Matematika 5 Pripreme I Polugodiste

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА
Редни број часа 1.

Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област Природни бројеви и дељивост
Наставна јединица Природни бројеви и основне рачунске операције
Врста (тип) часа Утврђивање
Облици рада Фронтални
Наставне методе Дијалошка, илустративна

Наставна средства Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери)
Утврђивање и продубљивање стечених знања о природним
Циљ
бројевима и основним рачунским операцијама.
Ученик ће бити у стању да:
Исходи  израчуна вредност једноставнијег бројевног израза у
скупу природних бројева.
Образовни стандарди МА.1.1.1. и МА.1.1.4.
Наставник одговарајућим коментарима пружа помоћ
ученицима у решавању задатака помоћу којих они
Активности наставника
обнављају скуп природних бројева, као и рачунске
операције у скупу природних бројева.
Ученици на часу решавају задатке помоћу којих обнављају
Активности ученика скуп природних бројева, као и рачунске операције у скупу
природних бројева.
Ученик развија:
 компетенције за целоживотно учење;
Међупредметне
 комуникацију;
компетенције
 компетенцију за рад са подацима и садржајима;
 дигиталну компетенцију.
Кључни појмови Изрази, природни бројеви, рачунске операције
 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, Математика 5,
уџбеник за пети разред основне школе, Издавачка кућа
Литература за наставнике Klett, Београд, 2018.
 Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н. Вуловић,
Математика 5, збирка задатака са решењима за пети
1
разред основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
2018.
 С. Димитријевић, Н. Икодиновић, А. Миленковић,
Математика 5, приручник за наставнике за пети
2018.
 М. Вајукић, Р. Павлићевић, Знам за више –
Математика 5, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.
Klett, Београд, 2018.
Литература за ученике Математика 5, збирка задатака са решењима за пети
2018.
Битна је вертикална корелација (унутар предмета)
излаганих садржаја са грађењем израза и својствима
рачунских операција у ширим скуповима, скупу
разломака, скупу целих, рационалних или реалних бројева.
Корелација
Погодним избором задатака, могуће је успоставити
корелацију са многим другим предметима, посебно са
садржајима који развијају компетенције ученика везане за
финансијску писменост.
2
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
ПРИКАЗ МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ САДРЖАЈА
1. ЗАДАТАК: 4. ЗАДАТАК:
решење решење
2. ЗАДАТАК:
решење
5. ЗАДАТАК:
решење
3. ЗАДАТАК:
решење 6. ЗАДАТАК:
решење
УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута)

Након поздрава и добродошлице ученицима у други циклус основног образовања, са њима
обнављамо основне појмове везане за природне бројеве, подсећамо их на представљање
природних бројева на бројевној полуправој, а затим и на четири основне операције
дефинисане у скупу природних бројева. Посебно наглашавамо које су од датих операција
затворене у скупу природних бројева, а које не. Такође, са ученицима обнављамо појмове
сабирак, збир, умањеник, умањилац, разлика, затим чинилац, производ, дељеник, делилац
и количник.
3
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (30 минута)

У централном делу часа ученици раде задатке који се односе на примену рачунских
операција у скупу природних бројева одређивањем вредности задатих израза и решавањем
текстуалних задатака. Са циљем да мотивишемо ученике и разбијемо евентуалну трему,
задатке бирамо тако да буду што интересантнији.
Разумевање редоследа рачунских операција код сложенијих израза јако је битно, па

у ту сврху обрађујемо 1. пример и 1. задатак из уџбеника, који представљају
текстуалне задатке са темама интересантним ученицима. Настављамо са 2. задатком
из уџбеника који можемо тумачити и као својеврсну припрему ученика за појам
функције. Даље, имајући у виду да задаци из аритметике, посебно ако су садржаји
УЏБЕНИК
ученицима већ добро познати, могу бити незанимљиви, настављамо са 4. задатком,

у коме се од ученика очекује да сами формирају израз са датим елементима како би
добили тражену вредност. Мало је вероватно да ће ученици одмах добити тражену
вредност, тако да ће из више покушаја решити задатак. Уз постављање израза који
не доводи до тражене вредности, ученици ће увежбавати рачунске операције. Затим
обнављамо особине рачунских операција које могу олакшати рачунање
(комутативност, асоцијативност и дистрибутивност) и прелазимо на 5. задатак.
Ученици проверавају решења 1–5. задатка у е-уџбенику.
PDF
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

У завршном делу часа још једном понављамо појмове и поступке које смо на часу
обнављали и посебно истичемо оне садржаје код којих су ученици најчешће правили
грешке. Потом ученицима задајемо домаћи задатак како би даље увежбавали и
продубљивали разумевање поменутог градива.
Домаћи задатак
Уџбеник, задаци: 3. и 6.
Збирка, задаци: 9, 12. и 15.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Таблу делимо на три дела. У првом делу издвајамо неке особине рачунских операција у
скупу природних бројева које ученицима могу олакшати израчунавања. Преостали део
табле користимо за решавање примера и задатака заједно са ученицима.
4
Природни бројеви и основне рачунске операције
а+b=b+a и а·b=b·а
а + (b + c) = (а + b) + c и
а · (b · c) = (а · b) · c
а · (b + c) = а · b + а · c
Начин праћења ученичких постигнућа

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
(Само)евалуација часа
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
5
Наставник
Наставна јединица Једначине

Циљ
бројевима и основним рачунским операцијама.
Исходи
 реши линеарне једначине и неједначине.
Образовни стандарди МА.1.2.1.
Активности наставника ученицима у решавању једначина у скупу природних
бројева.
Ученици на часу решавају линеарне једначине у скупу
Активности ученика
Кључни појмови Једначинe, природни бројеви, рачунске операције
Литература за наставнике Математика 5, збирка задатака са решењима за пети
2018.
6
2018.
2018.
Вертикалну корелацију би представаљало решавање
Корелација једначина у скупу целих, рационалних и реалних бројева.
7
1. ЗАДАТАК: решење

У уводном делу часа истичемо значај успешног решавања једначина и неједначина, уз
напомену да се разни проблеми (не само у математици) могу решити постављањем и
решавањем једначина и неједначина. Посебно истичемо етапе у решавању једначина.
8
У централном делу часа ученици уз помоћ наставника решавају једначине и неједначине у
Решавање једначина уме бити прилично компликовано, а поред потешкоћа у

рачунском делу решавања задатка, показало се да ученицима можда и већи проблем
представља разумевање задатка и адекватно постављање једначине. Како различити
проблеми могу звучати слично, ученици најпре морају правити разлику између
текстуалних задатака у којима се треба израчунати вредност бројевног израза и
задатака који се своде на решавање једначине. Да бисмо показали разлику, крећемо
са два примера са истом темом (1. пример) и приликом израде користимо
илустрације из уџбеника. Након тога обнављамо како се рачунају непознати сабирак
УЏБЕНИК
и непознати чинилац у једначинама са сабирањем и једначинама са множењем,

успостављајући одговарајућу аналогију између ових типова једначина. Поново, са
циљем бољег разумевања једначина, односно њиховог записа, обрађујемо 2. задатак,
у коме се од ученика тражи да повежу математички запис са једначинама
приказаним сликом и да дате једначине реше у скупу природних бројева. Слично као
и са једначинама са сабирањем и множењем, успостављањем одговарајуће аналогије
обнављамо како се рачунају непознати дељеник и умањеник, односно умањилац и
делилац. Значај заграда у једначинама и приоритет у редоследу операција
обнављамо 3. примером. Настављамо да решавамо 3. и 4. задатак, а ако остане
довољно времена, и 5. задатак из уџбеника.
PDF

У завршном делу часа још једном понављамо како се рачунају непознати елементи у датој
једначини.
Уџбеник, 6. задатак.
Збирка, задаци: 41, 42, 43, 45. и 47.
Таблу делимо на два дела. У првом делу записујемо како се рачунају непознати елементи у
датој једначини. Преостали део табле користимо за решавање примера и задатака заједно
са ученицима.
9
Једначине у скупу природних бројева

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
10

Наставник
Наставна јединица Неједначине и основне особине поретка

Циљ бројевима, основним рачунским операцијама и поретку у
Ученик ће знати:
 да реши једноставан проблем из свакодневног живота
користећи бројевни израз, линеарну једначину или
Исходи неједначину (у скупу природних бројева);
 каква промена збира, разлике, производа или
количника настаје у зависности од промене бројева на
које је одговарајућа операција примењена.
Активности наставника ученицима у решавању неједначина у скупу природних
бројева.
Ученици на часу решавају линеарне неједначине у скупу
Једначине, неједначине, природни бројеви, рачунске
Кључни појмови операције
Литература за наставнике уџбеник за пети разред основне школе, Издавачка кућа
11

2018.
2018.
2018.
Битна је вертикална корелација због каснијег решавања
Корелација неједначина у скупу целих, рационалних и реалних
бројева.
12

У уводном делу часа обнављамо како се у одговарајућим једначинама рачунају непознати
сабирак, умањеник и умањилац, односно чинилац, дељеник и делилац. Такође, пошто
неразликовање промене неког броја у смислу да ли се број повећао за неку вредност или
неколико пута, односно да ли се број смањио за неку вредност или неколико пута изазива
честе грешке при поставци једначина и неједначина, записујемо на табли:
𝑎 повећано 𝑎 смањено
за 3 3 пута за 3 3 пута
𝒂+𝟑 𝟑·𝒂 𝒂−𝟑 𝒂∶𝟑
Иако решавамо само једначине са сабирањем и одузимањем, због значаја датих особина за
разломке које обрађујемо у петом разреду, истичемо и промене које настају множењем,
односно дељењем неким бројем.
13

Промена збира, разлике, производа и количника бројева у зависности од промена
бројева на које је одговарајућа операција примењена јако је важна за успешно
решавање неједначина, за упоређивање одређених бројевних израза, а касније и за
одређивање екстремних вредности израза. Најпре са ученицима усмено обнављамо
дате промене, а затим им делимо папириће са датим својствима које они треба да
залепе (или препишу) у своје свеске.
Нека је n произвољан природан број. Тада:
Ако се један сабирак повећа за n, збир се повећа за n;
Ако се један сабирак смањи за n, збир се смањи за n;
Ако се умањеник повећа за n, разлика се повећа за n;

Ако се умањеник смањи за n, разлика се смањи за n;
Ако се умањилац повећа за n, разлика се смањи за n;

Ако се умањилац смањи за n, разлика се повећа за n;
Ако се један чинилац повећа n пута, производ се повећа n пута;

УЏБЕНИК
Ако се један чинилац смањи n пута, производ се смањи n пута;
Ако се дељеник повећа n пута, количник се повећа n пута;

Ако се дељеник смањи n пута, количник се смањи n пута;
Ако се делилац повећа n пута, количник се смањи n пута;

Ако се делилац смањи n пута, количник се повећа n пута.
Иако се обрађују само неједначине у вези са сабирањем и одузимањем, ипак, због
значаја датих особина за наставне јединице које следе, највише због наставне теме
Разломци, ученицима на папирићима дајемо и исписане промене производа и
количника. Потом обрађујемо 7. задатак из уџбеника у коме је потребно да ученици
неједначине представљене илустрацијама преведу у математики запис, а потом да
их реше. Након тога решавамо 4. пример, у коме су дати различити типови
неједначина, све време инсистирајући на ограничењу скупа решења, имајући у виду
да се неједначине решавају у скупу природних бројева, као и на разлозима за
промену релацијског знака у неједначинама у којима је непознат умањилац.
Решавање неједначина даље увежбавамо кроз 8. задатак под а), в) и г), а потом
решавамо 51, 62. и 63. текстуални задатак из збирке задатака.
Ученици проверавају решења 7. и 8. задатка у е-уџбенику.
PDF
14

У завршном делу часа обнављамо зависност збира од сабирака, разлике од умањеника и
умањиоца, производа од чинилаца и количника од дељеника и делиоца. Посебно
анализирамо задатке који су ученицима стварали највише потешкоћа и задајемо им домаћи
задатак.
Уџбеник, 8. задатак под: б), д), ђ), е) и ж).
Збирка, 40. задатак.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна, па је стога делимо на три
дела и на њој записујемо примере, као и решења задатака које решавамо ми или их решавају
ученици.
Неједначине у скупу природних бројева

и основне особине поретка
𝑎 повећано
за 3 3 пута
𝒂 +𝟑 𝟑·𝒂
𝑎 смањено
за 3 3 пута
𝒂 −𝟑 𝒂∶𝟑

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
15

Наставник
Наставна јединица Иницијални тест
Врста (тип) часа Час провере
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Самостални рад ученика

Наставна средства Тест
Циљ бројевима, основним рачунским операцијама и поретку у
 израчуна вредност једноставнијег бројевног израза у
скупу природних бројева;
Исходи  реши једноставнију линеарну једначину у скупу
природних бројева;
 реши једноставан проблем из свакодневног живота
користећи бројевни израз, линеарну једначину или
неједначину (у скупу природних бројева).
Образовни стандарди МА.1.1.1., МА.1.1.4. и МА.1.2.1.
Наставник надгледа ученике док решавају иницијални тест
који ће му послужити да добије информацију о нивоу
њиховог знања (предзнања) из математике како би касније
што успешније организовао наставу.
Ученици на часу решавају задатке из иницијалног теста
Активности ученика који представља проверу њиховог знања (предзнања) из
математике.
 компетенцију за рад са подацима и садржајима.
Кључни појмови Изрази, природни бројеви, рачунске операције
16

Литература за наставнике 2018.
2018.
2018.

У уводном делу часа наставник дели ученицима иницијалне тестове уз опште напомене о
начину израде теста.

У централном делу часа ученици раде задатке из иницијалног теста (Прилог), док наставник
води рачуна о дисциплини и о томе да ученици задатке решавају самостално.

У завршном делу часа постављамо питање ученицима да ли су имали проблема са неким
задатком из теста и ако јесу, исти задатак им дајемо за домаћи задатак, који ће решити уз
помоћ литературе.
17

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Прилог – Иницијални тест
V разред – Иницијални тест из математике

I група
1. За колико је број 421 већи од броја записаног истим цифрама, али обрнутим
редоследом?
2. Реши једначину:
а) 85 + x = 113;
б) 4 ∙ x = 88;
в) 2 754 – x = 1 995.
ПРВА ГРУПА
г) (x – 167) ∙ 7 = 497;
д) (x – 137) : 13 = 49.
3. Који број треба сабрати са разликом бројева 876 и 629 да би се добио број
315?
4. Допуни реченице.
а) Ако делилац смањимо 3 пута, тада се количник ___________________.
б) Ако чинилац повећамо 3 пута, тада се производ ___________________.
в) Ако умањеник смањимо за 3, тада се разлика _____________________.
5. Од којих бројева можеш одузети 768 тако да разлика буде већа од 114?
18
V разред – Иницијални тест из математике

II група
1. За колико је број 548 већи од броја записаног истим цифрама, али обрнутим
редоследом?
2. Реши једначину:
а) x + 26 = 51;
б) 5 ∙ x = 255.
в) x – 321 = 1 164;
ДРУГА ГРУПА
г) 10 ∙ (201 – x) = 1 130;
д) (214 + x) : 19 = 31.
3. Који број треба сабрати са разликом бројева 987 и 729 да би се добио број
430?
4. Допуни реченице.
а) Ако дељеник смањимо 5 пута, тада се количник ___________________.
б) Ако сабирак повећамо за 5, тада се збир _________________________.
в) Ако умањилац смањимо за 5, тада се разлика _____________________.
5. Од којих бројева можеш одузети 678 тако да разлика буде већа од 141?
19
Наставник
Наставна јединица Појам скупа
Врста (тип) часа Обрада

Изграђивање свести о потреби увођења општег
Циљ апстрактног појма скуп и стицање знања о приказивању
скупа математичким симболима.
 појам скуп и како се скуп може задати – набрајањем
елемената или прецизним навођењем својстава која
имају елементи скупа;
Исходи
 да је сваки скуп одређен својим елементима, те да су
два скупа једнака ако имају исте елементе;
 шта је подскуп скупа;
 шта је празан скуп.
Наставник упознаје ученике са новим садржајима који се
тичу скупова, трудећи се да ученици буду што више
укључени у рад, поставља им адекватна питања и користи
одговарајуће примере како би ученици долазили до
одговарајућих закључака и сами откривали одређена
правила.
Ученици, потпомогнути од стране наставника, учествују у
Активности ученика раду, решавају задатке, дају промишљене одговоре на
постављена питања.
20
Скуп, елементи скупа, припадање, једнакост скупова,
Кључни појмови подскуп, празан скуп
2018.
2018.
Појмови скуп и релација припадности скупу повезани су и
срећу се у готово свим наставним предметима (Географија,
Корелација Биологија, Српски језик...), па се као примери могу
наводити скупови из разних области.
21
1. ЗАДАТАК: решење 2. ЗАДАТАК: решење
ПРИМЕР: Подскуп
скупа

У уводном делу часа питамо ученике да ли би могли навести примере неких скупова, као и
њихове елементе. Подстичемо их да уочавају скупове који чине део њихове свакодневице.
Појам скуп уводимо пре свега кроз примере, јер је то један од есенцијалних математичких
појмова који се не дефинишу. Трудимо се да интуитивно заснован појам у млађим
разредима даље развијамо. У ту сврху варирамо скупове и полако прелазимо на скупове
чији су елементи природни бројеви. Правилно схватање појма скуп од велике је важности
за разумевање многих других математичких појмова.
22

Током записивања истичемо нотацију, односно да се скуп обележава великим
словом латинице. Са ученицима обрађујемо 1. задатак, који, поред одређивања
различитих скупова, има улогу и у обнављању природних бројева. Након тога
истичемо шта је скуп, а шта елемент скупа. Поред математичког записа,
објашњавамо ученицима да се скупови могу представити и графички – Веновим
дијаграмом, па прелазимо на 2. пример, у коме исти скуп описујемо на три начина:
на матерњем језику, математичким записом и Веновим дијаграмом (графички). Ту
везу ученици увежбавају кроз 2. задатак. Посебно наглашавамо да редослед
навођења елемената није битан, као ни да ли је неки елемент наведен више пута, већ
је само битно да ли неки елемент припада скупу или не.
Сваки скуп потпуно је одређен својим елементима, што значи да су два скупа једнака
УЏБЕНИК
ако имају исте елементе.

Даље, кроз 3. пример ученицима објашњавамо да при представљању скупова који
имају јако велики број елемената, а за које је јасно наведено својство елемената тог
скупа, није неопходно записати све елементе датог скупа. Као пример бесконачног
скупа наводимо скуп природних бројева, као и проширен скуп природних бројева.
Затим дефинишемо подскуп скупа:
Ако је сваки елемент скупа 𝑨 уједно и елемент скупа 𝑩, кажемо да је 𝑨 подскуп
скупа 𝑩 и пишемо: 𝑨 ⊂ 𝑩. Посебно, за сваки скуп 𝑨 важи: 𝑨 ⊂ 𝑨.
Појам подскупа утврђујемо даље кроз 5. и 7. задатак. Везу између подскупова (скупа
𝐍𝟎 ), коначних и бесконачних скупова и решења неједначине обрађујемо у 6.
примеру. За крај централног дела часа набрајамо скупове чија својства не
задовољава ниједан природан број, са циљем да дефинишемо празан скуп.
Скуп који нема елемената назива се празан скуп.
ПРИМЕР: Подскуп скупа
У датом материјалу на конкретном примеру, на јасан начин илустрована је веза
између скупа и његовог подскупа, тачније поступак којим се ученик треба служити
PDF
када испитује да ли је известан скуп подскуп неког другог скупа. Ученик, користећи
клизач, може посматрати повезивање заједничких елемената скупа и његовог
подскупа тако што се сваки елемент из подскупа повезује са елементом из његовог
надскупа. Поступак се понавља док се не повежу сви одговарајући елементи.

У завршном делу часа још једном понављамо појмове које смо данас усвојили на часу, а то
су: појам скуп, елемент скупа, бесконачни и коначни скуп, подскуп и празан скуп. Од
ученика се очекује навођење нових примера који улуструју поменуте садржаје.
23
Уџбеник, задаци: 4, 6. и 8.
Збирка, задаци: 64, 66, 69, 77. и 81.
У примерима Венов дијаграм и Подскупови пре свега је неопходно да ученици препознају

који од скупова је садржан у ком скупу, тачније који је од скупова подскуп ког скупа, а
затим и да распореде елементе користећи Венов дијаграм. Пример је врло захвалан зато што
ученици могу покушавати више пута да реше задатак док не дођу до тачног решења.
ученици.
Појам скупа

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
24
Наставник
Наставна јединица Скуповне операције

Упознавање са скуповним операцијaмa и њиховим
Циљ
графичким приказом.
Исходи  одреди пресек, унију и разлику два скупа у неким
једноставним ситуацијама, користећи по потреби и
Венове дијаграме.
тичу скупова и скуповних операција, трудећи се да
ученици буду што више укључени у рад, поставља им
адекватна питања и користи одговарајуће примере како би
ученици долазили до исправних закључака и сами
откривали одређена правила.
Пресек два скупа, дисјунктни скупови, унија два скупа,
Кључни појмови разлика два скупа
25
2018.
2018.
2018.
Појам скуп, заједно са скуповним операцијама, повезан је
Корелација са готово свим наставним предметима (Географија,
Биологија, Српски језик...).
26
ПРИМЕР: Пресек два

скупа
ПРИМЕР: Пресек, унија

и разлика скупова
ПРИМЕР: Пресек, унија

и разлика скупова

У уводном делу часа 1. задатком припремамо ученике за скуповне операције. Слика која
прати задатак врло је корисна, јер у ствари представља графички приказ скупа – Венов
дијаграм, који ће често бити коришћен у даљој обради теме.

У централном делу часа уводимо скуповне операције: пресек, унију и разлику скупова.
27
Пример 1. природан је наставак 1. задатка, јер је на нивоу два скупа једноцифрених

природних бројева (који имају заједничке елементе) представљено ученицима оно
што ће они касније подразумевати под пресеком, унијом и разликом два скупа.
Након примера дефинишемо пресек, унију и разлику скупова, као и одговарајућу
математичку нотацију.
Пресек два скупа је скуп чији су елементи само они који припадају и једном и
другом скупу. Пресек скупова 𝑨 и 𝑩 означавамо са 𝑨 ∩ 𝑩.
УЏБЕНИК
Унија два скупа је скуп чији су елементи само они који припадају бар једном
од тих скупова, првом или другом скупу. Унију скупова 𝑨 и 𝑩 означавамо са
𝑨 ∪ 𝑩.
Разлика скупа 𝑨 од скупа 𝑩 јесте скуп чији су елементи само они који припадају
скупу 𝑨 и не припадају скупу 𝑩. Разлику скупа 𝑨 од скупа 𝑩 означавамо са 𝑨\𝑩.
Настављамо са 2. примером, помоћу кога објашњавамо ученицима како да, уз помоћ
Веновог дијаграма, графички представе два скупа, а затим одреде пресек, унију и
разлике датих скупова. Ученици то даље увежбавају кроз 2. и 3. задатак, а затим
уводимо појам дисјунктни скупови, који илуструјемо уз помоћ 3. и 4. примера.
ПРИМЕР: Пресек два скупа
Материјал се наслања на 2. пример. Након што смо показали ученицима који се део
Веновог дијаграма два скупа односи на пресек, који на разлику, а који на унију два
скупа, од њих сада очекујемо да разместе елементе на одговарајућа места (притом
неки од елемената припадају пресеку, неки разлици, а постоји и елемент који не
PDF
припада ниједном од датих скупова). Ученици могу покушавати да распореде

елементе више пута све док не дођу до тачног решења, што може бити од велике
помоћи ученицима који нису одмах разумели и усвојили дате појмове и односе.
ПРИМЕР: Пресек, унија и разлика скупова
За разлику од претходног материјала, у овом задатку Венов дијаграм је попуњен, а
од ученика се очекује да исправно прочитају дати графички приказ и да, користећи
математичку нотацију, то исправно и запишу.

У завршном делу часа још једном понављамо скуповне операције које смо данас усвојили
на часу, а то су: пресек два скупа, унија два скупа, разлика два скупа и дисјунктни скупови.
Од ученика се захтева да нацртају Венов дијаграм и шрафирају области које одговарају
пресеку два скупа, унији два скупа, разликама два скупа, као и да графички представе два
дисјунктна скупа.
Збирка, задаци: 103, 104, 105, 108, 109, 110. и 111.
28
Како је циљ часа упознавање ученика са скуповним операцијама и са њиховим графичким
приказом помоћу Веновог дијаграма, графички приказ остављамо на трећини табле, током
читавог часа, док преостали део табле користимо за израду задатака.
Скуповне операције

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
29
Наставник
Наставна јединица Скуповне операције

Утврђивање и продубљивање стечених знања о скуповним
Циљ
операцијама и њихова примена у задацима.
Исходи  одреди пресек, унију и разлику два скупа у неким
Венове дијаграме.
Наставник поставља ученицима одговарајуће примере и
Активности наставника задатке, трудећи се да их што више мотивише и укључи у
рад како би утврђивали и продубљивали стечена знања.
Пресек два скупа, дисјунктни скупови, унија два скупа,
Кључни појмови разлика два скупа
30
2018.
2018.
2018.
са готово свим наставним предметима (Географија,
Корелација Биологија, Српски језик...) и неопходан је за усвајање
многих математичких појмова и правила.
31
ПРИМЕР: 1
ПРИМЕР: Елементи
скупова
ПРИМЕР: Скуповне
операције

У уводном делу часа заједно са ученицима обнављамо скуповне операције, тачније пресек,
унију и разлику два скупа уз помоћ Веновог дијаграма.
32

У централном делу часа настављамо са задацима из скуповних операција како би ученици
што боље и трајније усвојили операције пресека, уније и разлике два скупа.
Како бисмо што боље повезали скуповне операције са Веновим дијаграмом, најпре
радимо 127. задатак из збирке задатака, а потом задатке у којима скупови нису задати
само набрајањем елемената датог скупа, већ и навођењем својства које морају
задовољити сви чланови датог скупа (112. и 113. задатак). Након тога радимо 115.
задатак, у коме су ученицима дати један скуп и унија два скупа, а потребно је
УЏБЕНИК
одредити елементе другог скупа. Како нам је ово прилика за постављање добре
основе за касније решавање система једначина и неједначина, обрађујемо 5. пример
из уџбеника у коме се од ученика очекује да реше две линеарне неједначине у скупу
природних бројева, а затим да одреде пресек та два скупа (скупа решења
неједначина). Исти поступак увежбавају 5. задатком из уџбеника. За крај часа
остављамо 138. задатак из збирке задатака, у коме се од ученика очекује да примене
скуповне операције на три скупа, водећи рачуна о редоследу примене операција.
ПРИМЕР: 1
Дати пример има улогу да се на илустративан начин покаже шта чини скуп, а шта
PDF
подскуп.
ПРИМЕР: Елементи скупа
На основу Веновог дијаграма треба одредити елементе скупова.
ПРИМЕР: Скуповне операције
Дати пример има улогу да, кроз Венов дијаграм, илуструје и сложеније скуповне
операције (примењене на три скупа).

