mesto kontrole u prefrontalnom korteksu, mesto ekspresije panje
u okcipitotemporalnom korteksu i mehanizma pojaanja posredstvom indirektnih
veza preko talaminih jedara (LaBerge, 1998). Retikularna jedra talamusa su integralni deo triangularnog kruga. Ona su esencijalna za kompletno razumevanje ovog
modela (Newman, 1998).
Slika 2. Motivaciona kontrola triangularnog kruga (modifikovano prema LaBerge, 2000)
Model je na strani tane lokalizacije nasuprot ekvipotencijalnog pogleda

na funkciju visoko podeljenog mozga u kome odvojene oblasti mozga izvode odreene modane funkcije. Pravougaonici koje prezentuju kortikalna mesta kontrole i
ekspresije mogli bi se interpretirati ne kao tano lokalizovano kodiranje ovih funkcija, ve pre kao proireno kodiranje ovih funkcija.
Tako se ovo kontrolno mesto mnogo vie iri (ali ne potpuno) kroz frontalnu
koru kao proirena mrea, gde osobita kolumna moe uestvovati u kodiranju mnogo razliitih kognitivnih ajtema. Mesto ekspresije u posteriornom korteksu ne mora
biti tano lokalizovano na klasteru kolumna, ali takoe moe ukljuiti aktivaciju
kolumni na niim nivoima ekstrastrijatne hijerarhije.
Dva reciprona trouglasta kruga reprezentuju odozdonavie i odozgonanie
tok signala sa ekspresije panje u posteriornoj kori ka kontroli panje u prednjem
korteksu. Izlaz iz bazalnih ganglija tonino inhibie odozdonavie trouglasti krug
indirektnim putem preko talamusa, ali je ova inhibicija blokirana ako objekt panje (kodiran na mestu ekspresije panje) aktivie neurone bazalnih ganglija, koji
reprezentuju motivaciono interesovanje za objekt. Blokiranje inhibicije talamusa
bazalnim ganglijama omoguuje da se kolumne kontrole panje aktiviu signalima
odozdonavie i da odgovaraju nastavljanjem aktivacije izvora ovih odozdonavie
9
signala na mestu ekspresije panje. Signali koji protiu ovom petljom dva trouglasta
kruga tako produavaju stanje panje.
Neuronska mrea koja ini sistem panje je retikularno-aktivacijska komponenta
(ascendentni retikularni aktivirajui sistem (ARAS) i intralaminarna jedra (ILN)) koja
omoguuju dovoljan stupanj poviene budnosti, osetno saznajna (polje 7 sa mapom ekstrapersonalnog prostora) komponenta, limbiko-motivacijska komponenta (polje 24)
daje motivacijsku komponentu za usmeravanje panje i izvrno-motorina (FOP direktno upravlja usmeravanjem pogleda prema zanimljivom predmetu, a okolna prefrontalna
i premotorika polja upravljaju svrsishodnim pokretima ruku i ostalih delova tela) (Slika
3). Naravno, mone uzlazne projekcije iz modanog stabla i talamusa omoguuju stanje
poviene budnosti, pa tako i procese panje. Sistem panje je mrea razdvojenih, ali
funkcionalno povezanih modanih struktura. Tako je heteromodalni parijetalni korteks
povezan s unimodalnim vidnim i somatosenzitivnim, kao i paralimbikim poljima modane kore. Prefrontalna i parijetalna heteromodalna polja se projektuju u barem 15 ciljnih
podruja modane kore. Neuronska mrea koja se odnosi na prostorne i vremenske karakteristike panje podrazumeva povezanost oblasti mozga kao to su: anteriorni (prednji) cingulum (AC), bazalne ganglije (BG), hipokampus (HC), prefrontalni (PF) korteks,
posteriorni parijetalni (PP) korteks i temporalni korteks (TC).
Slika 3. Kortikalna polja (7, FOP i 24) meusobno su tesno povezana.
Panja se moe ispitati dok ivotinja sedi u stolici neno fiksirana. Oprema za
registrovanje se postavlja kroz lobanju korienjem sterilne hiruke opreme nekoliko meseci pre poetka registrovanja podataka. Za registrovanje podataka za elektrofizioloki eksperiment mikroelektrode se postavljaju kroz tvrdu modanicu i arahnoideu u korteks. Ekran i taster za odgovor ispred majmuna koriste se za bihejvioralno
testiranje. Na ovaj nain, pojedinani neuroni mogu se pratiti dok majmun izvodi
specifine kognitivne zadatke. Pokreti oiju su dobar indikator panje kod primata.
Fiksacija oiju na metu za koju je majmun treniran da obrati panju moe se koristiti za identifikovanje neurona senzitivnih na panju. Neuroni specifinih oblasti
parijetalnog korteksa poveavaju opseg okidanja kada ivotinja fiksira na meti interesovanja i oni odravaju svoju aktivnost u toku trajanja fiksacije oima. Odgovori
ove vrste se takoe nalaze kada se majmun jednostavno fiksira test stimulus koji je
povezan sa nagradom u vidu hrane.
Provodljivost za jone odgovorna za ekscitabilnost elije udruena je i sa autoritmikim elektrinim oscilatornim odlikama. Hemijski ili elektrini sinaptiki
kontakti izmeu neurona esto imaju za rezultat oscilacije u mrei. Autoritmiki
10
neuroni mogu delovati kao pravi oscilatori (kao pejsmejkeri) ili kao rezonatori (koji
odgovaraju uglavnom na izvesne frekvencije okidanja). Pretpostavlja se da oscilacije i rezonanca u CNS-u imaju razliite funkcionalne uloge, kao to su odreivanje
optih funkcionalnih stanja (npr. spavanjebudnost ili panja), uvremenjavanje motorne koordinacije, ili specifikacija povezanosti u toku razvoja CNS-a. Pored toga
oscilacije, posebno u talamo-kortikalnim krugovima, mogu biti u vezi sa izvesnim
neurolokim ili psihijatrijskim bolestima. Moe se pretpostaviti da intrinzina elektroresponzivnost generie interna stanja koja slue kao referentni okvir, ili kontekst,
za dolazee informacije. To bi znailo da mozak ima dve razliite komponente, od
kojih je jedna privatna ili zatvorena i odgovorna za kvalitete kao to su subjektivnost i semantika, i druga otvorena komponenta koja je odgovorna za senzornomotorne transformacije u vezi sa odnosima izmeu privatne komponente i spoljnog
sveta. S tim u vezi panja i oekivanje (oba su intrinzina funkcionalna stanja) mogu
modifikovati znaaj datog senzornog stimulusa (Llins, 1988). Tako, umesto prostog
ogledala spoljnjeg sveta CNS oliava dijalog izmeu internih stanja generisanih intrinzinom elektrinom aktivnou nervnih elija i njihovih veza, to reprezentuje
interni kontekst, i informacije koje stiu u mozak iz ula. Mogue je da funkcionalna organizacija CNS-a, bazirana delom na intrinzinoj aktivnosti neurona, moe
biti klju za razumevanje prirode subjektivnosti. Intrinzina aktivnost neurona, koja
reflektuje zatvoreni referentni sistem, moe biti pozornica na kojoj se nae slike eksternog sveta konano generiu.
Proporcionalan rast protoka krvi u prednjem cingulumu sa poveanjem broja
ciljeva koje treba otkriti ukazuju da je ovo polje senzitivno za detekciju ciljeva. Prednji cingulum moe imati ulogu u razliitim aspektima panje: za semantiki sadraj,
vizuelnu lokaciju i selekciju. Veze prednjeg cinguluma sa dorzolateralnim frontalnim
korteksom, zadnjim parijetalnim renjem i suplementarnim motornim poljem bitne su
za moguu integrativnu ulogu. Treba imati u vidu da levi lateralni frontalni i zadnji
korteks uestvuju u semantikim procesima, posteroparijetalni reanj u spacijalnoj panji, a suplementarno motorno polje u planiranju pokreta.
Inhibicija povratka
Inhibicija vraanja panje na objekat prvobitne panje traje oko 2 sec i naziva
se inhibicija povratka (IP) (Posner i Cohen, 1984; Posner i sar., 1985; Tipper i sar.,
1991). To pomae potragu za informativnim objektima ili lokacijama i dogaa se za
vizuelni, auditivni i taktilni modalitet, kao to vai i za panju (Klein, 2000; Spence i
Driver, 1998; Ward, 1994) kod novoroene dece od 6 meseci (Rothbart i sar., 1990).
Iako je mogue da IP nastaje zbog inhibicije nekih motornih procesa kao to
su pokreti oiju ili manuelni odgovori (Wright i Ward, 2008), nedavni nalaz indikuje
da je takoe mogue da nervna ekspresija nastaje tokom perceptualne ili kognitivne
obrade stimulusa na poziciji prethodno usmerene panje (Prime i Ward, 2004, 2006).
11
Fenomen koktel partije

Na bunoj kokel zabavi filtriranje panje je vrlo izraeno. Ljudi sluaju konverzaciju, muziku itd. i filtriraju ostatak buke. Cherry (1953) je koristio zasenivanje za istraivanje fenomena auditivne panje. Ovom tehnikom, jedan posmatra
treba da ponovi glasno (senka) jedan od dva kontinualna govorna toka. Rezultat
zasenenja je gubitak veine informacije, u neosenenom toku izuzev ponekad za
mone direktne oznake kao to su neije ime ili glasna buka, koje mogu dovesti
do orijentacije na taj tok. Neosenena informacija, meutim, pristupa kratkotrajnoj
memoriji i moe se lako prizvati kada se osenavanje prekine.
Podeljena panja
Podela panje izmeu dva (ili vie) izvora je vrlo teka. Npr., ljudi ne mogu
lako sluati dva simultana zvuna toka ili gledati dva izvora koja se preklapaju u
toku detekcije ciljnih dogaaja u svakom, posebno kada su dva izvora prostorno odvojena. Ponekad je na dva aspekta jednog objekta mogue usmeriti panju uspeno,
ali ako dva aspekta karakteriu dva prostorno odvojena objekta izvoenje je loije
u uslovima podeljene panje (Bonnel i Prinzmetal, 1998). Takoe je lake podeliti
panju izmeu dva toka informacija u dva razliita senzorna modaliteta, kao to su
vienje i gledanje, ali ako je zadatak tei od jednostavne detekcije stimulusa koji se
pojavljuju u ovim kanalima izvoenje je jo uvek loije nego kada se obraa panja
na samo jedan kanal (Bonnel i Hafter, 1998). Kada je zadatak tei, kada je zadatak
samo u jednom modalitetu, kao to je kucanje profesionalnog daktilografa, moe se
izvesti automatski, a panja se moe podeliti bez opadanja izvoenja i samo onda
ako su modaliteti odgovora malo razliiti (npr. profesionalni daktilograf koji kuca
tekst vizuelno-manuelni u toku verbalnog odgovora uvek kada uje ime u slunom
kanalu auditivno-verbalnom). Ukoliko se fokusiramo na prostornu panju, i proces
kognicije prostora uopte, neki autori (Colby i Olson, 1999) smatraju da su za ove
funkcije odgovorna dva glavna lanca: ventralni, koji se zavrava u temporalnom
renju (oblast TE), i dorzalni, koji vodi do parijetalnog renja (oblast PG).
Panja moe biti endogeno ili egzogeno pokrenuta. Neurofiziologija ciljem
voene ili endogene orijentacije predstavljena je dorzoparijetalnom mreom, a stimulusom voena ili egzogena orijentacija predstavljena je ventroparijetalnom neuronskom mreom (Slika 4). Mrea IPS i VFK ukljuena je u kontrolu vizuelne
obrade odozgo-nanie, ali je takoe modulisana kontrolom koja je voena stimulusom. Veze izmeu TPS i IPS prekidaju tekuu kontrolu odozgo nanie kada se opazi
stimulus na koji se nije obratila panja. Bihejvioralni znaaj posredovan je direktnim
i indirektnim vezama IPS i TPS. VFK moe biti ukljuen u detekciju novog stimulusa (Corbetta i Shulman, 2002). Mogue je da su interakcije izmeu regiona mozga
dorzoparijetalne i ventroparijetalne mree posredovane sinhronizacijom njihovih
aktivnosti na razliitim frekvencijama ukljuujui posebno one u gama (3070 Hz)
i alfa (814 Hz) opsezima (Doesburg i sar., 2007; Varela i sar., 2001; Ward, 2003,
Fox i sar., 2006).
12
Slika 4. Oblasti kortikalne panje i neuronske mree (veze strelicama). VFK (IFG i MFG):
ventralni frontalni korteks (donja frontalna vijuga i srednja frontalna vijuga). FOP je izgleda
ukljueno i u voljnu orijentaciju ka auditornim i taktilnim dogaajima, parijetalnim oblastima
(IPS), odgovarajuim kortikalnim i subkortikalnim oblastima (talamus, gornji kolikulus).
Posner je jedan od prvih kognitivnih psihologa koji istrauje panju, i to vizuo-spacijalnu panju. Posner istrauje prikrivene efekte panje u vizuelnoj obradi,
tj. efekte panje koji nisu facilitirani jasnim pokretima oiju. Tipini eksperiment
ukljuuje tri lokacije na ekranu u koje gleda budan subjekt. U sredini ekrana je fiksaciona taka na koju subjekt fokusira svoj pogled. Sa obe strane fiksacione take, pod
izvesnim uglom, ekscentrino se nalaze kvadrati. U tipinom eksperimentu, subjekt
prvo fiksira fiksacionu taku. Zatim je subjekt upozoren prirastom osvetljenja u jednom od kvadrata. Ispitanik se trenira da ne odgovori na prirast osvetljenja sakadom
ili bilo kojim drugim motornim odgovorom. Konano, cilj se, u vidu zvezde, pojavi
u jednom od kvadrata. Zadatak subjekta je da odgovori na prisustvo mete, npr. pritiskom na taster, to je bre mogue. Posner je doao do rezultata sa ovom eksperimentalnom procedurom. Ukoliko se cilj pojavi u odgovarajuoj lokaciji unutar 100
msec posle znaka, obrada ove informacije se facilitira u poreenju sa uslovom gde se
meta pojavljuje na lokaciji koja nije oznaena. Ova facilitacija se meri u terminima
vremena reakcije. Tako, subjektu je potrebno due vreme za odgovor kada se meta
pojavljuje na nenaznaenoj lokaciji nego kada se pojavljuje na naznaenoj lokaciji.
Posteriorni parijetalni reanj oslobaa panju na mesto vizuelnog polupolja
istostrane lezije. Oteenje struktura srednjeg mozga (posebno gornjeg kolikula) utie na kapacitet promene panje u oba pravca pa Posner tvrdi da su ove strukture
srednjeg mozga odgovorne za aktuelni pokret sa jednog na drugo mesto panje.
Nalaz analognih lezija navode Posnera da zakljui da su delovi talamusa (pulvinar) odgovorni za operaciju ukljuenja, dok je panja na novo mesto ukljuena
nakon premetanja panje sa starog mesta.
Prednja mrea panje je tamo gde se nemodalno-specifina lingvistiki voena
informacija donosi da kontrolie panju (Posner i Raichle, 1994). Takva informacija
omoguava kontrolisano traganje za koje je potrebna panja za mete koje se ne razlikuju od distraktora oiglednim, modalno specifinim znacima.
Weissman i saradnici (2006) pokazali su da opadanje panje poinje smanjenjem
aktivnosti prednjeg cinguluma i desnih prefrontalnih regiona koji deluju odozgona13
dole za ukljuenje zadnjih senzornih regiona u zadatak obrade relevantnih informacija.

Smanjenje aktivacije dogodilo se pre stimulusa korienih za testiranje panje i udrueno je sa padom senzorne obrade u inferiornom okcipitalnom korteksu.
Prefrontalni regioni moduliu fokusiranje neposredno pre izvoenja (Slika 5).
Slika 5. Neki kortikalni regioni udrueni sa fokusiranjem i grekama panje. Strelice indikuju
reciprone funkcionalne veze izmeu prefrontalnih i parijetalnih regiona i modulaciju odozgo
nanie okcipitalnih senzornih regiona prefrontalnim korteksom. (modifikovano prema Hedden
i Gabrieli, 2006). IFG, donja frontalna vijuga; TPS, temporo-parijetalna spojnica.
Istraivanja (Hedrih i Nei, 2006) ukazuju na razlike u funkciji izmeu

hemisfera u pogledu kontrole motornih funkcija, vizuelne panje, vizuelnog traenja,
opaanja oblika, opaanja prostornih odnosa, opaanja predatora, naina obrade
slunih, olfaktivnih, taktilnih i nociceptivnih informacija.
Anomalije talasa P300 koreliu sa genetskim rizikom za SCH i konstituiu
mogui endofenotip za bolest. Smatra se da COMT (katehol-O-metil transferaza)
gen utie na kognitivno izvoenje i da je mogui gen za SCH. Za razliku od dve
prethodne studije nije naen znaajan uticaj COMT gena na amplitudu i latenciju
P300 kod 189 ispitivanih individua. Uloga COMT gena u katabolizmu dopamina
kao i u prefrontalnoj kogniciji utie na jasnu teorijsku vezu uticaja COMT Val 158
Met polimorfizma na P300 endofenotip. Raspoloivi neurofizioloki nalazi ukazuju
da je veza, ukoliko postoji, vrlo suptilna (Bramon i sar., 2006).
Odnos svesti i panje

Svest se operacionalno definie kao set dogaaja o kojima se moe izvestiti sa
tanou, i za koje se tvrdi da su svesni, pod optimalnim uslovima izvetaja. Ona ukljuuje kvalitativne sadraje, kao to su percepti, mentalne slike, unutranji govor, oseanje
zadovoljstva, bola i afekta; kao i nekvalitativne sadraje, kao to su koncepti, verovanja,
intencije, i oekivanja. Operacionalna definicija daje startnu taku oko koje se druge odlike mogu okupiti, kao to je injenica da svesni sadraji imaju centralni ogranieni kapacitet. Teorijski, svesni dogaaj se definie kao mentalna reprezentacija koja je globalna,
interno konzistentna, informativna i tei da se izrazi u perceptualnom kodu.
Panja je osnova ostalih kognitivnih funkcija (Nei 2002; Nei i Nei, 2003),
a posebno je znaajan odnos panje i svesti. Panja i svest svrstani su u kategoriju energijskih psihikih funkcija kao funkcije koje su direktne manifestacije psihike energije i
preduslov za bilo koju mentalnu aktivnost, a naroito svesnu aktivnost. One su energijska
14
podloga za kogniciju i konaciju, a njihova posledica je svesnost. Panja je ia (fokus)

svesti budnosti (Desimirovi, 1994). Angaovana energija povlai svesnu kognitivnu
i konativnu obradu sadraja prema kome je panja usmerena. Osnovni doprinos panje
psihikim funkcijama je njena selektivnost. Osobine panje su dinaminost, konstantnost
i obim. Ono to je obasjano sjajem panje postaje intenzivno svestan sadraj. Odnos
svesti i panje je slian odnosu energije i sile. Kada energija postane vektor i dobije jasnu
usmerenost preobraa se u silu. Kada se energija budnosti pretvori u panju, onda je energija svesti pretvorena u silu panje. Kvalitet opaanja, pamenja, razmiljanja postaje
optimalno visok. Svesnost potrebe i emocionalnog stava postaje kristalno jasna.
Sa aspekta obrade informacija svest je mehanizam (naime, centralni procesor),
dok sa fenomenolokog aspekta svest znai eksperimentalne ekvivalente sadraja i
operacija ovog mehanizma. Ista distinkcija moe se primeniti na panju, koja je u
striktnoj vezi sa sveu. Jedna od najvanijih operacija svesti je premetanje panje
na neke kognitivne procese na raun drugih. Svest koristi panju da vri njenu kontrolnu funkciju. Sa aspekta obrade informacija panja ima dva znaenja: paziti znai
selektovati specijalni tip obrade, koji verovatno ima uee u memorijskom skladitu, zvanom radna memorija. Neka istraivanja panje postuliraju da paziti znai
izvriti izvesnu koliinu ogranienih resursa nekih kognitivnih procesa. Svest moe
privilegovati neke kognitivne procese, bilo selektujui ih za pristup radnoj memoriji
ili premetajui im resurse koji su ogranieni. Svest koristi panju da postigne strateku kontrolu nad niim kognitivnim procesima (Umilta, 1988).
Normalna svest objedinjuje nekoliko vanih subkvaliteta kategorizovanih neuropsiholoki terminima arousal, panja, memorija, simbolika komunikacija i raspoloenje emocija (Plum, 1994). Nobelovac Fransis Krik definie svest kao sposobnost
panje i opaanja upotpunjenu kratkotrajnim pamenjem. Svest zavisi uglavnom od
kratkotrajne memorije i od mehanizama panje, koji pomae setovima odgovarajuih
neurona da okidaju na koherentni semi-oscilatorni nain, verovatno u opsegu 4070
Hz. Ove oscilacije onda aktiviraju kratkokrajnu (radnu) memoriju (Crick i Koch,
1990). Neuroni sa intrinzinim oscilatornim kapacitetima omoguuju mozgu da samogenerie dinamika oscilatorna stanja koja oblikuju dogaaje izazvane senzornim
stimulusima. Ima miljenja da ciklina aktivnost od 40Hz ne odvaja stanje svesti od
stanja nesvesti (Hardcastle, 1998). Nasuprot ranijem miljenju da su 40 Hz oscilacije
dovoljne za svest (Crick i Koch, 1990), Crick i Koch (2003) su sugerisali da svest
moe zahtevati kompeticiju meu koalicijama neurona, u kome koalicija koja pobeuje odreuje sadraj svesti u dato vreme. Slina je Hebovom konceptu elijskog ansambla, ali i konceptu dinamikog sredita. Crick i Koch nude poziciju mree u kojoj
unutranji homunkulus ima neurobioloku validnost. Front mozga je zagledan u
senzorne sisteme pozadi (Minsky, 1986, Ward, 1992). Takvo ureenje homunkulusa
bi moglo da reflektuje zajedniku intuiciju o samosvesti.
Veliki broj aktuelnih pretpostavki (20) o moguim kognitivnim korelatima
svesti, predloenih od istaknutih istraivaa, rezimira Chalmers (1996), istiui da
veina pretpostavki ima zajedniku osnovu koja se ogleda u centralnoj ulozi interakcija talamusa i korteksa (Slika 6).
15
Slika 6. Sredinje strukture modanog stabla i talamusa neophodne su za regulaciju nivoa

pobuenosti mozga. Male, bilteralne lezije u mnogim od ovih jedara dovode do opteg
gubitka svesti (Koch, 2004).
Paralelno optoj renesansi u istraivanju svesti tokom prole dekade obnovljeno je interesovanje za doprinos supkortikalnih struktura CNS-a funkcijama kao
to su selektivna panja, memorija, neuralno vezivanje itd. Svest globalno aktivie
mozak, a panja selektivno. Svest die aktivnost mozga tonino, a panja faziki.
Kao vreme i prostor, svest i panja su uvek zajedno, ali mogu varirati nezavisno. Na slian nain moe se razlikovati dimenzija svesti, percepcije i radne memorije. Parovi rei kao to su gledati vs. videti, sluati vs. uti i dodirnuti vs.
osetiti; u prvoj rei parova opisuju nain pristupa svesnom perceptivnom iskustvu,
dok se druga re u paru odnosi na rezultat samog iskustva. Razlika je u odabiranju
iskustva i svesti selektovanog dogaaja. Selektivna panja i svest se razlikuju operacionalno, takoe. Operacije panje ukljuuju instrukcije da se usmeri ili odvrati panja, kontrolu panje naspram ulaza koji se namee, i eksperimentalne manipulacije
prednosti selekcije panje. Sve ove operacije utiu na verovatnost selekcije izvesnih
iskustava. Postoje takoe operacije nesvesnog odabiranja, kao to su neeljena dominantnost znaenja rei nasuprot boji rei u Strup efektu (Baars, 1997).
Centralna teorijska tvrdnja je da panja kreira put ka svesti. Baars sugerira da
je svest neohodna da bi kreirala pristup nesvesnoj obradi resursa kao to su leksikon,
autobiografska memorija, rutinske radnje, i ak specifinim neuronima i populacijama neurona (Baars, 1988, 1997).
Izgleda da je sistem panje odvojen od svesti od samog poetka. On podrazumeva bar tri funkcije:
a) orijentaciju na senzorne funkcije, posebno lokaciju u vizulnom prostoru,
b) detekciju ciljanih dogaaja, ukljuujui ideje pothranjene u kratkotrajnoj
memoriji, i
c) odravanje budnog stanja.
Bar prve dve funkcije izgleda da su po prirodi selektivne. Pobuivanje vizuelne panje je selektivni akt, koji Posner vezuje za parijetalni korteks koji deluje
preko pulvinarnog jedra. Efekat pobuivanja panje je poveanje brzine okidanja (fi16
ring) senzornih neurona. Ima miljenja da je temporalna koordinacija poveane brzine okidanja takoe neophodna za svesno senzorno iskustvo. Drugi sistem ukljuuje
egzekutivnu panju. Egzekutivna kontrola selektivnih procesa ukljuuje prednji
deo girusa cinguli, sa drugim frontalnim kortikalnim ulazom. Ovo se tradicionalno
oznaava kao voljna panja, jer moe ukljuivati, npr. instrukcije obraanja panje
na odreeni cilj, ili osobitim aspektima cilja, kao to je boja, oblik ili mesto. Voljna
panja je svesna kontrola pristupa svesti. Ovaj sistem panje je takoe sasvim odvojen od modanih regiona koje podravaju senzornu svest.
Vizuelne projekcione oblasti u okcipitalnom i ventralnom temporalnom korteksu podravaju vizuelnu svest. etiri nalaza daju potporu ovoj tvrdnji.
1. Kada je prva vizuelna projekciona oblast (oblast V1) izgubljena, ljudi izvetavaju o gubitku vizuelnog svesnog iskustva, iako jo uvek mogu tano pogoditi
objekte u koje njihove oi gledaju (Stoerig i Cowey, 1989). Izgleda da samo V1 ima
ulogu u svesnoj komponenti vienja, razliitu od nesvesnih procesa vienja.
2. Kada su vizuelne oblasti stimulisane slabom strujom ispitanici izvetavaju
o svesnom vienju vizuelnih fleeva (fosfena), dok stimulacija bilo gde na drugom
mestu ne daje ovaj efekat.
3. Kada su ljudi svesni vizuelnog objekta moe se videti da se vizuelne oblasti
pale na modanim skenevima, indikujui odreeni lokalni porast neuralne aktivnosti.
4. Grupe pojedinanih elija u vizuelnom korteksu prate svestan tok vizuelne
stimulacije u binokularnom suparnikom zadatku na nivou V1, V2, V4. Nesvesni
tok takoe provocira neuralno okidanje, ali dva toka informacija mogu se pratiti
odvojeno jedan od drugog.
Svest se razmatra kao jedan aspekt sitema sa ogranienim kapacitetom, koji
ukljuuje panju, trenutnu memoriju i voljnu kontrolu. U svakom pojedinom momentu selektivna kontrola svesnih sadraja je pod uticajem mnotva faktora: motivacionih, sredinskih, baziranih na memoriji, senzornih, navika orjentacije, linog i
biolokog znaaja, itd. U neuralnim terminima, veliki broj regiona utie na kontrolu
pokreta oka (kao konkretni primer selektivnog sistema) to ukazuje na multiple simultane napore. Nasuprot ovome svaki od 7 plus ili minus 2 ajtema klasine kratkotrajne memorije je odmah pristupan svesti. Razmatranja kao to su ova ukazuju da se
ogranieni kapacitet moe odnositi na sadraj svesti. Sa perceptualne take gledita,
u stvari, nismo ogranieni na sedam, ve na samo jedan, koherentni tok perceptualne
informacije u svakom momentu.
Kahneman panju shvata kao ogranien, nespecifian kapacitet ili izvor, koji
se moe dodeliti specifinim zadacima. Takoe, osoba poseduje odreenu koliinu
kapaciteta za obradu koja je dostupna u svakom datom trenutku, a odreena je tekuim nivoom arousala. Nain na koji osoba dodeljuje kapacitet obrade je fleksibilan.
Politika dodeljivanja odreena je trajnim dispozicijama, karakteristinim za nevoljnu panju, i trenutnim namerama koje su uslovljene odlukom osobe da se usmeri
na odreeni zadatak. Kako su politika dodeljivanja i kapacitet za obradu zavisni
od nivoa arousala sledi da su i deficiti u procesu koji odreuje koliko i kako se informacija obrauje u funkciji promenjenog nivoa arousala (Gazzaniga, 1984).
Neuronalni korelati svesti (NCC) mogu se definisati kao minimalni nervni mehanizmi koji su zajedno dovoljni za bilo koji specifini svesni percept
(Crick i Koch, 1990).
17
Sloljni svet
Spoljni
svet
Unutar mozga
Svesan percept
Slika 7. Neuronski korelati svesti (NCC) su minimalni set neuralnih dogaaja i struktura
ovde sinhronizovani akcioni potencijali u neokortikalnim piramidalnim neuronima dovoljni
za specifini svesni percept ili svesnu (eksplicitnu) memoriju (Koch, 2004). Gornja definicija
NCC istie atribut minimalnog zbog toga to je ceo mozak dovoljan da nastane svest.
Pitanje je koje su subkomponente vane da produkuju svesno iskustvo. Npr.,

verovatno je da nervna aktivnost u malom mozgu nije u osnovi svesnog iskustva
i samim tim nije deo NCC. Tako, nizovi pikova akcionih potencijala u Purkinje
elijama (ili njihovom odsustvu) nee indukovati senzorni percept mada oni mogu
neizostavno uticati na neka ponaanja (kakvi su pokreti oiju).
Poveanja pobuenosti se mogu meriti pragom za dobijanje specifinog
ponaanja (npr., prostorna orijentacija na zvuk). Zdravi subjekti imaju 24-asovni
ciklus od dubokog spavanja sa niskom pobuenou i vrlo niskim svesnim iskustvom,
do rastuih nivoa pobuenosti i svesne senzacije (Slika 8). U REM spavanju, niski
nivoi bihejvioralne pobuenosti idu ruku pod ruku sa jasnom sveu. Suprotno,
razliite patologije su udruene sa malo ili nimalo svesnog sadraja (Laureys, 2005,
Boly i sar., 2008, Tononi i Massimini, 2008).
Slika 8. Fizioloka i patoloka stanja mozga mogu se prikazati dvo-dimenzionalnim

grafikom. Rastui nivoi ponaajno odreene pobuenosti x osa a bogatstvo ili
reprezentacioni kapacitet svesti y osa (Tononi, 2004). PVS - trajno vegetativno stanje,
MCS minimalno svesno stanje.
18
Neuromedijatori i panja
Istraivanja na ivotinjama pokazuju da manjak dopamina rezultuje u poveanju neuralne buke u bazalnim ganglijama, pa bihevioralna konsekvenca moe
biti da pacijenti sa Parkinsonovom boleu uvek izvode neki zadatak kao da rade
neki drugi zadatak u isto vreme. Sposobnost da odgovore na upozoravajui signal i
premeste panju su takoe oteeni (Bloxham i sar, 1987). Istraivanja (Koepp i sar.,
1998) pokazuju mogunost PET da detektuje tok neurotransmitera in vivo u toku manipulacije ponaanja. Korienjem radioliganda koji se vezuje za D2 receptore i PET
moe se pratiti oslobaanje endogenog dopamina u strijatumu ljudi u toku motornih
zadataka usmerenih ka cilju, kao to je video igra. Vezivanje radioliganda za receptore dopamina u strijatumu je znaajno redukovano u toku video igre u poreenju sa
vezivanjem u bazalnim uslovima, to odgovara poveanom oslobaanju i vezivanju
dopamina za njegove receptore. Redukcija u vezivanju radioliganda u strijatumu je
u pozitivnoj korelaciji sa nivoom izvoenja u toku zadatka i najvea je u ventralnom
strijatumu. Aktivnost dopamina moe uticati na kognitivno izvoenje koje ukljuuje
funkciju frontalnog renja pa se Strup test smatra senzitivnim na neurotransmiter
dopamin (Volkaw i sar., 1998).
Bazalni prednji mozak je vaan u odreivanju senzornih informacija koje se
poveavaju i pojaavaju. Acetilholin (ACh) verovatno facilitira mehanizme kratkotrajne panje i poveava dugotrajnu plastinost. ACh svoje dejsto u cerebralnom
korteksu ispoljava uglavnom preko muskarinskih receptora, dok su nikotinski receptori ukljueni za ulaze sa talamusa. ACh akcija se odvija preko vezujuih proteina
gvanozin trifosfata to blokira voltano-zavisne K+ struje i vodi dugotrajnoj sporoj
depolarizaciji koja facilitira ubrzano okidanje piramidalnih neurona. Magnoelijsko
jedro (nukleus basalis magnocellularis (NBM)) sadri ne samo holinergine elije
ve i GABA i peptide. Precizni mehanizmi koji remodeluju kortikalne mape nisu
jasni. Mogue je da se radi o relativnom ueu nemih sinapsi i promena balansa ekscitacije i inhibicije, kao i remodeliranju i novom rastu kortikalnih struktura
(Juliano, 1998). Rezultati istraivanja ukazuju da je holinergini sistem potreban za
deklarativnu, ali ne i proceduralnu memoriju (Nissen i sar., 1987). Sistem kortikalnih
holinerginih ulaza reprezentuje vanu komponentu neuronskih sistema koji posreduju funkcije i kapacitete panje, i to signalom voene (odozdonavie) nasuprot
zadatkom voene ili kognitivnim (ili odozgonanie) modulacijama detekcije signala. Sistem kortikalnih holinerginih ulaza deluje da optimizuje obradu talaminih
ulaza u kontekstima koji zahtevaju panju (Sarter i sar., 2006). Holinergine supstance utiu na ciljem usmerenu orijentaciju, dok noradrenergine supstance moduliu
stimulusom voeno pobuivanje (Thompson i sar., 2001). Prefrontalna modulacija
aktivnosti holinerginih ulaza za senzorne i senzorno-asocijacione regione moe reprezentovati komponentu eferentne mree prednjeg sistema panje koji posreduje
odozgo nanie efekte (Sarter i sar., 2005).
Eksperimenti sa lezijama dorzalnih noradrenerginih struktura ukazuju na
oteenje aktivne panje i, posredno, na ometanje konsolidacije tj. trajnog upamivanja novih materjala. Noradrenergini mehanizmi su vani u filtriranju senzornih
informacija, a u vezi sa tim i u nastanku anksioznosti. S obzirom da primarno motivacioni kvaliteti (apetitivno) lee u osnovi nastanka afektivnih odgovora (prijatnost)
noradrenalin ima ulogu u strukturisanju afektiviteta i emocionalne reaktivnosti. No19
radrenergine projekcije u amigdaloidni kompleks podravale bi visceralne i emocionalne asocijativne procese, projekcije u hipotalamus poreenje aktuelnog signala
sa oekivanim efektom nagrade, a projekcije u korteks obezbeivale bi asocijaciju
pojedinih stimulusa, kao i povezivanje apetitivnog sa incentivnim.
Noradrenalin je esencijalan za selektivnu panju, a gubitak ovog sistema prevenira orjentacione odgovore organizma pa ivotinja ne odgovara na mnoge stimuluse.
S druge strane, prekid retikularnih jedara talamusa (nRt) takoe prekida panju, a ivotinja postaje hiperaktivna na sve stimuluse, sa malom selekcijom stimulusa. Jasno
je da nRt imaju centralno mesto u stanjima panje. Pitanje je da li ova jedra proputaju ili moduliraju signale koji dolaze iz kortikalnih regiona ili periferije i selektivno
ih distribuiu ka viim nivoima kortikalne integracije ili se radi o straaru unutar
mnogih regiona koji imaju aferentne ulaze za nRt i sadre neophodnu kompleksnost
integrativnih ulaza koja bi se mogla oekivati za takav centar vie kontrole. Greis istie
moni uticaj izlaza bazalnih ganglija na nRt, posebno onaj koji ukljuuje krug akumbens-ventralni palidum-nRt/talamus. Jedro akumbensa i strijatum verovatno igraju
vanu ulogu u funkciji straara - oni primaju ulaze iz celog neokorteksa, sa posebno
istaknutim ulazima iz regiona prefrontalnog korteksa, to je konzistentno sa ulogom
prefrontalnog korteksa u aktivnosti planiranja. Akumbens takoe prima ulaze iz amigdala, to mu omoguava afetkivnu naklonost u interpretaciji stimulusa, ulogu, koja je
zajedno sa dopaminerginim ulazima ovom regionu, neophodna za uslovljavanje na
nagradu. Uz to, hipokampus ima vanu projekciju na akumbens, koja uz ulaze istim
elijama u akumbensu koje primaju dopaminergine, ulaze iz prefrontalnog korteksa
i iz amigdala, moe dati prolaz toku informacija kroz akumbens na nain zavistan od
konteksta. Takoe je znaajno da strijatum/akumbens prima ulaze i iz intralaminarnih jedara talamusa. Tako je akumbens smeten unutar sistema nekoliko vanih petlji
koje ukljuuju vie kognitivne funkcije, uslovljavanje nagrade, planiranje, afektivnu
reakciju, kontekstualno- i spacijalno-zavisnu selekciju odgovora i talamokortikalnu
aktivaciju uopte. I pored toga, po miljenju Grejsa, ne bi bilo razumno jednostavno
pomeriti funkciju kapije sa retikularnih jedara na akumbens. Umesto toga, funkcija
kapije ukljuuje interakciju i kompeticiju brojnih petlji koje su u meusobnoj vezi ija
sposobnost zapovednika svesne panje verovatno zavisi od jaine bazinih nagona,
seta uslovljavanja ili emocionalnog konteksta. To bi znailo da kompleksne funkcije zahtevaju kompleksne interakcije meu visoko zavisnim neuronalnim sistemima.
Svaki sistem ne izvodi egzekutivnu funkciju, ve slui jedinstvenoj funkciji koja doprinosi celokupnoj percepciji stimulusa i njenoj vanosti za aktuelno stanje ivotinje.
Ova meuzavisnost funkcije moe se observirati u brojnim patolokim stanjima, kao
to su shizofrenija, depresija, opsesivno-kompulzivni poremeaj, Alchajmerova bolest, intoksikacija drogom, u kojima je primarno uee razliitih neurotransmiterskih
sistema ili modanih regiona, koji pokazuju zajednike i jedinstvene setove deficita u
domenu svesti (Grace, 1998).
Model generiranja stanja svesti odgovara izlazu komparatora koji, na bazi
moment za momentom, komparira tekue stanje perceptualnog sveta organizma sa
stanjem koje se predvia. Srce ovog sistema komparacije je hipotalamus, ije
aktivnosti su u uskoj vezi sa bazalnim ganglijama i korteksom (Gray, 1995). Forniks, glavni subkortikalni izlaz (iz hipotalamusa) projektuje se prvo u intralaminarni
kompleks i, konano, u retikularnu formaciju srednjeg mozga. Veruje se da je forniks
pejsmejker hipokampalnog teta ritma (Newman, 1995). Grej spekulie da glav20
na veza povezuje izlaz iz hipokampalne formacije (preko subikuluma) za nukleus

akumbens sa dopaminerginim projekcijama iz nukleusa A10 u ventralnoj tegmentalnoj oblasti; a odatle preko nRt-a za talamokortikalne sisteme (Gray, 1998).
Vizuelni evocirani P3 je senzitivan na holinergine, ali ne na adrenergine neurofarmakoloke efekte. Auditorni P3 je senzitivan na holinergine, ali ne i na serotonergine manipulacije (Meador i sar., 1987). Holinergini sistem moe biti ukljuen
u modulaciju P3. Poto je holinergini sistem implikovan u mehanizme memorije i
P3 abnormalan u mnogim poremeajima pamenja, koherentna neuralna aktivnost
reprezentovana preko P3 moe uticati na registraciju memorije.
Stanja niske panje, produkovana faktorima kao to je deprivacija spavanja,
smanjuju sposobnost na zadacima odravane panje. Ovo se manifestuje poveanim brojem vrlo dugih vremena reakcije ili izostavljanjem odgovora. Iako je arousal
verovatno regulisan sa nekoliko neurotransmiterskih sistema, noradrenalin je najvaniji. Modani noradrenalin je ukljuen u kontrolu panje; pokazano je da aktivacija noradrenerginih neurona facilitira bihejvioralne odgovore na subsekvektne
senzorne kljueve. Noradrenergini neuroni su posebno aktivni u toku visokih stanja
arousala, kakvo je ono indukovano ekspozicijom buci. Korienjem klonidina, -2adrenoreceptor agonista, u malim dozama, deluje se presinaptiki na pad okidanja
noradrenerginih elija i inhibiciju oslobaanja noradrenalina. Ovi rezultati mogu
se blokirati idazoxanom, selektivnim -2-adrenoreceptor antagonistom. U eksperimentu izbornog vremena reakcije sa dve alternative, koji zahteva fokusiranu panju
i selektivni odgovor broj padova panje je znaajno vei pod uslovom klonidina bez
buke. Efekt klonidina se sasvim menja idazoxanom, kao i bukom, koja poveava
arousal poveanjem oslobaanja noradrenalina (Smith i Nutt, 1996).
Zakljuak
Veina autora se sloila da je za panju neophodno uee vie neuroanatomskih podruja, sa posebnim znaajem parijetalnog korteksa i brojnih asocijativnih
podruja koja su sa njim u vezi. Funkcija ovih struktura u velikoj meri je modulisana
uticajem brojnih drugih faktora, spoljanjih (nova ili ponavljana situacija, ometajui
faktori u spoljnoj sredini, zamor) ili unutranjih (lezije odredjenih neurolokih struktura, razlike funkcije hemisfera). Posebno vanu ulogu u ovakvim sitacijama imaju
brojni neurotransmiterski sistemi, kao to su noradrenalin, dopamin i acetilholin.
Kompleksnost strukture i funkcije panje je neiscrpan izvor materijala za nova i
ponovna istraivanja koja mogu imati i praktian znaaj u regulaciji i modifikaciji
ljudskog ponaanja, boljoj percepciji i uenju, kao i u drugim naunim granama
(robotika, elektronika).
Literatura
1. Baars, B. (1997). Some essential differences between consciousness - and attention,
perception, and working memory, Consciousness and cognition, 6, 3, 363371.
2. Baars, B. J. (1988). A cognitive theory of consciousness, Cambridge University
Press, New York.
3. Bloxham, C. A., Dick, D. J., Moore, M. (1987). Reaction times and attention in Parkinsons
disease, Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry, 50, 11781183.
21

4. Boly M., Phillips C., Balteau E., Schnakers C., Degueldre C., Moonen G., Luxen
A., Peigneux P., Faymonville M-E., Maquet P., Laureys S. (2008). Consciousness
and Cerebral Baseline Activity Fluctuations. Human brain mapping 29, 868874.
5. Bonnel, A. M., Hafter, E. R. (1998). Divided attention between simultaneous auditory and visual signals. Perception & Psychophysics 60, 2, 179/190.
6. Bonnel, A., Prinzmetal, W. (1998). Dividing attention between the color and the
shape of objects. Perception & Psychophysics, 60, 113124.
7. Bramon, E., Dempster E., Frangou S., McDonald C., Schoenberg P., MacCabe J.
H., Walshe M.,Sham P., Collier D., Murray R. M. (2006). Is there an association
between the COMT gene and P300 endophenotypes? European Psychiatry 21,
7073.
8. Chalmers, D. J. (1996). On the Search for the Neural Correlate of Consciousness.
The Conscious Mind. Oxford University Press.
9. Cherry EC (1953). Some experiments on the recognition of speech, with one and
with two ears. J Acoust Soe Am 25, 975979.
10. Colby C., Olson C. (1999). Spatial attention u: Fundamental Neuroscience (Ed)
Zigmund M. J., Bloom F. E., Landis S. C., Roberts J. L., Squire L. R. Academic
press, 13631383.
11. Corbetta M., Miezin FM., Dobmeyer S., Shulman GL., Petersen SE. (1990).
Attentional modulation of neural processing of shape, color, and velocity in humans. Science 248, 15561559.
12. Corbetta M., Shulman GL. (2002). Control of goal-directed and stimulus-driven
attention in the brain. Nature reviews | Neuroscience 3, 201215.
13. Crick F., Koch C. (2003). A framework for consciousness. Nature Neuroscience,
6, 119126.
14. Crick F. H. C., Koch C. (1990). Towards a neurobiological theory of consciousness, Seminars in Neuroscience, 2, 263275.
15. Desimirovi, V. (1994). Savremena medicinska psihologija, Nauka, Beograd,.
16. Doesburg SM., Herdman AT., Ward LM. (2007). MEG reveals synchronous neural network for visuospatial attention. Poster presented at the 2007 Meeting of the
Cognitive Neuroscience Society in New York City.
17. Doesburg SM., Ward LM. (2009). Synchronization Between Sources: Emerging
Methods for Understanding Large-Scale Functional Networks in the Human Brain. M. J. L. Perez Velazquez, R. Wennberg (eds.), Coordinated Activity in the
Brain, Springer Series in Computational Neuroscience 2, DOI 10.1007/978-0387-93797-7 2, C Springer Science Business Media, LLC.
18. Eriksen, C. W., St. James J. D. (1986). Visual attention within and around the field
of focal attention: A zoom lens model. Perception and Psychophysics 40, 225240.
19. Fox MD., Corbetta M., Snyder AZ., Vincent JL., Raichle ME. (2006). Spontaneous neuronal activity distinguishes human dorsal and ventral attention systems.
PNAS, 103, 26:1004610051.
20. Gazzaniga M. S. (1984). Handbook of cognitive neuroscience, New York, Plenum
Press.
21. Grace, A. A. (1998). Thalamocortical aspects of consciousness from the perspective of a neurobiologist. http://www.phil.vt.edu/ASSC/esem1.html.
22. Gray, J. A. (1995). The contents of consciousness: A neuropsychological conjecture. Behavioral and Brain Sciences, 18, 4, 659722.
23. Hardcastle, V. G. (1998). Consciousness studies require both psychology and neuroscience. http://www.phil.vt.edu/ASSC/esem1.html.
24. Hedden T, Gabrieli JDE. (2006). The ebb and flow of attention in the human brain. Nature Neuroscience 9, 863865 doi:10.1038/nn0706863
22

25. Hedrih A., Nei M. (2006). Funkcionalna asimetrija hemisfera bihevioralni
aspekti. Godinjak za psihologiju, 4 (45), 1940.
26. Juliano, S. (1998). Mapping the sensory mosaic, Science, 279, 16531654.
27. Klein R. M. Inhibition of return. (2000). Trends in Cognitive Sciences 4, 4, 138147.
28. Koch C. (2004). The Quest for Consciousness: A Neurobiological Approach. Roberts & Company Publishers.
29. Koepp, M. J., Gunn, R. N., Lawrence, A. D., Cunningham, V. J. and all. (1998).
Evidence for striatal dopamine release during a video game, Nature, 393, 266
268.
30. Laberge D, Buchsbaum MS. (1990). Positron emission tomographic measurements of pulvinar activity during an attention task. J Neurosci 10, 613619.
31. LaBerge, D. (1995). Attentional processing: The brains art of mindfulness. Cambridge, MA: Harvard University Press.
32. LaBerge, D. (1998). Defining awareness by the triangular circuit of attention,
Psyche, 4, 7. http://psyche.cs.monash.edu.au/v4/psyche-4-07-laberge.html
33. LaBerge, D., Brown V. (1989). Theory of attentional operations in shape identification. Psychol. Rev. 96, 101124.
34. LaBerge D. (2000). Clarifying the Triangular Circuit Theory of Attention and its
Relations to Awareness Replies to Seven Commentaries. Psyche, 6(06), http://
psyche.cs.monash.edu.au/v6/psyche-6-06-laberge.html
35. Laureys S. (2005). The neural correlate of (un)awareness: Lessons from the vegetative state. Trends Cogn Sci 9,556559.
36. Llins, R. (1988). The Intrinsic electrophysiological properties of mammalian
neurons: insight into central nervous system function, Science, 242, 16541664.
37. Meador, K. J., Hammond, E. J., Loring, D. W., Allen, M., Bowers, D., Heilman,
K. M. (1987). Cognitive evoked potentials and disorders of recent memory, Neurology, 526, 526529.
38. Minsky. M. 1986. The Society of Mind. New York: Simon & Schuster.
39. Nei M, Nei V. (2003). Levels of processing, incidental memory and speech
in stress condition. in Language, Reading and Dyslexia: Basic Mechanisms and
Disorders Psychology Science, 45, Sup I, 1938.
40. Nei M. (2002). Kognitivni zadaci panje, nivoa obrade i nenamernog pamenja
neurofizioloke implikacije. Godinjak za psihologiju, I(1), 167181.
41. Newman, J. (1995). Commentary: Reticular-thalamic activation of the cortex generates conscious contents, Behavioral and Brain Sciences, 18, 4, 691692.
42. Newman, J. (1998). The Missing Link: Commentary on LaBerges Triangular
Circuit, Psyche, 4, 18.
43. Nissen, M. J., Knopman, D. S., Schacter, D. L. (1987). Neurochemical dissociation of memory systems, Neurology, 37, 5, 789794.
44. Plum, F. (1994). Consciousness and its clinically important abnormalities, American Academy of Neurology, Annual meeting, Course #248, Behavioral neurology: consciousness and attention, 716.
45. Posner, M. I., Raichle, M. E. (1994). Images of mind. New York: Scientific American Books.
46. Posner, M. I., Raichle, M. E. (Eds.). (1998). Overview: The neuroimaging of
human brain function. Proceedings of the National Academy of Sciences, USA,
95, 763764.
47. Posner, M.I., Cohen, Y. (1984). Components of visual orienting. U: Attention and
Performance Vol. X (Bouma, H. and Bouwhuis, D., eds), 531556, Erlbaum.
48. Posner, MI, Rafal RD, Choate LS, Vaugah J. (1985). Inhibition of return: neural
basis and function. Cognit. Neuropsychol. 2, 211228.
23

49. Prime, D. J., Ward, L. M. (2004). Inhibition of return from stimulus to response.
Psychological Science, 15, 272276.
50. Prime, D. J., Ward, L. M. (2006). Cortical expressions of inhibition of return.
Brain Research, 1072, 161174.
51. Rothbart, M. K., Posner, M. I., and Boylan, A. (1990). Regulatory mechanisms
in infant development. In J. Enns (Ed.), The development of attention: Research
and theory (pp. 4766). Amsterdam: Elsevier.
52. Sarter M, Gehring WJ, Kozak R. (2006). More attention must be paid: The neurobiology of attentional effort. Brain research reviews, 51: 145160.
53. Sarter M., Hasselmo M.E., Bruno J.P., Givens B. (2005). Unraveling the attentional functions of cortical cholinergic inputs: interactions between signal-driven
and top-down cholinergic modulation of signal detection. Brain Res. Rev., 48:
98111.
54. Smith, A., Nutt, D. (1996). Noradrenaline and attention lapses, Nature, 380, 291.
55. Spence, C., Driver, J. (1998) Auditory and audio-visual inhibition of return. Percept. Psychophys. 60, 125139.
56. Stoerig, P., Cowey, A. (1989). Wavelength sensitivity in blindsight, Nature, 342,
916918.
57. Thompson, K. G., Bichot, N. P. & Schall, J. D. From attention to action in frontal
cortex. In Visual Attention and Cortical Circuits (eds) Braun, J., Koch, C & Davis,
J. L. MIT Press, Cambridge, Massachusetts, 2001, 137156.
58. Tipper, S. P. Driver JS, Weaver, B. (1991) Object-centred inhibition of return of
visual attention. Q. J. Exp. Psychol. 43A, 289298.
59. Tononi G, Massimini M. (2008). Why Does Consciousness Fade in Early Sleep?
Ann. N.Y. Acad. Sci. 1129, 330334 New York Academy of Sciences. doi: 10.1196/
annals.1417.024 330
60. Tononi G. 2004. An information integration theory of consciousness. BMC Neurosci. 5, 42.
61. Umilta, C. (1988) The control operations of consciousness, u: Marcel, A. J. and
Bisiach E., (eds.), Consciousness in Contemporary science, Clarendon Press,
Oxford, 334356.
62. Varela F, Lachaux JP, Rodriguez E, Martinerie J. (2001). The brainweb: phase
synchronization and large-scale integration. Nat Rev Neurosci 2, 229239.
63. Volkaw, N., Gur, R., Wang, G-J. and all (1998). Association between decline in
brain dopamine activity with age and cognitive impairment in healthy individuals, American Journal of psychiatry, 155, 3, 344-349.
64. Ward LM (2003). Synchronous neural oscillations and cognitive processes. Trends Cogn Sci 17, 553559.
65. Ward, L. M. (1994). Supramodal and modality-specic mechanisms for stimulusdriven shifts of auditory and visual attention. Canadian Journal of Experimental
Psychology, 48, 242259.
66. Ward, L.M. (1992). Mind in psychophysics. In D. Algom (Ed.), Psychophysical
Approaches to Cognition (pp. 187-249). New York: North-Holland.
67. Weissman DH, Roberts KC, Visscher KM, Woldorff MG. (2006). The neural bases of momentary lapses in attention. Nature neuroscience 9, 7, 971978.
68. Wright RD, Ward LM. (2008). Orienting of attention. Oxford University Press,
New York.
24
Milkica Nei, jelena kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei
NEUROPHYSIOLOGY OF ATTENTION
Abstract
Attention is the cognitive process of directing mental activity to one aspect of
the environment while ignoring others. Attention is a complex entity the realization
of which engages all the elements of the nervous system, from the simplest peripheral
structures (senses) to the most complex central brain structures (brain centers and
pathways). Neural network of the attention system is composed of the reticularactivating, sensory-cognitive, limbic-motivational, and executive-motoric components.
According to the LaBerges model of attention, three brain areas are interconnected by
a triangular circuit corresponding to three aspects of attention: control in the prefrontal
cortex, expression in the occipitotemporal cortex and enhancement through indirect
connection by the thalamic nuclei. Neurophysiology of goal-directed or endogenous
orientation is represented by the dorsoparietal network, and stimulus-driven or
exogenous orientation is represented by the ventroparietal neuronal network. The
attention is the basis for all other cognitive processes. The paper analyzes the relation
of attention and consciousness. Neural correlates of consciousness may be defined as
minimal neural mechanisms forming any specific conscious percept. Neurotrasmitter
systems, especialy acetylcholine, norepinephrine and dopamine, with important roles
in the attention, are also considered in the paper.
Key words: Attention, neurophysiology, neurotrasmitter
25
Ivana Simi
Ivana Simi
Vol. 8, No 10, 2011 . 2640

UDK 176.4:159.97

: 12. 10. 2011.
Univerzitet u Niu
DISKURS, MITOVI I SEKSUALNO NASILJE1

Apstrakt
U ovom radu pokuaemo da ukaemo na razliitost u opaanju seksualnog
nasilja, odnosno, da se sam in moe prikazati dvoznano, u zavisnosti od onog koji
ga opisuje, kao i da ukaemo na injenicu da mitovi o silovanju, koji su duboko inkorporirani u diskurs jedne drutvene zajednice, doprinose da se odgovornost za silovanje
pripisuje i samim rtvama.
Mitovi o silovanju su stavovi i verovanja koja su obino lana (netana), ali su
iroko i uestalo prihvaena. Meu funkcijma koje se pripisuju mitovima o silovanju,
jedna od najvanijih je njihova uloga u poricanju i nepridavanju znaaja zloinu koji
doivi znatan deo enske populacije. Oni oznaavaju esto kontradiktorne i fragmentarne komplekse predstava, normi i modela koji upravljaju ponaanjem i obezbeuju
za njih opravdanje i racionalizaciju. Na taj nain, mitovi o silovanju nude naine
objanjenja za socijalnu interakciju koja bi mogla biti oznaena kao silovanje.
Takoe, pokuaemo da ukaemo na injenicu da mitovi o silovanju mogu uticati i na to kako e i sama rtva opaati svoja prinudna seksualna iskustva, odnosno,
da se i sama rtva moe oslanjati na njih kako bi opravdala partnerovo ponaanje i
umanjila ozbiljnost neeljenog seksualnog kontakta i prinude.
Kljune rei: Diskurs, mitovi o silovanju, nasilje, kultura, rtve
Uvod
Definicije koje odreuju ta e se smatrati silovanjem, ko e biti tretiran kao
istinska, nevina, a ne odgovorna rtva, a ko tretiran kao istinski poinilac seksualnog nasilja konstruisane su u diskursu i praksama koje odraavaju socijalne,
politike i kulturne uslove odreenog drutva. Ovakva ideja ima uporita u shvatanju
Miela Fukoa koji je uticao na razvoj posmodernistike misli, poststrukturalizma,
socijalnog konstrukcionizma.
Diskurs je sistem rei, akcija, pravila, uverenja. Moe se definisati i kao skup
znaenja, metafora, predstava, slika, pria, iskaza, koji na neki nain, zajedno proizvode odreenu verziju dogaaja. Odreeni diskursi podravaju odreene poglede
na svet. Diskursi tee da budu nevidljivi uzeti kao gotove injenice, kao deo realnosti. Dominantni diskursi u naem drutvu mono utiu na ono ta biva ispriano, i
kako biva ispriano (Ramazanoglu & Holland, 2002).
Fuko smatra da realnost normalne seksualnosti ne moe biti otkrivena.
Odreene forme seksualnosti su samo realne u smislu da su one konstruisane u
1
Nastanak ovog rada delimino je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki

razvoj Republike Srbije u okviru projekta br. 179002.
26
Diskurs, mitovi i seksualno nasilje
diskursu. Ovi diskursi specifikuju kroz dominantne kanale ta je seksualnost (pr.

formalna edukacija, zakon, medicina, psihijatrija). Priroda normalne seksualnosti
ili silovanja moe se opaati kao diskurzivni konstrukt, stvoren u jeziku i u dozvoljenim praksama, pre nego realnost koja eka da bude pronaena (Anderson &
Doherty, 2008). Epistemoloka pozicija ovakvog pristupa je radikalni relativizam,
saznanje o svetu je uvek dostupno samo kroz diskurs, mi ne moemo da procenjujemo sta se stvarno desilo, ve moramo tretirati svaku verziju kao jednako validnu
(Ramazanoglu & Holland, 2002).
Da bismo razumeli opaanje silovanja, neophodno je da razmotrimo kako socijalno ulazi u glave indvidue, i stoga podrava status quo i oteava socijalne promene. Pod socijalnim podrazumevamo mitove o silovanju, stereotipe koji su duboko
ukorenjeni u diskursu, tako da ih je teko i identifikovati (Lea, 2007).
Feministiki pristup u prouavanju seksualanog nasilja

Bart i Estep (prema: Anderson & Doherty, 2008) ukazuju da kriterijum za defisanje sebe i drugih kao legitimnog traioca statusa rtve odslikava socijalne norme
i standarde ponaanja u vezi sa polom i seksualnosti. Na taj nain se od rtve oekuje
da potvrdi svoju kredibilnost i u pogledu svog karaktera i ponaanja u odnosu na ove
norme.
U veini feministikih analiza o silovanju, naglaava se bliska veza izmeu
normativnih konstrukcija heteroseksualnosti i seksualne prakse, normalizacije agresije u hegemonistikim formama maskulinosti i odravanja patrijahalnih polnih relacija moi.
U feministikim radovima u kojima se govori o seksualnom nasilju, centralno
mesto zauzima socijalna konstrukcija maskuline seksualnosti (Bell, 1993). Osnovni
argument u ovim radovima je da je polnost pod uticajem procesa reprezentacije ili
diskursa. Dominantna reprezentacija maskuline seksualnosti u naoj kulturi je predatorni heteroseksualni mukarac (mada postoje i drugi diskursi, npr. mukarac kao
hranilac porodice, nean ljubavnik, zatitnik svoje erke). Feministkinje ukazuju da
e naini govorenja o normalnoj maskulinoj seksualnosti uticati na ponaanje. U
dominantnoj reprezentaciji maskuline seksualnosti, maskulina seksualnost se opisuje kao agresivna snaga, spontana, koja se lako pobuuje i kada se jednom pobudi
mora biti izraena. Takva reprezentacija maskuline seksualnosti je vrednovana u naem drutvu i nije iznenaujue da neki mukarci ovakvu reprezentaciju prihvataju
kao samoreprezentaciju. Na taj nain mukarci ue da trae dominaciju kroz seksualni kontakt, da doivljavaju svoju seksualnost kao nekontriolisanu snagu, da fokusiraju svoja oseanja na submisivne objekte. Sa promocijom ovakve slike normalne
maskuline seksualnosti, linija koja razdvaja normalnu maskulinu seksualnost i nasilno ponaanje postaje vrlo tanka, s obzirom da su pod uticajem istih znanja, istih
zdravorazumskih argumenata o seksualnom ponaanju mukaraca (Bell, 1993).
Sa druge strane, ovakav diskurs seksualnosti ima relacioni karakter. Reprezentacije mukog pola definiu maskulinost u odnosu na femininost. Kada je mukarac
vezan reprezentacijom, on je postavljen u kategoriju ljudi (mukarci) u odnosu na
drugu kategoriju ljudi (ene). Reprezentacija maskuline heteroseksualnosti ne govori samo o mukom ponaanju, ve opisuje odnose izmeu mukaraca i ena.
27
Ivana Simi
Diskursi koji okruuju heteroseksualne relacije ne samo da konstruiu nain na koji

individua razume njegovu/njenu seksualnosti ve takoe pozicioniraju njega/nju u
odnosu na lanove suprotnog pola. U diskursu maskuline seksualnosti, o kome ovde
govorimo, ene su objektifikovane i potinjene mukarcima (Bell, 1993). MaKinon
(prema: Bell, 1993) ukazuje na injenicu da je ovakva socijalna formulacija seksualnosti ivija polnog ugnjetavanja. Kroz uenje da bude heteroseksualna, ena ui
da bude feminina, da sebe prepoznaje kao enu, da bude seksualno dostupna i
potinjena mukarcu.
Grifin istie da je silovanje podstaknuto u kulturama koje nagrauju prekomerno prikazivanje muke agresivnosti i dominantno ponaanje, i gde su predstave
o eninom otporu, mukoj dominaciji, i seksualnom zadovoljstvu meusobno isprepletene i esto romantizovane. Erotino zadovoljstvo ne moe biti odvojeno od
kulture, i u naoj kulturi je muki erotizam povezan sa moi (prema: Anderson &
Doherty, 2008).
Feministkinje istiu da socijalno konstruisano, hegemonistiko razumevanje
polnosti i heteroseksualnosti obezbeuju okvir kulturnih normi za ponaanje polova
(Anderson & Doherty, 2008). Ovakvo, normativno razumevanje pola i heteroseksualnosti, moe ponuditi odgovarajui obim socijalno prihvatljivih opravdanja i izvinjenja,
renik motiva (mitova o silovanju) koji mogu biti mobilisani kako bi se legitimisao
akt silovanja ili da se neutralizuju rtvine tvrdnje. Ponaanje kategorisano kao silovanje od strane rtve silovanja moe prema tome biti prevedeno kao prihvatljivo
redefiniui ga u granicama normativnih heteroseksualnih polnih odnosa i ponaanja.
U praksi, kako Gavey istie (prema: Anderson & Doherty, 2008), normativno razumevanje heteroseksualnosti i polnih odnosa dozvoljava takoe u velikoj meri da tvrdnje o
silovanju budu preformulisane kao samo seks. Postojanje renika motiva, tehnika
neutralizacije za seksualno nasilje nudi drutvu sredstvo za oslobaanje od optubi za
delo silovanja (korienjem resursa koji su konzistentni sa polno moralnim poretkom
i koji ga u isto vreme i odravaju) i, krucijalno, takoe, sredstvo odravanja patrijahalnog status quo, drei ene na njihovom mestu (Anderson & Doherty, 2008).
Mitovi o silovanju
Celokupni ideoloki kontekst (diskurs) u kome je silovanje izvreno jeste onaj
u kome razliiti mitovi o silovanju slobodno cirkuliu (Lea & Auburn, 2001).
Istraivanja termina mit iz perspektive razliitih disciplina (psihologije, sociologije, antropologije, filozofije) otkrivaju primetne slinosti u njihovoj prirodi i
funkciji. Naroito se istiu sledee tri karakteristike: mitovi su lana ili apokrifika
verovanja koja su iroko prihvaena; mitovi objanjavaju neki vaan kulturni fenomen; mitovi slue da opravdaju postojei kulturni aranman. Kada se ova analiza
kombinuje sa kulturnom teorijom silovanja, moe se predloiti sledea definicija
mitova o silovanju: Mitovi o silovanju su stavovi i verovanja koja su obino lana
(netana), ali su iroko i uestalo prihvaena, i slue da poriu i opravdaju seksualnu
agresiju mukaraca prema enama (Lonsway & Fitzgerald, 1994). Ovi mitovi o silovanju funkcioniu kao praktine ideologije (Lea & Auburn, 2001) koje oznaavaju esto kontradiktorne i fragmentarne komplekse predstava, normi i modela koji
upravljaju ponaanjem i obezbeuju za njih opravdanje i racionalizaciju. Praktine
28
ideologije, onda, nude naine objanjenja za socijalnu interakciju koja bi mogla

biti oznaena kao silovanje. Silovanje je, stoga, konstituisano kroz diskurs. I mukarci i ene postaju pozicionirani u relacijama ovih praktinih ideologija, i na ovaj
nain, mitovi o silovanju slue da podre polne relacije moi (Lea & Auburn, 2001).
Mitovi o silovanju se moda najbolje konceptualizuju kao stereotipi. Kao i
sa drugim stereotipima, svaki pojedinani incident seksualnog napada moe ili ne
moe da bude u skladu sa mitovima o silovanju; meutim, izolovani incidenti koji su
u skladu sa mitovima naginju da budu iroko publikovani, a oni koji to nisu, bivaju
previeni. Pored toga, mnoge mitove nemogue je verifikovati, kao to je, na primer,
mit da mnoge ene imaju nesvesnu elju da budu silovane (Lonsway & Fitzgerald,
1994). Sutinska karakteristika mitova lei u tome to oni tee da budu univerzalno
primenjeni, i to imaju odjeka u sudskim presudama, odlukama policije i linim reakcijama ka onima koji su preiveli seksualno nasilje.
Meu funkcijma koje se pripisuju mitovima o silovanju, jedna od najvanijih
je njihova uloga u poricanju i ne pridavanju znaaja zloinu koji doivi znatan deo
enske populacije (Lonsway & Fitzgerald, 1994). Ova funkcija se postie prenoenjem krivice za zloin sa silovatelja na rtvu. Ovo titi individue i drutvo od
konfrontirajue realnosti i saznaja o obimu seksualnog napada. Kako Bert navodi
(prema: Lonsway & Fitzgerald, 1994): Mitovi o silovanju su mehanizmi koje ljudi
koriste da bi opravdali odbacivanje incidenta seksualnog napada iz kategorije stavrnog silovanja ... takva verovanja poriu realnost mnogih aktuelnih silovanja (27).
Mitovi o silovanju takoe mogu biti opisani kao primeri fenomena pravedan
svet (Lonsway & Fitzgerald, 1994). Pod fenomenom pravedan svet podrazumeva
se predispozicija da verujemo da je svet pravedno mesto u kome se dobre stvari
deavaju dobrim ljudima, a loe stvari se deavaju jedino onima koji to i zasluuju.
Da bi zatitili ovo verovanje, ljudi esto tragaju za dokazima koji bi ukazali da su
rtve podstaknule ili zasluile njihovu nesreu (Lonsway & Fitzgerald, 1994). Prema tome, funkcija mitova o silovanju je da objasni zato su rtve silovanja zasluile
njihovu sudbinu (pr. sama je to traila svojim nainom oblaenja ili ponaanjem).
Primeri mitova o silovanju bi bili: samo loe devojke bivaju silovane, svaka
zdrava ena se moe odupreti silovatelju ako to stvarno eli, ena je to sama traila,
ena pria da je silovana samo ako je momak napustio ili ako hoe neto da zataka,
silovatelji su eljni seksa, umno poremeeni ili i jedno i drugo (Burt, 1980).
Diskurs pravosudnog sistema / Zaarani krug

Kada se seksualni napad ne slae sa kriterijumima prototipa seksualnog napada (to najee jeste sluaj), mi emo verovatno koristiti mitove o silovanju. Pod
prototipom seksualnog napada podrazumeva se brutalni seksualni napad poinjenog
od strane nepoznatog napadaa. Naalost, postojanje i upotreba mitova o silovanju
stvara zaarani krug, jer utiu da rtve slabije izvetavaju o seksualnom napadu. Sa
druge strane, u sluaju kad rtva izvesti o seksualnom napadu, mitovi o silovanju se
samopojaavaju tokom tretiranja rtve du celog lanca pravosudnog sistema (osoblja u bolnici, ispitivanja od strane kriminalistike slube, presuda porote, sudijinih
reenica). Na primer, mit da ena lae u pogledu seksualnog napada moe doprineti
29
Ivana Simi
da pojedinac iz kriminalistike slube ne prihvati eninu tvrdnju o silovanju i smatra

je lanom ili nedovoljno zasnovanom (Ehrlich, 1987; prema: Franiuk at al. 2008).
Porast verovanja da ene daju lane iskaze u pogledu silovanja, dovodi do toga da
kriminalistika sluba bude skeptinija kada sledei put doe ena sa istim iskazom,
i time se ojaava mit o silovanju ona lae. Naalost, seksualni napad koji je u
skladu sa prototipnim napadom pojaava dalje mit o silovanju. Iako e se verovati u
istinitost iskaza ovih ena, i verovatnije je da e okrivljeni biti kanjen, time se opet
daje legitimnost prototipnom napadu, a umanjuje legitimnost atipinom napadu,
ime se pojaavaju mitovi o silovanju na kojima se prototipnost zasniva (Franiuk,
Seefelt, Cepress & Vandello, 2008) .
Suzan Erlih (Ehrlich, 2002) postavlja pitanje zato mnogi sluajevi silovanja
koji su pokriveni statutarnom definicijom (u SAD) nisu razmatrani kao takvi od
strane policije, javnih tuilaca, sudija, porotnika. To je zato, kae Erlih, to se okrivljeni zakonski razliito tretiraju i razliito se tite interesi rtava. I paradoksalno,
sluajeve koji su najmanje uestali zakon tretira najstroe (u mnogim istraivanjima
je dokazano da ene najee bivaju silovane od strane svojih mueva, ljubavnika,
a ne od stranaca), (Ehrlich, 2002). U sluaju stranac silovatelj, kada je silovatelj
naoruani stranac koji iskae iz bunja, zakon e verovatno da lii slobode i kazni
izvrioca. Suprotno tome, u sluajevima koje ona naziva obini silovatelj, kada
je ena prisiljena na seks od strane poznanika, njenog efa, ili mukarca kojeg je
upoznala u baru, kada nema oruja i ne postoje dokazi fizikog nasilja, silovanje e
manje verovatnije biti tretirano kao kriminal od strane pravosudnog sistema.
Smatrajui istinskim silovanjem silovanje koje je poinio nepoznati napada,
iz ugla gledanja pravosudnog sistema veliina ovog problema postaje ograniena.
Prvo, takva silovanja su relativno retki dogaaji, i drugo, kada se dogode, silovatelji
bivaju gonjeni uspeno i ee od ostalih nasilnih zloinaca. Reeno malo drugaijim
terminima, diskursi koji okruuju suenje istinskim silovateljima nasuprot sluajevima obinih silovatelja u kriminalnom pravosudnom sistemu (diskurs policije, sudija,
advokata) unose u bit, sutinu definicija i kategorija ono to konstituie dobro zasnovanu albu, legitimnu verodostojnu rtvu i legitimnog izvrioca. Legitimni izvrilac je,
na primer, stranac koji je rtvi koristei oruje naneo fiziku ozledu u toku seksualnog
nasilja; legitimna rtva je ena koja je silovana od stane ovakvog izvrioca. Diskursi
silovanja koji okruuju tretman silovanja u kriminalnom pravosudnom sistemu, onda
konstruiu silovanje poinjeno od strane nepoznatog napadaa kao istinsko silovanje
i ine ogroman broj silovanja nevidljivim (Ehrlich, 2002).
Na osnovu drugih studija koje su istraivale izvetavanje o silovanju, ona izvodi generalizaciju da e ene manje verovatnije da izveste o silovanju koje se dogaa
u bliskoj vezi izmeu rtve i napadaa (Ehrlich, 2002). Tako, dok je silovanje zloin
o kome se malo izvetava, istinsko silovanje e verovatnije biti saopteno nego
obino silovanje.
Mitovi o silovanju u socio-kulturnom kontekstu

