Школа:

Наставни предмет: Математика

Разред: Осми

Датум реализације:

Наставник:

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 14

Настава тема: Тачка, права и раван

Наставна јединица: Однос међу равнима. Диедар
Тип часа: Обрада
Циљ часа: Усвајање знања о међусобном односу равни и диедру
Ученици треба да:
 усвоје појмове у вези односа две равни (пресек, паралел-
Образовни задаци: ност, поклапање), затим појам диедра, угла диедра и нор-
малност равни;
 умеју да их примењују појмове при решавању задатака.
Ученици треба да:
 развијају способност дедуктивног закључивања при
доказивању теорема и просторног посматрања;
 стeкну навике коришћења скуповне симболике (код
записивања односа основних геометријских појмова);
 развију навику тачног обележавања геометријских
објеката;
 оспособљавају се за прецизно и уредно цртање и
конструисање и правилно коришћење прибора;
Функционални задаци:  развијају вештину процењивања решења проблема то јест
најефикаснијег приступа решавању постављеног
проблема;
 стичу способност изражавања математичким језиком,
јасно и прецизно, у писменом и усменом облику;
 развијају логичко, аналитичко и процедурално
(алгоритамско) мишљење;
 применом мисаоних операција, нарочито апстракције и
генерализације, развијају способности за индуктивни
облик закључивања.
Васпитни задаци: Ученици треба да развијају:
 концентрацију;
  способност за упоран и предан рад;
 поступност и систематичност у раду;
 тачност, прецизност и уредност у раду;
 позитиван однос према математици и уважавање
математике као подручја људске делатности;
 самопоуздање и поверење у властите математичке
способности;
 навику самоконтроле и критичког мишљења.
Кључни појмови: Диедар, полураван
Образовни стандарди: MA1.3.1.
Облици рада: Фронтални
Наставне методе: Дијалошка, илустративна
Наставна средства: Уџбеник, збирка, табла, креда, прибор за геометрију
Место извођења наставе: Кабинет за математику
Корелација: Математика 5. разред (Угао)
 Икодиновић Н., Димитријевић С., Математика 8, уџбеник за
осми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
2011, стр. 37, 38, 39, 40, 41.

 Поповић Б., Милојевић С., Вуловић Н., Математика 8,

збирка задатака са решењима за осми разред основне школе,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2011, стр. 18.

Литература и додатни  Икодиновић Н., Димитријевић С., Поповић Б., Приручник за

материјал за наставнике математике у осмом разреду основне школе,
наставнике: Издавачка кућа Klett, Београд, 2011.

 Вајукић М., Павлићевић Р., Знам за више – Математика 8,

објашњења и вежбања за боље оцене у 8. разреду, Издавачка
кућа Klett, Београд, 2011.

 Павлићевић Р., Вајукић М., Знам за матуру, збирка задатака

за завршни испит из математике у основном образовању,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2011.
Литература и додатни  Икодиновић Н., Димитријевић С., Математика 8, уџбеник за
материјал за ученике: осми разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
2011.

 Поповић Б., Милојевић С., Вуловић Н., Математика 8,

збирка задатака са решењима за осми разред основне школе,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2011, стр. 18.

 Вајукић М., Павлићевић Р., Знам за више – Математика 8,

објашњења и вежбања за боље оцене у 8. разреду, Издавачка
 кућа Klett, Београд, 2011.

 Павлићевић Р., Вајукић М., Знам за матуру, збирка задатака

за завршни испит из математике у основном образовању,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2011.
Напомене:

ТОК ЧАСА
Уводни део часа: Анализа домаћег задатка.
(5 минута) Истицање циља часа.
Поновити:
У каквом међусобном односу могу бити две праве, а у каквом права и
раван?
Главни део часа: Две различите равни у простору или се секу или немају заједничких
(37 минута) тачака.
Уколико је пресек две равни непразан, онда је пресек те две
равни права.

Ако две равни немају заједничких тачака, онда су те две равни

паралелне.

Равни  и β се секу и њихове заједничке тачке образују праву,   β

= p. Примети да је p   и p  β.
Равни  и  су паралелне, па пишемо  || .

Уџбеник, страна 38, пример 2. – ради наставник објашњавајући.

Уџбеник, страна 38, задатак 2, 4.- раде ученици смаостално, а
наставник их контролише.