У завршном делу часа још једном понављамо скуповне операције које смо данас утврђивали
на часу, а то су пресек два скупа, унија два скупа, разлика два скупа и дисјунктни скупови.
Посебно се осврћемо на оне задатке који су ученицима стварали највише потешкоћа.
Збирка, задаци: 118, 119, 120, 128. и 139.
33
дела и на њој скицирамо сличице које треба да илуструју придруживања и записујемо
примере и решења задатака које решавамо ми или их решавају ученици.
Скуповне операције

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
34

Наставник
Наставна јединица Примена Венових дијаграма при закључивању

операцијама и њихова примена; примена Венових
Циљ
дијаграма при решавању проблема везаних за број
елемената скупова (кардиналност).
 користи Венове дијаграме приликом закључивања;
Исходи
 разуме импликацију;
 адекватно користи квантификаторе.
тичу скупова, трудећи се да ученици буду што више
Активности наставника укључени у рад, поставља им адекватна питања и користи
одговарајуће примере како би ученици развијали
одговарајући начин закључивања.
Кључни појмови Венови дијаграми, квантификатори, комбинаторни задаци
35

2018.
2018.
Наставна јединица је у корелацији са свим садржајима у
којима имамо неки вид генерализације, односно
закључивања од специјалног ка општем, корелира са
Корелација садржајима из математичке логике, битна је за разумевање
разних теорема и последица са којима ће се ученици
сусретати током школовања.
36
ПРИМЕР: Представи
дијаграмом реченице

Како наставна јединица представља својеврсно упознавање ученика са математичком
логиком, у уводном делу часа постављамо ученицима пар логичких задатака (1. и 3.
задатак).
37

У централном делу часа ученицима уводимо неке логичке везнике, квантификаторе и
исказе, са посебним акцентом на импликацији, изразе типа Ако ..., онда ..., као и примену
принципа укључења/искључења на нивоу два скупа у сврху одређивања броја елемената
пресека, уније и разлике скупова.
За увођење импликације користимо 1. пример. Скупове животиња, предмета и

геометријских објеката који су наведени у примеру представљамо Веновим
дијаграмима као скупове и одговарајуће подскупове тих скупова. Затим истичемо
да, ако неки елемент припада подскупу неког скупа, онда он мора да припада и датом
скупу. Такође, у реченицама инсистирамо на адекватном коришћењу
квантификатора. Нарочито наглашавамо разлику између квантификатора сваки и
неки, односно указујемо на њихову правилну употребу. Ово увежбавамо 5. задатком.
Кроз 2. пример увежбавамо правилно коришћење исказа облика Ако..., онда..., као и
одговарајуће закључивање. Очекује се да ће ови садржаји ученицима користити у
УЏБЕНИК
свакодневном животу и представљати својеврсну припрему за постављање

алгоритама, односно за програмирање, али и за тумачење и адекватно разумевање
различитих тврђења и теорема са којима ће се у будућности сретати. Истинитост
логичке импликације разматрамо са ученицима кроз 3. пример. Кроз 7. задатак
указујемо како се претходна закључивања проширују када имамо више од два скупа.
Коришћење скуповних операција при закључивању описујемо кроз 4. пример.
Посебно је битно разумети и усвојити једнакост:
|𝑨 ∪ 𝑩| = |𝑨| + |𝑩| − |𝑨 ∩ 𝑩|, односно |𝑨 ∪ 𝑩| = |𝑨\𝑩| + |𝑨 ∩ 𝑩| + |𝐁\𝐀|, јер се
многи комбинаторни проблеми могу решити њеном применом. Ово илуструјемо 5.
примером.
Ученици проверавају решења 1, 3, 5, 7. и 9. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Представи дијаграмом реченице
У датом материјалу од ученика се очекује да разместе елементе на одговарајућа
PDF
места (притом неки од елемената припадају датом подскупу одређеног скупа, а неки
одређеном скупу, али не и његовом подскупу). Ученици могу покушавати да
распореде елементе више пута, све док не дођу до тачног решења, што може бити од
велике помоћи ученицима који нису одмах усвојили дати начин закључивања.

У завршном делу часа још једном понављамо са ученицима појмове које смо данас
обрадили. Од ученика пре свега тражимо да наведу неколико тачних тврдњи (исказа) типа
Ако..., онда...
38
Уџбеник, задаци: 2, 4, 6, 8. и 10.
дела и на њој записујемо примере, илустрације, односно Венове дијаграме, као и решења
задатака које решавамо ми или их решавају ученици.
Примена Венових дијаграма

при закључивању

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
39
Наставник
Наставна јединица Придруживање

Уочавање једноставне функционалне зависности између
два скупа, схватање бројања и мерења као придруживања
бројева елементима неког задатог скупа, повезивање израза
Циљ
са променљивама са функционалним зависностима међу
скуповима бројева и формирање одговарајуће табеле и
дијаграма.
 уочава једноставне функционалне зависности између
два скупа;
 бројање и мерење схвата као придруживање бројева
елементима неког задатог скупа;
Исходи
 изразе са променљивама повезује са функционалним
зависностима међу скуповима бројева и да формира
одговарајуће табеле и дијаграме;
 користи табеле и дијаграме за приказивање
придруживања по датом правилу.
Образовни стандарди MA.1.1.4., MA.1.1.5., MA.2.1.4., MA.1.1.1. и MA.2.1.2.
тичу придруживања, трудећи се да ученици буду што више
одговарајућих закључака и сами откривали одређена
правила.
40
Кључни појмови Придруживање, бројање, мерење, изрази са променљивама
2018.
2018.
Придруживање и разумевање функцијске зависности
између елемената различитих скупова представљају добру
основу за каснију обраду сложенијих садржаја о
Корелација функцијама.
Успостављање зависности међу величинама од великог је
значаја за разумевање садржаја разних других предмета,
нпр. Физике, Хемије итд.
41
ПРИМЕР: Шибице и
троуглови

У уводном делу часа постављамо ученицима мотивациони задатак (1. задатак) који има циљ
да, по задатом правилу, ученицима на природан начин приближи идеју придруживања
елемената једног скупа елементима другог скупа. Одмах користимо и табеларни приказ да
опишемо придруживање.
42
У централном делу часа кроз различите примере приближавамо ученицима једноставније
функцијске зависности у разним областима.
Функције су једно од централних места математике, па је ова наставна јединица, као

основни корак ка сложенијим садржајима, врло значајна. Зато ћемо ученицима, што
је више могуће, покушати да приближимо поступак придруживања (по задатом
правилу) елементима једног скупа елементе другог скупа. Најпре наводимо примере
где различитим скуповима придружујемо број елемената датог скупа, а затим и
примере где различитим објектима додељујемо меру за дужину, односно у другим
случајевима меру за површину. Како су ови проблеми ученицима прилично блиски
УЏБЕНИК
и познати, након пар примера окрећемо се задацима и проблемима у којима се од

њих очекује да уоче правило по којем је обављено извесно придруживање (1.
пример, 2. задатак, 2. пример и 3. задатак и, ако остане довољно времена, 4. задатак).
Трудимо се да ученицима приликом решавања проблема дајемо адекватна упутства
и дозирану помоћ. Имајући у виду трендове у настави математике и све веће
придавање значаја развијању логичког мишљења код ученика, значај ове наставне
јединице, али и наставникових упутстава и помоћи како би циљ часа у том смислу
био испуњен – у том смислу је велики.
ПРИМЕР: Шибице и троуглови
Дати материјал врло је користан за увиђање функцијске зависности броја
PDF
палидрваца у зависности од броја троуглова који та палидрвца образују. Ученици уз

помоћ клизача најпре могу увидети за колико се број палидрваца повећа
повећавањем броја троуглова, а затим, након донетог закључка, и да провере своје
решење.

У завршном делу часа још једном истичемо појам придруживања и од ученика захтевамо
да наведу неки нов пример придруживања. Број тачних, квалитативно различитих одговора
даће нам најјаснији увид у степен усвојености градива. Задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 158, 159, 160, 166. и 167.
43
Придруживање

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
44

Наставник
Наставна јединица Придруживање

Уочавање једноставне функционалне зависности између
два скупа, схватање бројања и мерења као придруживања
бројева елементима неког задатог скупа, повезивање израза
Циљ
са променљивама са функционалним зависностима међу
скуповима бројева и формирање одговарајуће табеле и
дијаграма.
два скупа;
 бројање и мерење схвата као придруживање бројева
елементима неког задатог скупа;
Исходи
 изразе са променљивама повезује са функционалним
зависностима међу скуповима бројева и да формира
одговарајуће табеле и дијаграме;
 користи табеле и дијаграме за приказивање
придруживања по датом правилу.
компетенције  компетенције за целоживотно учење;
45

Кључни појмови Придруживање, бројање, мерење, изрази са променљивама
2018.
2018.
Успостављање зависности између скупова од великог је
Корелација значаја за разумевање садржаја из Физике у шестом
разреду.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак и евентуалне потешкоће приликом израде
домаћег задатка. Обнављамо са ученицима да под придруживањем подразумевамо
додељивање елемената једног скупа елементима другог, при чему сваком елементу
придружујемо тачно један елемент, нпр. бројеве придружујемо дужима (свакој дужи
придружујемо мерни број дужине), бројеве придружујемо површима, али бројеве можемо
придружити и људима – висина, тежина и сл. Истичемо и да је, када су наведени парови
придруживања, пожељно уочити правило по којем је обављено то придруживање.
46

У централном делу часа настављамо са задацима у којима се од ученика тражи да успоставе
придруживање по задатом правилу, али и да уоче правила по којима су обављена извесна
придруживања.
Најпре постављамо ученицима 6. задатак где, за разлику од претходних задатака у

којима се очекивало да уоче правила по којима се формирају низови геометријских
објеката, сада треба уочити израз којим је одређена вредност сваког члана у датом
низу. Такви су и 161. и 172. задатак из збирке задатака које потом ученици решавају.
УЏБЕНИК
Задатак 7. такође илуструје придруживање мерног броја за обим, односно површину

правоугаоника представљеног на квадратној мрежи. На основу овог задатка увиђамо
да се исти број може придружити различитим елементима, на шта се надовезује и 3.
пример. Уколико нам остане довољно времена, настављамо са 168. задатком из
збирке задатака.
PDF

У завршном делу часа још једном истичемо значај придруживања и дајемо ученицима
домаћи задатак.
Збирка, задаци: 154, 156, 165, 171. и 176.
Придруживање
47

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
48

Наставник
Наставна јединица Скупови и операције са њима

Циљ
операцијама и њихова примена у задацима.
 појам скупа и како се скуп може задати – набрајањем
елемената или прецизним навођењем својстава која
имају елементи скупа;
 да одреди пресек, унију и разлику два скупа у неким
Исходи
Венове дијаграме;
 користи Венове дијаграме приликом закључивања;
два скупа.
Скуп, унија, пресек, разлика скупова, придруживање,
Кључни појмови Венов дијаграм
49

2018.
2018.
Корелација са готово свим наставним предметима (Географија,
Биологија, Српски језик...).
50

У уводном делу часа обнављамо са ученицима појам скуп, начин обележавања скупова,
једнакост скупова, подскуп, празан скуп, скуповне операције, да под придруживањем
подразумевамо придруживање бројева дужима, бројева површима, бројева именима.

У централном делу часа ученици уз помоћ наставника раде задатке који имају циљ да се
утврде и продубе знања стечена на претходним часовима.
Како би обновили начин задавања скупа преко својства скупа, као и појам празан
скуп, ученици раде 93. задатак из збирке задатака, а затим 101. задатак, у коме је
неопходно знање које се тиче једнакости скупова и подскупа датог скупа. Скуповне
УЏБЕНИК
операције обнављамо кроз 118. и 122. задатак, док значај Венових дијаграма у
закључивању истичемо кроз 11. задатак (26. страна) у уџбенику и 148. из збирке
задатака. За крај, ради обнављања придруживања, ученици раде 175. задатак из
Ученици проверавају решење 11. задатка у е-уџбенику.
PDF

У завршном делу часа коментаришемо евентуалне нејасноће приликом израде задатака,
посебно задатке које су ученицима задавали највише проблема, и задајемо им домаћи
задатак.
Збирка, задаци: 94, 98, 117, 124, 149. и 160.
ученици.
51
Скупови и операције
са њима

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
52

Наставник
Наставна јединица Дељење са остатком

Обнављање дељења бројева са остатком; упознавање са
Циљ
записом 𝑎 = 𝑏 ∙ 𝑞 + 𝑟.
Ученик ће знати да:
 дељење није увек изводљиво у скупу 𝑁0 , али да
Исходи дељење са остатком јесте;
 подели са остатком произвољне природне бројеве;
 при дељењу остатак мора бити мањи од делиоца.
Образовни стандарди MA.1.1.4. и МА.1.1.5.
Наставник кроз извесно обнављање дељења у скупу
природних бројева даје адекватне примере и поставља
Активности наставника питања, трудећи се да ученици буду што више укључени у
рад како би разумели дељење са остатком и научили који
су могући остаци при дељењу два природна броја.
Кључни појмови Дељеник, делилац, количник, остатак
53

2018.
2018.
2018.
Дељење са остатком у корелацији је са наставном темом
Корелација Цели бројеви која се обрађује у шестом разреду.
3–9. ЗАДАТАК:
решења
54

У уводном делу часа, у циљу давања мотивације за поступак дељења са остатком, решавамо
1. пример, а затим прелазимо на 1. задатак, у коме је, за разлику од примера, где нас је само
интересовао количник, битан и остатак при дељењу.

У централном делу часа кроз извесну врсту обнављања (јер су се ученици са дељењем са
остатком већ сусретали) говорићемо о количнику и остатку при дељењу два природна броја,
као и о могућим остацима при дељењу.
Најпре успостављамо везу између једнакости 𝒂: 𝒃 = 𝒒(𝒓) и 𝒂 = 𝒃 · 𝒒 + 𝒓, 𝟎 ≤ 𝒓 <

𝒃. У ту сврху користимо илустрацију са бројевном полуправом. Затим ученици
записују:
Нека су 𝒂 и 𝒃 произвољни природни бројеви. Највећи број 𝒒 такав да је 𝒒 · 𝒃 ≤
𝒂 назива се количник при дељењу 𝒂 са 𝒃. Разлика 𝒂 – 𝒒 · 𝒃 назива се остатак
при дељењу 𝒂 са 𝒃.
Горепоменуту илустрацију ради бољег разумевања ученици могу применити и у 2.
задатку. Поступак дељења природних бројева са остатком ученици увежбавају кроз
3. задатак.
УЏБЕНИК
Када је реч о могућим остацима при дељењу два природна бројева, то показујемо на
најпре на конкретним примерима, при дељењу са 2, 3, 4... Ово је такође згодан
тренутак да се природни бројеви представе кроз класе еквиваленције, када је реч о
релацијима еквиваленције, као што су дељивост са 2, 3, 4 или 5. Након што већина
ученика, што самосталније, дође до закључка који су могући остаци при дељењу
произвољним природним бројем, записујемо:
Ако је 𝒏 > 𝟏, остаци при дељењу бројева из 𝑵𝟎 са 𝒏 припадају скупу
{𝟎, 𝟏, 𝟐, . . . , 𝒏 – 𝟏}.
Настављамо са 5. задатком, у коме ученици најпре треба да препознају да табела
представља разврставање природних бројева према остатку при дељењу датог броја
са 7, а затим да одреде у којој колони треба да се нађу тражени бројеви.
Ученици проверавају решења 1, 2, 3. и 5. задатка у е-уџбенику.
PDF

У завршном делу часа још једном обнављамо појам количника и остатка при дељењу
природних бројева, као и који су могући остаци при дељењу датим бројем, где од ученика
обавезно захтевамо и илустрацију на конкретним примерима. Задајемо домаћи задатак.
55
Збирка, задаци: 181, 182, 183, 184, 187. и 188.
ученици.
Дељење са остатком

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
56
Наставник
Наставна јединица Дељење са остатком

Обнављање дељења бројева са остатком; увежбавање
Циљ
записа a = b ∙ q + r.
 дељење није увек изводљиво у скупу 𝑁0 , али да
Исходи дељење са остатком јесте;
 подели са остатком произвољне природне бројеве;
 при дељењу остатак мора бити мањи од делиоца.
Образовни стандарди MA.1.1.4. и МА.1.1.5.
57
2018.
2018.
2018.
Дељење са остатком у корелацији је са наставном темом
Корелација Цели бројеви која се обрађује у шестом разреду.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим обнављамо појмове количник и
остатак при дељењу природних бројева, као и могуће остатке при дељењу датим бројем.

Циљ часа је утврђивање и продубљивање знања која се тичу дељења са остатком, али исто
тако и уочавање да се остаци при дељењу природних бројева (поређаних по величини)
неким задатим бројем периодично понављају.
Ученици уз помоћ наставника решавају 2. пример како би уочили периодичност

понављања остатка при дељењу неким бројем и како би одредили колико елемената
УЏБЕНИК
датог скупа (подскупа природних бројева) при дељењу датим бројем даје известан
остатак. Ученици ово даље увежбавају кроз 6, 8. и 9. задатак из уџбеника и 190. и
193. задатак из збирке. Затим још једном обнављамо са ученицима једнакост 𝑎 = 𝑏 ∙
𝑞 + 𝑟, 0 ≤ 𝑟 < 𝑏 и радимо 189. задатак из збирке.
Ученици проверавају решења 6, 7. и 9. задатка у е-уџбенику.

PDF
58
У завршном делу часа отклањамо евентуалне недоумице и нејасноће када су у питању
дељење са остатком и периодичност понављања остатака при дељењу природних бројева
неким бројем и задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 191, 192, 196. и 197.
ученици.
Дељење са остатком

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
59
Наставник
Наставна јединица Дељивост

Упознавање са релацијом дељивости и са појмовима
Циљ
делилац и садржалац природних бројева.
 одреди да ли је дати број дељив другим датим бројем;
 правилно користи знаке за релацију дељивости и њену
негацију;
Исходи
 одреди да ли је број делилац броја;
 одреди да ли је број садржалац броја;
 одреди скуп делилаца неког броја и да сваки број има
бесконачно много делилаца.
Образовни стандарди МА.1.1.5. и MA.3.1.2.
тичу дељивости, трудећи се да ученици буду што више
одговарајућих закључака и усвајали одређена правила.
Релација дељивости, делилац, садржалац, скуп свих
Кључни појмови делилаца неког броја, скуп садржалаца неког броја
60
2018.
2018.
Дељивост је у корелацији са наставном темом Цели
Корелација бројеви која се обрађује у шестом разреду.
61

Као и у већини часова обраде у овој наставној теми, час почињемо уводним, мотивационим
задатком (1. задатак) који има улогу да ученицима приближи појмове дељивост, делилац и
садржалац.
62

У оквиру ове наставне јединице уводи се један од основних појмова читаве области –
релација дељивости неким природним бројем. Сама релација од фундаменталног је значаја
и елементарно манипулисање њом представља основни ниво знања у овој наставној теми.
Како смо на претходним часовима говорили о дељењу са остатком и обрадили

случајеве када је остатак при дељењу природних бројева једнак нули, природно је да
у том стилу формулишемо дељивост природних бројева:
Број 𝒂 из 𝑵𝟎 дељив је природним бројем 𝒃 ако постоји 𝒒 из 𝑵𝟎 такав да је: 𝒂 =
𝒃 · 𝒒. Кажемо и да 𝒃 дели број 𝒂, односно 𝒂 је дељиво са 𝒃, те пишемо: 𝒃 | 𝒂.
При увођењу релације и симбола за дељивост, посебну пажњу посвећујемо
правилном записивању и тумачењу записа, јер су ученици склони замени места
УЏБЕНИК
делиоца и садржаоца (бројева 𝑏 и 𝑎). Уз увођење релације дељивости и симбола |

уводимо и симбол ∤ (не дели). Ово је тренутак када треба јасно и недвосмислено
направити разлику између израза 𝑎: 𝑏 и исказа b | a. Настављамо са обрађивањем 1.
примера, а затим ученици на табли решавају 2. задатак. Након датих примера и
задатака прелазимо на делиоце и садржаоце природних бројева и записујемо:
Ако 𝒃 | 𝒂, онда је 𝒃 делилац броја 𝒂, а број 𝒂 садржалац броја 𝒃.
Након 5. задатка уводимо ознаке за скуп делилаца природног броја, 𝑛, као и за скуп
садржалаца датог броја, са посебним акцентом на томе да је скуп делилаца коначан,
док је скуп садржалаца бесконачан.
PDF

У завршном делу часа обнављамо са ученицима шта значи да је један број дељив другим
бројем, као и појмове делилац и садржалац. Задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 209. и 211.
дела. У првом делу цртамо схему која се односи на дељивост, која стоји на читавом часу, а
на преосталом делу табле записујемо примере, као и решења задатака које решавамо ми или
их решавају ученици.
63
Дељивост

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
64

Наставник
Наставна јединица Својства дељивости

Упознавање са својствима дељивости збира, разлике и
Циљ
производа бројева.
Исходи  основна својства дељивости и користити их при
решавању задатака.
тичу својства дељивости, трудећи се да ученици буду што
Активности наставника више укључени у рад, поставља им адекватна питања и
користи одговарајуће примере како би ученици долазили
до одговарајућих закључака и усвајали одређена правила.
 омуникацију;
65

2018.
2018.
2018.
66
ПРИМЕР: Природни
бројеви

Као и на претходним часовима обраде, поново у уводном делу часа дајемо мотивациони
задатак (1. задатак) који има циљ да покаже ученицима да се познавањем својстава
дељивости извесна израчунавања могу много лакше спроводити.
67

У централном делу часа, након уводног задатка, помоћу примера из уџбеника са
бројевном правом тежимо ка томе да ученици, уз наше пригодне коментаре, сами
закључе да важи:
Aко 𝒂 | 𝒃, онда 𝒂 | 𝒌 · 𝒃, за било који природан број 𝒌.
Такође, методом дужи покушавамо да дођемо до особине транзитивности релације
дељивости:
Нека су 𝒂, 𝒃 и 𝒄 произвољни природни бројеви. Ако 𝒂 | 𝒃 и 𝒃 | 𝒄, онда 𝒂 | 𝒄.
Наравно, не говоримо о антисиметричности, јер је на овом нивоу ученицима
довољно да разумеју рефлексивност и транзитивност како би успешно решавали
задатке. Особину рефлексивности појашњавамо помоћу пар примера, а затим
УЏБЕНИК
решавамо 2. задатак како би ученици што боље разумели дато својство.

Настављамо са особином:
Ако је бар један чинилац производа дељив бројем 𝒂, онда је и производ дељив
бројем 𝒂.
Дату особину илуструјемо 1. примером, као и 3. задатком, где се надамо да ће
ученици број за који испитујемо да ли је дељив другим бројем представити у облику
производа и тако донети закључак без дељења природних бројева. Ово својство
дељења природних бројева повезујемо са скуповима делилаца, као и са појмом
подскупа кроз 2. пример и 4. задатак. На крају централног дела часа ученици цртају
схему представљену на 36. страни уџбеника, а ако остане довољно времена,
обрађујемо и 236. задатак из збирке задатака.
PDF

својства дељења која смо обрадили на часу и дајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 222, 225, 229, 232. и 233.
дела. У првом делу цртамо схему која се односи на својства дељивости производа, која стоји
на читавом часу, а на преосталом делу табле записујемо примере, као и решења задатака
које решавамо ми или их решавају ученици.
68
Својства дељивости

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
69
Наставник
Наставна јединица Својства дељивости
Врста (тип) часа Комбиновани час

Упознавање са својствима дељивости збира, разлике и
Циљ
производа бројева.
Исходи  основна својства дељивости и користити их при
Литература за наставнике  Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н. Вуловић,
2018.
70
2018.
2018.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим обнављамо да сваки делилац
неког броја дели и све садржаоце тог броја.

Циљ часа је утврђивање и продубљивање знања која се тичу транзитивности релације
дељивости, али и усвајање особина дељивости која су у вези са сабирањем и одузимањем.
71
Најпре на примерима из живота који се тичу броја кликера, коцкица чоколаде,
бомбона и слично показујемо да приликом неких израчунавања можемо користити
једнакости: (𝒃 + 𝒄) ∶ 𝒂 = 𝒃 ∶ 𝒂 + 𝒄 ∶ 𝒂 = 𝒌 + 𝒍 и (𝒃 – 𝒄) ∶ 𝒂 = 𝒃 ∶ 𝒂 – 𝒄 ∶
𝒂 = 𝒌 – 𝒍, (𝒃 > 𝒄). Затим записујемо:
Ако 𝒂 | 𝒃 и 𝒂 | 𝒄, онда број 𝒂 дели и збир 𝒃 + 𝒄 и разлику 𝒃 – 𝒄 (при чему у
случају разлике претпостављамо да је 𝒃 > 𝒄).
Након записивања тврђења, ученици у својим свескама цртају схему представљену
на 37. страни уџбеника, а затим дато својство увежбавају кроз 3. пример и 5. задатак.
Дату особину утврђујемо кроз 4. пример, који можемо посматрати и као својеврсну
УЏБЕНИК
припрему за часове који следе, а то су услови дељивости неким бројевима. Следећа

својства:
Ако 𝒂 | 𝒃 и 𝒂 ∤ 𝒄, онда 𝒂 ∤ 𝒃 + 𝒄;
Ако 𝒂 ∤ 𝒃 и 𝒂 | 𝒄, онда 𝒂 ∤ 𝒃 + 𝒄;
Ако је 𝒃 > 𝒄, 𝒂 ∤ 𝒃 и 𝒂 | 𝒄, онда 𝒂 ∤ 𝒃 – 𝒄;
Ако је 𝒃 > 𝒄, 𝒂 | 𝒃 и 𝒂 ∤ 𝒄, онда 𝒂 ∤ 𝒃 – 𝒄
касније се користе и као стратегија за решавање великог броја задатака из теорије
бројева, а уводе и идеју индиректног доказа, који често ученицима представља
проблем. Дата својства увежбавамо на 5. примеру и у 7. задатку, а затим од ученика
тражимо да покушају самостално да реше 6. пример и по потреби им помажемо
указујући да треба искористити претходна тврђења како би показали да дата
једначина нема решење у скупу природних бројева.
PDF
Ученици раде пример Природни бројеви у е-уџбенику.