Feministiki teoretiari se slau da je javni skepticizam ka seksualnom zloinu
veliki usled kulturnih definicija koje promoviu usku sliku pravog silovanja, izuzev brutalnog seksualnog napada poinjenog od strane nepoznatog napadaa, to je
30
potvreno polno zasnovanim mitovima o silovanju. Pored njihove primarne funkcije

u opravdavanju seksualne agresije mukarca prema eni, mitovi su takoe deo ireg
seta dominantnog diskursa o enama, mukarcima, seksualnosti, oni utiu da se uini
nejasnim situacija silovanja u odreenim situacijama (Weiss, 2009).
Jedno od istraivanja koje istie vanost prouavanja mitova u socio kulturnom kontekstu je istraivanje Lee, Kim i Lim koje je sprovedeno u Koreji. Mada je
korejsko drutvo doivelo dramatine sociokulturne i ekonomske promene tokom
20. veka, legalni, kulturni i porodini aspekti u ivotu Korejaca jo uvek su pod
snanim uticajem konfuijske ideologije i principa (Lee, Kim, Lim, 2010).
Pod uticajem konfuionizma, ideologija enske asti i dvostruki standardi ka seksualnosti mukaraca i ena slue da sauvaju porodine i drutvenu strukture koje su patrilinearne i patrijahalne u strukturi (Lee et al., 2010). Dvastruki standardi ka seksualnosti
odnose se na razliitu evaluaciju seksualnog ponaanja u zavisnosti od toga da li se ono
pripisuje mukarcima ili enama. Socijalno prihvatanje muke seksualne dominacije i
enske seksualne submisije slui da opravda prinudu na seks (Lee et al., 2010).
Mitovi o silovanju u korejskom drutvu mogu se bolje razumeti u kontekstu
ideje o enskoj asti, ednosti i seksualnih dvostrukih standarda (Lee et al., 2010).
Mada nekoliko skoranjih sudskih odluka odraava stav da silovanje treba posmatrati kao prekraj protiv prava seksualne samodeterminacije (Lee et al., 2010),
korejski zakoni o silovanju, kazneni propisi, sudske odluke tradicionalno odraavaju
drutveno vienje da je silovanje povreda enine ednosti. Do sredine 90-ih, napad
silovanja u Severnoj Koreji bio je podveden pod Kazneni propis 32, pod nazivom
Zloin protiv ednosti. Ovaj naziv je 1995. godine promenjen u Zloin silovanja i
nedolini akt, ali je sadraj ostao nepromenjen. Pored ovoga, da bi se donela odluka
o kriminalnoj odgovornosti izvrioca, moraju postojati dokazi da je prueni otpor
bio do krajnjih granica, mada ovaj zahtev nije zvanini deo kaznenog propisa (Lee
et al., 2010). U Koreji, ideja otpora do krajnjih granica izgleda da je povezana sa
pretpostavkom da ako je ena seksualno napadnuta od mukarca, onda ona treba da
se suprostavi do ivice smrti da zatiti svoju nevinost i ednost. Drugim reima, jedino ene koje su skoro ubijene dok su pokuavale da zatite svoju ednost smatrane
su rtvama silovanja koje zasluuju pravnu zatitu (Lee et al., 2010).
Upravo navedenim istraivanjem pokuali smo da istaknemo znaaj prouavanja mitova o silovanju u sociokulturnom kontekstu. Mitovi o silovanju se esto
oslanjaju na duboko uvreene i opteprihvaene ideje u datom druvu. Samim tim
to su dugo prisutne u datom drutvu, deluju kao optepoznata i prihvaena stvar,
neto to ne zahteva dalje pojanjenje i opravdanje. To sa druge strane znaajno utie
na tekou menjanja takvih drutvenih ideja i zahteva dugodogdinji sistemski rad
na njihovoj promeni, u kojoj bi uzele uea sve drutvene instance, promocijom
stavova i verovanja koja bi se sutinski razlikova od ve postojeih. Veliku ulogu u
promociji takvih ideja igraju mediji. Naalost, istraivanja pokazuju da mediji iroko doprinose promociji mitova o silovanju, o emu e biti rei u narednom delu rada.
Mitovi i mediji
Sistematske studije koje se bave prouavanjem izvetavanja o silovanju u medijima, u mnogim delovima sveta, pokazuju da se najee izvetava o sluajevima koje
31
Ivana Simi
podravaju stereotip istinskog silovanja. Kao ilustraciju navodimo Londonsku organizaciju, The Lilith project, koja se bavi istraivanjem nasilja nad enama (Flowe, Shaw,
Jamel, 2009). Oni su sproveli analizu sadraja izvetaja objavljenih u britanskoj tampi
u 2006. godini. Pronali su da najvei broj sluajeva o kojima se izvetava u medijima ne
odraavaju tipine okolnosti u kojima se silovanje dogaa. Jedino 2% artikla prikazuju
prie o silovanju poinjenom od strane aktuelnih ili bivih partnera (u stvarnosti, 56%
silovanja je poinjeno od strane aktuelnih ili bivih partnera), vie od 50% tampanih
izvetaja o silovanju saoptava o silovanju na javnim mestima (u stvarnosti, jedino 13%
je poinjeno na javnim mestima), i izvetavaju najee o senzacionalnim sluajevima
kada je ukljueno ekstremno nasilje, vie silovatelja, kidnapovanje. Ako su mediji primarni izvor informisanja u pogledu karakteristika seksualnog zloina, onda javnost ima
iskrivljenu sliku o tome kako izgleda veina sluajeva silovanja (Flowe et al., 2009).
Mada se filmovi posmatraju kao fikciono predstavljanje dogaaja, a novine
kao injenino, slinosti izmeu ova dva u pogledu stereotipnog prikazivanja seksualnog napada su ogromne. Medijski tretman seksualnog napada ne slui samo da
pojaa mitove o silovanju kod onih koji ih ve imaju, ve i da ih razviju kod onih koji
ih nisu imali (Franiuk at al., 2008).
Kao dobar primer istraivanja koje je za cilj imalo istraivanje zastupljenosti
mitova o silovanju u novinama, navodimo istraivanje koje je sproveo Franiuk sa
svojim saradnicima. Sluaj seksualnog napada za koji je optuen Kobe Bryant, igra
Lejkersa, 2003. godine i koji je bio medijski iroko publikovan dao je osnovu za ovo
istraivanje. Grupa istraivaa (Franiuk i saradnici) sakupila je 156 artikala iz 76
razliitih izvora u periodu od vremena izlaska prvog izvetaja u novinama o ovom
sluaju, od 6. jula 2003. do 1. septembra 2004. kada je optuba bila povuena jer je
rtva odbila da svedoi. rtva je povukla tubu jer je smatrala da nee imati fer
suenje ba zbog tekstova koji su pisani u novinama.
Tekst je bio kodiran u odnosu na postojanje nekoliko mitova (ona lae; sama
je to traila; elela je to; silovanje je trivijalno; on nije to mislio; on nije tip momka
koji bi to uradio; to se deava samo nekim enama). Tekstovi su takoe kodirani i u
odnosu na mitove koji naglaavaju Brayan-ovu krivicu (pr. zato to je prevario svoju
enu, verovatno je kriv za seksualni napad), pozitivne izjave o Brayan-u i o rtvi i
negativne izjave o Brayan-u i rtvi.
Rezultati pokazuju (Franiuk at al., 2008) da se u 65.4% artikla (n = 102) nalazila bar jedna izjava o mitu. Broj izjava u kojima je sadran neki mit o silovanju
kretao se od 0 izjava (u 34.6% artikal, n = 54) do 15 izjava (u 0.6% artikla, n = 1),
a neki mitovi su se ponavljali vie od jedanput u istom artiklu. Najee spominjani
mit bio je ona lae (spominjan u 42.3% artikla) i ona je to elela (spominjan u
31.4% artikla). Poreenjem iskaza o Brajanovom karakteru pokazalo se da su artikli
vie sadravali pozitivne od negativnih iskaza o Brajanu kao osobi (z = 1.65, p <
.05). Nasuprot tome, artikli su sadravali vie negativne iskaze o rtvi kao osobi
nego pozitivne (ona lae, elela je to, traila je to) (z = 21.7, p < .001).
Mediji predstavljaju veliku potporu u odravanju i proklamovanju mitova o
silovanju. Selektivnost u pogledu toga koja e pria zasluiti da bude javno saoptena, uglavnom se bazira na kriterijumu prodati to vie primerka. Nesvakidanje
i ree prie o brutalnim silovanjima, kidnapovanjima, po ovom kriterijumu imaju
prioritet. Na alost punjenje novina ovakvim priama i stavljanjem po strani obina
silovanja, proklamuje usku sliku o tome ta se podrazumeva pod silovanjem. Takva
32
slika o silovanju ne samo da je uska, nego i potpuno iskrivljena i ima negativne implikacije i na opaanje samih rtava o njihovoj odgovornosti i sopstvenom poricanju
statusa rtve, o emu e jo biti rei u ovom radu.
Diskurzivna analiza kao metoda istraivanja socijalnog

Utemeljena u socijalno konstrukcionistikoj epistemologiji, diskurzivna analiza polazi od pretpostavke da su deskripcija dogaaja, ljudi, grupa, institucija, psiholokih fenomena, verzije koje bi trebalo da tretiramo kao otvorene i fleksibilne.
Analiza prema tome ukljuuje traganje za aktuelnim i potencijalnim varijabilnostima u konstrukciji i spekulacije o funkciji odreene formulacije koja se javlja u interakcionalnoj sekvenci. Konstrukcija znaenja se prema tome razume kao povezana
sa uspehom socijalne akcije. Analitiki, fokus na socijalnoj akciji obuhvata interpretaciju lokalizovane socijalne aktivnosti i ideoloki rad postignut konstrukcijom
jedne odreene verzije pre nego druge (Anderson & Doherty, 2008).
Pomou diskurzivne analize mogu se otkriti interpretativni resursi koji su mobilisani u tekstu (Anderson & Doherty, 2008). To su kulturne teme, argumenti i pretpostavke koji mogu biti korieni u toku socijalne interakcije i koji stvaraju zdravorazumsku osnovu za sporazumevanje. Interpretativni repertoar je konstituisan iz
ogranienog obima leksikih ajtema, stilistikih konstrukcija i metafora (Anderson
& Doherty, 2008). Repertoari se koriste kada se konstruiu deskripcije ljudi, grupa,
objekata, institucija, dogaaja i kada se nude miljenja, evaluacije i objanjenja.
Diskurzivna analiza se takoe bavi i ulogom diskursa u irim socijalnim procesima legitimacije i moi. Dominantni diskursi ine privilegovanim one verzije socijalne realnosti koje opravdavaju postojee relacije moi i socijalne strukture. Diskursi se ne konceptualizuju samo kao naini govorenja ili pisanja, oni su povezani sa
institucionalnom praksom, regulacijom socijalnog ivota. Prema tome, dok diskurs
ozakonjuje i podrava postojee socijalne i institucionalne strukture, ove strukture sa
druge strane podravaju i opravdavaju diskurse (Willig, 2008).
U kontekstu teme koju istraujemo, moe se rei da diskurzivni pristup ima
potencijal da doprinese znaajno naem razumevanju seksualnog nasilja, najvie
ukazujui na socijalno konstruktivistiku prirodu seksualne prakse.
Moe se rei da su ljudska subjektivnost i iri ideoloki kontekst nerazmrsivo povezani. Pre nego da istrauje unutranjost svesti silovatelja, diskurzivna analiza se koncentrie na praktine ideologije (Lea & Auburn, 2001) (interpretativnie repertoare) koje
okrivljeni za silovanje koristi kako bi opisao i objasnio svoje akcije. Istraujui govor
okrivljenog za silovanje, diskurzivni analitiari tragaju za nainima na kojima relevantna
praktina ideologija podrava i odrava polne relacije moi u drutvu i kako postojei
diskursi utiu na konstrukciju rtve kao odgovorne za silovanje (Lea & Auburn, 2001).
Pripisivanje odgovornosti rtvama silovanja, stoga, nije funkcija stabilnog seta stavova i
verovanja koji reflektuju poglede govornika ve je pripisivanje odgovornosti neto to je
diskurzivno ostvareno kroz konstrukciju odreene verzije dogaaja (Lea, 2007).
Verovanja o polnim ulogama i mitovi o silovanju reprezentuju ono to bismo
mogli nazvati ivee ideologije koje odraavaju i ovekoveuju strukturalne relacije drutva (Lea, 2007). Prouavajui ih kao individualne stavove ili percepcije,
one bi ostale locirane na nivou individue, i socijalna komponenta u njihovom stva33
Ivana Simi
ranju bi bila izgubljena. Zauzimajui diskurzivnu perspektivu, mogue je da odemo

dalje od razmatranja individue i drutva odvojeno i usmerimo se na formu interakcije, da pokaemo kako su individue konstituisane kroz socijalni domen.
Istraivanja o seksualnom nasilju iz ugla gledanja nasilnika

U narednom delu rada namera nam je da predstavimo neka od istraivanja koja
su za cilj imala istraivanje diskursa, odnosno praktine ideologije na koje su se
osobe okrivljene za silovanje pozivale, kao i mitove o silovanju na koje su se okrivljeni oslanjali u svom izvetavanju o odnosu izmeu njih i rtve.
Istraivai Lea i Auburn (Lea/Auburn, 2001) su se u svom istraivanju oslonili
na transkript sesija grupnih terapija koje su se primenjivale u velikom broju zatvora
u Velikoj Britaniji izmeu oktobra 1995. i februara 1996. Iz tog transkripta oni su
izdvojili iskaze jednog zatvorenika i pokuali da iz diskurzivne perspektive istrae
naine kojima je ovaj zatvorenik opisivao njegov seksualni napad. Odluili su se za
ovog zatvorenika jer su ga lanovi tima koji je sprovodili terapiju opisivali kao tipinog visoko opasnog silovatelja imao je veoma dobre socijalme vetine, istanano
oseanje ta kriminalni pravosudni sistem zahteva od njega da bi bio ranije puten iz
zatvora i nedostatak empatije za njegvu rtvu.
Primenom diskurzivne analize, istraivai su ukazali na postojanje dve glavne praktine ideologije koje je ovaj zatvorenik koristio u obrazlaganju interakcija
sa rtvom. Identifikovane praktine ideologije bile su: praktina ideologija prinude
(diskurs) konstituie ta e biti oznaeno kao Jezik silovanja i koji e termini,
metafore i izrazi biti povezani sa silovanjem i praktina ideologija pristajanja (diskurs) konstituie ta e biti oznaeno Jezikom seksa i koji e termini, metafore
i iskazi biti povezani sa seksom na koji oboje pristaju (Lea & Auburn, 2001). Ove
praktine ideologije su sluile da konstruu verziju dogaaja u kojima uloga i motivi
rtve postaju dvosmisleni, a u isto vreme bacaju sumnju na ulogu okrivljenog koja
ga opisije kao silovatelja.
Iz diskurzivne perspektive, ovo se tumai time to lanovi iste jezike zajednice dele zajednike jezike resurse iz kojih onda fleksibilno konstruiu iskaze kako bi
njihove socijalne akcije uinili razumljivim (Lea & Auburn, 2001). Odluka da li dati
incident konstituie silovanje ili seks je esto zasnovana na svedoenju dvoje ukljuenih ljudi (Lea & Auburn, 2001). injenica da ne postoji jasna jezika distinkcija
izmeu izraza, metafora, termina koje bismo oznaili kao Jezik seksa i izraza, metafora, termina koje bismo oznaili kao Jezik silovanja kao i ukorenjenost mitova
o silovanju, ide u korist silovatelju u nameri da sam in opie dvosmisleno i prikae
i samu rtvu kao odgovornu.
Naalost, rtvino svedoenje se esto uje u svetlu poznatih mitova o silovanju, i posledino, rtvina odgovornost za sm dogaaj raste du linije da je ona
navela poinioca na to delo nosei provokativnu odeu ili pozivajui ga na kafu, na
primer. Sa druge strane, svedoenje okrivljenog se esto karakterie poricanjem i
minimizacijom. Posledino, njegova odgovornost se smanjuje za dogaaj zato to je
on pogreno razumeo rtvine signale. I u ovom smislu, uspostavlja se dvoznanost
i linija razlikovanja izmeu silovanja i seksa postaje zamagljena, sa ime se i mnoge
feministkinje slau. Ovakva razmiljanja i pretpostavke imaju uporite u shvatanji34
ma feministkinja da ne postoji jasna distinkcija izmeu silovanja i seksa (Lea &

Auburn, 2001).
Sociolozi su davno ukazali na injenicu da ljudi mogu, i to rade, da izve delo
koje definiu kao pogreno, a onda koriste razliite tehnike da poreknu devijantnost
i prikau sebe kao normalne. Kroz koncept renik motiva, Mills (prema: Scully
& Marolla,1984) jedan je meu prvima koji je pokuao da ukae na ovu, kako se
ini, zbunjujuu kontradikciju. Vinovnici zla pokuavaju da reinterpretiraju njihove
akcije korienjem jezikih orua kojim ponaanje koje nije u skladu sa normama
socijalno interpretiraju. Anticipirajui negativne posledice njihovog ponaanja, pokuavaju da prezentuju delo kao kulturno odgovarajue i prihvatljivo.
U svom istraivanju Scully i Marolla (Scully & Marolla,1984) analizirali su
intervjue voene sa uzorkom od 114 osuenih, zatvorenih silovatelja. Oni su analizirali renik motiva koji je ova grupa silovatelja koristila da objasni sebe i njihove
akcije. Analizom iskaza, oni su utvrili da su osuenici koristili izvinjenja i opravdanja, i podelili su ih na priznavaoce i poricatelje. Priznavaoci (n = 47) su priznavali
da su prisilili rtvu na seksualni akt i definisali su takvo ponaanje kao silovanje.
Suprotno njima, poricatelji su ili poricali seksualni kontakt ili bilo kakvu povezanost
sa rtvom (n = 35), ili priznavali seksualni akt, ali nisu definisali takvo ponaanje kao
silovanje (n = 32).
Priznavaoci su izraavali verovanje da je silovanje bilo moralni prestup. Ali
su objanjavali sebe i njihove akte pozivajui se na sile izvan njihove kontrole, sile
koje su smanjile njihov kapacitet za racionalno delovanje i prema tome prisilile ih na
silovanje. Dva tipa izvinjenja su bila dominantna: intoksikacija alkoholom/drogom
i emocionalni problemi (nesrenost, nestabilno detinjstvo, situacija branog nasilja, uznemirenost, depresivnost). Oni su koristili ova objanjenja da izgrade moralni
identitet, posmatrajui silovanje kao idiosinkratino, a ne tipino ponaanje. To im
je dozvoljavalo da rekonceptualizuju sebe kao ozdravljenog ili exsilovatelja, kao
nekog ko je nainio ozbiljnu greku, ali koja ne reprezentuje njegovo istinsko ja
(Scully & Marolla, 1984).
Suprotno ovome, iskazi poricatelja ukazuju da su ovi mukarci silovali zato
to im njihov vrednosni sistem nije dao nesavladiv razlog da to ne urade. Kada se
seks opaa kao mukarevo pravo, silovanje se vie ne vidi kao kriminal. Ipak, poricatelji koji su bili osueni za silovanje, kao i priznavaoci, pokuali su da izgrade
identitet. Kroz opravdanja, oni su konstruisali kontraverzno silovanje i pokuali
da demonstriraju kako je njihovo ponaanje, ak i ako nije bilo sasvim ispravno, bilo
odgovarajue u toj situaciji. Njihova poricanja, koja su se oslanjala na kulturne stereotipe, uzimala su dve forme, od kojih obe krajnje poriu postojanje rtve (Scully
& Marolla,1984).
Prva forma poricanja bila je poduprta kulturnim pogledom na mukarca kao
seksualnog gospodara, zapovednika i ene kao stidljive ali zavodljive. Povreda je
bila poricana opisivanjem rtve kao svesne, ak entuzijastine, ili kao utivo otporne
u poetku, ali kasnije pokorne i sposobne da se opusti i uiva. U ovakvim iskazima
snaga (primena sile) se pojavljuje samo kao tehnika zavoenja. Silovanje se na taj
nain odrie: pre nego da je natetio eni, silovatelj je ostvario njene snove (Scully
& Marolla,1984).
U drugoj formi poricanja, rvta je bila opisana kao tip ene koja je dobila ta je
zasluila. Kroz atak na rtvinu seksualnu reputaciju i, u manjoj meri, njeno emocio35
Ivana Simi
nalno stanje, poricatelj pokuava da demonstrira da poto rtva nije bila fina devojka,
onda on nije silovatelj. Konzistentan s obema formama poricanja bio je lini interes od
ukazivanja na korienje alkohola i droge. Suprotno priznavaocima, koji su naglaavali njihovo lino korienje droge i alkohola, i to koristili kao izvinjenje, poricatelji su
ukazivali na korienje droge i alkohola od strave rtve u pokuaju da je diskredituju i
ukau na njenu sopstvenu odgovornost za silovanje (Scully & Marolla,1984).
Vano je naglasiti da nisu poricatelji izmislili ova opravdanja. Ona odraavaju
sisteme verovanja koji viktimizuju ene kroz istoriju, razvijajui mit da ene uivaju
u silovanju i da su odgovorne za silovanje. Dok priznavaoci i poricatelji prezentuju
sutinski razliite poglede na mukarca koji siluje, oni dele neke iste karakteristike.
Opravdanja naroito, ali takoe i izvinjenja, poduprta su kulturnim pogledom na
enu kao seksualnu robu, dehumanizovanu i lienu autonomije i dostojanstva. U
ovom smislu, seksualna objektifikacija ene mora se razumeti kao vaan faktor koji
doprinosi okruenju koje neutralizuje i moda olakava silovanja.
Istraivanja o seksualnom nasilju iz ugla gledanja rtve

U sledeim istraivanjima pokuaemo da ukaemo kako kulturni stereotipi
utiu na nain na koji i sama rtva opaa svoja prinudna seksualna iskustva, odnosno, da i sama rtva moe koristi specifine polno zasnovane iskaze da opravda partnerovo ponaanje i minimizuje ozbiljnost neeljenog seksualnog kontakta i prinude.
Da bi iskazi bili efektivno sredstvo neutralizacije, njihov sadraj mora biti kulturno i situaciono odgovarajui za namenjenu publiku (Weiss, 2009). Zaista, najtrajniji i najkredibilniji iskazi su oni koji se oslanjaju na iroko prepoznati socijalni
vokabular, ideje koje se uzimaju kao istinite bez razmatranja, ili oigledne istine
koje svako zna (Weiss, 2009). Zato to je renik iskaza standardizovan u kulturi,
oekivano je da rtva koristi iskaze koji umanjuju ozbiljnost njihovog neeljenog
seksualnog doivljaja. Ovi iskazi e odraavati one iste mitove o silovanju i polne
stereotipe evidentne u iskazima optuenih koje oni koriste da poreknu krivicu i u
javnom diskursu podre seksualnu viktimizaciju.
Istraivanjem 944 narativa seksualne viktimizacije, pokazano je da jedna od
pet ena, koje su govorile o neeljenim seksualnim iskustvima, koristi neke oblike
iskaza kojim opravdava ponaanje okrivljenog, ili oznaava situaciju kao neozbiljnu, ili ukazije na sopstvenu odgovornost. Mada veina narativa nije sadravala ovakve iskaze, injenica da je u njima bilo sadrano skoro 200 opravdanja za seksualni
napad (iako intervijuer nije specifino pitao da li okrivljuju izvrioca i da li to to
im se dogodilo one interpretiraju kao zloin), moe znaiti da je aktuelna uestalost
ovakvih iskaza mnogo vea (Weiss, 2009).
Eksploracija rtvinih iskaza ilustruje da korien renik za opravdanje seksualne viktimizacije odraava nekoliko optih mitova o silovanju i polne stereotipe,
ukljuujui sledee: muka seksualna agresija je prirodna, neizbena; optueni nisu
bili krivi ako su pijani; seksualna prisila bez nasilja od strane intimnih partnera
nije pravi zloin; ena doprinosi njenoj sopstvenoj viktimizaciji nemarnim ponaanjem ili nedovoljnim otporom. Kao to vidimo mnogi od ovih mitova o silovanju i
polno zasnovanih ideologija korieni su i od strane optuenih silovatelja da poreknu
odgovornost, a u isto vreme prihvaeni su i od opte javnosti, to onda obezbeuje
36
da se rtva poziva na njih da porekne odgovornost optuenog i umanji ozbiljnost

seksualne prisile (Weiss, 2009).
Kada rtva silovanja koristi iskaze koji ideju seksualne viktimizacije predstavljaju kao neutralnu, normalnu, kao sopstvenu odgovornost rtve, one takoe, u
nekom stepenu, nenamerno doprinose ideji da nita ne treba i ne moe biti uraeno. Povrh toga, nepriznati zloini i neizveteni incidenti saoptavaju potencijalnim
okrivljenim da je seksualna agresija niskog rizika (Weiss, 2009 ).
Socijalne implikacije nalaza iz ove studije ukazuju da uprkos pravnim reformama, percepcije rtve o neeljenom seksualnom doivljaju nastavljaju da budu pod
velikim uticajem mitova o silovanju i polnih stereotipa koji opravdavaju seksualnu
viktimizaciju. Iskazi mnogih rtava ukazuju na rtvino neprepoznavanje njenih sopstvenih iskustava kao zloin, poveano samookrivljavanje i neizvetavanje policije
o incidentu. Ovo dovodi do zakljuka da je potrebno da se fokus anti-rape edukatora usmeri na raenje pervazivne ideologije ne samo u jeziku okrivljenog i opaanja
ire javnosti, ve i u samoj rtvinoj definiciji neeljene seksualne situacije. Dok se
takav vokabular ne iskoreni iz jezika drutva, kulture, jezik koji okruuje seksualnu
viktimizaciju, javnost i sama rtva moe nastaviti da opaa odreene sluajeve neeljenog seksualnog kontakta i prinude kao mukarci su mukarci, kao normalni deo
polnih relacija, i jo gore, kao ena je to sama traila.
U jednom drugom istraivanju koje su sproveli Bipasha i saradnici (Ahmed,
Reavey & Majumdar, 2009) cilj je bio da se istrae naini na koje ene iz June
Afrike koje ive u Velikoj Britaniji, a koje su preivele seksualno nasilje od svojih
partnera ili mueva, konstruiu posledice kulture u njihovim iskazima o doivljaju
seksualnog nasilja, odnosno, kako ene mogu koristiti diskurse kulture u njihovim
iskazima o doivljaju seksualnog nasilja. U istraivanju je uestvovalo osam ena.
Ove ene, poreklom iz June Afrike su ili bile roene u Velikoj Britaniji ili su vei
deo ivota provele u ovoj zemlji i dobro su govorile engleski. U istaivanju je koriena diskurzivna analiza na osnovu voenih polustrukturisanih intervjua.
Rezultati analize su pokazali da mnoge ene govore o kulturi kao problematinoj. Takve konstrukcije kulture ukazuju da je kultura odgovorna za problem nasilja,
ali mnogo specifinije za one koji imaju takvu kulturu, bez obzira na injenicu da je
nasilje (porodino, seksualno) prisutno u svim kulturama. One su predstavljale kulturu
kao odgovornu za postojanje nepodravajuih i neprikladnih shvatanja u njihovom drutvu. Dalje, kultura je posmatrana kao neizbena u uticaju na lanove njihove porodice,
koji su bili nepodravajui prema njima, a u isto vreme njih same inila bespomonim da
se odupru ovim neprikladnim idejama i verovanjima. Ipak ni u jednom intervjuu, pojam
kulture nije bio jasno definisan. One su pretpostavljale da je kultura transparentan i itljiv
termin i da ne zahteva dodatna objanjenja. To je moda zato to su i intervijueri bili
junoafrike ene, te je postojala pretpostavka da sve junoafrike ene imaju preutno
znanje o junoafrikoj kulturi i ulozi ene u njoj (Ahmed at al., 2009). To se odnosi na
kulturno shvatanje da lanovi porodice oekuju da ove ene ostanu sa svojim muevima,
i stoga, da kulturni vrednosni sistem ovekoveuje nasilne veze. Takve konstrukcije ukazuju da kultura ovekoveuje ideje o patrijahalnim relacijama. Od ovih ena se oekuje da
ostanu sa njihovim muevima bez obzira na nasilje, jer ako se to deavalo kroz istoriju,
onda je normalno da se od njih oekuje da ostanu sa muevima, a mukarci mogu da
rade sa svojim enama ta hoe. Pored toga, ukazivale su da su njihove porodice, naroito majke, imale presudnu ulogu u njihivom ubeivanju da ostanu sa muevim. Takav
37
Ivana Simi
pritisak je pod uticajem diskursa porodine reputacije asti i srama, odnosno, erkine
odgovornosti za porodinu reputaciju (Ahmed at al., 2009).
Otuda, reprodukcija diskursa kulture kao problematine i nepromenljive i
diskursa erka ima odgovornost za porodinu ast slui da objasni nepodravajue
odgovore lanova porodice, i posledino, da ih legitimie. Drugim reima, konstruiui kulturu kao odgovornu i krajnje nepromenljivu, i sugeriui da porodica i lanovi
zajednice nemaju naina da im pomognu, znailo je da porodica i zajednica ne mogu
biti okrivljeni za njihova vienja i akcije. Ovi diskursi se istovremeno produkuju i
funkcioniu, postavljajui teret odgovornosti na enama (Ahmed at al., 2009).
Zakljuak
U ovom radu namera nam je bila da ukaemo na socijalno konstrukcionistiku
prirodu definisanja seksualnog nasilja, odnosno, na injenicu da e definisanje odreenog seksualnog ina kao silovanja ili snoaja sa kojim su obe strane saglasne, zavisiti
od postojeih diskursa datog drutva i postojeih mitova o silovanju. Mitovi o silovanju
su duboko ukorenjeni u drutvu te se njihova istinitost esto i ne dovodi u pitanje. Oni
deluju kao aksiomi koji ne zahtevaju dodatno ispitivanje i proveravanje. esto su tako
formulisani da i ne pruaju mogunost proveravanja, ak i kada bismo to eleli. O dubini
njihove ukorenjenosti, ini nam se, naroito govori injenica da se i u iskazima samih
rtava mogu nai oni isti mitovi na koje se pozivaju silovatelji u pokuaju pravdanja svojih postupaka. injenica da u sluaju napada na svoj integritet, dostojanstvo, i bukvalno,
svoje telo, bez line saglasnosti sa tim, rtva takvog nasilja i dalje moe nalaziti opravdanja za nasilnika, i uz to kriviti i samu sebe, govori o dubini ukorenjenosti takvih mitova
i, naalost, teini njihovih menjanja. Tome doprinosi injenica da se mi razvijamo, odrastamo i sazrevamo u sredini koja nam namee odreena pravila, norme ponaanja i polne
uloge, te se esto u njihovu ispravnost i ne sumlja, jer tako je od pamtiveka.
Pored toga to imaju funkciju u opravdavanju seksualnog nasilja, njegovoj
normalizaciji i zamagljivanju granica izmeu silovanja i seksa, mitovi imaju uticaja
i na odravanje postojeih polnih odnosa i postavljenje ene u podinjeni poloaj.
Odnosno, ovde je teko uspostaviti jednosmernu uzronu vezu. Pre bi se moglo rei
da postoji dvosmerna uzrona veza da postojei diskursi i mitovi inkorporirani u
njima utiu na odravanje postojeih polnih odnosa, a u isto vreme postojei odnosi
osnauju i podravaju postojee diskurse i mitove.
injenica da su mitovi o silovanju iroko rasprostranjeni i da se mogu nai gotovo u svakom drutvu, ne znai da mitove ne treba posmatrati i prouavati u odnosu
na odgovarajui socio-kulturni kontekst u kome se razvijaju. Naprativ, ovakvi mitovi
su odraz datog drutva u kome se razvijaju i mogu biti usko kulturno specifini, kao
to smo pokazali kroz predstavljanje istraivanja sprovedenom u Koreji i istraivanju
u kome su uestvovale ene iz June Afrke, a koje ive u Velikoj Britaniji.
Predstavljena slika o seksualnom nasilju, rasprostranjenosti mitova koji slue
opravdavanju nasilja, njihova ukorenjenost, daje pesimistinu sliku u pogledu mogunosti njihove promene. Meutim, to nam nije bila namera, ve smo eleli da ukaemo
na potrebu temeljnog razmatranja ovog problema i na ozbiljnost sa kojom moramo
pristupiti reavanju istog. Ono to naroito elimo da istaknemo je injenica da se prvi
korak ka promeni odnosi na dekonstrukciju optih pretpostavki o silovanju i ukazivanje da promene treba da se dese ne u individui, ve u samoj ideologiji drutva.
38
Literatura
1. Ahmed, B., Reavey, P., Majumdar, A. ( 2009). Constructions of Culture in Accounts of South Asian Women Survivors of Sexual Violence. Feminism and Psychology, 19 (1), str. 728.
2. Anderson, I., Doherty, K. ( 2008). Accounting for rape : psychology, feminism,
and discourse analysis in the study of sexual Violence. Routledge, Taylor & Francis Group.
3. Bell, V. ( 1998) Interrogating incest. Feminism, Foucault and the Law. London
and New York: Routledge.
4. Burt, R. M. ( 1980). Cultural Myths and Supports for Rape. Journal of Personality and Social Psychology, 38 (2), str. 217230.
5. Ehrlich, S. (2002) Discourse, Gender and Sexual Violence. Discourse and Society, 13(1), str. 57.
6. Flowe, D. H., Shaw, E. S, Nye, E., Jamel, J. (2009). Rape stereotyping and public
delusion. British Journalism Review, 20, str. 2125.
7. Franiuk, R., Seefelt, L. J., Cepress, L. S., Vandello, A. J. (2008). Prevalence and
Effects of Rape Myths in Print Journalism : The Kobe Bryant Case. Violence
Against Women, 14, str. 287309.
8. Lea, S. (2007). A Discursive Investigation into Victim Responsibility in Rape.
Feminism and Psychology, 17 (4), str. 495514.
9. Lea, S., Auburn, T. (2001). The Social Construction of Rape in the Talk of a Convicted Rapist. Feminism and Psychology , 11 (1), str. 1133.
10. Lee, J., Kim, J., Lim, H. (2010). Rape Myth Acceptance Among Korean College
Students: The Roles of Gender, Attitudes Toward Women, and Sexual Double
Standard. Journal of Interpersonal Violence, 25 (7), str.12001223.
11. Lonsway, A. K., Fitzgerald, F. L. (1994). Rape myths. In review. Psychology of
Women Quarterly, 18, str. 133164.
12. Ramazanoglu, C., Holland, J. (2002). Feminist Methodology. Challenges and
Choices. London: Sage.
13. Scully, D., Marolla, J. (1984), Convicted Rapists Vocabulary of Motive: Excuses
and Justifications . Social Problems, 31(5), str. 530544.
14. Weiss, G. K. (2009). Boys Will Be Boys and Other Gendered Accounts. An
Exploration of Victims Excuses and Justifications for Unwanted Sexual Contact
and Coercion. Violence Against Women. 15 (7). str. 810834.
15. Willig C. (2008) Introducing Qualitative Research in Psychology. McGraw-Hill.
Open University Press.
Ivana Simi
DISCOURSE, MYTHS AND SEXUAL VIOLENCE

Abstract
In this paper we try to point out the differences in perception of sexual violence, more
exactly, that the act may appear ambiguous, depending on the one that describes him, and to
point to the fact that the myths about rape that are deeply incorporated into the discourse of a
community, contributions to responsibility for rape attributed the victims themselves.
39
Ivana Simi
Myths about rape are the attitudes and beliefs that are generally false, but are
widely and frequently accepted. Certain functions appear especially important, in particular, denial and trivialization of crimes that affect a substantial proportion of the
female population. They indicate the often contradictory and fragmentary complexes
of notion, norms and models which guide conduct and allow for its justification and
rationalization. In this way, myths about rape offer ways of explanations for social
interaction that could be labeled as rape.
Also, try to point out the fact that the myths about rape, may also influence how
the victim will perceive their sexual experience, that the victim can rely on them to
justify the partners behavior and minimize the severity of unwanted sexual contact
and coercion.
Key words: Discourse, myths about rape, violence, culture, victims
40
Promene u doivljaju
identiteta i razvoj generativnosti
u srednjim
godinama

Vol.kod
8, osoba
No 10,
2011 .
4154
Milica Pavlovi
UDK 159.923.2 053.85

: 21. 09. 2011.
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet u Niu
Doktorske studije
PROMENE U DOIVLJAJU IDENTITETA

I RAZVOJ GENERATIVNOSTI KOD OSOBA
U SREDNJIM GODINAMA1
Apstrakt
Trebjeanin navodi definicuju identiteta po kojoj on predstavlja svesni ili nesvesni doivljaj sutinske samoistovetnosti i kontinuiteta vlastitog ja tokom dueg perioda
vremena, bez obzira na njegove mene u razliitim periodima i okolnostima. Predstavlja odgovor na kljuno pitanje upueno sebi samome: Ko sam ja?
Prema Eriksonu oseanje linog identiteta zasnovano je na dva istovremena zapaanja: zapaanju samoistovetnosti i neprekidnosti ovekovog postojanja u vremenu
i prostoru i opaanju injenice da drugi ljudi zapaaju i priznaju ovu injenicu. Pojedinac koji je izgradio oseanja linog identiteta ima doivljaj kontinuiteta izmeu onog
to je nekada bio, to je danas, kao i onog to zamilja da e u budunosti biti.
U radu se razmatra proces razvoja identiteta iz ugla dve vane psiholoke teorije
teorije Karla Gustava Junga i teorije Erika Eriksona. U okviru toga blie se odreuju
faze kroz koje prolazi razvoj identiteta kao i specifini procesi koji su karakteristini
za svaku od njih.
Poseban akcenat stavlja se na procese i faze razvoja identiteta karakteristine za
period srednjih godina period tranzicije i velikih psiholokih promena, koji mnogi
nazivaju krizom srednjih godina.
Kljune rei: riza srednjih godina, razvoj identiteta, separacija, liminalnost,
reintegracija, generativnost
Uvod
U razvojnoj psihologiji najvea panja posveuje se ranom razvoju, naroito
primarnoj dijadi koja se uspostavlja izmeu majke i bebe. Psihoanalitiari istiu da
se sve kljune promene i razvojni pomaci odigravaju u okviru prvih pet godina ivota, i da od njihovog kvaliteta i vrste zavisi celokupni dalji razvoj osobe i potencijalno javljanje patologije. Odnosno, istie se da prvih pet godina ivota determinie
i u velikoj meri odreuje ponaanje, emocionalni i socijalni razvoj odreene osobe
(Tadi, 2003).
Jo jedan period razvoja zaokupljao je i nastavlja da zaokuplja veliku panju
psihologa i istraivaa iz srodnih naunih disciplina. To je period adolescencije; period naglih i burnih promena, u kome se aktiviraju i ponovo oivljavaju rane traume
i bolna iskustva. To je period u kome dolazi do oprobavanja mladih osoba u razli1 Napomena: Rad je delom nastao u okviru rada na projektu 179002 koji finansira Ministarsvo
prosvete i nauke Republike Srbije.
41
Milica Pavlovi
itim socijalnim ulogama koje za posledicu, ako razvoj ide manje-vie normalnim
tokom, imaju trajnije formiranje identiteta (Smiljani, 1999; orevi, 1988; Nei,
Radomirovi, 2000; Gutovi, 2006, Polovina, 2007; Todorovi, 2005; Stefanovi-Stanojevi, 2008).
Neuspeh u stvaranju odgovarajueg odraslog, zrelog identiteta u ovoj fazi u
kojoj je to razvojno predvieno u fazi adolescencije, predstavlja osnovu problematinih i nezrelih obeleja odraslih osoba u kasnijem ivotu (Stajn, 2005).
Meutim, sve vei broj autora kao i savremena zapaanja aktivnosti i sposobnosti ljudi u srednjim godinama stavila su akcenata na ovaj, i te kako, psiholoki i
razvojno plodan i vaan period ivota.
Odreenje pojma kriza srednjih godina

Eliot ak je 1965. godine formulisao termin kriza srednjih godina. On smatra da dubina krize srednjih godina zavisi od konfrontacije osobe sa (sopstvenom)
konanou i smru. Ranije odbrane, preteno hipomaninog karaktera, koje je osoba koristila da bi negirala smrt kao i uopte postojanje smrti u ovom periodu ivota
vie ne pomau. Anksioznost srednjih godina, po ovom autoru, predstavlja u stvari
anksioznost u susretu sa smru (Jaques, 1965).
Levinson odreuje krizu srednjih godina kao psiholoku tranziciju i promenu koja se deava kod osoba u periodu srednjih godina. Javlja se izmeu 35. i 50.
godine, traje nekoliko godina i obino je najintenzivnija oko 40. godine (Levinson,
1978).
Jung je tranziciju koja se javlja u srednjim godinama odredio kao konfrontaciju
sa nesvesnim. Posmatrajui iz Jungove perspektive, moemo rei da sutinu krize
srednjih godina, ili blae reeno tranzicije srednjih godina, predstavlja preokret i
prelazak od orijentisanosti Personom ka orijentisanosti Jastvom. Ovaj proces je od
sutinskog znaaja za osobu i njen dalji proces razvoja i individuacije, jer se tokom
njega osoba oslobaa spoljanjih kulturalnih i socijalnih uticaja i postaje autonomna
i sposobna da samostalno odluuje i usvaja unutranje i spoljanje injenice (Jung,
1966, 1969, 1989).
Kriza je ansa za promenu i rast [...] a to se moe rei za srednje godine vie
nego za bilo koju drugu fazu ivota (Stajn, 2005: 6).
Karakteristike i simptomi osoba u periodu krize srednjih godina

Neki od karakteristinih simptoma, koje izdvaja Stajn (2005) za ovaj period
psiholoke tranzicije su: uestala i trajna stanja malaksalosti i depresije, oseanje
neostvarenih mladalakih snova i sruenih iluzija, razoaranost u odreene osobe
koje su ranije bile idealizovane ili u ivot u celini, pojava straha od smrti, anksioznosti i oseaja da e vreme istei pre nego to je osoba zaista poela i da ivi,
tuga, bol i oajanje da se nita vano nije postiglo u ivotu. Polako poinju da se
primeuju fiziki znaci starenja, koa gubi elastinost i gipkost, pojavljuju se bore,
kosa sa istanjuje i sedi, poinju da se javljaju razliiti bolovi u telu, posebno u kimi
i zglobovima.
42
Promene u doivljaju identiteta i razvoj generativnosti kod osoba u srednjim godinama
Ovaj period u ivotu za veinu osoba predstavlja vreme kada im roditelji umiru
ili postaju zavisni od njih. Ta inverzija uloga roditeljdete predstavlja teak udarac
na iluziju o besmrtnosti za osobu u srednjim godinama, koja sada treba da se stara o
svojim ostarelim i onemoalim roditeljima. Mogua je, pak, i suprotna tendencija,
kada osoba srednjih godina tei separaciji i nezavisnosti, a to preti promenom, gubitkom ljubavi i udobne iluzije omnipotentnosti (Stajn, 2005: 34).
Meutim, ovo je period ivota kada se preispituju mnoge ivotne odluke, prolost se vraa i iznova namee, a sa druge strane postaje neuhvatljiva i daleka. Vizija
budunosti i budue uloge je nejasna, tako da se osoba nalazi, mogli bismo rei, u
nekom meuprostoru ili vakuumu u kome pluta traei novi identitet, koji e izgraditi na ruevinama strarog.

Jungovo shvatanje razvoja identiteta u srednjim godinama

Iz jungovske perspektive, psiholoki razvoj se posmatra kao kontinuirani proces koji se odvija i traje tokom celog ivota. Za srednje godine karakteristina je
duboka psiholoka promena u identitetu osobe, koja bi trebalo da se odvija u smeru
od identiteta Ja ka identitetu Jastva. Ukoliko se ovaj preobraaj odigra na adekvatan
nain osobu u srednjim godinama karakterie poveanje stvaralatva, mudrosti i
uvida u transcendentne aspekte svesti u starosti. Meutim, u sluaju da se ovaj proces ne odvija na zadovoljavajui nain posledica koja iz toga proizilazi bi se najbolje
mogla opisati reima poznatog analitikog psihologa Stajna nezadovoljstvom ispunjena, ogorena druga polovina ivota, sa nedostatkom unutranjeg smisla (Stajn,
2005: 6).
Svrha preobraaja u svakoj fazi razvoja identiteta osobe predstavlja dalje otvaranje potencijalne individualnosti te osobe. Individuacija pordazumeva kontinuirani razvoj
tokom celog ivota osobe. To je prirodan proces svojstven svim ljudima, ijim tokom
upravlja tenja ka nastajanju i ocelovljenju linosti. Meutim, taj put nije nimalo jednostavan i lak. On uvek podrazumeva suoavanje sa sopstevnim nesvesnim, traenje i
otkrivanje sebe i sopstvenog identiteta, to uvek moe da dovede do pojave straha i odustajanja od daljeg razvoja, pa ak i do javljanja patologije (Zlatanovi, 2001).
Kriza srednjih godina i svest o njoj kao doivljaj, za veinu ljudi srednjih godina predstavlja veliku psiholoku opasnost, jer postoji mogunost da na povrinu
izae njihovo sopstveno skriveno ludilo. To je period u kome, kako je ve istaknuto, dolazi do prelaska jednog psiholokog identiteta u drugi, odnosno u kome Jastvo
prolazi kroz svoj preobraaj; period u kome osobe prolaze kroz kljuni preokret u
sopstvenom usaglaavanju sa ivotom i svetom oko sebe, koji poprima duboko psiholoko i religiozno znaenje izvan interpersonalnih i socijalnih dimenzija. Period
srednjih godina jeste svojevrsna kriza duha, u kojoj se stari doivljaj sebe gubi, a
novi poinje da se raa. Moemo rei da ako kao zadatak i cilj prve polovine ivota
odredimo razvoj zdravog, kulturalno i socijalno prilagoenog Ja, onda bi tokom druge polovine ivota to trebalo da bude proirenje i dostizanje oseaja simbolikog
sredita svesti izvan granica Ja. Preobraaj srednjih godina jeste kljuno mesto prelaska iz prvog ka drugom. To je kriza za Ja, ali i ansa za roenje svesti o Jastvu. Ono
to pusti korenje u ovom periodu, iznedrie psiholoke plodove za ostatak ivota
osobe (Stajn, 2005: 6).
43
Milica Pavlovi
Do trenutka kada nastupi kriza srednjih godina prosena osoba je uglavnom

dobro ukalupljena i uklopljena u socijalno-istorijski kontekst vremena u kome ivi;
zasnovala je porodicu i radno je aktivna, na neki nain, moemo rei uljuljkana u
svakodnevicu i potpuno nespremna za velike (psiholoke, razvojne) promene koje
slede.
Za osobe u srednjim godinama, karakteristino je to da esto postaju zbunjene
i gube oslonac u sigurnom socijalnom i psiholokom svetu. Srednje godine se jednostavno svima deavaju, niko ih ne moe prizvati (Jaspers, 1978).
Kako istie Stajn, neizbeno stanje liminalnosti, koje je karakteristino za sve
tranzitorne periode ivota, nastaje u trenutku, kada se stari identitet gubi, a novi jo
uvek nije u potpunosti izgraen. Da bi osoba adekvatno prola razvojni put srednjih
godina i izgradila novi identitet, neophodno je da na pravi nain u sebi psiholoki
obradi gubitak starog identiteta i tako oslobodi sopstvene kapacitete i snage za izgraivanje novog (Stajn, 2005).
Faze kroz koje prolazi razvoj identiteta osobe u srednjim godinama

Kao i sve ostale razvojne promene, i tranzicija u periodu srednjih godina prolazi kroz odreene faze. Tumaei i razmatrajui Jungovu teoriju, Stajn izdvaja sledee tri faze: separaciju, liminalnost i reintegraciju. Ove tri faze tokom srednjih godina ne mogu da se sutinski diferenciraju jedna od druge, ve osoba prolazi kroz njih,
manje-vie prenosei ostatke, koji su bili karakteristini za jednu fazu, u narednu
fazu razvoja. Ulazak osobe u tranziciju srednjih godina moe da se odvija na jedan
od dva karakteristina naina: postepeno, kroz niz malih, narastajuih promena, ili
naglo kroz dramatini obrt u nepovratni proces nemira i promene. Na bilo koji nain
da se odvija ovaj proces, osoba gubi psiholoki kontinuitet u doivljaju sebe i drugih
(Stajn, 2005).
1) Separacija, predstavlja preliminarnu fazu centralnog iskustva tranzicije, tj.
liminalnosti. Kao prva faza promene u srednjim godinama, separacija podrazumeva
odvajanje od prethodnog ranijeg dotadanjag identiteta, ili jungijanskim jezikom
reeno odvajanje Ja od Persone, kako bi usledila faza liminalnosti, koja je neophodan put dubljeg otkrivanja due i dolaenja do Jastva.
Da bi se ovaj period ivota adekvatno prevaziao u psihi osobe najpre mora
da doe do sloma Persone na dva odvojena nesvesna dela linosti: Senke i Anime
Animusa. Persona bi, u Jungovoj teoriji, bila najslinija Eriksonovom odreenju psihosocijalnog identiteta. Senka predstavlja nesvesni, odbaeni deo linosti osobe, kakav ona nikada nije elela da postane, dok Anima (za mukarce) i Animus (za ene)
predstavljaju takoe nesvesni deo linosti, suprotnog pola, ije je postojanje, snagu
i mo osoba do tada, uvek zanemarivala, izbegavala i negirala. Oseaj ugroenosti
koji je stvoren ovako intenzivnom unutranjom promenom u osobi moe da dovede
do jednog od dva ishoda. Prvi je povlaenje i vraanje osobe na ranije obrasce identiteta i njegovih karakteristinih odbrana, dok drugi predstavlja psiholoko putovanje
i poniranje u dubinu ljudske due, koji osobu vodi do otkrivanja njene prave sutine,
odnosno njenog Jastva. Dolaenje do same sutine sopstvenog bia i otkrivanje Jastva postaje onda osnova za novi doivljaj identiteta, linog integriteta i celovitosti,
koji se zasniva na, sada unutranjem centru Jastvu, a manje na spoljanjim znacima
44
i podsticajima koji dolaze iz socijalne sredine (Jung, 1966, 1989).

Nekada se deava da se raniji identitet ne ostavi u potpunosti za sobom, odnosno osoba ne ostvaruje putpunu separaciju od ranije slike o sebi, pa ona, iako prikrivena, nastavlja da deluje iz nesvesnog koei osobu na svom putu individuacije i
prelaska u narednu fazu liminalnosti. Osobe u kojima raniji identitet jo uvek ostaje
aktivan, nikako ne mogu da prihvate ideju da starenje predstavlja prirodan proces.
One nastoje da zadre neke obrasce ponaanja i razmiljanja koji su bili primereni i
karakteristini za mladalako doba, pa tako poinju da imaju afere, menjaju ljubavne
partnere, kupuju najnovije marke automobila i garderobe, podvrgavaju se bolnim
estetskim i hirurkim intervencijama, izlaze i provode se na nain na koji su to
radili (ili nisu radili, pa imaju doivljaj da su sve to propustili) kada su bili mladi.
Prolazak kroz bolno iskustvo separacije i prevazilaenje gubitka prethodne
predstave identiteta i sigurnosti kroz in sahranjivanja kako navodi Stajn (2005),
osoba postaje osloboena vezanosti za ranije fiksirani doivljaj identiteta, to moe
da doivi kao simboliku smrt ili kao javljanje straha od smrti. Pojava karakteristinog straha od smrti u srednjim godinama svedoi o poveanoj svesnosti osobe o ivotnim ogranienjima i predstavlja spoljanju refleksiju procesa separacije, odnosno
prekidanja veze sa ranijim identitetom i identifikacijama.
2) Liminalnost, predstavlja drugu fazu promene koja se odvija u srednjim godinama. Ovaj pojam vodi poreklo od latinske rei limen prag, ulaz i u psihologiji se
koristi za oznaavanje praga izmeu svesnih i nesvesnih delova uma. Stajn psiholoku liminalnost odreuje kao proces psiholokog plutanja, u kome je doivljaj identiteta osobe doveden u pitanje, a oseanje koje postaje dominantno jeste oseanje
otuenosti, marginalnosti i lutanja. Kao prirodna posledica navedenog stanja odreena pitanja religioznosti, religioznog miljenja i oseanja isplivavaju na povrinu.
U ovom stanju osoba je izuzetno ranjiva i osetljiva, kako na spoljanje dogaaje i
promene, tako i na promene koje se deavaju u njoj samoj, kao to su promene raspoloenja, nagli pad samopouzdanja, potpadanje pod tui uticaj itd. (Stajn, 2005).
Liminalnost se nesmetano moe razviti jedino kada je separacija potpuna i konana, odnosno kada je osoba potpuno svesno ostavila svoj raniji identitet iza sebe
i adekvatno ga proradila. Naime, oseaj gubitka heroja sopstvene mladosti, uvlai
psihu u liminalnost koja je intenzivno proeta oseanjima aljenja za izgubljenom
prolou. Liminalnost se javlja uvek kada nastupi kriza identiteta, odnosno kada
Ja postane nesposobno da se u potpunosti identifikuje sa predstavom o sebi, koja je
izgraena na osnovu unutranjih imaga i socijalnih uloga koje je osoba do tada
uspeno ostvarivala.
Stajn govori i o razliitim oblicima ili fazama liminalnosti. Pa tako, po njegovom miljenju, postoje mikro ili mini epizode liminalnosti, u kojima dolazi do
promena stavova kod osoba. Ogledaju se u kratkim, dnevnim prilagoavanjima psihike ravnotee usled relativno male kompenzacije iz nesvesnog koje omoguavaju
adekvatnu adaptaciju i fleksibilnost uz odravanje psiholokih odbrana u stanju pripravnosti. Na drugoj strani nalaze se makro faze ili epohe liminalnosti, koje dovode
do promena u samoj strukturi linosti osobe. Odigravaju se tokom duih vremenskih
perioda, koji se esto produavaju na godine tokom kojih dolazi do znaajnih promena u stavovima i tipologiji linosti, to kao krajnji ishod moe rezultirati preobraajem same linosti (Stajn, 2005). Period srednjih godina predstavlja jednu makrofazu epohu liminalnosti, u kojoj je potrebno da doe do prihvatanja smrtnosti i
45
Milica Pavlovi
separacije od ranijih herojskih identifikacija i odbrana, kako bi se uspeno pripremio

put za dalji razvoj Ja i proces njegove individuacije. Nesvesno, preciznije arhetipsko
nesveno, ima funkciju slanja poruka u periodu tranzicije u srednjim godinama i njenoj liminalnosti (Jung, 1969; Zlatanovi, 2001).
Iako separacija predstavlja prvu fazu u procesu psiholoke promene do koje
dolazi kod osoba u srednjim godinama, mnogo je vanija i ozbiljnija duboka unutranja psiholoka promena koja se deava i kod mukaraca i kod ena u srednjim
godinama, od stresa i depresije koju ljudi u ovim godinama oseaju shvatajui da
im mladost, lepota, atraktivnost i fizika snaga zauvek, nepovratno odlaze. U njima
se javlja duboko i intenzivno oseanje trajnog gubitka, menjaju im se raspoloenja,
poveava udljivost uz narastajue oseanje ivotnih ogranienja. esti su napadi
panike i anksioznosti zbog narastajue svesti o pribliavanju sopstvene smrti, pa
osobe nastoje da razviju mehanizme adaptacije koji e im omoguiti da prevaziu
tako teko i neprijatno stanje, pa makar to inili kroz negaciju, poricanje i razliite
oblike racionalizacija. Mada uzrok sveprisutnog oseanja gubitka nekada moe biti
oigledan (smrt roditelja, dece, branog druga; rastava ili razvod; unitena karijera),
ee je on nesvestan, duboko skriven, a samim tim nedostupan i nesaznatljiv samoj
osobi, pa moemo rei da je predstava liminalnog iskustva i ulaska u njegovu glavnu
epohu arhetipska (Jung, 1966, 1969, 1989).
Stajn istie da u periodu liminalnosti osoba, sem toga to biva osloboena (fiksacije za raniji identitet), na neki nain se i budi (njena dua), jer ostali modeli svesti
prestaju da funkcioniu. Prolazak kroz fazu liminalnosti treba da dovede osobu do
novog oblika samosvesti, potencijala i mogunosti, tanije do svesti o onome to se
inae samo nejasno osea kao implicitna pozadina budnog ivota kao nesvesno. U
liminalnosti osoba ima ansu da shvati da je Jastvo dua, a ne samo funkcija Ja.... To
je svest o samom nesvesnom koja vodi doivljavanju samih osnova na kojima poiva svest, odnosno arhetipskim dimenzijama psiholoke realnosti. Konano, to moe
da vodi svesti o neegoistinom Jastvu koje ima svoju ulogu u itavom iskustvu, [...]
a koja je obino tek nejasno opaena, ak i poricana u varljivom sjaju koji u sutini predstavlja zamraenost isto egoistinog samoopaanja. U srednjim godinama,
kroz iskustvo liminalnosti, dua se oslobaa iz ovog samozavaravanja i budi se do
nivoa koji se protee izvan poraza i smrti Ja. (Stajn, 2005: 69-70).
Osnovni psiholoki zadatak osobe srednjih godina i njena najvea ansa za
individuaciju, jeste izgraivanje mosta povezanosti izmeu Ja-svesti i nesvesnog
dela linosti. U ovom periodu ivota ono to je davno potisnuto polako isplivava na
povrinu.
3) Reintegracija Osoba nakon procesa liminalnosti, ostvaruje vii nivo svesnosti i tako ulazi u poslednju fazu tranzicije srednjih godina fazu reintegracije,
koja predstavlja period stabilnosti i konsolidacije.
Kako se tranzicija srednjih godina pribliava kraju, oseanje psiholoke stabilnosti polako se vraa u vidu doivljaja obnavljanja psiholoke strukture i jedinstvenog i stabilnog oseaja identiteta. Kada se osoba probudi u procesu liminalnosti
i oslobodi stega socijalnih normi i pravila i negativnih psiholokih efekata ustaljenih
navika, obrazaca i identifikacija, postaje spremna za susret sa svojim (arhetipskim)
nesvesnim i za integraciju ranijih suprotnosti. Kao ideal i neki optimalni ishod tranzicije srednjih godina javlja se novi, preraeni, psiholoki obuhvatniji i celovitiji
oseaj linog identiteta.
46
Potencijalna opasnost koja je mogua u ovoj poslednjoj fazi psiholoke promene tokom srednjih godina ogleda se u mogunosti da liminalnost bude isuvie
iskljuena iz predstave osobe o sebi, odnosno iz njenog identiteta. To bi moglo da
rezultira razvojem krutih stavova i rigidnog miljenja osobe koja izlazi iz perioda
srednjih godina. Zbog toga, kao jedan od najveih psiholokih zadataka osoba u post
sredovenoj fazi ivota Stajn (2005) izdvaja ostajanje u kontaktu sa sopstvenom liminalnou, bez obzira koliko to deluje u suprotnosti sa zamecima novog identiteta.
Psiholoka tranzicija promena predstavlja univerzalno ljudsko iskustvo koje
je prisutno u razliitim kulturama, razliitim starosnim grupama i kod oba pola.
Kljuno iskustvo psiholoke promene do koje dolazi u srednjim godinama i koje nije
karakteristino ni za jedan drugi tranzitorni period u ivotu jeste lucidno uvianje
da je smrt lini, sudbinski zavretak ivota (116). Meutim, prihvatanje ove injenice kao neizbene i okretanje osobe sebi i svojim potencijalima u trenutku kada umire stari identitet, omoguava da se raa nova osoba, sa novim sreditem, novom
svesnou i novim ivotnim ciljevima i zadacima, koje treba dostii tokom daljeg
ivota i razvoja. Stanje svesti tokom perioda liminalnosti protkano je dvostrukim
oseajem kljunih ogranienja i veih svrha i zadataka. Upravo, istovremeno postojanje svesnosti o granicama i svesnosti o buduim zadacima i ciljevima predstavlja
samu sutinu psiholokog oporavka osobe od iskustva liminalnosti srednjih godina
(Stajn, 2005).
enja za vrhunskim oblikom ovekove individualnosti, oliena Jastvom kao
idealom, podrazumeva ljudski poduhvat tekog i mukotrpnog postupnog sazrevanja i
razvoja u pravcu sopstvene celovitosti i jedinstvenosti. Razvoj psihikog ivota osobe
uvek tei nekoj vrsti sjedinjenja i pomirenja unutranjih suprotnosti, to osoba ne moe
postii na drugi nain, osim kroz burne unutranje borbe i tenzije (Zlatanovi, 2001)
Razvoj identiteta po teoriji Erika Eriksona

U nastojanju da opie proces razvoja identiteta i faze kroz koje prolazi razvoj zdrave, zrele osobe, Erikson veliki znaaj pridaje razvojnim krizama. On istie: Ljudski razvoj u predstaviti sa stanovita konflikata, unutranjih i spoljnjih,
koje vitalna linost mora da prebrodi izlazei iz svake krize sa vie smisla za dobro
rasuivanje i sa uveenom sposobnou da ini dobro, prema svojim standardima i
standardima onih koji mu neto znae (Erikson, 1968: 23).
Razvoj identiteta, po Eriksonu predstavlja okosnicu vitalnog, zdravog i zrelog ponaanja osobe i njene linosti. Njegova sutina najbolje se moe objasniti uz
pomo dva razvojna principa, koje je Erikson pozajmio iz biologije i embriologije i
primenio na ljudski razvoj. Epigenetiki princip govori o tome da sve to se razvija
ima svoj osnovni plan, kao to svaki odreeni deo ima nezamenjljiv uticaj u odreenom periodu razvoja. Princip alternativnosti ogleda se u tome da razvoj svake
sposobnosti mora biti uvremenjen, jer pojava nove sposobnosti uvek moe da ugrozi
sposobnost koja se ranije javila. Pojavom nove sposobnosti prethodna moe da bude
u krizi. Novonastala kriza se razreava na dva mogua naina: dobar adekvtan i
lo neadekvatan (Erikson, 1968, 1982, 1984; Hol i Lindzi, 1983).
Razvoj linosti i formiranje identiteta predstavlja proces koji se, po Eriksonovom miljenju, odvija kroz osam sukcesivnih faza, koje se nadovezuju jedna na
47
Milica Pavlovi
drugu (Erikson, 1982). Svaku razvojnu fazu karakteriu odreeni razvojni zadaci, a
prolazak kroz svaku od njih predstavlja potencijalnu kriznu situaciju, koja se odlikuje poveanom vulnerabilnou, ali u isto vreme i poveanim potencijalima i mogunostima, koje osobi stoje na raspolaganju. Navedene faze razvoja po Eriksonu su
(prema Vlajkovi, 2005):
1. Faza sticanja osnovnog poverenja traje tokom prve godine ivota. Osnovni razvojni zadatak ove faze je formiranje bazinog osnovnog poverenja izmeu
majke i deteta, koje predstavlja temelj kasnijeg samoprihvatanja odrasle osobe, ljubavi prema sebi i drugima kao i temelj nade, odnosno sveobuhvatni stav jedinke
prema sebi samoj i svetu. Osnovna poruka koju dete u vidu oseanja treba da ponese iz ove faze, pod uticajem toplog i prihvatajueg odnosa sa majkom glasi: Ja sam
nada koju imam i koju pruam. Meutim, esto se deava da, zbog neadekvatnog
odnosa sa majkom dete izlazi iz ove faze sa porukom Ja sam oajanje koje nosim i
koje pruam.
2. Faza sticanja autonomije usled ubrzanog razvoja dejeg intelektualnog i
motornog aparata, mogunosti kretanja, pojave govora, navikavanja na istou dolazi do stvaranja predispozicija za oseanje samostalnosti, odvojenosti, nezavisnosti
i autonomije deteta. Razvojni zadatak ove faze podrazumeva razvoj i sticanje autonomije, oseanja ponosa i moi i dete iz ove faze treba da izae sa porukom: Ja
sam slobodna volja koju posedujem. Ali, zbog neadekvatnog ponaanja roditelja
i njihovih strogih zahteva, pre svega u situaciji navikavanja na istou, dete moe
usvojiti poruku: Ja sam zarobljenik koji ne moe da bira.
3. Faza sticanja inicijative traje do polaska u kolu. U ovoj fazi dete postaje
sposobno da kroz igru i matu utie i menja stvarnost. Razvojni zadatak ove faze
predstavlja izgraivanje inicijative koja predstavlja preteu tenje ka postignuu.
Poruka koju dete treba da ponese iz ove faze glasi: Ja sam ono to mogu zamisliti da
u biti, meutim esto izlazi sa porukom: Ja sam ono to jedino smem da budem.
Mesto inicijative pruzimaju otpor, stid, agresija i strah prema svemu to je novo,
dok oseanje krivice moe da prati svako nastojanje da se do reenja doe na nov,
drugaiji, nekonvencionalan nain.
4. Faza usvajanja odgovornosti nastupa s polaskom deteta u kolu. Ovaj
vaan dogaaj menja dotadanji deji odnos prema sebi i roditeljima, zbog dolaska
uitelja, kao novih figura sa kojima dete treba da se identifikuje i novih zahteva koji
se pred njega postavljaju. U zavisnosti od naina na koji se roditelji i uitelji ophode
prema detetu, ono e iz ove faze izai sa jednom od dve mogue poruke: Ja sam ono
to nauim da ostvarim ili Ja sam ono to mi govore da treba da ostvarim.
5. Faza adolescencije po miljenju Eriksona, predstvalja najburniji period
u ivotnom ciklusu osobe, u kome oivljavaju i prelamaju se svi problemi i loa
reenja iz prethodnih razvojnih faza. Sve promene u adolescenciji imaju za cilj sintetizovanje svega to se dogaalo u ranijim razvojnim fazama i na osnovu toga, izgraivanje pouzdanog i stabilnog oseanja identiteta. Poruka koju adolescent treba da
ponese iz ove faze glasi: Ja sam ono to sam. Meutim, ukoliko adolescent izae iz
ove faze sa konfuzijom identiteta, sa nemogunou da sebe doivi kao jedinstvenu
i neponovljivu osobu, koja je sposobna da sama donosi odluke i samostalno upravlja
svojim ivotom, on sa sobom nosi poruku: Ja sam ono to prieljkujem da sam.
6. Faza intimnosti Razvojni zadatak ove faze predstavlja uspostvaljanje bliskosti i intimnosti sa drugim osobama (suprotnog pola). Ukoliko se ova faza uspeno
48
prevazie, formira se proireno Ja oseanje i osoba nosi poruku: Mi smo ono to

volimo. Ukoliko doe do neuspeha u prevazilaenju ove razvojne faze, dolazi do osamljivanja, straha od intimnosti, pseudointimnosti i poruke: Ja sam ono to volim.
7. Faza stvaranja-generativnosti osnovni zadatak ove faze je zasnivanje sopstvene podrodice i raanje, uvanje i podizanje dece. Kao neadekvatno prevazilaenje ove faze javlja se oseanje usamljenosti, duboke uskraenosti i nezadovoljstva.
8. Faza integracije u poslednjoj razvojnoj fazi po Eriksonu, treba da doe
do sinteze svih ranijih ivotnih iskustava. Erikson istie da: Ova faza predstavlja prihvatanje ovekovog jedinog ivotnog ciklusa i ljudi koji su u njemu postali
znaajni kao neto to se moralo dogoditi. Ona donosi [...] novu i drugaiju ljubav
prema roditeljima, osloboenu elje da oni budu drukiji i prihvatanje injenice da
je svako odgovoran za sopstevni ivot. Zbog toga [...] iako svestan relativnosti razliitih stilova ivljenja koji su ljudskim naporima dali smisao, ovek sa integritetom
spreman je da brani dostojanstvo sopstvenog naina ivljenja pred svakim fizikim
i ekonomskim opasnostima. On zna da je individualni ivot sluajna koincidencija
samo jednog ivotnog ciklusa, sa samo jednim segmentom istorije, i da za njega sav
ljudski integritet stoji ili nestaje sa onim nainom integriteta iji je on deo (prema
Vlajkovi, 2005: 78). Faza integriteta, koju bismo mogli nazvati i fazom mudrosti
nosi oseanje i poruku: Ja sam ono to od mene ostaje. Ali, neretko se deava da
iz ove faze osoba izae sa bolnim oseanjem i porukom: Ja sam ono to je moglo
od mene da ostane. Umesto prihvatanja sebe i sopstvenih izbora osoba nastavlja da
ivi sa tekim i neprijatnim oseanjem gorine da je mogla vie, da su je spoljanje
okolnosti i ljudi omeli u postizanju svog cilja i ostvarivanju sna, da je ceo njen
ivot promaen i da je trebalo sasvim drugaije da ga proivi. Ovakvo oseanje dovodi do naknadnih pokuaja ostvarivanja sopstevnog inetgriteta kroz okrenutost sebi
i traganje za odgovorima o smislu ivota, kroz pojavu i uestalost psihosomatskih
smetnji i problema, kroz hronino nezadovoljstvo sobom i drugima, kroz priklanjanje odreenoj instituciji i povinovanje njenim pravilima, kroz kompulzivni rad, ili
pak dosadu, mrzovolju prema svemu to je novo, to raste i razvija se. Maladaptivna,
loa reenja ogledaju se i u depresivnim krizama, koje se ponekad zavravaju suicidom ili pokuajem suicida, kao jedinom reenju za izlaz i spas od ivota koji, po
miljenju osobe, nije bio vredan, niti je pak doneo neto lepo, dobro, vredno ivljenja
(Vlajkovi, 2005).
Generativnost u srednjim godinama

Koncept generativnosti, kao to smo videli, predstavio je pedesetih godina
prolog veka Erikson, kao brigu za stvaranje i voenje sledee generacije (Erikson, 1984: 240). On obuhvata raanje i brigu o deci, materijalnim proizvodima kao
i idejama koje e nadiveti pojedinca i posle njega nastaviti da igraju vanu ulogu u
razvoju i odravanju drutva i kulture.
Samim tim to drutvo i pravila kulture u kojoj pojedinci ive poinju da zahtevaju od osoba u srednjim godinama da preuzmu na sebe odgovornost i brigu za
mlade generacije kroz razliite socijalne uloge (roditeljstvo, mentorstvo, poduavanje), na generativnost se moe gledati i kao na jedan od razvojnih zadataka srednjeg
odraslog perioda ivota.
49
Milica Pavlovi
Po Eriksonovom miljenju, generativnost predstavlja dominantno obeleje

sedme faze razvoja identiteta osobe, odnosno (potencijalnu) krizu srednjih godina. S
obzirom na to da razreavanje bilo koje razvojne krize, (Erikson, Jung), nije strogo
vremenski ogranieno, generativnost je, u odreenom obliku, prisutna i u ostalim
fazama razvoja.
Eriksonovo shvatanje generativnosti bilo je veoma podsticajno i dovelo je do
razraivanja i proirenja ovog koncepta, od strane razliitih autora. Pa tako, na primer, Kotre istie da generativnost predstavlja elju pojedinca da ulae sebe u oblike
ivota i rada koji e ga nadiveti (Kotre, 1984).
Kako bi na najbolji nain predstavili sutinu generativnosti, razliiti autori koriste razliite termine kao to su elja za simbolikom besmrtnou a sa druge strane potreba da se bude od koristi i da se drugima pomae (Stewart, Franz, Layton,
1988). Navedena dva suprotna aspekta generativnosti odslikavaju dve osnovne tendencije ljudskog postojanja: (1) tendenciju delovanja agency, koja se ogleda u
potrebi da se bude moan, nezavistan, sposoban, kompetentan i (2) tendenciju zajednitva communion, koja se ogleda u potrebi i nastojanju da se ostvare prisni odnosi
sa drugim osobama (ubela Adori i sar., 2006).
Najpoznatiji i najobuhvatniji model generativnosti predstavili su McAdams
i de St. Aubin 1992. godine. U ovom modelu generativnost se shvata kao sloeni
psihosocijalni konstrukt koji ukljuuje sedam meusobno povezanih komponenti
koje su okupljene oko individualnog i drutvenog cilja irenja dobrobiti i razvoja
buduih generacija. McAdams naglaava da generativnost predstavlja komponentu
zdrave, odrasle linosti, koja tokom odraslog perioda nastavlja da se postepeno razvija (McAdams, de St. Aubin, 1992).
Generativno delovanje predstavlja jednu od komponenti navedenog modela.
Ona podrazumeva razliite aktivnosti koje su usmerene ka dobrobiti drutva i mlaih
generacija, kao i aktivnosti koje predstavljaju izraz kreativnih i produktivnih nastojanja pojedinca. U idealnom sluaju generativno delovanje predstavlja prirodnu posledicu snane predanosti pojedinaca generativnim ciljevima, ali takoe moe biti direktno
podstaknuto unutranjim eljama (za genarativnou) i socijalnim i kulturalnim zahtevima koji se nameu pojedincu (McAdams, de St. Aubin, 1992; 1993; 1998)
McAdams i de St. Aubin izdvajaju tri osnovna oblika generativnog delovanja.
To su: (1) stvaranje pozitivnih produkata, u najirem smislu rei (osobe, stvari, ideje, ishodi); (2) uvanje, odravanje, obnavljanje, oplemenjivanje i negovanje onoga
to se smatra vanim i vrednim (briga o deci, ouvanje pozitivnih tradicija, zatita i
unapreivanje okoline) i (3) darivanje i prenoenje stvorenog i sauvanog buduim
generacijama (ubela Adori i sar., 2006).
Kako je ve reeno, na osnovu razmatranja Eriksonove teorije moemo zakljuiti
da se u srednjim godinama kod ljudi javlja neto to bi se moglo nazvati kriza generativnosti, koja se ogleda u elji da se stvori i, buduim generacijama, ostavi trajan doprinos.
Ona rezultira poveanom sposobnou i predanou da se brine o idejama, kulturnim
dobrima, institucijama, vrednostima i ljudima (Erikson, Erikson i Kivnick, 1986).
Meutim, podeljena su shvatanja o tome da li se generativnost zaista poveava kod
ljudi u srednjim godinama. Pa tako, na jednoj strani imamo istraivae koji istiu da je
generativnost, odnosno da su neke njene mere vee u srednjim godinama nego u periodu
rane zrelosti (McAdams, de St. Aubin i Logan, 1993; McAdams, Hart i Maruna, 1998;
Ochse i Plug, 1986; Peterson i Stewart, 1990, Ryff i Heincke, 1983, Ryff i Migdal, 1984,
50
Vaillant, 1993), dok se na drugoj strani nalaze oni istraivai ije su studije dale nejasne i
dvosmislene rezultate (Gruen, 1964; MacDermid, Franz i De Reus, 1998, McAdams, de
St. Aubin i Logan, 1993; Ryff i Migdal, 1984, prema Stewart, 2005).
Kako bi objasnile navedene kontradiktorne rezultate i nalaze studija, Stjuart i
Vandevoter su istakli da se tu pre svega radi o tri razliita oblika generativnosti, koja
imaju sasvim odvojene razvojne tokove (Stewart & Vandewater, 1998):
1. generativne elje, iji vrhunac se dostie u periodu rane zrelosti, a nakon
toga opada u srednjem i poznom dobu ivota;
2. oseaj sposobnosti za generativnost, koja raste u periodu od rane zrelosti
do srednjeg doba, a nakon toga moe malo i opasti i
3. oseaj generativne ostvarenosti, koja raste tokom itavog perioda zrelog
doba, da bi kulminirala u poznim godinama.
Autori istiu da su za srednje doba karakteristini relativno visoki nivoi sva tri oblika generativnosti, ali da upravo oseaj sposobnosti za generativnost predstavlja onaj faktor na osnovu koga bi se srednje doba moglo razlikovati od ostalih perioda zrelog doba.
Na osnovu Eriksonove teorije (Erikson, 1968, 1982, 1984) i rezultata istraivanja modela opteg zadovoljstva u srednjem dobu koje su sproveli Vandevoter,
Ostrove i Stjuartove (Vandewater, Ostrove i Stewart, 1997), moe se zakljuiti da
postoji bliska veza izmeu sposobnosti za generativnost i razvoja identiteta osobe.
Naime, pokazalo se da aktivnosti i kombinacija uloga u ranom zrelom dobu imaju
vanu ulogu u oblikovanju identiteta, to bi znailo da se linost srednjeg doba (to
naravno podrazumeva i generativnost) formira i oblikuje pod uticajem aktivnosti
osobe u periodu rane zrelosti. Takoe, Erikson je istakao da se generativne elje
izraavaju kroz angaovanje i tenje odreene osobe.
Rezultati istraivanja Stjuartove iz 2005. godine na uzorku fakultetski obrazovanih ena, pokazuju da je kod veine ena prisutna poveana svest o linom identitetu i samopouzdanje u pogledu sopstvene efikasnosti uz neto poveanu preokupaciju o samom procesu starenja. Naime, kako autorka istie: u ovim enama postoji
toliko ivotne radosti koju je teko ne uoiti, zajedno sa oseajem linog autoriteta i
angaovanja. Kao mogui uzrok ovome ona navodi: odbacivanje tereta inhibicija i
ogranienja koja su karakterisali istorijski dogaaji u njihovoj mladosti.
Opisujui karakteristike srednjeg doba i promene koje su se odigrale kod fakultetski obrazovanih ena autorka istie da je: za ove ene bilo zajedniko to to su neto
promenile u periodu ranog srednjeg doba, to su se osvrnule na ono to se u ivotu postiglo, i izvrile ispravke u ivotnom toku. Veina ovih ena prebrodila je ovaj proces zaista
veoma dobro, dok nekoliko njih izgleda nije uspelo da promeni svoje ivote i doivelo je
neku vrstu paraliue depresije u srednjem dobu (Stewart, 2005: 117118).
Zakljuak
Moemo zakljuiti da kriza srednjih godina predstavlja normalni razvojni fenomen veliku psiholoku promenu, do koje dolazi kod ljudi uglavnom u periodu izmeu 35. i 50. godine ivota. Ona jednako pogaa i mukarce i ene razliitih kultura,
samo su njene manifestacije razliite u zavisnosti od vaeih i opteprihvaenih socijalnih pravila i normi, a u okviru iste kulture od kapaciteta svake pojedinane linosti
da uspeno prevazie novonastalo stanje velike psiholoke promene i pometnje.
51
Milica Pavlovi
To je period u ivotu osobe, u kome dolazi do kljunih promena u razvoju

identiteta. Javljaju se brojne dileme, preispituju se prole odluke, planiraju se i postavljaju novi ciljevi. Dotadanji doivljaj sebe postaje dalek i kao glavni zadatak
daljeg procesa razvoja pred osobu se postvalja razvoj novog i celovitijeg identiteta,
koji e u veoj meri omoguiti nezavisnost i autonomnost osobe.
Naravno, put izgraivanja tog novog identiteta je veoma bolan i iscrpljuji, jer
osoba mora da se odrekne neega to je do tada bila i da pronikne u dobinu svoje
due i susretne sa sa sopstvenim nesvenim i oslune ta joj ono govori. Mora da se
suoi sa nepoznatim, sa sopstvenom konanou, da je prihvati i da samim tim pronae u sebi novu vrstu slobode i radosti ivljenja.
Ako uspeno prevazie sve faze razvoja i sve razvojne zadatke koji joj stoje
na putu izgraivanja novog identiteta, ona e pronai nova zadovoljstva i potencijale
u sebi, bie ispunjenija, zadovoljnija i srenija. Lake i bezbolnije e ostaviti svoju
mladost iza sebe i okrenue se budunosti u kojoj ima jo mnogo toga lepog i korisnog da obavi i ostavi potonjim generacijama.
Literatura
1. ubela Adori, V., Prorokovi, A., Penezi, Z., Tucak, I. (2006). Zbirka psihologijskih skala i upitnika, Svezak 3, Zadar: Sveuilite u Zadru.
2. orevi, D. (1988). Razvojna psihologija. Gornji Milanovac: Deje novine.
3. Erikson, E. H. (1968). Identity, youth, crisis. New York: Faber and Faber.
4. Erikson, E. H. (1982). The life cycle completed: A review. New York: Norton.
5. Erikson, E. H. (1984). Childhood and Society. London: Triad Paladin.
6. Erikson, E. H., Erikson, J. M., i Kivnick, H. Q. (1986). Vital involvment in old
age. New York: Norton.
7. Gutovi, M. V. (2006). Razvojna psihologija. Banja Luka: Univerzitet u Banjoj
Luci, Fakultet za fiziku kulturu i sport.
8. Jaspers, K. (1978). Opta psihopatologija, Beograd: Prosveta.
9. Jaques, F. (1965). Death and the mid-life crisis, International Journal of Psychoanalysis, 45, 501507.
10. Jung. K. G. (1966). Two Essays of Analytical Psychology, Collected Works, 7,
New York: Pantheon Books.
11. ung. K. G. (1969). Lavirint u oveku, Beograd: Vuk Karadi.
12. Jung. K. G. (1989). Seanja, snovi i razmiljanja. Budva: Mediteran.
13. Lackovi-Grgin, K., Penezi i Z., Tucak, I. (2002). Odnos generativnosti i drugih
komponenti linosti Eriksonova modela u osoba mlae, srednje i starije odrasle
dobi. Savremena psihologija, 5, 930.
14. Levinson, D. (1978). The Seasons of a Mans life. New York: Knopf.
15. Kotre, J. (1984). Outliving the self: Generativity and the interpretation of lives.
Baltimore: John Hopkins University Press.
16. McAdams, D. P. i de St. Aubin, E. (1992). A theory of generativity and its assessment through self-report, behavioral acts and narrative themes in autobiography.
Journal of Personality and Social Psychology, 62, 10031015.
17. McAdams, D. P. i de St. Aubin, E. i Logan, R. L. (1993). Generativity among
young, midlife and older adults. Psychology and Aging, 8, 221230.
18. McAdams, D. P., Hart, H., & Maruna, S. (1998). The anatomy of generativity. In
D. P. McAdams & E. de St. Aubin (Eds.), Generativity and adult development
(pp. 743). Washington, DC: American Psychological Association.
52