Диедар
Сетимо се да свака тачка неке праве дели ту праву на два дела, при
чему сваки део чине оне тачке праве које су са исте стране уочене
тачке. Полуправе са заједничким почетком образују угаону линију
помоћу које се дефинише веома важан појам у геометрији – појам
угла. Сети се да угао чине угаона линија и област угла.

Дефиниција полуравни је аналогна дефиницији полуправе:

Свака права у равни дели ту раван на две полуравни.
Посматрајмо праву p и неку раван у којој се она налази. Тачке равни
које не припадају правој p су подељене у два скупа (на слици црвени
и зелени).
Две тачке A и B су са исте стране праве p ако дуж AB не сече праву p.
У супротном су са различитих страна праве p. Сваки од уочених
делова равни заједно са правом p образује једну полураван.
Полуравни приказане на слици означавамо са a и b. Пресек
полуравни a и b је права p.

Слично томе, појам диедра има веома важну улогу у стереометрији.

Модел диедра је најједноставније направити пресавијањем папира
дуж неке праве линије.
Две полуравни са заједничком граничном правом деле простор на два
дела. Те две полуравни заједно са тачкама једног од уочених делова
простора образују диедар.

Диедри се међусобно разликују по величини угла између полуравни.

Шта је угао између полуравни диедра?

Нека је O произвољна тачка граничне праве p диедра pβ. Нека је
Oa полуправа у полуравни pa нормална на p у тачки O и Ob
полуправа у pβ нормална на p у тачки O. Угао aOb је угао диедра
pβ.
 Овако одређен угао представља угао диедра зато што не зависи од
избора тачке на граничној правој. Да смо изабрали било коју другу
тачку O1 на p и спровели исту конструкцију, добили бисмо угао a1O1b1
подударан углу aOb.

Два диедра су подударна уколико су им углови једнаки.

Уџбеник, страна 40, пример 1.

Диедар чији је угао прав назива се прав диедар.

Уџбеник, страна 41, задатак 2. – ради наставник

Нека је p прав диедар и нека је у полуравни  дата тачка A. Нека

је O подножје нормале из A на p. Ако је Oa полуправа у p нормална
на p, онда је  AOp = 90°, јер је диедар прав. Дакле, нормала из A на
p нормална је и на p и Oa, па како је p  p и Oa  p, следи да је
нормална и на полураван p. Одавде даље закључујемо да је AO
нормално на сваку полуправу са почетком O која се налази у
полуравни p.

Уџбеник, страна 41, пример 2. – ученици сами покушавају да ураде,

а ако имају потешкоћа, тумаче решење у уџбенику.
Завршни део часа: Поновимо:
(3 минута) У какво међусобном односу могу бити две равни?
Шта је диедар?
Шта је угао диедра?
Шта је прав диедар?
Домаћи задатак: Збирка задатака, страна 18, задаци 1, 2, 3, 5.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Однос међу равнима. Диедар – обрада

Уколико је пресек две равни непразан, онда је пресек те две равни права.
Ако две равни немају заједничких тачака, онда су те две равни паралелне.

Равни  и β се секу и њихове заједничке тачке образују праву,   β = p. Примети да је p   и p  β.

Равни  и  су паралелне, па пишемо  || .

Уџбеник, страна 38, пример 2.

Уџбеник, страна 38, задатак 2, 4.
ДИЕДАР

Свака права у равни дели ту раван на две полуравни.

Две тачке A и B су са исте стране праве p ако дуж AB не сече праву p. У супротном су са различитих
страна праве p. Сваки од уочених делова равни заједно са правом p образује једну полураван.
Полуравни приказане на слици означавамо са a и b. Пресек полуравни a и b је права p.

Две полуравни са заједничком граничном правом деле простор на два дела. Те две полуравни
заједно са тачкама једног од уочених делова простора образују диедар.
Нека је O произвољна тачка граничне праве p диедра pβ. Нека је Oa полуправа у полуравни pa нормална на p у тачки O и Ob
полуправа у pβ нормална на p у тачки O. Угао aOb је угао диедра pβ.
Два диедра су подударна уколико су им углови једнаки.
Уџбеник, страна 40, пример 1.

Диедар чији је угао прав назива се прав диедар.

Уџбеник, страна 41, задатак 2

ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Збирка задатака, страна 18, задаци 1, 2, 3, 5.
Уџбеник, страна 41, пример 2