У завршном делу часа понављамо сва својства дељивости са којима су се ученици упознали
током ова два часа и задајемо им домаћи задатак.
дела. У првом делу цртамо схеме које се односе на својства дељивости збира и разлике, које
стоје на читавом часу, а на преосталом делу табле записујемо примере, као и решења
72
Својства дељивости

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
73

Наставник
Наставна јединица Дељивост са 2 и 5 и декадним јединицама

Упознавање са критеријумима дељивости неким бројевима
Циљ
(декадним јединицама и бројевима 2 и 5).
 да ли је број дељив неком декадном јединицом;
Исходи  да ли је број дељив бројем 2, тј. да ли је број паран или
непаран;
 да ли је број дељив бројем 5.
тичу дељивости декадним јединицама и бројевима 2 и 5,
трудећи се да ученици буду што више укључени у рад,
поставља им адекватна питања и користи одговарајуће
примере како би ученици долазили до одговарајућих
закључака и усвајали одређена правила.
Кључни појмови Декадне јединице
74

2018.
2018.
бројеви која се обрађује у шестом разреду. Познавање
Корелација критеријума дељивости неопходно је за решавање
одређених једначина.
75
ПРИМЕР: Дељивост
декадним јединицама
бројевима 2 и 5

Како су садржаји у математици доста повезани са претходно наученим, али и са садржајима
који следе, поново правимо својеврсну увертиру за услове дељивости неким природним
бројевима – 1. задатком из уџбеника, јер су услови дељивости датим бројевима последица
одговарајућих својстава дељивости природних бројева. Уједно са ученицима обнављамо
својства дељивости.
76

Како су се са декадним јединицама ученици већ сретали, најпре их подсећамо како
множимо природан број декадном јединицом, да би одатле што самосталније
закључили када је неки природан број дељив са 10, 100, 1000..., те записујемо:
Број је дељив неком декадном јединицом ако се његов запис завршава са бар
онолико нула колико их има та декадна јединица.
Пошто већ говоримо о декадним јединицама, овде је добро поменути предности и још
једном обновити значење позиционог бројевног система и довести га у везу са
УЏБЕНИК
дељењем са остатком. Након тога обрађујемо 3. задатак из уџбеника и 243. и 245.

задатак из збирке задатака.
Ученици већ унапред знају када је број дељив са 2, па покушавамо да их уз дозирану
помоћ ставимо у позицију некога ко математику открива и да их наведемо да сами
закључе зашто је број дељив бројем 2 ако му је последња цифра парна. Закључке
потом треба проширити и када је реч о дељивости природних бројева бројем 5. Након
заједно донесених закључака, записујемо на табли:
Природан број је дељив бројем 2 ако је цифра јединица тог броја 0, 2, 4, 6 или 8.
Природан број је дељив бројем 5 ако је цифра јединица тог броја 0 или 5.
Након илустровања датог правила 1. примером, настављамо са 4. и 6. задатком.
ПРИМЕР: Дељивост декадним јединицама
У датом материјалу је, уз помоћ клизача, на конкретном примеру, приказана веза
између множења броја декадном јединицом и услова дељивости декадном јединицом.
PDF
ПРИМЕР: Дељивост бројевима 2 и 5

Од ученика се у задатку очекује да повежу дате природне бројеве са својим
делиоцима (2 или 5), при чему су неки од бројева дељиви тачно једним од њих, неки
су дељиви и са 2, и са 5, а постоји број који није дељив ни бројем 2, ни бројем 5.

дељивост декадним јединицама и дељивост бројевима 2 и 5 (тражимо навођење примера
бројева дељивих датим бројем и пример бројева који нису дељиви тим бројевима) и
задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 246, 250, 251. и 252.
77
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна. На једном делу цртамо
схеме које илуструју дељивост са 2 и 5 уз коришћење својства дељивости. На преосталом
делу табле записујемо примере, као и решења задатака које решавамо ми или их решавају
ученици.
Дељивост са 2 и 5 и декадним јединицама

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
78

Наставник
Наставна јединица Дељивост са 4 и 25

Упознавање са критеријумима дељивости неким бројевима
Циљ
(4 и 25).
Исходи  да ли је број дељив бројем 4;
тичу дељивости бројевима 4 и 25, трудећи се да ученици
буду што више укључени у рад, поставља им адекватна
питања и користи одговарајуће примере како би ученици
долазили до одговарајућих закључака и усвајали одређена
правила.
Декадне јединице, двоцифрени завршетак броја, збир
Кључни појмови цифара броја
79

2018.
2018.
2018.
бројевима 4 и 25
80

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим обнављамо својства дељивости
производа и збира природних бројева, као и транзитивност релације дељивости, јер је
данашња наставна јединица директно повезана са овим својствима.

За почетак, подсећамо ученике да су бројеви 4 и 25 делиоци броја 100, па да онда,
на основу транзитивности, уколико је број дељив са 100, следи да је тај број дељив
и са 4, и са 25. Затим питамо ученике како ћемо испитати да ли је известан број
дељив овим бројевима уколико се не завршава са две нуле. Уколико не добијемо
одговор, постављамо конкретно питање, рецимо: Да ли је број 1 716 дељив бројем
4? Затим 1 716 представљамо као збир бројева 1 700 и 16, те очекујемо да ће ученици
искористити својство дељивости збира природних бројева које смо обновили на
УЏБЕНИК
почетку часа. Слично, испитујемо да ли је број 675 дељив бројем 25, а затим бирамо
и два произвољна примера у којима двоцифрени завршеци нису дељиви бројем 4,
односно бројем 25. Након тога записујемо:
Вишецифрени број је дељив са 4 ако је двоцифрени завршетак тог броја дељив
бројем 4.
Вишецифрени број је дељив са 25 ако су последње две цифре тог броја 00, 25, 50
или 75.
Затим ово својство дељивости увежбавамо на 2. примеру, након чега прелазимо на
израду 7, 8. и 9. задатка.
ПРИМЕР: Дељивост бројевима 4 и 25
У датом материјалу ученици мењају дате симболе цифрама тако да исказ буде тачан,
PDF
односно да дати број буде дељив са 4 или са 25. У сваком примеру остављено је
више поља тамо где постоји више решења, што може бити добра сугестија
ученицима да увек траже сва решења при решавању задатака.

У завршном делу часа отклањамо евентуалне недоумице и нејасноће када је у питању
дељивост бројевима 4 и 25 и задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици за домаћи задатак имају да прецртају табелу из уџбеника са двоцифреним
завршецима бројева дељивих са 4.
Збирка, задаци: 269, 270, 271, 275. и 276.
81
схеме које илуструју дељивост са 4 и 25 уз коришћење својства дељивости. На преосталом
ученици.
Дељивост са 4 и 25

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
82

Наставник
Наставна јединица Дељивост са 3 и 9
Облици рада Рад у паровима

Наставна средства Наставни листићи, Уџбеник, табла, креда (фломастери)
Циљ Упознавање са критеријумима дељивости бројевима 3 и 9.
Наставник препушта ученицима да што самосталније
решавају одговарајуће задатке и закључе када су природни
Активности наставника бројеви дељиви бројевима 3 и 9, трудећи се да ученици
питања, помаже им у одговарајућој мери.
Активности ученика раду, у паровима решавају задатке из Наставног листа, дају
промишљене одговоре на постављена питања.
 дигиталну компетенцију;
 компетенцију за решавање проблема;
 сарадњу.
Кључни појмови Декадне јединице, збир цифара броја
83

2018.
2018.
2018.

84

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим обнављамо својства дељивости
производа и збира природних бројева, као и транзитивност релације дељивости.

Како је при учењу математике јако битно да ученици развијају логичко мишљење и да
успостављају извесне аналогије, на данашњем часу они ће, радом у пару, покушати да сами
дођу до критеријума дељивости бројевима 3 и 9. У ту сврху решаваће задатке из наставног
листа (Прилог), у којима ће опет користити својства дељивости која су већ усвојили на
претходним часовима.
На крају централног дела часа записујемо на табли:

Природан број дељив је бројем 9 ако је збир његових цифара дељив са 9.
Природан број дељив је бројем 3 ако је збир његових цифара дељив са 3.
Потом обрађујемо 4. пример из уџбеника.

У завршном делу часа понављамо критеријуме дељивости природних бројева бројевима 3
и 9 и задајемо ученицима домаћи задатак.
Уџбеник, задаци: 11, 12, 13. и 14.
схеме које илуструју дељивост са 3 и 9 уз коришћење својства дељивости.
Дељивост са 3 и 9
85

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
86
Прилог – Наставни лист
Критеријум дељивости бројем 9
1. Израчунај одговарајуће количнике при датом дељењу.

9 :9=
99 :9=
9999 : 9 =
2. Израчунај одговарајуће количнике и остатак при датом дељењу.
Дек. јединице Количник Остатак

10 :9 = ( _____ )
100 :9 = ( _____ )
1000 :9 = ( _____ )
10000 :9 = ( _____ )
3. Одговори на следећа питања.
а) Шта је заједничко за сва четири резултата дељења у 1. задатку?

б) Шта је заједничко за сва четири резултата дељења у 2. задатку?
в) Шта је заједничко за резултате дељења у 1. и 2. задатку?
г) Да ли број 9 дели број 100 000?
д) Колики је остатак при дељењу броја 1 000 000 са 9? Зашто?
4. По узору на прва два примера, без рачунања, докажи да дати бројеви нису дељиви са
9.
Збир цифара броја 231.
Из 231 = 2 ⋅ 100 + 3 ⋅ 10 + 1 = 2 ⋅ 99 + 3 ⋅ 9 + 22+3+1

+ 3 + 1 следи 9 ∤ 231 јер 9 ∤ 2 + 3 + 1.
2+3+1
Из 321 = 3 ⋅ 99 + 2 ⋅ 9 + 3 + 2 + 1 следи 9 ∤ 321 јер је 3 + 2 + 1 = 6 и 9 ∤ 6.
Из 132 = следи 9 ∤ 132 јер је и9∤ .

Из 213 = следи 9 ∤ 213 јер је и9∤ .
Из 312 = следи 9 ∤ 321 јер је и9∤ .
Из 123 = следи 9 ∤ 123 јер је и9∤ .
Из 412 = следи 9 ∤ 412 јер је и9∤ .
Из 574 = следи 9 ∤ 574 јер је и9∤ .
87
5. По узору на прва два примера, без рачунања, докажи да дати бројеви јесу дељиви са 9.
Из 432 = 4 ⋅ 100 + 3 ⋅ 10 + 2 = 4 ⋅ 99 + 3 ⋅ 9 + 4 4+3+2

+3 следи 9|432 јер 9| + 3 + 1.4+3+2
Из 𝟔𝟕𝟓 = 𝟔 ⋅ 𝟗𝟗 + 𝟕 ⋅ 𝟗 + 𝟔 + 𝟕 + 𝟓 следи 𝟗|𝟔𝟕𝟓 јер је 𝟔 + 𝟕 + 𝟓 = 𝟏𝟖 и 𝟗|𝟏𝟖.
Из 𝟐𝟑𝟒 = следи 𝟗|𝟔𝟕𝟓 јер је и 𝟗| .

Из 𝟓𝟔𝟕 = следи 𝟗|𝟓𝟔𝟕 јер је и 𝟗| .
Из 𝟗𝟔𝟑 = следи 𝟗|𝟗𝟔𝟑 јер је и 𝟗| .
Из 𝟑𝟖𝟕 = следи 𝟗|𝟑𝟖𝟕 јер је и 𝟗| .
6. Усмено одговори на следећа питања.
а) Шта је заједничко за све примере у 4. задатку?
б) Шта је заједничко за све примере у 5. задатку?
7. Доврши следеће реченице.
Ако је , онда је број дељив бројем 9.
Ако је број дељив бројем 9, онда је .
88

Наставник
Наставна јединица Услови дељивости неким бројевима
Облици рада Групни рад
Наставне методе Самостални рад ученика, дијалошка

Наставна средства Наставни листићи, табла, креда (фломастери)
Утврђивање критеријумима дељивости неким бројевима
Циљ
(декадним јединицама, бројевима 2, 3, 4, 5, 9 и 25).
 да ли је број дељив бројем 2;
Наставник организује групни рад, одржава дисциплину на
Активности наставника часу и на крају проверава резултате које су ученици
добили.
Ученици групним радом решавају задатке, затим
Активности ученика презентују решења задатака тако да сваки ученик
презентује један задатак.
 дигиталну компетенцију;
 компетенцију за решавање проблема;
 сарадњу.
Декадне јединице, двоцифрени завршетак броја, збир
Кључни појмови цифара броја
89

2018.
2018.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим ученике распоређујемо у
нехомогене петочлане групе (у смислу математичког знања). Свака група добија исте
задатке који су различите тежине, односно различитих нивоа, тако да сваки ученик може
учествовати у раду. Успостављамо такмичарску атмосферу, пошто ће на крају часа сви
ученици изнети своје резултате и упоређивати их са другим групама.

Ученици раде задатке (Прилог), док наставник одржава дисциплину и води рачуна о томе
да сви ученици учествују у раду групе.
90

У завршном делу часа записујемо на табли редне бројеве група и уписујемо поене које је
свака група освојила. На крају проглашавамо победничку групу.
ГРУПА Задатак 1 Задатак 1 Задатак 1 Задатак 1 Задатак 1 Укупно
I група
II група
III група
IV група
V група
VI група

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
91
ПРИЛОГ
Задаци
1. Напиши три троцифрена броја дељива са 𝟐 и четири четвороцифрена броја дељива

са 𝟓.
2. Наведи бројеве треће десетице који су дељиви са 𝟒.
3. Замени звездицу одговарајућом цифром тако да важи:

̅̅̅̅̅̅̅̅∗;
а) 𝟐|𝟒𝟑𝟐
̅̅̅̅̅̅̅̅
б) 𝟐𝟓|𝟒𝟕 ∗ 𝟓;
̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅
в) 𝟑|𝟒 ∗ 𝟕𝟖𝟎;
̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅∗;
г) 𝟒|𝟒𝟓𝟔𝟓
̅̅̅̅̅̅̅̅∗.
д) 𝟗|𝟒𝟑𝟐
4. Цифрама 𝟎, 𝟏, 𝟓 и 𝟖 запиши све троцифрене бројеве:

а) дељиве са 𝟐;
б) дељиве са 𝟒.
Цифре не треба да понављају.
5. Додај по једну цифру испред и иза броја 𝟐𝟎𝟏𝟖 тако да дати број буде дељив са 𝟏𝟖,
односно и са 2, и са 9.
92

Наставник

Наставна средства Тест
Провера степена усвојених наставних садржаја о
Циљ дељивости, дељењу са остатком, критеријумима
дељивости, као и о скуповима и скуповним операцијама.
 без дељења одреди да ли је неки број дељив неком
декадном јединицом;
 без дељења одреди да ли је неки број дељив бројем 2;
Исходи  без дељења одреди да ли је неки број дељив бројем 5;
 без дељења одреди да ли је неки број дељив бројем 9.
Образовни стандарди МА.1.1.5., МА.2.1.3. и MA.3.1.2.
Наставник надгледа ученике док решавају тест који ће му
Активности наставника послужити да добије информацију о нивоу њиховог знања
из претходних наставних јединица.
Ученици на часу решавају задатке из теста који
Активности ученика представља проверу степена усвојених наставних
садржаја.
 компетенцију за решавање проблема.
Дељивост, дељење са остатком, критеријуми дељивости
Кључни појмови неким бројевима, скуп, Венов дијаграм, скуповне
операције
93

2018.
2018.

У уводном делу часа наставник дели ученицима тестове уз опште напомене о начину израде
теста.

У централном делу часа ученици раде задатке из теста (Прилог), док наставник води рачуна
о дисциплини и о томе да ученици задатке решавају самостално.

У завршном делу часа постављамо питање ученицима да ли су имали проблема са неким
задатком из теста и ако јесу, исти задатак им дајемо за домаћи задатак, који ће решити уз
помоћ литературе.
94
Прилог
Тест
1. Дат је скуп А = {27, 99, 199, 252, 882, 4545}. Одреди подскуп 𝐵 скупа А
ако скупу 𝐵 припадају природни бројеви дељиви бројем 2.
2. Попуни табелу.
Дељеник Делилац Количник Остатак

179 11
74 4
155 3 2
3. Попуни табелу како је започето.
Дељив са 2 Дељив са 3 Дељив са 4 Дељив са 5 Дељив са 9

ПРВА ГРУПА
90 ДА
75 НЕ
715
366
4. Замени звездицу одговарајућом цифром (цифрама) тако да важи:

̅̅̅̅̅̅∗;
а) 𝟐|𝟒𝟐
̅̅̅̅̅̅̅̅
б) 𝟐𝟓|𝟏𝟒 ∗ 𝟓;
̅̅̅̅̅̅̅̅
в) 𝟑|𝟗 ∗ 𝟖𝟎;
̅̅̅̅̅̅̅̅∗;
г) 𝟒|𝟕𝟖𝟐
̅̅̅̅̅̅∗.
д) 𝟗|𝟒𝟑
5. Немања је на папиру записао 19 бројева који су дељиви бројем 2 или бројем

3. Од тога је 11 бројева дељиво само бројем 2, а 3 броја су дељива и бројем 2,
и бројем 3. Колико бројева је дељиво само бројем 3?
95
1. Дат је скуп А = {35, 92, 199, 252, 885, 4540}. Одреди подскуп 𝐵 скупа А
ако скупу 𝐵 припадају природни бројеви дељиви бројем 5.
2. Попуни табелу.
Дељеник Делилац Количник Остатак

162 13
66 4
124 3 1
3. Попуни табелу како је започето.
Дељив са 2 Дељив са 3 Дељив са 4 Дељив са 5 Дељив са 9

120 ДА
45 НЕ
780
966

̅̅̅̅̅̅∗;
а) 𝟐|𝟐𝟗
̅̅̅̅̅̅̅̅
б) 𝟐𝟓|𝟏𝟒 ∗ 𝟎;
̅̅̅̅̅̅̅̅
в) 𝟑|𝟑 ∗ 𝟕𝟎;
̅̅̅̅̅̅∗;
г) 𝟒|𝟕𝟐
̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅
д) 𝟗|𝟒𝟏𝟑 ∗ 𝟐.
5. Невена је на папиру записала 13 бројева који су дељиви бројем 4 или бројем

9. Од тога је 7 бројева дељиво само бројем 4, а 3 броја су дељива и бројем 4,
и бројем 9. Колико бројева је дељиво само бројем 9?
96
Наставник
Наставна област Основни појмови геометрије
Наставна јединица Тачке и праве у равни
Наставне методе Дијалошка, илустративна, демонстративна

Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери), геометријски
Наставна средства
прибор за цртање
Упознавање са основним геометријским појмовима (тачка,
Циљ права, раван) коришћењем скуповног приказа и уочавање
односа међу геометријским објектима.
 тачку, праву и раван усвоји као апстрактне
математичке објекте и одвоји их од одговарајућих
графичких репрезентација;
 односе између тачке и праве опише математичким
језиком користећи одговарајуће симболе;
Исходи
 црта и тумачи графичке приказе односа међу основним
геометријским објектима;
 користи однос „бити између” за колинеарне тачке;
 анализира у каквом су односу две праве једне равни и
црта паралелне праве помоћу обичног и троугаоног
лењира.
Образовни стандарди MA.1.3.1.
тичу тачке и праве у равни, трудећи се да ученици буду
што више укључени у рад, поставља им адекватна питања
и користи одговарајуће примере, користи њихову
интуицију како би сами долазили до одговарајућих
закључака и откривали одређена правила.
97
Међупредметне - компетенције за целоживотно учење;
компетенције - комуникацију;
- дигиталну компетенцију.
Кључни појмови Тачка, права, припадање, бити између, паралелност
2018.
2018.
Тачка и права, као и делови праве, неопходни су за
Корелација разумевање свих садржаја из геометрије и спадају у
основни ниво знања.
98
ПРИМЕР: Три
колинеарне тачке
ПРИМЕР:
Неколинеарност
ПРИМЕР: Распоред
тачака
99
У уводном делу часа питамо ученике да ли би из свог окружења могли да наведу објекте
који их асоцирају на тачку и праву, а затим и да укажу на неки графички приказ тачака и
правих у учионици (мапе, географске карте, план евакуације и слично што је присутно у
учионици). Затим са ученицима обнављамо математичку нотацију тачака и правих.
Инсистирамо на томе да је права неограничена са обе стране и да је допуштено да се
графички приказ праве произвољно продужива са обе стране.

Најпре говоримо о припадности тачке правој. Притом посебно истичемо нотацију
која се користи, а коју су ученици већ усвојили у оквиру прве наставне области, при
обради скупова. Уколико је потребно, подсећамо ученике на значење симбола ∈ , ∉.
Наравно, ученицима треба указати да је права скуп тачака, па отуда и користимо
нотацију типичну за скупове. Ученици дату нотацију увежбавају у 1. задатку. Затим
записујемо:
За сваке две различите тачке постоји тачно једна права која их садржи.
Ученицима ће можда бити нејасно зашто инсистирамо на нечему што је очигледно,
али на овај начин их припремамо на увођење аксиома и њихово коришћење у
доказивању тврђења у геометрији. Затим уводимо појам колинеарних тачака (као и
неколинеарних). Још једном наводимо да о колинеарним тачкама има смисла
говорити када их има три или више. Ове појмове илуструјемо 1. примером. Да
различит распоред истог броја тачака у равни одређује различит број правих –
УЏБЕНИК
показујемо ученицима решавањем 2. задатка који је, такође, извесна припрема за

решавање логичко-комбинаторних задатака из ове области.
На конкретном примеру описујемо однос „бити између”, након чега записујемо на
табли:
Две различите тачке 𝑨 и 𝑩 заједно са свим тачкама које се налазе између њих
(то јест са свим тачкама X таквим да је 𝑨 – 𝑿 – 𝑩) образују дуж која се
обележава као 𝑨𝑩 или 𝑩𝑨. Тачке 𝑨 и 𝑩 називају се крајеви дужи 𝑨𝑩.
Разлику у броју правих и дужи које одређује исти број тачака илуструјемо 2.
примером. Након тога, уз одговарајуће илустрације и нотацију уводимо појам
полуправе, при чему на табли записујемо:
Тачка 𝑻 и све тачке праве кроз 𝑻 које су са исте стране тачке 𝑻 образују
полуправу. Тачка 𝑻 се назива почетна тачка или почетак те полуправе.
Везу између праве и полуправе, поново уз одговарајуће илустрације, описујемо на
следећи начин:
Свака права је неком својом тачком подељена на две полуправе којима је
заједничка само уочена тачка.
100
ПРИМЕР: Распоред тачака

Дати материјал јако је користан за усвајање односа припадности тачке правој.
Ученици распоређују дате тачке на графичком приказу три праве, од којих се сваке
две секу тако да дати искази о припадању неке тачке одређеном скупу буду тачни,
при чему су ти скупови или три задате праве или скупови које применом рачунских
PDF
операција на те праве добијамо.

ПРИМЕР: Три колинеарне тачке
Дати пример јако је захвалан јер описује када су три тачке колинеарне. Дате тачке
распоређене су произвољно и ниједна није фиксирана, односно свака се може
померати, па ученици могу бирати једну од њих коју ће померањем у равни довести
у положај тако да оне буду колинеарне.

У завршном делу часа још једном обнављамо појмове полуправа и дуж, истичући разлике
између датих скупова тачака. Затим од ученика тражимо да у свесци нацртају посебно
праву, дуж и полуправу одређене тачкама 𝑨 и 𝑩 (при чему је 𝑨 почетна тачка полуправе).
Након тога проверавамо шта су нацртали. У циљу продубљивања усвојених садржаја
задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 2, 3, 5, 13, 14. и 16.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна, па је стога делимо на два
дела. На првој половини цртамо тачке, као и скупове тачака који би требало да илуструју
одређену припадност, распоред тачака, колинеарност и слично, док на другом делу
записујемо примере, као и решења задатака које решавамо ми или их решавају ученици.
101
Тачке и праве у равни

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
102
Наставник
Наставна јединица Однос две праве у равни
Наставне методе Дијалошка, илустративна, демонстративна, хеуристичка

Упознавање са основним геометријским појмовима (тачка,
права, раван) коришћењем скуповног приказа, уочавање
Циљ
односа међу геометријским објектима и примена стечених
знања у конструктивним задацима.
 односе између две праве опише математичким језиком
користећи одговарајуће симболе;
 црта и тумачи графичке приказе односа међу правама;
Исходи  примењује чињеницу да за сваку праву и тачку која јој
не припада постоји тачно једна права која садржи ту
тачку и паралелна је датој правој;
да црта паралелне праве помоћу обичног и троугаоног
лењира.
тичу односа две праве у равни, трудећи се да ученици буду
што више укључени у рад, поставља им адекватна питања
и користи одговарајуће примере и илустрације, користи
њихову интуицију како би сами долазили до одговарајућих
закључака и откривали одређена правила.
103
– компетенције за целоживотно учење;
– комуникацију;
– дигиталну компетенцију.
2018.
2018.
Односи правих, као и делова правих, неопходни су за
Корелација разумевање готово свих садржаја из геометрије и спадају у
основни нови знања. Конструктивни задаци.
104
ПРИМЕР: Цртање
паралелних правих
ПРИМЕР: Две
паралелне праве ПРИМЕР: Једина права
кроз A паралелна са p
105
У уводном делу часа анализирамо пример дат у облику стрипа, односно низа илустрација,
са циљем да потребу да описујемо особине геометријских објеката не истакнемо само
сликама већ и речима. Дати пример користи нам да објаснимо ученицима да слика некад
није најпрецизнија и да нас недостатак знања и ослањање само на чула и њихов доживљај
графичког приказа датих геометријских објеката могу довести до погрешних закључака.

У централном делу часа крећемо са дискусијом у каквом односу могу бити две праве
у равни. Притом, за сваки закључак који ученици изнесу тражимо адекватан пример
који би га поткрепио. Након тога записујемо:
Две различите праве једне равни или се секу у тачно једној тачки или немају
заједничких тачака.
Након обраде случаја две праве које се секу и увођења адекватне нотације,
дефинишемо паралелне праве:
Ако праве 𝒑 и 𝒒 једне равни немају заједничких тачака, кажемо да су паралелне
и пишемо 𝒑 || 𝒒 или 𝒒 || 𝒑.
Како је за потребе конструкције троуглова и других геометријских објеката и цртање
паралелних правих неопходан алат, описујемо прецизно цртање паралелних правих.
Инсистирамо да ученици најпре пажљиво погледају како ми то радимо на табли,
корак по корак, а потом они тај поступак изводе у својим свескама. Да би боље
разумели суштину датог поступка, задајемо им 1. задатак и дискутујемо о решењу.
УЏБЕНИК
Ради утемељивања поступка цртања правих које могу бити у различитим

међусобним односима, 2. задатак радимо на табли. Након тога записујемо на табли
Еуклидов пети постулат (при чему ученицима можемо тада или касније, током
обраде ове теме, поменути историјску полемику коју је он изазвао, као и да је
изузимање тог тврђења као тачног довело до потпуно нове гране у математици):
За сваку праву 𝒑 и сваку тачку 𝑨 која не припада 𝒑, 𝑨 ∉ 𝒑, постоји тачно једна
права која садржи 𝑨 и паралелна је са 𝒑.
Повезивање цртања паралелних правих и Еуклидовог петог постулата постижемо 3.
задатком. Након тога адекватним питањима покушавамо да стимулишемо ученике
да сами дођу до природног закључка када ћемо рећи да су дужи, односно полуправе,
паралелне. Ова релација од великог је значаја, јер има огромну примену у задацима.
Записујемо:
Две дужи су паралелне ако се налазе на истој правој или на паралелним
правама. Две полуправе су паралелне ако се налазе на истој правој или на
паралелним правама.
Уколико нам остане довољно времена, обрађујемо 6. задатак. У супротном, остаје за
домаћи рад ученика.
PDF
106
ПРИМЕР: Две паралелне праве
У датом примеру дата је дефиниција две паралелне праве, заједно са адекватном
нотацијом. Ученици могу померати једну праву, а друга ће аутоматски мењати
положај тако да јој буде паралелна.
ПРИМЕР: Цртање паралелних правих
Материјал пуштамо ученицима пре него што кренемо да цртамо паралелне праве на
табли. Када се уверимо да су ученици разумели шта конкретно у ком кораку треба
урадити, помоћу клизача смењујемо делове поступка.
ПРИМЕР: Једина права кроз 𝑨 паралелна са 𝒑
Дати пример садржи формулацију Еуклидовог петог постулата и илустрацију праве
𝑝 и тачке 𝐴 ван ње кроз коју је нацртана права 𝑞 паралелна са датом правом 𝑝.
Ученици могу померати тачку 𝐴 и експериментално се уверити да кроз ту тачку увек
пролази само једна права 𝑞 паралелна правој 𝑝.