19. McAdams, D.P., & de St. Aubin, E. (Eds.) (1998). Generativity and adult development: How and why we care for the next generation. Washington, D.C.: American Psychological Association Press.
20. Nei, B., Radomirovi, V. (2000). Osnove razvojne psihologije. Jagodina: Uiteljski fakultet u Jagodini.
21. Ochse, R. & Plug, C. (1986). Cross-cultural investigation of the validity of
Eriksons theory of personality development, Journal of Personality and Social
Psychology, 50, 12401252.
22. Peterson, B. E. & Stewart, A. J. (1990). Using personal and fictional documents
to assess psychological development: A case study of Vera Brittarns generativity.
Psychology and Aging, 5, 400411.
23. Polovina, N. (2007). Oseajno vezivanje: teorija, istraivanja, praksa. Beograd:
Institut za pedagoka istraivanja.
24. Ryff, C. D., & Heincke, S. G. (1983). Subjective organization of personality in
adulthood and aging. Journal of Personality and Social Psychology, 44, 807
816.
25. Ryff, C. D., & Migdal, S. (1984). Intimacy and generativity: Self-perceived transitions, Signs, 9, 470481.
26. Smiljani, V. (1999). Razvojna psihologija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije.
27. Stajn, M. (2005). U srednjim godinama jungovska perspektiva, Beograd: Plato.
28. Stefanovi-Stanojevi, T. (2008). Rano iskustvo i ljubavne veze. Ni: Filozofski
fakultet.
29. Stewart, A. J., Franz, E., i Layton, L. (1988). The changing self: Using personal
documents to study lives. Journal of Personality, 56, 4174.
30. Stewart, A. J. i Vandewater, E. A. (1998). The course of generativity. U D. P.
McAdams i E. de St. Aubin (Eds.). Generativity and adult development: Psychosocial perspective, on caring for and contributing to the next generation (75
100). Washington, DC: American Psychological Association Press.
31. Stewart, A. J. (2005). Linost ene srednjeg doba Pol, istorija i ispravke ivotnog toka, Psihologija u svetu, 10, 105123.
32. Tadi, N. (2003). Psihijatrija detinjstva i mladosti, Beograd: Nauna KMD.
33. Todorovi, J. (2005). Vaspitni stilovi roditelja i samopotovanje adolescenata,
Ni: Prosveta.
34. Trebjeanin, . (2008): Renik psihologije, Beograd: Stubovi kulture.
35. Vandewater, E. A., Ostrove, J. M. i Stewart, A. J. (1997). Predicting womens
well-being in midlife: The importance of personality development and social role
involvements. Journal of personality and Social Psychology, 72, 11471160.
36. Vlajkovi, J. (2005). ivotne krize i njihovo prevazilaenje, Beograd: IP arko
Albulj.
37. Zlatanovi, Lj. (2001). Jung, jastvo i individuacija, Ni: Studentski informativnoizdavaki centar Ni.
53
Milica Pavlovi
Milica Pavlovi
CHANGES IN THE EXPERIENCE OF IDENTITY AND

DEVELOPMENT OF GENERATIVITY IN PEOPLE IN MIDDLE AGE
Abstract
Trebjesanin defined identity as the conscious or unconscious experience of substantial selfinvariability and continuity of one self over a long period of time, regardless
of its phase at different times and circumstances. It is a response to the key question
addressed to ourselves: Who am I?
According to Erikson sense of personal identity is based on two simultaneous
observations: the observation selfinvariability and continuity of human existence in
time and space and noticing the fact that other people perceive and recognize this
fact. An individual who has built a sense of personal identity has a sense of continuity
between the experience of what he once was, what he is today, and what he imagines
he will be in the future.
The paper discusses the process of identity development from the viewpoint of
two important psychological theories - theories of Carl Gustav Jung and the theory of
Erik Erikson. As part of this research phases will be determined by going through identity development as well as the specific processes that are characteristic for each of them.
Special emphasis is placed on the processes and stages of developing identity characteristic for the middle age period - a period of great transition and psychological
changes, which many refer to as mid-life crisis.
Keywords: Mid-life crisis, identity development, separation, liminality, reintegration, generativity
54
od pristupa prouavanja linosti uVol.

politikoj
Neki
8, Nopsihologiji
10, 2011 . 5566
Milica Milojevi
UDK 159.9:32
159.923:32

: 07.02. 2011
Univerzitet u Niu
Uiteljski fakultet Vranje
Milica Mitrovi
Univerzitet u Niu
NEKI OD PRISTUPA PROUAVANJA LINOSTI U

POLITIKOJ PSIHOLOGIJI1
Apstrakt
Sve vee prisustvo politikih tema u svakodnevnom ivotu, kao i sve vei
broj ljudi koji se politiki angauje, motivisan ponekad isto linim razlozima, jesu
pojave koje zasluuju da se uzmu u ozbiljno razmatranje. Biti politiki aktivan, danas
esto podrazumeva veliko javno eksponiranje, pri emu se ini da su osobine linosti
politiara i njihovi postupci od presudnijeg znaaja za formiranje javnog mnjenja od
samog sadraja izgovorenog. Oblast koja se bavi ovim i slinim temama i koja se
izdvojila kao vano polje prouavanja psihologije jeste politika psihologija. U okviru
politike psihologije istraivanje veza i odnosa linosti i politike ima najduu istoriju.
Tema ovog rada upravo su pojedini pristupi i teorije koje su se najee koristile, a i jo
uvek se koriste u politikoj psihologiji. Poetak prouavanja linosti politiara vezuje
se za psihoanalitiki pristup i psihobiografsku metodu istraivai u ovoj oblasti
primenjuju psihoanalitiku teoriju prilikom tumaenja podataka dobijenih iscrpnim
ispitivanjem istorije pojedinca, uzimajui u obzir lini, socijalni i politiki razvoj,
od ranog detinjstva do adolescencije. Pristup komparativne psihobiografije koja je
zasnovana na studiji crta bavi se uporednom analizom linosti politikih lidera, uz
pokuaj da se doe do generalizovanog okvira, koji bi se mogao primeniti za procenu
razliitih linosti. Teorije crta i motivacije u politikoj psihologiji primenjuju postojea
saznanja o crtama i motivima u psihologiji, ali se u ovoj oblasti one prikazuju kroz
svoje politike manifestacije.
Kljune rei: Politika psihologija, linost, psihoanalitiki pristup, komparativna
psihobiografija, crte i motivacija
Uvod
Politika psihologija se izdvojila kao vano polje prouavanja, kako u psihologiji, tako i u politikim naukama, koje nam pomau u razumevanju mnogih aspekata
ponaanja i odluivanja svih uesnika u politikom ivotu, bilo da su oni obini
graani ili politiki lideri. Politika psihologija se najjednostavnije moe definisati
kao prouavanje interakcije politike i psihologije, odnosno, kao prouavanje uticaja
psihologije na politiku (Houghton, 2008). Objanjenja u politikoj psihologiji podrazumevaju prilagoavanje postojeih psiholokih koncepata i teorija, tako da oni
budu relevantni i korisni pri objanjavanju politikih problema i pitanja.
55
Milica Milojevi, Milica Mitrovi
Istraivanje veza i odnosa linosti i politike predstavlja jednu od oblasti politike psihologije sa najduom istorijom. Koncept linosti korien je za evaluaciju
irokog spektra politikih ponaanja, kako politikih lidera, tako i obinih ljudi. Ova
istraivanja bavila su se psihologijom, ali i patologijom lidera, kao i psihologijom
obinih graana, njihovim stavovima i predrasudama, politikim interesima, glasakim ponaanjem, itd. Meutim, najvei broj studija koje istrauju sa pozicije linosti,
fokusiran je na karakteristike lidera i njihov uticaj na donoenje krucijalnih odluka i
kreiranje politike kako unutranje, tako i spoljanje (Houghton, 2008). Jo su Platon
i Aristotel razmatrali pitanje politikog vostva, pri emu njihova interesovanja nisu
bila usmerena samo na to na koji nain ljudi dolaze do moi, nego i na pitanja koje
ciljeve oni slede kada jednom dou na vlast (Glad, 2002).
Katelani (Catellani, 2004) kao poetak i prvi stadijum u razvoju politike psihologije identifikuje period izmeu 1940. i 1950., tokom koga se u fokusu prouavanja nalazi linost politiara. Istraivanja su se u ovom stadijumu uglavnom fokusirala
na linost politikih lidera, uzimajui za svoj referentni okvir psihoanalitiku teoriju.
Biografije istaknutih politiara paljivo su rekonstruisane, sa posebnim naglaskom
na njihova rana iskustva i dotanje obrazovanje.
U politikoj psihologiji, teoretiari se uglavnom ne bave pitanjem pronalaenja specifine i jedinstvene definicije linosti. Umesto toga, njihovo interesovanje je
usmereno na odreene aspekte linosti i njihov uticaj na politiko ponaanje. Zbog
toga se istraivanje linosti u politikoj psihologiji najbolje moe odrediti kao ispitivanje individualnih razlika. Pre nego da tragaju za celinom, istraivai u ovoj
oblasti, selektivno se fokusiraju na odreeni broj individualnih aspekata. Oigledno,
ovo je ui, restriktivniji pristup linosti, nego onaj koji zauzimaju mnogi psiholozi,
pre svega teoretiari linosti (Cottam, Dietz-Uhler, Mastors & Preston, 2004).
U nastavku rada, govorie se o pojedinim teorijama koje su se najee koristile, a i jo uvek se koriste u politikoj psihologiji: psihoanalitika teorija, teorije
crta i motivacije.
Poetak prouavanja linosti politiara psihoanalitiki pristup

i psihobiografska metoda
Psihoanalitike ili psihodinamike teorije istiu ulogu nesvesnog u ljudskom
ponaanju, kao i motive i nagone koji lee u osnovi tog ponaanja. Takoe, istie
se vanost iskustava iz ranog detinjstva za kasniji razvoj i ponaanje odrasle osobe.
Ovaj pristup koristi nekoliko tehnika, uglavnom terapeutskih, za prikupljanje podataka. Najvanije meu njima jesu metoda slobodnih asocijacija i analiza snova. Oigledno je da ove dve metode ne mogu biti opcije kada je potrebno prikupiti podatke
o politikim liderima. Zbog toga, mnogi istraivai linosti u politikoj psihologiji
koriste psihobiografsku metodu (Sears, Huddy and Jervis, 2003).
Ova metoda podrazumeva iscrpno ispitivanje line istorije pojedinca. Obino
ima formu detaljne studije sluaja koja uzima u obzir lini, socijalni i politiki razvoj, od ranog detinjstva do adolescencije. Pored toga, ona podrazumeva i traganje
za konzistentnim emama koje se dui vremenski period ispoljavaju u aktuelnom
ponaanju pojedinca. Neke od psihobiografskih studija fokusiraju se na frojdovsku
analizu i mehanizme odbrane Ega, ali postoji i druga vrsta studija iji je glavni cilj
56
Neki od pristupa prouavanja linosti u politikoj psihologiji
ispitivanje specifinih tipova poremeaja linosti istaknutih politiara (Cottam i sar.,

2004).
U okviru psihoanalitike teorije, Frojd je i sam napisao nekoliko psihobiografija. Verovatno najpoznatija meu njegovim psihobiografijama je ona o Leonardu da
Viniju. Frojd je zakljuio, najveim delom na osnovu izvetaja o snovima samog
umetnika i anatomski detaljnim crteima svojih mukih subjekata, da je Leonardo
da Vini bio homoseksualac. Meutim, Frojdov primarni uticaj doao je indirektno
preko uticaja koji je izvrio na druge teoretiare u ovoj oblasti. Uloga nesvesnih motiva, znaaj ranog razvoja i kompenzatornih mehanizama odbrane, imali su istaknut
znaaj za razvoj politike psihobiografije u njenim poecima. Autor koji je prvi preuzeo Frojdove ideje i primenio ih na oblast politike, bio je Herold Lasvel (Houghton,
2008).
Iako je bio politiki analitiar, na Lasvela se esto gleda kao na prvog amerikog politikog psihologa, a nekada kao i na prvog politikog psihologa uopte.
Glavna Lasvelova (Lasswell, 1930, prema Houghton, 2008) ideja je da politika
linost zapravo, predstavlja rezultat premetanja privatnih problema na javni ivot.
Na primer, ovek koji ne dobija dovoljno ljubavi kod kue, u okviru sopstvene porodice, moe traiti ljubav naroda. Takoe, politika ambicija i elja za moi esto
su u slubi kompenzacije niskog samopotovanja. Prema Lasvelu, i politiki pokreti
crpu svoju snagu iz premetanja privatnih afekata na javne objekte, pri emu su ovi
afekti racionalizovani, tako da izgleda kao da slue javnom interesu. Ovaj autor je,
u analizi politikog ponaanja, bio primarno inspirisan psihoanalitikim studijama
neuroze. Pored toga koristio je i analogije sa psihijatrijskim dijagnozama psihotinih
poremeaja. Smatrao je da psihotini pacijenti predstavljaju vredan izvor podataka
za istraivanje linosti u politici, pre svega zato to, klinika karikatura psihoze
daje jednu pojaanu verziju osobina linosti koja u normalnim uslovima nije dostupna politikom analitiaru (Vasovi, 2007). Lasvelova Psihopatologija i politika
(Lasswell, 1930, prema Houghton, 2008) i kasnije Linost i mo (Lasswell, 1948,
prema Houghton, 2008), imale su snaan uticaj na istraivae u ovoj oblasti.
Jedna od najpoznatijih psihobiografija, na ije je autore uticao Lasvel, je studija amerikog predsednika Vudrou Vilsona, Aleksandra i Dulije Dord (George and
George, 1956, prema Houghton, 2008). Autori kreu od pretpostavke da je tenja za
politikom moi njihovog subjekta, ustvari, kompenzacija za nisko samopotovanje. Centralna tvrdnja u njihovom radu je da je Vudrou Vilson skrivao potisnuti bes
prema svome ocu. Strog i nepopustljiv dr Dozef Vilson, prezbiterijanski svetenik,
navodno je, svog sina (koji je imao tekoe u uenju) nemilosrdno pritiskivao i esto
kanjavao. Nikada nije bio zadovoljan sinovljevim uinkom i tretirao ga je sa hladnom ravnodunou. Ovakav nain ophoenja, kao i este uvrede, stvorile su u Vudrou Vilsonu oseaj neadekvatnosti, manje vrednosti i konstantnog nezadovoljstva
sobom, pa je on celog ivota, ustvari, teio da ova oseanja kompenzuje postizanjem
velikih dela. Autori smatraju da su jo neke od njegovih karakteristika linosti, kao
to su nefleksibilnost, rigidnost i nespremnost na kompromise, formirane pod uticajem navedenih uslova.
Kao to je spomenuto na poetku, drugi fokus psihobiografskih studija odnosio se na psihopatologiju. Svojim idejama o vezi patologije, ponaanja i linosti politikih lidera, Lasvel je uticao na mnoge da, i u novije vreme, analiziraju politiare
u svetlu patologije.
57
Volkan (Volkan, 1980, prema Cottam i sar., 2004) smatra da narcistike linosti preuzimaju ulogu voa u svojoj neumornoj tenji ka moi, kao i da u svom usponu koriste druge ljude. Ove osobe su esto harizmatine i dolaze do moi upravo
u kriznim periodima, kada sledbenici trae jake lidere za koje smatraju da e moi
da dovedu do poboljanja. Rozental i Pitinski (Rosenthal, Pittinsky, 2006) smatraju
da neke narcistike crte linosti kao to su grandioznost, arogancija, samodivljenje, oseanje zaslunosti, krhko samopotovanje i hostilnost odlikuju mnoge mone
lidere. Narcistiki lideri imaju grandiozne sisteme verovanja i stilove vostva i generalno su motivisani svojim potrebama za moi i divljenjem od strane drugih, pre
nego empatijom i brigom za instituciju na ijem su elu. Meutim, narcistike osobe
su takoe harizmatine i poseduju vizije koje su od vitalnog znaaja za efektivno
vostvo.
Birtova analiza Dozefa Staljina (Birth, 1993, prema Cottam i sar., 2004), otkrila je da se opis njegove linosti uklapa u emu koja se moe povezati sa paranojom. Paranoidne linost su, prema Birtu, veoma kompleksne i njhovo funkcionisanje
se odvija preko dva kontinuuma: agresija i narcizam. Agresija u svojim ekstremnim
oblicima moe da se ispolji kroz preuzimanje uloge rtve ili, nasuprot tome, kroz
preuzimanje uloge agresora. Narcizam varira od oseanja inferiornosti do oseanja
superiornosti. Paranoidne linosti karakterie naizmenina promena ponaanja od
jednog do drugog ekstrema ovih dvaju kontinuuma. Birt (Birth, 1993, prema Cottam
i sar., 2004: 18), kae da je Staljin klasian primer paranoidne individue, kojoj je
paranoja pomogla da dostigne sam vrh jedne visokocentralizovane politike strukture i da potom preokrene birokratske institucije Sovjetskog Saveza u produetke
sopstvenog poremeaja linosti. Birtova analiza Staljinovog ponaanja za vreme
napada od stane Nemake ukazuje na to da je, pre napada, Staljin bio u fazi agresor/
superiornost i da nije verovao da e Hitler napasti. Posle napada, zauzeo je poziciju
rtva/superiornost za Staljina je on sam, a ne Sovjetski Savez, bio napadnut. Kako
je vreme prolazilo, on se pomerao do faze agresor/inferiornost, zatim rtva/inferiornost, a onda se, preko kulminacije kroz depresivnu fazu, vratio na status agresor/
superiornost. Tada je bio spreman na akciju i ostatak rata je proveo funkcioniui na
ovaj nain.
Poslednjih godina objavljuju se psihobiografije iji se kvalitet, u odnosu na
ranije studije, dovodi u pitanje. Na ovom mestu bie iznesena dva skoranja rada u
okviru ove oblasti, ija se vrednost razliito procenjuje, od osporavanja i kritika do
prihvatanja.
Pol Fik je izneo svoju analizu Bila Klintona u knjizi Dysfunctional President:
Inside the Mind of Bill Clinton (Fick, 1995, prema Houghton, 2008). Sredinom 90-ih
godina Klinton je bio izloen brojnim optubama, koje su se odnosile na vanbrane
afere, ali i na finansijske malverzacije. Posmatrajui Klintonove politike tekoe,
Fik je primetio da je njegovo ponaanje bilo karakteristino za mnoge individue koje
su bile odgajane od strane jednog ili oba roditelja alkoholiara. Ovakvi ljudi esto
lau, neodluni su i u odraslom dobu postaju samodestruktivni. Klintonov ouh bio
je nasilni alkoholiar, koji je esto tukao svoju suprugu Bilovu majku. Kao i u
mnogim sluajevima, Klintonov odgovor na ovakvu situaciju bio je preuzimanje
uloge heroja. Zavisno od toga koji je roditelj odsutan ili nepouzdan, tipino je da se
jedno dete izdvoji i preuzme na sebe ulogu majke ili oca. Za dete, uloga heroja koju
preuzima na sebe, dovodi do psihikih tekoa, tako da ono kroz ivot nosi potisnuta
58
oseanja prezira i odbacivanja. U odraslom dobu, deca alkoholiara, ponovo stvaraju

haotini svet koji podsea na onaj u kome su odrastali, ali bez obzira, oni mogu ak
i uspeno funkcionisati u njemu.
Knjiga Dastina Franka Bush on the Couch, imala je uticaj slian manjoj
oluji kada se pojavila 2004. Frank pie: Da, jedan od mojih pacijenata esto govori
jednu stvar, a radi neto suprotno eleo bih da znam zato. Ako poseduje jedan
nefleksibilni pogled na svet koji je okarakterisan krajnje pojednostavljenim razlikovanjem tanog i pogrenog, dobra i zla, prijatelja i neprijatelja ispitao bih njegovu sposobnost ispravnog poimanja stvarnosti. I ukoliko njegove akcije otkrivaju
nepriznatu, ak sadistiku, indiferentnost prema ljudskoj patnji, uvijene u pobone
tvrdnje o saaljenju, zabrinuo bih se za ljude u ijim ivotima uestvuje. Ali, on nije
jedan od mojih pacijenata. On je na predsednik (Frank, 2004, prema Houghton,
2008: 85).
Oslanjajui se na psihoanalitiku teoriju Melanije Klajn, Frank smatra da u
nainu formiranja Buove linosti u ranom detinjstvu, lei klju za razumevanje
njegovih kasnijih postupaka. Njegov otac, Dord Bu bio je stalno odsutan, dok je
Barbara Bu bila hladna, bezoseajna i autoritativna majka. Kao odgovor na odrastanje u ovakvoj atmosferi, Bu je razvio pogled na svet koji karakterie crno-bela
slika okruenja i isti takav nain razmiljanja, kao i deluzije megalomanije i omnipotencije. Njegovi postupci kao predsednika, odraavaju nagone deteta koje nije dovoljno negovano i koje je emocionalno osakaeno. Buove probleme sa alkoholom i
odbijanje da ode na leenje, Frank koristi kao primer i ubraja u dokaz mnogostrukih,
ozbiljnih i netretiranih simptoma.
Jednu od zamerki psihobiografskom pristupu izneo je Karl Poper (Popper,
1957, prema Houghton, 2008). Prema Poperu teorija koja objanjava sve, ne objanjava nita. Glavni problem psihoanalitike teorije je njena neodreenost i generalizovanost, tako da je u skladu sa bilo kojim moguim ishodom. Autori Klintonove
i Buove psihobiografije bili su toliko odluni da dokau tanost svojih teorija da je
svaki empirijski dokaz korien kako bi ih verifikovali. Kada je Klinton lagao, ovo je
uzimano kao glavni dokaz Fikove teorije, ali kada je delovao iskreno, on je skrivao
istinu od sebe samog. Slino, tendencija Bua da lae pripisana je nainu njegovog
odgajanja, ali zar svi politiari ne lau do neke mere? (Houghton, 2008: 98).
Komparativna psihobiografija zasnovana na studiji crta

Znaajnim delom u oblasti psihobiografije smatra se knjiga Dejmsa Dejvida
Barbera The Presidential Character (Barber, 1992, prema Houghton, 2008). Barber
u svom radu koristi psihobiografski pristup da bi objasnio linost, liderske stilove i
karakter savremenih predsednika. Ova knjiga bila je jedna od prvih ija je tema bila
uporedna analiza amerikih predsednika i prva u kojoj se daje jedan generalizovani
okvir koji se moe primeniti na sve predsednike.
Barber (Barber, 1985, prema Cottam i sar., 2004) smatra da linost ne treba posmatrati kao skup idiosinkratikih crta koje su jedinstvene za svakog predsednika, gde
bi neki predsednici posedovali odreenu crtu, a drugi ne. Prema Barberu, pojedine crte
treba posmatrati kod svih predsednika, ali tako da one mogu biti izraene u razliitoj
meri i u razliitim kombinacijama. On navodi tri komponente linosti predsednika: ka59
rakter, pogled na svet i stil predsednika. Stil reflektuje naviknuti nain postupanja predsednika prilikom obavljanja njegovih politikih uloga i funcija. Pogled na svet sastoji
se od primarnih, politiki znaajnih verovanja predsednika, dok se karakter odnosi na
nain na koji se predsednik orijentie prema ivotu i svojim osnovnim vrednostima
(oseanje samopotovanja, kriterijumi na osnovu kojih sudi o samom sebi, kao to su
postignue ili afektivne veze). Da bi na neki nain uklopio ove komponente, Barber
koristi psihobiografsku metodu, uz pomo koje prati socioloki razvoj predsednika od
ranog detinjstva do prvih politikih uspeha.
Jedna od najpoznatijih tipologija u politikoj nauci je, verovatno, Barberova
tipologija karaktera predsednika (Barber, 1992, prema Houghton, 2008). On navodi
dve dimenzije koje su ukljuene u karakter: aktivnost/pasivnost i pozitivnost/negativnost. Prva dimenzija aktivnost/pasivnost, odnosi se na koliinu energije i napora
koje predsednik ulae prilikom obavljanja svoje funkcije. Aktivni predsednici su
pokretai. Oni imaju ogromnu koliinu energije i obavljaju svoj posao sa puno entuzijazma. S druge strane, pasivni predsednici se u daleko manjoj meri ulau u posao
i tee odravanju jednog mirnog stanja, bez mnogo promena i konflikata. Dimenzija
pozitivnost/negativnost odnosi se na stepen zadovoljstva koji predsednik postie prilikom obavljanja svoje dunosti. Iako svi predsednici dolaze na tu poziciju sa eljom
da rade, neki od njih otkriju da u stvari ne uivaju u toj poziciji, to moe da dovede
do veoma izraenog nezadovoljstva. Meutim, nasuprot njima, postoje predsednici
koji izvlae neizmerno zadovoljtvo iz obavljanja svoje funkcije.
Prema miljenju Barbera (Barber, 1992, prema Houghton, 2008), najbolje je
da predsednik bude na dimenziji aktivnost/pozitivnost. Ovakve osobe su staloene,
zadovoljne ivotom, potuju sebe, fleksibilne su, otvorene za nove ideje i spremne da
ue iz iskustva. Najnepoeljnije je da predsednik bude aktivan i negativan. Ovakvi
predsednici mogu da budu opasni zbog svoje tendencije ka kompulzivnosti i agresiji.
Takoe, mogu biti veoma tvrdoglavi, nepopustljivi i nefleksibilni, do te mere dok
sebe ili svoju zemlju ne dovedu do propasti.
Manje nepoeljne nego prethodna su dimenzije pasivnost/pozitivnost i pasivnost/
negativnost. Pasivni i pozitivni predsednici stalno trae podrku i panju, ponaajui se
ljubazno i kooperativno, umesto da se, kada je potrebno konfrontiraju. Oni su optimistini, prijateljski raspoloeni i usluni. Ali, iako uivaju u tome to su predsednici, oni se ne
trude da postignu neto znaajno i nemaju oseaj da se od njih neto zahteva. Na kraju,
pasivno/negativni predsednici, eleli bi da rade bilo ta drugo nego da su predsednici.
Oni poseduju oseaj dunosti koji ih nagoni da obavljaju svoj posao. Ovakvi lideri izvlae malo ili nimalo zadovoljstva pri obavljanju svog posla i ulau vrlo malo truda i napora
da postignu neto znaajno (Barber, 1992, prema Houghton, 2008).
Crte, motivi i individualne razlike

Crte koje se ispituju u politikoj psihologiji povezane su sa onima opisanim u
psiholokoj literaturi, ali se u ovoj oblasti one prikazuju kroz svoje politike manifestacije. Otvorenost za iskustva na primer, u politikoj psihologiji pojavljuje se kao
kognitivna kompleksnost, zainteresovanost za politiku, integrativna kompleksnost, itd.
Motivi kojima se posveuje najvea panja, kako u psihologiji uopte, tako i u
politikoj psihologiji su: tenja za moi, motiv (potreba) za afilijativnou i potreba,
60
odnosno motiv postignua. Vinter i Stjuart (Winter & Stuart, 1977, prema Cottam i
sar., 2004) smatraju da su potreba za moi i afilijacijom naroito znaajni motivatori
amerikih predsednika i da su oni koji imaju izraenu tenju za moi, a nisku potrebu za afilijativniu bolji predsednici. Oni sa visoko izraenom tenjom za moi,
zahtevaju daleko vei stepen kontrole nad politikim procesom i akcijama podreenih, nego oni kod kojih ova potreba nije izraena (McClelland, 1985; Winter, 1973,
1987, prema Cottam i sar., 2004). Prema Vinteru (Winter, 2005) linost je izuzetno
kompleksna i zato on u definiciju linosti ne ukljuuje samo motive (npr., koliko je
izraena tenja za moi), ve i crte karaktera (npr. koliko je lider introvertovan). Dok
su crte linosti relativno stabilne i fiksirane, motivi mogu vremenom da se menjaju,
to dodatno oteava procenu linosti. Vinter, takoe, u svoju definiciju ukljuuje
kogniciju i verovanja (npr. miljenje politiara o abortusu), kao i socijalni i politiki
kontekst u kome se lider nalazi.
Metod koji koriste psiholozi za procenjivanje motiva je TAT. Meutim, oigledno da je ovu tehniku nemogue primeniti na procenu motivacije politiki lidera.
Zbog toga se u ovom sluaju koristi tehnika koja meri motive indirektno i zasniva se
na analizi sadraja, naroito inauguracionih govora predsednika. Mere i standardi za
korienje analize sadraja jasno su odreeni. Procenjivaima su dostupni primeri, a
neophodno je i da prou odgovarajui trening, kako bi primena ove tehnike bila to
pouzdanija (Sears i sar., 2003).
Vinter (Winter, 2005) smatra da moemo da procenjujemo atribute linosti
lidera pouzdano i objektivno sa distance putem analize sadraja njihovih javnih
govora. U najveem delu svog rada on koristi ovu tehniku da proceni motive politikih lidera, sa posebnim naglaskom na setove linosnih dimenzija koji se ponavljaju:
stepen izraenosti potrebe za moi, veze i odnose koje ostvaruje sa drugim ljudima,
koliko truda ulae da bi postigao neko veliko delo i koliko tei da kontrolie dogaaje.
Meu instrumentima za merenje individualnih razlika i karakteristika lidera,
jedan od najvie primenjivanih je metoda razvijena od strane Margaret Herman Leader Evaluation and Assesment at a Distance (LEAD) (Herman, 1983, 1996, prema
Cottam i sar., 2004). Ova metoda koristi analizu sadraja spontanih odgovora na
intervjuima u razliitim vremenskim periodima, pred razliitom publikom i na razliite teme, u cilju konstruisanja detaljnog profila linosti, na osnovu sedam razliitih
crta: tenja za moi, etnocentrizam, lokus kontrole, kompleksnost, samopouzdanje,
nepoverljivost i orijentacija na zadatak ili interpersonalne odnose.
U jednoj od svojih najpoznatijih studija Margaret Herman je ukljuila 45 politikih lidera (Hermann, 1980, prema Houghton, 2008). Hermanova iznosi zapaanje
da agresivni lideri imaju visoko izraenu tenju za moi, nisku konceptualnu kompleksnost, da su nepoverljivi prema ljudima, nacionalistiki nastrojeni i poseduju
uverenje da imaju kontrolu nad dogaajima u koje su ukljueni. S druge strane, pomirljivi lideri poseduju visoko izraenu afilijativnost i konceptualnu kompleksnost,
poverljivi su, nacionalizam je kod njih nisko izraen i manje veruju u sopstvenu
sposobnost i mogunost kontrolisanja dogaaja.
Stiven Dajson (Dyson, 2006, prema Houghton, 2008) je primenio pristup Hermanove u analizi linosti biveg britanskog premijera Tonija Blera. Ispitujui Blerove odgovore na pitanja o ratu u Iraku, Dajson je ispitivao ulogu njegove linosti u
oblikovanju odluka Velike Britanije povodom ovog rata. Doao je do rezultata da je
61
Bler imao visoko izraeno verovanje u sopstvenu sposobnost da kontrolie dogaaje,

nisku konceptualnu kompleksnost i visoko izraenu tenju ka moi.
Jo jedan od naina da se doe do podataka o linosti istaknutih lidera je da,
osobe, eksperti koji su pisali o datoj osobi ili je poznaju, popune upitnike i testove
linosti, stavljajui se na poziciju te osobe i dajui odgovore na pitanja kao da su oni
ta osoba. Pol Kovert (Kowert, 1996, prema Houghton, 2008) je koristio Q-tehniku
da bi stekao globalni uvid u crte linosti brojnih amerikih predsednika. Osobe koje
su radile test u njegovom istraivanju ili su lino poznavale dotinog predsednika ili
su o njemu pisale sa socijalnog, istorijskog ili sa aspekta novinara. Ova tehnika se
moe smatrati pouzdanijom od psihobiografske interpretacije jednog jedinog autora,
jer se ukljuivanjem veeg broja strunjaka koji sa razliitih aspekata posmatraju
odreenu linost, dobija konsenzualan, intersubjektivni portret linosti lidera.
Neke od najznaajnijih i najvie ispitivanih karakteristika lidera su: tenja za
moi, kognitivna kompleksnost, integrativna kompleksnost i prethodno politiko
iskustvo.
Tenja (potreba) za moi i dominacijom je personalna karakteristika koja je
ekstenzivno prouavana i povezivana sa odreenim tipovima ponaanja i stilovima
interpersonalne interakcije. Oekivano je da lideri sa veoma izraenom tenjom za
moi imaju isto tako izraenu potrebu za kontrolom nad podreenima i politikim
odlukama. Na primer, Fodor i Smit (Fodor i Smith, 1982, prema Cottam i sar., 2004),
doli su do rezultata da se lideri sa visoko izraenom tenjom za moi ee suprotstavljaju slobodnom donoenju odluka i unutargrupnoj diskusiji, nego oni ija je
tenja za moi nisko izraena.
Etrid (Etheredge, 1978, prema Cottam i sar., 2004) je u studiji amerikih
predsednika 20. veka, istakao znaaj crta kao to su dominacija, interpersonalno
poverenje, samopotovanje i ekstroverzja introverzija, koje mogu biti znaajne za
oblikovanje politike. Ameriki lideri koji su imali visoko izraenu tenju za dominacijom, ee su se opredeljivali za upotrebu sile pri reavanju nesuglasica sa Sovjetskim Savezom. Oni koji su bili introvertniji, bili su skloniji izbegavanju kooperacije, dok su ekstrovertniji podravali saradnju i pregovore sa Sovjetskim Savezom.
Oni koji su postigli visoke skorove na crti dominacije i kompetitivnosti, ee su i
opaali Rusiju kao preteu, dok su oni sa izraenim interpersonalnim poverenjem i
samopotovanjem, imali znatno benignije vienje Sovjetskog Saveza i protivili su
se upotrebi agresije.
Kognitivna kompleksnost je jo jedna individualna karakteristika, za koju se
smatra da ima znaajan uticaj na nain donoenja odluka, liderski stil, procenu rizika, kao i na karakter globalnog procesuiranja informacija. Kognitivna kompleksnost
se generalno odnosi na sposobnost diferenciranja okoline (ljudi, mesta, ideja, stvari).
Vertzberger (Vertzberger 1990, prema Cottam i sar., 2004) iznosi zapaanje, da sa
porastom kognitivne kompleksnosti donosioca odluke, raste i sposobnost donoenja
i bavljenja kompleksnijim odlukama i informacijama koje zahtevaju nove ili suptilnije distinkcije. Pri donoenju odluke, kompleksne individue imaju veu kognitivnu
potrebu za informacijama, prijemivije su za dolazee informacije, preferiraju sistematsko procesuiranje i izlaze na kraj sa velikim brojem informacija. Kada je u pitanju interakcija sa savetnicima i prihvatanje kritikog fidbeka, kompleksne individue
u daleko veoj meri prihvataju negativne povratne informacije i pre e ih uzeti u
obzir u procesu donoenju odluka, nego oni sa niskom kognitivnom kompleksnou.
62
Vertzberger, kao i Gled (Glad, 1983, prema Cottam i sar., 2004), smatraju da osobe
sa niskom kognitivnom kompleksnou, ee pokazuju simptome dogmatizma,
posmatraju i prosuuju o razliitim stvarima u crno-belim kategorijama, ignoriu informacije koje opaaju kao pretee za sopstveni, postojei, zatvoreni sistem uverenja
i imaju smanjenu sposobnost prilagoavanja svojih uverenja novim informacijama.
Integrativna kompleksnost je neto drugaija od, upravo opisane, kognitivne.
Ona uzima u obzir i diferencijaciju (uzimanje u obzir vrednosno razliitih dimenzija
problema pri donoenju odluka) i integraciju (uspostavljanje veza izmeu prethodno diferenciranih karakteristika). Prema Tetloku i Tajleru (Tetlock & Tyler, 1996,
prema Cottam i sar., 2004) integrativna kompleksnost podrazumeva prepoznavanje
i prihvatanje razliitih ili kontradiktornih gledita i integraciju ovih diferenciranih
kognicija u vii oblik sinteze. S druge strane, koncept kognitivne kompleksnosti zahteva jedino to, da osoba poseduje razliite ideje ili miljenja o nekoj temi, bez
pokuaja njihovog uporeivanja ili organizovanja u kognitivne eme vieg reda. Na
primer, lider moe biti kognitivno kompleksan, samo zato to je u stanju da navede
mnogobrojne razloge zbog ega je on u pravu, a njegov protivnik nije, ali da istovremeno ne poseduje integrativnu kompleksnost. Ono to ovde treba istai je da je
integrativna kompleksnost zapravo odraz kognitivne strukture koja je u osnovi odreene komunikacije, a ne eksplicitnog sadraja komunikacije. Politiki lider moe na
ekstremno jednostavan ili ekstremno sloen nain obrazloiti odluku o ulasku u rat;
na isti nain odluka o pokuaju da se doe do mirovnog reenja moe biti saoptena
na jednostavan ili kompleksan nain. Stoga ona moe pruiti uvid u to ta se deava
iza scene, odnosno omoguava da se donekle sagleda priroda psiholokih procesa
koji su u osnovi internacionalnih odnosa. Zbog toga ne iznenauje to integrativna
kompleksnost, kao pomo u razumevanju prirode meunarodnih odnosa, ima dugu
istoriju u politikoj psihologiji (Conway, Suedfeld, Clements, 2003).
Sadfeld i Tetlok (Suedfeld & Tetlock, 1997, prema Houghton, 2008) objanjavaju ovaj pojam kao dimenziju sa dva ekstremna kraja. Na jednoj strani, za nisko
izraenu integrativnu kompleksnost karakteristino je donoenje odluka na osnovu
malog broja znaajnih referentnih taaka, jednostrano sagledavanje argumenata ili
problema, ignorisanje suptilnih razlika ili slinosti izmeu vie gledita, percepcija
moguih ili preduzetih akcija kao totalno dobrih ili loih, traganje za brzim i apsolutnim reenjima u svrhu minimiziranja nesigurnosti i dvoumljenja. Na suprotnom
kraju, nalazimo fleksibilno i otvoreno procesuiranje informacija, korienje mnogobrojnih i razliitih dimenzija na integrativni i kombinatorni nain, kontinuirano
traganje za novim informacijama, kao i sposobnost da se simultano uzme u obzir
vei broj razliitih gledita, da se ona integriu i da se na njih odgovori fleksibilno.
Na kraju, prethodno politiko iskustvo ili ekspertiza lidera ima znaajan uticaj
na stil predsednika, odnos prema saradnicima i podreenima, na nain reavanja
konflikata i uopte, na nain obavljanja svoje fukcije. Prethodno iskustvo prua politiarima mogunost da lake predvide koja e od moguih akcija biti uspena, a
koja ne, kao i da procene na koje znake iz politikog okruenja treba obratiti panju,
a koji nisu od znaaja. Takoe, ovo iskustvo utie na procenu koliine truda koji
treba uloiti da bi se obavili pojedini zadaci, koja su ponaanja adekvatna u odreenim situacijama i sa koliko poverenja treba ui u odnos sa nekim saradnicima ili
savetnicima. Iskusni politiari ee e insistirati na linoj ukljuenosti i mogunosti
kontrolisanja procesa donoenja odluka. Oni su zainteresovaniji da prikupe to vei
63
broj informacija iz politikog okruenja i skloni su slobodnijem donoenju odluka.

Neiskusni politiari e se u veoj meri oslanjati na savete strunjaka i pre e koristiti
uproene stereotipe i analogije pri donoenju odluka. Znanje o tome da li politiar
pristupa domaoj ili stranoj politici sa pozicije eksperta ili poetnika moe posluiti za predvianje koristi, odnosno tete koju politiar moe nainiti (Cottam i sar.,
2004).
Margaret Herman i Tomas Preston (Herman & Preston, 1994) su, na osnovu
pregleda literature, doli do pet faktora koji su naroito uticali na oblikovanje studija
o stilovima lidera. Ovi faktori su: ukljuenost u proces kreiranja politike, spremnost
i voljnost da se tolerie konflikt, motivacija ili razlog ukljuivanja u politiku i
preuzimanja date funkcije, strategije koje se koriste u susretu sa informacijama i one
koje se koriste pri reavanju konflikata.
Zakljuak
Politika psihologija je relativno mlada oblast istraivanja, koja se kao nauna
disciplina afirmie poslednjih desetak godina. Iako interesovanje za teme kojima se
bavi ova oblast datira jo od vremena starih Grka, pokuaja sistematskih istraivanja
nije bilo sve do sredine dvadesetog veka. Prvi pokuaji ozbiljnijeg izuavanja
problema politike psihologije bili su usmereni na ispitivanje osobinama linosti
politikih lidera. Daljim razvojem, fokus se iri na sve domene svakodnevnog
ivota koji se odnose kako na obine graane, tako i na politike lidere. Veliki deo
istraivanja u poltikoj psihologiji predstavlja ekstenziju osnovnih psiholokih
istraivanja na politiki kontekst. Ovakva primena podrazumeva uzimanje u obzir
dve glavne kategorije faktora koji su specifini za kontekst: pravila i ogranienja
koja su prisutna u politikom kontekstu, kao i motivaciju i ciljeve individua i grupa
koji su uesnici u ovom kontekstu. Na primer, istraivanja o tome na koji nain
graani formiraju miljenje o politikim kandidatima uzimaju u obzir injenicu da
znanje o kandidatu uglavnom nije direktno, ve je filtrirano kroz kanale medija.
Kada je re o politici, skloni smo i da je posmatramo kao fenomen, sa kojim
se uglavnom susreemo preko mas-medija. Veza politiara, dogaaja i razliitih
problema, s jedne strane, i veine graana, sa druge strane, posredovana je
kompleksnom mreom informacija prezentovanih putem novina, asopisa, televizije,
radija i interneta. Dok su ova sredstva javnog informisanja znaajno poveala
mogunost politiarima da dopru do graana, informiu ih i izloe stavove za koje
se zalau, takoe su graanima pruila mogunost da politiare uhvate u lai.
Odnosno graanima se prua mogunost uvida u prethodna i sadanja ponaanja,
saoptenja i izjave, tako da mogu uoiti potencijalne nedoslednosti i nesklad ranije
i trenutno prezentovanog. Meutim, iako sredstva javnog informisanja uveavaju
mogunosti komunikacije, mora se uzeti u obzir to da proces posredovanja i
prenoenja informacija nije neutralan. Preko osoba koje ih kontroliu, mediji
selektuju, klasifikuju i oblikuju politiku informaciju, doprinosei time stvaranju
politike realnosti.
Tekoe u prouavanju osobina linosti, kako i interakcije linosti i ponaanja
politikih lidera upravo najveim delom i potiu iz nemogunosti da se do podataka
doe neposrednim putem, odnosno putem direktnog kontakta sa subjektom. Stoga,
64
vea panja posveena je razvijanju i primeni onih tehnika kojima se do podataka o

politikom subjektu dolazi posrednim putem. Kako kvalitativne, tako i kvantitativne
verzije ovih tehnika baziraju se generalno na primeni metodologije koja je esto
opisana kao metodologija sa distance. Bilo da su kvalitativni ili kvantitativni ovi
pristupi suoavaju istraivae sa brojnim tekoama, poev od izbora materijala,
odreenja metoda analize i interpretacije rezultata.
Smatramo da sve vee prisustvo politikih tema u svakodnevnom ivotu, kao
i sve vei politiki angaman graana, motivisan ponekad isto linim razlozima
(mogunost zaposlenja, napredovanje na poslu, materijalna korist, pojedine osobine
linosti), predstavljaju pojave koje zasluuju da se uzmu u ozbiljno razmatranje. Time
bi i oblast prouavanja linosti politiki istaknutih figura ponovo zauzela znaajno
mesto u istraivanjima politike psihologije. Pri tome bi, s obzirom na aktuelno
stanje metoda i tehnika ove oblasti, primarni cilj trebalo da bude unapreenje i
usavravanje istraivakih metoda i uveanje arsenala dostupnih tehnika.
Literatura
1. Catellani, P., Political Psychology, Overview u Spielberger, C. D. (2004).
Encyclopedia of aplied psychology, volume 1. University of South Florida:
Elsevier Inc.
2. Conway, G. L., Suedfel, P., Clemens, M. S. (2003). Beyond The American
Reaction: Integrative Complexity of Middle Eastern Leaders During the 9/11
Crisis. Psicologia Politica, No. 27, pp 111.
3. Cottam, M., Dietz-Uhler, B., Mastors E., Preston, T. (2004). Introduction to
Political Psychology. New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.
4. Glad, B. (2002). Political Leadership: Some Methodological Considerations.
In Valenty, O. L., Feldman, O. Political Leadership for the New Century
Personality and Behavior among American Leaders. Greenwood Publishing
Group, Inc.
5. Hermann, G. M., and Preston, T. (1994). Presidents, Advisers, and Foreign Policy:
The Effect of Leadership Style on Executive Arrangements. Political Psychology,
15, 7596.
6. Houghton, D. P. (2008). Political Psychology Situations, Individuals, and Cases.
New York London: Routledge, Taylor & Francis group.
7. Rosenthal, S., Pittinsky, T. (2006). Narcisstic leadership. The Leadership
Quarterly, 17:6, pp. 617633.
8. Sears, D. O., Huddy, L., Jervis, R. (2003). Oxford Handbook of Political
Psychology. New York: Oxford University Press.
9. Winter, D. (2005). Things Ive Learned About Personality From Studying Political
Leaders at a Distance. Journal of Personality, 73:3.
10. Vasovi, M. (2007). U predvorju politike, politika socijalizacija u detinjstvu i
ranoj adolescenciji. Beograd: JP Slubeni glasnik.
65
SOME OF THE PERSONALITY RESEARCH APPROACHES IN

POLITICAL PSYCHOLOGY
Abstract
Growing presence of political topics in everyday life, as well as the increasing
number of people engaging in politics, sometimes motivated solely by personal
reasons, are the phenomena that deserve to be taken into serious consideration. To
be politically active today, often implies great public exposure, which often portrays
personal traits of the politician and their actions as more relevant for creating the
public opinion than the content of live speech. These and similar topics are subject
of investigation of political psychology. Within this area, the research of relationships
between personality and politics has the longest history. The main topics of this paper
are some of the approaches and theories in political psychology that used the most and
still are. The beginning of the research of the politicians personality is related to the
psychoanalytic theory and the psycho biographic method researchers in this field
apply psychoanalytic theory when interpreting information from the personal history,
considering personal, social and political development from the early childhood until
the adolescence. The comparative psychobiography approach, based on the study of
traits, is dealing with the comparative analysis of the personalities of political leaders,
with an attempt do find a generalized frame, which can be applied for evaluating
different personalities. The theories of traits and motivation in the political psychology
are using the existing cognitions on traits and motives in psychology, but here they are
considered to manifest through their political manifestations.
Key words: Political psychology, personality, psychoanalytic approach, comparative psychobiographz, traits and motivation
66
Prepoznavanje genija
Vol. 8, No 10, 2011 . 6783
Vladimir Nei
UDK 159.924

: 03. 03. 2011.
Univerzitet u Niu
Milkica Nei
Univerzitet u Niu
Medicinski fakultet Ni
PREPOZNAVANJE GENIJA1
Apstrakt
U ovom radu se razmatraju razliita shvatanja o pojavi genijalnih ljudi kroz istoriju civilizacije. Uglavnom se suprotstavljaju dva gledita o njihovom pojavljivanju.
Po jednom se istie nasledni faktor, a po drugom faktor sredine. Posebno se diskutuju
osobine genijalnih ljudi na osnovu opservacija koje su o njima izneli pojedini autori.
Kljune rei: Genije, darovitost, kultura, stvaralatvo
Lesli Vajt (19001975)

Ameriki antropolog Lesli Vajt (1970) ukazuje na obiaj
da se veliki dogaaji prikazuju kao delo velikih ljudi. Naime,
od vremena faraona, vladari su se razmetali svojim delima i
podvizima, a pre njih su plemenske poglavice inile isto. Bardi i trubaduri su nekada pevali o podvizima heroja, a moderni
istoriari tee da piu u istom duhu. Istorija je svedoanstvo o
delima velikih ljudi, dobrih i loih. Ovakvo shvatanje obuhvata
i istoriju velikih umetnikih dela, kao i nove filozofije ili religije, znaajna otkria i epohalne pronalaske.
Frensis Golton (18221911)
Istaknuti britanski naunik, psiholog, lan Kraljevskog
drutva, najpoznatiji Darvinom sledbenik u psihologiji, Frensis
Golton, teorijski i autoritativno je formulisao teoriju o Velikom
oveku u svome delu Nasledni genije (1869). Veliki dogaaji
i velika razdoblja u istoriji, tvrdio je on, treba da se pripiu genijalnim ljudima. Istinski genijalan ovek sigurno e se probiti, prouti ili nametnuti uprkos bilo kakvoj smetnji ili prepreci
koju bi mu drutveni uslovi mogli ispreiti na putu. Iako su
klasne razlike u SAD manje krute nego u Engleskoj, to moe
ublaiti hendikep niskog drutvenog poloaja, u Americi, smatrao je Golton, nema vie genijalnih ljudi na milion stanovnika nego u Engleskoj. Naprotiv, ima ih manje. Zbog toga je Golton pretpostavio da, ako je genije prisutan, on e
se afirmisati.
1
Rad je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije u

okviru rada na projektu 179002
67
Vladimir Nei, Milkica Nei
Golton je u ispitivanju naslea i sredine na razvoj inteligencije prvi upotrebio

genealoku ili pedigre metodu. Ispitivao je porodina stabla poznatih naunika, pisaca, pravnika, umentika, i na osnovu tih ispitivanja doao do zakljuka, da na inteligenciju utie iskljuivo nasledni faktor (Vui, 1987). Nauni ugled i ueni karakter
Goltonovog dela znatno su doprineli da mnoge uvrsti u uverenju da je ne samo
civilizacija delo genija, ve i da su neke rase izdanije obdarene nego neke druge.
Herbert Spenser (18201903)
Jedan od prvih modernih naunika koji su osporavali
Goltonove postavke, bio je Herbert Spenser. U Studiji sociologije (1873) on je obrazloio tezu da, pre nego to Veliki ovek moe stvoriti drutvo, drutvo mora stvoriti njega.
Spenser nije samo ukazao na prirodu i obim drutvenog uticaja na svakog pojedinca, kako velikog, tako i malog, ve
i kvalifikuje teoriju o Velikom oveku kao jedan od oblika
antropomorfizma podjednako omiljenog meu divljim plemenima i civilizovanim drutvima.
Viljem Dems (18421910)
Viljem Dems se otro i snano suprotstavio Spenseru istiui da su veliki dogaaji i velike epohe u istoriji
delo Velikih Ljudi. Jedan znaajan dogaaj moe biti delo
samo jednog ili najvie nekoliko genija. Ali, za jednu veliku epohu, mnogo njih je potrebno. Da bi jedna zajednica
zatreperila aktivnim ivotom, kae Dems, potrebno je
da se vie genija pojavi istovremeno ili sukcesivno. Zbog
toga su velike epohe izuzetno retke. Dems doputa da okolina oveka moe uslovljavati njegovo ponaanje ili uticati
na posledice njegovog ponaanja, ali on odluno porie da
ga drutvena okolina moe proizvesti. Ovo gledite je danas, smatra L.Vajt veoma
iroko zastupljeno. Svaki veliki dogaaj se smatra delom jednog ili nekoliko izuzetnih pojedinaca. Tako imamo dva suprotna gledita. Na jednoj strani, veliki istorijski
dogaaji ili velike epohe, znaajni napreci u filozofiji, umetnosti i nauci tumae se
kao dela izuzetno obdarenih linosti. Na drugoj strani, tvrdi se da je genije uslovljen,
ako ne i stvoren, svojom drutvenom okolinom. Svaka strana je u stanju da navede
razloge i da porea dokazni materijal i argumente u prilog svog stava. Meutim, Vajt
smatra da se ovaj problem moe reiti njegovom preformulacijom i primenom boljih
metoda za njegovo reavanje.
Vajt smatra da nas kulturologija oslobaa ove dileme. Ona nas snabdeva metodama kojima moemo objasniti i drutvo i pojedinca. Ponaanje ljudskih bia, i individualno i kolektivno odreeno je njihovom biolokom graom (dakle genetskim
faktorima), na jednoj strani, i skupom vantelesnih pojava (sredinskih faktora) zvanih
kultura, na drugoj: O x K P, gde O oznaava bioloki inilac (organizam), K
vantelesni, nadbioloki inilac kulture, a P rezultirajue ponaanje.
Argumenti i logika Vajtovih razmiljanja idu ovim tokom: Pojedina ljudska

bia bioloki se razlikuju jedna od drugih i razlike u njihovom ponaanju se opravdano mogu delimino pripisati njihovim anatomskim i fiziolokim razlikama. Ljudska
68
bia se razlikuju i kao grupe; jedna rasa, jedna loza (npr. Bach) ili jedan fiziki tip
mogu se razlikovati od drugih. Ali nijedna razlika u ponaanju izmeu naroda i rasa,
plemena, nacija ne moe se pripisati njihovim biolokim razlikama. Dodue, Vajt
ne negira bioloke inioce, ali ih smatra zanemarljivim u odnosu na kulturu. Drugim
reima, razlike u ponaanju od jednog naroda do drugog odreene su kulturom, a
ne bioloki. Prema tome, prilikom razmatranja razlika u ponaanju meu narodima
moemo smatrati bioloki inilac konstantom i eliminisati ga iz naih kalkulacija. Jedan narod ima jednu formu drutvene organizacije, a drugi neku drugu, zato to oni,
kao bioloki organizmi, reaguju i odgovaraju na razliite nizove kulturnih elemenata
kao podsticaje. U svakom kulturnom sistemu odvija se stalno uzajamno delovanje
izmeu sastavnih elemenata. Oni deluju i reaguju jedni na druge, menjajui i modifikujui jedni druge, obrazujui kombinacije i sinteze. Neka obeleja ili elementi zastarevaju i odstranjuju se iz toka. S vremena na vreme unose se novi elementi spolja.

Razvijajui dalje svoju teoriju o kulturnoj uslovljenosti genija, Vajt dolazi
do sledeih zakljuaka:
ni do kakvog pronalaska niti otkria ne moe doi dok kulturna kumulacija ne prui elemente grau i ideje neophodne za sisntezu, i
kada je proces kulturnog rasta ili irenja stavio na raspolaganje potreban
materijal i kada su dati normalni uslovi kulturnog uzajamnog dejstva, do
pronalaska i otkria mora doi.

Znaajnu potporu za svoju teoriju Vajt nalazi u upeatljivim i brojnim primerima sluajeva viestrukih pronalazaka i otkria uinjenih istrovremeno ali nezavisno. Naime, esto se deava da, dvoje ili vie naunika, radei sasvim nezavisno,
pronau ili otkriju istu stvar. Godine 1843. Majer je formulisao zakon o odranju
energije. Godine 1847. formulisala su ga etiri druga oveka, Dul, Helmholc, Kolding i Tomson, radei nezavisno jedan od drugoga i, naglaava Vajt, nezavisno od
Majera.
Teodor van (18101882)
elijsku osnovu i ivotinjskog i biljnog tkiva otkrilo je
(ili zastupalo) ne manje od sedam ljudi: van, Henle, Tirpen,
Dimortje, Purkinje, Miler i Valentin, i svi iste ili skoro iste
godine: 1839. Kulturoloka teorija prua objanjenje za ove
pojave koincidencije, a ono se sastoji u tome da do odreenih sinteza moe da se doe tek kada elementi potrebni za
njih stoje na raspolaganju. U neolitsko doba su u Engleskoj,
smatraVajt, postojali ljudi sa isto toliko prirodne sposobnosti
koliko je imao i Dems Vat, pa ipak niko nije tvrdio da je
takav ovek mogao da izmisli parnu mainu.
Vajtova kulturoloka teorija ima potvrda i u novije doba. Pokazalo se naime, da
su dobitnici Nobelove nagrade esto bili nastavljai dela ve prethodnih nobelovaca,
odnosno izrastali pod njihovim uticajem, i umnogome koristili njihova istraivaka
iskustva. Slino je i sa umetnicima. Meutim, Vajt preteruje u isticanju kulture u toj meri
da dovodi u pitanje prirodnu obdarenost genija, smatrajui da do mnogih otkria dolaze
i pojedinci sa ne preterano visokim kolinikom inteligencije, kao i to da mnogi pojedinci
sa visokim IQ ive i umiru, a da se ne istaknu nikakvim znatnim delom. Nema izgleda,
kae Vajt, da e testovi koji pokuavaju da mere uroene sposobnosti koje nisu pretrpele
69
uticaj drutva i kulture otkriti ljude i ene koji e ui u istoriju kao geniji. Ali, dodali
bismo, nema izgleda da su osobe identifikovane kao geniji bile po svojim sposobnostima
proseni, ma koliko na njih delovali kulturni inioci i drutvo. ak moe da se postavi i
suprotna teza, a ona bi mogla da glasi da je genije sposoban da se odupre kulturi, da je
prevazie, da bude nezavisan na odreeni nain od nje, jer kultura, u krajnjoj liniji tei
uvek uproseavanju, koje nikako ne moe biti preduslov genijalnog pronalaska i stvaranja bilo koje vrste. Fascinacija kulturom je izgleda u njenoj sloenosti. Kultura je zaista
najsloeniji sistem koji je stvorio ovek, ali genijalan ovek je, kako se moe razumeti,
najsposobniji da prevazie njena ogranienja. On naime mora da vidi stvari drugaijim od veine, jer samo tako moe obezbediti proirivanje ljudskog iskustva. Genije je
pre svega originalan, a toj originalnosti se odupire kultura. Kultura istovremeno, dakle
i stvara potencijalnog genija, i ograniava ga. Samo mali broj uspeva da se toj gravitacionoj sili kulture odupre. ime on to uspeva, ako nema izuzetne sposobnosti. Ako bi
genije bio tipian za jednu kulturu, zato nemamo genije u veem broju. Vajt bi mogao
da kae da kultura, kao priroda moe da stvara i retke vrste. On ipak uporno ostaje pri
svojoj teoriji kad kae: mnogi ljudi, kod kojih su se odigrale znaajne (velike) kulturne
sinteze, su moda zaista bili i organizmi izuzetne prirodne obdarenosti i nervni vorovi
uzajamnog dejstva kulturnih elemenata. Ako su drugi inioci konstantni, znaajna kulturna sinteza e se obaviti u kvalitetnijem nervnom sistemu. Meutim, drugi inioci nisu
konstantni. Na osnovu toga, to drugi inioci nisu konstantni, Vajt smatra da se genije
ne moe objasniti superiornou nervnog sistema, ve povoljnim prilikama, izvrsnim
vaspitanjem i obrazovanjem.
Njutn
Darvin
Bah
Betoven
Kant
Kulturni model je jo jedna osobina kulture na koju Vajt skree panju. Kultura
nije samo aglomerat obeleja, ve su elementi kulture uvek organizovani u sisteme.
Svaka kultura se nalazi na odreenom stupnju integrisanosti i poiva na izvesnim
principima ili pravilima. Unutar bilo kog kulturnog sistema moe se razlikovati vie
podsistema, koji se mogu nazivati modelima. Slikarstvo, muzika, mitologija, filozofija ili nauka, mehanika, industrija, medicina, predstavljaju takve modele. Jedan
kulturni model u ovome smislu predstavlja skup kulturnih elemenata ili obeleja
organizovanih na osnovu neke premise i usmerenih nekim razvojnim principom.
Izvestan muziki model, navodi Vajt, oigledno je dostigao svoj vrhunac ili svoje
savrenstvo u delima Baha, Mocarta i Betovena. Ovaj fenomen kulturnog modela
vaan je za problem genija. Razvoj nekog modela delo je nebrojenih osoba i mnogih
generacija ili ak vekova. Meutim, model dostie svoj vrhunac, svoje savrenstvo u
delu malog broja ljudi Njutna, Darvina, Baha, Betovena, Kanta itd.
Pojedinci koji dolaze posle kulminacije nekog kulturnog modela takoe imaju
malo izgleda da se istaknu izuzev kao razoritelji starog ili, eventualno, kao gra70
ditelji novog. Kulturni proces nema jednolik i jednoobrazan tok. Postoje poetni
stupnjevi razvoja, periodi stalnog raenja, vrhunci, platoi kontinuiteta i ponavljanja,
revolucionarni preokreti i novine, ruenje, dezintegracija i opadanje. Ako bi se jedna osoba izuzetne prirodne obdarenosti rodila poto je vrhunac (kulturnog modela)
dostignut i preen, njeni izgledi da stekne slavu e biti relativno neznatni. Ali, ako
bi takav pojedinac imao sree da bude roen u vreme i u mestu gde se tokovi kulture
stiu i spajaju u konanu i potpunu sintezu, onda e njegovi izgledi biti relativno
veliki. Da bi ovek postao genije, zakljuuje Vajt, neophodno je da bude roen tano
u pravo vreme.
Kulturna sredina u koju je pojedinac baen takoe znatno poveava verovatnou da bude priznat za genija. Ako je roen i odgojen u nekoj pograninoj kulturi
gde je ivot teak i u stalnoj opasnosti, gde se cene otro oko i brz trzaj prsta na
obarau, gde su estoko opijanje i jo ee tue muke vrline i gde je kadril uz cijukavu violinu najvii oblik umetnosti, nije verovatno da e on stei slavu kao pesnik,
kompozitor, vajar, filozof ili naunik. On moe od prirode biti sjajno obdaren, moe
nadmaivati sve ostale u traganju za medvedom ili u vezivanju bika, ali titula genija se ne priznaje za prvenstvo u ovim oblastima. Meutim, ako bi se neki pojedinac
rodio i razvijao u kulturnoj sredini u kojoj cveta bogata i snana muzika, slikarska,
nauna ili filozofska tradicija, on bi lako mogao postati genije ako je izuzetno od
prirode obdaren, ili istaknuta osoba, ako je samo malo natproseno talentovan.
Verovatnoa da doe do nekog pronalaska ili nekog otkria u jedno odreeno
vreme menjae se onako kako se menjaju prosek ili podruje, dok drugi inioci ostaju konstantni. Prema tome, u jednoj odreenoj kulturnoj sistuaciji ima vie verovatnoe da se pronae ili otkrije neto u populaciji sa viim prosekom inteligencije nego
u populaciji sa niim. Mi imamo dobre razloge da verujemo da je faktor mentalne
sposobnosti ostao prilino konstantan za poslednjih otprilike stotinu hiljada godina.
Znaajnih pronalazaka i otkria u dalekoj prolosti bilo je malo i deavali su se u velikim razmacima. Uzrok tome nije bio nedostatak osoba visokih mentalnih sposobnosti, ve oskudna kulturna graa i izvori. U izvesnom smislu, mada to moe izgledati paradoksalno, kameno doba bi se moglo zvati doba genija ili inteligencije, pre
nego dananje vreme, zato to je uloga prirodne sposobnosti bila relativno vanija.
Postoje izvesna svedoanstva koja ukazuju na opadanje nivoa inteligencije u
Zapadnoj Evropi u doba hrianstva. Darvin je ukazao na dugotrajno i neprekidno
istrebljivanje nezavisnih umova i hrabrih duhova od strane Svete inkvizicije u periodu od tri veka, pri emu je u proseku po hiljadu ljudi godinje eliminisano. Dakle,
najmanje 300 hiljada umnih ljudi je unitila inkvizicija.
Vajt dolazi do sledee zakonitosti: ukoliko raste znaaj tehnolokih inilaca,
utoliko srazmerno opada znaaj biolokih inilaca. Znaaj uloge obdarenog pojedinca u kulturnom napretku opada i u oblasti istraivanja, koje se sve vie socijalizuje i
institucionalizuje. Naime, niko nikada nije radio niti postigao neto veliko u stvarnoj
izolovanosti. Njutnu su stajali na raspolaganju proizvodi prethodnika i on je imao
obiaj da razmenjuje ideje sa savremenicima, da od njih dobija merenja i druge podatke. Danas istraivanje postaje jedan sve vie organizovan kooperativan poduhvat.
Velike laboratorije i istraivaki timovi zamenjuju individualne pregaoce u nauci i
tehnologiji.
Vajt smatra da je psiholoka teorija genija manjkava zbog toga to mnoge osobe izuzetnih sposobnosti nikada ne steknu ugled niti slavu, a s druge strane, mnogi
71
ljudi koji su se proslavili svojim delima bili su sasvim prosene osobe.

Pretpostavljajui da je mentalna sposobnost ravnomerno raspodeljena u oveanstvu u svim vremenima, na svim mestima i kod svih naroda a ovu pretpostavku
podupiru paleontoloke, neuroanatomske i psiholoke injenice mogu se praktino iskljuiti bioloki ili psiholoki inioci u razmatranju uzroka i pojava genija i raditi samo
sa kulturnim iniocem. Vajt ne porie da postoji vea verovatnoa da e pojedinac vee
prirodne obradenosti pre biti priznat za genija nego pojedinac manjih sposobnosti, ako
su drugi inioci konstantni. Meutim, oni su tako promenjlivi, da povoljno smeten pojedinac oskudnijih sposobnosti moe imati mnogo vie izgleda da postane genije nego
pojedinac mnogo vee prirodne obdarenosti, ali u nepovoljnom kulturnom poloaju.
Razliita miljenja o geniju

D. Grli (1976) ukazuje da je Mendelson (Mendelssohn) svojevremeno preduzeo istraivanje pojma genija, iako ga nije prvi postavio. Mendelson smatra da
umetnost nije nikakva svesna primena jasno spoznatih pravila i normi. Pravila nisu
nepotrebna, ali samo u fazi priprema za delo. Umetnik treba njima da se poslui kako
bi uao u stvaralaku atmosferu, kako bi celina lepote pojedinih predmeta mogla
jasnije doi na videlo. Ali u trenutku kada otpone svoj pravi umetniki posao, on
mora iskljuivo misliti na svoju umetniku temu, samo se na nju koncentrisati i dozvoliti da mu potpuno slobodno radi mata. U tom momentu on se otro suprotstavlja
svesnom, marljivom doraivanju, strpljivosti, vebi, kae Mendelson (Grli, 1976).
U srednjem veku, premda se nije poznavao Platonov tekst (Fedra) o boanskom ludilu, upravo je prevladala ta misao o pesnicima. Firentinski platonizam kvatroenta takoe esto raspravlja o pesnikom ludilu, pa je i tu taj pojam upotrebljavan ba kao argument protiv umetnosti, a bio je prezentiran i u vulgarnom obliku
naime u tom smislu da pevati pesme znai zapravo biti neuravnoteen.
Renesansa slavi umetnikog genija kao bojeg izabranika, premda mnogi autori govore takoe o nenormalnim, pa i patolokim izvorima njegovog nadahnua.
D. Bos (16701724) odluno zastupa gledite (koje je kasnije, kako kae Grli, u
velikim polemikama oko genija bilo jedno od dva esktremna stava) da ve prvim
naporom genij moe nauiti pravila umetnosti, pa stoga vrlo energino odbija tezu
da su marljivost i veba uopte vani za genija. tavie, kad je re o geniju, onda je
samo privid da se on uopte moe dobiti uenjem.
Velika se polemika o geniju i genijalnosti javlja tek nakon Baumgartena (koji
1750. objavljuje prvu sistematsku knjigu o estetici), pa upravo taj pojam dobija posebno znaenje u 18. veku, a delom i u 19. Nakon Baumgartena, koji brani u osnovi
stanovite o geniju koji ima zemaljsko poreklo i zemaljske uzroke za svoju genijalnost, i Mendelsona, Johann Georg Sulzer (17201777) govori da dela pravog genija
nose peat same prirode.
Ve u poetku polemike oko genija engleski knjievnik Semjuel Donson (Samuel Johnson), i mnogi drugi posle Kanta, ustali su energino protiv takvog tumaenja
genija. S. Donson je tvrdio da je i sam ekspir mogao samo ono reprodukovati to je
nauio. Nikako se ne bi smelo dozvoliti da se proiri miljenje po kome se plod duge
muke moe zameniti genijalnou. Po Hjumu i Helvecijusu, ve je i sm pojam genija
zamraio injenicu da je individualnost umetnika uopte samo delimini uzrok i uslov
72
stvaranja umetnikog dela. Hjum posebno ukazuje na to da su dravno ureenje, drutvo

i ekonomija vani inioci za napredak umetnosti i nauke. I Helvecijus naglaava da ne
treba zaboraviti kako su za stvaranje umetnikog dela vane istorijske komponente koje
se zaboravljaju u mnogim teorijama o geniju. arp (Sharpe), koji se poziva i na Loka,
naglaava da su individualna dela mogua samo na osnovi odreene civilizacije koja nosi
pojedinca. Svekoliko znanje, iskustvo i napredak, uslovljeni su nuno time da se jedan
kamen strpljivo slae na drugi. Upravo se ovaj kontinuitet eli ukinuti pomou teorije o
genijima. Za hrianstvo je bitna odgvornost svih ljudi pred Bogom, dok teza o geniju
polazi od principijelne razlike ljudi. Prema shvatanju arpa, ne moe se pronai neka
specijalna oznaka koja bi intelekt genija razlikovala od opteg ljudskog intelekta.
Kant u Kritici moi suenja utvruje da je genijalnost uroena duevna dispozicija i da su lepe umetnosti pre svega umetnosti genija. On sintetie mnoga uenja o
toj kategoriji koja su i ranije bila poznata, od antikih filozofa i renesansnih mislilaca,
kao i mnogih teoretiara 17. i poetka 18. veka. Moe se takoe rei da su kod Kanta
prisutni elementi i jedne i druge strane velike polemike koja se rasplamsavala i pre njegove pojave. Ali, kako naglaava Grli, u Kantovom sistemu, sve te teze dobijaju nova
tumaenja i novi horizont. Kantove eksplikacije genija su i same genijalne.
Prema Kantu, postoje etiri osnovne karakteristike genijalnosti:
1. Genijalnost je pre svega talenat da se proizvede ono za ta se ne moe
dati odreeno pravilo; genijalnost nije neka dispozicija spretnosti za one
vetine koje se mogu nauiti. Originalnost je, dakle, prvo i nezaobilazno
svojstvo genijalnosti;
2. Druga bitna karakteristika genijalnosti je da njeni produkti moraju biti
uzori, dakle, egzemplarni proizvodi, jer postoje i originalne besmislice.
Ti proizvodi mogu uvek posluiti drugima kao merilo, premda sami nisu
proizali iz imitiranja bilo koga ili bilo ega drugog;
3. Trea osobina genijalnosti je da ona ne moe samu sebe opisati ili nauno
obrazloiti. Ona, dakle, ne moe do kraja racionalno objasniti kako proizvodi dela, jer ona, poput prirode, daje pravila, ali se za njima ne povodi.
Genije sm ne zna kako se u njemu raaju ideje, pa stoga i ne moe saoptiti propise po kojima bi drugi bili kadri proizvesti genijalno delo;
4. etvrta osobina genijalnosti je da priroda pomou nje ne propisuje pravila
nauke, ve samo lepim umetnostima.
Genijalnost po Kantu treba potpuno suprotstaviti duhu imitiranja. Ali bitnije je
uvideti, kae Grli, da genijalnost, ve po samom svom pojmu, doista ne moe biti
ono to se moe stei pomou marljivosti, to se uopte moe nauiti.
Za razliku od onih estetiara koji poistoveuju ukus i genija (meu koje spada i
Kroe), Kant smatra da je ukus neophodno potreban iskljuivo za prosuivanje lepih
predmeta, dok je za njihovo proizvoenje potrebna genijalnost.
Duevne moi, ije sjedinjenje sainjava genijalnost, jesu mata i razum. Genijalnost se iskazuje onda kada se za pojam nau ideje i kad se za ideju pogodi izraz
pomou koga se ona moe saoptiti drugima. Stoga ono to se zove duhom i to je
bit genijalnog nije nita drugo nego izraavanje neizrecivog u duevnom stanju; tj.
uiniti to inae nekomunikativno saoptivim.
Lesing misli da genija mogu zabaviti samo dogaaji koji logiki proizilaze
jedan iz drugog, samo lanac uzroka i posledica. legel (Friedrich Schlegel, 1772
1829) postavlja problem da se preferiranjem pojma genija unitava svaka nada za
73
mogui razvoj umetnosti, jer pojedinac kao genij navodno ne stoji ni pod ijim uticajem i ne predstavlja nikakvu rezultantu sveukupnih kulturnih napora i napretka.
Johan G. Herder (17441803)
Herder je naglaavao da je genij ljudski, a ne nadljudski
fenomen. No, nasuprot Herderovom stavu Tomas Lod (Thomas Lodge) je smatrao da se ono to odlikuje pravog umetnika ne moe dostii nikakvom marljivou.
Karakteristino je da se mnogi autori, koji govore o izuzetnosti, pa i natprirodnosti pesnikog genija, pozivaju na antike
uzore i autoritete koji su, kao i veina njihovih renesansnih sledbenika, branili tezu o boanskoj inspiraciji umetnika.
Meu autore koji izlaze iz uobiajenih ablona i iznose lucidna zapaanja o osnovnim crtama genija, Grli, ubraja
Fridriha ilera (17591805). iler smatra da je konsitutivni element genija naivnost.
Genij proiruje prirodu, a da je istovremeno ne prekorauje. O naivnosti kod nadarenih pojedinaca pisao je i Maslov. Ova naivnost se moda moe shvatiti kao sklonost
fenomenolokom opaaju, s jedne strane, i oblikom otvorenosti duha, neophodnom
za stvaralako, produktivno, dakle nedogmatsko miljenje, s druge strane. U tom
kontekstu se moe razumeti i openhauerova teza o osobinama deteta kod genija,
koja se opet moe povezati sa fenomenom igre u procesu stvaranja.
Fridrih Novalis (17721801)
Fridrih Novalis oznaio je vrhunsku mo umetnike genijalnosti, jer je ona, kako navodi Grli, mo da se predmetima koji su nastali u mati deluje kao sa stvarnim, zbiljskim,
i da se njima upravlja kao sa stvarima. Nadahnue, najpre
smatrano kao govor bojeg duha, postalo je svetovno, ali mu
se time nije promenio karakter. Kreativne, genijalne linosti, pobunjene protiv svih ogranienja, nalaze se unekoliko
i izvan svih drutvenih ogranienja, izvan onih diktata koji
normalno vladaju u zajednici i omoguavaju drutveno delanje. Opasnost te teorije,
koja ima povremeno i buntovni karakter u nekih teoretiara, najbolje se vidi u tezi
da takvi ljudi treba da imaju i posebne posvlastice. U tom smislu ak i izraz pesnika sloboda iskazuje takvu vrstu stvaranja koje, ako se nije udovoljilo posebnom
estetskom kriterijumu, drugima mora biti zabranjeno. Genij treba ne samo da bude
predmet posebnog divljenja ve i potpuno drugaijeg, izuzetnog opteg tretmana.
Franc Grilparcer (17911872)
Iako protivan duhu nemake romantike i naroito njenom buntu, Franc Grilparcer, poznati pesnik i dramatiar, u
nekim tezama o genijalnosti, nije daleko od duha romantiarskog zanosa. Istie se njegov pokuaj razlikovanja genijalnosti od talenta. Dok je genijalnost svojstvo shvatanja i
obuhvatanja, talenat je sposobnost reprodukovanja. Genije
se, po Grilparceru, od talenta manje razlikuje koliinom novih
misli, a vie time to te misli moe uiniti plodnim, tj. moe
74
ih uvek upotrebiti na pravom mestu. Osim toga, kod genija je sve celina, dok talenat
vie istie pojedine, makar najlepe strane.
eling smatra da ovek stoji kao umetnik pod uticajem jedne snage koja ga
razlikuje od svih drugih ljudi i koja ga prisiljava da izrie ili prikazuje stvari koje
on sm potpuno ne moe shvatiti i iji je smisao beskonaan. Umetnik je, svojim
delom, osim onim to je u njega stavio s oiglednom namerom, prikazao takorei
instinktivno neku beskonanost koju nije sposoban da obrazloi i izvede nijedan
razum. Upravo zato je pravo i veliko umetniko delo mogue tumaiti na beskrajno
mnogo naina. Konano i beskonano su u umetnikom delu u potpunoj harmoniji,
jer je za elinga i sama lepota neto beskonano prikazano kao konano. Prema
ovom shvatanju, genijalnost u nauci je rea, ali takoe mogua, i ona se prepoznaje
u sluajevima kada je naunik izrekao neto sa sveu tamo gde je to zapravo mogao
izrei samo nesvesno, npr. Demokritov atom ili Keplerova anticipacija Njutnovih
zakona gravitacije. Slinu razliku izmeu umetnikog i naunog stvaralatva isticao
je i Vajninger (1986); naunicima je tee izgleda da stvore sisteme, koji e biti okarakterisani kao produkti genijalnosti, bez obzira na ogroman trud koji je potreban
da bi se do njih dolo ili to su u njihovoj formulaciji uestvovali mnogi pojedinci,
pogotovo danas, kada je nauka rascepkana na mnogo specijalizovanih oblasti.
I najzad, genijalnost je po elingu, razliita od svega drugog po tome to se
pomou nje razreava neka protivrenost koja se inae apsolutno niim drugim ne bi
mogla reiti. Nasuprot mnogim Kantovim, pa i nekim elingovim tezama, Hegel posebno naglaava kako je genije zapravo uobiajen izraz koji se upotrebljava ne samo
u odnosu na umetnika, ve isto tako i u odnosu na velike vojskovoe, kraljeve ili
izuzetne naunike. Upravo stoga ne moe se rei da je genije specifini pojam samo
nauke o umetnosti. Meutim, nije svaki kralj ve po sebi genijalan, nego samo veliki, izuzetno veliki vladar, pa ni svaki naunik, ve posebno znaajan, velianstven
heroj nauke. Na podruju umetnosti genijalnost je ipak u nekom drugom odnosu.
Umetnik je ve po sebi kao umetnik izuzetak od pravila ljudske egzistencije.
Genijalnost umetnika u sebi skriva prirodni i priroeni element, ali taj element
sam po sebi nije dovoljan. Samo zreo, iskusan i obrazovan umetnik to vrlo esto
ponavlja Hegel - moe stvoriti velika umetnika dela. Potrebna je prava zrelost, nije
dovoljna nestana slobodna genijalnost mladia. Ali to nipoto ne znai da za umetniku kreaciju u punom smislu te rei nije nuna darovitost. Konano, do odreenog
stepena je svako sposoban da proizvede umetnost, ali tamo gde prava umetnost tek
poinje, potreban je i uroeni dar. U tome je smislu genijalnost, mada je za neka dela
posebno vano poznavanje batine i vetine, ipak i za Hegela obrnuto proporcionalna marljivosti i potrebi za uenjem.
Artur openhauer (17881860)
openhauer vidi u geniju najpotpuniji objektivitet
nuan za kontemplaciju ideja. Bit genija se sastoji u savrenstvu i energiji zone spoznaje. Jedna od osnovnih osobina genijalnosti je vienje opteg u pojedinanom. Zbog
ove osobine je verovatno i linost genija interpretirana na
tako uopten nain. Drugum reima, u objanjavanju pojave genija dominiraju dva ve poznata razliita metodoloka pristupa: ontoloko-deduktivni i induktivno-empirijski.
75
Jasno je da je neophodan i jedan i drugi pristup. Oni uostalom odgovaraju i dvema

suprotstavljenim mentalnim strategijama: analitikoj i sintetikoj. Meutim, priroda
genija je uvek izmicala dovoljno dobroj deskripciji, a jo vie pravom razumevanju.
Osobama kojima je priroda genija strana vrlo je teko objasniti sutinu genija.
Cezare Lombrozo (18361910)
Pozivajui se na neke Platonove i Demokritove
teze, Lombrozo smatra da je genijalnost zapravo nerazdvojno povezana s ludilom (tj. duevnim poremeajima).
Kod nas je svojevremeno ova teza razvijana u delu V.
Stanojevia Tragedija genija (obraene su biografije Betovena, Berlioza, Vagnera, Mocarta, umana, Smetane,
opena, Musorgskog i drugih stvaraoca).
Romen Rolan (18661944)
Pitanjem genija bavio se i uveni francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Jovii, 1990). Za Rolana je od posebnog
znaaja nain na koji je duh jednog naroda pretoen u umetniko delo. Veliku ulogu u tom procesu imaju umetnici-stvaraoci,
i to ne svi umetnici, ve samo oni vrhunski, koje Rolan naziva
pravim genijima. Geniji su za njega stvaraoci koji imaju presudnu ulogu u tokovima razvoja svake umetnosti. Rolan, pak,
meu njima pravi razliku, pa ih zato deli u dve grupe: sluajni geniji i pravi geniji. Osnovnu razliku dva tipa genija Rolan vidi u njihovom odnosu
prema inu stvaranja, tj. da li je taj in za njih samo deo puta u ostvarivanju planiranog
cilja, ili predstavlja unutarnju, spontanu potrebu. Rolan je u svojim analizama svu panju
posvetio pravim genijima, za koje je najvea vrednost upravo sam stvaralaki proces.
Sluajni geniji su za Rolana prava slika vremena u kome ive. Njihovo stvaralatvo je kratkog daha, interesantno dotle dok su aktuelni ljudi i problemi o kojima se u
tim delima govori. Pravi geniji su, pak, oni stvaraoci, koji su svoje korene razgranali
u plodnoj zemlji svoje domovine i svoj glas pozajmili onim maginim snagama, koje
spavaju u njenim nedrima. Poloaj i delovanje pravih genija nije identino u svim epohama ljudske civilizacije, smatra Rolan. On ih posmatra i analizira u dve osnovne ivotne
situacije: u vreme blagostanja, kada drutvo dostie svoju zrelost, i kada se duh prikazuje
u hiljadu razliitih oblika. U takvim uslovima, kada sve cveta i razvija se zahvaljujui
optem bogatstvu, pravi geniji su blii masama. Konstantna razmena miljenja izmeu
genija i naroda osveava njihov dar i ini ih dvostruko vrednima, a pre svega shvaenima. Sasvim je drugaija slika u vreme opte krize i dekadencije. Vreme u kome ive,
nije vie u stanju da ih razume. Njihovo delo, meutim, nosi u sebi sve one duboke tajne, kojih epoha u tom trenutku nije svesna. Rolan to pokazuje na primerima nemakog
kompozitora Hajnriha ica, koji je stvarao u vreme strahota Tridesetogodinjeg rata, kao
i italijanskog kompozitora Franeska Provensalea, u ijoj su se muzici prvi put nazrele
velike tuge italijanskog naroda, kao i plemenitost, skrivena u skepticizmu 17. veka.
Tek su Rolanovi savremenici, Franc Brentano, Maks Desoar i naroito, B. Kroe, rasprave o geniju i genijalnosti preneli sa kvalitativnog na kvantitativno polje vrednovanja, i time bitno promenili estetika i filozofska shvatanja o ovom problemu.
76
Franc Brentano (18381917)

Franc Brentano ukazuje i na to da se pod pojmom genije uvek podrazumeva izvanredan talenat, ali su bila podeljena miljenja da li izmeu genijalnosti i prosene nadarenosti
postoji razlika u vrsti, kvalitetu, ili je samo u pitanju razlika u
stupnju. Nasuprot toj tvrdnji, mnogo se puta govorilo, a najvie su na toj tvrdnji insistirali pojedini umetnici, da je stvaranje
umetnikog genija nesvesno, zasnovano na nekoj vrsti boanske inspiracije. U tom smislu ne bi postojala samo stupnjevita
razlika, ve razlika u vrsti izmeu genijalnog i negenijalnog
umetnika. Po pravilu se tom prilikom razlikuju dve klase
umetnikih dela, pa se govori o onima koji su rezultat oponaanja prirode (za koje ne
bi bila potrebna genijalnost) i onima koja su stvorena iskljuivo iz umetnike genijalne
fantazije. No tada se zaboravlja da i u prvoj klasi umetnosti nikad ne moe biti rei o jednostavnoj reprodukciji. Negenijalnom umetniku je potrebno mnogo pokuaja kako bi se
otkrilo ono tipino, a genijalan to otkriva i shvata bez muke, takorei jednim potezom. Na
prvi pogled ini se da je ipak re o posebnoj inspiraciji, posebnom kvalitetu. Meutim, pri
podrobnijem ispitivanju Brentano zakljuuje da je i ovde re o razlici u stepenu. On smatra da za genijalnost nije potrebno nita drugo pretpostaviti osim profinjene senzibilnosti za ono estetski delotvorno. Visoka profinjenost i senzibilnost genijalnom umetniku
olakava da izdvoji ono to je estetski znaajno, tako da mu se gotovo ini, poklon neke
vie ruke. Ali, nema ni rei o tome: jedan je samo neto vie oseajan od drugog. ivost
i bogatstvo fantazijom koja bi se kvantitativno razlikovala od tzv. obine mate ne mogu,
po Brentanu, objasniti fenomen genijalnosti, isto tako kao ni neko posebno fizioloko
svojstvo mozga. Objanjenje treba traiti u pojaanoj osetljivosti za estetsko. Mnogi kvaliteti genija plodovi su navika, vebe na jednom podruju na koje se koncentrie posebna panja. Tako se moe objasniti da svaki genijalan umetnik ima svoje posebnosti, koje
se mogu menjati u toku ivota. Nikakvo nesvesno meanje, nikakva posebna inspiracija
nije odreujua za genijalno stvaranje. Genijalnost je sposobnost koja se zapravo nalazi
u veem ili manjem stupnju kod svih ljudi. Brentanova teza da se radi samo o razlici
po stupnju, smatra Grli, pribliuje nam te najvee duhove da upravo njihova naelna
slinost sa nama i omoguuje pravo ljudsko uivanje u umetnosti, nasuprot besmislenom
idolopoklonstvu i oboavanju. Brentano je najpre bio svetenik, ali je 1873. istupio iz
katolike vere napustivi sveteniki in. Od 1874. do 1880. bio je profesor, a u periodu
188095. privatni docent filozofije na Bekom univerzitetu. Od naroitog znaaja je
delo Vom Dasein Gottes, u kome se opirno diskutuju dokazi za egzistenciju boju, kae
na filozof B. Petronijevi, koji je bio s njim u kontaktu. Tim svojim delom je Brentano
postao jedan od najtipinijih predstavnika filozofskog teizma.
Maks Desoar (18671947)
Maks Desoar smatra da se genije manifestuje na svim
podrujima duhovne delatnosti i svuda pokazuje iste karakteristine crte; forme genijalnosti menjaju se samo prema predmetima na kojima se ispoljavaju. On smatra da se genijalan ovek
prema drugim ljudima odnosi kao budan ovek prema oveku
u polusnu. U njemu pulsira ono slobodarsko i stvaralako to se
nalazi u samoj egzistenciji, dakle sm ivot. Genijalnog oveka blie odlikuje neobino jaka duhovna snaga. I dok talenat s
lakoom obavlja ono to od manje nadarenih trai veliki napor,
77
genij stvara neto to drugi nikad ne mogu uiniti. Tu se kod Dezoara probijaju vrlo
srameljivo stare teorije o kvalitativnoj razlici genijalnosti od negenijalnosti koju je
s dosta uspeha pobijao ve Brentano.
Veliki ljudi poseduju izvesnu sveprisutnost, jer oni raspolau jednim irokim
krugom shvaenog, kao i sigurnou u razlikovanju bitnog od nebitnog, sposobnou koja drugima nedostaje. Vana odlika genija je izvornost, odnosno originalnost,
koju su i drugi autori uoili.
Pored toga, genije se manifestuje u svim podrujima duhovne delatnosti i svuda pokazuje iste karakteristine crte. Meutim, forme genijalnosti se menjaju prema predmetima na kojima se ispoljavaju. Istaknuta je izvornost genija, to drugi
oznaavaju kao orginalnost. Postoji jedna duhovna naklonost koja se nadovezuje na
doivljaje, na prirodne i duhovne injenice, ali postoji i jedna druga koja svoje pobude crpe iz kulturne obrade ovih injenica. Isto kao i u umetnosti, jedni stvaraju na
osnovu prirode i ivota, drugi, uslovljeni starijim majstorima, razvijaju njihov jezik
formi ili mu se svesno suprotstavljaju. Pvi se mogu zamisliti i u praistoriji, dok drugi
samo na odreenom nivou kulture.
Umetniko delo ne nastaje samo zahvaljujui ukusu i virtuoznosti. Uz ovo treba primetiti da jedna mnogostrana i puna linost, kada se okua u umetnosti, svakako
moe ostvariti neto privlano. Meutim, za umetniku vrednost nije toliko znaajna
linost u ovom smislu, koliko specifino muzikalna, likovna i pesnika linost, tj.
posebna oblikotvorna snaga. Mi znamo, kae Dezoar, da ima u najveoj meri osobitih i znaajnih karaktera kojima umetnost ostaje potpuno tua i, s druge strane, da
mnogi istaknuti umetniki stvaraoci nisu nipoto delovali na svoje savremenike kao
znaajne linosti. To kod muziara i slikara shvatamo veoma dobro. Kad je itav ovek zauzet jednom stranom ivota, tada se on ne moe troiti na drugim stranama, ili
mu za svakidanje stvari ostaje samo malo radosti. Po pravilu su pesnici najuticajniji
i najprijatniji, jer se graa to je oni proimaju poklapa svojim opsegom sa punoom
ivota. Pa ipak, i meu njima ima mnogo nenih i rasplinutih priroda sa takvom optom sposobnosti za uzbuivanjem da se ini kako im se sva individualnost ugasila.
Muziki talenat odlikuje to to je onaj ko ga poseduje sposoban da svemu to doivljuje nae nehotian izraz u tonovima i muzikim formama. Jedna melodija ivi u
njemu danonono, proima mu duu dok ita i pie, ne naputa ga ni u snu: probudi li
se naglo, primeuje je usred njenog toka. Teko da se ikakva slika ili stih mogu u duu
ugnezditi takvom ivom i nepojmljivom snagom, dakle tako slobodno od svih drugih
predstava. Muzika je najvra i najupornija umetnost, malo stvari podnosi ona oko sebe.
Muziklanom duhu ne pogoduje ivot bogat predstavama, isprepleten sa stvarnou, ili
bolje reeno: ne pogoduje muzikalnom stvaranju. Naime, opasnost da tonske slike budu
prekrivene raznovrsnim asocijacijama, kao to se deava manje muziki nadarenim ljudima, ije se jedino uivanje sastoji u tome da tonovima pobude bilo kakve predstave.
Benedeto Kroe (18661952)
Za razliku od Desoara, Benedeto Kroe ukazuje kako razlika izmeu tzv. umetnike i neumetnike intuicije nije nikako u intenzitetu,
ve u ekstenzitetu. Razlika izmeu jedne obine, naivne intuicije i iroke intuicije jednog umetnika samo je u kvantitetu. Kult genija protiv
koga odluno ustaje Kroe, kult koji je stvorio oko sebe atmosferu neverovatnog praznoverja, potie zapravo otuda to se kvantitativna razlika pretvorila u kvalitativnu. Pri tome se zaboravilo, smatra Kroe, da
genijalnost nije sila s neba, nego da je neto sasvim oveansko. Geni78
jalni ovek koji bi hteo biti neto drugo, to nema u sebi karakteristiku ljudske prirode, postaje svima smean. Grli ocenjuje da Kroe u velikoj meri nastavlja Brentanovo shvatanje
o prirodi genija u mnogim pojedinostima. Meutim, Kroe u svojoj teoriji genijalnosti ide i
dalje od Brentana u tvrdnji o identitetu ukusa i genija, odnosno poistoveivanjem estetike
reprodukcije sa estetikom produkcijom. Kroe smatra da je Kant vrlo konfuzno govorio o
genijalnosti bez ukusa i ukusu bez genijalnosti, pa je umnogome kriv to se nije videlo da je
re o identinim pojmovima. Kada bi postojala bitna razlika izmeu suda ukusa i genijalnosti, svaka bi komunikacija s velikim delima bila nemogua. Kako bismo mogli izrei sud o
neemu to nam je u principu tue? Kako bi se neto to je stvoreno jednom sposobnou
moglo proceniti pomou neke bitno razliite sposobnosti.
Da ocenimo vrednost Danteove poezije moramo se uzdignuti do njegove veliine. Evidentno je kae Kroe da mi u tom sluaju nismo Dante, niti je Dante
ono to smo mi. No, u asu prave kontemplacije, na duh je zapravo potpuno jednak
s njegovim, pa smo u tom smislu mi i Dante jedno te isto. Samo u ovoj identinosti
vidi Kroe mogunost da nae male i slabe due postanu rezonanca i odjek velikih
dua i da s njima ojaaju i da se uzdignu u univerzalnost duha.
Darovitost i genijalnost
Popularno miljenje koje dovodi u vezu genijalnost i talenat, u smislu da
je genijalnost samo vii stupanj potonjeg, Vajninger smatra sasvim naopakim. On
smatra da talenat i genijalnost nemaju nikakave veze. Npr. matematiki talenat, kae
Vajninger, moe neko da ima u izvanrednoj meri, ali on jo ne mora da ima i genijalnost, koja je, prema shvatanju Vajningera, pre svega originalnost i individualnost kao
osnova za vlastitu produktivnost. Genije dakle nije superlativ talenta i nije nasledan,
za razliku od talenta koji to uglavnom jeste. Pogotovu je pogreno izjednaavanje
genija sa duhovitim ovekom, to se katkad ini.
Oto Vajninger (18801903)
Vajninger je smatrao da je za razumevanje genija potrebna
slinost sa njim. Treba liiti na duh koji hoemo da shvatimo,
kae on. Stoga, lupe uvek dobro razume samo lupea. Potpuno
bezazlen ovek opet nikada nije u stanju da ga pojmi, ve samo
sebi ravnu dobrodunost. On smatra da je u ovoj sposobnosti
genijalan ovek posebno superioran, da razume nesravnjivo vie
bia nego osrednji ljudi. Gete je navodno rekao da nema poroka ni prestupa za koje ne bi u sebi oseao dispoziciju, koje nije ma u kom trenutku
svog ivota potpuno razumeo. Drugim reima, genijalni ovek je komplikovaniji,
sloeniji. ovek je, prema Vajningeru, utoliko genijalniji ukoliko vie ljudi sjedinjuje u sebi, i to ukoliko ivlje i sa veim intenzitetom.
Istaknuti ljudi u mladosti esto naume da izvre neko delo, pa se onda posle duge
pauze u zrelo doba poduhvate rada na godinama neobraivanom konceptu, da bi ga posle ponovnog odgaanja dovrili tek u starosti (Rubintajn, 1986) . Ovi periodi postoje
kod svakog oveka, samo u razliitoj jaini, sa razliitom amplitudom. Poto genije
sa najvie ivosti sadri u sebi najvie ljudi, amplituda perioda bie utoliko izrazitija
ukoliko je neki ovek znaajniji duhom. Vajninger navodi Geteovu misao o ponov79
ljenom pubertetu kod umetnika koju je u svojoj knjizi Geniale Menschen istakao E.
Kremer (1958). Jaka periodinost genija donosi sa sobom to da kod njega uvek iza
sterilnih godina sleduju plodne, a iza veoma produktivnih godina veoma neplodne. U
periodima kada nije u stanju da stvara genija mui seanje na stavaralaki period, a pre
svega: kako slobodno koraaju oni koje ne tite takva seanja. Kod svakog istaknutog
oveka ima takvih perioda, duih i kraih. Perioda, kada moe da bude do krajnosti
oajan zbog sebe, kada mogu da ga obuzmu samoubilake misli.
U genijalnom oveku podlone su promeni i jakoj periodinosti i njegove druge osobine. Jedanput je nastrojen pre misaono i nauno, drugi put vie za umetniko
stvaranje. Najpre se njegovo interesovanje koncentrie na ljudsku kulturu i istoriju,
onda opet na prirodu. Sad je mistian, pa naivan. Iz toga Vajninger objanjava upadljivu pojavu da se kod darovitih ljudi mnogo ee menja izraz lica nego kod nedarovitih. Pa ak, esto, mogu u razna doba da imaju neverovatno razliita lica. Neka
se samo uporede slike Getea, Betovena, Kanta, openhauera, sauvane iz razliitih
epoha njihovog ivota! Broj lica nekog oveka moe se, shodno tome, smatrati
fiziognomskim kriterijumom njegove darovitosti.
Vajninger razlikuje darovitost, kojom oznaava onu nastrojenost iji je najvii
stupanj genijalnost, i talenat, koji je neto sasvim drugo. Ljudi koji stalno pokazuju
jedno isto lice, potpuno neizmenjeno, stoje i intelektualno veoma nisko. Naprotiv,
fiziognomiara nee uditi to ovu osobinu i svojim izgledom potvruju darovitiji
ljudi, koji i u optenju i razgovoru otkrivaju stalno nove strane svog bia, te stoga
razmiljanjem o njima ne stie se odmah gotov sud.
Iz obilja mogunosti koje se nalaze u svakom znaajnom oveku proizilaze vane posledice (i povezane su sa henidnom teorijom). Ono to ima u sebi ovek primeuje pre onoga to ne razume, kae Vajninger i time formulie zakonitost koja je
kasnije i eksperimentalno dokazana, poznata kao fenomen perceptivne akcentuacije i
perceptivne odbrane. Ta bolje e proniknuti ljudi svoga kova, kae se u Vagnerovom Siegfriedu. Komplikovan ovek meutim svakog oveka moe bolje da razume
nego ovaj sebe samog, pod pretpostavkom da je on taj ovek a istovremeno i neto
vie. Tanije, ako ima oboje u sebi, tog oveka i njegovu suprotnost. Dvojstvo je vazda
uslov opaanja i shvatanja. Najznaajniji uslov dolaenja do svesti je kontrast.
Ne postoje specijalni geniji, matematiki ili muziki geniji, nego samo
univerzalni geniji. ovek je utoliko darovitiji, ukoliko je samostalno razmiljao i
prema veem broju stvari izgradio lini odnos i razvio, mogli bi smo rei, sloeniji
saznajni sistem. Uenje o specijalnim genijima koje doputa da govorimo npr. o
muzikom geniju, koji je u svim drugim oblastima neuraunljiv opet brka talenat sa genijem, kae Vajninger. Muziar, kada je istinski velik moe u jeziku biti isto
tako univerzalan ili u nekoj drugoj oblasti. Takav genije je bio Betoven. Postoji neto
to je zajedniko svim genijalnim ljudima ma koliko se razlikovao veliki muziar od
velikog vajara, veliki pesnik od velikog osnivaa religije.
Linost stvaraoca i kultura

Abraham Maslov (19081970)
O postojanju estetskih potreba znamo manje nego o drugim, ali nam svedoanstva iz istorije, radovi humanista i estetiara ne dozvoljavaju, kako kae A. Ma80
slov, da zaobiemo ovu neugodnu oblast za naunike. Maslov

je pokuao da proui ovaj fenomen na kliniko-personolokoj
osnovi sa izabranim linostima, i uverio se da bar kod nekih pojedinaca postoji istinska osnovna estetska potreba. Oni se (na
poseban nain) razbole od runoe, a lepa ih okolina izlei; oni
aktivno ude za lepim i njihovu enju moe zadovoljiti jedino lepota. Ova potreba se skoro univerazalno sree kod zdrave
dece. Dokazi o ovom impulsu nalaze se u svakoj kulturi, svakom
dobu, unazad sve do peinskih ljudi. Ovo je podruje u kome
se sreu getaltisti i dinamiki psiholozi: ta, na primer, znai
kada ovek osea jak svestan impuls da ispravi naherenu sliku
na zidu? (Maslov, 1982).
Samoostvareni ljudi nisu dobro prilagoeni (u naivnom smislu usaglaenosti
ili poistoveivanja sa kulturom), tvrdi Maslov. Oni na razne naine idu u korak sa
kulturom, ali se za svakog od njih moe rei da se na izvestan nain duboko i smisleno opire enkulturaciji i u izvesnoj meri sutinski izdvojen od kulture u koju je
ukljuen. Maslov nalazi da literatura koja govori o vezi kulture i linosti veoma malo
pie o otporu jedinke prema ukalupljivanju od strane kulture.
Veza izmeu ovih zdravih ljudi i njihove mnogo manje zdrave kulture je sloena. Iz nje Maslov izdvaja sledee komponente.
1. to se tie izbora odee, naina izraavanja, hranjenja, naina kako se neto radi, onda su svi ovi ljudi oigledno konvencionalni. Pa ipak, oni nisu istinski
konvencionalni, u svakom sluaju nisu pomodari, gizdavci i kicoi. U trenucima
nevolja kada je pokoravanje konvencijama odve tegobno i skupo, vidi se da je njihova oigledna konvencionalnost povrinska stvar koja se, poput ogrtaa, moe lako
odbaciti.
2. Teko se i za jednog od ovih ljudi moe rei da se buni protiv autoriteta u
adolescentnom ili gnevnom smilsu. Oni nisu protiv borbe, ve jedino protiv uzaludne borbe. To je realistina grupa, koja izgleda nije spremna da ini velike, ali
beskorisne rtve.
3. Unutranje oseanje izdvojenosti od kulture nije nuno svesno, ali se ispoljavalo u skoro svim njihovim raspravama, posebno o amerikoj kulturi u celini, u
poreenju sa drugim kulturama i videlo se i u injenici da su veoma esto bili kadri
da stoje po strani kao da joj ne pripadaju sasvim. Meavina raznih stepena naklonosti ili odobravanja i neprijateljstva i kritike ukazivala je na to da su oni iz amerike
kulture birali ono to je s njihovog stanovita dobro, a odbacivali ono to su smatrali
ravim. Kratko reeno, oni su je odmeravali, kritiki procenjivali, isprobavali i konano sami donosili odluke.
Ovo se nesumnjivo veoma razlikuje od uobiajenog pasivnog preputanja uobliavanju od strane kulture koje se uoava, na primer, kod etnocentrinih ispitanika
u mnogim prouavanjima autoritarnih linosti. Izdvojenost od kulture verovatno se
odraava i u izdvojenosti samoostvarenih ispitanika, u Maslovljevom ispitivanju, od
ljudi, u njihovoj ispod proseka potrebi za poznatim i uobiajenim.
Iz tih kao i drugih razloga ove ljude bismo mogli zvati autonomnim, tj. oni se
pre upravljaju prema zakonima sopstvenog karaktera nego prema drutvenim pravilima. U ovom smislu oni nisu samo i jedino Amerikaci nego, vie od drugih, lanovi
ljudske vrste. Pogreili bismo, smatra Maslov, ako bismo kruto tumaili da su oni
81
iznad i izvan amerike kulture (ili bilo koje druge, poto se moe pretpostaviti da se
slini nalazi mogu dobiti i u drugim kulturama, bar kada se radi o samoostavrenim
pojedincima). Pa ipak, samo ako ih uporedimo sa preterano socijalizovanim, robotizovanim ili etnocentrinim osobama, u neodoljivom iskuenju da donesemo hipotezu da ova grupa nije jo jedna subkulturna grupa, moglo bi se rei da su oni manje
enkulturisani, manje ujednaeni, manje ukalupljeni. Ovo, po Maslovu, podrazumeva
stepen i kontinuum od relativnog prihvatanja kulture do relativne izdvojenosti od
nje.
Ako se pokae da je ova hipoteza odriva, iz nje se moe izvesti jo jedna, da
e oni pojedinci, koji su izdvojeni od sopstvene kulture, u razliitim kulturama ne
samo imati manje nacionalnog karaktera ve e u izvesnom pogledu, mnogo vie
liiti jedni na druge nego to lie na manje razvijene lanove sopstvenog drutva.
Ovi samoostvareni pojedinci, koje opisuje i analizira Maslov, uspevaju da napreduju
zahvaljujui sloenoj kombinaciji unutranje autonomije i spoljanjeg prihvatanja,
to je razumljivo mogue jedino ako kultura tolerie ovu vrstu izdvojenog uzdravanja od potpunog poistoveivanja sa njom.
Literatura
1. Croce, B. (1960): Estetika kao nauka o izrazu i opa lingvistika, Naprijed, Zagreb.
2. Darvin, . (1977): ovekovo poreklo (i Spolno odabiranje), Matica srpska, Novi
Sad.
3. Dessoir, M. (1963): Estetika i opa nauka o umjetnosti, V. Maslea, Sarajevo.
4. Grli, D. (1974): Estetika povijest filozofskih problema I, Naprijed, Zagreb.
5. Grli, D, (1976): Estetika epoha estetike, knjiga II, Naprijed, Zagreb,.
6. Grli, D. (1978): Estetika smrt estetskog, knjiga III, Naprijed, Zagreb.
7. Grli, D. (1979): Estetika s onu stranu estetike, knjiga IV, Naprijed, Zagreb.
8. Helmholtz, H (1913): Die Lehre von den Tonempfindungen als physiologische
Grunglage fr die Theorie der Musik, sechste Ausgabe, Frider. Vieweg & Sohn
Verlag, Braunschweig.
9. Jovii, D. (1990): Knjievno-teorijski i estetiki aspekt muzikolokih dela Romena Rolana, doktorska disertacija, Filoloki fakultet, Beograd.
10. Kretschmer, E. (1958): Geniale Menschen, Springer-Verlag, Berlin.
11. Maslov, A. (1982): Motivacija i linost, Nolit, Beograd.
12. Nei, V. (2003): Muzika, ovek i drutvo, Prosveta, Ni.
13. Rubintajn, A. (1986): Godine moje mladosti, Matica srpska, Novi Sad.
14. Rubintajn, A. (1986): Mnoge moje godine, Matica srpska, Novi Sad.
15. Stanojevi, V. (1972): Tragedija genija, Medicinska knjiga, Beograd/Zagreb.
16. Vajt, L. (1970): Nauka o kulturi, Kultura, Beograd.
17. Vui, L. (1987): Pedagoka psihologija, DPS, Beograd.
18. Weininger, O. (1986): Pol i karakter, Knjievne novine, Beograd.
82
Abstract
In this article different opinions of genius people appearance through history
of civilization are considered. In general, two different view confrontate. Upon one
view advantage factor is genuine, and upon second view environmental circumstances.
Especially, traits of genius people are considered on the basis of observations of some
authors.
Key words: Genius, giftedness, culture, creativity
83
ievi Svetlana, Milkica

Nei

Vol.
8, No 10, 2011 . 8495
Svetlana ievi
Saobraajni fakultet
Laboratorija za saobraajnu psihologiju i ergonomiju
Milkica Nei
UDK 159.9:32
159.923:32

: 19. 05. 2011.
Univerzitet u Niu
Medicinski fakultet
Institut za Fiziologiju
ZNAAJ KONTURE FUNDAMENTALNE

FREKVENCIJE GLASA U PROCENI
PSIHOFIZIOLOKOG STANJA GOVORNIKA1
Apstrakt
Fundamentalna frekvencija glasa ima veoma znaajnu ulogu u prenoenju prozodijskih, kao i para- i ne-lingvistikih informacija, i kako su brojna istraivanja pokazala,
predstavlja valjan indikator fizikog i emocionalnog stanja govorika. U radu je prikazana pojednostavljena kontura fundamentalne frekvencije (F0 kontura) glasa kontrolora
letenja kao parametar stresa indukovanog radnim optereenjem tokom regularnog rada.
Za akustiku analizu izabrana je vieslona test-re tako da su rezultati interpretirani
posebno za F0 konture dva segmenta rei (nukleusa slogova). Rezultati su pokazali da
tokom trajanja rada dolazi do porasta vrednosti fundamentalne frekvencije govora, kao i
realizovanih kontura. Oigledno da su segmenti rei osetljivi na stres koji nastaje usled
razliitog trajanja radnih sesija. Znaajne promene se javljaju kako na nivou cele rei,
tako i u okviru njenih segmenata, to se moe koristiti u dijagnostike svrhe, odnosno,
namee se zakljuak da F0 moemo ekstrahovati iz poetnog kao i iz finalnog segmenta
akustike, tj. artikulacione celine.
Kljune rei: Kontura fundamentalne frekvencije (F0 kontura) glasa, psihofizioloko stanje, kontrolor letenja, radno optereenje, segment rei
Uvod
Proces produkcije govora moe se opisati kao mentalni i fiziki proces koji se
realizuje kroz sledee korake: formiranje ideje, odabir odgovarajuih lingvistikih
jedinica iz memorije, generisanje niza artikulatornih pokreta, aktivacija motornih
programa, transmisija neuromuskularnih komandi miiima respiratornog i sistema
fonacije, pokreti odgovarajuih artikulatora, upotreba proprioceptivnih povratnih informacija i irenje akustike energije (kroz usta i nozdrve).
Opadanje miine tenzije ili snienje telesne temperature koji predstavljaju
fizioloke promene uslovljene umorom i radnim optereenjem mogu indirektno uticati na karakteristike glasa, imajui u vidu razliite etape procesa produkcije govora:
1
Rad je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije u

okviru rada na projektima 179002d, 36006 i 36022.
84
Znaaj konture fundamentalne frekvencije glasa u proceni...

kognitivno planiranje govora, respiraciju, fonaciju, artikulaciju/rezonanciju, kao i
radijaciju (Krajewski and Krger, 2007). Akustika analiza se uglavnom zasniva
na istraivanjima prepoznavanja emocija iz zvunog signala i postupcima izraunavanja razliitih parametara govora (Batliner i sar., 2006). Integracija specifinih
motornih obrazaca produkcije zvuka iz regiona srednjeg mozga i neurona sive mase
mozga moe objasniti dobro poznatu vezu izmeu emocionalne i vokalne kontrole.
Laringealni i respiratorni miii operiu prema odreenim obrascima da bi se proizveo zvuk odreene frekvencije, intenziteta i vremenske organizacije, zavisno od
namere i stanja (raspoloenja) govornika. Akustike karakteristike mogu se podeliti
na auditivno-perceptivne koncepte u prozodiji (fundamentalna frekvencija, intenzitet, ritam, pauze i brzina govora), artikulacione (nerazgovetan govor, izostavljanje ili
redukcija vokala) i kvalitet glasa (zadihan, apat, napet, hrapav).
Sistem kontrole letenja (ATC). Profesija kontrolora letenja zahteva visok nivo
performansi i stepena budnosti i smatra se veoma stresnom zbog ogromne odgovornosti za ivot velikog broja ljudi. Kako karakteristike ljudskog faktora variraju
tokom vremena zavisno od zdravstvenog stanja i spoljanjih uticaja, u ATC sistemu
dobre performanse se mogu definisati kao odsustvo nebezbednih akcija operatora.
Zato da bi se bezbednost itavog ATC sistema odravala optimalnom, nivoi stresa i
radnog optereenja (RO) kojima je operator izloen moraju biti umereni. Poveanju
bezbednosti sistema pomoglo bi postojanje alata za objektivnu procenu stresa operatora pri razliitim nivoima radnog optereenja, u realnom vremenu.
RO se moe smatrati spoljanjim stimulusom koji prouzrokuje fizioloke reakcije
na stres ljudskog organizma. Stres modifikuje nivo specifinih hormona, to dovodi do
promena ritma sranog rada i disanja, krvnog pritiska kao i transpiracije. Otuda merenje
ovih primarnih ili sekundarnih reakcija na stres daje objektivne informacije kako odreena individua doivljava dato radno optereenje (Hagmueller i sar., 2006; Ruiz i sar.,
1990).
Za ovu svrhu nisu dovoljna laboratorijska istraivanja van radnog konteksta.
Ljudski govor nam moe pruiti informacije o veini sekundranih reakcija na stres
bez direktnog fizikog kontakta sa ispitanikom. Kako stres, tako i govor predstavlja
veoma kompleksan proces, razliitog porekla, i u sluaju stresa, razliitih efekata,
od kojih se mnogi od njih manifestuju u govornom signalu. Mnogi faktori, kao to
su pol, uzrast, okruenje, utiu na produkciju govora, tako da se svaki pojedinani izgovor razlikuje od sledeeg, ak i kada istu frazu izgovara ista osoba. S druge strane, stres je stanje koje moe biti uzrokovano brojnim razlozima, ukljuujui
radno optereenje, emocije ili sredinske uticaje. Brojne studije razmatrale su efekte
emocionalnog stanja govornika na karakteristike govornog signala. Stoga je prilino
teko razdvojiti istraivanja stresa i emocija (Cowie i Cornelius, 2003). Nalazi nekih
istraivanja prepoznavanja emocija mogu se direktno primeniti i na prepoznavanje
stresa (Alter i sar., 2003; Huber i sar., 2000). F0 je parametar najee korien za
analizu i klasifikaciju govora u stresnim stanjima (Hansen, 1996; Zhou i sar., 2001).
Govor predstavlja znaajan modalitet komunikacije meu ljudima kao i u sistemu ovekmaina. Star je izmeu 200 hiljada i 2 miliona godina i nezamenljivo je sredstvo za razmenu ideja, zapaanja i oseanja. Slui za prenos afektivnih
informacija putem eksplicitnih (lingvistikih), kao i implicitnih (paralingvistikih)
poruka koje reflektuju nain na koji su rei izgovorene. Ako razmatramo samo verbalni (lingvistiki) aspekt poruke, ne obraajui panju na nain kako je izgovorena
85
ievi Svetlana, Milkica Nei
(paralingvistika poruka), moe se dogoditi da propustimo neke relevantne informacije ili da ak pogreno razumemo poruku ukoliko ne obratimo panju na neverbalni
aspekt govora. Istraivanja iz oblasti psihologije i psiholingvistike o paralingvistikim karakteristikama govora dala su obilje rezultata o akustikim i prozodijskim karakteristikama koje mogu biti upotrebljene za kodiranje afektivnih stanja govornika.
Sveobuhvatan pregled prethodnih istraivanja u ovoj oblasti moe se nai u radu
(Juslin i Scherer, 2005). Parametri govora koji se mogu smatrati pouzdanim indikatorima bazinih emocija su kontinualne akustike mere, naroito one koje se odnose
na F0 (raspon, srednje vrednosti, medijane, i varijabilnost), intenzitet i trajanje kao
tri osnovna domena.
Intonacija. Ljudska bia izraavaju emocije na mnogo razliitih naina, izmeu ostalog, putem facijalne ekspresije, kao i modulacijom intonacije glasa (Banse i
Scherer, 1996). Tipina akustika karakteristika kojom je zasien emocionalni govor
podrazumeva nivo, raspon i oblik F0 ili intonacione konture. Potrebno je praviti
razliku izmeu intonacione konture na nivou fraze (koja obino pokazuje deklinacije odstupanja u odnosu na baznu i vrnu liniju F0 minmuma i maksimuma, respektivno), i onu na nivou sloga (koje su se pokazale veoma bitnim u istraivanjima
emocionalnog govora). Iako postoji neslaganje meu raznim autorima u pogledu
terminologije, varijacije oblika F0 konture se obino odnose na obrasce rasta i opadanja u odnosu na slogove (Dilley i Brown, 2007; Mary i Yegnanarayana, 2008).
Poznato je da je kriva fundamentalne frekvencije nekog izgovora glavna akustika
manifestacija suprasegmentnih struktura kao to su naglasak, akcenat (visina) i intonacija. Vokali i konsonanti nemaju potpuno invarijantnu spektrografsku reprezentaciju, tako da, povrina F0 konture ne nalikuje uvek suprasegmentnim strukturama
koje joj lee u osnovi, jer se mnoge varijacije deavaju tokom njihovog ispoljavanja.
Zbog toga je esto teko razumeti modele F0 na osnovu direktnih opservacija. Na
primer, opaeno je da postoji tendencija postupnog opadanja F0 tokom artikulacije.
Ova pojava, poznata kao deklinacija, javlja se u mnogim jezicima. Posle mnogih
dekada istraivanja ostalo je nerazreeno da li je deklinacija funkcionalno razliit
obrazac intonacije ili nusprodukt produkcije izgovora. To je verovatno zbog toga to
se veina istraivanja ovog fenomena zasniva na opservaciji globalne F0 konture,
bez adekvatne analize lokalnih prozodijskih struktura. Za intonaciju je esto teko
proceniti i specifikovati lokalne komponente koje lee u osnovi konture. Pikovi F0
fonoloki su povezani sa leksiki naglaenim slogovima. Kontura F0 nekog izgovora
moe se smatrati kao niz lokalnih pokreta koji sadre pikove F0 koji se pojavljuju simultano sa leksiki naglaenim slogovima. U deklarativnim reenicama pikovi
F0 su, u vie od 70% sluajeva, povezani sa slogom koji sledi onaj koji je nosilac
leksikog akcenta u fonolokoj reprezentaciji. Moe se smatrati da je automatsko
sniavanje F0 tokom izgovora univerzalni fonetski efekat (koji ak nije specifian
samo za ljudsku vrstu).
Potreban nam je kvantitativni model koji dozvoljava da zakljuujemo o mehanizmima, procesima i informacijama koje su ukljuene u generisanje F0 konture.
Efekti inicijalnih konsonanata na F0 sloga dobro su ispitani, pa se za nazale zna da
ispoljavaju najmanje ometajui uinak (dovode do najmanje poremeaja konture) na
kontinuitet F0 konture. Potvreno je da kada je inicijalni konsonant sloga bezvuan
(i to ploziv, na primer t, pre nego nazal) dolazi do porasta rane porcije F0 konture
u slogu. Vei je uticaj prenosa sa prethodnog tona, nego anticipatorni uticaj sa tona
86

koji sledi. Kontura F0 u poetnom delu svakog sloga je izgleda veoma tranzicionalna, njena poetna vrednost veoma varira. Finalni regioni F0 konture sloga (vie od
ostalih) najmanje variraju pod uticajem efekta prenosa tona. Poznato je da deklarativne reenice prouzrokuju najveu deklinaciju F0.
Tranzicija F0 takoe se javlja kad god postoji razlika u F0 izmeu dva susedna
sloga, bez obzira na to da li dva sloga nose isti ton. Jedna od univerzalija vezanih
za intonaciju jeste postojanje poetnog uzbuenja koja ustvari predstavlja tranziciju
izmeu vrednosti F0 na poetku izgovora i prvog F0 maksimuma, to ne ini funkcionalni porast. Pri sirovom praenju F0 primeuju se otri pikovi oko dodirnih taaka
nazala i vokala. Kada je leksiki akcenat sloga najvaniji determiniui faktor lokalne F0 konture sloga, fokus menja globalni oblik krive F0, to utie na visinu, pa ak i
na oblik lokalnih kontura. Varijacije u melodiji govora obino nemaju normalnu raspodelu. esto se pojavljuju dva i vie maksimuma. Kod jedne individue kontura je
vrlo stabilna, i ukoliko je stanje individue nepromenjeno ona ini pravu liniju u toku
vremena. Kada je subjekt ekscitiran proseni nivo F0 raste, a melodija je proirena.
Uticaj stresa se ispoljava najvie u stadijumima planiranja izgovora, generisanja motornih komandi i produkciji govornog zvuka. Na osnovu ovih promena mogue je predvianje i rano upozoravanje govornika operatora da moe nastupiti
kritino opadanje performansi to ima ogromnu ulogu u prevenciji nezgoda ime
bi se mogli spreiti ogromni humani i finansijski trokovi. Zato je opravdano veliko
ulaganje napora u merenje stresa, umora i radnog optereenja u realnim radnim situacijama. Verovatno najpreciznije procene nivoa stresa kome je pojedinac izloen
dobijaju se merenjem fiziolokih parametara. Ovakva merenja podrazumevaju, na
primer, analizu krvi ili postavljanje elektroda (npr. u mozgu). Veina ovakvih merenja su invazivna i vezana za medicinska ispitivanja.
U okviru kategorije neinvazivnih merenja, mogu se razlikovati mere koje se
dobijaju fizikim kontaktom, kao to je postavljanje senzora za registrovanje sranog rada ili elektroda radi dobijanja elektroencefalograma, dok su nekontaktne metode one koje ne zahtevaju fiziki kontakt ispitanika i merne opreme. Svakako da su
ova merenja poeljna za analizu stresa u realnim situacijama, poto nee dovesti do
pogoranja radnih sposobnosti subjekata, ili izazvati stres usled primene. U okviru
kategorije nekontaktnih merenja moemo definisati dve podgrupe i razlikovati one
koje deluju ometajue, koje interferiraju sa privatnou subjekta ili sposobnostima
operatora da bezbedno obavlja svoj posao, i onih koje nisu ometajue, kakva je na
primer, analiza akustike strukture govornog signala, naroito u realnim radnim situacijama kada osoba upotrebljava vokalnu komunikaciju u okviru izvoenja svojih
radnih zadataka, ili koristi, na primer, mikrofon prilikom rada.
Nema tako mnogo empirijskih istraivanja o uticaju umora, odnosno radnog
optereenja, na akustike karakteristike govora operatora. Prethodni radovi fokusirali su se obino na pojedinane karakteristike (Whitmore i Fisher, 1996) ili manji broj
njih koje su se odnosile na perceptivne akustike odlike (npr. F0, intenzitet, tempo
govora) i koji su kao govorni materijal koristili uglavnom liste besmislenih slogova
(Vollrath, 1994). Ovakva bazina istraivanja nisu uspela da identifikuju optimalni
skup vokalnih pokazatelja koji bi mogli razlikovati razliite nivoe psihofiziolokih
stanja budnosti (aktivacije).
Prilikom ekstrakcije karakteristika potrebno je odluiti se koje emo osnovne
jedinice odabrati za analizu, spektralne ili orijentisane na prozodiju. Osnovni lingvi87
stiki, odnosno distinktivni element jezika je fonem. Istovremeno, on ne predstavlja

osnovnu jedinicu percepcije, poto se mnoge znaajne odlike glasova, kao to su jaina, visina ili naglasak, ne mogu izraziti samo na osnovu fonema. Pod perceptivnom
jedinicom podrazumeva se minimalni segment govornog (akustikog) signala koji
se prepoznaje kao minimalna lingvistika informacija. Kao kandidati za perceptivne
jedinice pojavljuju se fonemi, slogovi, rei i fraze. Na osnovu brojnih istraivanja
zakljueno je da su osnovne perceptivne jedinice vokali i slogovi tipa konsonantvokal (CV) i VC. Najvei deo govorne informacije se sadri u segmentima govornog
signala koji nose inherentne informacije o fonemima. Dodatne informacije nose tzv.
prozodijske (suprasegmentne) karakteristike koje se odnose na ritam, akcenat i intonaciju govora. Dokazi iz fiziolokih istraivanja pokazuju da slogovi predstavljaju
osnovne obrasce organizacije artikulacije, odnosno, produkcije, percepcije i sinteze
govora.
Neki autori akcente opisuju kao komponente intonacionih kontura, bez objanjavanja njihove osnove ostavljajui je po strani kao posebna fonoloka svojstva
(Liberman, 1995; Pierrehumbert, 1980). Liebermanov model postulira da se lokalna
akustika svojstva pojedinanih slogova mogu interpretirati kao deo globalne metrike strukture izgovora, a ne kao lokalne odlike, te da istaknuta pozicija sloga u
okviru izgovora nije odreena lokalno. Ladd-ov model takoe ukazuje da akcenat i
pikovi F0 konture ne odraavaju isti fenomen (Ladd i sar., 1985; Ladd,1996). Iako
promene F0 ukazuju na pozicije akcenata, oblik F0 konture ih ne odslikava u odnosu
jedan prema jedan.
Potrebno je paljivo definisati odnos izmeu stresa i govora, prvenstveno da bi
se napravila razlika u odnosu na pojam stresa u smislu akcenta (naglaenog sloga)
kako se on upotrebljava u lingvistici. Zato se esto upotrebljava termin govor pod
uticajem stresa, koji je manje dvosmislen. On oznaava da se govornik nalazi pod
uticajem neke vrste pritiska, to rezultira poremeajima u procesu produkcije govora
i time akustikog signala. Ovakva definicija implicira, da postoji stanje kada nema
stresa, odnosno kada pritisak nije prisutan, iako je veoma teko da postoje okolnosti
kada je stres potpuno odsutan. Zbog toga, iz praktinih razloga, stanje bez stresa se
definie kao stanje kada se registruju referentni uzorci govora. U kontekstu stresa
uzrokovanog radnim optereenjem u sistemu kontrole letenja, definicija e biti unekoliko drugaija. Neutralna situacija ovde oznaava radne uslove u kojima se ostvaruju optimalne performanse, odnosno, radno optereenje pri kome je mogue odrati
optimalne radne performanse, pozitivno okruenje kada nema negativnih uticaja na
zdravlje i emocije.
Varijacije vrednosti F0 i intonacione konture su za razliku od spektralnih karakteristika govornog signala mnogo vie pod uticajem individualnih razlika. Kako
je u sistemu kontrole letenja od krucijalne vanosti optimalan nivo performansi svakog pojedinog operatora, potreban nam je alat putem koga bismo mogli veoma brzo
i precizno ustanoviti trenutni psihofizioloki status kontrolora, tj., pojavu latentnog
opadanja performansi koje prethode njihovom slomu, ukoliko optereenje predugo
traje. Osnovni cilj preduzetog istraivanja je identifikovanje uticaja stresa uzrokovanog radnim optereenjem na oblik F0 konture kontrolora leta, kao i razmatranje
mogunosti upotrebe ovog parametra za dijagnostike, odnosno preventivne svrhe.
88
Materijal i metode
Subjekti
Uzorak u ovom istraivanju inili su oblasni kontrolori letenja radaristi. Svi
ispitanici bili su mukog pola, uzrasta od 2457 godina.
Metod rada
Govorni materijal je registrovan kod radarista u odmornom stanju, i nakon rada
razliitog trajanja (dva radna ciklusa u trajanju od 1 ili 2 asa). Kao uzorak govornog
materijala koriena je test re Kalotina. Ona je u akustikom smislu pogodna za
analizu zahvaljujui svom inicijalnom glasu, kao i postojanju pauze, koja ustvari,
predstavlja period okluzije foneme T inei na taj nain granicu izmeu dve akustike celine, odnosno, segmenta.
Govorni signal je direktno uvoen pomou mikrofona (rastojanje izmeu usana govornika i mikrofona iznosilo je oko 30 cm u svim registovanjima), i sniman
direktno na hard disk prenosivog PC raunara da ne bi bio nepotrebno deformisan
snimanjem na druge medije. Koriena je frekvencija uzorkovanja od 22 kHz. Svi
odmerci su bili 16-bitni. Sprovedena je akustika analiza koja je podrazumevala ekstrahovanje F0 na nivou cele rei, i posebno za oba njena segmenta. Upotrebljen je
program posebno sastavljen za ove svrhe (ievi i sar., 2009; ievi i sar., 2009a).
Visina F0 prvenstveno zavisi od veliine, odnosno duine i mase glasnih ica. Raspon vrednosti, s druge strane, predstavlja razliite metode produkcije i sigurno pretpostavlja emocionalne ili razlike u stilu realizacije artikulacije. Zbog razlika u trajanju izgovora razliitih subjekata, i u raznim situacijama, uziman je razliit broj
uzoraka i izraunavana prosena vrednost fundmentalne frekvencije za ceo izgovor,
kao i posebno za svaki od segmenata. Na osnovu tih vrednosti je zatim izvedena
pojednostavljena kontura fundamentalne frekvencije glasa koju ine tri take: inicijalna, maksimalna (ukoliko postoji), i finalna.
Rezultati
Izgled konture F0 glasa kontrolora bie interpretiran, ne sa stanovita prirode
akcenatskog sistema srpskog jezika, odnosno efekata prenosa akcenata sa jednog na
susedni slog, ve s obzirom na osobenosti realizacije radnog procesa kontrolora leta,
odnosno trajanje rada.
Prosene vrednosti F0 daju meru kojom visinom je generalno svaki pojedinac realizovao izgovor date rei. Poto se ona kontinualno menja, kada se predstavi u odnosu na vreme, dobija se intonaciona kontura u govoru. U kreiranju izgleda
konture koriene su srednje vrednosti realizovanih vrednosti F0 za svaku od grupa kontrolora s obzirom na trajanje rada. Ovde su prikazane pojednostavljene konture osnovne frekvencije glasa koje su odreene sa tri take poetna vrednost,
maksimalna vrednost (ako postoji) i krajnja vrednost (za dato slogovno jezgro).
Posebno su razdvojene dve akustike celine, ovde aproksimativno oznaene kao
slogovna jezgra.
Rezultati pokazuju da prvi segment test rei pokazuje mnogo vee varijacije
vrednosti fundamentalne frekvencije (Tabela 1) u poreenju sa drugim (koji pokazuje veliku slinost meu grupama) (Tabela 2). Dakle, u frekvencijskom domenu,
89
inicijalni segment rei odgovoran je za promene, odnosno osetljiv je na trajanje

rada, ili pak uticaj stresa, odnosno, drugih negativnih faktora tokom rada.
Ono to je jo znaajnije je injenica da promene fundamentalne frekvencije
glasa pri artikulaciji kako rei kao celine, tako i njenog prvog segmenta, nastaju
nakon rada najdueg trajanja, tj. drugog radnog ciklusa. Drugim reima, F0 je osetljiva na radni ciklus, to podrazumeva dui, a ne kratkotrajni rad. Takoe, na osnovu
promena vrednosti F0 prvog segmenta rei moe se razlikovati izgovor odmornih
i kontrolora koji su due radili. Znaajan porast vrednosti F0 nakon rada najdueg
trajanja svedoi o uticaju emocionalne ekscitacije koja moe biti posledica stresa, ili
produenog vokalnog napora, to je prirodno s obzirom na prirodu posla radarista,
koji zahteva neprekidnu komunikaciju pilota i kontolora, to znai konstantnu upotrebu i zamaranje vokalnog aparata.
F0 drugog segmenta rei Kalotina je u svim situacijama i svim grupama via
nego u prvom segmentu (Tabela 2).
Tabela 1. Varijacije vrednosti F0 prvog segmenta test rei kao funkcija
radnog optereenja kontrolora.
F0
Pros.
SD
Min
Max
Raspon
Odmorni
92.04
17.02
65.62
121.65
56.04
Ic 1h
95.46
14.35
65.50
118.20
52.70
Ic 2h
94.33
15.09
75.58
120.47
44.89
IIc 1h
107.82
20.38
87.83
139.06
55.23
IIc 2h
110.26
14.60
87.30
122.53
35.23
Tabela 2. Varijacije vrednosti F0 drugog segmenta test rei kao funkcija

radnog optereenja kontrolora.
F0
Pros.
SD
Min
Max
Raspon
Odmorni
105.05
23.99
71.00
148.14
77.14
Ic 1h
104.54
23.49
67.56
136.10
68.54
Ic 2h
101.67
18.57
81.76
139.78
58.01
IIc 1h
116.02
26.38
83.81
153.80
69.99
IIc 2h
120.75
25.81
87.30
155.17
67.87
Postoji osnovni trend promena vrednosti F0 tokom radnog perioda, koji je isti
za izgovor oba segmenta rei. Na samom poetku rada dolazi do blagog porasta
vrednosti F0, koja u drugom satu rada opada, i tada ima najniu vrednost u odnosu
na ostale grupe (odnosno radne situacije). Zatim sledi porast vrednosti F0 do kraja
radnog perioda, kada F0 dostie najvie vrednosti. Drugim reima, najnie vrednosti
F0 belee se posle zavretka rada u prvom radnom ciklusu, a najvie nakon zavretka drugog radnog ciklusa, znai na kraju rada. Promene vrednosti F0 prevashodno
zavise od radnog ciklusa, koji govori o kumuliranju radnog optereenja.
Kvalitativnom analizom podataka dolazi se do brojnih zakljuaka. Najpre, F0
konture oba segmenta rei Kalotina kontrolora koji su najdue radili, pokazuju
najvie vrednosti. Konture F0 drugog segmenta su u svim sluajevima vie nego
konture prvog segmenta. Sve konture drugog segmenta imaju izraene maksimalne
vrednosti koje se jasno izdvajaju u odnosu na poetnu i krajnju vrednost izgovora,
dakle, njihov izgled je veoma slian, jedino se razlikuju po visini postignutih vred90

nosti. U izgovoru prvog segmenta rei, kontura F0 odmornih kontrolora ima najnie
vrednosti, to kod drugog segmenta nije sluaj. Kontura F0 prvog segmenta odmornih kontrolora po izgledu podsea na konturu drugog segmenta ima jasno izraen
maksimum i opada na kraju izgovora (krajnja vrednost je nia od poetne). Konture
F0 prvog segmenta kontrolora koji su radili 1h (bilo u prvom ili u drugom radnom ciklusu) sline su po izgledu, nimalo ne lie na ostale, imaju opadajui trend, ne postoji izraena maksimalna vrednost u sredini izgovora, jedino to je u drugom radnom
ciklusu, vieg nivoa (u sve tri merne take). Kontura F0 izgovora kontrolora koji
su radili dva asa u prvom radnom ciklusu, potpuno je obrnuta u odnosu na ostale,
inae, ovaj vremenski period od dva sata rada u prvom radnom ciklusu predstavlja
neku vrstu prekretnice kada dolazi do poremeaja, odnosno do nestabilnosti mnogih
drugih posmatranih parametara, kako govornih, tako i onih koji nisu vezani za govornu funkciju. Na kraju celokupnog radnog perioda, posle rada najdueg trajanja,
kontura F0 prvog segmenta po izgledu podsea na konturu odmornih (ima izraen
maksimum), samo to se realizuje na mnogo viem nivou (Slika 1).
odmoran
Fundamentalna
frekvencija (Hz)
Ic1h
Ic2h
130
125
120
115
110
105
100
95
90
85
80
IIc1h
IIc2h
IIc2h
IIc1h
Ic2h
Ic1h
TRAJANJE
RADA
odmoran
initial max
final
Kontura F0
Slika 1. F0 kontura prvog segmenta test rei kao funkcija radnog optereenja.
Sve konture F0 drugog segmenta po izgledu su sline, osim to se razlikuju po

visini. Jedina razlika se javlja u izgledu konture nakon jednog sata rada u drugom
radnom ciklusu (Slika 2). Najvie vrednosti F0 realizovane su u konturi na kraju
radnog vremena.
Znaajan je podatak da su konture F0 kontrolora koji su radili u prvom radnom
ciklusu (bilo da je neprekidan rad trajao jedan ili dva asa) gotovo identine i nie po
nivou u odnosu na konturu odmornih (jedino je zavretak artikulacije kod odmornih
na niem nivou). Najvei pad vrednosti na kraju artikulacije javlja se kod odmornih
ispitanika, kod svih ostalih grupa postoji pad, ali ne tako izrazit. Jedina koja se razlikuje u tom pogledu je kontura kontrolora koji su radili jedan as u drugom radnom
ciklusu. Njena poetna i srednja (maksimalna) vrednost su iste kao u konturi odmor91
nih kontrolora, ali ne postoji izraziti pad na kraju artikulacije, ve finalna vrednost
ostaje na relativno visokom nivou.
odmoran
Ic1h
Fundamentalna frekvencija
(Hz)
170
Ic2h
160
150
IIc1h
140
IIc2h
130
120
IIc2h
IIc1h
Ic2h
110
100
90
Ic1h
80
initial
TRAJANJE
RADA
odmoran
max
final
Kontura F0
Slika 2. F0 kontura drugog segmenta test rei kao funkcija radnog optereenja.
Sumirajui iznete injenice, mogu se izvesti zakljuci da je kontura F0 drugog

segmenta uvek via nego kontura prvog; kontura F0 prvog segmenta pokazuje vee
varijacije (uzastopnih) vrednosti nego kontura drugog; kao i da su promene u konturi
F0 drugog segmenta povezane sa radnim ciklusom, dakle, sa radom dueg trajanja,
dok su varijacije vrednosti konture F0 prvog segmenta osetljive na broj sati provedenih na radu (jednokratni rad kraeg trajanja).
Diskusija
Re se izgovara obino u jednom izdisaju. Primarne artikulacione aktivnosti u
toku tog ciklusa vezane su za glotalne i subglotalne strukture i direktno zavise od lingvistikog sadraja. Srednja vrednost subglotalnog pritiska je priblino konstantna
za vreme ekspirijuma, sa naglim usponom na poetku rei i blaim padom pri kraju, kada se priprema sledea ekspiracija. S druge strane, zategnutost glasnica, koja
odreuje veliinu fundamentalne frekvencije naglo raste na poetku artikulacije, i sa
isticanjem ekspirijuma blago pada. U zavisnosti od sintaksike i semantike strukture, obe veliine, i subglotalni pritisak i zategnutost glasnica (laringealnih miia),
se moduliu na razliite naine. Ukoliko iz bilo kog razloga zategnutost laringealnih
miia ili subglotalni pritisak porastu, akustiki korelati ovog uveanja su: uveanje
fundamnetalne frekvencije, vei intenzitet izgovora i njegovo produeno trajanje.
Meutim, nepotpuno zatvaranje glasnih ica usled patolokih faktora dovodi
do redukovanja mehanizma za produkciju govora. Kao posledica smanjenja glotalnog pritiska za fonaciju je potreban vei volumen vazduha u poreenju sa normal92

nom situacijom. Vibracije glasnih ica prouzrokuju samo blage fluktuacije vazdune
struje to dovodi do ogromne redukcije viih harmonika periodinog dela signala.
Dodatno, velika zapremina vazduha koja prolazi kroz glotis uzrokuje turbulencije,
odnosno um, koji deluje kao drugi izvor ekscitacije vokalnog trakta. U uslovima nedostatka vremena (skraenja, kao to je to sluaj pri artikulaciji drugog segmenta test
rei radarista) dolazi do manjih varijacija u konturi F0, poto se neke od njih briu,
pa dolazi do pomeranja od semantiki znaajnih na neznaajne konfiguracije. Ubrzanje tempa dovodi do osiromaenja akustiko-fonetske strukture govora. Vizuelnom
inspekcijom kontura F0 naih ispitanika ustanovljava se prisustvo platoa u velikom
stepenu, to svedoi o ukljuivanju mehanizma ouvanja energetskog balansa. Ovaj
mehanizam funkcionie na dva nivoa. Jedan se odnosi na ouvanje konstantnosti
trajanja, energije i visine sloga kao osnovne jedinice artikulacije, drugi se odnosi na
konzervaciju energetskih resursa oveka operatora koji su iscrpljeni usled delovanja
radnog optereenja, odnosno, produenog rada. Otuda, izmeu ostalog, mnogo manje varijacije u konturi F0 drugog sloga rei Kalotina.
Zakljuak
Sumirajui iznete injenice, mogu se izvesti sledei opti zakljuci:
Produeni rad karakterie se porastom vrednosti F0, kao i same konture.
Konture F0 prvog i drugog segmenta se znatno razlikuju.
Kontura F0 drugog segmenta je uvek via nego kontura prvog.
Kontura F0 prvog segmenta pokazuje vee varijacije (uzastopnih) vrednosti
nego kontura drugog.
Promene u konturi F0 drugog segmenta povezane su sa radnim ciklusom,
dakle, sa radom dueg trajanja, dok su varijacije vrednosti konture F0 prvog segmenta osetljive na broj sati provedenih na radu (jednokratni rad kraeg trajanja).
Generalno, znaajne promene kontura F0 oba segmenta test-rei nastaju kao posledica rada na sektoru. Oigledno da su segmenti rei osetljivi na stres koji nastaje
usled razliitog trajanja radnih sesija, to moe biti upotrebljeno u dijagnostike svrhe,
odnosno, namee se zakljuak da F0 moemo ekstrahovati iz poetnog kao i iz finalnog segmenta akustike, tj. artikulacione celine. to je jo znaajnije, F0 kontura omoguuje brzo, vizuelno i efikasno procenjivanje stanja operatora u realnom vremenu.
Literatura
1. Alter, K., Rank, E., Kotz, S. A. (2003). Toepel U, Besson M, Schirmer A, Friederici AD: Affective encoding in the speech signal and in event-related brain
potentials. Speech Communication, 40, 6170.
2. Banse, R., Scherer, K. R. (1996). Acoustic profiles in vocal emotion expression.
Journal of Personality and Social Psychology, 70, 614636.
3. Batliner, A., Steidl, S., Schuller, B., Seppi, D., Laskowski, K., Vogt, T., Devillers,
L., Vidrascu, L., Amir, N., Kessous, L., Aharonson, V. (2006). Combining efforts
for improving automatic classification of emotional user states. in; T. Erjavec,
and J. Z. Gros (eds.) : Language Technologies, IS-LTC 2006, Ljubljana, Slovenia:
Infornacijska Druba, pp. 240245.
93

4. Cowie, R., Cornelius, R. R. (2003). Describing the emotional states that are
expressed in speech. Speech Communication, 40, 532.
5. ievi, S., Nei, M., Vukovi, V. (2009). Application of digital signal processing in biological sciences. Archives of Biological Science, 61 (4): 9P11P.
6. ievi, S., Nei, M., Vukovi, V. (2009a). Software application for operators`
workload estimation. SYM-OP-IS, XXXVI Simpozijum o operacionim istraivanjima. Matematiki institut SANU Beograd. 381384.
7. Dilley, L. C., Brown, M. (2007). Changes in pitch range under different or variation in f0 contour shape. Journal of Phonetics, 35, 523551.
8. Hagmueller, M., Rank, E., Kubin, G. (2006). Evaluation of the human voice for
indications of workload induced stress in the aviation environment. EUROCONTROL Experimental Centre, INO-1 AC STSS Project.
9. Hansen, J. H. L. (1996). Analysis and compensation of speech under stress and
noise for environmental robustness in speech recognition. Speech Communication, 20, 151173.
10. Huber, R., Batliner, A., Buckow, J., Noth, E., Warnke, V., Niemann, H. (2000).
Recognition of emotion in a realistic dialogue scenario. In Proceedings of the
International Conference on Spoken Language Processing, Beijing, China, pp.
665668.
11. Juslin, P. N., Scherer, K. R. (2005). Vocal expression of affect. in: J. Harrigan, R.
Rosenthal, and K. Scherer (eds.): The New Handbook of Methods in Nonverbal
Behavior Research, Oxford University Press, Oxford, UK.
12. Krajewski, J., Krger, B. (2007). Using prosodic and spectral characteristics for
sleepiness detection. Interspeech Proceedings, 8, pp.18411844.
13. Ladd, D. R., Silverman, K., Tolkmitt, F., Bergmann, G., Scherer, K. R. (1985).
Evidence for the independent function of intonation contour type, voice quality,
and f0 range in signalling speaker affect. Journal of Acoustical Society of America, 78, 435444.
14. Ladd, D.R. (1996). Intonational phonology. NY: Cambridge University
Press,Cambridge, UK.
15. Liberman, M. (1975). The intonational system of English. PhD thesis, MIT. Distributed 1978 by IULC.
16. Mary, L., Yegnanarayana, B. (2008). Extraction and representation of prosodic
features for language and speaker recognition. Speech Communucation, 50, 782
796.
17. Pierrehumbert, J. (1980). The phonology and phonetics of English intonation.
PhD thesis, MIT, Published 1988 by IULC.
18. Ruiz, R., Legros, C., Guell, A. (1990). Voice Analysis to Predict the Psychological or Physical State of a Speaker. Aviation Space and Environmental Medicine,
61, 266271.
19. Vollrath, M. (1994). Automatic measurement of aspects of speech reflecting motor coordination. Behavioral Research Methods, 26, 3540.
20. Whitmore, J., Fisher, S. (1996). Speech during sustained operations. Speech
Communucation, 20, 5570.
21. Zhou, G., Hansen, J., Kaiser, J. (2001). Nonlinear feature based classification
of speech under stress. IEEE Transactions on Speech and Audio Processing, 9,
201216.
94

Svetlana ievi, Milkica Nei
THE ROLE OF VOICE FUNDAMENTAL FREQUENCY CONTOUR

IN INSTANTANEOUS PSYCHOPHYSIOLOGICAL
STATE ASSESMENT
Abstract
Voice fundamental frequency contour plays an important role in conveying prosodic, as well as para- and non-linguistic information, and in numerous investigations
was proven as an good indicator of physical and emotional state of speaker. In the
present study, the simplified F0 contour of air traffic controllers voice was presented,
as a parameter of stress induced by time on duty. Multisyllabic word was chosen as a
test-word, thus F0 contours for two basic syllabic nuclei (segments) has to be shown.
Generally, the end of the working session is characterized by increasing F0 values, as
well as ones of the contour realizations. It seems that word segments are sensitive to
stress caused by various duration of working session. That could be of use in diagnostic purposes consequently, F0 could be extracted either from the initial, or from the
final segment of the acoustic or articulatory entity.
Keywords: Voice fundamental frequency (F0) contour, psychophysiological state, Air Traffic Control (ATC), air traffic controller, workload, word segment
95
eljko Mladenovi
Vol.
eljko Mladenovi
8, No 10, 2011 . 96104

UDK 159.942:78

: 16. 11. 2011.
Filozofski fkultet Beograd
Doktorske studije
UTICAJ MUZIKE NA INTENZITET EMOCIONALNOG