У завршном делу часа још једном понављамо у каквом односу могу бити две праве једне
равни, отклањамо све евентуалне нејасноће и на примерима из свакодневног живота
добијамо слику о томе колико су ученици разумели када су праве паралелне, а када се секу.
Потом задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 46, 47, 48, 49, 51. и 52.
дела и на њој цртамо одговарајуће слике које прате задатке, а посебну пажњу посвећујемо
цртању паралелних правих.
Однос две праве у равни
107
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
108
Наставник
Наставна јединица Тачке и праве у равни

Утврђивање и продубљивање стечених знања о односу
Циљ тачке и праве и о односу две праве и њихова примена у
задацима.
 тачку, праву и раван усвоји као апстрактне
математичке објекте и одвоји их од одговарајућих
графичких репрезентација;
 односе између тачке и праве опише математичким
језиком користећи одговарајуће симболе;
Исходи
 црта и тумачи графичке приказе односа међу
основним геометријским објектима;
 користи однос „бити између” за колинеарне тачке;
да црта паралелне праве помоћу обичног и троугаоног
лењира.
задатке, трудећи се да их што више мотивише и укључи у
рад како би утврђивали и продубљивали стечена знања о
односу тачке и праве и односу две праве у равни.
Међупредметне Ученик развија:
компетенције – компетенције за целоживотно учење;
109
– комуникацију.

2018.
2018.
Тачка и права, као и делови праве, неопходни су за
Корелација разумевање готово свих садржаја из геометрије и спадају у
основни нови знања. Конструктивни задаци.
110
ПРИМЕР:
Неколинеарност

У уводном делу часа са ученицима обнављамо како означавамо тачке, како праве, шта
представљају полуправа и дуж и како њих обележавамо. Обнављамо појам колинеарних
тачака и у каквом односу могу бити две праве. Затим анализирамо домаћи задатак са
претходна два часа и отклањамо евентуалне нејасноће.
111
Са циљем да ученицима што више приближимо начин размишљања код решавања
логичко-комбинаторних задатака пребројавања геометријских објеката, обрађујемо
3. пример на 62. страни уџбеника. Кроз дати пример припремамо ученике за
одређивање броја комбинација без понављања, јер је исти поступак (идеја)
искоришћен за решавање више различитих задатака код којих је заједничко да
УЏБЕНИК
редослед изабраних (у овом случају) парова није битан. Ниво разумевања овог
примера показаће нам колико су ученици успешно решили 3. задатак из уџбеника и
31. задатак из збирке задатака. Особине правих, дужи и полуправих обнављамо кроз
7. задатак из уџбеника на 63. страни и кроз 36. задатак из збирке задатака. Ученици
увежбавају однос између две праве и продубљују усвојена знања решавањем 53. и
59. задатка из збирке задатака.
ПРИМЕР: Неколинеарност
Пример идеално прати 1. пример, јер ученици размештањем три неколинеарне тачке
PDF
могу увидети да, како год их распоредимо у равни, оне одређују три различите праве,
што је донекле у вези са логичко-комбинаторним задацима који се тичу
пребројавања геометријских објеката.

У завршном делу часа још једном понављамо појмове права, полуправа и дуж, истичући
разлике између датих скупова тачака. Такође, понављамо и однос двеју правих, као и
Еуклидов постулат. У циљу продубљивања усвојених садржаја задајемо ученицима домаћи
задатак.
Збирка, задаци: 26, 28, 29, 33, 54, 59. и 61.
дела и записујемо примере, као и решења задатака које решавамо ми или их решавају
ученици.
112
Тачке и праве у равни

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
113
Наставник
Наставна јединица Важне геометријске фигуре

Упознавање са изведеним геометријским појмовима
(полураван, изломљена линија, многоугао), упознавање са
Циљ појмом конвексности, уочавање односа међу
геометријским објектима, примена стечених знања у
конструктивним задацима.
 опише полураван користећи однос „са исте стране
праве”;
Исходи
 опише појам многоугла и да разликује многоуглове на
основу броја њихових темена/углова/страница;
 разликује конвексне и неконвексне многоуглове.
тичу полуравни и многоугла, трудећи се да ученици буду
Активности наставника што више укључени у рад, поставља им адекватна питања,
користи одговарајуће примере и њихову интуицију како би
усвојили одговарајуће појмове.
Међупредметне – компетенције за целоживотно учење;
компетенције – комуникацију;
Кључни појмови Полураван, многоугао, конвексност
114
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са наставном темом
Многоугао, а усвајање одговарајућих појмова такође је
Корелација неопходно за разумевање садржаја које ће ученици
обрађивати из Стереометрије.
115
ПРИМЕР: Конвексност
ПРИМЕР: Конвексне и
неконвексне фигуре
ПРИМЕР: Танграм

У уводном делу часа обнављамо појам полуправа, али и скуповне операције унију и пресек.
Пошто геометријски објекти у равни (које уводимо) представљају скупове тачака,
уводићемо их преко скуповних операција. Затим постављамо мотивациони задатак (1.
задатак) који има циљ да ученицима приближи идеју поделе равни помоћу више правих које
могу бити паралелне или се секу.
116
Као што смо увели појам полуправе преко односа „са исте стране тачке”, тако
уводимо и појам полуравни преко односа „са исте стране праве”. Затим преко
усвојеног појма полуравни уводимо појам троугла, при чему наглашавамо да код
поделе равни на две полуравни посматрамо раван која садржи трећу тачку тог
троугла. Инсистирамо на адекватном запису и на конкретном примеру описујемо
шта су странице, а шта троугаона линија. Затим записујемо на табли:
Троугао је унија троугаоне линије и одговарајуће троугаоне области. Троугао
који одређују неколинеарне тачке 𝑨, 𝑩 и 𝑪 обележавамо: Δ𝑨𝑩𝑪.
Настављамо са увођењем појмова четвороугао и петоугао са одговарајућим
елементима (набрајањем и пребројавањем темена и страница у сваком од случајева
како би ученици повезивали назив многоугла са бројем његових темена и страница).
УЏБЕНИК
Након тога уводимо појам затворене изломљене линије, наводимо шта су суседна
темена, суседне странице, као и многоугаона линија, како бисмо дефинисали
многоугао:
Многоугао је унија многоугаоне линије и области коју она ограничава. Темена
и странице многоугаоне линије представљају темена и странице одговарајућег
многоугла.
Да бисмо ученицима приближили појам конвексне фигуре, користимо 2. пример.
Затим записујемо:
Фигура је конвексна ако за сваке две тачке које јој припадају та фигура садржи
и дуж чији су крајеви те две тачке.
Потом говоримо о конвексности пресека и уније две конвексне фигуре, при чему за
пресек детаљније објашњавамо зашто јесте конвексна фигура, док за унију
навођењем неког контрапримера показујемо да то није увек случај (3. пример).
Обрађујемо 3. задатак из уџбеника.
ПРИМЕР: Конвексност
Дати пример садржи дефиницију конвексне фигуре и илустрацију неконвексног
четвороугла са три фиксиране тачке. Од ученика се тражи да померањем четврте
тачке добије конвексну фигуру.
PDF
ПРИМЕР: Конвексне и неконвексне фигуре

Ученици решавају задатке самостално на рачунарима (таблет уређајима), уколико то
услови дозвољавају. У супротном, наставник им отвара задатак на паметној табли, а
затим у два скупа распоређује многоуглове, у зависности од тога да ли су конвексни
или неконвексни, и проверава тачност њихових решења.

У завршном делу часа још једном обнављамо појмове полураван, многоугао, троугао и
многоугао, као и када је фигура у равни конвексна. У циљу продубљивања усвојених
садржаја задајемо ученицима домаћи задатак.
117
Уџбеник, 1. пример и задаци: 2, 4. и 5.
Такође, ради каснијег извођења правила за израчунавање површине одређених фигура,
ученици састављају фигуре помоћу танграма. Ученици то могу израђивати помоћу
материјала Танграм у Геогебри, а могу и од картона направити моделе по узору на делове
приказане у уџбенику.
Уколико решавају у Геогебри, имају три различита задатка, а делове танграма могу
транслирати и ротирати до поклапања са деловима тражене фигуре. Ови поступци су такође
јако корисни због доживљаја неких изометријских трансформација које ћемо обрађивати у
наредном периоду.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна. Цртамо скупове тачака
који би требало да илуструју троугао, четвороугао, петоугао, као и конвексне и неконвексне
фигуре. На преосталом делу табле исписујемо решење задатка који решавају ученици.
Важне геометријске фигуре

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
118
Наставник
Наставна јединица Дужина дужи

Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери), прибор за
геометрију
Обнављање јединица мере за дужину и поступка мерења
дужи, упознавање са дужином изломљене линије и обимом
Циљ многоугла када су две дужи једнаке, одређивање шта је
средиште дужи, примена стечених знања у
 измери дужину неке нацртане дужи и исправно изрази
резултат мерења;
Исходи  одреди дужину изломљене линије;
 користи јединице мере у реалним ситуацијама;
 одреди обим многоугла;
 утврди да ли су дужи једнаке.
Образовни стандарди MA.1.3.1., MA.1.4.1. и MA.3.4.1.
Наставник са ученицима обнавља појмове који се тичу
јединица мере за дужину, упознаје ученике са новим
садржајима који се тичу дужине изломљене линије и
обима многоугла, када су две дужи једнаке, средишта
дужи, трудећи се да ученици буду што више укључени у
рад, поставља им адекватна питања и користи одговарајуће
примере и њихову интуицију како би усвојили
одговарајуће појмове.
119
Дужина, изломљена линија, обим, једнакост дужи,
Кључни појмови средиште дужи
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са садржајима теме
Угао – једнакост углова, као и градива о подударности
Корелација троуглова (и других фигура) у наредним разредима. Поред
тога, у корелацији је са садржајима који се тичу мерних
јединица у Физици.
120
ПРИМЕР:
Одређивање дужине
изломљене линије

У уводном делу часа обнављамо основну јединицу мере, изведене јединице мере и
претварање већих јединица мере у мање јединице мере. Такође, истичемо и да је дужина
дужи најкраће растојање између две тачке. Ученици потом решавају мотивациони задатак
(1. задатак) који треба да укаже на примену мерења одређених растојања у свакодневном
животу, као и на коришћење адекватних јединица мере у датом проблему.
121
Пошто је геометрија, као грана математике, прва настала, користимо прилику да
објаснимо назив за ову област математике и да на тај начин истакнемо значај ове
наставне јединице за решавање проблема из свакодневног живота. Истичемо да се
резултат мерења увек изражава мерним бројем и ознаком за одабрану јединицу мере.
Потом ученици кроз 2. задатак увежбавају превођење дате дужине у веће или мање
УЏБЕНИК
јединице мере. Потом описујемо 1. пример, а затим ученици самостално у својим

свескама на основу описаног примера решавају 4. задатак. Објашњавамо ученицима
шта подразумевамо под изломљеном линијом, а затим на основу 2. примера
описујемо поступак одређивања дужине изломљене линије, након чега они
самостално решавају 5. задатак. Записујемо на табли:
Обим многоугла је збир дужина страница тог многоугла.
Израчунавање обима произвољног троугла описујемо кроз 3. пример, након чега
ученици самостално раде 7. задатак, а потом на табли решавамо 8. задатак.
Ученици проверавају решења 1, 2, 4, 5, 7. и 8. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Одређивање дужине изломљене линије
Ученици уместо 5. задатка користе дати материјал како би уз помоћ датог лењира
PDF
измерили дужину изломљене линије. Лењир могу транслирати и ротирати до

поклапања са деловима изломљене линије. Ови поступци су такође корисни због
доживљаја неких изометријских трансформација које ћемо обрађивати у наредном
периоду.

У завршном делу часа још једном понављамо која је основна јединица мере, које су
јединице мере мање, а које веће. Потом тражимо од ученика да наведу неко растојање које
би желели да измере, као и коју би јединицу мере користили за одређивање те дужине.
Понављамо како се одређују дужина изломљене линије и обим многоугла. У циљу
продубљивања усвојених садржаја задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 94, 97, 100. и 103.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна. Цртамо дужи и изломљене
линије чије дужине желимо да измеримо, као и многоуглове чији обим желимо да
израчунамо.
122
Дужина дужи

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
123
Наставник
Наставна јединица Дужина дужи
Наставне методе Дијалошка, илустративна, демонстративна, хеуристичка

Утврђивање стечених знања о јединицама мере за дужину
и мерење дужи, изломљене линије и израчунавање обима
Циљ многоугла, усвајање релације једнакости две дужи, појма
средиште дужи, примена стечених знања у
 измери дужину неке нацртане дужи и исправно изрази
резултат мерења;
Исходи  одреди дужину изломљене линије;
 користи јединице мере у реалним ситуацијама;
 одреди обим многоугла;
 утврди да ли су дужи једнаке.
Образовни стандарди MA.1.3.1., MA.1.4.1. и MA.3.4.1.
Дужина, изломљена линија, обим, једнакост дужи,
Кључни појмови средиште дужи
124
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са садржајима теме
Угао – једнакост углова, као и градива о подударности
Корелација троуглова (и других фигура) у наредним разредима. Поред
тога, у корелацији је са садржајима који се тичу мерних
јединица у Физици.
125
У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак са претходног часа, обнављамо која је
основна јединица мере и које су изведене јединице мере мање, а које веће од ње, обнављамо
како се одређују дужина изломљене линије и обим многоугла.

Најпре решавамо 104. и 105. задатак како бисмо обновили и утврдили поступке за
одређивање дужине изломљене линије, као и обим многоугла. Постављамо питање
ученицима када су две дужи једнаке. Очекујемо да ће ученици интуитивно
самостално доћи до закључка, а затим записујемо на табли:
Две дужи су једнаке ако су једнаке њихове дужине.
Притом истичемо да под једнакошћу не подразумевамо једнакост скупова тачака
који одређују дате дужи, већ да су им само дужине једнаке. Заправо, реч је о
подударности дужи и то треба имати на уму зарад будућих садржаја у овој теми.
Ученици потом самостално решавају 109. задатак из збирке задатака. Затим на табли
УЏБЕНИК
заједно са ученицима решавамо 9. задатак, који има улогу не само да покаже да се у

неким случајевима обим многоугла може једноставније одредити већ да на тај начин
уводимо и одговарајуће обележавање подударних (једнаких) страница. Дато
обележавање користимо и касније у математичком образовању, код подударности
троуглова и генерално у задацима који укључују доказивање. Постављамо
ученицима и питање шта подразумевамо под средиштем дужи (овај појам су
ученици већ упознали). Након констатовања шта је средиште дужи, записујемо на
табли:
Средиште дужи 𝑨𝑩 је тачка 𝑺 те дужи таква да је 𝑨𝑺 = 𝑩𝑺.
Ученици кроз израду 10–12. задатка продубљују знање које се тиче средишта дужи.
Све време водимо рачуна да задатке, у којима се од ученика тражи мерење уз помоћ
лењира, сви раде самостално.
PDF

У завршном делу часа још једном понављамо која је основна јединица мере и које су
јединице мере мање, а које веће. Понављамо како се одређују дужина изломљене линије и
обим многоугла, као и када су две дужи једнаке и шта представља средиште дужи. Од
ученика се очекује да наведу примере једнаких дужи из окружења, као и примере дужи и
средишта дате дужи. Потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 95, 98 101, 107, 112 и 116.
126
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна. Цртамо дужи, изломљене
линије чије дужине желимо да измеримо, многоуглове чији обим желимо да израчунамо,
као и једнаке дужи.
Дужина дужи

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
127
Наставник
Наставна јединица Кружница и круг

Утврђивање стечених знања о изведеним геометријским
појмовима (кружница, круг), усвајање појмова тетива и
Циљ
тангента, утврђивање односа између кружнице и праве,
усвајање односа две кружнице.
 разликује кружницу од круга и опише дате појмове;
 конструише и обележи кружницу чији је центар дата
Исходи тачка и полупречник је подударан датој дужи;
 анализира однос између праве и кружнице (да опише и
разликује појмове сечица и тангента);
 анализира однос између две кружнице.
тичу кружнице и круга, трудећи се да ученици буду што
више укључени у рад, поставља им адекватна питања и
користи одговарајуће примере како би долазили до
одговарајућих закључака и сами уочавали одређене
односе.
128
Кружница, круг, центар, полупречник, концентричне
Кључни појмови кружнице, тангента, тетива
2018.
2018.
Дата наставна јединица неопходна је за разумевање појма
Корелација сфере и лопте и за разумевање садржаја из аналитичке
геометрије, као и многих других.
129
ПРИМЕР: Кружница
ПРИМЕР: Однос
праве и кружнице

У уводном делу часа обнављамо основне појмове који се тичу кружнице, а који су
ученицима већ познати: центар и полупречник кружнице, као и шта представља кружница
у смислу скупа тачака. Ученици потом решавају мотивациони задатак (1. задатак) који треба
да послужи за обнављање поступка цртања кружнице уз помоћ шестара.
130
Најпре ученицима говоримо да кружница може бити одређена центром и
полупречником или центром и једном тачком која припада кружници и истичемо
одговарајућу нотацију. Затим записујемо на табли:
Кружницу (или кружну линију) чине све тачке равни које су једнако удаљене
од једне одређене тачке те равни. Ту тачку зовемо центар, а било коју дуж чије
су крајње тачке центар и нека тачка кружнице називамо полупречник.
Потом обнављамо шта је то многоугаона линија, а шта многоугао, и питамо ученике
да ли би могли да кажу шта би представљао круг. Цртамо на табли круг заједно са
једном тачком која припада кругу и једном тачком која му не припада, уз запис
одговарајућег поретка растојања датих тачака од центра круга и дужине
полупречника. Након тога записујемо:
Круг је скуп свих тачака неке кружнице и свих њених унутрашњих тачака.
Центар кружнице је и центар круга, а полупречник кружнице је и полупречник
круга.
Да ли нека тачка припада кругу или не – зависи од растојања те тачке од центра и
УЏБЕНИК
дужине полупречника. Ученици то увежбавају кроз 2. задатак. Потенцирамо разлику

конвексности круга и кружнице.
Затим на примеру илустрације мета из уџбеника постављамо питање ученицима шта
је заједничко за све дате (концентричне) кружнице, а шта различито за сваке две.
Очекујемо да ће ученици уочити да им је центар заједнички, а да се полупречници
свих кружница разликују.
Што се тиче односа праве и кружнице, најпре постављамо питање колико
заједничких тачака могу имати права и кружница. Након тога уз одговарајуће
илустрације записујемо:
Права 𝒔 је сечица кружнице 𝒌(𝑶, 𝒓) ако има две заједничке тачке са том
кружницом.
Права t је тангента кружнице 𝒌(𝑶, 𝒓), односно круга 𝑲(𝑶, 𝒓), ако има само једну
заједничку тачку са том кружницом, односно са тим кругом. Кажемо да 𝒕
додирује кружницу (круг), а њихову заједничку тачку називамо тачком додира.
Коментаришемо шта представља пресек сечице и кружнице, а шта сечице и круга,
па записујемо:
Тетива кружнице је дуж чије крајње тачке припадају тој кружници. Тетива
којој припада центар кружнице (круга) назива се пречник кружнице (круга).
ПРИМЕР: Кружница
Након што дефинишемо појам кружнице, дати материјал показујемо ученицима.
Ротацијом дате тачке око центра 𝑪 (тачке која се налази на растојању 𝒓 од датог
PDF
центра и која оставља траг плаве боје) добијамо кружницу.

ПРИМЕР: Однос кружнице и праве
Дати материјал користимо уместо цртања свих случајева. Ученици прецртавају дату
слику и записују одговарајући текст.
131
У завршном делу часа још једном понављамо шта представља кружница, шта представља
полупречник кружнице, а шта центар. Понављамо шта представља круг и разлику између
кружнице и круга. Ученици то појашњавају на конкретним примерима из живота. Потом
понављамо у каквом односу могу бити кружница и круг, шта је сечица, шта тетива, а шта
тангента. У циљу продубљивања усвојених садржаја задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици за домаћи задатак имају да препишу у свеске део који се односи на једнакост
пречника и везе између пречника и тетиве, потом да проуче 1. пример и да реше 3, 4, 5. и 6.
задатак из уџбеника.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна. Цртамо кружнице,
кругове, концентричне кружнице (кругове), као и однос праве и кружнице (круга).
Кружница и круг

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
132
Наставник
Наставна јединица Кружница и круг
Наставне методе Дијалошка, илустративна, хеуристичка

Упознавање са изведеним геометријским појмовима
(кружница, круг), упознавање са појмовима тетива и
Циљ
тангента, уочавање односа међу геометријским објектима
и примена стечених знања у конструктивним задацима.
 разликује кружницу од круга и да опише дате појмове;
 конструише и обележи кружницу чији је центар дата
Исходи тачка и полупречник је подударан датој дужи;
 анализира однос између праве и кружнице (да опише и
разликује појмове сечица и тангента);
 анализира однос између две кружнице.
Кружница, круг, центар, полупречник, концентричне
Кључни појмови кружнице, тангента, тетива
133
2018.
2018.
Дата наставна јединица неопходна је за разумевање
неједнакости троугла, појмова сферa и лоптa, за разумевање
Корелација садржаја из аналитичке геометрије и за одређивање
геометријских места тачака.
134
ПРИМЕР: Да ли се од
дашчица може
саставити троугао

У уводном делу часа обнављамо шта представља кружница, шта представља полупречник
кружнице, а шта представља центар. Понављамо појам круга и разлику између кружнице и
круга. Потом обнављамо у каквом односу могу бити кружница и права и понављамо појмове
сечица, тетива и тангента. Анализирамо домаћи задатак са прошлог часа и дискутујемо о
евентуалним нејасноћама и проблемима насталим у току израде домаћег задатка.
135
Прозивамо неког од ученика да изађе и на табли нацрта кружницу са центром у тачки
О и да нацрта произвољну тетиву 𝐴𝐵. Након тога уводимо појам кружног лука:
Кружни лук је део кружнице који се налази у једној од полуравни одређеној
неком сечицом кружнице.
Наглашавамо да свака тетива одређује два кружна лука. Уводимо и појам
полукружнице, након чега ученици конструишу фигуре из 7. задатка од 1) до 3).
Понављамо још једном колико заједничких тачака могу имати права и кружница, а
након тога постављамо питање ученицима колико заједничких тачака могу имати
две кружнице. Очекујемо да ученици закључе да две различите кружнице могу
УЏБЕНИК
имати највише две заједничке тачке. Затим одговарајућим сликама илуструјемо сва
три случаја: када кружнице имају две заједничке тачке, када имају једну заједничку
тачку и када немају заједничких тачака. Такође, постављамо питање од чега зависи
колико заједничких тачака могу имати две кружнице. Подсећамо ученике када тачка
припада унутрашњости круга, а када спољашњости, да бисмо их навели да
размишљају о растојању између центара датих кружница. Настављамо са израдом 8.
и 9. задатка. Наглашавамо, уз одговарајуће слике, да се кружнице могу додиривати
споља, али и изнутра. Пример 2. обезбеђује припрему за комплексније
конструктивне задатке. Израдом 3. примера припремамо ученике за одређивање
геометријског места тачака и уједно им указујемо на потребу за дискусијом у
конструктивним задацима. Уколико нам остане довољно времена, обрађујемо 14.
задатак, који нам утире пут за касније усвајање неједнакости троугла.
PDF
ПРИМЕР: Да ли се од дашчице може саставити троугао?

Ученици вежбају на датом примеру.

У завршном делу часа још једном понављамо шта представљају појмови кружница и круг и
шта је разлика између ова два појма. Потом обнављамо у каквом односу могу бити
кружница и права, шта је сечица, шта тетива, а шта тангента. Понављамо појам кружног
лука и у ком односу могу бити две кружнице. У циљу продубљивања усвојених садржаја
УЏБЕНИК Уџбеник, задаци: 7. под 4) и 5), 10, 11, 12. и 13.
136
PDF Ученици обрађују пример Да ли се од дашчица може саставити троугао?, у
коме су дате три дужи чије се дужине страница могу мењати клизачем. Од
ученика тражимо да запишу закључке до којих су дошли на питање да ли се
троугао може саставити од три дужи у зависности од односа њихових дужина.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна, па је делимо на два дела.
У првом делу скицирамо кружне лукове, као и однос две кружнице (круга), док у другом
делу табле радимо задатке или то чине ученици.
Кружница и круг

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
137
Наставник
Наставна јединица Преношење дужи

Упознавање са конструкцијом дужи дате дужине и са
Циљ
конструктивним сабирањем и одузимањем дужи.
Исходи  конструише дуж једнаку датој дужи;
 конструктивно сабира и одузима дужи.
Образовни стандарди MA.1.3.1. и MA.1.3.3.
тичу преношења дужи, трудећи се да ученици буду што
Активности наставника више укључени у рад, поставља им адекватна питања како
би долазили до одговарајућих закључака и усвајали
одређене конструкције.
Активности ученика раду, решавају задатке, конструишу дате дужи и дају
Кључни појмови Дуж, кружни лук, кружница, конструкција
138
2018.
2018.
2018.
Дата наставна јединица неопходна је за извођење
Корелација сложенијих конструкција у шестом разреду. Садржај
корелира са Техничким образовањем.
ПРИМЕР: Преношење
дужи
139

У уводном делу часа обнављамо основне појмове који се тичу кружнице, појмове центар и
полупречник кружнице, као и шта представља кружница када је реч о скупу тачака.
Потом обнављамо у каквом односу могу бити кружница и права, шта је сечица, шта тетива,
а шта тангента. Обнављамо појам кружног лука и у ком односу могу бити две кружнице.