DOIVLJAJA FILMSKE SCENE MEREN PREKO
PROSENE VELIINE PSIHOGALVANSKOG REFLEKSA
I BROJA OTKUCAJA SRCA1
Apstrakt
Uticj muzike n intenzitet emocionlnog doivljj filmske scene utor
je ispitivo merei ispitanicima prosenu vrednost PGR- i broj otkucj src z
vreme gledanja scene, ispitnici su dvli i subjektivnu procenu intenzitet n
odgovrjuem upitniku. Podci su izmereni dvem grupm ispitnik, u kojim
je bilo po 20 ispitnik, podjednk broj mukrc i en. Prvoj grupi prikzivn
je besn scen s besnom muzikom i tun scen s rdosnom muzikom, dok je
drugoj prikzn tun scen s tunom muzikom i besn scen s strnom muzikom. Obrdom podtk utvreno je d nem rzlik izmeu veliine PGR- i broj
otkucj src izmeu ispitnik koji su uli besnu ili strnu muziku pri glednju besne
scene, ko ni izmeu ispitnik koji su uli tunu ili rdosnu muziku prilikom glednj
tune scene. Tkoe, subjektivne procene ispitnik slbo korelirju s PGR-om i
brojem otkucj src. Autor obrzle ovj nlz ko posledicu ogrnienj ncrt i
instrument pre nego li ko posledicu stvrnog stnj stvri.
Kljune rei: Filmska muzika, intenzitet emocija, PGR, broj otkucaja srca, kongruencija
Jo u vreme prikzivnj nemih filmov u sli je bil prisutn osob koj je n

klviru ili nekom drugom instrumentu prtil scene koje su gledoci videli n pltnu,
ponekd su bioskopske projekcije prtili itvi orkestri. Otkrie filmske trke n koju
je mogue snimiti ili montirti zvuk dodlo je ssvim novi kvlitet filmu. Koliko god
d su sdrji n ekrnu znimljivi, smeni ili strni, bez zvuk oni nemju onu sngu
koju im dodje odgovrju muzik. Ono to vidimo u filmu bez ton deluje tupoi
netrktivno, s druge strne iskustvo nm govori d ponekd sm zvuk koji prti neku
scenu podie tmosferu i ini d s emocionlnom npetou iekujemo t e se
dogoditi. Treb imti u vidu d se muzik ko tkv vrlo esto ne primeuje svesno, li
se primeuje d scen gubi n lepoti i privlnosti kd muzike nem.
Koen (Cohen, 2001) izdvj osm funkcij filmske muzike:
1. Mskirnje spoljnje buke;
2. Obezbeivnje kontinuitet izmeu scen;
3. Skretnje pnje n bitne stvri u sceni;
1
Sprovoenje ovog istraivanja finnsijski je podrno sredstvim koje utor dobij

ko stipendisata-doktornt Ministrstv prosvete i nuke Republike Srbije po osnovu
ngovnj n projektu OI 179033 (Fundmentlni kognitivni procesi i funkcije).
96
Uticaj muzike na intenzitet emocionalnog...
4. Indukovnje rspoloenj;
5. Prenoenje znenj (i emotivnog) i dopun rdnje, posebno u vieznnim
situcijm;
6. Kreirnje i ktivirnje socijtivnog pmenj pomou kog, vremenom,
omoguv indukovnje odreenih emocij ili znnj k i u odsustvu
konkretnog objekt;
7. Povevnje usredsreenosti n film i smnjenje obrnj pnje n sve
ostlo;
8. Doprinos estetskoj vrednosti film. k est od nvedenih osm funkcij
odnose se n emocije (2, 4, 5, 6, 7, 8).
Mli broj istrivnj se u psihologiji bvio ispitivnjem odnos koji postoji izmeu pokretnih slik i muzike, u pogledu njihovog sdejstv u izzivnju emocij.
Jedn od prvih studij koj je n fiziolokom plnu ispitl uticj slik prenih
muzikom n intenzitet emocij ispitnik je studij Bumgrtner i srdnik (Baumgartner, Lutz, Schmidt, Jncke, 2006). Autori su utvrdili d klsin muzik
pojv emotivnu obrdu veom uzbuujuih fektivno nbijenih slik izzivjui
pojnu ktivnost ventrlnog sistem z obrdu emocij, koji ukljuuje migdle,
ventrlni sredinji frontlni girus, stritum, insulu i modno stblo.
tvie, ovi utori su pokzli d kongruentni emocionlni muziki stimulusi dovode do porst ktivnosti u ekstrstrijtnim delovim z obrdu slik, md
nikd rnije nije bilo pokzno d se ovj deo ktivir i n sm muziki stimulus.
Autori su dlje pronli jsne rzlike u ktivirnju delov mozg pri prezentovnju
smo slikovnog mterijl i pri prezentovnju slike uz kongruentnu muziku. Nime,
dok se u uslovim kongruentnog izlgnj slike i muzike ktivir irok mre
centr z obrdu emocij, kod izlgnj smo slike ktivir se jedino dorzolterlni
prefrontlni koreteks koji je deo dorzlnog sistem z obrdu emocij. Rezonovnje
utor ide sledeom linijom: izlgnje slik s emocionlnim sdrjem pre sveg
ktivir proces kognitivnog prepoznvnj emocij, dok kombinovno izlgnje
slik i muzike utomtski budi jk osenj i iskustv.
Nei i srdnici (Nei, iri, Nei, Milenovi, Brnkovi, 2009) izveli
su istrivnje koristei osm emocionlno uznemirujuih filmskih scen koje su
predstvljle delove filmov rzliitih nrov (kcioni, komedij, drm, horor) i
dve scene iz televizijskog progrm (govorn poruk i scen iznendnih pdov).
Fizioloku dimenziju emocij merili su preko PGR-a (psihoglvnskog refleks),
posle svke scene ispitnici su dvli procenu n dve dimenzije preko devetostepene skle: vlenc kko se scen procenjuje u pogledu prijtnosti n skli od
njneprijtnijeg do veom prijtnog osenj, i rousl kko se scen procenjuje u
pogledu uzbudljivosti n skli od veom mirnog do veom uzbudljivog.
Autori su rspolgli vrednou PGR- u situciji neveznoj z eksperiment,
ko i PGR-om izmerenim u kontrolnoj situciji veznoj z sm eksperiment, izmeu
ove dve vrednosti nije bilo sttistiki znjne rzlike. Autori su PGR ispitnik
u kontrolnoj situciji uporeivli s PGR-om izmerenim pri posmtrnju filmskih
scen, i nli su sttistiki znjnu rzliku. Ovo zni d posmtrnje filmskih
scen dovodi do emocionlnih promen. Horor filmovi (u konkretnom istrivnju
jpnsk verzij film Ring) imju njje dejstvo n promenu PGR-. Subjektivne procene (vlenc i rousl) i objektivne mere ne pokzuju korelciju u znjnoj
meri.
97
eljko Mladenovi
Drugo istrivnje koje je Nei (Nei, iri, Filipovi, Velikovi, &

Nei, In press) obvil s srdnicim ticlo se uticj nksioznosti n procenu
vlence i urousl, te intenzitet krdiovskulrnih promen kod ispitnik z
vreme glednj scen iz filmov rzliitih nrov. Ispitnici su pre eksperiment
procenjivli svoju nksioznost. Filmski mterijl koji je prikzivn ispitnicim
nprvljen je od osm filmskih scen u tri verzije. Sve scene sdrle su
emocionlno provocirjui sdrj, koji su ispitnici odmh po zvretku scene
procenjivli n dimenziji rousl i vlence. Rezultti su pokzli d nksioznost
ispitnik utie n procenu vlence i rousl filmskih scen ko i n ispoljeni
intenzitet krdiovskulrnih pokztelj.
Pvlovi i Markovi (2011) su u svom rdu ispitivli kkve efekte n izzivnje
emocij i estetskog doivljj im prikzivnje rzliitih kombincij filmskih scen
i muzike. Muzik je bil kongruentn ili nekongruentn s emocijm koje filmsk
scen proizvodi. U pomenutom rdu, tkoe, je ispitivn primenljivost Pluikove
teorije emocij n filmski mterijl. Obema grupama u eksperimentu bil su prikazana etiri kongruentn (npr. besn scenbesn muzik itd.) i etiri nekongruentn
multimodln stimulus (npr. besn scenstrn muzik itd. pri emu je suprotnost
emocij uzet prem Pluikovom modelu). Grupe nisu videle iste kombinacije film
muzika kako bi se izbeglo da vide dva puta istu scenu ili uju istu muziku u toku
eksperimenta. O ovim stimulusim su ispitnici dvli procene svog emocionlnog
doivljj n 8 osnovnih emocij po Pluikovom miljenju (Plutchik, 1994).
U svim sluajevima, osim u sluaju straha, pokazalo se da emocionalni kvalitet vizuelne informacije (filma) ima jai uticaj nego li emocionalni kvalitet auditorne
informacije (muzike). to su autori doveli u vezu sa eferovom teorijom maske
(Schaeffer, 1946), po kojoj u ovom sluaju emocionalni sadraj informacije primljene putem vizuelnog medijuma maskira emocionalni sadraj informacije primljene
putem auditivnog medijuma. Ovaj nalaz poklapa se sa nalazima brojnih ranijih istraivanja. Autori istiu da je ovaj nalaz posledica i samog zadatka koji su ispitanici
imali u eksperimentu da procenjuju emocionalni sadraj filma koji im je prikazan,
te da su stoga veu panju u svojim procenima posvetili svom doivljaju sadrine
filma, a manju onome to izraava muzika. Meutim, oni ukazuju da je Koen (2000,
2001) u svom modelu (Congruence-Associacionist Model) istakla da muzika nije na
periferiji ak ni kada je panja usmerena na film, naprotiv muzika i ostale akustine informacije imaju ulogu da pojaaju fokusiranje panje na film kao i da je usmere
na odreena svojstva filmske scene.
Rezultati su pokazali da modulirajui efekti muzike zavise od emocionalnog
kvaliteta. Kod nekih nekongruentnih kombinacija (radosttuga) dubijeni su modulirajui efekti u oekivanom smeru, to jest, radosna muzika smanjuje dovljaj tuge
koji je posledica filmske scene, a tuna muzika smanjuje doivljaj radosti koji je
posledica sadrine filmske scene. U nekim sluajevima poput kombinacije strah-bes
nije postignut nikakav moduliui efekat, dok su u nekim sluajevima poput kombinacija poverenjegaenje i iznenaenjeoekivanje modulirajui efekti ili u neoekivanom pravcu. Naime, muzika koja izaziva poverenje pojaavala je efekte gaenja
u filmu koji izaziva gaenje. Autori istiu da procene zdruenih efekata emotivnih
sadraja zavise od medijuma (film maskira muziku) i samog emocionalnog kvaliteta
gde postoje tri tipa modulirajuih efekata (modulacija u oekivanom smeru, nepostojanje modulacije i modulacija u neoekivanom smeru).
98
N cilj je bio d u ovom istrivnju ispitmo, uzimjui u obzir do sd

dostupne podtke, uticj kongruentnosti muzike i sdrj filmskih scen n intenzitet psiho-glvnskog refeleks koe ko i n proseni broj otkucj src, to bi
nm pruilo uvid u intenzitet emocionlnog doivljj ispitnik u kongruentnoj i
nekongruentnoj situciji. Podtke koje smo dobili upotrebom poligrf uporeivli
smo, potom, s subjektivnim procenm intenzitet emocij i estetskog doivljj
filmskih scen koje su ispitnici dli n odgovrjuem upitniku.
Metod

Ispitnici: Uzork subjekt u nem istrivnju inilo je 30 student prve
godine i 10 student druge godine psihologije Filozofskog fkultet Univerzitet u
Niu. U uzorku je bio podjednk broj osob ob pol.
Stimulusi: Stimuluse u ovom istrivnju inile su scene iz dv film, duin
svke scene bil je oko jednog minut. Jedn scen bil je iz film Romper Stomper
(Geoffrey Wright). Ovo je scen u kojoj se ispoljv gresij, p smo je nzvli besn
uz ovu scenu umontirn je i odgovrju muzik i to u prvom sluju numer
Dream Theater Panic Attack, koj je bil kongruentn to jest, tkoe, besn, dok
je u drugom sluju bil umontirn kompozicij Dead Silence (theme song), koj je
nekongruentn, to jest, deluje strno, (ovde smo poli od Pluikovog model emocij
po kome je besnom suprotno strno, dok je tunom suprotno rdosno).
Drug scen je bil iz film: Stellet Licht (Carlos Reygadas). Ov scen
prikzuje osobu enskog pol koj ple, tko d smo ovu scenu nzvli tun i
uz nju je u prvom sluju il numer: Memoirs of a Geisha (theme song), koj
je bil kongruentn, dkle, tun, dok je u drugom sluju il numer: Dorothy
Collins Singing in the Rain, koj je bil nekongruentn, to jest rdosn. Dkle,
zvisno od muzike koj je prtil odreenu scenu bilo je ukupno etiri film: besn
scenbesn muzik, besn scenstrn muzik, tun scentun muzik i tun
scenrdosn muzik.
Ncrt: nezvisn vrijbl bil je scen s muzikom koj je kongruentn ili
nekongruentn, dok su zvisne vrijble bile: prosen vrednost PGR-a (psihoglvnski
refleks) izmeren z vreme trjnj scene, prosen vrednost broj otkucj src
izmeren z vreme trjnj scene, subjektivn procen intenzitet emocij dt n upitniku nprvljenom prem Pluikovoj teoriji emocij uz tri dodtne skle (izuzetno,
opinjvjue, neodoljivo). Ncrt nije bio ponovljen po subjektim.
Instrumenti: z merenje prosenog PGR-a i broj otkucj src korieni su
odgovrjui senzori poligrf (ProComp Infinity system and BioGraph Infinity
software by Thought Tehnology), z dvnje subjektivnih procen o intenzitetu
emocij korien je upitnik u kome se intenzitet emocije procenjivo n sedmostepenoj skli. Upitnik je u celosti dt ko prilog n krju ovog lnk. Osm emocij
koje se nvode u prvoj tbeli preuzete su iz Pluikovog model (Plutchik, 1994). Tri
pridev: izuzetno, opinjvjue, neodoljivo, koji su dti u drugoj tbeli izbrn
su n osnovu istrivnj Mrkovi i Rdonjieve (2008) u kome su utori iz niz
pridev kojim se opisuju estetski doivljji putem fktorske nlize izdvojili ov
tri, kojim je glvn komponent bil njvie zsien. Odgovori ispitnik n ovim
sklm posluili su nm ko indiktor estetskog doivljj korienih stimulus.
99
eljko Mladenovi
Postupk: U ovom istrivnju bilo je potrebno d ispitniku izmerimo prosene

vrednosti PGR-a i broj otkucj src, ovo je bilo mogue urditi smo ukoliko merenju pristup jedn po jedn ispitnik. Istrivnje je sprovedeno u Lbortoriji z
eksperimentlnu psihologiju Filozofskog fkultet Univerzitet u Niu. Lbortorijski
uslovi bili su nuni zbog neutrlisnj efekt konfundirjuih vrijbli.
Eksperimentln procedur sstojl se u sledeem: ispitniku je njpre bilo
reeno d se udobno smesti u stolici ispred kompjuter, ztim mu je soptvn
instrukcij sledee sdrine: Vi uestvujete u eksperimentu u kome e vm biti
meren PGR i broj otkucj src, V zdtk je d odgledte prvi film koji emo
Vm prikzti, d potom popunite prvi deo upitnik, ond ete odgledti drugi film
i dti procenu n drugom delu upitnik. Ukoliko je ispitnik rzumeo instrukciju,
n odgovrjui nin su mu bile postvljne elektrode n ruku koju ne koristi z
pisnje. Ispitnik je n ui stvljo slulice i posmtro je film n ekrnu veliine
17, muzik je bil postvljen n srednji nivo jine, n poetku film istriv
je pokreto snimnje psihofiziolokih prmetr n poligrfu.
Ispitnici koji su pripdli prvoj grupi posmtrli su besnu scenu s besnom muzikom i tunu scenu s rdosnom muzikom, dok su ispitnici iz druge grupe posmtrli
besnu scenu s strnom muzikom i tunu scenu s tunom muzikom. N ovj nin
svi ispitnici videli su iste scene (besnu i tunu), li se rzlikovl muzik koju su
pritom uli (jedn scen je iml kongruentnu, drug nekongruentnu muziku); dkle,
ncrt nije bio ponovljen po subjektim. Z vreme merenj istriv je sedeo bono
od ispitnik tko d g ovj nije mogo videti, i prtio je promenu prmetr n
ekrnu drugog runr, u odgovrjuim trenucim (po zvretku film) zustvljo
je proces snimnj i oitvo je prosene vrednosti psihofiziolokih prmetr koje
softver utomtski izrunv, oitne vrednosti unoene su u odgovrjui protokol.
Prikaz rezultta
Podtke smo obrivli provervnjem znjnosti rzlik izmeu odgovrjuih
vrijbli, T-testom z sprene uzorke, izmeu subjektivne procene ispitnik n upitniku, prosenog PGR-a i prosenog broj otkucj src runli smo korelcije.
Tabela br.1 Prikaz rezultata poreenja t-testom kongruentne i nekongruentne
situacije vezane za besnu scenu u pogledu PGR-a i broja otkucaja srca.
Besna scena
besna muzika
PGR
Besna scenastrana muzika
PGR
Besna scena
besna muzika
br.otk.srca
Besna scenastrana muzika
br.otk.srca
100
Prosek
St.dev.
St. gr.
proseka
10,2130
4,46610
0,99865
8,0065
2,73935
0,61254
91,0410
16,26784
3,63760
84,1770
13,42302
3,00148
t-statistik
Step. sl.
Stat. zna
1,676
19
0,110
1,451
19
0,163

Tabela br.2 Prikaz rezultata poreenja t-testom kongruentne i nekongruentne
situacije vezane za tunu scenu u pogledu PGR-a i broja otkucaja srca.
St. gr.
Step.
Stat.
Prosek
St. dev.
t-statistik
proseka
sl.
zna
Tuna scenatuna muzika
8,5645
3,81686
0,85348
PGR
1,008
19
0,326
Tuna scenaradosna
7,3965
2,34481
0,52432
muzika PGR
Tuna scenatuna muzika
81,9385
21,39370
4,78378
br.otk.srca
-0,333
19
0,746
Tuna scenaradosna
83,5520
10,59352
2,36878
muzika br.otk.
srca
Tabela 3: Prikaz procena tune scene sa tunom muzikom koje su ispitanici dali
na dimenzijama izuzetno opinjavajue, neodoljivo (1najslabiji intenzitet, 7najjai intenzitet).
Opinjavajue
Izuzetno
Neodoljivo
Procena
ispitanika
Broj
Procenat
Broj
Procenat
Broj
Procenat
na skali
ispitanika
%
ispitanika
%
ispitanika
%
1
10
50
12
60
16
80
2
5
25
5
25
1
5
3
2
10
1
5
1
5
4
1
5
0
0
0
0
5
0
0
0
0
2
10
6
2
10
0
0
0
0
7
0
0
2
10
0
0
Ukupno
20
100
20
100
20
100
Tabela 4. Prikaz procena tune scene sa radosnom muzikom koje su ispitanici dali
na dimenzijama izuzetno opinjavajue, neodoljivo (1najslabiji intenzitet, 7najjai intenzitet).
Opinjavajue
Izuzetno
Neodoljivo
Procena
ispitanika
Broj
Procenat
Broj
Procenat
Broj
Procenat
na skali
ispitanika
%
ispitanika
%
ispitanika
%
1
13
65,0
11
55,0
17
85,0
2
4
20,0
3
15,0
2
10,0
3
2
10,0
6
30,0
1
5,0
4
1
5,0
0
0
0
0
5
0
0
0
0
0
0
6
0
0
0
0
0
0
7
0
0
0
0
0
0
Ukupno
20
100
20
100
20
100
101
eljko Mladenovi
Tabela 5. Prikaz procena besne scene sa besnom muzikom koje su ispitanici dali na
dimenzijama izuzetno opinjavajue, neodoljivo (1najslabiji intenzitet, 7najjai intenzitet).
Procena
ispitanika
na skali
1
2
3
4
5
6
7
Ukupno
Opinjavajue
Broj
ispitanika
9
5
3
2
1
0
0
20
Procenat
%
45
25
15
10
5
0
0
100
Izuzetno
Broj
ispitanika
10
4
3
2
1
0
0
20
Procenat
%
50
20
15
10
5
0
0
100
Neodoljivo
Broj
ispitanika
14
4
2
0
0
0
0
20
Procenat
%
70
20
10
0
0
0
0
100
Tabela 6. Prikaz procena besne scene sa stranom muzikom koje su ispitanici dali na
dimenzijama izuzetno opinjavajue, neodoljivo (1najslabiji intenzitet, 7najjai intenzitet).
Procena
ispitanika
na skali
1
2
3
4
5
6
7
Ukupno
Opinjavajue
Broj
Procenat
ispitanika
%
12
60
5
25
1
5
1
5
1
5
0
0
0
0
20
100
Izuzetno
Broj
Procenat
ispitanika
%
13
65
1
5
4
20
2
10
0
0
0
0
0
0
20
100
Neodoljivo
Broj
Procenat
ispitanika
%
17
85
1
5
1
5
0
0
1
5
0
0
0
0
20
100
Diskusij i zakljuak
Oekivn rzlik izmeu kongruentne i nekongruentne situcije nije
pronen. Konkretno, kd smo uporedili proseni PGR z besnu scenu s besnom
muzikom (kongruentn situcij) i proseni PGR z besnu scenu s strnom muzikom (nekongruentn situcij) sttistiki znjn rzlik nije se pojvil to se moe
videti iz Tabele br.1. Isti je sluj i s prosenim brojem otkucj src ispitnik u
ove dve situcije. Oekivn rzlik se nije pojvil ni izmeu prosenog PGR- i
prosenog broj otkucj src ni kod tune scene s tunom i rdosnom muzikom,
to se moe videti iz Tabele br.2.
Korelcije izmeu mer koje smo dobili poligrfom i subjektivnih procen
koje smo dobili n upitniku, vrlo su niske i nisu sttistiki znjne. Proseni PGR
i broj okucj src ispitnik vrlo slbo korelirju. Odgovarajue koeficijente korelacije nije bilo potrebe da tabelarno prikazujemo zbog toga to su neinformativne.
Nepostojnje rzlik izmeu grup ne zni, ipk, jednoznno d kongruentnost
muzike i slike ne igr nikkvu ulogu.
Podci koje smo dobili nisu u skldu s nim oekivnjim, koj smo
formulisli n osnovu veze koj postoji izmeu intenzitet emocije i promen puls i
102
PGR-, md nije bilo rnijih empirijskih podtk o intenzitetu emocij (merenom

preko PGR- ili broj otkucj src) koji izziv filmsk scen s kongruentnom i
nekongruentnom muzikom. Rzliiti prmetri koje je mogue meriti preko koe,
poput kone provodljivosti i otpor rzliiti su pokztelji emocionlnih promen
(Colet i sr., 1997). Provodljivost koe rste posle zbvnog film, opd posle
neutrlnog film, i ostje nepromenjen posle tunog film (Gross i sr., 1997).
Scene koje smo mi koristili i pored svoje nbijenosti emocionlnim sdrjem,
mod nisu bile toliko provoktivne d dovedu do dovoljno intenzivne promene
koju bi poligrf mogo d registruje. Mogue je d su ispitnici hbituirni i vie ne
reguju n scene koje prikzuju nsilje, s obzirom n konstntno bombrdovnje
scenm nsilj preko medij, poev od informtivnog, preko filmskog, p k i
zbvnog progrm!
Treb uzeti u obzir d su ispitnici u ovom istrivnju bili studenti psihologije,
koji su verovtno imli potrebu d dokue svrhu eksperiment u kome uestvuju, tko
d se z vreme glednj mterijl nisu preputli osenjim ve rzmiljnju o svrsi eksperiment te se emocionlne promene nisu ni mogle uoiti. U prilog ovome idu
i odgovori ispitnik n upitniku tj. n sklm procene emocij koje pokzuju prilinu disperziju odgovor, li i tendenciju dvnj socijlno prihvtljivog odgovor.
Ovo dvnje socijlno prihvtljivog odgovor vidi se nroito u procenm estetske
dimenzije filmskih scen (dimenzije izuzetno, opinjvjue, neodoljivo) n kojim
su ispitnici dvli uglvnom odgovore slbijeg intenzitet (videti Tabele br. 3,4,5,6).
Ovome je mogui uzrok to rzmiljnje ispitnik ide linijom: Ne bi bilo u redu d
kem z ovu nsilnu (ili tunu) scenu d je izuzetn, opinjvju ili neodoljiv.
Tkoe, filmske scene u buduim istrivnjim treblo bi d budu due, i
treblo bi rditi n rzvijnju mogunosti d se u istrivnjim ovog tip primeni ponovljeni ncrt. Miljenj smo d bi ovo vodilo dekvtnijem upoznvnju
fenomen koji je bio predmet istrivnj.
Napomena: Autor duguje zahvalnost Ivanki Pavlovi na ustupanju dela stimulusnog materijala koji je bio korien u istaivanju Pavlovi i Markovi (2011),
a koji je upotrebljen i u eksperimentu koji smo prikazali, kao i prof. Dr Slobodanu
Markoviu na korisnim sugestijama u toku pripreme ovog rada. Zahvalan sam i
Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Niu na ustupanju prostorija i
opreme za izvoenje ovog istraivanja.
Literatura
1. Baumgartner, T., Lutz, K., Schmidt, C. F. & Jncke, L. (2006). The emotional
power of music: How music enhances the feeling of affective pictures. http://
www.elsevier.com/locate/brainrs.
2. Berlyne, D. E. (1974). The new experimental aesthetics. In: Berlyne D.E. (Ed.),
Studies in the new experimental aesthetics. Hemisphere publishing Corporation,
Washingtom, D.C., p.125.
3. Cohen, A. J. (2001). Music as a source of emotion in film. In: Juslin P. & Sloboda,
J. (Eds.). Music and emotion, Oxford University Press, Oxford, p. 249272.
4. Cohen, A. J. (2010). Music as a source of emotion in film. In P. Juslin, & J. Sloboda
(Eds.), Music and emotion (pp. 879908), New York: Oxford University Press.
103
eljko Mladenovi
5. Collet, C., Vernet/Maury, E., Delhome, G. & Ditmar, A., (2000). Autonomic nervus system response patterns specificity to basic emotions. J.Auton. Nerv. Syst.
62 (12), p. 4557.
6. Gross, J. J. & Levenson, R., W. (1997). Hiding feelings: the acute effects of inhibiting negative and positive emotion. Journal of Abnormal Psychology, 106 (1),
p. 4557.
7. Markovi, S. i Radonji, A. (2008). Implicit and explicit features of paintings.
Spatial Vision, Vol. 21, No. 3-5, p. 229-259
8. Nei, M., iri, M., Nei, V., Milenovi, M. i Brankovi, S. (2009). Valence,
arousal and scin conductance of emotional movie scenes, Phisioacta (
M), 3 (2) p.137146.
9. Nei, M., iri, M., Filipovi, J., Velikovi, M. & Nei, V. (In press). Impact of
anxiety on valance, arousal, and cardiovascular reactivity to emotional movie scenes, SOUTH-EAST EUROPEAN REGIONAL CONFERENCE OF PSYCHOLOGY SOFIA, 30.10 1.11.2009.
10. Pavlovi, I., Markovi, S. (2011). The effect of music background on the emotional appraisal of film sequences. Psihologija. 44 (1), 7191.
11. Plutchik, R. (1994). The psychology and biology of emotion. New York: Harper
Collins.
12. Schaeffer, P. (1946). LElement non-visuel au cinema. La Revue de cinema, 13.
eljko Mladenovi
THE INFLUENCE OF MUSIC ON THE INTENSITY

OF EMOTIONAL EXPERIENCE OF FILM SCENE MEASURED
BY THE AVERAGE SIZE OF PSIHOGALVANIC
REFLEX AND HART RATE
Abstract
The influence of music on the emotional experience intensity of the film scene is
investigated by measuring the average value of participants PGR and heart rate while
watching the scene. Participants also gave the subjective assessment of the emotion
intensity in the appropriate questionnaire. Data were collected in two groups of 20
participants containing equal number of men and women. The angry scene with angry
music and the sad scene with joyous music were presented to the first group, while the
sad scene with sad music and angry scene with fearful music were presented in the
second group. Analysis shows that there is no difference between the size of PGR and
heart rate among the respondents who have heard the angry music or fearful music
when viewing an angry scene, or between respondents who have heard the sad or joyous
music when watching a sad scene. Also, subjective evaluation of subjects poorly correlated
with PGR and heart rate. The author explains this finding as a result of restrictions in the
experiment design and in the used instrument, rather than as a result of the actual state of
affairs.
Keywords: Film music, the intensity of emotion, PGR, heart rate, congruence
104
Zadovoljstvo
ivotom, zadovoljenje osnovnih
potreba
i... 105124

Vol. 8,psiholokih
No 10, 2011
.
Jelena Petrov
Marina Hadi-Pei
Ljubia Zlatanovi
Miodrag Milenovi
UDK 159.942.53
616.89

: 20. 01. 2011.
Univerzitet u Niu
ZADOVOLJSTVO IVOTOM, ZADOVOLJENJE

OSNOVNIH PSIHOLOKIH POTREBA I SKLONOST
KA PSIHOSOMATICI
Apstrakt
Dugo vremena istraivanja opteg subjektivnog oseaja blagostanja i dobrobiti
(eng. well-being) bavila su se varijablama koje zapravo nisu povezane sa sreom.
Kada pitamo ljude kako iveti srean i osmiljen ivot, oni spontano govore o svojim
ciljevima, eljama i planovima. Nivo ostvarenja vanih ciljeva, potreba i elja odreuje
sreu neke osobe. Psiholoke potrebe su u sreditu procesa postavljanja ciljeva, a
uspenost u zadovoljenju tih potreba odreuje nae ivotne ciljeve. Prema Teoriji
samoodreenja, koja se nalazi u osnovi ovog istraivanja, oseaj dobrobiti zavisi
od zadovoljenja psiholokih potreba. (Deci & Ryan, 2000). Brojna istraivanja su
pokazala da su negativne emocije predisponirajui faktori psihosomatskih ispoljavanja.
Upravo su ova i brojna druga istraivanja inspirisala i ovo istraivanje da pokae ta
lei u osnovi zadovoljstva ivotom, koliko je vano ispunjenje osnovnih psiholokih
potreba i koliko to utie na opti oseaj blagostanja, a ta donosi nezadovoljenje istih
i prisustvo negativnih emocija i koliko su one u stanju da narue zdravlje i subjektivni
oseaj dobrobiti.
Kljune rei: Zadovoljstvo ivotom, dobrobit, psiholoke potrebe, psihosomatika
Uvod
Podstrek za nae istraivanje dali su rezultati velike analize dotadanjih istraivanja u kojoj su Majers i Diner (Mayers & Diener, prema King & Napa, 1998)
utvrdili da broj istraivanja koja istrauju negativna stanja nadmauje istraivanja
pozitivnih stanja i to u odnosu 17 : 1. Psiholoka dobrobit i zdravi stilovi ivota
mogu se podsticati pomaganjem ljudima da ostvare svoje istinske potencijale, da se
potpuno angauju u odnosima sa drugima i da dostignu nivo svog optimalnog funkcionisanja. Pozitivnu stranu ljudske prirode treba vie istraivati, jer rezultati takvih
istraivanja mogu pomoi ljudima da ostvare bolji kvalitet ivota.
Dugo vremena istraivanja opteg subjektivnog oseaja blagostanja i dobrobiti
(eng. well-being) bavila su se varijablama koje zapravo nisu povezane sa sreom. Uz
pretpostavku da na opte blagostanje nekog drutva najvie utiu materijalna dobra,
ono se dugo godina procenjivalo gotovo iskljuivo ekonomskim pokazateljima. Osnovna primedba koja se upuuje objektivnim indikatorima kvaliteta ivljenja jeste
da vie, ne znai uvek i bolje, (Csikszentmihalyi, prema Kaliterna, 2005), a ta je
105
Jelena Petrov, Marina Hadi-Pei, Ljubia Zlatanovi, Miodrag Milenovi
bolje za pojedinca to najbolje zna on sam. Zato se danas kao obavezna mera kvaliteta ivljenja ukljuuje i subjektivna komponenta, tj. percepcija vlastitog ivota. U
novije vreme je sve vie dokaza da se pri merenju opteg blagostanja trebaju uzeti u
obzir i subjektivni pokazatelji. Istraivanja upuuju na to da, na blagostanje pojedinca mnogo vie utiu socijalni kontakti, emocije i lino zadovoljstvo, nego prihodi i
materijalne stvari.
Kada pitamo ljude kako iveti srean i osmiljen ivot, oni spontano govore
o svojim ciljevima, eljama i planovima. Psiholoke potrebe su u sreditu procesa
postavljanja ciljeva, a uspenost u zadovoljenju tih potreba odreuje nae ivotne ciljeve. (Deci & Vansteenkiste, prema Brdar, 2006). Ispunjenje potreba prirodan je cilj
ljudskog ivota, a tenja za zadovoljenjem potreba moe da objasni mnoge ljudske
postupke (Ryan & Deci, 2000).
Prema teoriji samoodreenja, koja se nalazi u osnovi ovog istraivanja, oseaj
dobrobiti zavisi od zadovoljenja psiholokih potreba (Deci & Ryan, 2000). Teorija
govori o tri osnovne psiholoke potrebe: za autonomijom (eng. autonomy), kompetencijom (eng. competence) i povezanou (eng. relatedness). Ova teorija tvrdi da su
ljudi najsreniji i najzdraviji kada im okolina i unutranji procesi doputaju oseaj
uspenosti, mogunosti izbora i povezanosti u svakodnevnom ivotu (Ryan, prema
Brdar, 2006).
Mi istovremeno postojimo i u duhu i u telu. Oni su neraskidivo povezani budui da su to samo dva oblika iste energije. Na taj nain smo svi mi psihosomatska
bia . Pozitivne emocije deluju kao posredujua varijabla izmeu ivotnog smisla
i zdravlja (Ryff & Singer, prema Rijavec, 2006), npr. smanjuju tetu koju kardiovaskularnom sistemu ine negativne emocije, (Fredrickson & Levenson, prema Rijavec, 2006), a u situacijama stresa ne samo da pruaju trenutno olakanje nego i
energiju potrebnu za dugotrajno suoavanje sa stresnom (Folkman & Moskowitz,
prema Rijavec, 2006) ili kriznom situacijom, pa stoga nije teko zakljuiti koje i
kakve loe posledice nam donose negativne emocije. Brojna istraivanja su pokazala da su negativne emocije predisponirajui faktori psihosomatskih ispoljavanja.
Upravo su ova i brojna druga istraivanja inspirisala i ovo istraivanje da pokae ta
lei u osnovi zadovoljstva ivotom, koliko je vano ispunjenje osnovnih psiholokih
potreba i koliko to utie ne opti oseaj blagostanja, a ta donosi nezadovoljenje istih
i prisustvo negativnih emocija i koliko su one u stanju da narue zdravlje i subjektivni oseaj dobrobiti.
Zadovoljstvo ivotom i pojam blagostanja

Od davnina ljudi postavljaju pitanje ta je to dobar ivot. Tim pitanjem su se
bavili i brojni filozofi koji su odgovore trili u dva smera. Prvi je hedonizam (Kahneman i saradnici, prema Brdar, 2006), koji zastupa gledite da se dobrobit sastoji
od ugodnosti i sree. Drugi smer je eudemonizam, (Waterman, prema Ryan & Deci,
2000), koji dobrobit povezuje sa aktualizacijom ljudskih potencijala, sa ispunjenjem
ili ostvarenjem istinske prirode pojedinca. Pojam subjektivne dobrobiti je sloen
(Diener i saradnici, prema Brdar, 2006) i moe se prikazati kao viedimenzionalan
pojam koji obuhvata hedonistiki i eudemonijske aspekte. Moe se doi do zakljuka
da se dobrobit sastoji iz dva faktora: jedan predstavlja subjektivnu dobrobit, a drugi
106
Zadovoljstvo ivotom, zadovoljenje osnovnih psiholokih potreba i...
lini rast i razvoj (Campton i saradnici, prema Brdar, 2006). Umerena povezanost
ovih faktora pokazuje da su hedoniki i eudemonijski aspekti odvojeni, ali povezani.
Mnogo je naina na koji se definie kvalitet ivljenja, ali najoptija definicija
je da je kvalitet ivljenja stepen onoga to ivot ini dobrim (Bowling, prema Kaliterna, 2006). Ne ulazei u filozofsko poimanje svrhe ljudskog ivota, evidentno je
da se okolnosti u kojima se ivi odraavaju na zadovoljstvo ivotom. Dugo se u naunim, pa i u primenjenim istraivanjima to to ivot ini dobrim merilo objektivnim
indikatorima, najee ekonomskim podacima. Po tom konceptu, kvalitet ivljenja
nekog drutva ili neke drutvene skupine odreivao se po tome koliko ljudi zarauju,
kakvi su im stambeni uslovi, kako im je organizovana zdravstvena zatita, kako im
je reen problem saobraaja u naseljima, koliko esto poseuju kulturne ustanove
itd., dakle po svemu onome to se moglo objektivno i konkretno meriti. Obavezno
povezivanje odreenih objektivnih pokazatelja sa subjektivnim, daje pravu sliku zadovoljstva ivotom kod ljudi, jer je kvalitet ivota viedimenzionalni koncept koji se
meri objektivnim i to je jo vanije, subjektivnim indikatorima.
ivotno zadovoljstvo, lina srea i kvalitet ivljenja razliite su komponente
onoga to se naziva subjektivna dobrobit (eng. subjective well-being). ivotno zadovoljstvo predstavlja celovitu percepciju i evaluaciju vlastitog ivota i najee
se opisuje kao kognitivna komponenta subjektivne dobrobiti, dok sa druge strane
oseaj sree predstavlja emocionalnu komponentu i opisuje se kao esto oseanje
pozitivnih emocija (Diener, prema Kaliterna, 2006). Kvalitet ivljenja mogao bi se u
tom kontekstu opisati kao zadovoljstvo pojedinim podrujima ivota, kao to su rad,
porodica, ivotni standard, zdravlje i slino.
Merenje subjektivnog blagostanja u poslednjih desetak godina poelo je da se
sprovodi u veini zemalja, pa danas raspolaemo rezultatima mnogobrojnih studija
sprovedenih u Evropi, SAD, Australiji itd. Najee ispitivani pokazatelji blagostanja su ivotno zadovoljstvo, oseaj sree i kvalitet ivljenja izraeni kao zadovoljstvo razliitim podrujima ivota.
U ovom istraivanju mi smo pokuali da poveemo zadovoljstvo ivotom sa
kategorijama kao to su pol, uzrast, brano stanje i zaposlenost, odnosno nezaposlenost. Takoe, utvrdiemo da li postoji korelacija izmeu zadovoljstva ivotom i zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba, sa jedne strane, kao i zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju sa druge strane.
Bazine psiholoke potrebe

Srea je ono to oseamo na svom putu prema cilju, odnosno napredovanje
prema ostvarivanju linih ciljeva (Lazarus, prema Brdar, 2006). Psiholoke potrebe
su u sreditu procesa postavljanja ciljeva, a uspenost u zadovoljavanju tih potreba
odreuje nae ivotne ciljeve (Deci & Vansteenkiste, prema Brdar, 2006). Ispunjenje
potreba je prirodan cilj ljudskoga ivota, a tenja za zadovoljenjem potreba moe
objasniti mnoge ljudske postupke (Ryan & Deci, 2000).
Pristup formiran kroz teoriju samoodreenja naglaava da je lina dobrobit
direktna funkcija zadovoljavanja osnovnih psiholokih potreba. Teorija samoodreenja (Ryan & Deci, 2000) predstavlja perspektivu koja usvaja termin samorealizacije (eudemonije) kao kljuni definicijski aspekt psiholoke dobrobiti pokuava da
107
objasni ta znai aktualizovati sebe i kako se to postie. Teorija kao to je pomenuto

govori o tri osnovne psiholoke potrebe: potreba za autonomijom (eng. autonomy),
potreba za kompetencijom (eng. competence) i potreba za povezanou (eng. relatedness), koje treba da butu zadovoljene kroz ivot i individualno iskustvo kako bi
se postigao psiholoki rast (kroz mehanizme intrinzine motivacije), integritet (kroz
internalizaciju i asimilaciju kulturalnih obrazaca) i psiholoka dobrobit (zadovoljstvo ivotom i psiholoko zdravlje). Ukratko, teorija pretpostavlja da je zadovoljenje
osnovnih psiholokih potreba jasan prediktor mera dobrobiti, zdravlja i razvoja praktino svakoga (Ryan & Deci, 2000).
Potreba za autonomijom odnosi se na potrebu da imamo iskustvo da voljno i
samostalno podravamo svoje aktivnosti. Suprotnost bi joj bila heteronomija ili preterana spoljanja kontrola. Kada osobi nedostaje oseaj da sama kreira svoje ponaanje, moe doiveti manje zadovoljstvo i vie frustracije u ivotu (Sheldon & Kasser,
prema Deci & Ryan, 2000).
Kompetencija se odnosi na potrebu da se oseamo uspeni (efikasni) i da imamo kontolu u odnosu na okolinu. Podravaju je optimalni izazovi i konstruktivna,
na uspeh usmerena povratna sprega. Razliiti istraivai istiu potrebu za kompetencijom kao glavni preduslov za ostvarenje samopotovanja i samopouzdanja (White,
Potreba za povezanou je potreba osobe da se osea povezana sa drugim ljudima i socijalnim grupama i podstiu je toplina, briga i oseaj znaaja za druge.
U psiholokoj i medicinskoj literaturi jasno je ustanovljeno da osobe koje su bolje
integrisane u socijalnu mreu i koje imaju zadovoljavajue odnose sa drugima imaju
tendenciju da ive due, imaju bolje mentalno i fiziko zdravlje (Berschield & Reis,
Nema puno istraivanja o povezanosti samoprocena zadovoljenja osnovnih
psiholokih potreba sa indikatorima dobrobiti, ali sva ukazuju na slian zakljuak da
zadovoljenje psiholokih potreba korelira sa poveanom dobrobiti. eldon i saradnici, potvrdili su u svom istraivanju da zadovoljenje te tri potrebe, odnosno prisutnost
ta tri kvaliteta iskustva kreira dobar dan, odnosno da se svakom od njih ponaosob moe predvideti dnevno pozitivno raspoloenje, vitalnost i psiholoko zdravlje
(Sheldon i sar., prema Deci & Ryan, 2000). Istu pretpostavku potvrdili su Reis i
saradnici (Reis, Sheldon, Gable, Roscoe & Ryan, prema Deci & Ryan, 2000).
Sklonost ka psihosomatici
Odavno je poznato miljenje da postoji znaajna veza izmeu telesnih i psihikih inilaca. Kako navodi Jeroti (2004), bolesti nastaju pod uticajem psihikih sila iji se konflikti odvijaju na dugakoj liniji: svesno predsvesno nesvesno. U ovom vrzinom kolu uznemirene psihe i telesnih reakcija prepoznaju se tri,
ravnopravne po brojnosti grupe bolesnih stanja. U prvoj su grupi bolesnici koji
nisu ni psihiki, ni fiziki bolesni, pa svojim neodreenim i nejasno definisanim
tegobama spadaju u pacijente koje lekari nazivaju funkcionalno bolesnim. Njihove uobiajene smetnje su glavobolja, bolovi u stomaku, zatvor ili proliv, ili kolebanje krvnog pritiska. U drugoj grupi su bolesnici sa organskim smetnjama iji
simptomi veoma zavise od emocionalnih inilaca. Tipini primeri su pacijenti sa
108
irom na eludcu, obolelom titastom lezdom, dijabetesom tip 2, reumatizmom

i raznim crevnim hroninim oboljenjima. U treoj su grupi oni ije su bolesti tesno povezane sa vegetativnim nervnim sistemom. Re je o astmi, migreni, primarnoj hipertenziji... U nastanku ovih bolesti psihiki inioci imaju najvei udeo.
Da li e neka funkcionalna smetnja prerasti u bolest zavisi, kako navodi Jeroti
(2004), od brojnih okolnosti, pri emu su dve najznaajnije. Sa jedne strane, to je
duina trajanja psihike konfliktne situacije, a sa druge opta struktura i otpornost
linosti, kao i posebno stanje osobe u trenutku kada su unutranji, ee nesvesni
nego svesni, sukobi poeli da se manifestuju. Drugim reima, ako prepoznamo konflikt, problem koji nas titi i remeti psihiku ravnoteu i ako ponemo konstruktivno
da ga reavamo manje su anse da emo se razboleti. Ako pak, problem potisnemo
i jo dublje ga zatrpamo u polje nesvesnog, energija nezadovoljstva i dalje postoji
i pre ili kasnije izrodie se u ozbiljne zdravstvene probleme. Zbog toga je, po miljenju Jerotia, manje bitno pitanje primarnog uticaja due na telo, ili tela na duu.
Bitnije je odgonetnuti ta telo hoe da nam kae kada je bolesno.
Stjuart Volf i Harold Volf su predstavnici njujorke psihosomatske kole. Njihova teorija predstavlja uenje o ivotnom stresu. Po njihovom miljenju, mnogo
znaajnije je uoiti celokupnu atmosferu u kojoj je osoba ivela nego detektovati akutne psihike traume, tj. u nastanku psihosomatske bolesti mnogo je vaniji
hronini stresor nego akutni. Isticali su da vei znaaj ima nain na koji jedinka
doivljava svoje okruenje nego kako je doivljava i opisuje objektivni posmatra.
Spoljanje okolnosti se prelamaju kroz intimnu prizmu pojedinca i pretvaraju u itav
niz varijeteta moguih stresogenih odgovora (Wolff, prema Zori i sar., 2003).
Psihologija se dugo kretala u pravcu otkrivanja negativnih uticaja na mentalno
zdravlje i takvog delovanja na telesne simptome. U poslednje vreme pojavljuju se
interesantna traganja na planu takozvanog pozitivnog pogleda na mentalno zdravlje.
Zakljuci su da postojanje smisla ivota i oseaja linog razvoja imaju znaajan
uticaj na telesno zdravlje.
Metodoloki pristup problemu

Problem istraivanja je bio da se utvrdi u kojoj meri zadovoljenje osnovnih
psiholokih potreba (za kompetencijom, autonomijom i povezanou), koje ine
osnovu velike Teorije samoodreenja, autora Riarda Rajana i Edvarda Decija, koja
inae pretpostavlja da je zadovoljenje osnovnih psiholokih potreba jasan indikator
mera dobrobiti, zdravlja i razvoja praktino svake osobe; utie na zadovoljstvo ivotom i da li su zadovoljene, odnosno nezadovoljene potrebe povezane sa sklonou
ka psihosomatskom ispoljavanju.
Teorijski znaaj istraivanja ogleda se u dopunjavanju teorijskih saznanja o
procesima koji lee u osnovi zadovoljstva ivotom i psihosomatici kao i stavljanje
naglaska na znaaj ispunjavanja osnovnih psiholokih potreba. Takoe, ovim istraivanjem se daje doprinos saznanjima o tome u kojoj meri i kako su povezane ove
varijable, kako utiu jedna na drugu i koliko doprinose optem oseanju blagostanja
i dobrobiti.
Praktini znaaj istraivanja se ogleda u tome da se ovim istraivanjem eli
doprineti razumevanju procesa koji lee u osnovi zadovoljstva ivotom i razumeva109
nju vanosti zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba. Mnogo istraivanja o tome

ta oveka ini srenim, a samim tim i koliko je zadovoljan svojim ivotom posveeno je brojnim faktorima kao to su pol, uzrast, rasa, prihodi, stepen obrazovanja,
brani status i dr. Ali, Majers i Diner (Myers & Diener, prema King & Napa, 1998)
zakljuili su da poznavanje tih faktora ne daje puno informacija o tome koliko je
osoba srena i zadovoljna ivotom. U svom zakljuku, u kome se ogleda praktini
znaaj naeg istraivanja, oni pozivaju naunike da usmere istraivanja na bolje razumevanje sree i dobrobiti. Ovim istraivanjem se daje mali doprinos tome.
Predmet istraivanja je bio da se utvrdi povezanost zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba (za autonomijom, kompetencijom, i povezanou slino problemu istraivanja) merenih Skalom osnovnih psiholokih potreba (Basic Psychological
Needs Scale, Deci & Ryan, 2000) sa zadovoljstvom ivotom, merenog Skalom zadovoljstva ivotom (Satisfaction with life scale, SWLS, Pavot & Diener, 1993), kao i ispitati uticaj zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba na sklonost ka psihosomatskom
ispoljavanju, merenog testom HI, iz baterije KON 6, Konstantina Momirovia (1992).
Ciljevi istraivanja
Opti cilj je bio da se utvrdi da li postoji statistiki znaajna korelacija izmeu
zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i zadovoljstva ivotom, sa jedne strane,
i da li postoji statistiki znaajna korelacija izmeu sklonosti ka psihosomatskom
ispoljavanju i zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba, sa druge strane.
Specifini ciljevi su bili da se ispita da li postoji statistiki znaajna povezanost
izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i zadovoljstva ivotom, kao i
povezanost ovih potreba sa sklonou ka psihosomatskom ispoljavanju. Zatim, ispitati da li postoji statistiki znaajna razlika, unutar uzorka, izmeu mukih i enskih
ispitanika u pogledu zadovoljstva ivotom i u pogledu sklonosti ka psihosomatici.
Takoe, jedan od ciljeva je bio ispitati da li postoji statistiki znaajna razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu zadovoljstva ivotom i u pogledu
sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju. Najzad, unutar uzorka se ispitivalo da li
postoji statistiki znaajna razlika u pogledu branog statusa ispitanika i njihovog
zadovoljstva ivotom, kao i njihove sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju.
Varijable istraivanja
Nezavisna varijabla:
Osnovne psiholoke potrebe, ova varijabla je merena Skalom osnovnih psiholokih potreba (eng. Basic Psychological Needs Scale, Deci & Ryan, 2000).
Zavisne varijable:
Zadovoljstvo ivotom, ova varijabla je merena Skalom zadovoljstva ivotom,
(eng. Satisfaction With Life Scale, Pavot & Diener, 1993).
Sklonost ka psihosomatici, ova varijabla bie merena testom koji meri sklonost ka psihosomatskom ispoljavanju, HI, iz baterije KON 6, Konstantina Momirovia, (1992).
110
Kontrolne varijable:
Pol , uzrast, zaposlenost / nezaposlenost , brano stanje.
Hipoteze istraivanja
Opta hipoteza
Postoji statistiki znaajna korelacija izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i zadovoljstva ivotom, sa jedne strane, i izmeu sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju i zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba, sa druge strane
Specifine hipoteze
Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i zadovoljstva ivotom;
Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju;
Postoji statistiki znaajna razlika, unutar uzorka, izmeu mukih i enskih ispitanika u pogledu zadovoljstva ivotom;
Postoji statistiki znaajna razlika, unutar uzorka, izmeu mukih i enskih ispitanika u pogledu sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju;
Postoji statistiki znaajna razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu zadovoljstva ivotom;
Postoji statistiki znaajna razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju;
Postoji statistiki znaajna razlika, unutar uzorka, u pogledu branog statusa ispitanika i njihovog zadovoljstva ivotom;
Postoji statistiki znaajna razlika, unutar uzorka, u pogledu branog statusa ispitanika i njihove sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju.
Merni instumenti
Skala osnovnih psiholokih potreba (eng. Basic Psychological Needs Scale,
Deci & Ryan, 2000)
Skala zadovoljstva ivotom (eng. Satisfaction With Life Scale, Pavot & Diener,
1993)
Test koji meri sklonost ka psihosomatskom ispoljavanju, HI iz baterije KON 6
Konstantina Momirovia
Upitnik napravljen za potrebe istraivanja, kojim se dobijaju podaci o kontrolnim varijablama (pol ,uzrast, zaposlenost / nezaposlenost, brano stanje)
Uzorak
Ispitivanje je sprovedeno tokom aprila i maja 2008. godine, primenom instrumenata koji su ve navedeni. Uzorak se sastojao od 205 ispitanika, uzrasta izmeu 2535
godina. Obaveteni su da e ispitivanje biti anonimno i da e podaci biti korieni isklju111
ivo u istraivake svrhe. Kao to se vidi iz Tabele br.1, uzorak je heterogen. Sastoji se od
ispitanika mukog i enskog pola, razliite starosti, statusa zaposlenosti i branog stanja.
Tabela br. 1 Struktura uzorka (N = 205) po sociodemografskim obelejima.
Procenat u uzorku
Pol
Mukarci
ene
Uzrast
25 god..
26 god.
27 god.
28 god.
29 god.
30 god.
31 god.
32 god
33 god.
34 god.
35 god.
Status zaposlenosti
Zaposleni
Nezaposleni
Brano stanje
47 %
53 %
13.1 %
12.1 %
14.6 %
10.7 %
10.2 %
9.3 %
7.8 %
6.3 %
5.8 %
4.3 %
5.3 %
50 %
40 %
Udate / oenjeni
Neudate / neoenjeni
33%
47 %
Rezultati istraivanja
Struktura prikaza rezultata sastojae se u prikazivanju stepena izraenosti
varijabli i rezultata dobijenih testiranjem opte i posebnih hipoteza. Izraenost
varijabli e biti predstavljena aritmetikim sredinama i standardnim odstupanjima.
Testiranje hipoteza je uraeno primenom t-testa za utvrivanje razlika.
Stepen izraenosti varijabli
Tabela br. 2: prosena izraenost nezavisnih i zavisnih varijabli istraivanja.
idealan ivot
odlini uslovi ivota
generalno zadovoljstvo ivotom
ostvarene vane stvari
bez promene u narednom ivotu
Autonomija
Kompetencija
Povezanost
HI
112
minimum
1
1
1
1
1
18
17
28
75
maksimum
6
7
7
7
7
49
42
56
150
AS
3.93
4.25
4.79
3.60
3.60
36.15
30.96
46.80
124.19
SD
1.391
1.405
1.319
1.526
1.614
6.292
5.102
5.830
15.665

Tabela br. 3: povezanost izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba
i zadovoljstva ivotom.
ponovni
odlini
globalno
ostvarene
idealan
ivot
uslovi
zadovoljstvo vane
ivot
bez
ivota
ivotom
stvari
promena
r
.299
.254
.376
.178
.317
AUTONOMIJA
sig
.000
.000
.000
.011
.000
r
.348
.278
.359
.369
.330
KOMPETENCIJA
sig
.000
.000
.000
.000
.000
r
.191
.246
.371
.205
.237
POVEZANOST
sig
.006
.000
.000
.003
.001
U tabeli br. 2 prikazan je stepen povezanosti zadovoljenja osnovnih psiholokih

potreba za autonomijom, kompetencijom i povezanou sa zadovoljstvom ivotom.
Vidimo da postoji znaajna korelacija izmeu zadovoljenja svih psiholokih potreba
i svih aspekata zadovoljstva ivotom. Dobijene su statistiki znaajne pozitivne
korelacije izmeu percepcije zadovoljenja tri osnovne psiholoke potrebe i pet
aspekata zadovoljstva ivotom.
Tabela br.4: povezanost izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba
i sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju.
sklonost ka
psihosomatici
AUTONOMIJA
KOMPETENCIJA
POVEZANOST
.299
.254
.376
sig
.000
.000
.000
U Tabeli br. 4 prikazana je povezanost izmeu sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju i zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba za autonomijom, kompetencijom i
povezanou. Ovde vidimo da postoji statistiki znaajna korelacija izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju.
Tabela br. 5: razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u pogledu zadovoljstva ivotom.
POL
AS
SD
t-test
sig
muki
3.60
1.368
idealan ivot
3.161
.002
enski
4.21
1.356
muki
3.98
1.391
odlini uslovi ivota
2.608
.010
enski
4.49
1.381
4.53
1.364
globalno zadovoljstvo muki
2.688
.008
ivotom
enski
5.02
1.243
muki
3.37
1.473
2.049
.042
enski
3.80
1.548
muki
3.51
1.515
bez promene u
.790
.431*
narednom ivotu
enski
3.68
1.695
*znaajnost razlike na nivou 0.05.
113
U Tabeli br. 5 prikazana je razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u pogledu

zadovoljstva ivotom. Vidimo da su dobijene statistiki znaajne razlike izmeu mukih
i enskih ispitanika u odnosu na sve aspekte zadovoljstva ivotom, osim u onom aspektu
koji se odnosi na promenu u ivljenju kad bi se ispitanici ponovo rodili (t = .790, p <
0.05). Kod ovog aspekta nisu dobijene razlike izmeu mukih i enskih ispitanika.
Tabela br. 6: razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u pogledu sklonosti ka
psihosomatskom ispoljavanju.
POL
AS
SD
t-test
sig
muki
126.00
16.163
Sklonost ka psihosomatici
1.519
.130*
enski
122.67
15.142

U Tabeli br. 6 prikazani su rezultati koji pokazuju da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u pogledu sklonosti ka
psihosomatskom ispoljavanju (t = 1.519, p > 0.05).
Tabela br. 7: razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu
zadovoljstva ivotom.
AS
SD
t-test
sig
zaposlen
3.96
1.385
idealan ivot
.285
.776*
nezaposlen
3.90
1.407
odlini uslovi
ivota
globalno
zadovoljstvo
ivotom
ostvarene vane
stvari
bez promene
u narednom
ivotu
zaposlen
4.27
1.410
nezaposlen
zaposlen
4.23
4.85
1.407
1.312
nezaposlen
4.72
1.333
zaposlen
nezaposlen
zaposlen
3.80
3.36
3.78
1.575
1.432
1.623
nezaposlen
3.38
1.583
.194
.846*
.691
.491*
2.074
.039
1.780
.077*
* znaajnost razlike na nivou 0.05.
U Tabeli br. 7 prikazani su rezultati koji pokazuju razliku izmeu zaposlenih

i nezaposlenih ispitanika u pogledu zadovoljstva ivotom. Ovde vidimo da postoji
statistiki znaajna razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih samo u odnosu na
aspekt ostvarenja vanih stvari u ivotu (t = 2.074, p < 0.05). to se tie ostalih
aspekata zadovoljstva ivotom, nije pronaena znaajna razlika izmeu zaposlenih i
nezaposlenih ispitanika (p > 0.05).
Tabela br. 8: razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika
u pogledu sklonosti ka psihosomatici.
sklonost ka
psihosomatici
AS
SD
zaposlen
125.22
15.623
nezaposlen
122.88
15.708

114
t-test
sig
1.060
.290*
U Tabeli br. 8 prikazani su rezultati koji pokazuju da ne postoji statistiki

znaajna razlika (p > 0.05) izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu
sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju.
Tabela br. 9: razlika u pogledu branog statusa ispitanika i njihovog zadovoljstva ivotom.
AS
SD
t-test
sig
u braku
4.18 1.260
idealan ivot
1.928
.053
nisu u braku 3.80 1.445
u braku
4.36 1.303
odlini uslovi ivota
.797
.427*
globalno zadovoljstvo u braku
4.83 1.374
.313
.755*
ivotom
u braku
4.18 1.523
4.149
.000
bez promene u
u braku
3.97 1.520
2.443
.015
narednom ivotu
U Tabeli br. 9 prikazani su rezultati koji pokazuju razliku u pogledu branog

statusa ispitanika i njihovog zadovoljstva ivotom. Pronaene su statistiki znaajne
razlike kod ispitanika razliitog branog statusa u odnosu na aspekte koji se odnose
na idealan ivot, na to da su ostvarili vane stvari u ivotu i da ne bi nita menjali
kada bi se ponovo rodili.
Tabela br. 10: razlika u pogledu branog statusa ispitanika i njihove sklonosti ka
sklonost ka
psihosomatici
u braku
AS
124.49
SD
14.926
nisu u braku
124.02
16.108
t-test
sig
.201
.841*

U Tabeli br. 10 prikazani su rezultati koji pokazuju razliku u pogledu branog
statusa ispitanika i njihove sklonosti ka psihosomatici. Ovde vidimo da ne postoji
znaajna razlika (p > 0.05) u pogledu branog statusa ispitanika i njihove sklonosti
ka psihosomatskom ispoljavanju.
Diskusija rezultata
Budui da su ivotno zadovoljstvo i oseaj sree kljuni pokazatelji subjektivne
dobrobiti i da se u novije vreme sve vie istrauje koji sve faktori mogu doprineti
njihovom poboljanju (Diener & Seligman, prema Kaliterna, 2005), jedan od ciljeva
naeg istraivanja bio je da se utvrdi kakav je odnos izmeu opteg zadovoljstva
ivotom i zadovoljenja psiholokih potreba sa jedne strane, kao i odnos izmeu
zadovoljenja psiholokih potreba i sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju, sa
druge strane. Rezultati ovog istraivanja pokazali su da postoji statistiki znaajna
povezanost izmeu zadovoljstva ivotom i zadovoljenja osnovnih psiholokih
115
potreba, kao i izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i sklonosti ka

Povezanost zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba

sa zadovoljstvom ivotom
U skladu sa Teorijom samoodreenja i Modelom samopodudarnosti, potvrdili
smo nau hipotezu H1, da je zadovoljenje osnovnih psiholokih potreba znaajno
i pozitivno povezano sa zadovoljstvom ivotom. U celini, moe se zakljuiti da je
zadovoljenje osnovnih psiholokih potreba jasan prediktor zadovoljstva ivotom.
Takav zakljuak je naizgled oit, jer se zapravo radi o slinim konceptima, te njegova potvrda kroz istraivanja doprinosi razumevanju koncepta zadovoljstva ivotom.
Postoje istraivanja koja su uporeivala uticaj zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i uticaj osobina linosti na zadovoljstvo ivotom. Rezultati takvih istraivanja dali su jednostavan zakljuak da je za procenu zadovoljstva ivotom neke
osobe vanije razumeti u kojoj meri uspeno zadovoljava svoje osnovne psiholoke
potrebe, nego razumeti kakva je linost, odnosno koliko je depresivna, anksiozna
i ljuta ili drutvena, topla i aktivna. Akumulacija pojedinanih pozitivnih dnevnih
iskustava u kojima imamo oseaj da je nae ponaanje autonomno, kompetentno i da
imamo ostvarene zadovoljavajue odnose sa drugim ljudima vodi ka dugoronom
oseaju dobrobiti, psiholokog zdravlja i razvoja praktino svake osobe (Sheldon
i sar., 1999). Na tragu toga, vredno je u razliitim domenima ljudskog ivota uzeti
u obzir uslove i naine na koji osoba prepoznaje, iskazuje i zadovoljava, odnosno
dobija iz okoline podrku za zadovoljenje svojih psiholokih potreba.
Prema Teoriji samoodreenja, posebno je vano pitanje koliko su ljudi sposobni da zadovolje psiholoke potrebe dok slede i ostvaruju svoje ciljeve (Deci &
Ryan, 2000). Rezultati istraivanja Decija i Rajana potvruju da jedino intrinzini
ciljevi omoguuju ispunjavanje osnovnih psiholokih potreba za povezanou, kompetencijom i autonomijom (Deci & Ryan, 2000). Ostvarivanje ekstrinzinih ciljeva,
moe, zapravo, ometati zadovoljavanje potreba, jer ljude usmerava na ciljeve koji
nisu povezani sa tim potrebama (Ryan & Deci, 2000). Nezadovoljene psiholoke potrebe vode pasivnosti, loem stanju (eng. ill-being), kao stanju suprotnom dobrobiti
i blagostanju (eng. well-being ) i otuenom funkcionisanju (Deci & Vansteenkiste,
prema Brdar, 2006). Ako se ponavljaju situacije u kojima pojedinac ne uspeva da
ispuni svoje psiholoke potrebe, pokuae da nae zamene za te potrebe, odnosno
postavie ciljeve koji nee zadovoljiti psiholoke potrebe, nego e omoguiti neku
vrstu kompenzacije. Ekstrinzini ciljevi zapravo znae kompenzaciju, jer samo indirektno zadovoljavaju osnovne potrebe (Kasser & Ryan, prema Brdar, 2006) i dovode
samo do trenutnog i prolaznog oseanja sree koje nije u potpunosti povezano sa
istinskim zadovoljstvom ivotom.
Rezultati naeg istraivanja nedvosmisleno su pokazali da sm aspekt oseanja zadovoljstva ivotom najvie korelira sa potrebom koja se odnosi na dobru
povezanost i utemeljenje u socijalnom okruenju. Da bi se osoba oseala srenom
i zadovoljnom svojim ivotom vano je da oseti toplinu, brigu i oseaj znaaja za
druge. Sve teorije ljudske motivacije i razvoja ukljuuju slian koncept unutranjeg
procesa kojim ljudi trae i uspostavljaju zadovoljavajue odnose sa drugim ljudima.
116
U psiholokoj i medicinskoj literaturi jasno je ustanovljeno da osobe koje su bolje

integrisane u socijalnu mreu i koje imaju zadovoljavajue odnose sa drugima, imaju
tendenciju da ive due, imaju bolje mentalno i fiziko zdravlje (Reis, Sheldon i sar.,
prema Brdar, 2006). To je u skladu i sa Teorijom samoodreenja, koja tvrdi da su
ljudi najsreniji i najzdraviji kada im okolina i unutranji procesi doputaju oseaj
uspenosti, mogunosti izbora i povezanosti u svakodnevnom ivotu (Ryan, prema
Deci & Ryan, 2000), kao i sa rezultatima istraivanja koji pokazuju da dobrobit
nije samo subjektivni doivljaj pozitivnih afektivnih stanja nego i funkcionisanje
organizma u kojem pojedinac otkriva osea li vitalnost, psiholoku prilagodljivost
i dubok unutranji oseaj dobrobiti (Ryan & Frederick, prema Deci & Ryan, 2000).
Psiholoke potrebe i psihosomatsko ispoljavanje

U poslednje vreme postaju interesantna traganja na planu takozvanog pozitivistikog pogleda na mentalno zdravlje. Zakljuci su da postojanje smisla ivota i
oseaja linog razvoja, imaju znaajan uticaj na telesno zdravlje. Mi smo u naem
istraivanju pokazali da postoji statistiki znaajna korelacija izmeu zadovoljenja
osnovnih psiholokih potreba i sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju. Sa stepenom zadovoljenja potreba raste i stepen sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju
i to, naroito, u pogledu potrebe koja se odnosi na integrisanost u socijalnoj sredini,
dok se sa oseanjem veih kompetencija sklonost ka psihosomatskom ispoljavanju
pokazuje kao neto nia, pozitivna korelacija.Treba ovde naglasiti da se teorijski
oekivalo da e korelacija biti negativna, tanije, da je osoba srenija, to su psiholoke potrebe vie zadovoljene zadovoljnija sobom i ivotnim uslovima, manje
sklona negativnim emocijama i samim tim je oekivano, da je manje sklona psihosomatskom ispoljavanju. Rezultati koje smo dobili u istraivanju samo delimino
se slau sa drugim istraivanjima. Istraivanja pokazuju da je odnos izmeu objektivnih indikatora zdravlja i psiholoke dobrobiti prilino slab. Jedno se od moguih
objanjenja ove slabe povezanosti nalazi u injenici da se veina ljudi brzo adaptira
na situacije koje su prvobitno smatrali katastrofalnim. Primer koji potkrepljuje navedeno nalaz je longitudinalnog istraivanja koje pokazuje da se uticaj ozbiljnih ivotnih uslova na psiholoku dobrobit znaajno smanjuje unutar dve godine. Nasuprot
ovim nalazima u vezi sa objektivnim pokazateljima zdravlja, istraivanja potvruju
visoku povezanost subjektivnih indikatora zdravlja i psiholoke dobrobiti (Murberg
i sar., prema Danki, 2005).
Rezultati koje smo dobili mogu se moda protumaiti trenutnim raspoloenjem ispitanika, odnosno njihovim afektivnim stanjem u toku ispitivanja. Raspoloenja su prolazna stanja, rastu i opadaju, variraju kroz dane, kao i tokom samog
dana. (Rosenberg, prema Danki, 2005). U poslednje vreme kognitivni psiholozi
su identifikovali brojne faktore koji utiu na percepciju telesnih simptoma, tj. na
sklonost ka psihosomatskom ispoljavanju. Neki se od njih odnose na stabilne karakteristike ili crte linosti, a drugi na dinaminije odrednice, koje imaju tendenciju
fluktuacije iz dana u dan, poput negativnih i pozitivnih raspoloenja (Gijsbers van
Wijk, prema Danki, 2005).
Danas postoji vie objanjenja koja govore o percepciji telesnih simptoma.
(Watson i Pennebaker, prema Danki, 2005). Jedno od njih, koje takoe moe da
117
obrazloi dobijene rezultate naeg istraivanja, autori nazivaju hipoteza percepcije

simptoma. Prema ovom objanjenju, pojedinci se razlikuju po tome kako percipiraju,
odgovaraju i/ili se ale na tipine telesne senzacije. U svom ekstremnijem obliku,
ovaj nain gledanja pretpostavlja da povezanost negativne afektivnosti i zdravlja,
jednostavno, odraava injenicu da su osobe sa izraenom negativnom afektivnou
sklonije obraanju panje i/ili aljenju na unutranje telesne senzacije. Neki pojedinci su prosto skloni da, i pored zadovoljenih osnovnih psiholokih potreba koje
ih ine srenim i zadovoljnim u ivotu, ipak mnogo panje obraaju na unutranje
senzacije i aljenje. Dakle, injenicu da postoji pozitivna korelacija izmeu zadovoljenih psiholokih potreba i sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju, izmeu
ostalog moemo protumaiti faktorom linosti, odnosno individualnim razlikama.
Pretpostavlja se da premalo informacija, ili, pak, prezasienost informacijama iz
okoline i tendencija ka selektivnom praenju telesnih znakova, pojaavaju procesuiranje somatskih informacija i nadalje detekciju somatskih senzacija. Tako da bi
preporuka za neka dalja istraivanja koja bi se bavila slinom tematikom bila da se
ukljue osobine, odnosno crte linosti kao jo jedan faktor koji bi mogao da utie na
sklonost ka psihosomatici, ili na neku od ostalih varijabli u istraivanju.
Zadovoljstvo ivotom kod mukih i enskih ispitanika

Rezultati ovog istraivanja su pokazali da postoji statistiki znaajna razlika
izmeu mukih i enskih ispitanika u pogledu zadovoljstva ivotom. Utvreno je
da su ispitanice enskog pola zadovoljnije ivotom od ispitanika mukog pola, to
nije u skladu sa istraivanjem Dinera, koji smatra da bi se moglo oekivati da ene
imaju nii nivo zadovoljstva ivotom. (Diener, prema Penezi, 2006). Kontradiktoran ovim rezultatima je rezultat koji se odnosi na onaj aspekt zadovoljstva ivotom
koji obuhvata to, da li bi ispitanici menjali neto u svom ivotu kada bi se ponovo
rodili ili ne. Kod ovog aspekta nisu dobijene razlike. Kako to da su ispitanice enskog pola, statistiki znaajno zadovoljnije ivotom od mukaraca, a ipak bi mnogo
toga promenile u svom ivotu kada bi se ponovo rodile. Moda su psiholoki mehanizmi odbrane doprineli ovakvim rezultatima. Moda su ene, kao glavni faktor
produetka vrste sklonije tome da daju prizvuk pozitivnog oseanjima i dogaajima
u sopstvenom ivotu.
U veini istraivanja se pokazalo da je pol ispitanika dosta esto posmatran
kao varijabla koja bi mogla uticati na zadovoljstvo ivotom (Diener; Argyle, prema Penezi, 2006). Ovi autori navode kako bi se moglo oekivati da ene imaju
nii nivo zadovoljstva ivotom i samopotovanja, moda i zato to su tradicionalno
odgajane da imaju manju mo i manje sredstava u odnosu na mukarce. Zbog toga
smo u nae istraivanje ukljuili pol kao kontrolnu varijablu. Druga istraivanja su
pokazala da razlike u zadovoljstvu ivotom ne postoje s obzirom na pol. Mogue je
da bi se u procenama po razliitim oblicima zadovoljstva ivotom pokazale i odreene razlike. Naime, rezultati Mihalosa (1985) pokazuju da se procene zadovoljstva
ivotom nalaze pod uticajem nekih sociokulturalnih, pre nego kognitivno-emotivnih
struktura, a koje uslovljavaju javljanje razlika izmeu mukaraca i ena (Michalos,
prema Penezi, 2006).
118
Sklonost ka psihosomatskom ispoljavanju kod mukih

i enskih ispitanika
Istorijski posmatrano, u svim zajednicama ljudskog drutva, mukarcima i enama su pripadale razliite polne uloge. Takva univerzalna podela na osnovu pola
dovela je do zakljuka da mukarci i ene poseduju razliite sposobnosti i razliite
osobine linosti. Naa pretpostavka je bila da postoji razlika i u sklonosti ka psihosomatici.Testiranjem hipoteze H4, koja se odnosi na razliku izmeu mukih i enskih
ispitanika u pogledu sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju, nismo dobili statistiki znaajnu razliku, tj. pripadnici mukog i enskog pola u naem istraivanju se
ne razlikuju znaajno u pogledu sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju.
Nema puno istraivanja sa slinom tematikom koja bi nam dozvolila poreenje
rezultata.Veina istraivanja, koja su usmerena na ispitivanje uloge linosti u formiranju i izvetavanju o telesnim simptomima temelji se na osobini zvanoj negativna
afektivnost (Pennebaker, prema Danki, 2005). Negativna afektivnost ili tendencija
doivljavanja i izvetavanja negativnih emocionalnih stanja pokriva irok raspon
averzivinih emocionalnih stanja. Viestruko je potvreno da je negativna afektivnost
povezana sa telesnim senzacijama i simptomima, nezavisno od demografskih karakteristika (Kolk i sar., prema Lei-Toevski, 2001), tako da je preporuka za neka
dalja istraivanja koja bi se bavila ovom tematikom, da se u istraivanje ukljui i
faktor linosti, kao znaajna varijabla.
Zadovoljstvo ivotom kod zaposlenih i nezaposlenih ispitanika

Rezultati naeg istraivanja su pokazali povezanost statusa zaposlenosti, kao
kontrolne varijable i zadovoljstva ivotom.
Savremeno ljudsko drutvo ureeno je na takav nain da posao predstavlja jedan
od sredinjih aspekata ljudskog ivota. U ranom odraslom dobu, veina mladih ljudi
pronalazi svoje prvo ozbiljno zaposlenje i na taj nain, prema teorijama celoivotnog
razvoja, oblikuje vaan deo svoga identiteta, to omoguava ostvarenje vanih psiholokih potreba poput autonomije i kompetencije i doprinosi veem oseanju dobrobiti.
Posao nam prua i priliku da razvijamo prijateljstva i socijalne kontakte, da se druimo,
uporeujemo, i razmenjujemo iskustva. Posao je i izvor drutvenog statusa i prestia. U
drutvu mogu biti cenjena pojedina zanimanja, ali ipak, sa stanovita pojedinca, posebno
je zanimljiva psiholoka funkcija rada. Posao moe biti izvor samopotovanja i uverenja
u sopstvenu vrednost i potencijale, te izvor opte psiholoke dobrobiti. Da bi se moglo
govoriti o uticaju nezaposlenosti na psiholoko zdravlje i opte oseanje zadovoljstva
ivotom, potrebno je pomenuti dobrobiti koje prua zaposlenost, kao to su zarada, povien nivo aktivacije, raznolikost okoline i raznolikost socijalnih interakcija, vremenska struktura dana i ostvarenje linog identiteta kroz radnu ulogu. Gubitak tih dobrobiti
znaajan je izvor stresa, a on se dogaa gubitkom posla ili nemogunou pronalaenja
zaposlenja, to pokazuju i transverzalne i longitudinalne studije.
Nai rezultati su pokazali znaajnu razliku u ostvarenju vanih ivotnih ciljeva
kod zaposlenih i nezaposlenih to moe da ukazuje na to da status zaposlenosti doprinosi optem oseaju dobrobiti i blagostanja.
119
Razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika

u pogledu sklonosti ka psihosomatici
Pretpostavka od koje smo poli kod poreenja ovih varijabli je da gubitak dobrobiti koje prua zaposlenost predstavlja znaajan izvor stresa, to pokazuju brojne
transferzalne i longitudinalne studije, pa samim tim i sklonosti ka psihosomatskom
ispoljavanju. Meutim, nai rezultati su pokazali da ne postoji statistiki znaajna
razlika izmeu zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu sklonosti ka psihosomatici. Od moguih posledica nezaposlenosti mogu se navesti: depresija, snieno
psihiko zdravlje, percepcija poveanog finansijskog napora, snieno samopotovanje, psihiki nemir, anksioznost, nezadovoljstvo ivotom, pesimistiko gledanje
na budunost, drutvena izolacija. Pretpostavlja se da bi se uvoenjem veeg broja
starosnih grupa postigli drugaiji rezultati na osnovu kojih bi se izveli precizniji
zakljuci. Malo je istraivanja sa ovakvom tematikom koja bi nam eventualno dozvolila poreenje rezultata.
Preporuka za dalja istraivanja bila bi da se ukljui vie starosnih grupa kod
poreenja ovih varijabli.
Zadovoljstvo ivotom i brak

Zasnovati brak je jedan, skoro, obavezan zadatak u ivotu svakog pojedinca.
Ispitanici koji su u braku, oseaju veu ispunjenost i ostvarenje. Uslovi ivota koji
nikom nisu idealni, pa ni onima u braku su bitno doprineli tome da ne postoji razlika
izmeu ispitanika koji su u braku i onih koji nisu u braku u generalnom zadovoljstvu
ivotom koji vode.
Jo u ranim sedamdesetim godinama prolog veka utvreno je da osobe koje
su u braku, ive due u odnosu na samce, razvedene i udovice/udovce. ini se da je
taj obrazac prisutan jo i danas. Brani status naroito je vaan za mukarce srednjeg
ivotnog doba. Mortalitet je dvostruko vei kod onih koji nisu u branoj zajednici.
Ono to osobe u branoj zajednici titi, zapravo je kvalitet te zajednice i zadovoljstvo branom zajednicom. Zato je vano istaknuti da nezadovoljstvo brakom i nizak
kvalitet brane zajednice mogu uiniti osobe ranjivijim i sklonijim zdravstvenim
problemima, mogu doprineti optem nezadovoljstvu ivotom i smanjiti oseanje dobrobiti i blagostanja. to je odraslim osobama vanije biti zaposlen, to im je vanije biti u branoj zajednici, zatim to su roditelji zadovoljniji svojom roditeljskom
ulogom i to su osobe zadovoljnije svojim socijalnim odnosima, to su i zadovoljnije
svojim ivotom, to je u skladu sa drugim istraivanjima. Rezultati brojnih studija
ukazuju na povezanost branog statusa i zadovoljstva ivotom, pri emu je, izgleda,
vaniji kvalitet brane zajednice i zadovoljstvo branim ivotom nego li sama injenica da osoba ivi u branoj zajednici ( Tucak, Neki, 2006).
Brani status i psihosomatsko ispoljavanje

U nizu demografskih varijabli, za koje smo u naem istraivanju pretpostavili
da mogu uticati na sklonost ka psihosomatskom ispoljavanju, nalazi se i brani sta120
tus. Hipoteza H8, koja se odnosi na razliku u sklonosti ka psihosomatskom ispoljavanju kod ispitanika koji su u braku i onih koji nisu, nije potvrena.
U naem istraivanju, bavei se problemom psihosomatike, pretpostavili smo da
bi brani status mogao imati uticaja na sklonost ka psihosomatskom ispoljavanju. Neki
istraivai naglaavaju vanost branog statusa za zdravlje (Kiecolt-Glaser , Newton,
prema Tucak i Neki, 2006). Takoe, isti autori naglaavju znaaj kvalitetnog braka za
zdravlje osobe. Nezadovoljstvo brakom i nizak kvalitet brane zajednice mogu uiniti
osobe ranjivijim i sklonijim zdravstvenim problemima. Meutim, hipoteza H8, nije
potvrena na naem uzorku. Ovakav rezultat bi moda mogli objasniti time, da je na
uzorak inila populacija relativno mladih ljudi i da oni koji su u braku ine 33% uzorka. Preporuka za dalja istraivanja, koja bi ukljuila ove varijable u razmatranje bila bi
da se pored faktora linosti, kao to smo ve naveli, ukljui i faktor starosti, odnosno
da se pored mlade populacije ukljue i starije dobne skupine. Mi smo u naem istraivanju, dobivi ove rezultate naknadno, uveli u razmatranje upravo faktor starosti,
odnosno uticaj ovog faktora na zadovoljstvo ivotom.
Metodoloka ogranienja
Valja istaknuti da u svakom istraivanju uvianje odreenih (ako ne svih) metodolokih nedostataka i njihovog potencijalnog uticaja na dobijene rezultate upozorava i na
potrebu paljivijeg izvoenja zakljuaka koji se temelje na dobijenim podacima.
Iako je ispitanicima stavljeno do znanja da je ispitivanje anonimno i da e
se podaci koristiti iskljuivo u istraivake svrhe, ipak se faktor davanja socijalno
poeljnih odgovora mora uzeti u obzir. Ono to deluje ohrabrujue je da je u nekim
drugim istraivanjima pronaena korelacija izmeu davanja socijalno poeljnih odgovora i zadovoljstva ivotom, ali samo kod starijih osoba. Na uzorak, kao to je
ve navedeno ukljuuje grupu mladih ispitanika, tako da se zakljuak do kojeg smo
doli u istraivanju odnosi iskljuivo na populaciju mladih.
Takoe, jedno od znaajnih ogranienja u ovom istraivanju je i to to postoji
malo istraivanja koja su se bavila slinim problemima, te smo u istraivanju bili
uskraeni za eventualna poreenja sa rezultatima drugih istraivanja, naroito na
naem podneblju.
Zavrna razmatranja rezultata

U naem istraivanju se ispitivalo da li je dobrobit u direktnoj funkciji zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba (potrebe za autonomijom, kompetencijom i
povezanou sa drugima), da li je pridavanje vee vanosti intrinzinim nego ekstrinzinim ciljevima povezano sa veom dobrobiti.
Rezultati ovog istraivanja pokazali su da postoji statistiki znaajna povezanost izmeu zadovoljstva ivotom i zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba, sa
jedne strane, kao i izmeu zadovoljenja osnovnih psiholokih potreba i sklonosti ka
psihosomatskom ispoljavanju, sa druge strane, to je u skladu sa nekim istraivanjima koja su su se bavila slinom tematikom.
Ovim istraivanjem potvrdili smo neke vane hipoteze: da je za oseanje sree,
blagodeti i opteg oseanja zadovoljstva ivotom, kao kognitivne komponente su121
bjektivne dobrobiti vano zadovoljene osnovnih psiholokih potreba za autonomijom, kompetencijom i povezanou sa drugim ljudima; zatim, da faktor zaposlenosti
i branog statusa takoe doprinosi oseanju dobrobiti i zadovoljstva ivotom. Savremeno ljudsko drutvo ureeno je na takav nain da posao predstavlja jedan od sredinjih aspekata ljudskog ivota. to je odraslim osobama vanije da budu zaposlene,
to im je vanije da budu u branoj zajednici, zatim to su roditelji zadovoljniji svojom roditeljskom ulogom i to su osobe zadovoljnije svojim socijalnim odnosima,
to su i zadovoljnije svojim ivotom to je u skladu sa nekim drugim istraivanjima.
Rezultati istraivanja potvruju da jedino intrinzini ciljevi omoguuju ispunjavanje osnovnih psiholokih potreba za povezanou, kompetencijom i autonomijom. Ekstrinzini ciljevi, ne samo da ne omoguuju ispunjavanje psiholokih potreba
nego ponekad mogu ak i oteati njihovo ispunjavanje.
Na osnovu rezultata ovog, ali i istraivanja drugih autora koji su se bavili slinom tematikom namee se zakljuak da treba sprovoditi to vie istraivanja i sprovoditi to ee mere, koje bi trebalo da poveaju i obogate subjektivno blagostanje
ljudi koje je veoma znaajno, jer je dobro oseati se srenim, a uz to sreni ljudi bolje
rade, ee volontiraju, ostvaruju uspenije brakove i prijateljstva, imaju vie prihode
i zdraviji su nego nesreni i nezadovoljni ljudi (Lyubomirsky, King & Diener, prema
Brdar, 2006). Neka istraivanja upuuju i na to da je ivotno zadovoljstvo povezano
sa dugovenou, jer pozitivno utie na zdrav stil ivota (Koivumaa-Honkanen i sar.,
prema Kaliterna, 2005). Novija istraivanja upuuju na to da osobe koje su srene i
zadovoljne svojim ivotom imaju bolje odnose s okolinom, bolje ispunjavaju radne
i porodine uloge, zdravije su, emocionalno stabilnije i bolje podnose stres na poslu
i izvan njega (Lyubomirsky, prema Kaliterna, 2005.).
Subjektivne procene kvaliteta ivljenja, ivotnog zadovoljstva i line sree danas
se redovno sprovode u mnogim razvijenim zemljama, da bi se onima koji se nalaze na
rukovodeim poloajima i koji donose vane odluke o drutvenim promenama, omoguio celovit uvid u potrebe drutva i pojedinaca (Diener & Seligman, prema Kaliterna,
2005). Najnovije istraivanje Ljubomirskog i saradnika upuuje na to da oseaj sree nije
samo rezultat uspenih ivotnih dogaaja, ve im moe biti i uzrok. Imajui na umu tu
injenicu, subjektivno blagostanje ne bi smelo biti podruje interesa samo naunika, ve
bi trebalo da se njime pozabave i oni koji se nalaze na takvim poloajima, koji zahtevaju
donoenje vanih odluka za drutvo, jer poveanje ivotnog zadovoljstva i sree pojedinaca koristi celom drutvu. (Lyubomirsky i sar., prema Kaliterna, 2005).
Literatura
1. Brdar, I. (2006). ivotni ciljevi i dobrobit: je li za sreu vano to elimo? Drutvena istraivanja, 15, 45 (8485), 671691.
2. Danki, K. (2004). Emocionalna kontrola i zdravlje. Psihologijske teme, 13, 1932.
3. Danki, K. (2005). Negativna afektivnost i tjelesni simptomi. Psihologijske teme,
14, 2, 95107.
4. Diener, E. (1984.). Subjective well-being. Psichologycal Bulletin, 95, 542575.
5. Deci, E. L., & Ryan, R. M. (2000). Self-Determination Theory and the Facilitation of Intrinsic Motivation, Social Development, and Well-being. American
Psychologist, 55, 1, 6878.
122

6. Jeroti, V. (2004). ovek i njegov identitet. Beograd : Ars Libri.
7. Kacun, J. (2005). Fiziko i psihiko zdravlje nezaposlenih kao prediktori zapoljavanja. Odsjek za psihologiju, Filozofski fakultet Sveuilita u Zagrebu.
8. Kalebi Maglica, B. ( 2007). Uloga izraavanja emocija i suoavanja sa stresom
vezanim uz kolu u percepciji raspoloenja i tjelesnih simptoma
9. adolescenata. Psihologijske teme, 16, 1, 126.
10. Kaliterna Lipovan, Lj., i Prizmi-Larsen, Z. ( 2005). Kvaliteta ivljenja, ivotno
zadovoljstvo i osjeaj sree u Hrvatskoj i evropskim zemljama. http://www.fes.hr/
Ebooks/pdf/Pridruzivanje hrvatske EU_4_svezak/08.pdf
11. Kaliterna Lipovan, Lj. i Braja ganec, A. (2006). Kvaliteta ivljenja, ivotno
zadovoljstvo i srea osoba koje profesionalno pomau drugima. Drutvena istraivanja, 15, 45, 8485, 713728.
12. King, L. A., & Napa, C.K. (1998). What Makes a Life Good? Journal of Personality and Social Psychology, 75, 156165.
13. Lei-Toevski, D. i sar. (2001). Stres i telesne bolesti. Psihijatrija danas, 33,
34, 149173.
14. Loven, A. (1991). Zadovoljstvo-kreativni pristup ivotu. Beograd : Beta.
15. Mari, J. ( 2005). Klinika psihijatrija. Beograd : Megraf.
16. Pavot, W., & Diener, E., (1993). Review of the Satisfaction With Life Scale.
17. Psychological Assesmen, 5, 2, 164172.
18. Penezi, Z. (2006). Zadovoljstvo ivotom u adolescentnom i odraslom dobu.
Drutvena istraivanja, 15, 45, 8485, 643669.
19. Reis, H. T., Sheldon, K. M., Gable, S. L., Roscoe, J., & Ryan, R. M. (2000). Daily
Well-Being: The Role of Autonomy, Competence and Relatedness. Personality
and Social Psychology Bulletin, 26, 4, 419-435.
20. Rijavec, M. i Miljkovi, D. (2006). Pozitivna psihologija-psihologija ije je vreme (ponovo) dolo. Drutvena istraivanja , 45, 848, 621641.
21. Ryan, R. M., & Deci, E. L. (2000). Self-Determination Theory and the Facilitation of Intrinsic Motivation, Social Development, and Well-Being. American
Psychologist, 55, 1, 6878.
22. Sheldon, K. M., & Elliot, A. J. (1999). Goal striving, need satisfaction,
23. and longitudinal well-being: The self-concordance model. Journal of
24. Personality and Social Psychology, 76, 482497.
25. Sheldon, K. M., & Elliot, A. J. (2004). Self-Concordance and subjective
26. Well-being in four cultures. Journal of Cross-cultural Psychology, 35, 2, 209
223.
27. Tucak, I., i Neki, M. (2006). Neke odrednice zadovoljstva zdravljem odraslih.
Med Jad, 36, 34, 7382.
28. Zori, D. Bjelica, A., i Kovaevi-Petljanski, V. (2003). Psihosomatika-koncept,
istorijat, savrameni trendovi. Aktuelnosti iz neurologije, psihijatrije i graninih
podruja, XI, 2, 7175.
123
LIFE SATISFACTION, BASIC PSICHOLOGICAL NEEDS GRATIFY

AND PSICHOSOMATIC MANIFESTATION PROPENSITY
Abstract
For a long time, researches overall feeling of subjective well- being, delt with
the variables that are not actually associated with happiness. When we are asking
people how to leave happy and designed life, they are spontaneously speaking about
their desires, goals and plans. The level to achieve the important goals, needs and
desires defines a persons happiness. Psichological needs are in the middle of the goal
setting and performance in meeting those needs, determines our life goals. According
to the Self-determination theory, wich is located in the hearth of this research, feeling
of well-being depends on the satisfaction of psychological needs ( Deci & Ryan,
2000 ). Numerous studies have shown that negative emotions are the main factors of
psychosomatic manifestation, and this one and numerous of other studies have inspired
this research to show what lies in the basis of satisfaction with life, how important is
the fulfillment of basic psychological needs and how it influence the general feeling
of well- being. On the other hand, this research shows what brings the presence of
negative emotions and what will happen if the needs are not met.
Key words: Life satisfaction, well-being, psychological needs, psychosomathics
124
humora i strategija prevladavanja

Povezanost
Vol. 8, Nokod
10,studenata
2011 . 125134
Milena Beli
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar
Aleksandar Anelkovi
Univerzitet u Niu
Doktorske studije
UDK 159.942.3
159.942.53

: 25. 01. 2011.
POVEZANOST HUMORA I STRATEGIJA

PREVLADAVANJA KOD STUDENATA
Apstrakt
Cilj ovog rada je ispitivanje poveznosti humora sa strategijama prevladavanja
kod studenata. U savremenom dobu koje se karakterie kao veoma stresno adaptivno
prevladavanje je jedna od najvanijih vetina. S druge strane, pokret pozitivne
psihologije istie humor kao uslov za kvalitetan i sadrajan ivot. S obzirom na znaaj
koje ove komponente imaju u ljudskom ivotu vano je ispitati i njihovu meusobnu
povezanost. Uzorak istraivanja ini 79 studenata. Korieni instrumenti su Skala za
ispitivanje humora (STCI-T) i Test za ispitivanje strategija prevladavanja (COPE).
Rezultati sprovedenog istraivanja pokazuju postojanje povezanost humora i strategija
prevladavanja.
Kljune rei: Humor, mehanizmi prevladavanja
Teorijski okvir
U savremenim uslovima ivljenja ovek je vie nego ikada izloen stresu. Savremen nain ivota esto podrazumeva siromatvo, ratove, prirodne katastrofe, naporan rad, bolesti, uestali broj razvoda, takmiarsko drutvo, sloene meuljudske
odnose, brz tempo ivota, te je ovek u stalnoj borbi protiv stresa i njegovih brojnih
posledica.
ini se da je stres neizbean. Postavlja se pitanje koji je najbolji mehanizam
prevladavanja stresnih situacija.
Strategije prevladavanja mogu biti iroko definisane kao nain na koji se individue trude da savladaju problem ili nain na koji individue postupaju sa emocijama koje se javljaju kao reakcija na problem. Iskustva sa stresnim dogaajima
esto su van nae kontrole, ali nain na koji emo se boriti sa stresorom je pod
naom kontrolom. Lazarus i Folkman (Lazarus i Folkman, 1984) su prepoznali dve
opte klase strategija prevazilaenja stresnih dogaaja. Korienje stilova prevladavavanja usmerenih na problem podrazumeva preduzimanje akcija koje su usmerene
na direktno reavanje problema. Druga opta klasa strategija prevazilaenje stresa
predstavlja strategije usmerene na emocije, to ukljuuje razmiljanje o oseanjima
i uzrocima oseanja, kao i proces prepisivanje krivice sebi ili drugima. Lazarus i
Folkman su otkrili razliite stilove prevazilaenje usmerenih na emocije, ukljuu125
Milena Beli, Aleksandar Anelkovi
jui odvraanje sebe od problema i traenje utehe udruivanjem sa drugim ljudima.

Dalja istraivanja strategija prevladavanja su pokazala da se stilovi prevladavanja
usmereni na emocije moraju razlikovati od druge forme maladaptivnih stilova, tzv.
izbegavajui stil prevladavanja (Endler i sar., 2000). Ovaj stil podrazumeva razliite
forme distanciranja od problema ili traganje za drutvom u cilju zaokupljanja.
Carver, Scheier i Weintraub (Carver i sar., 1989) pokuali su da pronau razlike izmeu strategija prevladavanja i strategija usmerenih na emocije. Njihov COPE inventar
sadri 15 subskala koje opisuju petnaest razliitih strategija suoavanja sa stresnim dogaajima. Aktivno prevladavanje je proces preduzimanja aktivnih koraka u pokuaju da se
izbegne stresor ili ublai efekat stresa. Aktivno prevladavanje ukljuuje pokretanje direktne akcije, poveavanje napora, i savladavanje problema postepeno. Planiranj obuhvata
pravljenje strategija delovanja, razmiljanje o koracima koji e se preduzimati i nainima
suoavanja sa stresom. Jasno je da su ove aktivnosti direktno usmerene na problem, ali se
konceptualno razlikuju od aktivnog prevladavanja zbog izostanka same akcije usmerene
na problem. Suzbijanje konkurentskih aktivnosti predstavlja stavljanje na stranu svih aktivnosti koje mogu da remete usredsredsreenost na problem, nedoputanje osobe da se
bilo ime zaokupi ili zanima dok ne rei problem. Uzdravanje predstavlja uzdravanje
od regovanja dok se ne stvori bolja prilika za reagovanje, ili neregovanje prevremeno.
Upotreba instrumentalne socijalne podrke podrazumeva traenje saveta, informacije ili
pomoi od drugih ljudi. Potraga za emotivnom socijalnom podrkom predstavlja traganje za moralnom podrkom, razumevanjem i saoseanjem od strane okoline. Ventilacija
oseanja podrazumeva zaokupljanje vlastitim emocijama u situaciji stresa i slobodno
pokazivanje emocija. Ova strategija prevladavanja ponekad moe biti funkcionalna, na
primer u situacijama gubitka. Bihejvioralna distrakcija je tendencija odustajanja u borbi
protiv stresora. Bihejvioralno povlaenje moe se opisti izrazom bespomonost. Mentalno povlaenje je varijacija povlaenja u ponaanju. Mentalno povlaenje obuhvata
iroki spektar aktivnosti koje slue odvraanju osobe od problema, ili akcije usmerene
na problem. Ova strategija podrazumeva bavljenje aktivnostima koje spreavaju um da
misli o problemu, dnevno sanjarenje, beanje u san i predugo gledanje TV. Pozitivna reinterpretacija i razvoj predstavlja usmerenje na emocije pre nego stresan dogaaj. Jasno
je da vrednost ove tendencije nije ograniena na redukovanje distresa. Meutim, oblikovanje situacije u pozitivnom kontekstu moe dati snagu osobi da deluje direktno na
problem. Poricanje utori definiu kao odbijanje da se poveruje da stresor postoji, ili pokuaj ponaanja kao da stresor nije realan. Prihvatanje je ponaanje u situaciji stresa koje
se karakterie pomirenou sa okolnostima. Moe biti funkcionalan proces ukoliko slui
osobi da realno sagleda situaciju kako bi se izborila sa njom. Okretanje religiji prema reima autora predstavlja optu tendenciju okretanja religiji u stresnim situacijama. Humor
je tendencija u ponaanju koja se odlikuje zbijanjem ala na raun stresne situacije koja
se deava. Zloupotreba supstanci predstavlja strategiju prevladavanja koju karakterie
tendencija uzimanja alkohola i razliitih droga kao nain da se smanji doivljaj stresa
izazvan stresnom situacijom ili pokuaj da se ne misli na stresan dogaaj.
Uzimajui u obzir da su prilikom suoavanja sa stresnim situacijama situacioni
faktori vani i uzimajui u obzir injenicu da je prilino oigledno da razliiti problemi zahtevaju razliite reakcije, postavlja se pitanje da li faktori linosti imaju ulogu
u strategijama prevladavanja. Konkretno, postavlja se pitanje da li humor (Ruch i
Carrell, 1998), odnosno njegova temperamentalna osnova u vidu crte veselosti, ozbiljnosti i loeg raspoloenja, ima ulogu u strategijama prevazilaenja problema.
126
Povezanost humora i strategija prevladavanja kod studenata
Svakodnevna zapaanja ukazuju da postoje trajne individualne razlike u pogledu humora. Pojedini ljudi su spremniji da se ale i smeju due i intezivnije od drugih
ljudi. Svakodnevni govor sadri brojne imenice (vragolan, cinik), prideve (humoristian, duhovit) i glagole (aliti se, zafrkavati se) koji opisuju osobu sklonu humoru.
Za potpunije razumevanje humora (kao i za uspeno eksperimentisanje) neophodno je napraviti razliku izmeu pojmova crte i raspoloenja (stanja), kao i izmeu
ponaanja i dela. Crte su relativno stabilne tokom vremena i konzistentne u razliitim situacijama. Crte mogu prediktovati humoristino raspoloenje i humoristino
ponaanje; npr. osoba sa izraenom crtom humora moe brzo razviti kod sebe dobro
raspoloenje kada se pridrui grupi veselih ljudi. Stanja su kraeg trajanja, variraju u
intezitetu i javljanju odgovora na izazivajue stimuluse. U sluaju homogenosti crte
i stanja, crta se moe posmatrati kao proseno stanje.
Pristup Ruch-a i kolega (Ruch i sar., 1997) humoru kao odlici temperamenta,
zasnovan je na premisi da su afektivne i mentalne osnove humora univerzalne, a da
jedino manifestacije humora mogu varirati kroz kulturu i vreme. S obzirom na to da
humor nije jednodimenzionalan ili unipolaran, i da pokriva afektivne i kognitivne
elemente, autori su postulirali da su veselost, ozbiljnost i loe raspoloenje crte koje
formiraju bazu temperamenta za humor. Za merenje afektivne osnove humora autori
su konstruisali set upitnika STCI-ST (State-Trait-Cheerfulness-Inventory StateTrait), koji ima vie verzija za merenje afektivnog stanja i afektivnih crta.
Operacionalna definicija crta (Ruch i sar., 1997) koje ine afektivnu osnovu
humora je izraena pomou aspekata. Crta veselosti, koja se na upitniku meri preko skale CH (cheerfulness veselost), sastoji se od sledeih 5 aspekata: preteno
veselog raspoloenja, niskog praga za osmehivanje i smejanje, sloenog pogleda
na nepovoljne ivotne okolnosti, velikog broja izazivaa veselosti i smeha, i naelno veselog stila interakcije. Crta ozbiljnost, koja se na upitniku meri preko skale
SE (seriousness ozbiljnost) se sastoji od sledeih 6 aspekata: preteno ozbiljnog
stanja, percepcije svakodnevnih doivljaja kao vanih i vrednih temeljnog razmatranja (umesto povrnog tretiranja), sklonosti ka dugoronom planiranju i postavljanju dugoronih ciljeva, tenje ka aktivnostima koje se mogu opravdati konkretnim,
raconalnim razlozima, sklonosti ka trezvenoj komunikaciji koja je orijentisana na
cilj, i beshumornim stavom prema ponaanju, osobama, stimulusima, situacijama
i aktivnostima vezanim za veselost. Crta loe raspoloenje, koja se na upitniku meri
preko skale BM (bad mood loe raspoloenje), u osnovi je sastavljena od tri pretena raspoloenja i njima odgovarajuih ponaanja. To su opte loe raspoloenje,
tuga i razdraljivost ili iritabilnost. Preostala dva aspekta su povezana sa tunim ili
razdraljivim ponaanjem u situacijama koje izazivaju veselost, sa stavovima prema
takvim situacijama, objektima ili osobama. Autori koncepta i upitnika (Ruch i sar.,
1997) sklonost ka humoru definiu kao visok skor na skali CH (cheerfulness veselost) i niske skorove na skali SE (seriousness ozbiljnost) i BM (bad mood loe
raspoloenje).
Postavlja se pitanje koliki je znaaj humora u svakodnevnom ivotu oveka.
U poslednje vreme pokret pozitivne psihologije istie znaaj humora kao uslov za
kvalitetan ivot. I svakodnevno iskustvo potvruje da ljudi koji su skloni humoru
drugaije postupaju prema razliitim ivotnim situacijama, te je znaajno ustnoviti
na koji nain je humor povezan sa strategijom prevladavanja stresa.
127
Metodoloki deo istraivanja

Problem istraivanja
Problem istraivanja predstavlja ispitivanje povezanosti humora i strategija
prevladavanja.
Ciljevi istraivanja
Opti cilj istraivanja
Ispitati da li postoji statistiki znaajna korelacija izmeu humora i strategija
prevladavanja.
Specifini ciljevi istraivanja
Ispitati da li postoji statistiki znaajna korelacija izmeu:
crte veselosti i strategija prevladavanja;
crte ozbiljnosti i strategija prevladavanja;
crte loeg raspoloenja i strategija prevladavanja.
Instrumenti
Inventar za ispitivanje humora: STCI-T<106i> (Ruch, W., Khler, G. & van
Thriel, C., 1997) jedan je od inventara za ispitivanje crta koje ine afektivnu osnovu
humora. Inventar STCI-T<106i> predstavlja internacionalnu verziju upitnika i sastoji se od 106 stavki koje su podeljene u tri skale: CH (cheerfulness veselost), SE
(seriousness ozbiljnost) i BM (bad mood loe raspoloenje). Koeficijent pouzdanosti skala upitnika STCI-T<106i>, procenjen na uzorku ispitanika iz ovog istraivanja, za skale CH je (cheerfulness veselost) i BM (bad mood loe raspoloenje)
0,95, a za skalu SE (seriousness ozbiljnost) 0,89.
Test za ispitivanje strategija prevladavanja: COPE (Carver, C. S., Scheier, M.
F., & Weintraub, J. K., 1989) sadri 15 subskala sa po etiri ajtema, ukupno 60 ajtema. Odgovori ispitanika se belee na etvorostepenoj skali (1uopte ne; 4veoma).
Koeficijenti pouzdanosti, procenjen na uzorku ispitanika iz ovog istraivanja, kreu
se od 0,35 za skalu Uzdravanje do 0,91 za skalu Okretanje religiji.
Uzorak ispitanika
Uzorak istraivanja inilo je 79 studenata Dravnog Univerziteta u Novom Pazaru,
studijskih programa za Psihologiju i Ekonomiju. Uzorak je obuhvatio 38 studenata mukog
pola (48,1%) i 41 studenta enskog pola (51,9%). Od 79 ispitanih studenata, 40 (50,6%)
je roeno u periodu 198687, a 39 (49,4%) u periodu 198889. godine. Po studijskoj grupi studenti su podeljeni u dve grupe, 39 (49,4%) je sa studijske grupe Psihologija, a 40
(50,6%) sa studijske grupe Ekonomija. Sa studijske grupe Psihologija u uzorak je ulo 18
studenata mukog pola (46,1%) i 21 student enskog pola (53,9%), a sa studijske grupe
Ekonomija je u uzorak ulo po 20 studenata mukog i enskog pola (50%).
Rezultati istraivanja
Na poetku prikaza rezltata nalaze se rezultati koji se odnose na izraenost
skala upitnika na celom uzorku. U Tabeli 1 prikazan je stepen izraenosti skala upitnika STCI-T<106i> na celom uzorku.
128
Tabela 1. Stepen izraenosti skala upitnika STCI-T<106i> na celom uzorku.

Skala
CH
SE
BM
N
79
79
79
Min
60
73
33
Max
147
137
112
AS
119,86
100,67
60,29
SD
18,67
15,17
19,04
U Tabeli 2 prikazan je stepen izraenosti skala upitnika COPE na celom uzorku.

Tabela 2. Stepen izraenosti skala upitnika COPE na celom uzorku.
Skale
Min
Max
AS
Pozitivna reinterpretacija i razvoj

Mentalno odvajanje
Fokusiranje na emocije i ventiliranje emocija
Korienje praktine socijalne podrke
Aktivno reavanje problema
Poricanje
Religiozno prevladavanje
Humor
Bihejvioralno odvajanje
Uzdravanje od aktivnosti
Korienje emocionalne socijalne podrke
Upotreba supstanci
Prihvatanje situacije
Potiskivanje konkurentnih aktivnosti
Planiranje
79
79
79
79
79
79
79
79
79
79
79
79
79
79
79
8
4
4
4
8
4
4
4
4
5
4
4
4
5
7
16
15
16
16
16
13
16
16
11
16
16
16
16
16
16
13,29
9,23
10,52
11,99
13,11
6,78
12,34
7,92
6,24
10,32
11,56
4,84
11,43
11,27
13,23
Imajui u vidu opti cilj, kao i specifine ciljeve ispitane su korelacije izmeu
tri crte linosti (crta veselosti, crta ozbiljnosti i crta loeg raspoloenja) koje ine
afektivnu osnovu humora i 15 strategija prevladavanja. Kao mera povezanosti
korien je Pirsonov koeficijent korelacije.
Povezanost crte veselosti i strategija prevladavanja
U Tabeli 3 su prikazani podaci o povezanosti izmeu crte veselosti i strategija
prevladavanja. Moe se videti da crta veselosti statistiki znaajno korelira sa
strategijama prevladavanja: Pozitivna reinterpretacija i razvoj (0,418), Fokusiranje
na emocije i ventiliranje emocija (0,244), Korienje praktine socijalne podrke
(0,321), Aktivno reavanje problema (0,252), Religiozno prevladavanje (0,320),
Korienje emocionalne socijalne podrke (0,436) i Planiranje (0,224).
Tabela 3. Korelacija izmedju crte veselosti i strategija prevladavanja.
Strategije prevladavanja
Mentalno odvajanje
Poricanje
Crta veselosti
Pirs. kor.
Sig
0,418**
0,000
0,056
0,626
0,244*
0,030
0,321**
0,004
0,252*
0,025
0,014
0,900
129

Humor
Upotreba supstanci
Planiranje
0,320**
0,133
-0,024
0,119
0,436**
-0,084
0,076
0,153
0,224*
0,004
0,242
0,832
0,298
0,000
0,459
0,506
0,177
0,047
* Znaajnost na nivou 0,05.

** Znaajnost na nivou 0,01.
Povezanost crte ozbiljnosti i strategija prevladavanja
Iz Tabele 4 vidimo da crta ozbiljnosti statistiki znaajno korelira sa
strategijama prevladavanja: Religiozno prevladavanje (0,251), Potiskivanje
konkurentnih aktivnosti (0,383), Planiranje (0,307).
Tabela 4. Korelacija izmedju crte ozbiljnosti i strategija prevladavanja.
Crta ozbiljnosti
Pirs. kor.
Sig
0,179
0,115
Mentalno odvajanje
0,119
0,294
0,135
0,237
0,116
0,308
0,170
0,133
Poricanje
0,148
0,194
0,251*
0,026
Humor
-0,057
0,621
-0,073
0,520
0,211
0,063
-0,008
0,941
Upotreba supstanci
-0,034
0,765
0,117
0,305
0,383**
0,000
Planiranje
0,307**
0,006

Povezanost crte loeg raspoloenja i strategija prevladavanja
Iz Tabele 5 moemo videti da crta loeg raspoloenja statistiki znaajno korelira
sa strategijama prevladavanja: Mentalno odvajanje (0,299), Fokusiranje na emocije
i ventiliranje emocija (0,294), Poricanje (0,443), Bihejvioralno odvajanje (0,306); a
negativno korelira sa strategijama prevladavanja: Pozitivna reinterpretacija i razvoj
(-0,319), Aktivno reavanje problema (-0,235),
130

Tabela 5. Korelacija izmedju crte loeg raspoloenja i strategija prevladavanja.
Crta loeg raspoloenja
Pirs. kor.
Sig
-0,319**
0,004
Mentalno odvajanje
0,299**
0,008
0,294**
0,009
-0,115
0,312
-0,235*
0,037
Poricanje
0,443**
0,000
0,013
0,912
Humor
0,053
0,641
0,306**
0,006
0,072
0,189
-0,007
0,948
Upotreba supstanci
0,169
0,136
-0,050
0,661
0,213
0,060
Planiranje
-0,218
0,053

Diskusija rezultata istraivanja

Povezanost crte veselosti i strategija prevladavanja
Najvia statistiki znaajna korelacija je izmeu crte veselosti i strategije
Korienje emocionalne socijalne podrke (0,436), zatim slede korelacije sa
strategijama Pozitivna reinterpretacija i razvoj (0,418), Korienje praktine
socijalne podrke (0,321), Religiozno prevladavanje (0,320), Aktivno reavanje
problema (0,252), Fokusiranje na emocije i ventiliranje emocija (0,244) i Planiranje
(0,224).
Korienje emocionalne socijalne podrke i Korienje praktine socijalne
podrke. Visoka korelacija crte veselosti sa ova dve socijalno orijentisane strategije
ne iznenauje, pre svega, zbog toga to vesele osobe privlae vie panje i karakterie
ih ira socijalna mrea, pa je visoka pozitivna korelacija sa korienjem emocionalne
socijalne podrke oekivana. Kako su ove osobe okruene veim brojem ljudi
sasvim je opravdano oekivati da pri reavanju problema poseu i za praktinim
vidom socijalne podrke.
Pozitivna reinterpretacija i razvoj. Ova visoka korelacija nimalo ne iznenauje jer
crta veselosti u sebi sadri sposobnost da se problemi posmatraju u pozitivnom kontekstu,
a ivotne potekoe prevazilaze s vedrinom (Reavam ak i teke situacije s vedrinom).
Ova sposobnost je ujedno i osnova strategije pozitivne reinterpretacije i razvoja.
Religiozno prevladavanje. Jedno od moguih objanjenja ove korelacije bilo
bi vezano za pojam bezbrinosti. Osobe sa povienom crtom veselosti izjavljuju da
kroz ivot prolaze bezbrino (Prolazim kroz ivot bez brige; Moj nain ivota se
moe opisati kao pozitivan i bezbrian), to bi ujedno mogla biti i osnovna dobit od
oslanjanja na viu, sveproimajuu silu kakva je Bog.
131
Planiranje i Aktivno reavanje problema su strategije koje su direktno usmerene

na problem. Imajui u vidu da osobe sa visokim skorom na skali veselosti ak i u
nevoljama uoavaju pozitivne aspekte (Ispostavi se da veina problema nije tako
strana, onda kada se razmotre mirno i staloeno; Mnoge nevolje svakodnevnog
ivota imaju svoje pozitivne strane) oekivano je da biraju strategije koje su
usmerene na problem, a ne one kojim e umanjiti njegov znaaj ili ga izbegavati.
Fokusiranje na emocije i ventiliranje emocija. Sutina ovog mehanizma je u
uoavanju i izraavanju sopstvenih emocija u trenucima stresa (Putam svoja oseanja
napolje). Za osobe sa povienom crtom veselosti je karakteristine da u susretu sa
stresnom situacijom reaguju pozitivno (Iskustvo je pokazalo da je poslovica: Smeh
je najbolji lek stvarno istinita; Reavam ak i teke situacije s vedrinom). Ove
emocije su socijalno prihvatljive, pa je oekivano da osobe sa povienom crtom
veselosti koriste ovu strategiju, odnosno da slobodno izraavaju svoje emocije.
Povezanost crte ozbiljnosti i strategija prevladavanja
Najvia dobijena statistiki znaajna korelacija je sa strategijom Potiskivanje
konkurentnih aktivnosti (0,383)**, zatim sa strategijom Planiranje (0,307)** i na
kraju Religiozno prevladavanje (0,251)* .
Potiskivanje konkurentnih aktivnosti. Na visoku korelacija izmeu ove dve
varijable upuuje i slian sadraj stavki kojima se u upitnicima one ispituju. Tako
se u upitniku STCI-T nalazi stavka: Jedan od mojih principa je: Prvo posao, zatim
igra; a u upitniku COPE: Ostavljam sa strane druge aktivnosti jer elim da se
koncentriem na ovaj problem. Iz ovog primera se vidi da osobe sa visokom crtom
ozbiljnosti kao svoj osnovni princip upravo imaju stav koji se nalazi u osnovi
strategije potiskivanja konkurentnih aktivnosti.
Planiranje. Osobe sa visokom crtom ozbiljnosti karakterie racionalnost,
promiljenost, planiranje aktivnosti do detalja (Planiram aktivnosti i donosim
odluke tako da mi budu od koristi na dui rok). Ove osobine su upravo taka dodira
(ili oslonca) sa strategijom planiranja aktivnosti.
Religiozno prevladavanje je strategija u ijoj osnovi stoji vera u Boga i
religiozna ubeenja. Visok rezultat na crti ozbiljnosti ukazuje na zaokupljenost ovih
osoba vanim i dubokim temama (Dajem prednost onim razgovorima koji su
duboki i na ozbiljne teme; Ja sam ozbiljna osoba) kakve su religioznost i vera.
Povezanost crte loeg raspoloenja i strategija prevladavanja
Najvia dobijena statistiki znaajna korelacija je sa strategijom Poricanje
(0,443)**, zatim negativna korelacija sa strategijom Pozitivna reinterpretacija i
razvoj (-0,319)**, potom Bihejvioralno odvajanje (0,306)**, Mentalno odvajanje
(0,299)**, Fokusiranje na emocije i ventiliranje emocija (0,294)** i na kraju
negativna korelacija strategijom Aktivno reavanje problema (-0,235)*.
Poricanje i Mentalno odvajanje. Visok rezultat na crti loeg raspoloenja
upuuje na osobu koja je sklona oekivanju loih ishoda i koja se lako uznemiri
(Neke uznemirujue okolnosti mogu da mi pokvare raspoloenje na due vreme),
tako da u nameri da izbegnu dugotrajno loe raspoloenje oekivano je da se
opredeljuju za strategiju prevladavanja kakva je poricanje, kojom se negira da se
stresni dogaaj uopte i desio. U sadrajnom smislu ovoj strategiji je jako bliska
strategija mentalnog odvajanja koja predstavlja set mera kojima se neprijatni dogaaj
udaljava iz fokusa panje.
132
Strategija Pozitivne reinterpretacije podrazumeva sklonost ka pronalaenju

pozitivnih aspekata stresne situacije, a crta loeg raspoloenja obuhvata potpuno suprotnu sklonost ka oekivanju loeg ishoda. Ova strategija prevladavanja ima visoku statiki znaajnu pozitivnu korelaciju sa crtom veselosti (videti: Povezanost crte
veselosti i strategija prevladavanja), i imajui u vidu taj rezultat visoka negativna
korelacija sa crtom loeg raspoloenja je potpuno logina.
Bihejvioralno odvajanje. Crta loeg raspoloenja u susretu sa stresom vodi ka
depresivnom odgovoru koji karakterie manjak energije, volje, dugotrajne negativne
emocije. Ovo je upravo i osnova strategije bihejvioralnog odvajanja to moe da
se vidi iz jedne tipine stavke u upitniku COPE: Priznajem sebi da ne mogu da se
nosim s tim i prestajem da pokuavam.
Fokusiranje na emocije i ventiliranje emocija. S obzirom da su osobe sa visokim skorom na crti loeg raspoloenja sklone lakom javljanju i dugom trajanju
negativnih emocija sasvim je oekivana njihova potreba da dosta vremena posveuju
tim emocijama i njihovom ventiliranju.
Aktivno reavanje problema. Loe raspoloenje je crta koja osobi kod koje je
izraena oduzima mnogo energije u naporima da izae na kraj sa negativnim emocijama koje se lako raaju i teko prolaze. Iz tog razloga ovim osobama ostaje malo
energije koju bi investirale u aktivnosti za reavanje problema, stoga je za ove osobe
karakteristina stavka sa upitnika COPE: Jednostavno diem ruke od pokuavanja
da dostignem svoj cilj.
Zakljuak
Imajui u vidu cilj istraivanja, a to je da se utvrdi da li postoji korelacija izmeu humora i strategija prevladavanja, mogli bi smo da postavimo praktino pitanje:
koje su karakteristine strategije prevladavanja kod osoba koje imaju izraen smisao
za humor, a koje kod osoba sa niskim smislom za humor.
Autori upitnika STCI-T koji je korien u ovom istraivanju izraen smisao za
humor posmatraju kao izraenu crtu veselosti i snienu crtu ozbiljnosti i crtu loeg
raspoloenja. Imajui na umu ovu definiciju smisla za humor mogue je izdvojiti
strategije koje su tipine za osobe sa izraenim smislom za humor i to bi bile one
strategije koje imaju visoke korelacije sa crtom veselosti, a da pritom ne koreliraju
sa druge dve crte ili imaju negativne korelacije sa njima.
Tako se moe zakljuiti da su za osobe sa izraenim smislom za humor karakteristine strategije prevladavanja: Korienje emocionalne socijalne podrke,
Pozitivna reinterpretacija i razvoj, Korienje praktine socijalne podrke i Aktivno
reavanje problema.
Sa druge strane, za osobe sa niskim smislom za humor, a to su one koje imaju
pre svega visok skor na crti loeg raspoloenja i nizak skor na crti veselosti, karakteristine su one strategije prevladavanja koje su u visokoj korelaciji sa crtom loeg
raspoloenja, a ne koreliraju ili su u negativnoj korelaciji sa crtom veselosti.
Karakteristine strategije prevladavanja za osobe sa niskim smislom za humor,
prema gore navedenim kriterijumima, bile bi Poricanje, Bihejvioralno odvajanje i
Mentalno odvajanje.
Ovaj nalaz je blizak zdravorazumskom zakljuku. A sa praktine strane ukazuje nam na to da, iako ne postoji a pripori podela na adaptivne i maladaptivne strategije, osobe sa izraenim smislom za humor koriste one strategije koje manje troe
resurse organizma i vode direktnijem reavanju problema.
133
Literatura
1. Ben-Portah, Y.S., & Tellegen, A. (1990). A place for traits in stress research.
Psychological Enquiry, 1, 14-40.
2. Carver, C. S., Scheier, M. F., & Weintraub, J. K. (1989). Assessing coping
strategies: A theoretically based approach., Journal of Personality and Social
Psychology, 56. 267-283.
3. Endler, N. S., Speer, R., Johnson, J. M., & Flett, G. L. (2000). Controllability,
coping, efficacy, and distress. European Journal of Personality, 14. 245-264.
4. Lazarus, R. S., & Folkman, S. (1984). Stress, appraisal, and coping. New York:
Springer
5. McCrae, R.R. (1984). Situational determinants of coping responses: Loss, threat, and challenge. Journal of Personality and Social Psychology, 46. 919-928.
6. Ruch, W., & Carrell, A. (1998). Trait cheerfulness and the sense of humor. Personality and Individual Differences, 24. 551-558.
7. Ruch, W., Khler, G. & van Thriel, C. (1997). To be in good or bad humor: Construction of the state form of the State-Trait-Cheerfulness-Inventory STCI.
Personality and Individual Differences, 22. 477-491.
8. Sommer, K. & Ruch, W. (2009). Cheerfulness. In S. J. Lopez (Ed.), The
encyclopedia of positive psychology (Vol. I). Chichester, UK: John Wiley &
Sons, 144-148.
9. Zotovi, M. (2004). Prevladavanje stresa: konceptualna i teorijska pitanja sa stanovita transakcionistike teorije. Psihologija, vol. 37. str. 5-32.
RELATIONS BETWEEN HUMOR AND COPING

MECHANISMS IN STUDENTS
Abstract
The goal of this study was to explore correlations between humor and coping
mechanisms on a sample of students. In modern times, which are characterized as very
stressful, adaptive overcoming is one of the most important skills. On the other hand,
the positive psychology movement emphasizes humor as a condition for a quality and
content life. Considering the importance that these components have in human life,
it is necessary to examine their interconnection. The study sample consisted of 79
students. Instruments used were the State-Trait-Cheerfulness-Inventory (STCI-T) and
a Test for examining coping strategies (COPE). The results of conducted study indicate
correlation between humor and coping mechanisms.
Keywords: Humor, coping strategies
134
u doivljaju kvaliteta braka partnera

stepena...
Razlike

Vol. 8,razliitog
No 10, 2011
. 135151
Milica Toi*
UDK 316.811 / .815:159.9.072

: 18. 10. 2011.
Univerzitet u Niu
Doktorske studije
RAZLIKE U DOIVLJAJU KVALITETA BRAKA PARTNERA

RAZLIITOG STEPENA OBRAZOVANJA, RADNOG I
FINANSIJSKOG STATUSA1
Apstrakt
Problem istraivanja je ispitivanje razlika u doivljaju kvaliteta braka partnera
razliitog stepena obrazovanja, radnog i finansijskog statusa. Uzorak istraivanja je
prigodan i sastavljen od 400 branih partnera, tj. 200 branih parova. Podaci o obrazovanju, radnom i finansijskom statusu prikupljeni su upitnikom o sociodemografskim
varijablama sainjenim za potrebe istraivanja, dok je kvalitet braka operacionalizovan skalom uzajamne brane prilagoenosti DAS (Dyadic Adjustment Scale, Spanier, 1979). Rezultati pokazuju da nema razlike u doivljaju kvaliteta braka zavisno
od obrazovanja branih partnera. ak ni velike razlike u stepenu obrazovanja izmeu
partnera ne dovode do razlika u doivljaju kvaliteta braka. Kada je re o zaposlenosti
branih partnera rezultati pokazuju da su nezaposlene ene zadovoljnije u braku, dok
kod mukaraca nema razlike u doivljaju kvaliteta braka zavisno od vlastitog radnog
statusa. Meutim, u dijadama u kojima radi ena a mu je nezaposlen nii je doivljaj
kvaliteta braka partnera. Na kraju, penzioneri imaju znaajno nii doivljaj kvaliteta
braka u odnosu na sve ostale ispitanike. Pored podele rada na poslu i podela rada u domainstvu znaajna je za percepciju kvaliteta branih odnosa, te je kvalitet braka vii
kod partnera koji podelu kunih poslova percipiraju kao pravednu i koji su zadovoljni
ueem partnera u kunim poslovima. Na kraju, ekonomski stres dovodi do razlika
u doivljaju kvaliteta branih odnosa jer partneri koji smatraju da nemaju dovoljno
novca za svoje potrebe imaju znaajno nii procenjeni kvalitet braka. Sa druge strane,
visoki prihodi takoe mogu voditi do razlika jer smanjuju koheziju i slaganje partnera.
Uvod
Brak je pored srodstva jedna od najstarijih univerzalnih ustanova u ljudskoj
zajednici i podrazumeva drutvenu, versku i zakonsku zajednicu mua i ene, uz
imanje u vidu savremenih promena u formalno-pravnom izjednaavanju brane i
vanbrane veze, kao i tendencije legalizacije brakova istog pola u nekim razvijenim
zemljama Zapada (Mili, 2001). Brak je osnovan od strane ljudskog drutva s ciljem
da kontrolie i regulie seksualni ivot ljudskog bica i podrazumeva drutveno odobrenu seksualnu i ekonomsku uniju izmeu ene i mukarca, i drutveno odobren
1
Rad nastao u okviru rada na projektu br. 179002 koji finansijski podrava Ministarstvo
prosvete i nauke.
* Stipendista Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, angaovana na naunoistraivakom projektu broj 179002, koji finansijski podrava Ministarstvo prosvete i nauke.
135
Milica Toi
nain stvaranja porodice (prema Ubesekera i Jiagiang, 2008). I ne samo da predstavlja osnovu porodice, ve u sloenoj porodinoj dinamici, brani odnos i njegov
kvalitet nastavlja da bude jezgro porodice i kljuni element u odreivanju kvaliteta
porodinog ivota (Pimentel, 2000).
Kvalitet braka je vana tema sociologije i psihologije, budui da su uzroci kvaliteta branih odnosa mnogostruki, a posledice vane i za brane partnere, decu, kao
i za drutvo u najirem smislu. Prouavanje literature otkriva vei broj raznovrsnih
pristupa definisanju i merenju koncepta kvaliteta braka. Prvobitno se kvalitet branih
odnosa shvatao iskljuivo kao zadovoljstvo u braku. Po ovom shvatanju, kvalitet
braka je subjektivni oseaj sree i zadovoljstva koji doivljava partner u interakciji
sa drugim partnerom. Kao odgovor na ozbiljne kritike ovakvog odreenja, Spanier
(Spanier, 1976) kvalitet branih odnosa definie na nov nain, kao meusobnu prilagoenost branih partnera. Meutim, ni ovo odreenje nije bez nedostataka, a glavni
nedostatak se nalazi u injenici da prilagoenost predstavlja samo jedan aspekt ili
preduslov za kvalitet branih odnosa i da je kvalitet braka iri pojam koji obuhvata
prilagoenost, ali i druge dimenzije. Konano, trei pravac u odreenju kvaliteta braka i nov nain ispitivanja pokuavaju objediniti prethodna dva, te se kvalitet braka
definie kao partnerova procena kvaliteta branih odnosa (Norton, 1983), a pri oceni
partneri procjenjuju i opti kvalitet partnerskih odnosa i kvalitet odnosa prema nizu
pojedinanih dimenzija kao to su: komunikacije, seksualno ponaanje i slino.
Bez obzira na nain definisanja kvaliteta branih odnosa veliki se broj istraivanja bavi varijablama koje utiu na kvalitet braka. Sve te odrednice mogue je
svrstati prema razliitim teorijskim modelima iz kojih proizlaze. Obradovi i udina
Obradovi (1998) smatraju da se u najirem smislu odrednice kvaliteta branih odnosa mogu podeliti na: karakteristike branih partnera (osobine linosti, pol, obrazovanje partnera i sl.), karakterisike braka (redosled braka, trajanje i etape braka, podela kunih obaveza i moi i dr.), interpersonalne odnose u braku ili brane procese
(ljubav, vetina komunikacije, seksualni odnosi, sukobi i zlostavljanje) i ue i ire
brano okruenje (struktura porodice u detinjstvu, deca u braku, rad izvan porodice,
ekonomske i politike prilike u kojima ivi porodica i razni oblici stresa). U svakom
sluaju veliki je broj faktora koji mogu delovati na kvalitet braka, i za veinu navedenih inilaca postoje studije koje potvruju njihov znaaj.
Kada je re o obrazovanju partnera, utvrena je njegova prediktivna vrednost
za stabilnost i doivljaj kvaliteta braka (Obradovi i udina Obradovi, 1998), a nalazi su donekle kontradiktorni. U ovoj oblasti najee su raena istraivanja brane
homogenosti stepena obrazovanja, koja u obzir uzimaju istovremeno obrazovanje
oba suprunika. Nalazi ukazuju da se brani partneri vieg stepena obrazovanja rastaju ree od onih nieg stepena formalnog obrazovanja, te da se partneri podjednakog stepena obrazovanja takoe rastaju ree od partnera razliitog stepena obrazovanja. Istraivanja ove vrste uglavnom ukazuju na to da obrazovna homogamija
jeste u pozitivnoj korelaciji sa branom stabilnou (Jalovaara, 2003, Weiss i Willis,
1997, prema Kippen i Yu, 2009). Slinost u obrazovanju ukazuje na slinosti u interesovanjima, usvojenim vrednostima i interesima, i kao takva, povecava dobit od
braka (prema Lewin, 2005). Openhajmer (Oppenheimer, 1997, prema Lewin, 2005)
tvrdi da slinost suprunika po obrazovanju, a i koristi od veih prihoda, brak ini
kvalitetnijim, a ak i da simetrija u meusobnoj zavisnosti povecava dobit od braka
za oba suprunika. Slino ovome ukazuje se da heterogamija u pogledu obrazovanja
136
Razlike u doivljaju kvaliteta braka partnera razliitog stepena...
partnera ima vane konsekvence na rizik od poremeaja u braku i vei rizik od razvoda. Parovi u kojima je ena vie obrazovana od mua su posebno problematini
(Butterworth et al. 2008, prema Kippen i Yu, 2009) i imaju 28% vee anse da se
razvedu nego parovi gde su partneri istog nivoa obrazovanja. Iako manje dramatina, situacija nije bolja ni kada je suprug obrazovaniji od ene. (Tzeng, 1992, prema
Hallilan, 2000).
Sa druge strane, za obrazovanje i obrazovnu homogamiju ne moe se rei da je
garancija za srean brak i veza izmeu obrazovanja i brane stabilnosti ne moe biti
potpuno linearna. Kembel (Campbell et al., 1976, prema Hallinan, 2000) na primer,
nalazi da su osobe sa fakultetskim obrazovanjem manje zadovoljne svojim brakom
nego osobe bez visoke strune spreme. Slino, Tzeng (1992, prema Hallinan, 2000)
pokazuje da ene koje imaju najmanje srednju kolu imaju za 30% manju verovatnou da se razvedu nego ene koje imaju manje od srednjekolskog obrazovanja,
a efekat je jo vei za ene koje imaju visokokolsko obrazovanje, koje i dokazano imaju vie stope odvajanja od ena sa osnovnim obrazovanjem (Houseknecht &
Spanier, 1980, prema Larson i Holman, 1994). Naime, obrazovanje ena poboljava
njihov poloaj na tritu rada, ime se smanjuje njihova ekonomska zavisnost od
mueva, te i njihova korist od braka (Becker, 1981, prema Lewin, 2005). Takoe, visoko obrazovani parovi imaju veu verovatnou da ce imati manje definisane brane
uloge, to povecava verovatnocu nesuglasica (Becker i dr 1977, prema Kippen i Yu,
2009).
Budui da je sve do sedamdesetih godina mu bio zaduen za rad, dok je ena
bila pre svega domaica, postavlja se pitanje znaaja zaposlenosti partnera na kvalitet braka, kako partnera pojedinano, tako i razliitih kombinacija zaposlenosti mua
i ene u zajednici.
U skladu sa oekivanim, kada je suprug nezaposlen postoje nalazi o niem stepenu branog prilagoavanja, siromanijim branim komunikaciijama, kao i niem
zadovoljstvu i harmoniji u porodinim odnosima (Larson, 1984).
Sa druge strane, dramatino povecanje broja ena u radnoj snazi poslednjih
decenija izazvalo je iroko rasprostranjene kontroverze oko njenih efekta na brani
odnos. Jedna linija razmiljanja tvrdi da zaposlenost ene jeste povezana sa njenim
vecim osecanjem zadovoljstva ivotom (Hoffman, 1989, prema Rogers, 1996) to
se dalje odraava na celokupno brano i porodino funkcionisanje. Trend ka vecem
deljenju ekonomske uloge povecava moc ena u branim odnosima i moe imati za posledicu povecanje kvaliteta braka kroz unapreenje ravnopravnosti u braku
(Blumstein i Schwartz, 1983; Scanzoni 1972, 1978, prema Rogers i Amato, 2000).
Zaposlenost ena takoe moe biti pozitivna u vezi sa kvalitetom braka jer ekonomski doprinos ena smanjuje opte osecanje ekonomskog stresa za koji je pokazano
da ima konzistentne tetne efekte na interakciju branih partnera i kvalitet braka
(Voydanoff, 1990).
Druga kola smatra da postoji neto nerazdvojivo sa samom zaoslenou udatih ena to slui da destabilizuje brak. Zaposlenost ene moe da poveca brane
razdore u meri u kojoj remeti tradicionalne odnose snaga, a na osnovu muevljeve uloge kao primarnog hranioca porodice (Hood 1983, Thompson i Walker, 1989,
prema Rogers i Amato, 2000). Naime, sa zaposlenou ene kvalitet braka moe
se smanjivati zbog pada relativnog ekonomskog doprinosa mua i njegovog zadovoljstva u braku (prema Greenstein, 1995), ali i usled povecanja oseanja ena da
137
Milica Toi
su preopterecene i sukobljene sa razliitim ulogama (prema Rogers i Amato, 2000),

kao i podizanjem svesti ena o nejednakosti podele rada u domacinstvu (Booth et
al., 1984.).
S obzirom na ogromno povecanje participacije ena u radnoj snazi pitanje
podele rada u domainstvu je vana tema sociologa, posebno jer se ini da podela rada
u domacinstvu ima tendenciju da bude relativno tradicionalna, to jest, da ena obavlja
daleko veci procenat kucnih poslova nego to to ini njen mu i u domacinstvima u
kojima je ena zaposlena sa punim radnim vremenom (Rogers i Amato, 2000), pa i
kada zarauje vie od svog mua (Atkinson & Boles, 1984, prema Greenstein, 1996),
ili ak i u domacinstvima gde mu nije zaposlen (Brayfield, 1992, prema Greenstein,
1996). Sa dramatinom promenom ueca ena u radnoj snazi i kulturnih normi u
vezi rodnih uloga od ezdesetih i sa neuspehom mukaraca da preuzmu jednak deo
posla u domacinstvu, nije iznenaujuce da je podela kucnih poslova postala kljuni
izvor sukoba i povod razvoda u mnogim savremenim brakovima (Greenstein, 1996).
Pritom, vano je istai nalaz da je percepcija pravednosti podele rada u domacinstvu
bolji prediktor branog sukoba nego to je stvarni stepen te nejednakosti. Naime,
neka istravanja pokazuju da ene, iako obino rade vie domacih poslova od svojih
mueva, nisu nezadovoljne podelom kucnih poslova, ne doivljavaju podelu kao
nepravednu i esto ne primecuju svoj dodatni rad (prema Kroska, 2003). Meutim,
ako se podela rada doivljava kao nepravedna, onda se negativne posledice za brak
mogu manifestovati i to, na vie naina. ene koje doivljavaju podelu posla u kuci
kao nepravednu sklonije su da izvetavaju o eim branim konfliktima (Kluwer, et
al., 1996, prema Lavee i Katz, 2002) i manjem branom zadovoljstvu (Blair, 1993,
Greenstein, 1996), elja za vecim uestvovanjem mua u porodinim poslovima
negativno je povezana sa linim zadovoljstvom i zadovoljstvom porodinim ivotom
ene (Pina i Bengtson, 1993), moe voditi do viih nivoa depresije kod ena (Ross
et al., 1983, prema Blair i Johnson, 1992), a Suitor (Suitor, 1991 prema Blair, 1998)
ak nalazi da je zadovoljstvo podelom rada u domacinstvu veci prediktor i odrednica
brane srece nego to su starost, obrazovanje ili zaposlenost supruge.
I pojedine varijable koje se mogu podvesti pod pojam branog okruenja, a
povezane su sa obrazovanjem i zaposlenou partnera, a jo vie njihov subjektivni
doivljaj meu kojima su finansijski problemi (Menaghan, 1991), ekonomske
tekoe (Lorenz, 1991) i siromatvo i ekonomska beda (Conger et al., 1999) (prema
udina Obradovi i Obradovi, 2006) imaju negativan uticaj na doivljaj kvaliteta
branih odnosa. Objektivne ekonomske tekoe ili subjektivna procena svog statusa
na takav nain (ekonomski stres) negativno deluje ne samo na brane partnere,
ve pod njihovim dejstvom partneri postaju neadekvatni i u svojoj roditeljskoj
ulozi, porodica prestaje da bude mesto koje uliva sigurnost i smanjuje se nadzor
nad ivotom i razvojem dece. Takoe, studije ukazuju na pozitivan odnos izmeu
ekonomskih pritisaka i branih sukoba i brane hostilnosti, pa i agresivnosti to sve
poveava verovatnou brane nestabilnosti i slabljenja zadovoljstva porodinim
ivotom (prema udina Obradovi i Obradovi, 2006). Veliki broj istraivakih
podataka govori o znatnom uticaju ekonomskih tekoa, poveanoj ekonomskoj
nesigurnosti i prilagoavanja na snieni ekonomski standard na porodine procese,
ponaanje lanova porodice i meusobne odnose.
138
Metodoloki pristup
Ciljevi i hipoteze istraivanja
Cilj istraivanja je utvrditi da li postoje razlike u proceni kvaliteta branih
odnosa zavisno od obrazovanja i zaposlenosti branih partnera, kao i zavisno od
finsansijskog i stambenog statusa porodice.
Na osnovu ovako formulisanog cilja, tj. problema istraivanja postavljene su
sledee hipoteze:

postoje razlike u proceni kvaliteta branih odnosa zavisno od obrazovnog

nivoa branih partnera;
postoje razlike u proceni kvaliteta branih odnosa zavisno od radnog
statusa branog partnera;
postoje razlike u proceni kvaliteta branih odnosa zavisno od percepcije
pravednosti podele domaih poslova izmeu partnera;
postoje razlike u proceni kvaliteta branih odnosa zavisno od finansijskog
statusa porodice.
Varijable i instrumenti istraivanja

Obrazovanje i zaposlenost branih partnera, percepcija pravednosti podele
kuih poslova izmeu partnera i finansijski status su nezavisne varijable u istraivanju,
a podaci o navedenim varijablama prikupljeni su Upitnikom o sociodemografskim
varijablama sainjenim za potrebe istraivanja.
Kvalitet braka je definisan kao uzajamna prilagoenost branih partnera i
obuhvata sledee aspekte: zadovoljstvo u braku, slaganje para, koheziju para i
izraavanje emocija. Kvalitet branih odnosa e se operacionalizovati preko Skale
uzajamne prilagodjenosti partnera DAS (Dyadic Adjusment scale, Spanier, G.,
1979). DAS skala je namenjena proceni kvaliteta braka i sadri 32 stavke kojima se
meri prilagodjenost partnera u razliitim podrujima ivota. Rezultat u upitniku moe
se izraziti kao zbir bodova svih odgovora ili kao rezultat na pojedinim subskalama.
Ukupni rezultat odnosi se na kvalitet braka i vei rezultat u veini pitanja znai i vii
kvalitet i bolju uzajamnu prilagodjenost partnera, pri emu, skala ima teoretski raspon
od 0 do 151. Rezultati po subskalama govore o meri zadovoljstva u braku (DS dyadic
satisfaction), koheziji para (Dcoh dyadic cohesion), slaganju para (Dcon dyadic
consensus) i izraavanju emocija (AE affectional expression). Zadovoljstvo brakom
pre svega podrazumeva odsustvo razmiljanja o razvodu i zadovoljstvo postojeim
odnosima, kohezija para se odnosi se na zajedniko provoenje slobodnog vremena,
slaganje para predstavlja slaganje partnera oko religije, prijatelja, roaka, filozofije
ivota i slino i subskala izraavanje emocija se odnosi na izraavanje emocija i
seksualne odnose. Spanier saoptava da skala ima visoku pouzdanost (alfa = 0.96).
Pouzdanost subskala je takoe visoka (DS-0.94, Dcon-0.90, Dcoh-0.86, AE-0.73).
Takoe, potvrena je diskriminativna valjanost skale jer su se odgovori razvedenih
ispitanika i onih u braku za sve stavke razlikovali znaajno uz rizik manji od 1% (p <
0.001). Konstruktna valjanost potvrena je korelacijom od 0.86 za venane i 0.88 za
139
Milica Toi
razvedene ispitanike sa Skalom brane prilagodjenosti Lockea i Wallacea (Marital

Adjustment Scale MAS) (Spanier, 1979).
Uzorak
Ispitivanje je sprovedeno na prigodnom uzorku ispitanika. Uzorak je sastavljen
od 400 branih partnera, tj. 200 branih parova (suprug i supruga) sa teritorije
Nia. Partneri su uz test od istraivaa dobijali uputstvo, a i garanciju anonimnosti
podataka uz obrazloenje da e podaci biti korieni iskljuivo u istraivacke svrhe.
Budui da tema braka moe biti delikatna, brani partneri su dobili zasebne testove
i bele koverte u kojima su popunjene testove vraali, uz jedini zahtev da u dogovoru
sa parterom stave istu ifru pri popunjavanju testa.
Rezultati i diskusija
Pre svega izneemo podatke dobijene postupkom deskriptivne statistike, koji
se odnose na sociodemografske koji su obuhvaeni istraivanjem, a mogu biti od
koristi za bolje razumevanje kasnijih nalaza i opis uzorka.
to se tie obrazovanja najvei broj ispitanika ima zavrenu srednju kolu (113),
zatim su po zastupljenosti u uzorku fakultetski obrazovani pojedinci (102) i pojedinci
sa viom kolom (51), a u vrlo malom broju pojedinci sa osnovnom kolom (8) i
kvalifikovani radnici (18), ili pak pojedinci se akademskim obrazovanjem: magistri
i doktori nauka (8). Takoe, najvei broj pojedinaca je u radnom odnosu (284, od
toga 138 mukaraca i 146 ena), odreen broj njih je nezaposlen (70, 39 mukaraca,
31 ena), a najmanje je penzionera (38, 23 mukaraca i 15 ena) i domaica (8). to
se stambenog statusa partnera tie, veina partnera ivi u svom stanu ili kui (278),
zatim su po broju zastupljeni partneri koji ive u zajednici sa roditeljem jednog
od njih (101), a najmanje je podstanara (18). Kada je re o finansijskom statusu
partnera, ekonomsko stanje se dosta pravilno rasporeuje u populaciji. Najmanji je
broj branih partnera sa primanjima ispod 15,000 dinara (15) i preko 100,000 dinara
(34), a najvei broj onih koji imaju prosena primanja od 30,000 60,000 dinara
(173 ispitanika).
U Tabeli 1 prikazani su podaci o teorijskom i empijskom rasponu skorova na
subskalama i skali kojom je meren kvalitet branih odnosa. Iz tabele se vidi da nema
veih odstupanja empirijskih, dobijenih, skorova u odnosu na teorijske raspone. Pored
toga u Tabeli 3 su prikazani i podaci o prosenoj proceni kvaliteta branih odnosa
dobijenih na naem uzorku branih partnera. U odnosu na teorijski raspon skale koja
meri kvalitet braka od 0151, brani partneri daju procenu kvaliteta branih odnosa
koja proseno iznosi AS = 109,25. Ovo bi zapravo moglo da znai da u proseku ljudi
koji ostaju, tj. jesu u braku, svoj brak doivljavaju kao prilino kvalitetan.
140

Tabela 1. Teorijski i empirijski raspon skorova dobijenih DAS skalom i prosena procena
kvaliteta branih odnosa i njegovih aspekata na ukupnom uzorku.
Teorijski raspon
Empirijski
Prosena
skorova
raspon
skorova
izraenost
DAS skala
Min
0
0
0
0
0
Zadovoljstvo u braku DS
Brana kohezija DCoh
Slaganje para DCon
Izraavanje oseanja AE
Kvalitet braka DAS
Max
50
24
65
12
151
Min
1
0
0
0
12
AS
36,78
16,15
47,20
8,92
109,05
Max
49
24
65
12
148
SD
7,50
5,40
10,52
2,50
23,32
Takoe, budui da se DAS skala, do sada retko koristila na naoj populaciji, i ne

postoje podaci o njenoj pouzdanosti, u naem istraivanju proverili smo pouzdanost
skale. Rezultati pokazuju da skala ima vrlo visoku pouzdanost (Cronbach alfa =
,953). I pouzdanost subskala je visoka (DS = ,900; Dcoh = ,805; Dcon = ,913; AE
= ,653). U narednoj Tabeli 2 prikazani su rezultati o pouzdanosti skale dobijeni na
naem uzorku (N = 400), i podaci o pouzdanosti koje navodi autor (Spanier, 1976).
Tabela 2. Pouzdanost skale (i subskala) uzajamne prilagoenosti partnera (DAS).
Pouzdanost
DS
DCoh
DCon
AE
DAS
Cronbachs
Spanier
,94
10
,81
,90
13
,73
,96
32
Rezultati
,900
10
,805
,913
13
,653
,953
32
Kada je re o razlikama u doivljaju kvaliteta braka zavisno od obrazovanja,

u naem istraivanju nije se pokazalo da postoji razlika u doivljaju kvaliteta braka
izmeu pojedinaca razliitog obrazovnog nivoa.
Tabela 3. Prosena procena kvaliteta branih odnosa u odnosu na obrazovanje pojedinca.
DS
DCoh
DCon
AE
DAS
Obrazovanje pojedinca
AS
AS
AS
AS
AS
Osnovna kola
39,38
17,88
49,25
8,88
115,38
KV, VKV radnik
35,67
16,39
46,78
9,50
108,33
Srednja struna sprema
36,81
16,32
47,42
8,89
109,44
Via kola
38,14
17,25
48,65
9,22
113,25
Fakultet
36,23
15,08
46,21
8,79
106,30
Magistratura, doktorat nauka
34,12
15,87
43,88
8,38
102,25
Total
36,78
16,15
47,20
8,92
109,05
U Tabeli 3 prikazane su prosene procene kvaliteta braka i njegovih aspekata

kod ljudi razliitog stepena obrazovanja. Iz date tabele se moe videti da je procenjeni
kvalitet braka najvei kod pojedinaca sa zavrenom osmogodinjom kolom, a
najmanji kod branih partnera visokog obrazovanja: fakultetski obrazovanih i
magistara i doktora nauka. Ovi podaci se mogu objasniti time da obrazovaniji
pojedinci imaju vea oekivanja od braka i partnera, a samim tim i veu mogunost
razoaranja. Takoe, obrazovaniji pojedinci ee i procenjuju svoje odnose i
svesniji su razliitih alternativa i mogunosti. Nisko obrazovanje, sa druge strane,
141
kod branih partnera visokog obrazovanja: fakultetski obrazovanih i magistara i doktora

nauka. Ovi podaci se mogu objasniti time da obrazovaniji pojedinci imaju vea
oekivanja od braka i partnera, a samim tim i veu mogunost razoaranja. Takoe
obrazovaniji pojedinci ee i procenjujuMilica
svojeToi
odnose i svesniji su razliitih alternativa
i mogunosti. Nisko obrazovanje, sa druge strane, verovatno ima za posledicu i nizak
verovatno ima
za posledicu
i nizak nivo
aspiracije
slabije mogunosti
te se lake
nivo aspiracije
i slabije
mogunosti
te se
lake izadovoljavaju
ili prilagoavaju
zadovoljavaju
ili
prilagoavaju
postojeim.
postojeim.
Meutim, uprkos ovakvom nalazu, razlike izmeu grupa razliitih po
Meutim, nisu
uprkos
razliitih
obrazovanju
tolikeovakvog
da bi bile nalaza,
statistikirazlike
znaajne,izmeu
kao to segrupa
to moe
videti iz po
obrazovanju
Tabele nisu
4. tolike da bi bile statistiki znaajne, kao to se to moe videti iz tabele
4.
Tabela 4. Razlike u proceni kvaliteta branihkvaliteta

odnosa. branih odnosa
Tabela 4. Razlike u proceni
Tabela 5. Razlike u proceni kvaliteta branih u 5.