Ученици самостално раде 1. задатак и на тај начин обнављају мерење дужи и
упоређују различите дужи по дужини. Мотивациони пример за надовезивање дужи,
у овом случају истих дужина, постижемо коментарисањем 1. примера са ученицима.
Након тога крећемо са описом поступка преношења дужи кроз кораке. Указујемо
ученицима да приликом конструкције кружнице чији је полупречник једнак унапред
датој дужи 𝐴𝐵, подешавањем отвора шестара, „узимамо” дуж 𝐴𝐵 и преносимо је
тамо где нам је потребно. Тачку 𝑄 полуправe 𝑃𝑝 такву да је 𝑃𝑄 = 𝐴𝐵 конструишемо
УЏБЕНИК
тако што:
1) отвором шестара „узмемо” дуж 𝐴𝐵;
2) конструишемо кружницу 𝑘(𝑃, 𝐴𝐵).
Пресечна тачка полуправе и кружнице јесте тражена тачка 𝑄.
Дати поступак ученици записују у својим свескама. Затим од њих тражимо да
пажљиво прате конструкцију коју ми изводимо на табли, а да је након тога понове у
својим свескама. Дати поступак ученици увежбавају решавањем 2. и 3. задатка из
уџбеника у својим свескама, док неко од ученика изводи конструкције на табли.
140
ПРИМЕР: Преношење дужи
PDF
Ученицима пуштамо дати материјал, уз помоћ клизача, корак по корак, пре него што
уз помоћ прибора за цртање на табли покажемо поступак преношења дужи.

У завршном делу часа још једном понављамо шта подразумевамо под преношењем дужи, а
затим питамо ученике да својим речима опишу поступак преношења дате дужи.
Таблу делимо на два дела: на првом делу исписујемо поступак преношења дужи и изводимо
дату конструкцију, док на преосталом делу табле ученици (или ми) изводимо конструкције
из датих задатака.
Преношење дужи
Тачку 𝑄 полуправe 𝑃𝑝 такву да је 𝑃𝑄 = 𝐴𝐵
конструишемо тако што:
1) отвором шестара „узмемо” дуж 𝐴𝐵;
2) конструишемо кружницу 𝑘(𝑃, 𝐴𝐵).
Пресечна тачка полуправе и кружнице
јесте тражена тачка 𝑄.

_____________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
141
Наставник
Наставна јединица Конструктивно сабирање и одузимање дужи

Упознавање са конструкцијом дужи дате дужине и са
Циљ
конструктивним сабирањем и одузимањем дужи.
Исходи  конструише дуж једнаку датој дужи;
 конструктивно сабира и одузима дужи.
тичу надовезивања (сабирања), одузимања и упоређивања
дужи, трудећи се да ученици буду што више укључени у
рад, поставља им адекватна питања како би долазили до
одговарајућих закључака и усвајали одређене
конструкције.
Кључни појмови Дуж, кружни лук, кружница, конструкција
142
2018.
2018.
2018.
Дата наставна јединица неопходна је за извођење
Корелација сложенијих конструкција у шестом разреду. Садржај
корелира са Техничком и технологијом.
143
ПРИМЕР: Преношење
дужи

У уводном делу часа обнављамо појмове кружница, центар и полупречник кружнице.
Обнављамо појам кружни лук и у ком односу могу бити две кружнице, као и шта
подразумевамо под преношењем дужи. Истичемо циљ часа.
144
Обнављамо и особину комутативности за сабирање природних бројева, а затим
питамо ученике шта подразумевамо под дужином дужи. Описујемо појам
надовезивања, односно конструктивног сабирања две дужи, затим исписујемо оба
начина (у смислу редоследа надовезивања датих дужи) и конструишемо дужи чија
је дужина једнака збиру дужина две дате дужи, на оба начина.
Први начин:
1) Цртамо полуправу 𝐵𝑏 (продужетак дужи 𝐴𝐵);
2) конструишемо тачку 𝐸 полуправе 𝐵𝑏 такву да је 𝐵𝐸 = 𝐶𝐷 (преносимо дуж 𝐶𝐷
на 𝐵𝑏).
Дуж 𝐴𝐸 је збир дужи 𝐴𝐵 и 𝐶𝐷: 𝐴𝐸 = 𝐴𝐵 + 𝐵𝐸 = 𝐴𝐵 + 𝐶𝐷.
Други начин:
1) Цртамо полуправу 𝐷𝑑 (продужетак дужи 𝐶𝐷);
2) конструишемо тачку 𝐹 полуправе 𝐷𝑑 такву да је 𝐷𝐹 = 𝐴𝐵 (преносимо дуж 𝐴𝐵
на 𝐷𝑑).
Дуж 𝐶𝐹 је такође збир дужи 𝐴𝐵 и 𝐶𝐷: 𝐶𝐹 = 𝐶𝐷 + 𝐷𝐹 = 𝐶𝐷 + 𝐴𝐵.
УЏБЕНИК
Дужи конструисане на први и други начин јесу једнаке: 𝐴𝐸 = 𝐶𝐹.

Инсистирамо да ученици пажљиво посматрају дати поступак, а да затим самостално
поступак понове у својим свескама. Истичемо и да тражену дуж можемо
конструисати на произвољној полуправој и да дати поступак можемо изводити и за
више од две дужи. У ту сврху обрађујемо 2. пример, а затим ученици решавају 6.
задатак. Сабирање више истих, а затим и више различитих дужи, илуструјемо 3.
примером. Након тога уводимо критеријум на основу ког (конструктивно)
одређујемо која је од две дужи мања:
Дуж 𝑨𝑩 је мањa од дужи 𝑪𝑫, 𝑨𝑩 < 𝑪𝑫, ако постоји тачка 𝑿 дужи 𝑪𝑫 таква да
је 𝑪𝑿 = 𝑨𝑩.
Као и код надовезивања (сабирања) дужи, сада описујемо поступак конструктивног
одузимања дужи и на табли показујемо одговарајућу конструкцију. Записујемо:
Дужи конструктивно одузимамо преношењем мање дужи на већу дуж тако да
се један крај пренете дужи поклапа са једним крајем веће дужи. Разлика дужи
𝑪𝑫 и 𝑨𝑩 (𝑪𝑫 > 𝑨𝑩) јесте дуж 𝑿𝑫: 𝑿𝑫 = 𝑪𝑫 – 𝑪𝑿 = 𝑪𝑫 – 𝑨𝑩.
Пример 4. показује сложенији проблем који се решава коришћењем управо
усвојених поступака (конструктивног сабирања и одузимања дужи). Уколико остане
довољно времена, ученици раде и 8. задатак.
PDF

У завршном делу часа још једном понављамо шта подразумевамо под надовазивањем дужи
и конструктивним одузимањем дужи (када је једна дуж мања од друге дужи) и од ученика
тражимо да својим речима опишу те поступке.
145
Таблу делимо на три дела: на прва два дела исписујемо поступак надовазивања и
конструктивног одузимања дужи и изводимо те конструкције, док на преосталом делу табле
ученици (или ми) изводимо конструкције из датих задатака.
Конструктивно сабирање и одузимање дужи
Надовезивање дужи Дужи конструктивно одузимамо
1) Цртамо полуправу 𝐵𝑏 (продужетак дужи 𝐴𝐵); преношењем мање дужи на већу
2) конструишемо тачку 𝐸 полуправе 𝐵𝑏 дуж тако да се један крај пренете
такву да је 𝐵𝐸 = 𝐶𝐷 (преносимо дуж 𝐶𝐷 на 𝐵𝑏). дужи поклапа са једним крајем
Дуж 𝐴𝐸 је збир дужи 𝐴𝐵 и 𝐶𝐷 и веће дужи. Разлика дужи 𝐶𝐷 и 𝐴𝐵
𝐴𝐸 = 𝐴𝐵 + 𝐵𝐸 = 𝐴𝐵 + 𝐶𝐷. (𝐶𝐷 > 𝐴𝐵) може се представити:
𝑋𝐷 = 𝐶𝐷 – 𝐶𝑋 = 𝐶𝐷 – 𝐴𝐵.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
146
Наставник
Наставна јединица Централна симетрија

Упознавање са појмом централне симетрије као изометрије
Циљ и са централносиметричним сликама равних фигура у
односу на дати центар симетрије.
 опише шта подразумевамо под централном
симетријом;
Исходи  користи основне особине централне симетрије;
 конструише централносиметричне слике праве, дужи,
круга, троугла;
 уочи централносиметричне фигуре.
тичу централне симетрије, трудећи се да ученици буду што
Активности наставника више укључени у рад, поставља им адекватна питања како
би долазили до одговарајућих закључака и усвајали
одређене конструкције.
– компетенцију за рад са подацима и садржајима;
147
Централна симетрија, центар симетрије, осносиметричне
Кључни појмови тачке
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са Ликовном
Корелација културом.
ПРИМЕР: Централно-
симетричне тачке
148
У уводном делу часа дајемо ученицима мотивациони задатак (задатак 1.) који има циљ да
им привуче пажњу и да им предочи чиме ћемо се бавити на данашњем часу. Решавањем
датог задатка ученици треба да одреде шта ће бити резултат композиције више централних
симетрија, што ће их на адекватан начин увести у дату наставну јединицу.

Најпре говоримо о централносиметричним тачкама у односу на дати центар
симетрије:
Тачка 𝑨𝟏 је централносиметрична или, краће, симетрична тачки A у односу на
тачку 𝑶 уколико је 𝑶 средиште дужи 𝑨𝑨𝟏 . Тачка 𝑶 je сама себи симетрична и
назива се центар симетрије.
Након тога ученици самостално решавају 2. задатак у својим свескама. Потом
описујемо поступак конструкције централносиметричне тачке у односу на центар
симетрије.
Тачку која је симетрична тачки 𝑇 у односу на 𝑂 конструишемо на следећи начин:
1) конструишемо полуправу 𝑇𝑂;
2) конструишемо лук кружнице 𝑘(𝑂, 𝑂𝑇) који сече полуправу 𝑇𝑂 у тачки различитој
од 𝑇 (преносимо дуж 𝑇𝑂 са друге стране тачке 𝑂). Ова пресечна тачка је тражена
тачка 𝑇1 .
Опис, наравно, прати и конструкција на табли, где још једном инсистирамо да
ученици прате опис на табли, а затим самостално у својим свескама спроведу дату
УЏБЕНИК
конструкцију. Сада уоченом пресликавању додељујемо назив – централна

симетрија. Потом радимо 3. задатак на табли. Особине централне симетрије
уочавамо пресликавајући произвољне праве централносиметрично у односу на дату
тачку. Најпре испитујемо случај када центар симетрије не припада правој. Очекујемо
да ученици примете да тада права у њој слика паралелну праву, да централна
симетрија чува колинеарност тачака, као и растојање међу тачкама. Ученици затим
записују све ове особине у својим свескама. Потом испитујемо и други случај, када
центар симетрије припада правој. Надамо се да ће ученици сада приметити (што
касније записују у својим свескама) да се тачке дате праве сликају у тачке те исте
праве, тј. да је у овом случају слика праве та иста права и да централна симетрија
чува растојање.
Затим ученици записују у својим свескама:
Ако права не садржи центар симетрије, онда се она централном симетријом
пресликава у паралелну праву. Дуж се централном симетријом пресликава у
једнаку и паралелну дуж.
Уводимо појам изометријске трансформације, пошто ћемо још неке од њих даље
обрађивати, па ученици решавају 4. задатак.
PDF
ПРИМЕР: Централносиметричне тачке у односу на дати центар симетрије
149
Пример је урађен у Геогебри и омогућава лако уочавање парова
централносиметричних тачака, као и како померање једне тачке тог пара утиче на
положај друге тачке. Показујемо га ученицима након што опишемо поступак
конструкције симетричне тачке у односу на центар симетрије.

У завршном делу часа још једном понављамо шта је централна симетрија, питамо ученике
како се тачка пресликава централносиметрично у односу на другу тачку и очекујемо да нам
наведу особине централне симетрије. Степен усвојености знања проверавамо тако што од
ученика тражимо да нам покажу парове осносиметричних тачака на предметима из свог
непосредног окружења, као и да наведу центре уочених централних симетрија.
Збирка, задаци: 163, 164, 166, 170. и 175.
Таблу делимо на два дела: на првом делу исписујемо поступак конструкције
централносиметричне тачке у односу на дати центар симетрије и изводимо дату
конструкцију, затим сликамо праву у односу на тачку (оба случаја), док на преосталом делу
табле ученици (или ми) изводимо конструкције из датих задатака.
Централна симетрија
Тачку која је симетрична тачки 𝑇 у односу на 𝑂
конструишемо на следећи начин:
1) конструишемо полуправу 𝑇𝑂;
2) конструишемо лук кружнице 𝑘(𝑂, 𝑂𝑇) који сече
полуправу 𝑇𝑂 у тачки различитој од 𝑇 (преносимо дуж 𝑇𝑂
са друге стране тачке 𝑂). Пресечна тачка је тражена тачка 𝑇1 .

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
150
Наставник
Наставна јединица Конструкција централносиметричне слике

Утврђивање појма централне симетрије као изометрије и
Циљ
појма централносиметричне слике неких равних фигура.
 опише шта подразумевамо под централном
симетријом;
Исходи  користи основне особине централне симетрије;
 конструише централносиметричне слике праве, дужи,
круга, троугла;
 уочи централносиметричне фигуре.
тичу централне симетрије, односно конструкције
централносиметричних слика равних фигура, трудећи се
да ученици буду што више укључени у рад, поставља им
адекватна питања како би долазили до одговарајућих
закључака и усвајали одређене конструкције.
Активности ученика раду, конструишу дате фигуре и дају промишљене
одговоре на постављена питања.
Међупредметне  компетенције за целоживотно учење;
компетенције  комуникацију;
151
Централна симетрија, центар симетрије,
Кључни појмови централносиметричне тачке, централносиметричне фигуре
2018.
2018.
симетрична слика
троугла
симетрична слова
152
У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак са претходног часа, отклањамо
евентуалне нејасноће при изради задатака и обнављамо шта је централна симетрија и како
се тачка пресликава у односу на задати центар симетрије.

Обнављамо у каквом су односу права која је пресликана централном симетријом и
слика те праве, као и са колико тачака је одређена једна права. Потом постављамо
ученицима питање како изводимо конструкцију пресликавања праве у односу на
тачку. Очекујемо да ће неко од ученика искористити особину да су права и њена
слика настала централном симетријом паралелне, као и да ће закључити да је
довољно пресликати две тачке дате праве и да слике тих тачака одређују слику
праве. Помоћу прибора записујемо оба начина уз дате конструкције.
Први начин. Прво одредимо тачку 𝑃1 симетричну произвољној тачки 𝑃 праве 𝑝.
Затим цртамо праву 𝑝1 која садржи 𝑃1 и паралелна je са 𝑝.
УЏБЕНИК
Други начин. Прво одредимо тачке 𝑃1 и 𝑄1 симетричне произвољно изабраним

тачкама 𝑃 и 𝑄 праве 𝑝. Затим цртамо праву 𝑝1која садржи 𝑃1 и 𝑄1 .
Дату конструкцију ученици увежбавају решавањем 5. задатка, након чега обрађујемо
2. и 3. пример, који захтевају централносиметрично пресликавање троуглова,
односно кружница, у односу на различите центре симетрије (центар је ван
троугла/круга; на троугаоној/кружној линији; у унутрашњости троугла/круга).
Централносиметричне фигуре уводимо на примеру пресликавања дужи у односу на
средиште те дужи. Потом дефинишемо централносиметричне фигуре:
Фигура је централносиметрична ако се централном симетријом пресликава у
саму себе.
За крај часа, испитујемо која слова су централносиметрична (9. задатак).
ПРИМЕР: Централносиметрична слика троугла
Поступак пресликавања троугла са центром симетрије ван троугла показујемо
PDF
ученицима пре него што помоћу прибора конструишемо централносиметричне

слике троуглова. Конструкција је у материјалу описана корак по корак, па
ученицима са проблемима у савладавању градива треба препоручити да овај пример
погледају и проанализирају више пута.

У завршном делу часа још једном понављамо шта је централна симетрија, питамо ученике
како се тачка и права пресликавају централносиметрично у односу на другу тачку и
очекујемо да нам својим речима опишу пресликавања централном симетријом неких равних
фигура у односу на задату тачку. Степен усвојености знања проверавамо тако што од
153
ученика тражимо да нам наведу још нека централносиметрична слова, али и неке, њима
познате, централносиметричне фигуре, као и да кажу где је центар симетрије тих фигура.
Ученици решавају задатак Централносиметрична слова, где се од њих тражи да
централносиметрична слова заједно са својим сликама доведу до одговарајућег поклапања.
Збирка, задаци: 172, 173, 174, 183. и 184.
Таблу делимо на два дела: на првом делу конструишемо централносиметричне слике
равних фигура у односу на дати центар симетрије (централносиметрично пресликавање
троуглова, односно кружница са различитим центрима симетрије), док на преосталом делу
табле ученици (или ми) изводимо конструкције из датих задатака.
Конструкција централносиметричне слике

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
154
Наставник
Наставна јединица Вектори

Упознавање са појмом усмерене дужи, односно величине
Циљ одређене правцем, смером и интензитетом, и са појмом
вектор.
 опише појам усмерене дужи;
Исходи
 опише појам вектора и транслације за дати вектор;
 примењује транслацију у задацима.
тичу вектора, односно усмерене дужи, трудећи се да
Активности наставника ученици буду што више укључени у рад, поставља им
закључака.
Кључни појмови Усмерена дуж, вектор, правац, смер, интензитет
155
2018.
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са почетном
Корелација наставом Физике, посебно са описивањем кретања.
ПРИМЕР: Кретање
бубе по координатној
мрежи
ПРИМЕР: Једнакост
вектора
156
У уводном делу часа ученици решавају мотивациони задатак (задатак 1.) који има циљ да
привуче пажњу и мотивише обраду предвиђених садржаја.

Циљ нам је пре свега да на адекватан начин дођемо до дефиниције усмерене дужи.
Зато најпре говоримо о праволинијском кретању тачке (или неког објекта, особе...).
Користимо илустрацију на 86. страни уџбеника да најпре објаснимо шта
подразумевамо под истим правцем кретања. Истичемо да, уколико се тачке крећу по
паралелним правама, оне се такође крећу истим правцем, односно да правац није
одређен јединственом правом, као и да за сваки правац постоје два смера кретања.
Како ученици могу бити склони мешању појмова правац и смер, наводимо и кретања
из свакодневног живота, рецимо путовање на релацији Крагујевац–Београд, при
чему наглашавамо да особа, уколико путује из Београда за Крагујевац, има исти
правац кретања, али супротан смер од особе која путује из Крагујевца за Београд.
Затим питамо ученике да ли је за описивање неког пута довољно да знамо правац и
смер или нам је потребан још неки податак. Очекујемо да ће ученици одговорити да
је неопходно да знамо и дужину пређеног пута од почетног положаја до крајње тачке
тог кретања. Затим записујемо на табли:
Усмерена дуж јесте дуж чија је једна крајња тачка проглашена почетном
тачком, а друга завршном тачком. Усмерену дуж чија је почетна тачка 𝑨, а
УЏБЕНИК
завршна тачка 𝑩, означавамо са ⃗⃗⃗⃗⃗⃗ 𝑨𝑩 и графички је приказујемо стрелицом.

На основу 1. примера показујемо ученицима кретање више тачака како налаже
усмерена дуж (још увек не говоримо о транслацији), а потом ученици раде 2. задатак.
До једнакости усмерених дужи долазимо преко истог кретања тачака у равни. Зато
најпре уводимо критеријуме на основу којих закључујемо да ли усмерене дужи
одређују исто кретање тачака у равни.
Две усмерене дужи, 𝐴𝐵 и 𝐶𝐷, које се не налазе на истој правој, одређују исто кретање
тачака одговарајуће равни:
- ако се налазе на паралелним правама, (𝑝(𝐴, 𝐵) || 𝑝(𝐶, 𝐷)), тј. истог су правца;
- ако се налазе у истој полуравни одређеној правом 𝑝(𝐴, 𝐶), која садржи њихове
почетне тачке, тј. истог су смера;
- ако су дужи 𝐴𝐵 и 𝐶𝐷 једнаке, (𝐴𝐵 = 𝐶𝐷), тј. истог су интензитета.
Затим записујемо да, ако две усмерене дужи 𝐴𝐵 ⃗⃗⃗⃗⃗ и 𝐶𝐷
⃗⃗⃗⃗⃗ одређују исто кретање тачака
равни, тада је ⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝐴𝐵 = 𝐶𝐷 ⃗⃗⃗⃗⃗ . Потом од ученика тражимо да препознају једнаке усмерене
дужи у 3. задатку. За крај уводимо појам вектора као опис праволинијског кретања
одређен правцем, смером и интензитетом. Инсистирамо на адекватној нотацији
приликом обележавања вектора.
PDF
ПРИМЕР: Кретање бубе по координатној мрежи
157
Дати задатак обрађујемо у уводном делу часа и он служи за описивање кретања бубе
(тачке) искључиво водоравно или вертикално, стајући искључиво у чворовима
правоугаоне мреже.
ПРИМЕР: Једнакост вектора
Уколико су ученицима доступни таблет уређаји, овај задатак решавају електронски
уместо 3. задатка. Да би дошли до решења, они морају управо транслирати усмерене
дужи које описују исто кретање тачака (групишу једнаке векторе).

У завршном делу часа још једном понављамо шта је усмерена дуж, чиме је одређена, да нам
својим речима опишу када две усмерене дужи одређују исто кретање тачака у равни, као и
шта подразумевамо под појмом вектор. Степен усвојености нових појмова ученици
показују примерима праволинијских кретања из свакодневнице, уз навођење шта одређује
правац, смер и интензитет тог кретања. Потом ученицима задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 187, 188, 189, 190, 191, 192. и 196.
Таблу делимо на три дела: на првом делу цртамо пример усмерене дужи са њеним
елементима, затим примере једнаких усмерених дужи, као и примере једнаких вектора, док
на преосталом делу табле ученици (или ми) изводимо конструкције из датих задатака.
Вектори

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
158
Наставник
Наставна јединица Транслација за дати вектор

Упознавање са транслацијом као изометријском
Циљ трансформацијом, са особинама транслације, као и са
транслацијом фигура за дати вектор.
Исходи
тичу транслације за дати вектор, трудећи се да ученици
питања како би долазили до одговарајућих закључака.
Усмерена дуж, вектор, правац, смер, интензитет,
Кључни појмови транслација
159
2018.
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са Физиком,
Корелација посебно са описивањем кретања.
ПРИМЕР:
Транслација
160
У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак са прошлог часа и разматрамо шта је
ученицима стварало највише потешкоћа. Потом обнављамо шта је усмерена дуж и чиме је
одређена. Питамо ученике да нам својим речима опишу када две усмерене дужи одређују
исто кретање тачака у равни, као и шта подразумевамо под појмом вектор.

На табли цртамо произвољан вектор v ⃗ одређен усмереном дужи ⃗⃗⃗⃗⃗
𝐴𝐵 и пишемо 𝑣 =
⃗⃗⃗⃗⃗
𝐴𝐵 . Затим ученицима говоримо да за сваку тачку 𝑇 у равни постоји тачка 𝑇1 таква да
је 𝑣 = ⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝑇𝑇1 . Уводимо појам транслације као поступак помоћу којег смо тачки 𝑇
доделили тачку 𝑇1 . Истичемо да је дата тачка 𝑇1 јединствена и кажемо да је она слика
тачке 𝑇 при транслацији за вектор 𝑣. Након тога описујемо поступак конструкције
тачке добијене транслацијом неке тачке за дати вектор.
Слику 𝑇1 тачке 𝑇 при транслацији за вектор 𝑣 конструишемо на следећи начин:
1) конструишемо полуправу 𝑇𝑡 која одговара правцу и смеру вектора 𝑣;
2) конструишемо лук кружнице чији је центар тачка 𝑇, а полупречник одређен
интензитетом вектора 𝑣.
Пресечна тачка овог лука и полуправе 𝑇𝑡 јесте тражена тачка 𝑇1 .
Конструкцију изводимо на табли, при чему инсистирамо да ученици прате опис, а
УЏБЕНИК
затим самостално у својим свескама спроводе дату конструкцију. Ученици

увежбавају дати поступак кроз 4. задатак.
Како би ученици боље усвојили и разумели поступак транслације фигура у равни за
дати вектор, најпре говоримо о пресликавању колинеарних тачака. Ученици цртају
произвољну праву у својим свескама и потом на произвољан начин бирају четири
тачке са те праве које транслирају за дати вектор (при томе напомињемо да вектор
не буде паралелан датој правој). Потом их питамо шта могу да примете. Очекујемо
(уз евентуалну помоћ са наше стране) да примете да су тачке добијене транслацијом
изабраних тачака за дати вектор колинеарне и да припадају правој која је паралелна
почетној, као и да транслација чува растојање. Затим записујемо на табли:
Права се транслацијом за било који вектор пресликава у паралелну праву. Дуж
се транслацијом за било који вектор пресликава у једнаку и паралелну дуж.
Постављамо питање ученицима да ли могу да уоче неку сличност између централне
симетрије и транслације, па након краће дискусије закључујемо да је и транслација
изометријска трансформација.
ПРИМЕР: Транслација
PDF
Дати задатак ученици решавају самостално, уколико то околности дозвољавају. У

супротном, изводимо пар ученика да на паметној табли одговарајућим тачкама
доделе слике настале транслацијом тачака за дати вектор.
161
У завршном делу часа још једном понављамо шта је усмерена дуж, шта подразумевамо под
појмом вектор и тражимо од ученика да нам својим речима опишу поступак конструкције
транслације изабране тачке за дати вектор. Потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Ученици за домаћи задатак треба да пресликају колинеарне тачке транслацијом за дати
вектор који је паралелан правој коју одређују изабране тачке и да запишу сва запажања.
Таблу делимо на два дела: на првом делу исписујемо поступак конструкције тачке добијене
транслацијом неке тачке за дати вектор, изводимо дату конструкцију и конструишемо дуж
насталу транслацијом дужи за дати вектор, док на преосталом делу табле ученици (или ми)
изводимо конструкције из датих задатака.
Транслација за дати вектор
Слику 𝑇1 тачке 𝑇 при транслацији за вектор 𝑣
конструишемо на следећи начин:
1) конструишемо полуправу 𝑇𝑡 која одговара правцу и
смеру вектора 𝑣;
2) конструишемо лук кружнице чији је центар тачка 𝑇,
а полупречник одређен интензитетом вектора 𝑣.
Пресечна тачка овог лука и полуправе 𝑇𝑡 јесте тражена
тачка 𝑇1 .

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
162
Наставник
Наставна јединица Транслација и њене особине

Утврђивање појма транслације као изометрије и
Циљ
транслације равних фигура за дати вектор.
Исходи
тичу транслације, односно са транслацијом равних фигура
за дати вектор, трудећи се да ученици буду што више
укључени у рад, поставља им адекватна питања како би
долазили до одговарајућих закључака и усвајали одређене
Усмерена дуж, вектор, правац, смер, интензитет,
Кључни појмови транслација
163
2018.
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са Физиком,
Корелација посебно са описом кретања.
ПРИМЕР:
Транслација фигура
за дати вектор
164
У уводном делу часа обнављамо шта је усмерена дуж и шта подразумевамо под појмом
вектор и тражимо од ученика да нам својим речима опишу поступак транслације изабране
тачке за дати вектор. Анализирамо домаћи задатак са прошлог часа и разматрамо до којих
су закључака ученици дошли приликом пресликавања колинеарних тачака транслацијом за
дати вектор који је паралелан правој коју одређују изабране тачке.