odnosu
na uobrazovanje
pojedinca
Tabela
Razlike
proceni kvaliteta
branih
(F-test)
odnosa
zavisno
od
obrazovanja
odnosa zavisno od obrazovanja branog
branog partnera (F-test).
u odnosu na obrazovanje pojedinca ( F-test)

partnera ( F-test)
Obrazovanje supruga/e
Obrazovanje pojedinca
Sig.
DS
,502
,775
,203
DCoh
,755
,583
,616
,688
Dcon
,796
,553
AE
,467
,801
AE
,330
,895
DAS
,882
,493
DAS
,681
,638
Sig.
DS
,916
,471
DCoh
1,456
DCon
Slino
ovome,
postojistatistiki
statistiki znaajna
znaajna razlika
kvalitetu
Slino
ovome,
ne ne
postoji
razlikauudoivljenom
doivljenom
kvalitetu
braka meu grupama partnera razliitih po obrazovanju njihovog supruga/e (Tabela
braka meu
grupama
partnera
razliitih
po
obrazovanju
njihovog
supruga/e
(tabela
5). To bi zapravo znailo da ni stepen vlastitog obrazovanja, ni obrazovanje partnera 5).
To bi ne
zapravo
znailo da
ni stepen
obrazovanja,
ni obrazovanje partnera ne
utiu statistiki
znaajno
ni navlastitog
jedan aspekt
kvaliteta braka.
utie statistiki
znaajno
ni
na
jedan
aspekt
kvaliteta
braka.
Budui da su uzorak inili brani parovi, i da smo istovremeno imali podatke
su uzorak oba
inili
brani bili
parovi,
smodaistovremeno
podatke
oBudui
stepenuda
obrazovanja
partnera,
smo iu da
prilici
ispitamo da imali
li postoje
ra- o
u kvalitetuoba
branih
odnosa
kod
pojedinaca
su u brakudasalipartnerom
istog u
stepenuzlike
obrazovanja
partnera,
bili
smo
u prilicikoji
da ispitamo
postoje razlike
obrazovnog
nivoa odkod
onihpojedinaca
koji su u braku
razliitog
nivoa
obrazovanja.
kvalitetu
branih odnosa
koji sa
supartnerom
u braku sa
partnerom
istog
obrazovnog
nivoa od onih koji su u braku sa partnerom razliitog nivoa obrazovanja.
Tabela 6. Razlike u proceni kvaliteta branih odnosa kod partnera gde su brani partneri
Tabela 6. Razlike u proceniistog
kvaliteta
branih odnosa
kod partnera
gde su brani
partneri
i razliitog
nivoa
obrazovanja
(T-test)
. istog i razliitog
nivoa obrazovanja (T-test)
Odnos obrazovanja partnera
Skala
Partneri istog
obrazovanja
nivoa Partneri se veliom razlikom u

nivou obrazovanja
AS
SD
AS
SD
Sig.
DS
37,06
7,45
36,02
8,24
,343
Dcoh
16,24
5,45
16,33
5,77
,904
Dcon
47,50
10,29
46,65
10,35
,571
AE
8,98
2,50
8,87
2,65
,760
DAS
109,78
22,97
107,87
24,79
,573
Iz tabele6 6sesezapravo
zapravo vidi
vidi da
u proceni
kvaliteta
branihbranih
odnosa odnosa
Iz Tabele
danema
nemarazlike
razlike
u proceni
kvaliteta
izmeu
osobasasa istim
istim nivoom
nivoom obrazovanja
i osoba
koje koje
su u braku
sa partnerom
izmeu
osoba
obrazovanja
i osoba
su u braku
sa partnerom
razliitog nivoa obrazovanja, tj. gde je jedan partner fakultetski obrazovan, a drugi ima
142najvie srednju strunu spremu.
Parove koji su isti ili slini po nivou obrazovanja moemo dalje podeliti na one u
kojima su suprunici nieg obrazovnog nivoa (najvie do nivoa srednje strune spreme)
i one gde su oba partnera visoko obrazovana (via kola, fakultet i magistar i doktor
Iz tabele 6 se zapravo vidi da nema razlike u proceni kvaliteta branih odnosa

izmeu osoba Razlike
sa istim
nivoom kvaliteta
obrazovanja
osoba razliitog
koje su stepena...
u braku sa partnerom
u doivljaju
braka ipartnera
razliitog nivoa obrazovanja, tj. gde je jedan partner fakultetski obrazovan, a drugi ima
razliitog
nivoa
obrazovanja,
najvie
srednju
strunu
spremu. tj. gde je jedan partner fakultetski obrazovan, a drugi
ima najvie
spremu.
Parovesrednju
koji su strunu
isti ili slini
po nivou obrazovanja moemo dalje podeliti na one u
Parove
koji sunieg
isti iliobrazovnog
slini po nivou
obrazovanja
dalje podeliti
one
kojima su
suprunici
nivoa
(najvie domoemo
nivoa srednje
strune na
spreme)
u
kojima
su
suprunici
nieg
obrazovnog
nivoa
(najvie
do
nivoa
srednje
strune
i one gde su oba partnera visoko obrazovana (via kola, fakultet i magistar i doktor
spreme) i one gde su oba partnera visoko obrazovana (via kola, fakultet i magistar
nauka).
i doktor nauka).
Tabela
7. Razlike
u proceni
kvaliteta
branih
odnosaodnosa
izmeuizmeu
parova nieg
i vieg
obrazovanja
Tabela
7. Razlike
u proceni
kvaliteta
branih
parova
niegnivoa
i vieg
nivoa ob-(Ttest)
razovanja (T-test).
Obrazovanje branog para
Skala
Oba partnera nieg Oba partnera imaju vie

obrazovanja (do sss)
ili visoko obrazovanje
AS
SD
AS
SD
Sig.
DS
37,04
7,89
37,27
6,42
,792
Dcoh
16,41
5,48
15,82
5,22
,350
Dcon
47,61
10,37
47,27
10,64
,785
AE
8,95
2,55
9,02
2,30
,811
DAS
110,01
23,75
109,38
21,86
,817
Rezultati naime ukazuju da nema statistiki znaajne razlike u doivljenom

kvalitetu
braka inaime
drugimukazuju
njegovim
izmeuznaajne
parova u razlike
kojima su
suprunici
Rezultati
da aspektima
nema statistiki
u doivljenom
nieg
obrazovnog
nivoa,
najvie
do
nivoa
srednje
strune
spreme
od
onih
gde
su oba
kvalitetu braka i drugim njegovim aspektima izmeu parova u kojima su suprunici
partnera
visoko
obrazovana.
nieg obrazovnog nivoa, najvie do nivoa srednje strune spreme od onih gde su oba
partnera
visoko
Tabela
8. Razlika
u preoceni
kvaliteta
Tabela
brakakod
Tabela
8. Razlika
u obrazovana.
preoceni
kvaliteta
braka braka
Tabela9.9.Razlika
Razlikauuproceni
proceni kvaliteta
kvaliteta braka
kod ena
u odnosu
najetoodkopartnera
je od partnera
kod ena
u odnosu
na to ko
obrazovaniji (T-test)
obrazovaniji (T-test).
Ko je obrazovaniji?
Ko je obrazovaniji?
Supruga
Suprug
DS
AS
38,05
AS
36,17
Sig.
,216
,618
Dcoh
16,65
15,89
,490
45,68
,835
Dcon
49,24
46,45
,209
8,57
8,81
,684
AE
9,32
8,74
,262
106,35
106,09
,963
DAS
113,27
107,26
,214
Supruga
Suprug
DS
AS
36,08
AS
35,49
Sig.
,745
Dcoh
15,49
16,11
Dcon
46,22
AE
DAS
Skala
kod
mukaraca
u odnosu
je od
mukaraca
u odnosu
na tona
ko to
je ko
od partnera
obrazovaniji
(T-test)
partnera obrazovaniji
(T-test).
Skala
to
partneri razliiti
razliiti po
postepenu
stepenuobrazovanja,
obrazovanja,nadanadalje
tosesetie
tiebrakova
brakova uu kojima
kojima su
su partneri
smo
da ne
statistiki
znaajna
kvalitetu braka
braka i
lje dobili
smo dobili
da postoji
ne postoji
statistiki
znaajnarazlika
razlikauu doivljenom
doivljenom kvalitetu
njegovih aspekata zavisno od toga ko je od partnera obrazovaniji, i to ni kod ena ni
143
kod mukaraca (tabele 8 i 9).
Na osnovu svega reenog moglo bi se rei da u ovom istraivanju, razlike u
proceni kvaliteta branih odnosa u odnosu na obrazovanje branih partnera nisu
Milica Toi
i njegovih aspekata zavisno od toga ko je od partnera obrazovaniji, i to ni kod ena

ni kod mukaraca (tabele 8 i 9).
Na osnovu svega reenog moglo bi se rei da u ovom istraivanju, razlike u
proceni kvaliteta branih odnosa u odnosu na obrazovanje branih partnera nisu statistiki znaajne. ak i vea razlika u stepenu obrazovanja branih partnera, nezavisno
ko je od partnera obrazovaniji, nije povezana sa procenom kvaliteta branih odnosa, ni
mukaraca ni ene. Ovaj podatak se moe objasniti time da pojedinci kojima je obrazovanje partnera bitno, biraju partnera u skladu sa tim svojim kriterijumom. Ali mnogi
pojedinci koji su u brakovima sa partnerom razliitim po nivou obrazovanja nisu manje zadovoljni iz razloga to su i pri izboru partnera imali drugaije prioritete i elje. To
mogu biti: fizika privlanost, odreeni sistem vrednosti, stavovi, ciljevi i ivotni stil
partnera, nain voljenja i slino, te formalnom obrazovanju ne pridaju poseban znaaj
i on nema uticaj na kasniji kvalitet branih odnosa.
Jedna od hipoteza u naem istraivanju odnosila se na razlike u doivljaju kvaliteta branih odnosa zavisno od zaposlenosti branih partnera. U odnosu na vlastitu
zaposlenost, pokazalo se da nema statistiki znaajnih razlika u doivljenom kvalitetu branih odnosa zavisno od toga da li je pojedinac zaposlen ili ne. Ovo je rezultat
koji se odnosi zajedno na ispitanike oba pola, pri emu su slini rezultati dobijeni i
na poduzorcima mukaraca i ena posebno, s tom razlikom da je kod ena dobijena razlika na subskalama zadovoljstvo u braku i izraavanju oseanja u odnosu na
vlastitu zaposlenost (Tabela 10). Naime, statistiki je vee zadovoljstvo brakom i
razmena oseanja nezaposlenih ena nego onih koje su u radnom odnosu, dok na
ostalim subskalama nema statistiki znaajnih razlika u proceni branih odnosa zavisno od radnog statusa, kao ni kod mukaraca i na celom uzorku.
Tabela 10. Razlike u preoceni kvaliteta branih odnosa kod ena u odnosu na radni status
(T-test).
Tabela 10. Razlike u preoceni kvaliteta branih
odnosa kod ena u odnosu na radni status (T-test)
Radni status ene
Skala
U
radnom
Nezaposlen/a
odnosu
AS
SD
AS
SD
Sig.
Zadovoljstvo u braku 35,73
7,93
39,65
5,52
,010
Izraavanje oseanja
2,61
9,74
1,69
,033
8,68
S obzirom
nanaradni
naenoje je
jedino
penzioneri
S obzirom
radnistatus
status pojedinca
pojedinca naeno
da da
jedino
penzioneri
imajuimaju
nii nii
doivljaj
kvaliteta
branih
odnosa
i
od
pojedinaca
koji
su
zaposleni
i
od
onih
koji
doivljaj kvaliteta branih odnosa i od pojedinaca koji su zaposleni i od onih koji nisunisu u
radnom
odnosu.
Naime,
i pojedinci
kojisusu
u radnom
odnosu
i nezaposleni
u radnom
odnosu.
Naime,
i pojedinci koji
u radnom
odnosu
i nezaposleni
imaju zna- imaju
ajnovii
vii doivljeni
braka
nego nego
penzioneri
i jedino se
razlikuju
u pogledu
znaajno
doivljenikvalitet
kvalitet
braka
penzioneri
i ne
jedino
se ne
razlikuju u
brane
kohezije,
to je i to
oekivano,
jer se ova subskala
odnosi
na zajedniko
pogledu
brane
kohezije,
je i oekivano,
jer se ova
subskala
odnosiprovoenje
na zajedniko
slobodnog
vremena, to
je karakteristino
za penzionere. Zadovoljstvo
brakomZadovoljstvo
je nie
provoenje
slobodnog
vremena,
to je karakteristino
za penzionere.
kod penzionera, ali samo u odnosu na one koji su u radnom odosu, dok je slaganje parova
brakom
je nie kod
penzionera
alipenzionera
samo u odnosu
nanaone
sui uzaposlene
radnomi odosu,
i izraavanje
oseanja
manje kod
u odnosu
obekoji
grupe,
neza- dok
je slaganje
para
i izraavanje
oseanja
manje
kod penzionera
u odnosu
na obe
grupe, i
poslene.
Takav
podatak je logian
i moe
se objasniti
duinom braka
i starou
samih
zaposlene
i
nezaposlene.
Takav
podatak
je
logian
i
moe
se
objasniti
duinom
partnera budui da doivljeni kvalitet braka opada sa trajanjem braka i starou partne-braka i
starou samih partnera budui da doivljeni kvalitet braka opada sa trajanjem braka i
144
starou
partnera. Pored toga, tome mogu da doprinesu i problemi starenja, bolest,
smanjena primanja usled penzionisanja i slino.
Tabela 11. Razllika izmeu penzionera i partnera u radnom odnosu
Tabela 12. Razlika izmeu penzionera i nezaposlenih
znaajno vii doivljeni kvalitet braka nego penzioneri i jedino se ne razlikuju u

pogledu brane kohezije, to je i oekivano, jer se ova subskala odnosi na zajedniko
provoenje slobodnog vremena, to je karakteristino za penzionere. Zadovoljstvo
brakom je nie kod penzionera ali samo u odnosu na one koji su u radnom odosu, dok
je slaganje para i izraavanje oseanja manje kod penzionera u odnosu na obe grupe, i
zaposlene
i nezaposlene.
Takav
podatak jei problemi
logian i moe
se objasniti
duinom primanja
braka i
ra.
Pored toga,
tome mogu
da doprinesu
starenja,
bolest, smanjena
starou
samih
partnera
budui
da
doivljeni
kvalitet
braka
opada
sa
trajanjem
braka
i
usled penzionisanja i slino.
starou partnera. Pored toga, tome mogu da doprinesu i problemi starenja, bolest,
Tabela 11.
Razllikausled
izmeu
penzionerai islino. Tabela 12. Razlika izmeu penzionera i
smanjena
primanja
penzionisanja
partnera u radnom odnosu u doivljaju
nezaposlenih partnera u doivljaju kvaliteta
Tabela 11. Razllika izmeu penzionera i partnera u radnom odnosu
Tabela 12. Razlika izmeu penzionera i nezaposlenih
kvaliteta braka.
branih odnosa.
u doivljaju kvaliteta braka
partnera u doivljaju kvaliteta branih odnosa
Radni status pojedinca
Radni status pojedinca
Skala
U radnom Penzioner/
odnosu
ka
AS
AS
Sig.
AS
AS
Sig.
DS
37,00
34,03
,017
DS
37,36
34,03
,052
Dcoh
15,98
15,08
,335
Dcoh
17,21
15,08
,071
Dcon
47,59
42,55
,005
Dcon
47,70
42,55
,031
AE
8,98
7,74
,026
AE
9,27
7,74
,009
DAS
109,55
99,39
,010
DAS
111,54
99,39
,024
Skala
Nezaposlen/a
Penzioner/
ka
Slini podaci dobijeni su i kada se ispitivala razlika u doivljaju kvaliteta braka zavisno
Slini podaci
dobijeni
su i kada
sejeispitivala
doivljaju
braka
od zaposlenosti
branog
partnera.
Jedino
procena razlika
kvalitetau braka
nia ukvaliteta
sluaju kada
zavisno
zaposlenosti
branog
partnera.
Jedino
je procena
braka nia
je partnerodpenzioner
dok nije
bilo razlika
u proceni
kvaliteta
braka,kvaliteta
ni kod mukaraca
ni u
sluaju
kada
je partner
dok partner
nije bilo
razlikailiune.
proceni kvaliteta braka, ni
kod ena,
zavisno
od togapenzioner
da li je njihov
zaposlen
kod mukaraca
ni kod
ena,
od toga daobuhvatili
li je njihov
partner
zaposlen
ili ne.
Meutim,
budui
da zavisno
smo istraivanjem
brane
partnere
bili smo
u
budui
da smo
obuhvatili
priliciMeutim,
da ispitamo
ne samo
kakoistraivanjem
radni status pojedinca
ili brane
branogpartnere
partnera bili
utiesmo
na u
prilici
da kvaliteta
ispitamo braka
ne samo
radnirazliitih
status pojedinca
ili branog
utie na
procenu
vekako
i uticaj
kombinacija
radnog partnera
statusa branih
procenu
braka
ve idauticaj
razliitih
kombinacija
radnog
branih
partnera. kvaliteta
Nai nalazi
ukazuju
najbolju
procenu
vlastitog braka
dajustatusa
pojedinci
iz
partnera.
nalazi
ukazuju
da najbolju
procenu
brakova uNai
kojima
su oba
partnera
nezaposlena,
nakonvlastitog
njih oni braka
gde sudaju
oba pojedinci
partnera u iz
radnom odnosu,
tekoba
nakon
njih brani
partneri gde
je jedan
a drugi
nije. Pri u
brakova
u kojimaa su
partnera
nezaposlena;
nakon
njih, zaposlen
oni gde su
oba partnera
tome, vii
doivljaj
kvaliteta
i ene
kada uzaposlen
dijadi suprug
radinije.
a
radnom
odnosu;
a tek
nakonbraka
njih iimaju
branii mukarci
partneri gde
je jedan
a drugi
supruga
nezaposlena,
nego u obrnutoj
situaciji
kada enai radi
mu je
nezaposlen.
Pri
tome,jevii
doivljaj kvaliteta
braka imaju
i mukarci
enea kada
u dijadi
suprug
Penzioneri
imajujeprocenjeni
najniinego
kvalitet
braka i njegovih
radi,
a supruga
nezaposlena,
u obrnutoj
situacijiaspekata.
kada ena radi, a mu je
nezaposlen. Penzioneri imaju procenjeni najnii kvalitet braka i njegovih aspekata.

Tabela 13. Razlika
u proceni kvaliteta branih odnosa izmeu partnera u radnom odnosu
Tabela 13. Razlika u proceni kvaliteta branih odnosa izmeu partnera u radnom
odnosu i nezaposlenih (T-test)i nezaposlenih (T-test).
Radni status partnera
Skala
Oba partnera u Oba partnera

radnom odnosu nezaposlena
AS
SD
AS
SD
Sig.
DS
37,72
6,50
41,91
5,33
,004
DCoh
16,18
5,03
19,59
3,19
,000
DCon
48,50
9,14
52,32
9,19
,063
AE
9,15
2,11
10,77
1,31
,000
DAS
111,55
20,13
124,59
16,69
,004
145
Konkretno, postoji statistiki znaajna razlika u doivljaju kvaliteta braka
izmeu partnera iz brakova u kojima su oboje u radnom odnosu i onih gde su i suprug i
supruga nezaposleni. Iz tabele 13 se vidi da je zadovoljstvo u braku, brana kohezija i
izraavanje oseanja vee meu nezaposlenim branim parovima nego partnerima koji
Milica Toi
Konkretno, postoji statistiki znaajna razlika u doivljaju kvaliteta braka

izmeu partnera iz brakova u kojima su oboje u radnom odnosu i onih gde su i
suprug i supruga nezaposleni. Iz Tabele 13 se vidi da je zadovoljstvo u braku, brana
kohezija i izraavanje oseanja vee meu nezaposlenim branim parovima nego
partnerima koji su u radnom odnosu. Jedino nema razlike u aspektu braka koji se
odnosi na slaganje partnera. Ovakav nalaz je donekle logian i objanjiv time da su
neki od takvih parova relativno kratko u braku, mladi su i u potrazi za poslom, te je
usled kraeg branog staa vei doivljaj kvaliteta braka. Pored toga, oni imaju dosta
slobodnog vremena, nisu optereeni poslovnim problemima to sve moe pozitivno
da utie na njihovo funkcionisanje kao dijade.
U sluaju kada je jedan od partnera zaposlen, nema statistiki znaajne razlike
u proceni kvaliteta braka, i to ni kod mukaraca ni kod ena, u sluaju parova gde
je supruga nezaposlena a suprug zaposlen od onih gde su oba partnera u radnom
odnosu. Meutim, iz Tabele 15 se vidi da, u obrnutoj situaciji, kada je suruga u
radnom odnosu a suprug nezapolen postoji statistki znaajna razlika. Partneri u
brakovima u kojima je suprug nezaposlen a supruga zaposlena imaju nii ukupni
doivljeni kvalitet braka, manje zadovoljstvo u braku, slabije meusobno slaganje pa
i izraavanje oseanja od partnera iz brakova gde oba brana partnera rade. Jedino se
ne razlikuju znaajno u branoj koheziji.
Tabela 14. Razlika u proceni kvaliteta
branih
odnosa
izmeu
partnera
su
Tabela 14. Razlika
u proceni
kvaliteta
branihgde
odnosa
oboje
u
radnom
odnosu
i
onih
gde
je
samo
izmeu partnera gde su oboje u radnom odnosu i onih
odnosu (T-test)
(T-test).
gde je samosuprug
supruguu radnom
radnom odnosu
(T- test)
Oba
partnera u
radnom
odnosu
Suprug
u
radnom
odnosu,
supruga
nezaposlena
AS
AS
Sig.
DS
37,72
38,36
,411
Dcoh
16,18
17,02
Dcon
48,50
AE
DAS
Skala
Tabela 15. Razlika u proceni kvaliteta

branih
odnosau izmeu
partnerabranih
gde su
Tabela 15. Razlika
proceni kvaliteta
oboje
zaposleni
i
onih
gde
je
samo
supruga
odnosa izmeu partnera gde su oboje zaposleni
odnosu
(T- test).
i onih gdeujeradnom
samo supruga
u radnom
odnosu
Oba
partnera
u
radnom
odnosu
AS
Supruga u
radnom
odnosu,
suprug
nezaposle
AS
Sig.
DS
37,72
33,05
,001
,301
Dcoh
16,18
14,86
,174
47,43
,467
Dcon
48,50
44,54
,041
9,15
9,39
,486
AE
9,15
8,12
,028
111,55
112,20
,794
DAS
111,55
100,57
,013
Skala
Navedeni podaci govore o tome da zaposlenost samo jednog partnera ne utie

na
doivljeni
kvalitet obraka
je u radnom
smanjuje
Navedeni podaci govore
tome ukoliko
da zaposlenost
samoodnosu
jednog suprug,
partneraalineseutie
na
ukoliko
je
on
nezaposlen,
a
u
radnom
odnosu
je
samo
ena,
to
se
moe
dovesti
doivljeni kvalitet braka ukoliko je u radnom odnosu suprug, ali se smanjuje ukoliko
je
u vezu sa tradicijom
i opteprihvaenim
mukoj
i enskoj
ulozi
on nezaposlen,
a u radnom
odnosu je samo predstavama
ena to se omoe
dovesti
u vezu
sa u
branoji zajednici.
Na taj nain
nije znaajno
za procenu
kvaliteta
braka
tradicijom
opteprihvaenim
predstavama
o mukoj
i enskoj
ulozi
u ukoliko
branoj je
ena
nezaposlena,
jer
je
zaduena
za
kune
obaveze.
Nezaposlenost
supruga,
sa
zajednici. Na taj nain nije znaajno za procenu kvaliteta braka ukoliko je ena
nezaposlena, jer je zaduena za kune obaveze. Nezaposlenost supruga sa druge strane
146
dovodi do toga da on nije u stanju da ekonomski obezbedi porodicu i ne ispunjava svoju
tradicionalnu ulogu mua i oca. Takoe, ena moe biti u takvim brakovima optereena
ujedno i poslom i kunim obavezama, vaspitanjem dece, to se sve negativno odraava
druge strane, dovodi do toga da on nije u stanju da ekonomski obezbedi porodicu i

ne ispunjava svoju tradicionalnu ulogu mua i oca. Takoe, ena moe biti u takvim
brakovima optereena ujedno i poslom i kunim obavezama, vaspitanjem dece,
to se sve negativno odraava na njen doivljaj kvaliteta braka, ali i na muevljev,
neposredno ili posredno.
Kada je re o razlikama u doivljaju kvaliteta braka zavisno od finansijskog
statusa porodice analiza varijanse je pokazala da u pogledu doivljenog kvalieteta
branih odnosa ne postoje statistiki znaajne razlike izmeu grupa razliitih po
finansijskom statusu (F = ,752; sig. = ,557).
Detaljnijom analizom izmeu grupa pojedinano, pomou t-testa, dobijena je statistiki znaajna razlika na subskali brana kohezija i to izmeu onih koji imaju izuzetno
niske prihode i onih koji imaju iznad prosene, od 60,000-100,000 (Tabela 16) i preko
100,000 dinara (Tabela 17). Naime, partneri iz brakova sa minimalnim primanjima imaju vie skorove na branoj koheziji, kao i na subskali kvaliteta braka koja se odnosi na
zajednitvo i zajedniko provoenje slobodnog vremena. Ova razlika se moe objasniti
time da pojedinci koji manje zarauju, verovatno imaju i manje poslovnih obaveza a vie
slobodnog vremena te su ee zajedno, a i usled nedostatka novca upueni su jedno na
drugo. Sa druge strane, bolja materijalna situacija za sobom povlai vee poslovne obaveze i time udaljava partnere kako usled manjka slobodnog vremena i poveane nervoze
zbog briga na poslu, tako i veom zaradom koja partnerima daje mogunost da organizuju svoj ivot u skladu sa linim potrebama i eljama, nezavisno od drugog.
Tabela 16. Razlika u branoj koheziji
izmeu partnera koji zarauju do 15,000
Tabela
16. Razlika
u branoj
koheziji izmeu
dinara
i partnera
sa prihodima
od 60,000
partnera partnera
koji
zarauju
15,000 dinara i
100,000 dinarado(T-test).
Tabela 17. Razlika u branoj koheziji

partnera koji zarauju do 15,000 dinara i
Tabela
Razlika upreko
branoj
kohezij dinara
izmeu
partnera
sa17.
prihodima
100,000
koji zarauju do
15,000
dinara
i
partnera
sa
(T-test).
partnera sa prihodima od 60,000100,000 dinara (T-test)
Meseni prihod porodice
Meseni prihod porodice
Skala
Dcoh
prihodima preko 100,000 dinara (T-test)
Do
15,000
dinara
Od 60,000100,000
dinara
AS
AS
Sig.
18,93
15,54
,017
Do
15,000
dinara
Preko
100,000
dinara
AS
AS
Sig.
Dcoh
18,93
15,71
,022
Dcon
52.53
45,21
,029
Skala
Takoe u sluaju samo razlika krajnjih grupa, onih najgoreg i najboljeg finanTakoe
u ak
sluaju
samo razlika
grupa,
onih najgoreg
i najboljeg
sijskog
statusa,
se ispoljila
i razlikakrajnjih
na subskali
Slaganje
para (tabela
17). Zafinansijskog
statusa,
ak
se
ispoljila
i
razlika
na
subskali
Slaganje
para
(tabela
17).
pravo, statistiki se znaajno bolje meusobno slau partneri minimalnih primanja
Zapravo,
statistiki
se
znaajno
bolje
meusobno
slau
partneri
minimalnih
primanja
od
od onih koji zarauju preko 100,000 dinara. I ovde je mogue da usled ujedinjenosti
onih
koji
zarauju
preko
100,000
dinara.
I
ovde
je
mogue
da
usled
ujedinjenosti
partnera oko reavanja finansijskih tekoa, postoji bolje slaganje u pogledu filopartnera
reavanja
finansijskih
slaganje
u pogledu
filozofije
zofije oko
ivota,
prioriteta
i ciljeva itekoa,
mnogihpostoji
drugihbolje
aspekata
porodinog
ivota,
dok
ivota,
prioriteta
i
ciljeva
i
mnogih
drugih
aspekata
porodinog
ivota,
dok
materijalni
materijalni komoditet moe da ima za posledicu neslaganje partnera oko niza nokomoditet
moeproblema:
da ima naina
za posledicu
neslaganje
partnera
oko raspodele
niza novootvorenih
vootvorenih
provoenja
slobodnog
vremena,
i troenja
problema:
naina
provoenja
slobodnog
vremena,
raspodele
i
troenja
novca, ulaganja i
novca, ulaganja i slino.
slino. Meutim, iako ne postoje statistiki znaajne razlike izmeu grupa s obzirom na
Meutim,
iako
ne postoje
statistiki
znaajne
grupa sprimanjima,
obzirom na
objektivnu
zaradu
porodice,
a i tamo
gde postoje
idu urazlike
prilog izmeu
onih sa manjim
objektivnu zaradu porodice, a i tamo gde postoje idu u prilog onih sa manjim
147
primanjima, da se ne bi stekla pogrena slika o uticaju finansija na brane odnose,
ispitali smo i subjektivnu procenu vlastitog finansijskog statusa, stavkom Nedostatak
finansijskih sredstava je jedan od krupnijih problema u mom braku. Slaganjem ili ne
slaganjem sa ovom tvrdnjom partneri su zapravo podeljeni u dve grupe: one koji
ivota, prioriteta i ciljeva i mnogih drugih aspekata porodinog ivota, dok materijalni
komoditet moe da ima za posledicu neslaganje partnera oko niza novootvorenih
problema: naina provoenja slobodnog vremena, raspodele i troenja novca, ulaganja i
slino.
Milicaznaajne
Toi razlike izmeu grupa s obzirom na
Meutim, iako ne postoje statistiki
objektivnu zaradu porodice, a i tamo gde postoje idu u prilog onih sa manjim
daprimanjima,
se ne bi stekla
finansija
branefinansija
odnose, ispitali
smoodnose,
i subjekda pogrena
se ne bi slika
steklao uticaju
pogrena
slika onauticaju
na brane
tivnu
procenu
finansijskog
Nedostatak
sredstava je
ispitali
smo vlastitog
i subjektivnu
procenu statusa,
vlastitogstavkom
finansijskog
statusa, finansijskih
stavkom Nedostatak
jedan
od krupnijih
problema
u mom
braku. Slaganjem
neslaganjem
ovom tvrdnjom
finansijskih
sredstava
je jedan
od krupnijih
problema uilimom
braku. sa
Slaganjem
ili ne
partneri
su zapravo
podeljeni
u dve
grupe:suone
koji subjektivno
slaganjem
sa ovom
tvrdnjom
partneri
zapravo
podeljeni udoivljavaju
dve grupe:svoju
one finankoji
sijsku
situaciju doivljavaju
kao veliki problem
time su izloeni
uticaju
stresai itime
onih su
koji
subjektivno
svoju ifinansijsku
situaciju
kaoekonomskog
veliki problem
neizloeni
smatrajuuticaju
da je nedostatak
novca
problem
braku. Ida
zaista,
kada je nedostatak
ekonomskog
stresa
i onihu njihovom
koji ne smatraju
je nedostatak
novca
novca
subjektivno
doivljen
problem,
je znaajno
manje zadovoljstvo
braproblem
u njihovom
braku.kao
I zaista,
kadastatistiki
je nedostatak
novca subjektivno
doivljen ukao
u braku
kuproblem,
i razmenastatistiki
oseanja,jepaznaajno
i ukupnimanje
kvalitetzadovoljstvo
braka (Tabela
18). i razmena oseanja, pa i
ukupni
kvalitet
braka u(tabela
18)kvaliteta branih odnosa u odnosu na ekonomski stres
Tabela
18. Razlika
proceni
(F-test).
Tabela 18. Razlika u proceni kvaliteta branih
odnosa u odnosu na ekonomski stres (F-test)
Nedostatak finansijskih sredstava je jedan od krupnijih problema u
naem braku
Potpuno
se Potpuno se ne
slaem
slaem
Skala
AS
SD
AS
SD
Sig.
Zadovoljstvo brakom
35,95
8,75
39,72
5,94
,002
Izraavanje oseanja
8,44
3,25
9,56
2,12
,004
Kvalitet braka
107,93
26,57
116,93
19,65
,021
Veoma
esto
se istie
da neravnopravna
podelapodela
kunihkunih
poslova
i obaveza,
posebno
Veoma
esto
se istie
da neravnopravna
poslova
i obaveza,
kod
ena, moe
imatimoe
loe dejstvo
na dejstvo
doivljajnakvaliteta
U naem
posebno
kod ena,
imati loe
doivljajbraka.
kvaliteta
braka. istraivanju
U naem
istraivanju
kunih
obaveza dvema
je ispitivana
dvema
upitniku:
Mojsa
podela
kunihpodela
obaveza
je ispitivana
stavkama
na stavkama
upitniku: na
Moj
partner deli
partner
deli poslove
sa mnom
kuneporodine
poslove i obaveze
druge porodine
obaveze
i stavkom
Nemam
mnom
kune
i druge
i stavkom
Nemam
dovoljnu
podrku
dovoljnu
partnera
u odravanju
kue. Analiza
varijanse
da napostoji
obe
partnera
u podrku
odravanju
kue.
Analiza varijanse
je pokazala
da je
napokazala
obe stavke,
razlika izmeu etiri grupa, koje su nastale na osnovu stepena slaganja sa stavkom da se
partneri
od percipiranja
ili grupa
nepodrke
kunih stepena
poslovaslaganja
meusobno
stavke, zavisno
postoji razlika
izmeu etiri
a kojeusuobavljanju
nastale na osnovu
znaajno
razlikuju
svim aspektima
branih
sa stavkom
i da se na
partneri
zavisno od kvaliteta
percipiranja
ili ne odnosa.
podrke u obavljanju kunih
poslova
meusobno
znaajno
razlikuju
na svimznaajnu
aspektimarazliku
kvalitetaubranih
odnosa.doivljaju
Sledee
tabele
pokazuju
statistiki
prosenom
Sledee
tabele
pokazuju
statistiki
znaajnu
razliku
u
prosenom
doivljaju
kvaliteta braka i njegovih aspekata kod ena (Tabela 19) i mukaraca
(Tabela 20)
kvaliteta
braka
i
njegovih
aspekata
kod
ena
(tabela
19)
i
mukaraca
(tabela
20)
zavisno
zavisno od ravnomerne ili neravnomerne podele kunih obaveza.
od ravnomerne ili neravnomerne podele kunih obaveza.
Tabela 19. Razlike u proceni kvaliteta braTabela 20. Razlike u proceni kvaliteta braTabela 19. Razlike u proceni kvaliteta
Tabela 20. Razlike u proceni kvaliteta
nih
odnosa
kod
ena
u
odnosu
na
podelu
nih odnosa
kodmukaraca
mukaraca
u odnosu na pobranih odnosa kod ena u odnosu na podelu
branih
odnosa kod
u odnosu
kunih
obaveza (T-test).
delukunih
kunih
poslova
i obaveza
kunih
poslovaposlova
i obavezai (T-test)
na podelu
poslova
i obaveza
(T-test)(T-test).
Nemam dovoljnu podrku partnera u
odravanju kue
Potpuno
Potpuno se
Skala se slaem ne slaem
AS
AS
Sig.
Moj partner deli sa mnom kune

poslove i druge porodine obaveze
Potpuno
Potpuno se
Skala se slaem ne slaem
AS
AS
Sig.
DS
30,78
40,10
,000
DS
39,03
30,19
,000
Dcoh
12,81
18,22
,000
Dcoh
17,29
10,75
,000
Dcon
36,14
52,83
,000
Dcon
50,26
37,00
,000
AE
7,36
9,89
,000
AE
9,47
7,19
,001
DAS
87,08
121,03
,000
DAS
116,06
85,12
,000
Kvalitet braka bitno zavisi od ravnopravne podele obaveza i poslova meu
148
partnerima, i najvii je gde su partneri zadovoljni ueem i angaovanjem drugog, a
znatno nii tamo gde jedan od partnera, ne nuno ena kao to se eto navodi, ve bilo
koji partner, percipira da je podela obaveza neravnopravna, na njegovu tetu.
Kvalitet braka bitno zavisi od ravnopravne podele obaveza i poslova meu

partnerima, i najvii je gde su partneri zadovoljni ueem i angaovanjem drugog,
a znatno nii tamo gde jedan od partnera, ne nuno ena kao to se eto navodi, ve
bilo koji partner, percipira da je podela obaveza neravnopravna, na njegovu tetu.
Zakljuak
Polazei od pretpostavke da je partnerstvo zasebna i vana dimenzija linog
postignua i porodinog funkcionisanja, od ijeg kvaliteta sutinski zavisi odravanje ili ruenje cele porodine konstrukcije (Bobi, 2008), u ovom radu smo pokuali
da ispitamo da li stepen obrazovanja partnera i nihova edukativna homogamija, kao
i radni i finansijski status dovode do razlika u doivljenom kvalitetu branih odnosa.
Nai rezultati ukazuju da postoje razlike u doivljaju kvaliteta braka izmeu partnera
razliitog obrazovnog nivoa. Naime, slabo obrazovani pojedici, pojedinci sa srednjom strunom spremom i visoko obrazovani u preoseku se ne razlikuju znaajno po
doivljaju kvaliteta braka. Takoe, brana heterogamija, tj. velike razlike u stepenu
obrazovanja, nezavisno od toga ko je od partnera obrazovaniji, ne dovode do nieg
kvaliteta branih odnosa i pojedinci iz navedenih dijada ne razlikuju se po percipiranom kvalitetu branih odnosa u odnosu na brane partnere koji su istog obrazovnog
nivoa. Nadalje, vlastita i partnerova zaposlenost donekle imaju uticaj na kvalitet
braka. Nezaposlene ene i parovi u kojima su oba partnera nezaposlena pokazuju
vei stepen izraavanja oseanja, bolju branu koheziju i zadovoljstvo u braku. Iako
paradoksalan nalaz, on se moe objasniti injenicom da nezaposleni partneri imaju
vie slobodnog vremena, upueniji su jedno na drugo, nisu optereeni poslovnim
obavezama, ali pre svega injenicom da je verovatno re o partnerima koji su krae
u braku, te je usled kraeg branog staa bolji njegov kvalitet. Isto tako nai nalazi
ukazuju da je manje zadovoljstvo u brakovima gde je zaposlena ena a mu nezaposlen i najnii kvalitet branih odnosa kod penzionera. Pored zaposlenosti partnera i
podela rada u domainstvu ima znaaja za percepciju kvaliteta braka i kvalitet braka
je znaajno vii kod partnera koji podelu kunih poslova procenjuju kao pravednu i
gde je pojedinac zadovoljan ueem partnera. Kada je re o finansijskom statusu,
nai nalazi potvruju da ekonomski stres i percepcija vlastitog materijalnog stanja
kao prilino loeg dovodi do pada zadovoljstva u braku i njegovog ukupnog kvaliteta. Sa druge strane dobili smo da i visoka primanja dovode do razlika u doivljenom
kvalitetu braka i da partneri sa visokim prihodima pokazuju slabiju branu koheziju,
zajednitvo i meusobno slaganje u odnosu na partnere sa niim prihodima.
Pored ispitanih determinanti kvaliteta braka, naravno, postoji ogroman broj
i drugih inilaca, kako individualnih, tako i interpersonalnih i socijalnih za koje su
istraivanja pokazala da imaju svoj uticaj na doivljaj kvaliteta braka, a mi se njima u ovom radu nismo posebno bavili, a valjalo bi to uiniti u buduim analizama.
Takoe, sve ove varijable od znaaja u svakoj konkretnoj branoj dijadi razliite su,
interferiraju jedna sa drugom i tek u svojoj kombinaciji odreuju percepciju kvaliteta
braka. Ipak, uza svu opasnost od generalizovanja, korisno je ukazati na odreene
inioce koji mogu pozitivno ili pak negativno delovati na brak, njegov kvalitet i
stabilnost to smo mi navedenim radom i uinili.
149
Milica Toi
Literatura
1. Blair, S. L. (1998). Work Roles, Domestic Roles, and Marital Quality: Perceptions
of Fairness Among Dual-Earner Couples. Social Justice Research, 11( 3): 313335
2. Blair, S. L. (1993). Employment, family, and perceptions of marital quality among
husbands and wives. Journal of family issues, 14: 189212.
3. Blair, S. L., Johnson, M.P. (1992). Wives Perceptions of the Fairness of the
Division of Household Labor: The Intersection ofHousework and Ideology.
Journal of Marriage and Family, 54(3): 570581.
4. Bobi, M. (2008). O intimnosti u partnerstvu/braku ljubav,konflikti, odluivanje
u bitnim domenima svakodnevnice. U Sreten Vujovi (prired.) Drutvo rizika :
promene, nejednakosti socijalni problemi u dananjoj Srbiji, Beograd: ISI FF i
igoja tampa.
5. Booth, A., Brinkerhoff, D. B., White, L. K. (1984). The Impact of Parental
Divorce on Courtship. Journal of Marriage and Family, 46(1): 8594.
6. udina-Obradovi, M. I Obradovi, J. (2006). Psihologija braka i obitelji,
Zagreb: Golden Marketing-Tehnika knjiga.
7. Greenstein, T. N. (1996). Husbands Participation in Domestic Labor: Interactive
Effects of Wives and Husbands GenderIdeologies. Journal of Marriage and
Family, 58(3): 585595.
8. Greenstein, T. N. (1995). Gender Ideology, Marital Disruption, and the
Employment of Married Women. Journal of Marriage and Family, 57(1): 3142.
9. Hallinan, M. T.(2000) Handbook of the sociology of education New York: Kluwer
Academic/Plenum Publishers.
10. Kippen, R., Yu, P. (2009). Whats love got to do with it? Homogamy and dyadic
approaches to understanding marital instability. Paper presented at the Biennial
HILDA Survey Research Conference, 1617 July 2009, Melbourne.
11. Kroska, A. (2003). Investigating Gender Differences in the Meaning of Household
Chores and Child Care. Journal of Marriage and Family, 65(2): 456473.
12. Larson, J.H., Holman, T. B. (1994). Premarital Predictors of Marital Quality and
Stability.
13. Family Relations, 43(2): 228237.
14. Larson, J. H. 1984. The effect of husbands unemployment on marital and family
relations in blue-collar families. Family Relations, 33: 503511.
15. Lavee,Y and Katz, R. (2002). Divison of Labor, Perceived Fairness, and Marital
Quality: The Effect of Gender Ideology. Journal of Marriage and Family, 64(1):
2739.
16. Lewin, A. C. (2005). Matches and Mismatches: Homogamy and Divorce in Israel.
Paper presented at the annual meeting of the American Sociological Association,
12 August 2005, Philadelphia.
17. Mili, A. (2001). Sociologija porodice - kritika i izazovi, Beograd: igoja tampa
18. Norton, R. (1983). Measuring marital quality: A critical look at the dependent
variable. Journal of Marriage and the Family, 43: 141151.
19. Obradovi, J. i udina-Obradovi, M. (1998). Brana kvaliteta: Poimanje, uzroci
i posljedice. Drutvena istraivanja, 7: 659682.
20. Pimentel, E. E. (2000). Just How Do I love thee? Marital relations in urban China.
Journal of Marriage and the Family, 62(1): 3247.
150

21. Pina, D. L., Bengtson, V. L. (1993). The Division of Household Labor and
Wives Happiness: Ideology, Employment, and Perceptions of Support. Journal
of Marriage and Family, 55(4): 901912.
22. Rogers, S. J., Amato, P. R. (2000). Have Changes in Gender Relations Affected
Marital Quality? Social Forces, 79(2): 731753.
23. Rogers, S. J. (1996). Mothers Work Hours and Marital Quality: Variations by
Family Structure and Family Size. Journal of Marriage and Family, 58(3): 606
617.
24. Spanier, G. B. (1979). Measuring dyadic adjustment: new scales for assesing the
quality of marriage and similar dyads. Journal of Marriage and the Family, 38:
1528.
25. Spanier, G. B. (1976). Measuring dyadic adjustment: New scales for assessing
the quality of marriage and similar dyads. Journal of Marriage and the Family,
38: 1528.
26. Voydanoff, P. (1990). Economic distress and family relations: A review of the
eighties. Journal of Marriage and the Family, 52: 10991115.
Milica Toi
DIFERENCES IN EXPERIENCE IN THE MARITAL QUALITY

OF PARTNERS WITH DIFFERENT LEVELS OF EDUCATION,
EMPLOYMENT AN FINANCIAL STATUS
Abstract
The problem of the study is examining the differences in the marital quality of
partners with different levels of education, employment and financial status. The study
sample was convenient and composed of 400 spouses, ie. 200 married couples. Data on
education, employment and financial status have been collected by a questionnaire on
sociodemographic variables created for research purposes, while the quality of marriage
was operationalized by the dyadic adjustment scale - DAS (Spanier, 1979). The results
showed no difference in the perception of the marital quality depending on the level
of partners education. Even the enormous differences in education between partners
do not lead to differences in the perception of the quality of marriage. Unemployed
women were more satisfied in marriage, while men experience no difference in the
quality of marriage according to their own employment status. However, in dyads
where a wife is employed and husband is not the quality of marriage is lower. Finally,
retirees have significantly lower perception of the quality of marriage in relation to all
other respondents. In addition to the division of labor at work, the household division
of labor is also very important for the perception of the marital quality and the quality
of marriage is higher when partners perceive the division of housework as fair and
when they are satisfied with the participation of the partner in the housework. Finally,
the economic stress leads to the differences in the perception of the quality of marriage.
Partners who believe that they do not possess enough money for their needs have
significantly lower marital quality. On the other hand, high incomes can also lead to
many differences by reducing dyadic cohesion and partners concordance.
151
Milica Pavlovi, Ljubia

Zlatanovi

Vol.
8, No 10, 2011 . 152168
Milica Pavlovi
UDK 159.943.3

: 10. 10. 2011.
Univerzitet u Niu
Doktorske studije
Ljubia Zlatanovi
Univerzitet u Niu
FACIJALNI ZNACI MASKIRANJA, BLOKIRANJA

I SUZBIJANJA EKSPERIMENTALNO IZAZVANE
EMOCIJE TUGE1
Apstrakt
Cilj ovog ekspermentalnog istraivanja bio je da ispita i utvrdi karakteristine
naine na koje studenti nastoje da maskiraju, suzbiju ili sakriju kulturoloki uslovljenu
i veoma provokativnu emociju tuge u situaciji koja je po odreenim elementima javna.
Uzorak je inio 31 student razliitog pola. Studenti su bili ujednaeni po uzrastu
i nivou obrazovanja.
Svaki ispitanik dobijao je instrukciju da paljivo odgleda sekvencu iz filma koja
je trebalo da izazove snanu emociju tuge, nakon ega je ispitiva naputao prostoriju, a
ispitanik na monitoru gledao najavljenu sekvencu. Skrivenom kamerom beleeni su stav,
dranje, reakcije, facijalne ekspresije i sve promene na licima ispitanika. Podaci su obraeni
kvalitativnom analizom dinamikog materijala, koja je obuhvatala praenje, registrovanje i
analizu svih promena u izgledu lica, redosled njihovog pojavljivanja, intenzitet i uestalost.
U tu svrhu korieni su instrumenti Ekmana i saradnika: FACS i FAST.
Utvrena je tendencija da ispitanici ekspresiju tuge maskiraju nekom drugom, datoj
situaciji, primerenijom emocijom (38,71%): iznenadjenjem (12,9%), osmehom (12,9 %),
ljutnjom (9,67%) i odvratnou (3,22%). Kao znake suzbijanja, blokiranja i prikrivanja
ispoljavanja tuge registrovali smo: sputanje podizanje glave (35,48%) i okretnje glave
u stranu (45,16%), promenu direkcije pogleda (29,03%), vrpoljenje (32,25%), krut stav
tela (9,67%), nesimetriju leve i desne strane lica (12,9%), dodirivanje nosa (16,12%),
manipulisanje kosom (16,12%).
Rezultati potvuju znaajan uticaj kulture i socijalnih pravila u izraavanju tuge
i ilustruju naine i strategije koje koriste muki i enski ispitanici, kao i razlike izmeu
njih, da bi u situaciji, koja ima dosta elemenata javnog, blokirali, maskirali, prikrili ili
suzbili socijalno neadekvatnu emociju tuge.
Kljune rei: Facijalna ekspresija tuge, znaci maskiranja, blokiranja i suzbijanja tuge
Uvod
Nae lice je jedan toliko savren sistem, preko koga smo u vezi sa ostalim
pripadnicima nae vrste. Pored toga to nam omoguava da svesno poaljemo poruku
1
Rad je delom nastao u okviru rada na projektu 179002 koji finansira Ministarsvo prosvete
i nauke Republike Srbije.
152
Facijalni znaci maskiranja, blokiranja i suzbijanja ...
nekome sa kim smo u interakciji, da mu stavimo do znanja da li nam se dopada ili ne,
da li elimo da nastavimo komunikaciju sa njim, ta uopte mislimo o njemu, ono
ponekad drugima otkriva i ono to, moda, ne bismo eleli.
injenica da ljudi irom sveta na isti nain izraavaju sreu, tugu, iznenaenje,
odvratnost, ljutnju, strah i prezir, ukazuje na to da su facijalne ekspresije est
primarnih emocija bioloki uslovljene i date nasleem. Brojna transkulturalna
istraivanja (npr. Ekman i Friesen, 1969; Boucher i Brandt, 1981; Lazarus, 1991;
Lazarus i Smith, 1988) dokazala su univerzalnost ekspresija primarnih emocija,
esto istiui postojanje slinih, odnosno univerzalnih kategorija dogaaja i situacija
koje provociraju odgovarajue emocije u svim kulturama. Naravno, bilo je i onih
emocionalno provocirajuih situacija koje su bile kulturalno specifine.
U prilog uroenosti i univerzalnosti ekspresije emocija govore brojne studije
koje su pokazale da se kod antropoidnih majmuna na isti nain manifestuju primarne
emocije (Darwin, 1872; Van Hoof, 1973; Chevalier-Skolnikoft, 1973; Preuschoft, 1995).
Istraivanja sa identinim blizancima razdvojenim u najranijem detinjstvu (Farber,
1981; Viken, Rose, Kaprio, Koskenvuo, 1994), kao i istraivanja na ulno deprimiranim
osobama (Eible-Eibesfeldt, 1973, 1975; Galati, Scherer i Ricci-Bitti, 1997), jo jednom
potvruju hipotezu o univerzalnosti ekspresija primarnih emocija, dok istraivanja sa tek
roenom decom nisu dala jednoznane rezultate (Oster i Ekman, 1978).
Bez obzira na dokazanu univerzalnost ispoljavanja i kultura, odnosno socijalno-kulturni milje igra znaajnu ulogu u kultivisanju, modifikovanju i prilagoavanju
facijalne ekspresije odreenih emocija uslovima, socijalnoj situaciji, polu,
drutvenom statusu, obrazovanju, demografskom statusu. Tako se od malena deaci
u naoj kulturi ue da budu hrabri, jaki, odvani, da budu nezavisni, samostalni, ne
previe emotivni, dok se kod devojica radi na sticanju zavisnosti, poslunosti i
slobodnom ispoljavanju emocija, naroito tuge i straha, na mnogo otvoreniji nain.
Socijalizacija je veoma moan i sveprisutan proces, koji poinje danom naeg
roenja i koji nas od bioloke jedinke pretvara u drutvenu, po cenu da povinujui
se uticaju naeg socijalnog okruenja svi mi, na neki nain, u odreenom stepenu,
gubimo nau individualnost i spontanost.
Tuga (ili alost) je primarna emocija koja se javlja kao reakcija na gubitak neeg
dragocenog, vanog, emu osoba pridaje poseban znaaj. Prema psihoanalizi, alost
je normalan odgovor na gubitak voljenog objekta. Za tugu je karakteristino bolno
neraspoloenje, prolazni prekid interesovanja za spoljanji svet, gubitak sposobnosti
za ljubav, bezvoljnost. Na planu ponaanja, alost se manifestuje u usporenom hodu,
odsustvu gestikulacije, tihom i monotonom govoru, izbegavanju kontakata i slino.
Facijalne ekspresije emocija

Mogunost naeg lica da se neprestano transformie i menja je neverovatna.
Veliki broj miia, brojne kombinacije njihovih kontrakcija, mogunost menjanja
intenziteta crvenila i bledila, znoj i dr., sve je to u slubi naeg organizma, koji
komunicira ili samo reaguje na svet u kome se nalazi. Lice je najupadljiviji deo
naeg tela, deo preko koga uspevamo da primimo utiske, da ih osmislimo i da ih tako
obraene poaljemo nazad kao informaciju osobi s kojom smo u interakciji, kroz
jasni izraz na naem licu.
153
Milica Pavlovi, Ljubia Zlatanovi
Mi smo sa drugom osobom u interakciji posredstvom signala, koje smo u stanju da proizvedemo i da joj uputimo. Posredstvom njih, moemo da utiemo na
njeno ponaanje i da ga kontroliemo, u onoj meri u kojoj je ona zainteresovana za
ostanak u komunikaciji sa nama. Ali i mi joj isto tako moemo dati do znanja da li
elimo da nastavimo komunikaciju, ta mislimo o njoj, ta je to to nam se svia, a
ta nam smeta, moemo joj pokazati naklonost ili averziju i netrpeljivost, moemo je
lagati, obmanjinati, navesti je da se ponaa onako kako elimo... A moemo joj pokazati i ono to ne bismo eleli da vidi neku emociju koju budi u nama, zbog koje
bismo mogli da budemo povreeni, a ne moemo je sakriti, i koju e ona sigurno
videti, samo ako paljivo bude gledala.
Lice je zato najizraajniji region naeg tela, koji odaje skup najrazliitijih informacija o nama, trenutnom stanju u kome se nalazimo, naim namerama, eljama,
potrebama, interpersonalnim stavovima. To omoguavaju razliite grupe facijalnih
signala: statiki, spori, artificijelni, i brzi (Kosti, 2006).
Priroda facijalnih ekspresija: ekspresija ili komunikacija emocija

U skladu sa optim shvatanjem i uverenjem evolucionista i kulturalista stoji
i distinkcija ova dva pojma. Da bismo dobili odgovor na pitanje da li su emocije u
slubi komunikacije, kao to to naglaavaju kulturalisti (npr. Margaret Mid, Gregori
Bejtson, Rej Berdvistel), ili predstavljaju nesvestan i nenameran izraz unutranjeg
stanja ekspresiju, kao to tvrdi Darvin, koji je 1872. u svojoj knjizi Izraavanje
emocija kod ljudi i ivotinja prvi put upotrebio termin ekspresija, moramo podrobnije razmotriti samu prirodu ovih facijalnih znakova (Kosti, 2006).
Komunikacija emocija znaila bi da su ekspresije emocija skup namerno poslatih signala sa ciljem da jasno prenesu poruku osobi sa kojom smo u interakciji,
o tome ta je to to trenutno oseamo, ta se odigrava u nama, ta elimo i mislimo,
kako reagujemo na osobe i situacije.
Ekspresija emocija bi, s druge strane, znaila da mi nemamo kontrolu nad
kontrakcijama facijalnih miia, koje se automatski, nesvesno, nenamerno, javljaju,
kada do njih stignu impulsi iz mozga, kao posledica emocionalne reakcije na situaciju u kojoj smo. Ne moemo zaustaviti tok kretanja impulsa, ali moemo pokuati da
ometamo rad facijalnih miia i tako prikrijemo manifestovanje emocije, za koju ne
bismo eleli da se vidi. To se naroito koristi pri laganju, zatim kao pokuaj osobe da
odglumi emociju koju nije doivela, kao i u mnogim socijalnim interakcijama kada
nam pravila kulture i lepog vaspitanja nalau da ne pokaemo javno odvratnost, gaenje, ljutnju, prezir ili neku drugu nedopustivu emociju (Ekman, 1992).
Od Darvina do danas sprovedena su brojna istraivanja, iji rezultati snano sugeriu razreenje navedene dileme (Darwin, 1872; Ekman i Rosenberg, 1997;
Ekman i Friesen, 2003). Na osnovu dobijenih rezultata, zakljueno je da je ispravnije
koristiti termin ekspresija emocija od komunikacije emocija, jer ekspresije ne proizilaze iz nae namere da svesno i promiljeno poaljemo poruku drugima o naem
unutranjem stanju, iako ponekad moemo svesno nauiti i proizvesti takve facijalne
pokrete karakteristine za odreenu emociju, koristei ekspresije kao sredstva komunikacije.
154
Kontrola i regulacija facijalnih ekspresija

Svako od nas ivi u drutvu u kome vladaju odreena pravila kulture. Poto
ivimo u drutvu, a ne u socijalnoj izolaciji, prinueni smo da se ponaamo u skladu
sa pravilima kulture. Socijalnim uenjem, od malena, usvajamo pravila koja odreuju nae ponaanje u ivotu, a naroito u javnim situacijama, koja zahtevaju visok
stepen kontrole i uzdranosti od otvorenog emocionalnog ispoljavanja.
Ekman i Frizen (Ekman & Friesen, 1969) su formulisali etiri pravila ispoljavanja emocija u javnim situacijama:
1. Pojaavanje intenziteta doivljene emocije naglaeno intenziviranje i potenciranje tuge (na primer, uzimajui u obzir nau kulturu, kroz naricanje i nekontrolisano plakanje na sahranama u selima u Srbiji i Crnoj Gori).
2. Smanjivanje intenziteta dozivljene emocije koja je naroito prisutna u engleskoj kulturnoj tradiciji.
3. Neutralizacija emocije nepokazivanje straha i tuge od strane mukaraca u
javnim situacijama, prisutno je u skoro celom zapadnom svetu.
4. Maskiranje emocije u javnim situacijama je mnogo prigodnije, ponekad,
pokazati emociju koja u stvari i nije doivljena, a esto je i sasvim suprotna od doivljene, ije bi ispoljavanje apsolutno bilo neprimereno.
Kontrola i regulacija ispoljavanja emocija je obavezna za sve pripadnike nekog drutva. Bez toga se ne moe ni zamisliti rad u diplomatiji, politici, bilo kom
obliku pregovaranja, u trgovini, ali i u svakodnevnoj interakciji.
Sa druge strane, kontrolisanje facijalne ekspresije moe da bude orue u svesnoj nameri da obmanemo nekoga, da ge zbunimo, prevarimo, odvedemo na pogrean put, a sve u cilju zadovoljenja neke svoje, najee, socijalne potrebe.
Razlike u ekspresiji i kontroli emocija izmeu mukaraca i ena

Veza izmeu drutvene sredine i kulture u uem smislu, sa jedne strane, i osobe i ponaanja te osobe, sa druge strane, ostvaruje se, kroz poloaje koje pojedinci
zauzimaju u drutvu i kroz uloge koju imaju, odnosno, ponaanja koje se vezuje za
odreeni poloaj.
Nisu podjednako bitni svi oblici ponaanja vezani za neki poloaj. U svojoj
knjizi Osnovi socijalne psihologije Nikola Rot (2003) navodi Njukomovo odreenje
termina propisana zabranjena uloga. Bitni i neophodni deo ponaanja vezanog
za odreeni poloaj, Njukom naziva propisanom, odnosno, zabranjenom ulogom.
Propisanu ulogu ini ponaanje koje se bezuslovno oekuje, odnosno zabranjuje nekome ko zauzima odreeni poloaj. Ponaanje koje se vezuje za odreeni poloaj
moe se shvatiti kao bipolarna dimenzija, iji jedan pol predstavlja ponaanja koja
se obavezno zahtevaju od svih onih osoba koje zauzimaju odreeni poloaj, dok se
na drugom polu nalaze ponaanja koja su svima koji zauzimaju isti poloaj zabranjena. Izmeu ovih krajeva dimenzije propisane i zabranjene uloge, nalaze se ona
ponaanja koja se smatraju vie ili manje poeljnim, odnosno vie ili manje nepoeljnim.
Poloaji i uloge mogu se razlikovati na osnovu vie kriterijuma. S obzirom na
njihovu proirenost meu lanovima drutva, odnosno optost, razlikuju se poloaji,
155
a samim tim i odgovarajue uloge vezane za te poloaje, koje zauzimaju svi lanovi
drutva (graani, braa, sestre, drugovi), od poloaja koji su ogranieni samo na ue
grupe (psiholozi, lekari, umetnici).
Uloge se mogu razlikovati s obzirom na doslednost, odnosno pervazivnost manifestovanja odgovarajueg ponaanja. Tako postoje uloge-ponaanja koja se vezuju
uz odreeni poloaj, na primer, uloga profesora fakulteta. Takve uloge se moraju manifestovati uvek i u svakoj interakciji, koju pojedinac na tom poloaju ima sa drugim
osobama; kao i uloge koje se manifestuju samo povremeno, u odnosu sa odreenim
ljudima (kakva je uloga studenta).
S obzirom na odreenost ili specifinost ponaanja koje se vezuje za neki poloaj, postoje uloge (na primer, uloga vojnika) u kojima je sasvim jasno odreeno
ponaanje, podjednako obavezno za sve one koji imaju istu ulogu, kao i poloaji koji
dozvoljavaju veu varijaciju ponaanja (na primer, lekar koji lei pacijenta manje
vie slobodno).
Neke uloge su trajne i traju celog ivota, kao to je sluaj sa ulogom ene i
mukarca, dok su druge povremene, na primer, uloga studenta. Uloge su uzajamno
povezane, reciprone, komplementarne, isprepletane u sistem uzajamno zavisnih
odnosa.
Ponaanje pojedinca nije iskljuivo odreeno poloajem koji neko zauzima,
ve zavisi i od linih sklonosti, sposobnosti, raznih karakteristika linosti, to znai
da e se elementi ponaanja bitni za odreeni poloaj javiti kod svih onih pojedinaca
koji taj poloaj zauzimaju, a da e svi oni pri ispoljavanju odgovarajuih uloga manifestovati svoj individualni stil.
Pored biolokih razlika izmeu mukaraca i ena, postoji niz socijalnih inilaca
koji mogu da oblikuju njihovo ponaanje. Roditelji veoma rano poinju da tretiraju
svoju decu u saglasnosti sa stereotipima o polnim ulogama. Majke e mnogo ee
da pokazuju emocije pred enskom decom, a od deaka e se oekivati da kontroliu
svoje emocije, ime se objanjava i manji stepen emocionalne ekspresivnosti koja se
javlja kod deaka.
Zbog svega ovoga, emocionalnost se ee vezuje za ene ljudi veruju da
su ene mnogo emocionalnije od mukaraca (Ashmore & DelBoca, 1979; Broody
& Hall, 2000; Broverman, Vogel, Clarkson & Rosenkrantz, 1972; Fabes & Martin,
1991, Johnson & Shulman, 1988, prema Hall, 1979) i mnogo emocionalno ekspresivnije od njih (Miller i sardadnici, 1984).
U istraivanjima intenziteta emocija kod mukaraca i ena, dokazano je da
ene ee doivljavaju strah (Allen & Haccoun, 1976; Brody, 1985, prema: Hall,
1979), tugu (Grossman & Wood, 1993, prema Hall, 1979), stid i krivicu (Tagney,
1998, prema Hall, 1979). Kada se u istraivanjima od ispitanika oba pola zahtevalo
da generalno procene svoje emocionalne doivljaje, pokazalo se da su ene saoptavale da su bile ekspresivnije i da su njihove emocije bile intenzivnije (Scherer &
Wallbot, 1994, Scherer & Ceshi, 2000), kao i to da su one mnogo bolje pamtile ranije
dogaaje koji su izazvali njihove emocije, to se objanjavalo veom sposobnou
pamenja detalja. Meutim, kada su emocije bile procenjivane neposredno nakon
njihovog javljanja, ove razlike su se smanjivale.
Istraivanja koja je sprovela OLary (Hall, 1979) pokazala su da se prilikom
emocije besa kod oba pola javljaju iste fizioloke promene, razlika je samo u verbalnim iskazima o tome kako se oseaju. Dok mukarci sebe opisuju kao besne,
156
ene doivljavaju da su tune ili povreene, ime se i moe objasniti injenica da

ene manje ispoljavaju znake besa od mukaraca. Zbog toga su mukarci etiri puta
skloniji da izvre akt nasilja, dok su ene dva puta sklonije depresiji. Brodi (Broody,
1997, prema Kosti, 2006) kae: Kada su mukarci u konfliktu, oni okreu svoj bes
protiv drugih, dok ga ene okreu prema sebi, preuzimajui krivicu.
Na osnovu petnaest studija zakljueno je (Hall, 1979) da se u socijalnim interakcijama, u 90% sluajeva, ene vie osmehuju od mukaraca, a u 50% sluajeva
se ova razlika pokazala statistiki znaajnom. Pokazalo se da ene ee pokazuju
tugu i priaju o svojim problemima. Reakcije ena na srene dogaaje procenjuju
se kao manje prikladne i manje iskrene, nego reakcije mukaraca. Takoe, reakcije
mukaraca na neprijatne dogaaje, procenjuju se kao manje prikladne i iskrene.
Razlike meu polovima su naroito izraene kada je u pitanju kontrola emocija. Mukarci ee kontroliu emocije kao to su simpatija i tuga, dok ene ee
kontroliu bes i seksualnost. U skladu sa tim, ene ee tee da izraze emocije kroz
facijalnu ekspresiju i interpersonalnu komunikaciju, dok mukarci to rade kroz akciju, kao to je agresivno ili opasno ponaanje.
Moemo da zakljuimo da postoje razlike u ekspresivnosti, ali ne i u doivljavanju emocija kod mukaraca i ena. Razumno je pretpostaviti da dimenzija emocionalne ekspresije, pre nego dimenzija emocionalnog iskustva, moe biti oblast u kojoj
se muka i enska emocionalnost razliito procenjuju.
Metodoloki pristup problemu

Problem ovog istraivanja bio je da se eksperimentalno ispita da li postoje vidljive
razlike u facijalnoj ekspresiji tuge kod ispitanika mukog i enskog pola, nastale pod
uticajem kulture, u eksperimentalno kreiranoj situaciji koja ima elemente javne situacije.
Cilj istraivanja bio je utvrditi postojanje razlika u ekspresiji emocije tuge kod
mukaraca i ena u situaciji koja ima elemente javne situacije.
Osnovna hipoteza od koje smo poli u istraivanju bila je ta da postoji razlika
u izgledu lica ispitanika razliitog pola pri doivljavanju eksperimentalno izazvane
emocije tuge u situaciji koja ima neke elemente javne situacije. Ona se moe razloiti
na vie posebnih: 1) kod ena je, zbog brojnih socijalno-kulturnih faktora, prisutno
mnogo vie elemenata tuge; 2) mukarci i ene e koristiti razliite strategije za manipulaciju, suzbijanje i blokiranje manifestacija tuge; 3) mukarci e pokazati veu
kontrolu ponaanja u javnim situacijama od ena.
Nezavisna varijabla u ovom istraivanju je pol ispitanika sa dve kategorije:
muki i enski. Zavisnu varijablu predstavlja opis eksperimentalno provocirane i
snimljene facijalne ekspresije tuge kao reakcije na prezentovani stimulus-materijal,
koja je operacionalizovana u nizu facijalnih elemenata, dobijenih tehnikom FAST
(preuzeto iz Ekmanove i Frizenove knjige Unmasking the face, 1975):
unutranji uglovi obrva su povueni na gore;
koa ispod obrva ima trouglast oblik, sa unutranjim uglovima na gore;
unutranji ugao gornjeg kapka je podignut;
uglovi usana su okrenuti na dole, ili usna podrhtava.
Kontrolne varijable u istraivanju bile su: obrazovanje (studenti, zavren IV
stepen) i starostuzrast (prosek: 22 godine) ispitanika.
157
Uzorak je inio 31 student Filozofskog i Elektronskog fakulteta u Niu (od

toga 17 studentkinja i 14 studenata). Kao stimulus material u istraivanju koriena
je scena iz filma ampion, u kojoj dete ostaje bez oca, i koja provocira snanu emociju tuge kod ljudi uopte, pa smo pretpostavili da samim tim provocira i kod naih
ispitanika.
Eksperimentalna procedura se odvijala na taj nain to je ispitanik dobijao
instrukciju od istraivaa da paljivo odgleda prethodno pripremljenu sekvencu iz
filma ampion. Posle zadate instrukcije, ispitiva je naputao prostoriju fakulteta, a
ispitanik ostajao sam u prostoriji i na monitoru kompjutera gledao prezentovan materijal. Skrivena kamera beleila je facijalne reakcije ispitanika koji posmatra datu
scenu. Svakom ispitaniku se saoptavala ista instrukcija i beleilo se njegovo facijalno ponaanje na CD-u, koje se po zavretku ispitivake faze svih predvienih
ispitanika detaljno analiziralo i tumailo u odnosu na emocionalno-neutralno lice
ispitanika.
U istraivanju je korien univarijantni frekvencijski nacrt, dok se za obradu
podataka primenjivala kvalitativna analiza ponaanja svakog posebnog ispitanika.
Podaci su obraeni korienjem dva instrumenta za registrovanje promena na licu:
FACS (Facial Action Coding System) i FAST (Facial Affect Scoring Technique).
Diskusija rezultata
Rezultati koje smo dobili govore u prilog tome da postoji razlika u izgledu lica
ispitanika razliitog pola pri doivljavanju (provocirane) emocije tuge u situaciji
koja ima neke elemente javne.
Na licima ena se tuga manifestovala u sva tri regiona. Najizraenija je bila u
predelu oiju. Kod mukih ispitanika ona se videla samo u predelu oiju. Kod veeg
broja ena je facijalna ekspresija tuge bila potpuna ukljuivala je sve karakteristine elemente: unutranji uglovi obrva su bili povueni na gore, koa ispod obrva
je formirala specifian trouglast oblik sa unutranjim uglovima na gore, unutranji
ugao gornjeg kapka bio je podignut i uglovi usana su bili okrenuti na dole, usne su
podrhtavale. Mukarci su se trudili da se u javnoj situaciji ponaaju smireno, da
maksimalno kontroliu svoje ponaanje i otvoreno manifestovanje emocije tuge.
Rezultati pokazuju da je kod ena, zbog brojnih socijalno-kulturnih faktora,
prisutno mnogo vie elemenata tuge. Kod njih se prisustvo tuge moe uoiti u sva tri
dela lica (Tabela 1). Samim tim, kod ena su prisutni elementi tuge karakteristini i
za donji i za srednji deo lica. Kod mukaraca to nije sluaj. Kod veine se tuga manifestuje samo u gornjem delu lica (Tabela 2).
Tabela 1: Manifestacija tuge u pojedinim regionima lica kod ena.
REDNI BROJ
ISPITANICE
1
2
3
5
158
GORNJI DEO
LICA
Tuga
Svi elementi tuge
Svi elementi tuge
Svi elementi tuge
SREDNJI DEO LICA

Tuga
Neutralno lice
Neutralno lice
Odsustvo tuge
DONJI DEO
LICA
Tuga
Tuga
Tuga
Odsustvo tuge

7
9
15
16
17
19
21
22
23
27
29
30
31
Odsustvo tuge
Tuga
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Svi elementi tuge
Svi elementi tuge
Tuga
Neutralno lice
Svi elementi tuge
Svi elementi tuge
Odsustvo tuge
Tuga
Odsustvo tuge
Tuga
Odsustvo tuge
Neutralno lice
Odsustvo tuge
Tuga
Tuga
Tuga
Neutralno lice
Odsustvo tuge
Neutralno lice
Neutralno lice
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Tuga
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Tuga
Tuga
Tuga
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Tuga
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Od 17 ispitanika enskog pola, kod njih 16 (94.11%) su zapaene promene u

izgledu gornjeg dela lica. Od njih 16, kod 12 (to predstavlja 75%) ispitanica prisutne
su neke promene karakteristine za emociju tuge. Samo kod 7 ispitanica (58.33%)
prisutni su svi elementi tuge.
Ako posmatramo svaki region lica posebno (gornji, srednji i donji) i beleimo
promene u izgledu lica posebno kod ispitanika mukog i enskog pola, dobiemo
zanimljive rezultate.
Kod 5 ispitanica (to predstavlja 29.41% ispitanica) se mogu videti
karakteristini elementi tuge u sva tri regiona lica: u gornjem, srednjem i donjem.
Isto toliko ispitanica uspeva da potpuno blokira ispoljavanje tuge, u bilo kom
regionu lica.
U srednjem regionu lica moe se uoiti tuga kod 5 ispitanica, to ini 29.41 %
ukupnog broja ena.
Prisustvo tuge u donjem delu lica je uoljivo kod 8 ispitanica (47.05%).
Kod mukih ispitanika je situacija drugaija (Tabela 2).
Tabela 2: Manifestacija tuge u pojedinim regionima lica kod mukaraca.
REDNI BROJ
ISPITANIKA
4
6
7
10
11
12
13
14
18
20
24
25
26
28
GORNJI DEO LICA

Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Tuga
Svi elementi tuge
Tuga
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Tuga
Tuga
Tuga
Svi elementi tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Svi elementi tuge
SREDNJI DEO LICA

Neutralno lice
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Neutralno lice
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Neutralno lice
Odsustvo tuge
Neutralno lice
Tuga
Odsustvo tuge
Neutralno lice
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
DONJI DEO LICA

Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Tuga
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
Odsustvo tuge
159
Kod ispitanika mukog pola, tuga se manifestuje samo u gornjem delu lica.
Po jedan ispitanik mukog pola ima primetne znake tuge u srednjem i donjem delu
lica. est mukih ispitanika, to predstavlja 46.15% ispitivanih mukaraca, uspeva
da potpuno kontrolie svoje ponaanje i emocionalno reagovanje i ne pokazuje tugu
ni u najmanjem intenzitetu.
Ispitanice u donjem delu lica izraavaju tugu laganim otvaranjem i zatvaranjem usana, koja samim tim uslovljava pokretanje brade. Ona se die i sputa, povremeno je prisutno njeno podrhtavanje, dok se u pojedinim momentima, pri naroito
velikom intenzitetu, na njoj obrazuje za tugu karakteristino uzdignue. Kod mukih
ispitanika donji deo lica je predeo sa najveim brojem manipulativnih aktivnosti.
Tuga se u srednjem delu lica manifestuje naizmeninim irenjem i skupljanjem
nozdrva, oputanjem i zatezanjem obraza, dubokim i dugim uvlaenjem vazduha u
nos.
Manipulativne aktivnosti namenjene blokiranju, maskiranju i suzbijanju provocirane emocije tuge, prisutne su kako kod ispitanika, tako i kod ispitanica. Najvei
broj ovih radnji skoncentrisan je u donjem delu lica, u predelu usana.
Zanimljiva je tendencija ispitanika da maskiraju emociju tuge nekom drugom,
za datu situaciju, mnogo prigodnijom emocijom. Mukarci to najee ine pokazujui znake ljutnje u gornjem delu lica. Tri ispitanika mukog pola u sprovedenom
istraivanju koristila su manipulaciju ove vrste. Takoe, i tri ispitanice su u sklopu
promena svog izgleda lica imale ljutnju. Ona se manifestovala sputanjem i pribliavanjem krajeva obrva. Na elu bi se tada formirale najee dve uzdune bore, tako
da bi ceo gornji deo lica poprimio napet izgled.
Iznenaenje je isto jedna od esto korienih maski za tugu. Prisutno je u gornjem delu lica, u predelu oiju. etiri ispitanika mukog pola se odluuju za ovu
odbranu od otvorenog manifestovanja tuge u javnoj situaciji. To ine i etiri ispitanice. Proizvesti facijalnu ekspresiju karakteristinu za iznenaenje je veoma lako.
Dovoljno je samo rairiti oi i podii i unutranje i spoljanje uglove obrva; nekada
obe, a nekada samo jednu, da bi se dobio sumnjiav izgled.
Kao masku u donjem delu lica ispitanici najee koriste osmeh. Za izvoenje te aktivnosti razvlaenje usana u osmeh potrebna je aktivnost samo jednog
miia zygomaticus major. Tri ispitanika mukog i etiri enskog pola koriste ovu
manipulaciju da bi smanjili napetost ili blokirali ispoljavanje tuge u javnoj situaciji.
Emociju odvratnosti ili prezira u donjem delu lica je takoe lako izvesti. Potrebno je samo spojiti usne i gurnuti gornju usnu donjom. Za maskiranje emocije
tuge to koristi jedan ispitanik i jedna ispitanica.
Sve ove alternativne emocije, koje nai ispitanici biraju kako bi spreili otvoreno manifestovanje tuge u javnoj situaciji je veoma lako voljno proizvesti. Dovoljna
je aktivnost jednog, dva ili tri miia, koji se lako voljno stimuliu i kontrahuju. Za
osmeh je, na primer, u pitanju kontrakcija miia zygomaticus major; za iznenaenje
kombinacija dva: frontalis, pars medialis i frontalis, pars lateralis; za ljutnju kombinacija tri: frontalis, pars lateralis i corrugator supercilii i depressor supercilii. Bilo
koju od ovih alternativnih lako izvodljivih facijalnih ekspresija je bolje manifestovati u javnoj situaciji od tuge, i ba zato se nai ispitanici odluuju upravo za neku
od njih.
Asimetrija u izgledu lica ispitanika, bilo da je u pitanju asimetrija leve i desne
strane ili asimetrija gornjeg i donjeg dela lica, upuuje nas na to da se radi o neisti160
nitim, nedoivljenim emocijama, o blokiranim, maskiranim, suzbijenim emocijama,

o simuliranim facijalnim ekspresijama. Asimetrija lica je bila prisutna kod tri ispitanika i etiri ispitanice.
Postoje dve grupe ispitanika koje za smanjivanje nelagodnosti i neprijatnosti prouzrokovane karakteristikama situacije u kojoj se nalaze, koriste dve potpuno
razliite krajnosti. Jedna grupa ispitanika (koju ini 10 mukaraca i 10 ena) ima
tendenciju da smanjuje napetost: mekoljenjem, vrpoljenjem, uestalom promenom
poloaja tela. Druga grupa ispitanika, isti problem reava suprotnom strategijom.
Oni zauzimaju jedan odreen poloaj, imaju krut stav tela, ne prave mnogo pokreta
i obino imaju karakteristinu masku neutralnosti na licu. Ovu grupu ispitanika ine
4 mladia i 3 devojke.
Sputanje i podizanje glave, kao i pomeranje glave u stranu levo-desno je
aktivnost koja je takoe bila karakteristina za nae ispitanike. I ona je u slubi rastereivanja od napetosti i smanjivanja mogunosti provociranja emocije tuge u javnoj
situaciji, okretanjem ili pomeranjem glave od ekrana. Ali, ova aktivnost moe imati
i sasvim drugi kvalitet. Naime, ispitanik se moe toliko saiveti sa prezentovanom
materijom da poinje da se pribliava, nameta glavu ili jednostavno reaguje odmahivanjem ili klimanjem na prikazanu situaciju. Devet ispitanika mukog pola pri
gledanju odabranog inserta iz filma ampion, pomera glavu u stranu, a sedam njih
sputa i podie. Kod ispitanica je ovo kretanje glave mnogo izraenije. Jedanaest
ispitanica sputa i podie glavu, a ak etrnaest pomera glavu u stranu.
Promena direkcije pogleda je isto uestala. Tu su dobijeni veoma interesantni
podaci. Obaranje pogleda je prisutno kod 4 ispitanice i kod samo jednog ispitanika.
To se moe dovesti u vezu sa stroim vaspitanjem enske nego muke dece, od koje,
se pre oekivalo da budu posluna, da se pokoravaju i gledaju u zemlju. Za jednog
mukog ispitanika je bio karakteristian pogled iskosa (za ispitanika pod rednim
brojem 8). Znai, ispitanik je krivio glavu u stranu sve vreme, zadravajui pogled
na ekranu. To bi moglo ii u prilog mukoj istrajnosti i nepokolebljivosti. On uprkos
prezentovanju veoma provocirajueg materijala, koji bi mogao izmamiti emociju
tuge, ipak nastavlja da mu se izlae, da gleda u ekran, iako ga njegove snage upozoravaju da e moda oslabiti kontrola i emocija tuge izai na videlo. Za 4 ispitanika
mukog pola je karakteristino zatvaranje oiju u trajanju od 1 do 2 sekunde. To se
naroito intenzivira u trenutku najveeg emocionalnog naboja deo scene kada dete
poinje da plae. Jedan ispitanik mukog pola je ak rukom prekrio oi, u trenutku
najveeg emocionalnog naboja. Ta vrsta obmana je izostala kod ispitanica. Odvraanje pogleda u stranu je manipulacija prisutna vie kod ispitanica kod 9 njih. Ova
aktivnost je prisutna kod 5 mukih ispitanika.
Uestalo ekanje brade, obraza, ela, nosa, obrva i ostalih delova lica u cilju
smanjivanja napetosti, uestalije je kod ispitanika 6, nego kod ispitanica 2 ispitanice.
Predeo u kome ima najvie manipulativnih aktivnosti, koje ispitanici i mukog
i enskog pola koriste veoma uestalo, kako za smanjivanje napetosti zbog svesnosti
o situaciji u kojoj se nalaze, tako i za blokiranje, maskiranje i suzbijanje manifestacije tuge je predeo usana. Samo po jedan ispitanik oba pola nema promene i pokrete
u ovom delu lica. Ako smo ve videli da se samo kod 1 ispitanika mukog pola tuga
manifestuje u ovom delu lica, moemo zakljuiti da 12 ispitanika koristi usta iskljuivo za manipulaciju i suzbijanje emocije tuge. To ini i 8 ispitanica. Prisutno je
161
mnogo manipulacija: oblizivanje, zatezanje, grickanje, otvaranje i zatvaranje, uvlaenje usana u usta, dodirivanje i prekrivanje usana rukom, krivljenje i pomeranje
usana u stranu, levo-desno.
Kao jedan od indikatora pokuaja blokiranja i maskiranja tuge moe se koristiti i gutanje pljuvake, koje je praeno karakteristinim pokretom gutanja knedle
koji je vidljiv na vratu 6 ispitanika mukog i 3 ispitanika enskog pola.
Radi preglednosti uestalosti korienja razliitih strategija manipulacije, suzbijanja i blokiranja manifestacija emocije tuge, navodimo dve tabele u kojima su
strategije poreane po stepenu zastupljenosti kod ispitanika enskog (Tabela 3) i
mukog pola (Tabela 4).
Tabela 3: Zastupljenost znakova manipulacije, maskiranja, sakrivanja i suzbijanja tuge
kod ispitanka enskog pola.
ZNACI MANIPULACIJA, MASKIRANJA,
SAKRIVANJA I SUZBIJANJA TUGE
ZASTUPLJENOST
Pokretanje glave u stranu, levo-desno
14
Maskiranje tuge drugim emocijama:
12
iznenaenje
osmeh
ljutnja
prezir ili odvratnost
Podizanje i sputanje glave
11
Promena poloaja tela, vrpoljenje, mekoljenje
10
Promena direkcije pogleda u stranu
Dodirivanje i prekrivanje usana rukom
Grickanje usana
Oblizivanje usana
Manipulacija kosom, vrtenje pramenova,
nametanje kose iza uha
Dodirivanje nosa
6
5
Razvlaenje usana
Naizmenino otvaranje i zatvaranje usta
Nesimetrija
Gutanje pljuvake pokretom gutanja knedle
Krut stav tela
Oslanjanje na ruku
Kod malog broja ispitanica je primetno i krivljenje usana, uvlaenje usana

u usta, uestalo treptanje, ekanje po obrazima, bradi, obrvama, elu, nametanje
162
naoara, naduvavanje obraza i manipulacija jezikom po zadnjim zubima, stavljanje

ruku iza vrata, i nametanje rajfa, igranje pramenovima kose, uvijanje, stavljanje
kose iza uha aktivnosti koje nisu karakteristine za muke ispitanike.
Tabela 4: Zastupljenost znakova manipulacije, maskiranja, sakrivanja i suzbijanja tuge
kod ispitanika mukog pola.
ZNACI MANIPULACIJA, MASKIRANJA,
SAKRIVANJA I SUZBIJANJA TUGE
ZASTUPLJENOST
Maskiranje tuge drugim emocijama:
11
iznenaenje
osmeh
ljutnja
prezir ili odvratnost
Promena poloaja tela, vrpoljenje, mekoljenje

Pokretanje glave u stranu, levo - desno
Podizanje i sputanje glave
ekanje po obrazima, bradi, obrvama, elu
Gutanje pljuvake pokretom gutanja knedle
Promena direkcije pogleda u stranu
Krut stav tela
Naizmenino otvaranje i zatvaranje usta
Zatvaranje oiju
Oblizivanje usana
Razvlaenje usana
Grickanje usana
Nesimetrija
Oslanjanje na ruku
Dodirivanje i prekrivanje usana rukom
vakanje vake
10
9
7
6
6
5
4
4
4
4
4
3
3
3
3
2
Moemo zakljuiti da muki i enski ispitanici koriste neke razliite strategije

za manipulaciju, maskiranje, sakrivanje i suzbijanje emocije tuge u javnoj situaciji,
ali je uestalost korienja istih manipulativnih aktivnosti slina kod mukaraca i
ena. Na primer, jedino e kod ispitanika mukog pola biti prisutan pogled iskosa,
kao i zatvaranje oiju na kratko u momentima najveeg emocionalnog naboja. Dva
ispitanika su kao manipulaciju koristila vakanje vake, koje bi se intenziviralo svaki
put kada bi nivo napetosti toliko porastao da bi pretilo izbijanje na povrinu emocije
tuge. Kod jedne ispitanice je bilo prisutno naduvavanje obraza, radi ponovnog
uspostavljanja naruene ravnotee i ovladavanja sopstvenim emocijama. Druga
ispitanica je za manipulaciju koristila jezik. Ona je tokom posmatranja pripremljenog
materijala uestalo prelazila (etala) jezikom po zadnjim zubima. Dve ispitanice su
163
kao odbranu od nadolazee tuge koja je mogla da ih preplavi nekoliko puta dobijale
karakteristini izbuljeni izgled.
Zanimljivao je to da ne postoje velike razlike u uestalosti korienja
zajednikih manipulacija. ak je i preferencija emocija koje slue kao maska za
pokrivanje tuge bila slina.
Kako bismo proverili nau pretpostvaku da e mukarci pokazivati veu
kontrolu ponaanja u javnim situacijama od ena, analizirali smo celokupno ponaanje
ispitanika ukljuujui i njihove pokrete lica. Zatim smo to ponaanje razvrstali u
etiri kategorije: odsustvo kontrole, kontrola ponaanja slabog intenziteta, umerena
kontrola i veoma jaka kontrola ponaanja (Tabela 5).
Tabela 5: Stepen kontrole ponaanja ispitanika razliitog pola.
STEPEN KONTROLE PONAANJA ISPITANIKA
POL
ISPITANIKA
ODSUSTVO
KONTROLE
SLABA
KONTROLA
UMERENA
KONTROLA
JAKA
KONTROLA
MUKI
ENSKI
Potpuna kontrola ponaanja podrazumevala je potpuno ovladavanje situacijom.