Закључујемо да се све праве које су паралелне правцу вектора 𝑣 транслацијом за тај
вектор пресликавају у саме себе.
Обнављамо у каквом су односу права која је пресликана транслацијом за дати вектор
и њена слика, као и са колико тачака је одређена једна права. Потом постављамо
ученицима питање како би одредили слику произвољне праве транслацијом за дати
вектор. Очекујемо да ће неко од ученика искористити особину коју су научили на
прошлом часу, да се права транслацијом за било који вектор пресликава у паралелну
праву, и да ће закључити да је довољно пресликати две тачке дате праве и да слике
УЏБЕНИК
тих тачака одређују слику праве. Евентуално подсећамо ученике како сликамо
централносиметрично праву у односу на дату тачку да би искористили аналогију у
њиховом размишљању. Записујемо оба начина транслације уз дате конструкције
помоћу прибора.
Први начин. Прво транслирамо произвољну тачку 𝑃 праве 𝑝 у тачку 𝑃1 . Затим
цртамо праву 𝑝1 која садржи 𝑃1 и паралелна je са 𝑝.
Други начин. Прво транслирамо произвољно изабране тачке 𝑃 и 𝑄 у тачке 𝑃1 и 𝑄1 .
Затим цртамо праву 𝑝1 која садржи 𝑃1 и 𝑄1 .
Потом транслацију фигура (конкретно троугла и кружнице) ученици усвајају кроз 2.
пример. Поступке увежбавају решавањем 5. и 6. задатка. Транслацију равних фигура
настављамо да утврђујемо кроз 201. и 202. задатак из збирке задатака.
ПРИМЕР: Транслација фигура за дати вектор
Дати материјал показујемо ученицима након описа поступка транслације фигуре за
дати вектор. Дат је троугао и вектор за који се дати троугао транслира. Постављамо
PDF
ученицима питања: Да ли се поступак транслације разликује у зависности од

распореда тачака које одређују темена датог троугла? У каквом су односу дужине
страница троугла и њихове слике настале транслацијом за дати вектор? Дискутујемо
о добијеним одговорима.

У завршном делу часа још једном понављамо све битне појмове који се тичу вектора и
транслације, а од ученика тражимо да нам својим речима опишу транслације тачке, дужи,
165
полуправе, праве и кружнице за дати вектор. У циљу продубљивања усвојених садржаја и
увежбавања конструкција, задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 197, 198, 203. и 204.
Таблу делимо на два дела: на првом делу транслирамо праве за дати вектор, затим
транслирамо троугао и кружницу за дати вектор, док на преосталом делу табле ученици
(или ми) решавамо преостале задатке.
Транслација и њене особине

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
166
Наставник
Наставна јединица Паралелограм

Упознавање са појмом паралелограм и својствима
Циљ
паралелограма.
Исходи  утврди да ли је дати четвороугао паралелограм;
 која су основна својства паралелограма.
тичу паралелограма, трудећи се да ученици буду што више
укључени у рад, поставља им адекватна питања како би
долазили до одговарајућих закључака.
Паралелограм, наспрамне странице, дијагонале
Кључни појмови паралелограма
167
2018.
2018.
2018.
Корелација Четвороугао, коју ће ученици обрађивати у шестом разреду,
као и са наставом Физике (сабирање вектора).
ПРИМЕР:
Паралелограм 3. ЗАДАТАК: решење
168
У уводном делу часа ученици раде мотивациони задатак (1. задатак) у коме практично
конструишу паралелограм одређен правама којима припадају две суседне странице
паралелограма и наспрамним теменом. Кроз дату конструкцију ученици се подсећају
Еуклидовог петог постулата и цртају праве кроз дату тачку паралелну са датим правама.
Такође, подсећају се појма полураван. Боје фигуру одређену добијеном затвореном
изломљеном линијом, па се тако подсећамо и појма многоугао. Истичемо циљ часа.

Преко два пара паралелних правих које се секу уводимо појам паралелограма.
Користимо се скуповним језиком и скуповним операцијама да представимо пресек
датих правих. Истичемо елементе паралелограма – темена, странице, на конкретном
примеру навођењем датих елемената. На истом примеру објашњавамо које су
странице наспрамне, а које су суседне. Пошто су нам дијагонале значајне за особине
паралелограма, цртамо их другачијом бојом и посебно их наглашавамо. Затим
дајемо ученицима дефиницију паралелограма:
Паралелограм је четвороугао чије су наспрамне странице паралелне.
УЏБЕНИК
Правимо својеврсну припрему за конструктивне задатке – 1. примером. Од ученика

се очекује да конструишу паралелограм ако су дате три тачке у равни које
представљају темена датог паралелограма. Користимо прилику и да детаљније
објаснимо распоред темена датог многоугла у зависности од назива тог многоугла.
Дати поступак ученици утврђују решавањем 2. задатка. Потом ученици решавају
208. задатак из збирке задатака. Дати задатак нам уједно прави увертиру за однос
скупова паралелограма и скупова правоугаоника. Дати однос представљамо
Веновим дијаграмом (скуп правоугаоника представљамо као подскуп скупа
паралелограма). Затим ученици раде 210. задатак из збирке задатака, а ако остане
довољно времена, и 211. задатак.
PDF
Ученици раде задатак Паралелограм.

У завршном делу часа још једном понављамо шта је паралелограм и који су његови
елементи. На конкретном примеру, рецимо за паралелограм 𝑷𝑸𝑹𝑺, тражимо од ученика да
наброје темена, суседне и наспрамне странице, као и дужи које одређују дијагонале
паралелограма.
169
Ученици имају задатак да Венов дијаграм који представља однос скупова паралелограма и
правоугаоника допуне скупом квадрата.
Ученици имају за домаћи задатак да исеку од картона модел паралелограма и да га, заједно
са маказама, понесу на следећи час.
дела и на њој извршавамо поменуте конструкције, цртамо одговарајуће слике, записујемо
примере, као и решења задатака које решавамо ми или их решавају ученици.
Паралелограм

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
170
Наставник
Наставна јединица Својства паралелограма
Облици рада Фронтални, рад у паровима

Утврђивање појма паралелограм и упознавање са
Циљ
својствима паралелограма.
Исходи  утврди да ли је дати четвороугао паралелограм;
 примењује основна својства паралелограма.
тичу особина паралелограма, трудећи се да ученици буду
Активности наставника што више укључени у рад, поставља им адекватна питања
како би долазили до одговарајућих закључака и усвајали
одређена правила.
Паралелограм, наспрамне странице, дијагонале
Кључни појмови паралелограма
171
2018.
2018.
2018.
Корелација Четвороугао, коју ће ученици обрађивати у шестом разреду.
172

У уводном делу најпре анализирамо домаћи задатак, а потом ученици, користећи моделе
паралелограма које су понели на час, обављају огледе из 3. задатка. Уколико неко од
ученика није понео одговарајуће моделе, тада ради заједно са другом из клупе. Циљ овог
задатка, односно ових огледа, јесте успостављање еквиваленције између тврђења да су
наспрамне странице паралелограма једнаких дужина и да, ако четвороугао има наспрамне
странице једнаких дужина, тада је он паралелограм.
173
Након изведених огледа, записујемо на табли:
Наспрамне странице паралелограма су једнаке. Ако су сваке две наспрамне
странице четвороугла једнаке, онда је тај четвороугао паралелограм.
Потом, ради повезивања одговарајућих својстава паралелограма са примерима из
свакодневног живота, ученици решавају 5. задатак. Везу особине да се дијагонале
паралелограма полове са централном симертијом, односно са тиме да је
паралелограм централносиметрична фигура, ученици успостављају проучавањем 2.
примера. Пре него што запишемо дату особину за пресек дијагонала паралелограма,
допуштамо ученицима да је сами открију решавањем 6. задатка. Након тога
записујемо:
УЏБЕНИК
Дијагонале паралелограма међусобно се полове.

Ако се дијагонале четвороугла полове, онда је тај четвороугао паралелограм.
Обрађујемо и 7. задатак, након чега записујемо:
Паралелограм је централносиметрична фигура у односу на пресек својих
дијагонала.
Ученици ће касније, у шестом разреду, те закључке/тврђења доказивати, а сада се
задовољавамо само интуитивним усвајањем ових тврђења. Након што смо
успоставили везу између паралелограма и централне симетрије, преостаје да
испитамо да ли можемо да уочимо повезаност паралелограма са другом изометријом
коју смо учили, а то је транслација. Подсећамо ученике у шта се, транслацијом за
дати вектор, сликају права и дуж, а затим успостављамо везу између транслације и
паралелограма. Излет у посматрање (уочавање) паралелограма у простору, а не само
у равни, постижемо решавањем 10. задатка.
ПРИМЕР: Паралелограм и особине

PDF
На конкретном примеру исписане су особине наспрамних страница паралелограма

(да су једнаке и да су паралелне). Кликом на одређена поља можемо уочити темена
датог паралелограма, затим које су странице наспрамне, као и које дужи
представљају дијагонале паралелограма.

У завршном делу часа још једном, кроз пример Паралелограм и особине, понављамо шта
је паралелограм и које особине важе у смислу наспрамних страница многоуглова и
дијагонала. Подсећамо се везе између паралелограма и изометрија, о којима смо раније
говорили, а потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Задатак 1. Играш следећу игру са другом из клупе. На сто облика паралелограма ређате
наизменично једнаке жетоне. Код ређања битно је да жетон читавом површином лежи на
столу, као и да се жетони међусобно не прекривају ниједним делом. Победник је онај ко
174
последњи спусти жетон на сто. Величина жетона и величина стола нису битне. Осмисли
стратегију тако да, уколико можеш да бираш ко повлачи први потез, увек победиш у игри.
дела и на њој извршавамо поменуте конструкције, цртамо одговарајуће слике, записујемо
Својства паралелограма

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
175
Наставник
Наставна област
Наставна јединица Припрема за први писмени задатак
Врста (тип) часа Систематизација

Утврђивање усвојених знања која се тичу природних
Циљ бројева и дељивости, критеријума дељивости и основних
геометријских појмова.
 примени правила дељивости са 2, 3, 4, 5, 9, 25 и
декадним јединицама;
 изводи скуповне операције уније, пресека, разлике и
правилно употребљава одговарајуће скуповне ознаке;
 правилно користи логичке везнике и, или, не и
квантификаторе сваки и неки;
 правилно користи геометријски прибор;
 анализира односе датих геометријских објеката и
Исходи запише их математичким језиком;
 опише основне појмове у вези са кругом (центар,
полупречник, тангента, тетива) и одреди положај тачке
и праве у односу на круг;
 нацрта праву паралелну датој правој користећи
геометријски прибор;
 упореди, сабира и одузима дужи, конструктивно и
рачунски;
 преслика дати геометријски објекат централном
симетријом и транслацијом.
Образовни стандарди МА.1.1.5., МА.1.3.1., МА.1.3.3. и МА.2.1.3.
Наставник организује групни рад, одржава дисциплину на
Активности наставника часу и на крају проверава резултате које су ученици
добили.
176
Ученици групним радом решавају задатке, затим
Активности ученика презентују решења задатака, тако да сваки ученик
презентује бар по један задатак.
- компетенције за целоживотно учење;
- комуникацију;
- компетенцију за рад са подацима и садржајима;
- дигиталну компетенцију;
- компетенцију за решавање проблема;
- сарадњу.
Кључни појмови
2018.
2018.
177
У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим ученике распоређујемо у
нехомогене петочлане групе (у смислу математичког знања). Свака група добија исте
задатке који су различите тежине, односно различитих нивоа, тако да сваки ученик може
учествовати у раду. Успостављамо такмичарску атмосферу, пошто ће на крају часа сви
ученици изнети своје резултате и упоређивати их са другим групама.

Ученици раде задатке, док наставник одржава дисциплину и води рачуна о томе да сви
ученици учествују у раду групе.

У завршном делу часа записујемо на табли редне бројеве група и уписујемо поене које је
свака група освојила. На крају проглашавамо победничку групу.
ГРУПА Задатак 1 Задатак 1 Задатак 1 Задатак 1 Задатак 1 Укупно
I група
II група
III група
IV група
V група
VI група

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
178
ПРИЛОГ
Задаци
1. Дати су скупови А = {х|х ∈ 𝑵, 𝟒 ≤ 𝒙 ≤ 𝟏𝟎} и 𝐁 = {х|х ∈ 𝐍𝟎 , 𝐱 ≤ 𝟓}. Нацртај Венов

дијаграм скупова 𝑨 и 𝑩 и одреди 𝑨 ∩ 𝑩, 𝑨 ∪ 𝑩, 𝑨\𝑩, 𝑩\𝑨.
2. Од цифара 𝟏, 𝟐, 𝟑, 𝟓 запиши све троцифрене бројеве:

а) дељиве са 𝟐;
б) дељиве са 𝟑,
тако да се цифре не понављају.
3. Тачке 𝐴, 𝐵, 𝐶 и 𝐷 су колинеарне и 𝐴 – 𝐵 – 𝐶 – 𝐷. Ако је 𝐴𝐵 = 2 cm, 𝐴𝐷 = 8 cm и

𝐶𝐷 = 3 cm, одреди дужину дужи 𝐴𝐶.
4. Од 4 једнака квадрата направљено је 6 фигура, као на слици.
Од ових 6 фигура број централносиметричних је:

а) 2; б) 3; в) 4; г) 5; д) 6.
5. Четири једнака квадрата образују фигуру приказану датом сликом.
За који се вектор транслације дуж 𝐶𝐺 слика у дуж 𝐴𝐼?
179
Наставник
Наставна јединица Први писмени задатак

Наставна средства Листићи са задацима, прибор за геометрију, вежбанка
Циљ Вредновање степена усвојених наставних садржаја.
Исходи запише их математичким језиком;
 опише основне појмове у вези са кругом (центар,
рачунски;
симетријом и транслацијом.
Наставник надгледа ученике док раде први писмени
задатак.
Ученици на часу решавају задатке у склопу првог
писменог задатка.
180
2018.
2018.
181
У уводном делу часа наставник дели ученицима тестове за први писмени задатак, уз опште
напомене о начину израде.

У централном делу часа ученици раде задатке из теста за прву писмену проверу, док
наставник води рачуна о дисциплини и о томе да задатке решавају самостално.

У завршном делу часа наставник обавештава ученике да приводе крају своје радове и води
рачуна о томе да их ученици уредно предају.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
182
ПРИЛОГ
V разред – Први писмени задатак из математике

I група
1. Дати су скупови А = {х|х 𝑁 и 2  х < 8}, 𝐵 = {х|х 𝑁 0 и х  4} и 𝐶=

{4, 5, 6, 7, 8, 9}. Одреди и представи Веновим дијаграмом:
а) 𝐴 ∩ 𝐵;
б) B ∪ 𝐴 ∪ 𝐶;
в) C\(A ∪ B).

̅̅̅̅∗;
а) 𝟐|𝟐
ПРВА ГРУПА
̅̅̅̅̅̅̅̅
б) 𝟐𝟓|𝟒𝟏 ∗ 𝟓;
̅̅̅̅̅̅̅̅
в) 𝟑|𝟗 ∗ 𝟕𝟗;
̅̅̅̅̅̅̅̅∗;
г) 𝟒|𝟑𝟑𝟐
̅̅̅̅̅̅̅̅∗.
д) 𝟗|𝟑𝟏𝟏
3. Кружнице 𝑘1 полупречника 2 cm и 𝑘2 полупречника 8 cm имају центре редом

у крајњим тачкама дужи 𝐴𝐵, чија је дужина 11 cm. Одреди највеће и најмање
растојање тачке 𝐴 до кружнице 𝑘2 и тачке 𝐵 до кружнице 𝑘1 .
4. Конструиши кружницу 𝑘(𝑂, 25 mm). Конструиши тетиву једнаку

полупречнику кружнице.
5. Пресликај квадрат 𝐴𝐵𝐶𝐷 чија је дужина странице 3 cm централном

симетријом у односу на теме 𝐷 и обележи са 𝐴1 , 𝐵1 и 𝐶1 редом слике тачака
𝐴, 𝐵 и 𝐶.
183
V разред – Први писмени задатак из математике
II група
1. Дати су скупови А = {х|х 𝑁 и 3  х < 9}, 𝐵 = {х|х 𝑁 0 и х  5} и

𝐶 = {3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10}. Одреди и представи Веновим дијаграмом:
а) 𝐴 ∪ 𝐵;
б) B ∩ 𝐴 ∩ 𝐶;
в) C\(A ∪ B).

̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅∗;
а) 𝟐|𝟏𝟏𝟏𝟐
̅̅̅̅̅̅̅
б) 𝟐𝟓|𝟏 ∗ 𝟓;
̅̅̅̅̅̅̅̅
в) 𝟑|𝟏 ∗ 𝟖𝟓;
̅̅̅̅̅̅̅̅∗;
г) 𝟒|𝟔𝟓𝟑
̅̅̅̅̅̅∗.
д) 𝟗|𝟖𝟑
3. Кружнице 𝑘1 полупречника 3 cm и 𝑘2 полупречника 7 cm имају центре редом

у крајњим тачкама дужи 𝐴𝐵 чија је дужина 12 cm. Одреди највеће и најмање
растојање тачке 𝐴 до кружнице 𝑘2 и тачке 𝐵 до кружнице 𝑘1 .
4. Конструиши кружницу 𝑘(𝑂, 35 mm). Конструиши тетиву једнаку

полупречнику кружнице.
5. Пресликај квадрат 𝐴𝐵𝐶𝐷 чија је дужина странице 4 cm централном

симетријом у односу на теме 𝐵 и обележи са 𝐴1 , 𝐶1 и 𝐷1 редом слике тачака
𝐴, 𝐶 и 𝐷.
184

Наставник
Наставна јединица Прости и сложени бројеви

Циљ Упознавање са појмовима прост и сложен број.
 да одреди да ли је неки број прост или сложен;
Исходи
 да сваки сложен број има просте делиоце;
 да број 1 није ни прост, ни сложен.
Образовни стандарди MA.2.1.3, МА.1.1.5.
тичу простих и сложених бројева, трудећи се да ученици
Активности наставника буду што више укључени у рад, поставља им адекватна
питања и користи одговарајуће примере како би долазили
до одговарајућих закључака и усвајали одређена правила.
Кључни појмови Прост број, сложен број
185

2018.
2018.
2018.
Прости и сложени бројеви у корелацији су са наставном
Корелација темом Цели бројеви, која се обрађује у шестом разреду.

У уводном делу часа обнављамо појмове делилац и садржалац, а потом ученици,
посматрајући скупове делиоца бројева од 1 до 20, треба да уоче и разликују практично три
класе бројева. Прву класу би представљали бројеви који имају само два делиоца, другу
186
класу бројеви са више од два делиоца, док би трећу класу представљао само број 1. Ова
илустрација је захвална, јер се код извесног броја ученика јавља несигурност, односно
нејасноћа да ли је број 1 прост или сложен, па нам ово може помоћи да ученици увиде да
број 1 сам представља једну класу. Затим ученици самостално раде 1. задатак, те
упоређујемо њихове закључке.

Најпре на конкретним примерима истичемо који од бројева имају више од два
делиоца, а који имају само два. Затим записујемо:
Природни бројеви већи од 1 који имају тачно два делиоца, број 1 и сам тај број,
јесу прости бројеви. Природни бројеви већи од 1 који имају више од два
делиоца јесу сложени бројеви.
Затим истичемо појам правог делиоца и на пар примера дати појам приближавамо
УЏБЕНИК
ученицима. Такође, записујемо и:

Сваки сложен број може да се представи као производ своја два права делиоца.
Ово својство користи се за решавање различитих задатака, па из тог разлога
решавамо 2. задатак. Својеврсно „припремање терена” за растављање природних
бројева на просте чиниоце постижемо 3. задатком и примером који прати
илустрација на 45. страни уџбеника. Записујемо:
Сваки природан број већи од 1 има делиоца који је прост број.
Након тога, ученици решавају 4. задатак из уџбеника и 306. и 308. задатак из збирке
задатака, а, ако остане времена, и 314. задатак.
PDF

У завршном делу часа питамо неког од ученика да понови који су бројеви прости, а који
сложени, као и да наведе по неколико примера за обе класе. Још једном истичемо да број 1
није ни прост ни сложен. Затим ученицима задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 307, 310, 313. и 321.
дела. У првом делу представљамо графички делиоце неког природног броја, истичући шта
су прави делиоци тог броја, а на преосталом делу табле записујемо примере, као и решења
187
Прости и сложени бројеви

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
188

Наставник
Наставна јединица Ератостеново сито
Врста (тип) часа Комбиновани час

Чарт папир са исписаних првих 100 природних бројева,
Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери)
Упознавање са појмовима прост и сложен број (као
Циљ негација простог) и издвајање простих бројева
Ератостеновим ситом.
Исходи  да одреди да ли је неки број прост или сложен;
 да сваки сложен број има просте делиоце.
Образовни стандарди MA.2.1.3, МА.1.1.5.
Кључни појмови Прост број, сложен број
189

2018.
2018.
2018.
Прости и сложени бројеви у корелацији су са наставном
Корелација темом Цели бројеви, која се обрађује у шестом разреду.
ПРИМЕР:
Ератостеново сито
ПРИМЕР: Прост и
сложен број
190

У уводном делу часа обнављамо појмове делилац и садржалац, прост и сложен број, као и
прави делилац.

Како бисмо додатно привукли пажњу ученика, можемо споменути да су прости и
сложени бројеви били предмет интересовања многих математичара и да се грана
математике коју називамо теоријом бројева подробно бави овом проблематиком.
Можемо поменути да поступак за одређивање простих бројева који ћемо им сада
изложити потиче чак из 3. века п. н. е. Затим прелазимо на уводну причу о
Ератостеновом ситу, које представља процедуру за одређивање свих простих
бројева мањих од неког задатог броја, да бисмо дошли до закључка:
Ако је 𝒑 најмањи прост делилац сложеног броја 𝒏, онда је 𝒑 ⋅ 𝒑 ≤ 𝒏.
Напомињемо ученицима да нам је ово тврђење потребно да бисмо знали који од
УЏБЕНИК
простих бројева може бити најмањи прост делилац бројева мањих од задатог броја,
када бројеве „просејавамо” Ератостеновим ситом. Након тога лепимо на табли чарт
папир са исписаних првих 100 природних бројева поређаних у врсте по десетицама
и почињемо са заокруживањем простих и прецртавањем сложених бројева све док
поступак не буде готов.
Примену датог поступка показујемо решавањем 1. примера.
Постављамо питање ученицима о кардиналности скупа простих бројева, а након
размене мишљења записујемо:
Простих бројева има бесконачно много.
Како је познавање вредности квадрата природних бројева корисно, при овом
поступку цртамо табелу у којој исписујемо квадрате првих неколико простих
природних бројева. Централни део часа завршавамо 2. примером.
ПРИМЕР: Ератостеново сито
Дати пример можемо користити уместо чарт папира, корак по корак.
PDF
ПРИМЕР: Прост и сложен број

Ученици раде задатак.

У завршном делу часа питамо ученике да својим речима опишу поступак који смо данас
обрадили, да нам кажу како се зове и чему служи, а потом им задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 316, 318, 319. и 323.
191
дела. На првом делу лепимо чарт папир са првих 100 природних бројева поређаних у врсте
по десетицама и помоћу Ератостеновог сита одређујемо просте бројеве међу њима, а на
преосталом делу табле записујемо примере, као и решења задатака које решавамо ми или
их решавају ученици.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
192

Наставник
Наставна јединица Растављање природних бројева на просте чиниоце
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Дијалошка

Утврђивање стечених знања о особинама простих и
Циљ сложених бројева и њихова примена на растављање
бројева на производ простих чинилаца.
Ученик ће:
 усвојити поступак растављања бројева на просте
Исходи
чиниоце;
 овладати записивањем степена.
Образовни стандарди МА.1.1.4., МА.1.1.5.
тичу растављања природних бројева на просте чиниоце,
примере како би долазили до одговарајућих закључака и
усвајали одређена правила.
Кључни појмови Прост број, сложен број, прости чинилац, степен
193

2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са наставним
Корелација темама Разломци и Рационални бројеви.
ПРИМЕР:
Растављање на просте
чиниоце
194

У уводном делу часа истичемо циљ часа, пошто је данашња наставна јединица јако битна,
тачније представља основни ниво знања. Поступак који се сада учи користи се за
одређивање заједничких делилаца и садржалаца природних бројева, затим за одређивање
НЗД и НЗС, а самим тим неопходна је и за рачунање са разломцима. У уводном делу часа
подсећамо се Ератостеновог сита, тачније поступка за одређивање простих природних
бројева мањих од задатог природног броја. Још једном истичемо на који начин испитујемо
да ли је произвољан природан број прост или сложен, са напоменом да добијене количнике
датог броја и простих бројева можемо даље делити простим бројевима све док као количник
не добијемо прост број. Постављамо питање ученицима чему ће бити једнак производ свих
простих бројева којима смо делили количнике. Након тога, ученицима показујемо им
одговор на конкретном примеру, па они самостално решавају 1. задатак, чије решење
касније износимо и коментаришемо.

Записујемо на табли основну теорему аритметике:
Сваки природан број већи од 1 може се представити као производ простих
бројева.
Користимо прилику да прокоментаришемо и објаснимо два термина која се помињу,
УЏБЕНИК
а то су теорема и аритметика. Након тога ученици самостално, у својим свескама,

решавају пример:
Разложи број 273 на просте чиниоце.
Ученици затим увежбавају дати поступак у 325, 328, 329. и 332. задатку из збирке
задатака. Посебну пажњу поклањамо 327. задатку, јер је у склопу тог задатка дата
схема приказана у више облика.
ПРИМЕР: Растављање бројева на просте чиниоце
PDF
Уз помоћ материјала, на конкретном примеру, коришћењем клизача, ученик се може

упознати са поступком растављања природних бројева на просте чиниоце. Сваки
корак је испраћен одговарајућим коментарима и објашњењима.

У завршном делу часа питамо ученике да укратко понове шта смо данас радили, како гласи
основна теорема аритметике и шта подразумевамо под растављањем природних бројева на
просте чиниоце, а потом им задајемо домаћи задатак.
195
Таблу делимо на три дела. У првом делу на конкретном примеру илуструјемо схему
растављања природних бројева на просте чиниоце, а на преосталом делу табле записујемо
Растављање природних бројева

на просте чиниоце

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
196

Наставник
Наставна јединица Растављање природних бројева на просте чиниоце

Утврђивање стечених знања о особинама простих и
Циљ сложених бројева и њихова примена на растављање
бројева на производ простих чинилаца.
Ученик ће:
 усвојити поступак растављања бројева на просте
Исходи
чиниоце;
 овладати записивањем степена.
Образовни стандарди MA.2.1.3., МА.1.1.5.
197

2018.
2018.
2018.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак са претходног часа, подсећамо се како
гласи основна теорема аритметике и шта подразумевамо под растављањем природних
бројева на просте чиниоце. Затим ученици самостално решавају задатак:
Растави на просте чиниоце бројеве 8, 9, 125, 36 и 200.
Суштина овог примера јесте да ученици примете да се прости чиниоци могу јавити више
пута, односно да се дати прости бројеви могу понављати приликом представљања датих
бројева у облику производа простих чинилаца.

Истичемо да, ако се чиниоци понављају више пута, због краћег записивања,
производи чији су чиниоци једнаки означавају се на посебан начин. Ученици тада
прецртавају табелу са степенима броја 𝑛 дату на 49. страни у уџбенику. Након тога,
записујемо на табли:
УЏБЕНИК
Ако су n и m неки природни бројеви, запис 𝒏𝒎 назива се степен и представља

производ m чинилаца који су сви једнаки броју n.
Након тога ученици увежбавају дати запис у 2. примеру, у 2. задатку из уџбеника и
у 331. и 338. задатку из збирке задатака. Пошто је ово област у којој се могу
решавати и логичко-комбинаторни задаци, тежимо да и они буду заступљени у
редовној настави.
198
PDF Ученици проверавају решење 2. задатка у е-уџбенику.

У завршном делу часа резимирамо шта смо данас радили, како гласи основна теорема
аритметике, шта подразумевамо под растављањем природних бројева на просте чиниоце,
шта је степен природног броја, а потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Трудимо се да приликом решавања задатака које решавамо ми или их решавају ученици
таблу користимо што рационалније и да решења задатака буду прегледно исписана.
Растављање природних бројева
на просте чиниоце

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
199
Наставник
Наставна јединица Исправка првог писменог задатка
Облици рада Индивидуални, фронтални

Креда (фломастери), табла, листићи са задацима, прибор за
геометрију, вежбанка
Циљ Вредновање степена усвојених наставних садржаја
запише их математичким језиком;
Исходи  опише основне појмове у вези са кругом (центар,
рачунски;
симетријом и транслацијом;
 правилно користи геометријски прибор.
Образовни стандарди МА.1.1.5. МА.1.3.1. МА.1.3.3. МА.2.1.3
Наставник обавештава ученике о оствареним резултатима
на првом писменом задатку, упознаје ученике са начином
Активности наставника бодовања задатака и скалом оцена. Истиче најчешће
грешке које су ученици правили приликом израде и
одржава дисциплину на часу.
200
Ученици на часу уочавају грешке које су правили
Активности ученика приликом израде задатака, поново решавају задатке које
нису успешно решили.
 комуникацију.
Литература за наставнике
Литература за ученике

Упознајемо ученике са резултатима на провери знања путем првог писменог задатка.
Износимо бодовање задатака и скалу оцењивања.

Анализирамо задатке, делимо таблу на два дела и паралелно изводимо испред табле по два
ученика из сваке групе који су исправно решили задатке. Сваки задатак се подробно
анализира, указује се на најчешће грешке. Ученици решавају нетачне задатке у вежбанкама.

Запажања наставника и давање сугестија како превазићи одређене проблеме. Указивање на
најчешће пропусте и грешке приликом израде задатака.
Трудимо се да приликом решавања задатака које решавамо ми или их решавају ученици
таблу користимо што рационалније и да решења задатака буду прегледно исписана.
Исправка првог писменог задатка
201

Наставник
Наставна јединица Заједнички делиоци; НЗД

Упознавање са поступком одређивања заједничких
Циљ делилаца за два броја, уз истицање највећег заједничког
делиоца.
Ученик ће:
 знати да одреди НЗД два природна броја, тј. да усвоји
поступак за ефикасно одређивање НЗД, као и
одговарајући шематски запис;
Исходи
 знати да одреди да ли су два броја узајамно прости
бројеви;
 знати да разликује појмове прости и узајамно прости
бројеви.
Наставник са ученицима обнавља појам заједнички
делиоци и упознаје их са новим појмом – највећи
заједнички делилац, трудећи се да ученици буду што више
одговарајуће примере, мотивише их како би долазили до
202

2018.
2018.
ПРИМЕР: Одређивање
највећег заједничког
делиоца (2)
ПРИМЕР: Одређивање
највећег заједничког
делиоца
203

У уводном делу часа обнављамо појмове делилац и садржалац, као и поступак растављања
природних бројева на просте чиниоце.
Затим прелазимо на уводни пример из уџбеника на 50. страни. Идеја је да се кроз овај
пример ученици подсете скуповних операција и представљања заједничких елемената два
скупа и да поставе основу за усвајање новог појма преко већ усвојених појмова. Како
заједнички делилац практично не представља неку посебну новину за њих, већ се том скупу
само додељује назив, заједно са ученицима решавамо 1. задатак тако што на табли
исписујемо све делиоце парова бројева, а затим заокружујемо заједничке делиоце и
представљамо одговарајуће скупове служећи се Веновим дијаграмом. Потом истичемо циљ
часа.

Како сам назив у потпуности описује овај појам, записујемо:
Највећи заједнички делилац бројева 𝒂 и 𝒃 јесте највећи природан број који
дели и број 𝒂, и број 𝒃. Највећи заједнички делилац бројева 𝒂 и 𝒃 означавамо:
НЗД(𝒂, 𝒃).
Ради бољег разумевања овог појма, служимо се још једном скуповним језиком, уз
одговарајућу нотацију и илустрације.
Затим ученицима постављамо питање: Шта би био НЗД два броја ако један од њих
дели други? Након дискусије, да не би дошло до забуне, истичемо да НЗД два броја
не мора бити прави делилац тих бројева, па записујемо:
Ако 𝒂 | 𝒃, онда је НЗД (𝒂, 𝒃) = 𝒂.
УЏБЕНИК
Како је један од задатака наставе математике подстицање учења са разумевањем, а

не механичко учење, не инсистирамо одмах на усвајању схеме за одређивање НЗД
два броја, већ у 2. задатку ученици растављају појединачно сваки од бројева, затим
заокружују све заједничке делиоце и на крају множењем датих заједничких
делилаца долазе до највећег заједничког делиоца. Кроз 2. пример, на нешто
другачији начин долазимо до НЗД: тако што искористимо схему за растављање на
просте чиниоце, а затим издвајамо заједничке делиоце и њиховим множењем
долазимо до НЗД. Потом ученици раде 3. задатак, у коме утврђују и појам степена.
Коначно, кроз 2. пример ученицима показујемо да можемо мало поједноставити
дати поступак и уштедети на времену тако што истовремено тражимо заједничке
делиоце датих бројева. Ученици потом, уз помоћ наставника, решавају испред табле
5. задатак.
ПРИМЕР: Одређивање највећег заједничког делиоца (1)
Уз помоћ материјала, на конкретном примеру, коришћењем клизача, ученик се може
PDF
упознати са схемом за одређивање највећег заједничког делиоца два броја. Сваки

корак испраћен је одговарајућим коментарима и објашњењима.
ПРИМЕР: Одређивање највећег заједничког делиоца (2)
Ученици решавају задатак и проверавају решење.
204

У завршном делу часа резимирамо шта смо данас радили, шта су заједнички делиоци два
броја, шта је НЗД два броја и како га одређујемо. Питамо ученике која им је од приказаних
варијанти поступка за одређивање НЗД два броја најприхватљивија. Потом задајемо домаћи
задатак.
Збирка, задаци: 341, 343, 345. и 349.
Таблу делимо на три дела. У првом делу на конкретном примеру илуструјемо схему
одређивања највећег заједничког делиоца, користећи различит запис, а на преосталом делу
табле записујемо примере, као и решења задатака које решавамо ми или их решавају
ученици.
Заједнички делиоци, НЗД

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
205
Наставник
Наставна јединица НЗД

Утврђивање поступка одређивања заједничких делилаца за
Циљ два броја и више бројева, уз истицање највећег заједничког
делиоца, упознавање са узајамно простим бројевима.
Ученик ће:
Исходи
бројеви;
бројеви.
Активности наставника рад како би утврђивали и продубљивали стечена знања
која се тичу највећег заједничког делиоца природних
бројева.
206
2018.
2018.
207

У уводном делу часа обнављамо шта су заједнички делиоци два броја, шта је НЗД два броја
и како га одређујемо. Затим то утврђујемо на конкретном примеру, нпр:
Одредити НЗД(66, 72).

Наводимо 3. пример и питамо ученике како би одредили најмањи заједнички
делилац три различита природна броја. Најпре растављамо бројеве на просте
чиниоце, затим уочавамо заједничке чиниоце, а онда одређујемо НЗД. Потом питамо
ученике да ли можемо уопштити поступак који смо на претходном часу увели за
одређивање највећег заједничког делиоца на три броја или више бројева, те
закључујемо да можемо. Затим на табли изводимо поступак из 3. примера, а након
тога ученици на табли раде 6. задатак под а), б) и в). Како наставне јединице које се
УЏБЕНИК
односе на аритметику у којима је циљ овладавање неким поступком могу бити

монотоне, обрађујемо 4. пример, који поред исправног поступка изискује и мало
више размишљања. Након тога дефинишемо узајамно просте бројеве:
Бројеви који немају заједничке просте делиоце називају се узајамно прости
бројеви. Највећи заједнички делилац узајамно простих бројева јесте 1.
Затим обрађујемо 5. пример, у коме срећемо: два сложена, узајамно проста броја,
два проста, узајамно проста броја и сложен и прост број, тако да су они узајамно
прости. Овај пример је погодан, јер на њему ученици могу да праве разлику између
појмова прост број и узајамно прости бројеви.
PDF
208
броја, шта је НЗД два броја или више бројева и како га одређујемо, а потом задајемо
ученицима домаћи задатак.
Уџбеник, 66. задатак од г) до е).
ученици.
Највећи заједнички делилац

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
209
Наставник
Наставна јединица НЗД; Еуклидов алгоритам

Упознавање са поступком одређивања највећег
Циљ
заједничког делиоца, као и са Еуклидовим алгоритмом.
Ученик ће:
Исходи
бројеви;
бројеви.
Образовни стандарди МА.1.1.4., MA.2.1.3., МА.1.1.5.
Наставник са ученицима обнавља појам највећег
заједничког делиоца и упознаје их са Еуклидовим
алгоритмом, трудећи се да ученици буду што више
210
Заједнички делиоци, НЗД, прости чинилац, Еуклидов
Кључни појмови алгоритам
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са наставним темама
Разломци и Рационални бројеви. Што се тиче корелације са
Корелација другим наставним предметима, Еуклидов алгоритам
користи се у Информатици за превођење бројева из једног
бројевног система у други бројевни систем.
211
ПРИМЕР: Еуклидов
алгоритам

У уводном делу часа обнављамо својства дељивости која се тичу дељивости збира и
разлике, али и производа природних бројева. Обнављамо и шта су заједнички делиоци два
броја, шта представља НЗД два броја или више бројева и како га одређујемо.
212
Након тога, да бисмо још једном утврдили поступак за одређивање највећег

заједничког делиоца, али и да бисмо упознали ученике са тврђењем, обрађујемо 6.
пример из уџбеника:
Свака два природна броја 𝒂 и 𝒃, 𝒂 ∶ НЗД(𝒂, 𝒃) и 𝒃 ∶ НЗД(𝒂, 𝒃), узајамно су
прости бројеви.
Пре него што кренемо да излажемо Еуклидов алгоритам, било би добро поменути
Еуклида и његово епохално дело Елементи, које се састоји из 13 томова. Такође,
како ће настава Информатике бити све више заступљена у школи, добро би било и
УЏБЕНИК
објаснити појам алгоритма.

На почетку излагања самог поступка, за одређивање највећег заједничког делиоца,
подсећамо ученике на запис 𝑎 = 𝑞 ⋅ 𝑏 + 𝑟, 0 ≤ 𝑟 < 𝑏. Затим изводимо закључак да,
ако 𝑑|𝑎 и 𝑑|𝑏, тада 𝑑|𝑎 − 𝑞 ⋅ 𝑏, односно 𝑑| 𝑟. Аналогно, важи и да, ако 𝑑|𝑏 и 𝑑| 𝑟,
тада и 𝑑|𝑞 ⋅ 𝑏 + 𝑟, односно 𝑑| 𝑎. Постављамо питање ученицима до ког су закључка
дошли, па уз евентуалну дискусију и нашу сугестију долазимо до закључка да је
скуп свих заједничких делилаца бројева 𝑎 и 𝑏 једнак скупу свих заједничких
делилаца бројева b и r. Одатле следи и да је највећи заједнички делилац бројева a и
b једнак највећем заједничком делиоцу бројева b и r, што записујемо: НЗД(𝑎, 𝑏) =
НЗД(𝑏, 𝑟). Након извођења датог својства, кроз 7. пример, на једном једноставнијем
и једном мало сложенијем примеру илуструјемо дати поступак. Поступак додатно
увежбавамо 9. задатком.
ПРИМЕР: Еуклидов алгоритам

PDF
Ученици се, уз помоћ материјала, на конкретном примеру и коришћењем клизача,

могу упознати са Еуклидовим алгоритмом.

У завршном делу часа резимирамо поступак који смо ученицима излагали, питамо их на
основу којих особина смо дошли до Еуклидовог алгоритма и задајемо им домаћи задатак.
Збирка, задаци: 353, 357. и 360, уз напомену да приликом израде свих задатака користе
Еуклидов алгоритам.
213
Еуклидов алгоритам

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
214
Наставник
Наставнаобласт Природни бројеви и дељивост
Наставнајединица Еуклидов алгоритам
Врста (тип)часа Утврђивање

Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери), листићи са
задацима
Упознавање са поступком одређивања највећег
Циљ
заједничког делиоца, као и са Еуклидовим алгоритмом.
 одреди НЗД два природна броја, тј. да усвоји поступак
за ефикасно одређивање НЗД, као и одговарајући
Исходи
шематски запис;
 одреди да ли су два броја узајамно прости бројеви;
 разликује појмове прости и узајамно прости бројеви.
Образовни стандарди MA.1.1.4., MA.2.1.3., МА.1.1.5.
која се тичу највећег заједничког делиоца природних
бројева и Еуклидовог алгоритма.
215
2018.
2018.
темама Разломци и Рационални бројеви. Што се тиче
корелације са другим наставним предметима, Еуклидов
Корелација алгоритам користи се у Информатици за превођење
бројева из једног бројевног система у други бројевни
систем.
ПРИМЕР: Еуклидов
алгоритам
216
У уводном делу часа обнављамо шта су заједнички делиоци два броја, шта представља НЗД
два броја или више бројева, својства дељивости која се тичу дељивости збира и разлике, али
и производа природних бројева. Такође, са ученицима обнављамо на који начин можемо
одредити НЗД. Затим неког од ученика који се добровољно јави изводимо испред табле да
запише особине дељивости, на основу којих закључујемо да је НЗД(𝒂, 𝒃) = НЗД(𝒃, 𝒓), при
чему је 𝒓 остатак при дељењу броја 𝒂 бројем 𝒃.

Након тога утврђујемо Еуклидов алгоритам најпре кроз 8. пример, заједно са
илустрацијом из уџбеника, а затим и кроз 10. задатак, у којима се знање које су
ученици стекли на часу Математике може применити у различитим животним
ситуацијама. Након тога ученици, уз нашу помоћ и сугестије, користећи Еуклидов
алгоритам, решавају следеће задатке:
1. Керамичар је ангажован да поплоча терасу облика правоугаоника димензија
315 cm и 180 cm. Договор је да користи плочице облика квадрата највеће
УЏБЕНИК
могуће ивице. Одредити димензије плочица.

2. Ана је за послужење за свој рођендан купила 24 мафина и 18 воћних корпица.
Када је мама питала колико јој чаша за сок треба, она је мами одговорила:
„Све девојчице ће добити исти број мафина и воћних корпица.” Колика чаша
би требало да купи Анина мама тако да за сваку Анину другарицу сигурно
обезбеди по чашу?
Уколико нам остане довољно времена, радимо и 358. задатак из збирке. У
супротном, он остаје за домаћи рад.
PDF
Пример: Еуклидов алгоритам

У завршном делу часа дајемо одговоре на евентуална питања или нејасноће које су настале
приликом решавања задатака и ради даљег увежбавања и продубљивања разумевања
градива задајемо ученицима домаћи задатак.
217
ученици.
Еуклидов алгоритам

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
218
Наставник
Наставна јединица НЗД

Наставна средства Ланац знања, уџбеник, табла, креда (фломастери)
Утврђивање поступка одређивања заједничких делилаца за
Циљ два броја и више бројева, уз истицање највећег заједничког
делиоца.
Исходи
 разликује појмове прости и узајамно прости бројеви.
Наставник дели ученицима папириће који чине ланац
Активности наставника знања, одржава дисциплину на часу, води рачуна да сви
ученици учествују у раду.
Ученици решавају одговарајуће задатке и дају одговоре на
постављена питања вршњака. Уколико је одговор на
постављено питање на њиховом папирићу, одговарају
наглас и читају наредно питање.
 сарадњу.
219
2018.
2018.
темама Разломци и Рационални бројеви. Што се тиче
корелације са другим наставним предметима, Еуклидов
Корелација алгоритам користи се у Информатици за превођење
бројева из једног бројевног система у други бројевни
систем.

У уводном делу часа обнављамо шта су заједнички делиоци два броја, шта подразумевамо
под НЗД два броја или више бројева и на који начин можемо одредити НЗД. Даље,
подсећамо се својстава дељивости, као и Еуклидовог алгоритма.

Појмове заједнички делилац, узајамно прости бројеви, највећи заједнички делилац, као и
Еуклидов алгоритам, ученици ће утврђивати уз помоћ математичког ланца. Сваки пар
ученика добија по један папир на коме се налази питање и одговор на неко друго питање.
Ланац је осмишљен тако да је затворен, те можемо кренути од било ког пара ученика (са
тим паром ланац се завршава). Идеја је да након сваког питања ученици у пару решавају
220
дати задатак. Пар код кога је тачан одговор наглас чита дати одговор, а затим питање на
свом папиру, и тако у круг.
Математички ланац
Одговор: 66 Одговор: Еуклидов алгоритам Одговор: Бројеви који немају

заједничке просте делиоце.
Питање: Како се назива Питање: Који су узајамно
поступак за одређивање НЗД, прости бројеви? Питање: Који број је
где се користи да је НЗД два НЗД(𝒂, 𝒃) ако број 𝒃 дели број
броја исти као НЗД мањег и 𝒂?
остатка при дељењу већег
мањим од тих бројева?
Одговор: То је број 𝒃. Одговор: 1. Одговор: 17.
Питање: Који је највећи Питање: Који број је НЗД(17, Питање: Који број је НЗД(66,
заједнички делилац узајамно 51)? 78)?
простих бројева?
Одговор: 6. Одговор: 10. Одговор: 12.
Питање: Који број је НЗД(110, Питање: Који број је НЗД(300, Питање: Који број је НЗД(42,
20)? 276)? 105, 147)?
Одговор: 21. Одговор: 8. Одговор: 35.
Питање: Који број је НЗД(72, Питање: Који број је НЗД(105, Којим највећим бројем
16, 40)? 245, 70, 385)? можемо поделити бројеве 189
и 441 без остатка?
Одговор: 63. Одговор: 4. Одговор: 14 m.
Питање: У колико највише Питање: Три канапа дужине Питање: Којим највећим
група наставник може 42 m, 14 m и 56 m треба исећи бројем можемо поделити
поделити 12 дечака и 16 на што веће делове бројеве 132 и 198?
девојчица тако да у свакој једнаких дужина. Колика ће
групи буде исти број бити дужина сваког дела?
девојчица и дечака?

У завршном делу часа анализирамо потешкоће при решавању задатака и евентуалне
нејасноће.
221
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
222
Наставник
Наставна јединица Заједнички садржаоци; НЗС

Упознавање са поступком одређивања заједничких
Циљ садржалаца за два броја, уз истицање најмањег заједничког
садржаоца.
 одреди НЗС два природна броја, тј. да усвоји поступак
за ефикасно одређивање НЗС, као и одговарајући
Исходи шематски запис;
 одреди НЗС неколико природних бројева;
 препозна када у проблемским задацима треба одредити
НЗС одговарајућих бројева.
Наставник са ученицима обнавља појам заједнички
садржалац и упознаје их са појмом најмањи заједнички
садржалац, трудећи се да ученици буду што више
 компетенцију за рад са подацима и садржајима.
Кључни појмови Садржалац, делилац, прости чинилац, степен
223
2018.
2018.
224

У уводном делу часа обнављамо појмове делилац и садржалац, као и поступак растављања
природних бројева на просте чиниоце.
Затим прелазимо на уводни пример из уџбеника на 55. страни. Идеја је да се кроз овај
пример ученици подсете да је скуп садржалаца неког броја бесконачан, те да не постоји
највећи заједнички садржалац. Приступ је сличан као и код увођења појма НЗД, тако да би
било пожељно у извесној мери користити аналогију у овој наставној јединици. Дакле, на
конкретном примеру мотивишемо ученике да одређују заједничке садржаоце, као и
најмањег заједничког садржаоца.
225
Након уводног примера, запажања генерализујемо и усвајамо појам најмањег
заједничког садржаоца. Записујемо на табли:
Најмањи заједнички садржалац бројева 𝒂 и 𝒃 јесте најмањи природан број који
је дељив и бројем 𝒂, и бројем 𝒃. Најмањи заједнички садржалац бројева 𝒂 и 𝒃
означавамо са НЗС(𝒂, 𝒃).
Ово можемо формулисати и скуповним језиком, односно да је најмањи заједнички
садржалац два броја најмањи елемент пресека скупова које чине садржаоци датих
бројева.
Подсећамо ученике: ако 𝑎 | 𝑏, онда је НЗД (𝑎, 𝑏) = 𝑎. Постављамо питање да ли
могу доћи до неког сличног закључка када је реч о најмањем заједничком
садржаоцу, па након што ученици изложе своје евентуалне закључке, записујемо:
Ако 𝒂 | 𝒃, онда је НЗС (𝒂, 𝒃) = 𝒃.
Слично као и код одређивања НЗД, како бисмо подстакли учење са разумевањем, а
УЏБЕНИК
не механичко учење, не инсистирамо одмах на усвајању схеме за одређивање НЗС

два броја, већ на конкретном примеру (рецимо за бројеве 12 и 16) ученици
растављају појединачно сваки од бројева, затим групишу све заједничке делиоце, а
делиоце који се јављају у тачно једном од датих бројева заокружују. На крају
множењем заједничких делилаца и појединачних делилаца датих бројева долазе до
најмањег заједничког садржаоца.
Кроз 1. пример, на нешто другачији начин долазимо до НЗС – тако што искористимо
схему за растављање на просте чиниоце, а затим множењем заједничких делилаца и
појединачних делилаца дата два броја одређујемо најмањи заједнички садржалац.
Потом ученици решавају 1. задатак, у коме одређују НЗС два броја представљена у
облику производа степена простих бројева, чиме још једном утврђују и појам
степена. Коначно, кроз 2. пример, показујемо ученицима схему, односно поступак
за одређивање најмањег заједничког садржаоца, са напоменом да на тај начин
можемо мало поједноставити дати поступак и уштедети на времену. У случају да
остане довољно времена, ученици решавају 3. задатак.
PDF

У завршном делу часа резимирамо шта смо данас радили, шта су заједнички садржаоци два
броја, шта је НЗС два броја и како га одређујемо, а потом задајемо ученицима домаћи
задатак.
Збирка, задаци: 375, 376, 377. и 378.
226
Таблу делимо на три дела. У једном делу на конкретном примеру илуструјемо схему
одређивања најмањег заједничког садржаоца, користећи различит запис, а на преосталом
ученици.
Заједнички садржаоци, НЗС

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
227
Наставник
Наставна јединица НЗС

Утврђивање поступка одређивања заједничких садржалаца
Циљ за два броја и више бројева, уз истицање најмањег
заједничког садржаоца.
Исходи шематски запис;
 одреди НЗС неколико природних бројева;
НЗС одговарајућих бројева.
Образовни стандарди MA.1.1.4., MA.2.1.3., МА.1.1.5. и МА.3.1.2.
која се тичу најмањег заједничког садржаоца природних
бројева.
Заједнички садржаоци, најмањи заједнички садржалац два
Кључни појмови броја или више бројева
228
2018.
2018.
ПРИМЕР:
Одређивање НЗД
229
У уводном делу часа обнављамо шта су заједнички садржаоци два броја, шта је НЗС два
броја и како га одређујемо. Затим то утврђујемо на конкретном примеру, нпр: Одредити
НЗС(24, 78).

Наводимо затим 3. пример, тачније његову поставку, и питамо ученике како би
одредили најмањи заједнички садржалац три различита природна броја. Овде је
поново пригодно успоставити аналогију са поступком одређивања највећег
УЏБЕНИК
заједничког делиоца три броја или више бројева. Затим на табли изводимо поступак
из 3. примера, а након тога ученици раде 4. задатак под а), б), в) и г) на табли. Како
нам је циљ и оспособљавање ученика да препознају примену НЗС у проблемским
задацима, најпре радимо 4. пример, а потом и 5. и 6. задатак. За случај да нам остане
довољно времена, обрађујемо и 387. задатак из збирке задатака.
ПРИМЕР: Одређивање најмањег заједничког садржаоца
Ученици решавају задатке самостално на рачунарима (таблет уређајима), уколико
PDF
то услови дозвољавају. У супротном, наставник им отвара задатак на паметној

табли, они га самостално решавају у својим свескама, а затим наставник уноси
њихове резултате и проверава тачност њихових решења.

броја, шта је НЗД два броја или више бројева и како га одређујемо, а потом ради даљег
увежбавања и продубљивања разумевања датог поступка задајемо ученицима домаћи
задатак.
Уџбеник задаци: 4. од д) до е) и 7.
ученици.
230
Најмањи заједнички садржалац

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
231
Наставник
Наставна јединица Веза између НЗД и НЗС

Утврђивање стечених знања о особинама заједничких
Циљ
делилаца и заједничких садржалаца бројева.
Исходи
 одреди НЗД и НЗС неколико природних бројева;
НЗД и НЗС одговарајућих бројева и примени то у
рад како би утврђивали и продубљивали стечена знања
која се тичу најмањег заједничког садржаоца и најмањег
заједничког делиоца природних бројева, као и њихове
повезаности.
232
Заједнички делиоци, највећи заједнички делилац два броја
или више бројева, узајамно прости бројеви, заједнички
Кључни појмови садржаоци, најмањи заједнички садржалац два броја или
више бројева
2018.
2018.
НЗД и НЗС уско су повезани са наставним темама
Корелација Разломци и Рационални бројеви.
233
решење

У уводном делу часа обнављамо шта су заједнички делиоци, шта садржаоци два броја, шта
је НЗД, а шта НЗС два броја и како их одређујемо. Затим на конкретном примеру (рецимо
за 60 и 84) ученици се подсећају поступака одређивања највећег заједничког делиоца,
односно најмањег заједничког садржаоца.