Ispitanik koji je ostvario takvu kontrolu imao je vrst stav tela, na njegovom licu nije
bilo mnogo promena, on nije uestalo upotrebljavao manipulativne aktivnosti, bio
je miran, pribran, nije pokazivao ni nervozu, ni nelagodnost, tugu ili bilo koju drugu
emociju neprimerenu situaciji u kojoj se nalazi. Ispitanik koji nije ostvario kontrolu
svog ponaanja ponaao se na sasvim suprotan nain. Uestalo je menjao poloaj
tela, mekoljio se, vrpoljio, gledao u stranu, dodirivao se, ekao, esto se okretao,
otvoreno pokazivao nelagodnost, dosadu ili pak tugu.
Ako na trenutak pogledamo brojke, moemo zakljuiti da 12 ispitanika
mukog pola, to predstavlja 85.71% celokupnog mukog uzorka ostvaruje kontrolu
ponaanja visokog i umerenog stepena; dok to ini samo 7 ena, odnosno 41.17%, te
ovo potvruje nau hipotezu.
Ali priemo ovim podacima i iz drugog ugla iz ugla kvalitativne analize
ponaanja svakog pojedinanog ispitanika i videemo da to nije ba tako jednostavno
kao to na prvi pogled izgleda.
Dva ispitanika mukog pola su doivela tugu toliko jakog intenziteta da su
im pole suze. Jedan od njih je sve vreme pokuavao da suzbije, blokira, maskira
i onemogui izbijanje znakova tuge na povrinu, ali je ona bila prejaka, odbrane
su pale i ona je izbila na povrinu. Drugi ispitanik nije se mnogo trudio da blokira
manifestaciju tuge. Ona ga je postepeno preplavljivala, to je dovelo do kretanja suza
u trenutku najveeg emocionalnog naboja deo filma kada dete poinje da plae.
Meutim, i etiri ispitanice doivljavaju tugu velikog intenziteta i pri kulminaciji
emocionalnosti poinju da plau. Ali suze mukih ispitanika imaju mnogo veu
teinu zbog prisutnih pravila kulture o ispoljavanju emocija kod mukaraca.
Ovaj najprovokativniji deo u sceni kod svih ispitanika bio je glavna prekretnica
u ponaanju. Oni koji su se do tada trudili da sakriju tugu, ali ija je kontrola bila slaba,
jasno su je pokazali u ovom trenutku. Na njihovim licima, najee u predelu oiju su
164
se tada pojavljivali svi elementi tuge. Drugi, koji su imali jau svest o situaciji u kojoj
se nalaze i veu kontrolu svog emocionalnog izraavanja u tom trenutku su uestalo
poeli da koriste manipulacije i aktivnosti namenjene blokiranju emocija. Oni koji
su zbog poveane nelagodnosti sve vreme uestalo koristili manipulativne radnje, od
tog trenutka su bili smireniji. Bilo je i onih koji su sve vreme odravali visok stepen
kontrole svog ponaanja i ispoljavanja emocija i nisu sklanjali masku neutralnosti sa
lica tokom trajanja scene.
Kad smo ve kod potpunog blokiranja ispoljavanja emocije tuge u javnoj situaciji zanimljivo je da je to ostvarilo 6 mladia i 5 devojaka. Opet je, iz istog razloga,
znaajnije neispoljavanje tuge kod 5 devojaka, od kojih bi se to moglo oekivati u
skladu sa vladajuim drutveno-kulturnim obrascima. Od njih ukupno 11 potpuno
blokiranje bilo kakvog emocionalnog izraza i kruto dranje tela prisutno je kod 3
ispitanice i 4 ispitanika.
Vidimo da bliom kvalitativnom analizom dobijamo veoma interesantne podatke o individualnim karakteristikama pojedinih ispitanika.
Zakljuak
Nae lice je ogledalo nae due. Ono krije veoma tanane, iskrene, najdublje
istine svakog od nas. Na njemu su ostali utisnuti tragovi svih naih uspeha, pobeda,
poraza i gubitaka. Ono je ovrslo ili potpalo uticajima naih ranijih iskustava. Na
njemu su urezana sva naa seanja, stremljenja, razoarenja... Ceo na ivot je tu.
Svako od nas je individua za sebe. Svi imamo razliita iskustva, teke i lepe
trenutke. Naim ponaanjem, meutim, upravlja celokupno nae iskustvo. Mi razliito doivljavamo iste stvari, slino reagujemo na sasvim razliite stvari. Toliko smo
slini jedni drugima, a istovremeno, veoma razliiti.
Izraz lica svakog ljudskog bia predstavlja projekciju itavog njegovog ivota
i iskustva. Poto smo svi mi imali razliita iskustva, odrasli u drugaijim uslovima
i okolnostima, izraz na naem licu moe biti slian izrazima mnogih, ali, ipak ne i
identian.
Uviajui i potujui jedinstvenost i neponovljivost svake pojedinane individue postojanje nauke bi bilo izlino. To, naravno, nije tano. Razvijane su brojne teorije ljudskog ponaanja na osnovu mnogo slinih sluajeva. Nastale teorije
su pokazale veliku sposobnost i tanost predvianja ljudskog ponaanja. U tome je
njihova ogromna vrednost. Iako je svako individua za sebe, moraju se apstrahovati
odreene specifinosti i utvrditi zajedniki elementi. Njih je neuporedivo vie, i ako
ostavimo po strani nijanse jedinstvenosti i neponovljivosti, moemo lako uoiti slinosti izmeu velikog broja individua.
Uoptavajui dobijene podatke u sprovedenom istraivanju, zakljuujemo da
postoje razlike u facijalnoj ekspresiji tuge kod ispitanika mukog i enskog pola.
One se mogu pripisati uticaju vaspitanja, socijalizacije i uopte drutveno-kulturnog
miljea u kome svako od nas ivi i odrasta.
Ali, u istraivanju je takoe otkriveno i dosta slinosti u facijalnim ekspresijama tuge kod ispitanika razliitog pola. Te slinosti su primetne ne samo u izgledu
lica kada je osoba tuna, ve i u aktivnostima i manipulacijama koje koristi da bi
blokirala ispoljavanje situaciji neprimerene tuge.
165
Moemo zakljuiti da je biologija ta koja koja pri doivljavanju istih emocija uslovljava sline izraze lica, a kultura regulie mesto, vreme, nain i intenzitet
ispoljavanja emocija. Ona propisuje pravila ta se sme, kada, gde, kako, ko sme to
da ispolji, mukarac ili ena, dete ili odrastao ovek, javno ili kad je sam sa sobom.
Tano je da nam brojke i procenti nita ne govore o individualnosti svakog
ispitanika. One kao da ljudima uzimaju duu, njihovo ponaanje sa svim specifinostima pretvaraju u bezizraajan broj. Zatim, u proceduru statistike obrade podataka
ubacuju desetine pa i stotine takvih brojeva, kojima nedostaje dua i koji su potpuno
otueni. U pitanju je velika dehumanizacija ljudskih individualnosti, koja je esto
neophodna da bi se na velikom uzorku dobili podaci koji e se zatim uoptiti i generalizovati na veliki deo populacije. Tako dobijeni podaci su od nesumnjivog znaaja
za razvitak i unapreivanje cele nauke i poeljan je njihov stalan priliv. Ali, jasno
je takoe da se mi, kao psiholozi, bavimo tananou i skrivenou ljudske due, njenom individualnou i neponovljivou, a za to nam je potreban kvalitativni pristup
istraivanju.
Ovim istraivanjem pokuali smo da uhvatimo onaj karakteristini zajedniki
izraz lica u trenutku kada osoba doivljava tugu. Detaljno smo opisali svaku promenu u izgledu lica svakog pojedinanog ispitanika. Traili smo, i pronali, dosta
slinosti na licima razliitih ispitanika. Zarobili smo individualnost svakog od njih
i za uzvrat dobili korisne informacije o razliitom ponaanju i manifestaciji tuge
izmeu mukaraca i ena j u javnoj situaciji, koje e se moi uoiti kod nekih drugih
ljudi, u neko drugo vreme, na nekom drugom mestu u situaciji koja ima elemente
javne situacije.
Literatura
1. Boucher J. D., & Brandt, M. E. (1981). Judgement of emotion: American and
Malay antecedents. Journal of Cross-Cultural Psychology, 12, 272283.
2. Brody, L. R. (1985). Gender differences in emotional development: A review of
theories and research. Journal of Personality, 53, 102149.
3. Chevalier-Skolnikoff, S. (1973).Facial expression of emotion in nonhuman primates. In P. Ekman (Ed.), Darwin and facial expression: A century o f research in
review (pp. I 189). New York: Academic Press.
4. Darwin, C. (1872). The expression of the emotions in man and animals. London:
Murray.
5. Eibl-Eibesfeldt, I. (1973). The expressive behavior of the deaf-and-blind born.
In M.von Cranach & I. Vine (Eds.), Social communication and movement. New
York: Academic Press.
6. Eible-Eibesfeldt, L. (1975). Entology: The biology of behavior, New York: Holt,
Rinehart & Winston.
7. Ekman, P., Friesen, W. V. (1969). The repertoire of nonverbal behavior: Categories, origins, usage and coding, Semiotica 1 (a), 4998.
8. Ekman, P., Sorenson, E. R., & Friesen, W. V. (1969). Pan-cultural elements in
facial displays of emotions. Science, 164, 8688.
9. Ekman, P., Friesen, W. V., and Tomkins, S. S. (1971). Facial affect scoring technique: A rst validity study. Semiotica, 3:3738.
166

10. Ekman, P., Friesen, W. V. (1978). The Facial Action Coding System: A technique
for the measurement of facial movement, Palo Alto: CA, Consulting Psychologists Press.
11. Ekman, P. (1984). Expression and the nature of emotion. In K. Scherer and P.
Ekman (Eds.), Approaches to emotion (pp. 319343). Hillsdale, N. J.: Lawrence
Erlbaum.
12. Ekman, P. (1992). Telling lies: Clues to deceit in the marketplace, politics and
marriage. New York: W. W. Norton & Company.
13. Ekman, P. (1997). Should We Call it Expression or Communication? Innovations
in Social Research, 10 (4), 333344.
14. Ekman, P. & Rosenberg, E. L. (Eds.), (1997). What the face reveals: Basic and
applied studies of spontaneous expression using the Facial Action Coding System
(FACS). New York: Oxford University Press.
15. Ekman, P., & Friesen, W. V. (2003). Unmasking the face: A guide to recognizing
emotions from facial clues. Cambridge, MA: Malor Books.
16. Farber, S. L. (1981). Identical Twins Reared Apart: A Reanalysis, New York: Basic Books.
17. Galati, D., Scherer, K. R., & Ricci-Bitti, P. (1997). Voluntary facial expression of
emotion: Comparing congenitally blind with normally sighted encoders. Journal
of Personality and Social Psychology, 73, 13631380.
18. Hall, J. A. (1979). Gender, gender-roles, and nonverbal communication skills,
In: R. Rosenthal (ed.), Skill in nonverbal communication: Individual differences,
Cambridge, Mass: Oelgeschlager, Gunn & Hain.
19. Johnson, H. G., Ekman, P., & Friesen, W. V. (1975). Communicative body movements: American emblems, Semiotica, 15, 335353.
20. Kosti, A. (2006). Govor lica, Ni: Filozofski fakultet.
21. Lazarus, R. S. (1991). Emotion and adaptation, New York: Oxford University Press.
22. Lazarus, R. S. & Smith, C. A. (1988). Knowledge and appraisal in the cognitionemotion relationship, Cognition and Emotion, 2, 281300.
23. Miller, L., Dovidio, J. F., & Keating, C. F. (1984). Status, gender and smiling,
work presented at: Annual meeting of the Eastern Psychological Association,
Baltimore, MD.
24. Oster, H., & Ekman, P. (1978). Facial behavior in child development, Minnesota
Symposium on Child Psychology, 11: 231276.
25. Preuschoft, S. (1995). Laughter and smiling in macaques: An evolutionary perspective, Utrecht, Netherlands: University of Utrecht.
26. Prinz, J. (2003). Are emotions feeling?: Journal of conciousnes studies, 10, 925.
27. Rot, N. (2003). Osnovi socijalne psihologije, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
28. Scherer, K. R., & Wallbot, H. (1994). Evidence for universality and cultural variation of differential emotion response pattering, Journal of Personality and Social
Psychology, 66: 310328.
29. Scherer, K. R., & Ceshi, G. (2000). Studying affective communication in the airport: The case of lost baggage claims, Personality and Social Psychology Bulletin, 26, 327339.
30. Smiljani, V. (1999), Razvojna psihologija, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije.
167

31. Van Hoof, J. A R. A. M. (1973). A structural analysis of the social behaviour of a
semi-captive group of chimpanzees, In: Cranach, Vine (eds.), Social communication and movement (pp.75162), New York: Academic Press.
32. Viken, R., Rose, R., Kaprio, J., & Koskenvuo, M. (1994). A developmental genetic
analysis of adult personality: Extraversion and neurtoticism from 18 to 59 years of age,
Journal of Personality and Social Psychology, 66: 722730.
FACIAL SIGNS OF MASKING, BLOCKING AND SUPPRESSION

OF EXPERIMENTALLY INDUCED SADNESS
Abstract
The objective of this research was to explore and determine the characteristic
ways in which students tend to mask, suppress or conceal culturally conditioned and
very provocative emotion of sadness in a situation which is public according to certain
elements.
The sample consisted of 31 male and female students all of the same age and
education level.
Each of the subjects received the instruction to carefully watch previously edited
sequence from the movie which was supposed to provoke strong emotions of sadness,
after which the interviewer left the room, with the interviewee staying by himself and
watching the said sequence of the film. The hidden camera recorded the following:
attitude, posture, reactions, facial expressions as well as any changes on interviewees
faces. The data were processed by a detailed qualitative analysis of the dynamic material, which included monitoring, recording and analysis of all changes on the faces, the
order of their occurrence, intensity and frequency. For this purpose, we used the two
instruments: FACS and FAST, by Ekman and Associates.
Interviewees in our study tended to mask the expression of grief with another,
more appropriate emotion for a given situation (38.71%) as: surprise (12.9%), smile
(12.9%), anger (9.67%) and nausea (3.22%). As signs of suppression, blocking and hiding expressing sadness we have registered: lowering or raising the head (35.48%) and
turning head to the side (45.16%), change of sight direction (29.03%), frequent change
of posture squirming, (32.25%), and rigid body position (9.67%), asymmetry of the
left and right sides of the face (12.9%), touching the nose (16.12%), manipulation of
hair (16.12%).
The results we have obtained confirm the significant influence of culture and
social rules in expressing sadness and illustrate the methods and strategies used by
male and female interviewees, and differences between them, but in a situation that
has many elements of a public situation, blocked, masked, covered up or suppressed
by social inadequate emotion of sadness.
Keywords: Facial expression of sadness, signs of masking, blocking and suppression of sadness
168
obrazaca afektivne vezanosti

odnosima
Kombinacije

Vol.u8,partnerskim
No 10, 2011
. 169182
Mila Doskovi
UDK 159.942.2
Univerzitet u Niu
Master studije

: 24. 02. 2011.
Kombinacije obrazaca afektivne vezanosti

u partnerskim odnosima
Apstrakt
Ovo istraivanje se zasniva na teoriji afektivnog vezivanja Dona Bolbija i Meri
Ejnsvort. Prikazano je shvatanje fenomena afektivnog vezivanja kod odraslih, naroito
u okviru partnerskih odnosa, vie razliitih autora. U istraivanju je korien Upitnik
za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti (Bartholomew & Shaver, 1988) koji
sadri 36 pitanja u formi sedmostepene skale procene. Ispitanici se svrstavaju u etiri
obrasca partnerske afektivne vezanosti: sigurni, izbegavajui, preokupirani, bojaljivi.
Cilj istraivanja je utvrditi da li postoji razliita uestalost kombinacija obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima i u kojoj je meri svaka kombinacija zastupljena. Takoe, koriene su dve kontrolne varijable: duina veze i zadovoljstvo vezom.
Istraivanje je pokazalo da je najzastupljenija ona kombinacija u kojoj oba partnera
pripaduju sigurnom obrascu partnerske afektivne vezanosti: u pogledu duine veze ne
postoji statistiki znaajna razlika izmeu razliitih kombinacija obrazaca partnerske
afektivne vezanosti; dok u pogledu zadovoljstva vezom postoji statistiki znaajna
razlika izmeu nekih kombinacija obrazaca partnerske afektivne vezanosti. Ostaje potreba za daljim istraivanjima u ovoj oblasti i daljom proverom rezultata.
Kljune rei: fektivno vezivanje, partnerski odnosi, kombinacije obrazaca partnerske afektivne vezanosti
Uvod
Teorija afektivnog vezivanja je teorija o poreklu i prirodi ovekove oseajnosti. Nastala je kao rezultat saradnje engleskog psihoanalitiara Dona Bolbija i
amerikog razvojnog psihologa Meri Ejnsvort (prema Stefanovi-Stanojevi, 2005).
Osnivaa teorije afektivnog vezivanja interesovao je odnos majke i deteta, dakle,
afektivno vezivanje je prouavano kao relaciona karakteristika. Danas se, meutim,
i teorijski i empirijski, afektivna vezanost tretira kao individulno svojstvo, jer se
tumai kroz pojam unutranjeg radnog modela. Prema teoriji afektivnog vezivanja,
dete formira afektivnu vezu najpre sa osobom koja se njime bavi. Kroz odrastanje,
ono vezu unosi u formi unutranjeg radnog modela, i to u obliku unutranjeg radnog
modela sebe i unutranjeg radnog modela drugih. Prema Bolbiju (Bowlby 1969,
1982; prema Mikulincer, 2006) bioloka funkcija sistema afektivnog vezivanja je
da zatiti osobu od opasnosti (naroito tokom ranog detinjstva) i to obezbeivanjem
odravanja blizine sa osobama koje pruaju brigu i podrku (figure afektivne vezanosti). Bolbi (Bowlby, 1969; prema Stefanovi-Stanojevi, 2005) govori o kvalitetu
169
Mila Doskovi
interakcije, i to kao o kvalitetu sigurnosti odnosno nesigurnosti deteta u osobu koja

se njime bavi. Kvalitet sigurnosti karakterie decu koja trae i dobijaju zatitu, osiguranje i prijatnost, koja istrauju samopouzdano i optimistino, svesna podrke i
dostupnosti onoga ko brine o njima. Nesigurni kvaliteti se razvijaju kada ponaanje
afektivnog vezivanja naie na odbacivanje, nekonzistentnost ili pretnju. Negativne
reakcije majke ova daca doivljavaju kao lini nedostatak. Ove Bolbijeve modele
afektivne vezanosti preuzela je, ustanovila eksperimentalnom procedurom i znaajno razradila Meri Ejnsvort (Ainswort, 1991; prema Stefanovi-Stanojevi, 2005). U
prvoj klasifikaciji individualnih razlika ona definie tri tipa afektivne vezanosti: nesigurana izbegavajua, sigurna i nesigurna ambivalentna afektivna vezanost. Kasnije
je dodat jo jedan tip afektivne vezanosti nesigurno dezorganizovana (Ainswort &
Eichberg, 1989, 1991; prema Stefanovi-Stanojevi, 2005).
Afektivna vezanost odraslih

Formiranje sistema afektivnog vezivanja odraslih je proces koji se odvija tokom vremena na vie nivoa. etiri faze u razvoju afektivnog vezivanja koje se javljaju kod dece mogu se prepoznati i kod stvaranja afektivne vazanosti odraslih, i to
na bihejvioralnom, fiziolokom, kognitivnom nivou i na nivou emocija. Te etiri
faze su: faza pre afektivnog vezivanja (preattachment phase), faza afektivnog vezivanja u nastanku (attachment-in-the-making-phase), faza jasne afektivne vezanosti
(clear-cut attachment phase) i ciljem korigovana faza (gaol-corrected partnership)
(prema Hazan et al., 2006). Odojetu je potrebno najmanje est meseci da se vee za
osobu koja se njime bavi, pa se pretpostavlja da je potrebno makar ovoliko vremena i
za nastanak afektivne vezanosti odraslih. Transformacija partnera u figuru afektivne
vezanosti je postepeni proces i zavisi od stepena u kome ta osoba funkcionise kao
meta ouvanja blizine, kao sigurno sklonite i kao sigurna baza (Ainswort, 1991;
Hazan & Shaver, 1994; Hazan & Zeifman, 1999; prema Mikulincer, 2006). Ove
funkcije su najee prisutne u dugotrajnim, veoma posveenim vezama.
Bolbi smatra da su ljubavne veze prototip afektivne vezanosti u odraslom dobu,
i kae da se formiranje odraslog sistema afektivne vezanosti, u smislu subjektivnog
doivljaja, opisuje kao zaljubljivanje (Bowlby, 1979; prema Hazan et al., 2006). On
je pretpostavio da sa stvaranjem partnerskih emotivnih odnosa u odraslom dobu,
emotivni partneri preuzimaju poziciju primarnih figura vezanosti. Sistem afektivnog
vezivanja kod odraslih je i dalje aktivan u vidu potrebe za obezbeivanjem bliskosti
sa onom osobom za koju smo vezani, smatra Meri Ejnsvort (prema Stefanovi-Stanojevi, 2005).
Osnovna razlika izmeu odraslog i deijeg sistema afektivnog vezivanja je
da je bihejvioralni sistem afektivnog vezivanja kod odraslih reciproan. Osim toga,
partnerske veze pored bihejvioralnog sistema afektivne vezanosti ukljuuju i bihejvioralne sisteme brinosti i seksa (Bowlby, 1969, 1982; prema Mikulincer, 2006).
Integracija ovih sistema podrazumeva dinamiku koordinaciju i njihovu usmerenost
na jednu osobu, romantinog partnera. Ljubav je dinamiko stanje koje ukljuuje
potrebe i kapacitete oba partnera za afektivno vezivanje, brinost i seks. Svaki sistem ima razliitu funkciju i razvojnu putanju, i mada sistemi deluju jedni na druge
na razliite naine, oni se koncipiraju kao posebni. Pretpostavka je da e se ova
170
Kombinacije obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima
tri sistema ponaanja organizovati unutar osobe na nain koji odraava iskustva u
attachment odnosima. Optimalno funkcionisanje sistema afektivnog vezivanja, brinosti i seksa olakava formiranje i odravanje stabilnih i obostrano zadovoljavajuih
veza (Hazan & Shaver, 1987; Shaver & Hazan, 1988; Shaver et al., 1988; prema Mikulincer, 2006). S druge strane, loe funkcionisnje ovih sistema stvara tenzije i konflikte u vezi, nezadovoljstvo, nestabilnost i esto dovodi do raskida veza. Relacioni
i faktori interakcije takoe utiu na funkcionisanje razliitih bihejvioralnih sistema.
Primarne strategije afektivnog vezivanja kod odraslih ne zahtevaju nuno stvarna ponaanja traenja blizine. Umesto toga, oseanje sigurnosti se moe postii aktivacijom mentalnih reprezentacija partnera koji pruaju zatitu i brigu, ili ak aktivacijom self-reprezentacija u vezi sa partnerima (Mikulincer & Shaver, 2004; prema
Mikulincer, 2006). Dobro funkcionisanje sistema afektivne vezanosti je neophodno
za formiranje zadovoljavajuih bliskih odnosa, za odravanje pozitivnog afektivnog
tona i stabilnosti (Bowlby, 1979; prema Mikulincer, 2006). Svaka interakcija u kojoj
partner pomae u ublaavanju uznemirenosti i vraanju oseanja sigurnosti potvruje adaptivne prednosti bliskosti i jaa afektivnu vezanost s partnerom. Na ovaj nain
se postepeno utvruje oseanje sigurnosti specifino za odreenu vezu. Negativne
posledice disfunkcije sistema afektivne vezanosti javljaju se kada figure afektivne
vezanosti ne uspeju da obezbede oseanje zatite i sigurnosti (Cassidy & Kobak,
1988; Main, 1990; Mikulincer & Shaver, 2003; prema Mikulincer, 2006). Tada je
uznemirenost (koja je aktivirala sistem) pogorana ozbiljnim sumnjama i strahovima
u vezi sa mogunou uspostavljanja oseanja sigurnosti. Ove brige mogu drati
sistem afektivne vezanosti u stalno aktivnom stanju, to dovodi do preokupiranosti
pretnjama i potrebom za zatitom i drastino remeti funkcionisanje drugih bihejvioralnih sistema. Poto primarne strategije afektivne vezanosti nisu ispunile svoj cilj
usvajaju se sekundarne strategije. Autori navode dve sekundarne strategije afektivne
vezanosti: hiperaktiviranje i deaktiviranje sistema afektivne vezanosti. Hiperaktiviranje sistema afektivne vezanosti se manifestuje kroz zahtevanje panje, ljubavi i podrke od figure afektivne vezanosti, poveanu privrenost i zavisnost od partnera. S
druge strane, clij strategije deaktiviranja sistema afektivne vezanosti je izbegavanje
frustracije i bola prouzrokovanih nedostupnou figure afektivne vezanosti. Javlja
se poricanje potreba za afektivnom vezanou, izbegavanje prisnosti i zavisnosti u
vezama, distanciranje od drugih.
Sistem brinosti odnosi se na irok spektar ponaanja, koja su odgovor na ponanje afektivne vezanosti i signale potrebe druge osobe. Cilj je smanjenje patnje
druge osobe ili pomaganje njenog rasta i razvoja (Bowlby, 1969, 1982; prema Mikulincer, 2006). U partnerskim vezama sistem brinosti jednog partnera trebalo bi da
se automatski aktivira ponaanjem afektivne vezanosti drugog partnera ili signalima
potrebe (Mikulincer, 2006). Dobro funkcionisanje sistema brinosti u partnerskim
vezama ima vane implikacije za zadovoljstvo vezom i stabilnost veze. Disfunkcije sistema brinosti (propust da se sa empatijom odgovori na partnerove potrebe i
da se pomogne partneru da efikasno ublai uznemirenost) glavni su izvori tenzija i
konflikata u vezi; zatim, briga, negativnih stavova i destruktivnog ponaanja. Disfunkcije sistema brinosti mogu takoe da izazovu hiperaktiviranje ili deaktiviranje
ovog sistema. Po Bolbiju (Bowlby, 1969, 1982; prema Mikulincer, 2006), aktiviranje sistema afektivnog vezivanja inhibira aktivaciju drugih bihejvioralnih sistema,
ukljuujui i sistem brinosti. Prema tome, tek poto se osoba osaa dovoljno sigur171
Mila Doskovi
no ona moe da usmeri panju na potrebe drugih i da prui emotivnu podrku. Pratei Bolbijevo rezonovanje ejver i Hazan su postavili hipotezu o tome kako stilovi
afektivne vezanosti mogu da utiu na funkcionisanje sistema brinosti (Shaver &
Hazan, 1988; prema Mikulincer, 2006). Tako e sigurno afektivno vezane osobe
pruiti odgovarajuu i efektivnu negu partneru koji za tim ima potrebu, dok e osobe
nesigurnih obrazaca afektivne vezanosti imati potekoa u pruanju nege na osetljiv
i responzivan nain. Osobe sigurnog tipa afektivne vezanosti imaju oseanje odgovornosti za blagostanje drugih i drugima pruaju podrku i pomo iz altruistikih
razloga (Collins et al., 2006). Osobe izbegavajueg tipa afektivne vezanosti, koje
hronino pokuavaju da se distanciraju od partnera i od signala potrebe i patnje, bie
manje sposobne ili voljne da prue brinost i ispoljie manje saoseanja prema partneru. Za ove osobe je manje verovatno da e razviti oseanje odgovornosti za blagostanje drugih i esto pruaju pomo iz relativno egoistinih razloga (Collins et al.,
2006). Osobe preokupiranog stila afektivne vezanosti, koje tee da to vie poveaju
bliskost sa partnerom, hronino su frustrirane zbog sopstvenih potreba za sigurnou
i kao reakcija na tue patnje kod njih se javlja uznemirenost i alost. Rezultat toga je
neoseajna, nametljiva i neefektivna briga. Kod njih hiperaktiviranje sistema afektivnog vezivanja dovodi do hiperaktiviranja sistema brinosti.
Glavna funkcija sistema seksa, sa evolucione take gledita, jeste prenos gena
na sledeu generaciju. Polni odnos obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju koordinaciju motiva i odgovora partnera. Pod pritiskom selekcije, tokom evolucije su stvorena funkcionalna ponaanja i psiholoki mehanizmi (primarne strategije bihejvioralnog sistema seksa) koji reavaju adaptivne probleme vezane za reprodukciju (Buss &
Kenrick, 1998; prema Mikulincer, 2006). Sistem seksa igra vanu ulogu u stvaranju
i odravanju zadovoljavajuih, dugotrajnih veza. Seksualne interakcije u kojima oba
partnera zadovoljavaju svoje potrebe dovode do pozitivnih emocionalnih reakcija (ljubav, uzbuenje, vitalnost, zahvalnost i oputanje) i doprinose stabilnosti i zadovoljstvu
vezom (Sprecher & Cate, 20004; prema Mikulincer, 2006). Disfunkcije sistema seksa
glavni su izvori konflikata u vezi, dovode u sumnju ljubav prema partneru, poveavaju
interes za alternativne seksualne partnere i sve ukupno dovode do razaranja afektivne vezanosti i veze. Kao i kod druga dva bihejvioralana sistema, disfunkcije mogu
dovesti ili do hiperaktiviranja ili do deaktiviranja sistema. ejver i Hazan su razvili
hipoteze o odnosu sistema afektivne vezanosti i sistema seksa (Shaver & Hazan, 1988;
prema Mikulincer, 2006). Osobe sigurnog stila afektivne vezanosti tee obostranom
zadovoljstvu i prisnosti, uivaju u seksu i predusretljivi su prema partnerovim seksualnim potrebama. Adolescenti sigurnog obrasca afektivne vezanosti u seksualne odnose
stupaju prvenstveno da bi iskazali ljubav prema partneru (Tracy et al., 2003; prema
Mikulincer, 2006). S duge strane, osobe preokupiranog stila afektivne vezanosti, koje
su usmerene na traenje zatite i sigurnosti, imae problema za uspostavljanje relativno mirnog i sigurnog stanja uma to je potrebno za uzajamno seksualno zadovoljstvo.
Adolescenti preokupiranog obrasca afektivne vezanosti prvenstveno stupaju u seksualne odnose da bi izbegli naputanje (Tracy et al., 2003; prema Mikulincer, 2006).
Za osobe izbegavajueg stila afektivne vezanosti, koje favorizuju emocionalnu distanciranost, zajedniko istraivanje seksualnih zadovoljstava sa partnerom predstavlja
rizik za psiholoku prisnost i ranjivost. Zbog toga se ove osobe mogu oseati veoma
nelagodno prilikom seksualnih odnosa. Adolescenti izbegavajueg stila afektivne vezanosti pokazuju relativno slab seksualni nagon, manje je verovatno da uivaju u seksu
172
i vie su motivisani svojom reputacijom u drutvu nego potrebama partnera (Tracy et

al., 2003; prema Mikulincer, 2006).
Sve ee se u literaturi govori o markerima odraslog afektivnog vezivanja
(prema Hazan et al., 2006). Markere odraslog afektivnog vezivanja moemo nai na
nivou ponaanja, na fiziolokom nivou, na nivou kognicije i emocija.
Na nivou ponaanja, fenomeni nazvani ouvanje blizine, protest odvajanja,
sigurna baza, sigurno sklonite, koji su otkriveni kod dece, mogu se nai i u veini
ljubavnih veza (Weiss, 1982; prema Stefanovi-Stanojevi, 2005). Vie autora je u
istraivanjima pokazalo da ljudi u situacijama koje izazivaju anksioznost, kao to
je stvarno ili oekivano razdvajanje od partnera, ispoljavaju neki od ovih fenomena afektivnog ponaanja prema svom ljubavnom partneru (Fraley & Shaver, 1998;
Simpson et al., 1992; Vormbrock, 1993; prema Hazan et al., 2006). Ponaanje osoba
razliitih stilova afektivne vezanosti u ovim situacijama je razliito: osobe preokupiranog stila vie trae blizinu, kontakt i utehu, dok osobe izbegavajueg stila to su
vie pod stresom pokazuju manje traenja blizine i utehe.
Hofer (Hofer, 1987; prema Hazan et al., 2006) govori o znaaju afektivne vezanosti za organizaciju i regulisanje bihejvioralnih i fiziolokih sistema, a kao dokaz
navodi dezorganizaciju ovih sistema usled dugorone razdvojenosti od primarne
figure afektivne vezanosti. Postoje dokazi da su aktivnosti hipotalamusa i autonomnog nervnog sistema ukljueni u procese afektivnog vezivanja i ponaanja (Carter,
1998; Carter et al., 1997; Hennessy, 1997; prema Hazan et al., 2006). Takoe, smatra
se da je proces formiranja sistema afektivnog vezivanja i kod dece i kod odraslih
posredovan hormonom oksitocinom (Uvnas-Moberg, 1994, 1998; prema Hazan et
al., 2006).
Na kognitivnom nivou, govori se o postojanju mentalnih reprezentacija primarnih i sekundarnih figura afektivne vezanosti. Kako pojedinci sazrevaju oni postaju
manje zavisni od fizikog prisustva figura afektivne vezanosti i sve vie se oslanjaju
na njihove mentalne reprezentacije. Korienjem zadatka leksike odluke i paradigme kognitivnog primovanja, testirana je hipoteza da e aktiviranje sistema afektivnog vezivanja preko pretnje poveati pristupanost mantalnih reprezentacija figura
afektivnog vezivanja (Mikulincer et al., 2002; prema Hazan et al., 2006). Rezultati
su potvrdili glavnu hipotezu: ispitanici su bre prepoznali kao rei imena osoba koje
su naveli kao figure afektivnog vezivanja ako im je prethodila pretea, a ne neutralna, re prim. Drugi kognitivni metod za istraivanje odrasle afektivne vezanosti
je baziran na klinikom konceptu transferencije, prenosa (Andersen & Glassman,
1996; Andersen et al., 1997; prema Hazan et al., 2006). Po ovom konceptu mentalne
reprezentacije vanih interpersonalnih odnosa utiu na nain obrade informacija o
novoj osobi, to su autori u svom istraivanju i pokazali.
Emocije su po svojoj prirodi viekomponentni procesi (Frijda & Mesquita,
1998; prema Hazan et al., 2006). Veina podrazumeva odreeni nivo kognitivne procene, takoe imaju i fizioloku i ponaajnu komponentu, pa se zbog toga emocionalni markeri odraslog afektivnog vezivanja mogu nai u bihejvioralnim, kognitivnim
i fiziolokim indikatorima. Funkcija afektivnih veza je da moduliraju emocionalna
stanja pojedinaca tako da smanjuju anksioznost i poveavaju sigurnost. Primarni
izvor oseanja sigurnosti je opaanje da su figure afektivnog vezivanja pristupane
i prijemive, a primarna stategija za postizanje toga je ouvanje blizine sa njima
(Sroufe & Waters, 1997; prema Hazan et al., 2006).
173
Mila Doskovi
Sa evolucionog aspekta, ljudi su jedna od retkih vrsta sisara koja pokazuje

afektivno vezivanje u partnerskim vezama (Brumbaugh & Fraley, 2006). Autori su
operacionalizovali veze koje ukljuuju afektivnu vezanost kao socijalno monogamne veze, koje karakterie ouvanje blizine meu partnerima i protest odvajanja.
Autori navode tri hipoteze o evoluciji ljubavi: 1) hipoteza o oinskoj nezi i brinosti,
2) hipoteza o razvojnoj nezrelostineoteniji i 3) hipoteza o prikrivenoj ovulaciji.
Prema hipotezi o oinskoj brinosti, veza koja se razvija izmeu partnera
moe unaprediti sposobnosti odojeta poto obezbeuje dodatan izvor zatite i nege
(Belsky, 1999; Fraley & Shaver, 2000; Gubernick, 1994; Hazan & Zeifman, 1999;
Mellen, 1981; prema Brumbaugh & Fraley, 2006). Saglasno ovoj, hipotezi afektivna
vezanost partnera omoguila je da oevi imaju veu ulogu u brizi o potomstvu, to
je od izuzetnog znaaja s obzirom na to da se ljudi raaju bez sposobnosti da se sami
hrane, tite i brane. Neki autori zastupaju tezu da je napor oko brige o potomstvu
u funkciji obezbeivanja dodatnog seksualnog pristupa (Seyfarth, 1978; Smuts &
Gubernick, 1992; prema Brumbaugh & Fraley, 2006). injenica da se u proseku najvei broj razvoda deava posle etiri godine braka, podrava hipotezu da partnerska
veza postoji da bi potpomogla odgoj deteta u najosetljivijim godinama (Fisher, 1992;
prema Brumbaugh & Fraley, 2006). S obzirom na to da potomci imaju veu ansu
da doive odraslo doba ako se o njima staraju oba roditelja, mogue je da su pritisci
selekcije olakali stvaranje afektivne vezanosti meu partnerima.
Hipoteza o razvojnoj nezrelostineoteniji poiva na ideji da su promene u tajmingu razvojnih promena jedan od glavnih mehanizama evolucije. Tajming fizikog
razvoja je kod ljudi odloen zbog kompleksnosti mozga. Kako bi se olakalo razvijanje ljudskog mozga, neophodno je da bebe dou na svet nezrele i da provedu dosta
vremena u razvoju van materice. Prema ovoj hipotezi (Fraley & Shaver, 2000; prema
Brumbaugh & Fraley, 2006), postojanje afektivne vezanosti kod odraslih ljudi je jo
jedan primer odloenog sazrevanja.
Prema hipotezi o prikrivenoj ovulaciji, prelazak sa spoljanjih znakova estrusa
na skrivenu ovulaciju imao je kljunu ulogu u razvoju monogamije kod ljudi (Alexander & Noonan, 1979; Strassman, 1981; Turke, 1984; prema Brumbaugh & Fraley,
2006). Zbog ove promene mukarci su bili primorani na stalno nadgledanje kako bi
obezbedili izvesnost oinstva, a njihova stalna prisutnost je posledino pomogla razvoj
partnerskih veza. Ovo je mogla biti dobitna situacija za oba pola. ene dobijaju vie
podrke, zatite i drugih resursa, a mukarci obezbeuju izvesnost oinstva.
Obrasci partnerske afektivne vezanosti

Individualne razlike u ponaanju afektivnog vezivanja odraslih su posledica
oekivanja i verovanja koje su ljudi stvorili o sebi samima i sopstvenim bliskim
vezama na osnovu svojih afektivnih veza u prolosti. Ljudi grade nove odnose
oslanjajui se prvenstveno na prethodna oekivanja. Oni koriste ove radne modele da
protumae ciljeve i namere svojih partnera. Uticaj radnih modela je preko kognitivne,
bihejvioralne i emocionalne sfere. Znaajna iskustva u vezama i drugi bitni dogaaji
u ivotu mogu da izmene organizaciju afektivne vezanosti. Do tih promena dovode
nepotvrena oekivanja osobe u pogledu znaajnih dogaaja u socijalnom kontekstu.
Hazan i ejver su napravili test koji je predstavljao trikategorijalnu meru stila
afektivne vezanosti: sigurni, preokupirani i izbegavajui stil (Hazan & Shaver, 1987;
174
prema Mikulincer, 2006). Kim Bartholomeu je uradila reviziju Hazanovog i ejverovog testa (prema Stefanovi-Stanojevi, 2005). Ona je izjave koje predstavljaju tri
obrasca afektivnog vezivanja dala u neizmenjenoj formi, a subjekti su koristili skale
da pokau u kojoj meri se svaka od izjava odnosi na njih. U osnovi je pretpostavka
da razliiti delovi u svakom opisu ponaanja afektivnog vezivanja formiraju razliitu celinu. Ona je formulisala etvorokategorijalan model vezanosti adolescenata
i odraslih. Model je izveden iz Bolbijevih pretpostavki o tome da postoje dva tipa
unutranjih radnih modela vezanosti model sebe i model drugog i da svaki od njih
moe biti pozitivan ili negativan. Faktorskom analizom Kim Bartholomeu (prema
Stefanovi-Stanojevi, 2005) identifikovala je dimenziju odbacivanja i dimenziju
anksioznosti koje su u osnovi ovih modela. Dimenzija odbacivanja reprezentuje
unutranji radni model drugih, bipolarna je i uporeuje aspekte sigurnih i izbegavajuih opisa. Dimenzija anksioznosti reprezentuje unutranji radni model sebe i bavi
se centralnim temama ambivalentnog ponaanja.
Ukrtanjem dobijenih dimenzija i modela dobiju se etiri glavna stila vezanosti:
izbegavajui, sigurni, preokupirani i bojaljivi obrazac partnerske afektivne vezanosti.
Izbegavajui obrazac partnerske afektivne vezanosti karakterie negativan model
drugih i odbrambeno pozitivan model sebe. Ove osobe vide sebe toliko superiornim da ih
to onemoguava u razvijanju kvalitetnih partnerskih odnosa. Zbog negativnih oekivanja
koje imaju u odnosu na druge, osobe ovog tipa afektivne vazanosti izbagavaju bliskost
sa ljudima, ali odravaju oseaj sopstvene vrednosti odbrambeno negirajui vrednost
bliskih odnosa i naglaavajui znaaj nezavisnosti. U partnerske veze ulaze retko i bez
oekivanja ili su im partnerske veze este, povrne i kratkotrajne.
Sigurni obrazac partnerske afektivne vezanosti odreuje pozitivan model sebe
i pozitivan model drugih. Dobra slika i o sebi i o drugima daje ansu osobama ovog
tipa da grade autentine, otvorene partnerske odnose. Kod ovih osoba postoji prijatnost zbog ostvarivanja bliskosti u partnerskim odnosima. Otuda se njihove partnerske veze odlikuju poverenjem i postoji ravnotea izmeu potrebe za pripadanjem i
potrebe za autonomijom.
Preokupirani obrazac partnerske afektivne vezanosti je odreen negativnim modelom sebe i pozitivnim modelom drugih. Osobe ovog tipa polaze sa pozicije sopstvene
manje vrednosti. U partnersku vezu se investiraju preterano, oekujui da e kvaliteti
partnera (pozitivan model drugih), a na osnovu intenzivne vezanosti nadoknaditi njihove
line manjkavosti. Njihove partnerske veze sklone su simbiozi, dramatine su i esto
upakovane u romantinu priu o pravoj ljubavi koja ne zna za granice.
Bojaljivi obrazac partnerske afektivne vezanosti definisan je negativnim modelom sebe i negativnim modelom drugi. Osobe sa bojaljivim stilom vezanosti visoko su zavisne od drugih, jer kroz odnos sa drugima trae potvrdu sopstvene vrednosti. Istovremeno imaju negativna oekivanja od drugih, te su sklone izbegavanju
bliskosti, da bi izbegle bol zbog potencijalnog gubitka i odbacivanja. Posledino
njihove partnerske veze su retke ili haotine.
Svaki od ova etiri stila afektivne vezanosti moe u svakoj osobi biti zastupljen u
razliitoj meri. Ovo je bio teorijski koncept na osnovu kojeg je K. Bartholomeu razradila
upitnik o bliskim vezama (Close Relationships Questionnaire) u kome se na osnovu 36
self report ajtema dobija skor ispitanika na dimenzijama izbegavanja i anksioznosti, a
preko odnosa ovih dimenzija ispitanici se svrstavaju u jednu od etiri kategorije partnerskog afektivnog vezivanja. Upravo ovaj upitnik je korien i u ovom istraivanju.
175
Mila Doskovi
Istraivai koji se bave opservacijom partnerskih veza uoavaju povezanost izmeu usamljenosti i nemanja partnerskih veza, postojanja hladnih ili previe komplikovanih
veza sa neadekvatnim odnosima sa roditeljima u detinjstvu. Istraivanja pokazuju da
su nesigurni obrasci afektivne vezanosti povezani sa niskim nivoima stabilnosti veze,
zadovoljstva i prilagoavanja, i kod venanih i kod parova koji se zabavljaju (Mikulincer et al., 2002; prema Mikulincer, 2006). Takoe, nesigurni obrasci afektivne vezanosti
povezani su sa niim nivoima intimnosti, privrenosti, poverenja i posveenosti (Collins
& Read, 1990; Shaver & Brennan, 1992; Simpson, 1990; prema Mikulincer, 2006), kao
i sa destruktivnim emocionalnim reakcijama i maladaptivnim strategijama za razreavanje konflikata (Rholes et al., 1999; Scharfe & Bartholomew, 1995; prema Mikulincer,
2006). Postoje dokazi da su nesigurni obrasci afektivne vezanosti povezani sa negativnim oekivanjima o partnerovom ponaanju, kao i sa neodgovarajuim interpretacijama
partnerovog negativnog ponaanja (Collins, 1996; Mikulincer, 1998; prema Mikulincer,
2006). Generalno, naeno je da sigurni obrazac afektivne vezanosti korelira pozitivno,
a nesigurni obrasci koreliraju negativno, sa zadovoljstvom vezom i drugim aspektima
kvaliteta veze (Collins & Read, 1990; Simpson, 1990; prema Banse, 2004). Najzadovoljniji su parovi u kojima je bar jedan od partnera sigurno afektivno vezan, i oni koji imaju
slian stil vezivanja, odnosno slina oekivanja od partnerskog odnosa.
Rezultati istraivanja sa branim parovima (Banse, 2004) pokazali su da je kod
oba suprunika sigurni obrazac afektivne vezanosti pozitivno koreliran sa sigurnim,
a negativno kreliran sa nesigurnim obrascima, dok su nesigurni obrasci afektivne
vezanosti pozitivno korelirani sa nesigurnim obrascima. Sigurni obrazac afektivne
vezanosti bio je u pozitivnoj, a nesigurni obrasci u negativnoj korelaciji sa branim
zadovoljstvom. Rezultati su pokazali da se zadovoljstvo vezom moze objasniti stilom afektivne vezanosti oba partnera i njihovom kombinacijom.
U istraivanju Tatjane Stefanovi-Stanojevi iz 2001. godine (prema StefanoviStanojevi, 2005) o zastupljenosti odreenih kombinacija obrazaca afektivnih veza
kod parova studenata Nikog univerziteta, pokazala se sledea uestalost kombinacija:
sigurni obrasci i kod momka i kod devojke (58.7%),
izbegavajui kod momka i sugurni kod devojke (12.32%),
sigurni kod momka i izbegavajui kod devojke (10.45%),
preokupirani kod momka i sigurni kod devojke (8.5%),
izbegavajui kod momka i bojaljivi kod devojke (4.75%),
sigurni kod momka i bojaljivi kod devojke (3.33%).
Kombinacije oba bojaljiva ili oba izbegavajua obrasca nisu registrovane.
Metod
Problem, ciljevi i hipoteze istraivanja
Problem ovog istraivanja je ispitivanje uestalosti kombinacija obrazaca
afektivne vezanosti u partnerskim odnosima kod studenata Nikog univerziteta.
Cilj istraivanja je utvrditi da li postoji razliita uestalost kombinacija obrazaca
afektivne vezanosti u partnerskim odnosima i u kojoj je meri svaka kombinacija
zastupljena. Dalje, utvrditi da li postoji razlika u duini veze i zadovoljstvu vezom
izmeu razliitih kombinacija obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima.
176
Hipoteza je da postoji razliita uestalost kombinacija obrazaca afektivne

vezanosti u partnerskim odnosima. Pretpostavka je da e redosled frekvencija kombinacija partnerskih obrazaca (poev od najvee) biti sledei: sigurni afektivni obrazac i momka i devojke, izbegavajui kod momka i sugurni kod devojke, sigurni kod
momka i izbegavajui kod devojke, preokupirani kod momka i sigurni kod devojke,
izbegavajui kod momka i preokupirani kod devojke, sigurni kod momka i preokupirani kod devojke. Pretpostavka je da se ne javljaju kombinacije oba preokupirana
ili oba izbegavajua obrazaca afektivnog vezivanja. Sledea hipoteza je da postoji
razlika u duini veze i zadovoljstvu vezom izmeu kombinacije sigurnog afektivnog
obrasca oba partnera i svih ostalih kombinacija afektivnih obrazaca.
Uzorak
Prigodan uzorak ispitanika sastavljen od 35 heteroseksualnih parova studenata
Univerziteta u Niu, koji nisu u braku.
Instrument
Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti (Bartholomew & Shaver, 1988) sadri 36 pitanja u formi sedmostepene skale procene.
Upitnik operacionalizuje dve dimenzije odbacivanje i anksioznost. Dimenzija odbacivanja reprezentuje unutranji radni model drugih. Bipolarna je i uporeuje
aspekte sigurnih i izbegavajuih opisa. Dimenzije anksioznosti reprezentuje
unutranji radni model sebe i bavi se centralnim temama ambivalentnog ponaanja.
Preko odnosa ovih dimenzija svrstavamo ispitanike u etiri obrasca partnerske
afektivne vezanosti koji mogu biti zastupljeni u razliitoj meri:
Izbegavajuci obrazac partnerske afektivne vezanosti karakterie negativan
model drugih i odbrambeno pozitivan model sebe, ili niska anksioznost i
visoko izbegavanje.
Sigurni obrazac partnerske vezanosti odreuje pozitivan model sebe i pozitivan model drugih (niska anksioznost i nisko izbegavanje).
Preokupirani obrazac partnerske afektivne vezanosti je odreen negativnim
modelom sebe i pozitivnim modelom drugih, ili visokom anksioznou i
niskim izbegavanjem.
Bojaljivi obrazac partnerske afektivne vezanosti definisan je negativnim
modelom sebe i negativnim modelom drugih, ili visokom anksioznou i
visokim izbegavanjem.
Pored ovog upitnika ispitanici su odgovarali i na pitanja o duini veze i zadovoljstvu vezom (izraeno na skali od 1 do 7: 1potpuno nezadovoljan, 2uglavnom
nezadovoljan, 3vie nezadovoljan nego zadovoljan, 4nisam siguran, 5vie zadovoljan nego nezadovoljan, 6uglavnom zadovoljan, 7 potpuno zadovoljan). Duina
veze i zadovoljstvo vezom tretirani su kao kontrolne varijable.
177
Mila Doskovi
Rezultati
Najpre e biti prikazana uestalost razliitih kombinacija obrazaca afektivne
vezanosti u partnerskim odnosima, a zatim razlike u duini veze i u zadovoljstvu
vezom partnera.
Tabela 1. Uestalost kombinacija obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima.
Kombinacije obrazaca
Frekvenca
Procenat(%)
16
45.71
sigurni sigurni
5
14.29
sigurni preokupirani
1
2.86
sigurni izbegavajui
1
2.86
sigurni bojaljivi
4
11.43
preokupirani sigurni
3
8.57
preokupirani preokupirani
0
0.00
preokupirani izbegavajui
1
2.86
preokupirani bojaljivi
1
2.86
izbegavajui sigurni
0
0.00
izbegavajui preokupirani
0
0.00
izbegavajui izbegavajui
2
5.71
izbegavajui bojaljivi
0
0.00
bojaljivi sigurni
0
0.00
bojaljivi preokupirani
1
2.86
bojaljivi izbegavajui
0
0.00
bojaljivi bojaljivi
Ukupno
35
100
Napomena: u koloni Kombinacija obrazaca prvi navedeni obrazac je za momka a drugi za devojku.
Najee zastupljena kombinacija obrazaca je sigurni i kod momka i kod devojke (45.71%), to je i bila hipoteza ovog istraivanja. Sledee neto zastupljenije
kombinacije obrazaca (preko 10%) su: sigurni obrazac kod momka i preokupirani
kod devojke, zatim preokupirani obrazac kod momka i sigurni kod devojke. Nije
bilo sledeih kombinacija: preokupirani kod momaka i izbegavajui kod devojaka,
izbegavajui kod momaka i preokupirani kod devojaka, izbegavajui obrazac kod
oba partnera, bojaljivi kod momaka i sigurni kod devojaka, bojaljivi kod momaka i preokupirani kod devojaka, kao i bojaljivi kod oba partnera. Rezultati ovog
istraivanja su u saglasnosti sa rezultatima istraivanja Stefanovi-Stanojevi u pogledu najee zastupljene kombinacije (sigurni obrazac kod oba partnera) i u pogledu nepostojanja kombinacije oba bojaljiva ili oba izbegavajua obrasca afektivne
vezanosti partnera.
Za analizu razlika u duini veze i u zadovoljstvu vezom razliitih kombinacija
obrazaca afektivne vezanosti koriena je analiza varijanse (ANOVA).
178

Tabela 2. Razlike u duini veze razliitih kombinacija obrazaca afektivne vezanosti
u partnerskim odnosima.
F- statistik
Statistika znaajnost
1.02
0.497
Razliite kombinacije obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima

meusobno se ne razlikuju po duini veze na ovom uzorku ispitanika.
Tabela 3. Razlike u zadovoljstvu vezom kod ispitanika mukog pola.
F statistik Statistika znaajnost
4.97
0.003
Naena je razlika u zadovoljstvu vezom kod ispitanika mukog pola u okviru

razliitih kombinacija obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima.
Tabela 4. Kombinacije obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima koje se
meusobno razlikuju u zadovoljstvu vezom kod ispitanika mukog pola.
sigurni sigurni
sigurni izbegavajui
sigurni sigurni
sigurni bojaljivi
sigurni sigurni
sigurni sigurni
sigurni sigurni
sigurni sigurni
bojaljivi izbegavajui
sigurni bojaljivi
sigurni bojaljivi
t-statistik
2.72
0.016
5.94
0.000
3.10
0.006
4.33
0.001
6.98
0.000
2.72
0.016
6.00
0.004
4.33
0.012
6.35
0.001
- 5.50
0.032
5.563
0.011
Naeno je da se kombinacija u kojoj oba partnera pripadaju sigurnom obrascu

afektivne vezanosti razlikuje od est drugih kombinacija u zadovoljstvu vezom kod
ispitanika mukog pola, to donekle potvruje nae pretpostavke.
179
Mila Doskovi
Tabela 5. Razlike u zadovoljstvu vezom kod ispitanika enskog pola.
F statistik
3.68
0.011
Naena je razlika u zadovoljstvu vezom kod ispitanika enskog pola u okviru

razliitih kombinacija obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima.
Tabela 6. Kombinacije obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima koje se
meusobno razlikuju u zadovoljstvu vezom kod ispitanika enskog pola.
t-statistik
statistika znaajnost
sigurni sigurni
2.437
0.027
izbagavajui bojaljivi
4.646
0.010
izbagavajui bojaljivi
U pogledu zadovoljstva vezom ispitanika enskog pola naena je razlika

kombinacije u kojoj su oba partnera sigurna i kombinacije u kojoj je momak
izbegavaeg a devojka bojaljivog stila afektivne vazanosti, kao i razlika kombinacije
u kojoj je momak preokupiranog a devojka sigurnog stila, i kombinacije u kojoj je
momak izbegavaeg a devojka bojaljivog stila afektivne vazanosti.
Diskusija
Razultati ovog istraivanja su donekle u saglasnosti sa istraivanjem
Stefanovi-Stanojevi iz 2001. godine koje je sprovedeno u naoj sredini i na slinom
uzorku. Najzastupljenija kombinacija je ona u kojoj oba partnera pripaduju sigurnom
obrascu partnerske afektivne vezanosti, to je saglasno sa rezultatima prethodnog
istraivanja. Ova kombinacija je povoljna zbog toga to osobe koje pripadaju
sigurnom obrascu afektivne vezanosti imaju dobru sliku i o sebi i o drugima i to im
daje ansu da grade autentine, otvorene partnerske odnose. Kod ovih osoba postoji
prijatnost zbog ostvarivanja bliskosti u partnerskim odnosima. Njihove partnerske
veze odlikuju se poverenjem i postoji ravnotea izmeu potrebe za pripadanjem i
potrebe za autonomijom. Takoe, partneri sigurnog stila afektivne vezanosti imaju
i sposobnosti i volje da prue odgovarajuu i efektivnu negu partneru koji za tim
ima potrebu. U seksualnim odnosima ovi partneri tee obostranom zadovoljstvu i
prisnosti. Kod ovih osoba postoji optimalno funkcionisanje bihejvioralnih sistema
afektivnog vezivanja, brinosti i seksa to olakava formiranje i odravanje stabilnih
i obostrano zadovoljavajuih veza.
Druga i trea po zastupljenosti su kombinacije u kojima jedan partner pripada
sigurnom obrascu a drugi partner preokupiranom obrascu afektivne vezanosti
(sigurni obrazac kod momka a preokupirani kod devojke, i preokupirani obrazac kod
momka a sigurni kod devojke). Osobe koje pripadaju preokupiranom obrascu polaze
sa pozicije sopstvene manje vrednosti, u partnersku vezu se investiraju preterano,
oekujui da e kvaliteti partnera (pozitivan model drugih) nadoknaditi njihove line
180
manjkavosti. U vezi sa osobama sigurnog tipa afektivne vezanosti oni nailaze na

poverenje, bliskost, otvorenost i pozitivno vrednovanje. Ovde postoji investiranost
oba partnera u vezu, mada neto vea onog partnera koji pripada preokupianom
obrascu afektivne vezanosti. Sve ovo moe biti razlog umerene zastupljenosti ovog
tipa veza.
U pogledu duine veze nije naena razlika izmeu razliitih kombinacija
obrazaca partnerske afektivne vezanosti. Ovo je najverovatnije posledica toga to su
u naem uzorku svi parovi bili sa priblino istom duinom veze, uglavnom su to veze
od nekoliko godina. U nekom narednom istraivanju trebalo bi zahvatiti vei opseg
parova to se tie duine veze i samim tim bi moda i rezultati bili neto drugaiji.
to se tie zadovoljstva vezom, naena je razlika izmeu nekih kombinacija
obrazaca partnerske afektivne vezanosti. Pretpostavka je bila da veza u kojoj oba
partnera pripadaju sigurnom obrascu prua najvie zadovoljstva partnerima zbog
meusobnog potovanja, razumevanja i podjednakog investiranja. Ova pretpostavka
je donekle potvrena to se tie zadovoljstva vezom kod ispitanika mukog pola, ali
kod ispitanika enskog pola ovo se ne istie kao pravilo. Kod ispitanika mukog pola
moe se uoiti i vie sluajeva u kojima vie zadovoljstva pruaju one veze u kojima
je bar jedan partner sigurnog stila afektivne vezanosti u odnosu na veze u kojima
oba partnera pripadaju nekom od tri nesigurna obrasca afektivne vezanosti, to je
u skladu sa nalazima nekih prethodnih istraivanja. Zanimljiv je nalaz da je vee
zadovoljstvo ispitanika mukog pola u vezi u kojoj su oba partnera preokupiranog
stila afektivne vezanosti nego u vezi u kojoj je momak sigurnog a devojka bojaljivog
stila afektivne vezanosti. Veza u kojoj su oba partnera istog stila afektivne vazanosti
moe pruati zadovoljstvo partnerima s obzirom na podudarnost i ispunjenost
oekivanja, o emu govore nalazi nekolikih autora. S druge strane, veza sa osobom
bojaljivog stila afektivne vezanosti moe biti veoma haotina zbog njihove stalne
rastrzanosti izmeu potreba za zavisnou i povlaenja usled nepoverenja u druge,
to sveukupno nikako ne ini povoljnu klimu za razvijanje zadovoljstva. Razlike
u pogledu zadovoljstva vezom koje su naene kod ispitanika enskog pola takoe
pokazuju vee zadovoljsvo vezom kada su jedan ili oba partnera sigurnog stila
afektivne vezanosti u odnosu na kombinaciju kada momak pripada izbegavajuem a
devojka bojaljivom obrascu afektivne vezanosti.
Nije bilo mogue u potpunosti vriti uporeivanje rezultata ovog istraivanja
sa rezultatima iz prethodnih, s obzirom na to da nisu korieni isti merni instrumenti
i da se donekle razlikuju ciljevi istraivanja. Ostaje potreba za daljim istraivanjima
u ovoj oblasti i daljom proverom rezultata.
Literatura
1. Banse, R. (2004). Adult attachment and marital satisfaction: Evidence for dyadic
configuration effects. Journal of Social and Personal Relationships, 21, 273282.
2. Brumbaugh, C. C. & Fraley, C. (2006). The evolution of Attachment in Romantic
Relationships. In Mikulincer, M. & Goodman, G. S. (Ed.), Dynamics of Romantic
Love: attachment, caregiving and sex (pp.71101) New York: The Guilford Press.
3. Collins, N. L., Guichard, A. C., Ford, M. B., Feeney, B. C. (2006). Responding to
Need in Intimate Relationships: Normative Processes and Individual Differences.
181
Mila Doskovi
In Mikulincer, M. & Goodman, G. S. (Ed.), Dynamics of Romantic Love:
attachment, caregiving and sex (pp. 149189). New York: The Guilford Press.
4. Hazan, C., Campa, M., Gur-Yaish, N. (2006). What is Adult Attachment?. In
Mikulincer, M. & Goodman, G. S. (Ed.), Dynamics of Romantic Love: attachment,
caregiving and sex (pp. 4770) New York: The Guilford Press.
5. Mikulincer, M. (2006). Attachment, Caregiving, and Sex within Romantic
Relationships: A Behavioral Systems Perspective. In Mikulincer, M. & Goodman,
G. S. (Ed.), Dynamics of Romantic Love: attachment, caregiving and sex (pp.
2344) New York: The Guilford Press.
6. Stefanovic-Stanojevi, T. (2005). Emocionalni razvoj linosti. Ni: Filozofski
fakultet u Niu.
Mila Doskovi
COMBINATIONS OF PATTERNS OF ATTACHMENT WITHIN

ROMANTIC RELATIONSHIPS
Abstract
This research is based on the attachment theory of John Bowlby and Mary
Ainsworth. The paper considers a number of different authors point of view about
the phenomenon of attachment in adults, especially within the romantic relationships.
Close Relationships Questionnaire (Bartholomew & Shaver, 1988), containing 36
questions in the form of seven-level scale of assessment, was used in the research.
Respondents were classified into four patterns of partner attachment: secure, avoidant,
preoccupied, fearful. The main aim is to establish the frequency of different combinations of patterns of attachment within relationships, and the extent to which each
combination is represented. Two control variables were also introduced: relationship
length and relationship satisfaction. Research has shown that the most common combination is the one in which both partners belong to the secure pattern of attachment.
In terms of relationship length, no statistically significant difference between different
combinations of patterns of partner attachment was found. In terms of relationship
satisfaction there is statistically significant difference between some combinations of
patterns of partner attachment. There is a need for further research in this area and
further evaluation of results.
Key words: Attachment, romantic relationships, combinations of patterns of
partner attachment
182
. ,
17 24 cm
SCERO PRINT
300
2011.
ISSN 1451-5407
CIP -
,
159.9
/
.
. 2, . 2 (2003)- . (
2) : , 2003. - 24 cm
. : Godinjak
studijske grupe za psihologiju = ISSN
1451-1967
ISSN 1451-5407 =
COBISS.SR-ID 108659468

Godisnjak Psihologija 2011

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Godisnjak Psihologija 2011

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

()

Neorofizioloke osnove panje

Klinika za zatitu mentalnog zdravlja Ni

NEUROFIZIOLOKE OSNOVE PANJE1

Neurofizioloke osnove panje

Rad je finansiran sredstvima ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije u

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Slika 1. Tri aktivna mesta mozga povezana triangularnim krugom panje

Neorofizioloke osnove panje

Slika 2. Motivaciona kontrola triangularnog kruga (modifikovano prema LaBerge, 2000)

Model je na strani tane lokalizacije nasuprot ekvipotencijalnog pogleda

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Slika 3. Kortikalna polja (7, FOP i 24) meusobno su tesno povezana.

Neorofizioloke osnove panje

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Fenomen koktel partije

Neorofizioloke osnove panje

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

dole za ukljuenje zadnjih senzornih regiona u zadatak obrade relevantnih informacija.

Istraivanja (Hedrih i Nei, 2006) ukazuju na razlike u funkciji izmeu

Odnos svesti i panje

Neorofizioloke osnove panje

podloga za kogniciju i konaciju, a njihova posledica je svesnost. Panja je ia (fokus)

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Slika 6. Sredinje strukture modanog stabla i talamusa neophodne su za regulaciju nivoa

Neorofizioloke osnove panje

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Pitanje je koje su subkomponente vane da produkuju svesno iskustvo. Npr.,

Slika 8. Fizioloka i patoloka stanja mozga mogu se prikazati dvo-dimenzionalnim

Neorofizioloke osnove panje

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Neorofizioloke osnove panje

na veza povezuje izlaz iz hipokampalne formacije (preko subikuluma) za nukleus

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Neorofizioloke osnove panje

Milkica Nei, Jelena Kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Neorofizioloke osnove panje

Milkica Nei, jelena kosti, Svetlana ievi, Vladimir Nei

Vol. 8, No 10, 2011 . 2640

DISKURS, MITOVI I SEKSUALNO NASILJE1

Nastanak ovog rada delimino je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki

Diskurs, mitovi i seksualno nasilje

diskursu. Ovi diskursi specifikuju kroz dominantne kanale ta je seksualnost (pr.

Feministiki pristup u prouavanju seksualanog nasilja

Diskursi koji okruuju heteroseksualne relacije ne samo da konstruiu nain na koji

Diskurs, mitovi i seksualno nasilje

ideologije, onda, nude naine objanjenja za socijalnu interakciju koja bi mogla

Diskurs pravosudnog sistema / Zaarani krug

da pojedinac iz kriminalistike slube ne prihvati eninu tvrdnju o silovanju i smatra

Mitovi o silovanju u socio-kulturnom kontekstu

Diskurs, mitovi i seksualno nasilje

potvreno polno zasnovanim mitovima o silovanju. Pored njihove primarne funkcije

Diskurs, mitovi i seksualno nasilje

Diskurzivna analiza kao metoda istraivanja socijalnog

ranju bi bila izgubljena. Zauzimajui diskurzivnu perspektivu, mogue je da odemo

Istraivanja o seksualnom nasilju iz ugla gledanja nasilnika

Diskurs, mitovi i seksualno nasilje

ma feministkinja da ne postoji jasna distinkcija izmeu silovanja i seksa (Lea &

Istraivanja o seksualnom nasilju iz ugla gledanja rtve

Diskurs, mitovi i seksualno nasilje

da se rtva poziva na njih da porekne odgovornost optuenog i umanji ozbiljnost

Diskurs, mitovi i seksualno nasilje

DISCOURSE, MYTHS AND SEXUAL VIOLENCE

UDK 159.923.2 053.85