У централном делу часа обрађујемо 6. пример, односно конкретан пример који треба
да нам послужи за уочавање везе између највећег заједничког делиоца и најмањег
заједничког садржаоца. Дакле, ученици треба бројеве 84 и 90 да раставе на просте
чиниоце и да различитим бојама обоје чиниоце који се јављају у оба броја у односу
на чиниоце који се јављају у тачно једном од два задата броја.
Приликом одвајања чинилаца који улазе у производе који ће представљати НЗД,
УЏБЕНИК
односно НЗС, од ученика очекујемо да примете да на тај начин сваки чинилац

додељују тачно једном производу (НЗД или НЗС). Провером показујемо да је
НЗД(84, 90) ⋅ НЗС(84, 90) = 84 ⋅ 90.
Након тога записујемо на табли:
За свака два природна броја 𝒂 и 𝒃 важи: НЗС(𝒂, 𝒃) ⋅ НЗД(𝒂, 𝒃) = 𝒂 ⋅ 𝒃.
Ако су 𝒂 и 𝒃 узајамно прости бројеви, тј. ако је НЗД(𝒂, 𝒃) = 𝟏, онда је
НЗС(𝒂, 𝒃) = 𝒂 ⋅ 𝒃.
Након тога ученици раде 10, 11. и 12. задатак, који се решавају постављањем
једначина на основу везе НЗД и НЗС, као и 13. задатак, који је комбинаторног типа.
234
PDF Ученици проверавају решења 10–13. задатка у е-уџбенику.

У завршном делу часа резимирамо шта смо данас радили, како гласи веза између најмањег
заједничког садржаоца и највећег заједничког делиоца два броја и тих бројева. Посебну
пажњу посвећујемо задацима који су ученицима стварали потешкоће, а потом им задајемо
ученици.
Веза између НЗД и НЗС

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
235
Наставник

Наставна средства Мапе ума, картон, дрвене бојице, уџбеник
Вредновање степена усвојених знања из наставне теме
Циљ
Дељивост бројева.
Исходи  разликује појмове прости и узајамно прости бројеви;
 одреди НЗД и НЗС неколико природних бројева;
НЗД и НЗС одговарајућих бројева и примени то у
решавању задатака/проблема.
Наставник организује групни рад, одржава дисциплину,
проверава шта су ученици најпре скицирали, даје
сугестије, а онда на крају часа презентује читавом
одељењу мапе ума свих група.
Ученици на часу групно израђују мапе ума и састављају
задатке.
236
 сарадњу.
Дељивост, дељење са остатком, критеријуми дељивости
Кључни појмови неким бројевима, заједнички делиоци, НЗД, прости
чинилац, Еуклидов алгоритам, заједнички садржаоци, НЗС
2018.
2018.

У уводном делу часа обнављамо шта су заједнички делиоци два броја, шта подразумевамо
под НЗД два броја или више бројева, на који начин можемо одредити НЗД. Исто понављамо
и за најмањи заједнички садржалац. Понављамо критеријуме дељивости неким природним
бројевима, подсећамо се својстава дељивости, као и Еуклидовог алгоритма. Затим ученике
распоређујемо у нехомогене, петочлане до шесточлане групе, тако да буде укупно 5 група.
237
Како су циљ часа систематизација, утврђивање и повезивање у једну целину наставних
садржаја из наставне теме Дељивост, ученици ће кроз мапу ума најпре показати у којој мери
су досад усвојили наставне садржаје, на који их начин повезују, а затим ће уз помоћ
наставника, његових савета и корекција, направити постер.
Наставник ученицима описује данашње активности. Истиче њихов задатак, а то је да
направе постер у коме ће на одговарајући начин повезивати појмове и садржаје које су
усвојили у склопу ове наставне теме. Како ученици не би нешто заборавили, наставник на
табли записује термине и појмове који треба да се нађу на постеру, а то су: дељивост,
дељење са остатком, својства дељивости, критеријуми дељивости бројевима 2, 3, 4, 5, 9, 10,
25, затим прости и сложени бројеви, заједнички делиоци, заједнички садржаоци, НЗД,
узајамно прости бројеви, НЗС, евентуално и Ератостеново сито и Еуклидов алгоритам као
процедуре које су упознали и које треба да повежу са адекватним терминима.
Наставник истиче и техничке детаље које ученици морају испоштовати: да појам дељивост
стоји у средини, да крену од централног појма и да се крећу ка периферним појмовима, да
се мапа грана и да је боље да свака грана буде другачије обојена, да свакој грани додељујемо
симбол и кључну реч. Што се бојења касније тиче, централни појам треба бити
најнаглашенији, појмови и гране ближе центру обојене јачим бојама, а како се крећемо ка
периферији постера, да боје буду слабије и мање наглашене. Да би ученицима било јасније
шта се од њих очекује, наставник може показати пример адекватне мапе ума.
Затим ученици на мањим папирима скицирају, без бојења, како би они то урадили, групно,
уз заједнички договор. Наставник прати да ли су искористили дате термине и појмове и да
ли су их на адекватан начин повезали, као и да ли су испоштовали техничке детаље. С
обзиром на то да ученици немају пуно сличног искуства, улога наставника јако је битна у
праћењу, корекцијама и саветима. Када предлог групе буде задовољавајући, тј. када испуни
горенаведене услове, наставник даје инструкције датој групи да мапу ума прецрта на већи
папир, односно картон, и да на одговарајући начин обоји дати постер.
Чланови сваке групе имају и обавезу да одаберу по 5 задатака из Дељивости и залепе их на
самолепљиви папир и на одговаруће гране. Касније те задатке добија суседна група за
домаћи задатак, с тим што наставник, како неке групе не би бирале неприкладно тешке
задатке, тек у завршном делу часа говори да су то задаци за домаћи рад за суседну групу.

У завршном делу часа, представници група (по двоје из сваке групе) представљају свој рад
уз образложење на који начин су повезивали садржаје. Представници других група
коментаришу рад. Након свих излагања, ученици заједно са наставником бирају најбољи
рад, који каче на пригодно, видљиво место у учионици како би ученицима био доступан и
238
како би га запамтили и на тај начин имали што бољу представу о појмовима и садржајима
из ове наставне теме, као и о њиховој повезаности. Победничка група бива ослобођена
домаћег задатка, што представља својствену награду.
Пример мапе ума

Еуклидов алгоритам Са 4 Са 100
Узајамно Са
прости
НЗ Делиоци Са 2 10
бројеви
Са 5
Д Са 25
Својства
НЗ
Дељивост дељивости
С Садржаоци
Са 3
Сложени 1
бројеви Прости Дељење са Са 9
бројеви остатком 𝑏|𝑎, 𝑟 = 0
𝑎 = 𝑏𝑞 + 𝑟
Напомена: На стрелицама би требало да стоје разне једнакости, изрази, коментари и слично,

што илуструје везе између различитих појмова.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
239
Наставник
Наставна област Разломци
Наставна јединица Разломак као део целине
Врста (тип) часа Обнављање

Обнављање претходно стеченог знања о разломцима
Циљ ослањајући се пре свега на опажајна сазнања, подсећање
на разломак као ознаку за одређени део изабране целине.
Исходи  представљеним величинама придружи одговарајући
𝑎
разломак .
𝑏

Наставник обнавља са ученицима садржаје који се тичу
разломка као дела целине, трудећи се да ученици буду што
више укључени у рад, поставља им адекватна питања како
би долазили до одговарајућих закључака.
раду, дају промишљене одговоре на постављена питања.
Кључни појмови Разломак, именилац, бројилац
 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, Математика
5, уџбеник за пети разред основне школе,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2018.
Литература за наставнике  Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н.
Вуловић, Математика 5, збирка задатака са
решењима за пети разред основне школе,
240
 С. Димитријевић, Н. Икодиновић, А.
Миленковић, Математика 5, приручник за
наставнике за пети разред основне школе,
 М. Вајукић, Р. Павлићевић, Знам за више –
Математика 5, Издавачка кућа Klett, Београд,
2010.
 Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н.
2010.
Наставна јединица у корелацији је са темом Рационални
бројеви, а изражавање величине мање од јединице
Корелација појављује се у готово свим предметима (Музичка култура,
Ликовна уметност, Српски језик...).
ПРИМЕР:
Представљање
разломака на
дужи
ПРИМЕР: Појам
разломка
решењa
241
У уводном делу часа са ученицима дискутујемо о потреби да се делови неке целине опишу
бројевима. Наводимо што више примера који су ученицима познати: делови чоколаде,
јабуке, хлеба, пице, бурека и слично. Користимо визуелне представе и илуструјемо неке од
примера на табли. Циљ је да ученици увиде неопходност проширивања скупа природних
бројева.

Обнављамо начин записивања разломка помоћу два броја и разломачке црте. Број
испод разломачке црте означава на колико се једнаких делова дели целина и он
именује разломак (именује делове), па га називамо именилац. На конкретним
примерима приближавамо делове јединице (једна половина, једна трећина, једна
четвртина) и уз максимално учешће ученика бирамо одговарајући број за именилац.
Упознајемо ученике с тим да број изнад разломачке црте означава колико једнаких
УЏБЕНИК
делова има (броји делове), па га називамо бројилац. Сада на већ уведеним деловима
јединице, груписањем више тих делова, долазимо, рецимо, до две трећине, три
петине итд. Ученици описе појмова бројилац и именилац записују у својим
свескама. Након примера из стварног живота прелазимо на формалније представљање
разломака, служећи се познатим геометријским објектима: дуж, круг, правоугаоник. У
складу са тим обрађујемо 1. пример. Повезивање разломка са деловима целине постижемо
1. и 2. задатком. Поред тога, припрему за множење разломака (природним бројем)
постижемо решавањем 3. задатка. Уколико остане довољно времена, обрађујемо и 4.
задатак.
ПРИМЕР: Појам разломка

𝒂
У датом материјалу ученици повезују број облика 𝒃
са делом целине. Приликом
уноса датог разломка, при чему ученик бира и бројилац и именилац, бива исцртан
део круга, који може бити повезан са појмовима блиским ученицима, попут бурека
PDF
или пице. Ученици могу унети и прави и неправи разломак. Тада се приказује део
круга, односно, у другом случају, више кругова.
ПРИМЕР: Представљање разломака на дужи
Дати пример је алтернатива 1. задатку и можемо га уместо задатка обрадити на часу.
Од ученика се тражи да на датој јединичној дужи представе разломке који
одговарају делу те дужи. Ученици могу проверити тачност свог одговора.

У завршном делу часа тражимо од ученика да самостално у својим свескама, на конкретном
примеру из свакодневног живота, илуструју дати део неког објекта, за дати пример запишу
242
𝒂
одговарајући разломак у облику 𝒃, као и да нагласе који број представља именилац, а који
бројилац. Увидом у њихове одговоре добијамо слику о нивоу разумевања садржаја које смо
данас излагали. Потом задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 1, 2, 4. и 5.
Таблу делимо на два дела. На првом делу цртамо делове правоугаоника из 1. примера и на
конкретном примеру истичемо шта је именилац, а шта бројилац. На преосталом делу табле
ученици (или ми) решавају задатке.
Разломак као део целине
бројилац
𝟓
именилац
𝟔

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
243
Наставник
Наставна јединица Појам разломка

Формирање апстрактног појма разломка, упознавање са
Циљ
врстама разломака.
 представљеним величинама придружи одговарајући
𝑎
разломак 𝑏 ;
𝑎
Исходи  тумачи запис 𝑏, тј. да разломку придружи одговарајући
количник природних бројева, као и да тај разломак
графички представи;
 разликује праве разломке од неправих разломака.
тичу разломка као количника два природна броја, трудећи
Активности наставника се да ученици буду што више укључени у рад, поставља
им адекватна питања како би долазили до одговарајућих
закључака.
Разломак, именилац, бројилац, разломачка црта, количник
Кључни појмови (схваћен као бројевни израз), прави и неправи разломци
244
Литература за наставнике  С. Димитријевић, Н. Икодиновић, А.
2010.
2010.
Наставна јединица у корелацији је са садржајима везаним
Корелација за дељивост и са темом Рационални бројеви.
245
5. ЗАДАТАК:
решење
6. ЗАДАТАК:
решење
7–10. ЗАДАТАК: 11–13. ЗАДАТАК:

решењa решењa
ПРИМЕР: Прави
и неправи
разломци
ПРИМЕР:
решење

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак са претходног часа и дискутујемо о
евентуалним проблемима које су ученици имали приликом његове израде. Обнављамо
појмове: разломак као дела целине, именилац и бројилац.
246
Најпре обрађујемо 2. пример, где ученицима у конкретној, њима блиској ситуацији,
указујемо на везу разломака и дељења природних бројева. Потом ученици
самостално раде 5. задатак, који има циљ да, користећи аналогију с претходним, још
једном изведу закључке попут оних из 2. примера. Након тога записујемо на табли:
Разломак је количник два (природна) броја – његовог бројиоца и имениоца, а
𝒂
разломачка црта је симбол за дељење, то јест 𝒃 = 𝒂 ∶ 𝒃 за 𝒂 ∈ 𝑵𝟎 и 𝒃 ∈ 𝑵.
Прелазимо на 3. пример, који формализује већ речено, а кроз 6. задатак ученици то
самостално увежбавају. Кроз израду 4. примера долазимо до битног закључка да је
скуп разломака проширење скупа природних бројева. Затим настављамо излагање.
У овом тренутку констатујемо и да број 0 придружујемо скупу разломака. У
УЏБЕНИК
изношењу закључака ученике подстичемо на правилну употребу речи сваки и неки.

Кроз 9. задатак изложено повезујемо са релацијом дељивости. Како упоређивање
разломака следи касније, најпре говоримо о поређењу датог разломка само са
јединицом, јер је то у ствари критеријум за поделу на праве и неправе разломке.
После конкретних примера блиских ученицима (попут чоколаде), вршимо
генерализацију – ако је бројилац мањи од имениоца разломка, онда је тај разломак
мањи од једног целог. Након тога записујемо критеријум који нам говори да ли је
неки разломак прави или неправи:
За разломак различит од нуле кажемо да је прави ако је бројилац разломка
мањи од имениоца. У супротном, разломак је неправи. Ако за 𝒂, 𝒃 ∈ 𝑵 важи 𝒂 <
𝒂 𝒂
𝒃, онда је 𝒃 прави разломак, а ако је 𝒂 ≥ 𝒃, онда је 𝒃 неправи разломак.
Наведено примењујемо (увежбавамо) у 5. примеру, као и у 11. задатку, унутар ког
обнављамо и појам подскупа, уније и дисјунктних скупова.
PDF
ПРИМЕР: Прави и неправи разломци

Ученици, на основу изнетог критеријума, треба да класификују дате разломке у
скупове правих, односно неправих разломака.

У завршном делу часа са ученицима резимирамо најбитније детаље изложеног градива:
a
значење записа , како се у том запису назива број 𝑎, а како број 𝑏, однос скупа природних
b
бројева и скупа разломака, критеријум који нам говори да ли је неки разломак прави или
неправи. На конкретним примерима усмено проверавамо да ли су ученици разумели поделу
разломака на праве и неправе. У циљу продубљивања знања задајемо домаћи задатак.

Збирка, задаци: 6–8. и 13.
247
Таблу делимо на два дела. На првом делу цртамо делове чоколаде из 2. примера и
илустрацију правих и неправих разломака помоћу њених делова. На преосталом делу табле
ученици (или ми) решавају задатке.
Појам разломка

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
248
Наставник
Наставна јединица Појам разломка

Обнављање појма разломак, утврђивање појмова прави и
Циљ
неправи разломак, упознавање са мешовитим бројевима.
 разликује праве разломке од неправих разломака;
Исходи
 опише појам мешовитих бројева и претвара неправе
разломке у мешовите бројеве и обратно.
тичу мешовитих бројева, трудећи се да ученици буду што
Разломак, именилац, бројилац, разломачка црта, количник
Кључни појмови (схваћен као бројевни израз), прави и неправи разломци,
мешовити бројеви
249
2018.
2018.
2018.
Корелација за дељивост и са темом Рационални бројеви.
7–10. ЗАДАТАК: 11–13. ЗАДАТАК:

решењa решењa
ПРИМЕР:
Мешовити
бројеви
ПРИМЕР: Прави
и неправи
разломци
250
решењa
ПРИМЕР: Претварање
мешовитих бројева у
неправе разломке

евентуалним проблемима које су ученици имали приликом његове израде. Обнављамо
појмове разломак, именилац и бројилац, однос скупа природних бројева и скупа разломака,
као и критеријум који нам говори да ли је неки разломак прави или неправи.

Кроз израду 8. задатка утврђујемо да је скуп разломака проширење скупа природних
бројева. Кроз израду 10. задатка повезујемо разломак и количник два природна броја
са различитим мерним јединицама. Затим прелазимо на обраду мешовитих бројева.
Мешовити бројеви су вероватно ближи ученицима него неправи разломци
(вероватно у свакодневном животу чешће користе мешовите бројеве уместо
неправих разломака), па се на то и позивамо при увођењу овог записа. Уводимо
мешовит број као неправи разломак, који није природан број, тј. није број који се
може описати помоћу броја целих које садржи и одговарајућег правог разломка.
УЏБЕНИК
Ученицима показујемо поступак превођења неправог разломка у мешовити број, и

то: на 6. примеру сликовито, а на 7. примеру формално. Потом прелазимо на 14.
задатак. Као главну добробит од увођења појма мешовитог броја истичемо да
разломак тако лакше процењујемо, јер је одмах јасно између која два природна броја
се налази. У ту сврху обрађујемо 8. пример и 16. задатак. Ово нам утире и пут за
касније представљање неправих разломака на бројевној полуправој и процењивање
резултата рачунања.
Ученицима у 9. примеру показујемо поступак превођења мешовитог броја у неправи
разломак, уз коришћење визуелизације, а у 10. примеру формално.
Затим прелазимо на израду 18. задатка, који представља примену наученог у пракси.
Задаци који се не ураде на часу остају за домаћи.
251
ПРИМЕР: Мешовити бројеви

За разлику од аплета Појам разломка, у коме је за унету вредност бивао исцртан део
целине, сада се од ученика очекује да одређеном графичком приказу (делови
PDF
кругова) додели одговарајући мешовити број. Ученик добија повратну информацију

о тачности свог одговора, те прелази на наредни пример.
ПРИМЕР: Претварање мешовитих бројева у неправе разломке
Дати материјал је у ствари 17. задатак из уџбеника представљен као задатак
повезивања. Ученици мешовите бројеве из задатка треба да повежу са њима
једнаким неправим разломцима.

У завршном делу часа са ученицима понављамо критеријум на основу ког одређујемо да ли
је разломак прави или неправи и шта подразумевамо под мешовитим бројем. У циљу
продубљивања знања задајемо домаћи задатак.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна, те заједно са ученицима
исписујемо примере, као и решења задатака.
Појам разломка
252
Наставник
Наставна јединица Бројевна полуправа

Упознавање са начином приказивања разломака на
бројевној полуправој ослањајући се на раније стечена
Циљ
знања приказивања природних бројева на бројевној
полуправој.
Исходи  нацрта бројевну полуправу и на њој представи
једноставније разломке.
тичу представљања разломака на бројевној полуправој,
Активности наставника трудећи се да ученици буду што више укључени у рад,
поставља им адекватна питања како би долазили до
одговарајућих закључака.
Кључни појмови Разломак, бројевна полуправа, јединична дуж
253
2018.
2018.
2018.
Наставна јединица у корелацији је са представљањем
природних бројева на бројевној полуправој, као и са
Корелација представљањем целих, рационалних и реалних бројева на
бројевној правој. Такође, ослања се на знања о мерењу,
преношењу и надовезивању дужи.
254
ПРИКАЗ МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ САДРЖАЈА НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦE
1. ЗАДАТАК:
решење
2. ЗАДАТАК:
решење
3. ЗАДАТАК:
решење
ПРИМЕР: Разломци на
бројевној полуправој
4. ЗАДАТАК:
решење

евентуалним проблемима које су ученици имали приликом његове израде. Ученици су се већ
упознали са појмом бројевне полуправе и на њој су до сада представљали природне бројеве. Стога
кроз 1. задатак прво то обнављамо, док 2. задатак решавамо као мотивациони задатак за дату
наставну јединицу.
255
Истичемо да је, као и код природних бројева, и сада кључан одабир јединичне дужи, јер су
њеним дефинисањем одређена и сва друга растојања. Подсећамо се да је дужина дужи коју
ћемо у датом случају узети за јединичну дуж потпуно произвољна и да стога њену дужину
прилагођавамо проблему који тренутно имамо. Потом ученицима дајемо инструкцију да се
врате на 1. задатак са првог часа ове наставне теме, где смо на дужи дате дужине
представљали одређене делове те дужи. Аналогно томе, упућујемо ученике да исто
поступамо и при представљању разломака на бројевној полуправој. Питамо ученике, ако
УЏБЕНИК
већ произвољно можемо изабрати јединичну дуж, а желимо да користимо поделу свеске на
квадратиће, како да избором јединичне дужи себи олакшамо представљање датог разломка.
Очекујемо да ће већи део ученика увидети да избор јединичне дужи треба прилагодити
имениоцу датог разломка. Обрађујемо 1. пример, а потом и 3. задатак. Одабир јединичне
дужи у случају када желимо на бројевној полуправој да представимо више разломака
различитих имениоца, што нам практично утире пут и у проширивање разломака и њихово
упоређивање, обрађујемо кроз 2. пример. Кроз 3. пример обрађујемо представљање
мешовитих бројева на бројевној полуправој, уз обнављање садржаја са прошлог часа (8.
пример). Дати поступак увежбавамо кроз 4. задатак.
ПРИМЕР: Разломци на бројевној полуправој

У датом примеру ученици помоћу два клизача (један за именилац, други за
бројилац) бирају прави разломак који бива представљен на бројевној полуправој (у
PDF
овом случају дужи, пошто је могуће изабрати само прави разломак). Предлажемо да
се дати материјал показује ученицима тако што се најпре одреди именилац и тиме
се јединична дуж подели на одговарајући број делова, а потом избором бројиоца
здружи се одговарајући број делова, што је у складу са појмом разломка као дела
целине.

У завршном делу часа са ученицима понављамо на основу чега одређујемо јединичну дуж
и чиме се служимо када представљамо мешовити број, као и како представљамо више
разломака са различитим имениоцима на бројевној полуправој. Задајемо ученицима домаћи
задатак.
Збирка, задаци: 59, 60, 62. и 63.
256
Бројевна полуправа

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
257
Наставник
Наставна јединица Проширивање и скраћивање разломака

Упознавање са проширивањем и скраћивањем разломака
Циљ
ослањајући се на раније усвојена знања.
Исходи  проширује и скраћује разломке и схвати да се тако добијају
разломци једнаки датом разломку.

тичу проширивања и скраћивања разломака, трудећи се да
закључака.
Кључни појмови Разломак, проширивање и скраћивање разломака
Литература за наставнике  Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н.
258
2010.
2010.
Корелација за дељивост, са темом Рационални бројеви, затим са
размером и пропорцијом.
259
решењa
ПРИМЕР:
Проширивање
разломака
решењa
решењa

У уводном делу часа дискутујемо са ученицима о задацима које су имали за домаћи рад и
евентуалним потешкоћама насталим при њиховој изради. Такође, подсећамо се појмова
заједнички делилац и заједнички именилац, као и НЗД и НЗС. Поступак проширивања и
260
скраћивања разломака предуслов је за развијање рачунских операција на скупу разломака,
па је неопходно да их ученици трајно усвоје. У циљу мотивације и припреме за извођење
општих закључака – радимо 2. задатак.

На данашњем часу ученици ће одговарајуће садржаје у великој мери учити из књиге.
На основу 2. задатка, уз одговарајуће илустрације, показујемо ученицима да се исти
део целине може исказати на више начина – коришћењем већих или мањих делова.
Подсећамо се особине која важи за дељење природних бројева: да се количник не
мења ако се дељеник и делилац помноже истим бројем. Такође, подсећамо ученике
и да се разломак може посматрати као количник два природна броја. Изводимо
следећи закључак који записујемо на табли:
Када бројилац и именилац неког разломка помножимо бројем 𝒏 (𝒏 > 𝟏),
добијамо њему једнак разломак, па кажемо да смо дати разломак проширили
бројем 𝒏.
УЏБЕНИК
Кроз дискусију са ученицима закључујемо и да се проширивање датог разломка

може извршити било којим природним бројем већим од 1. Ради увежбавања
проширивања разломака обрађујемо 3. и 4. задатак. Зарад садржаја који следе
(упоређивање, сабирање, одузимање), кроз 2. пример, увежбавајући проширивање,
ученике припремамо за свођење разломака на заједнички именилац или бројилац.
Потом на табли радимо 7. задатак.
У сврху извођења закључака о скраћивању разломака подсећамо ученике на још
једну особину количника – количник се не мења ако се дељеник и делилац поделе
истим бројем. Потом записујемо следеће:
Када бројилац и именилац неког разломка поделимо бројем 𝑛 (𝒏 > 𝟏), добијамо
њему једнак разломак, па кажемо да смо дати разломак скратили бројем 𝑛.
Ради увежбавања скраћивања разломака обрађујемо 3. пример и 8. задатак.
Ученици проверавају решења 2–4, 7. и 8. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Проширивање разломака

У датом материјалу исписана је особина да се количник два броја не мења уколико
PDF
се дељеник и делилац помноже истим природним бројем, што је у директној вези са

проширивањем разломака. Ученици поступак проширивања разломака могу
увежбавати на конкретним примерима, при чему, након решавања једног примера,
прелазе на следећи пример.
У завршном делу часа понављамо шта подразумевамо под проширивањем и скраћивањем

разломака и отклањамо евентуалне нејасноће настале током часа, а у циљу увежбавања
датих поступака задајемо ученицима домаћи задатак.
261
Збирка, задаци: 66, 68, 70, 72, 73. и 76.
Проширивање и скраћивање разломака

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
262
Наставник
Наставна јединица Проширивање и скраћивање разломака

Утврђивање и продубљивање знања о проширивању и
Циљ
скраћивању разломака.
 проширује и скраћује разломке и схвати да се тако добијају
разломци једнаки датом разломку;
Исходи  схвата скуп разломака као надскуп (проширење) скупа
природних бројева;
 одреди да ли је дати разломак сводљив или несводљив.

тичу скраћивања разломака, поставља ученицима
Активности наставника одговарајуће примере и задатке, трудећи се да их што
више мотивише и укључи у рад како би утврђивали и
продубљивали стечена знања.
- комуникацију.
Разломак, проширивање и скраћивање разломака,
Кључни појмови несводљив разломак
263
2018.
2018.
2018.
Корелација за дељивост, са темом Рационални бројеви, затим са
размером и пропорцијом.
264
решењa
ПРИМЕР:
Проширивање
разломака
решењa
решењa
У уводном делу часа дискутујемо са ученицима о задацима које су имали за домаћи рад и
евентуалним потешкоћама насталим при њиховој изради. Обнављамо шта смо радили на
прошлом часу и шта подразумевамо под проширивањем и скраћивањем разломака.
265
Обнављамо са ученицима да се проширивање датог разломка може извршити било
којим природним бројем већим од 1. Затим постављамо питање ученицима да ли и
било којим природним бројем већим од 1 можемо скратити неки разломак. Након
краће дискусије, закључујемо да се разломак може скратити само заједничким
делиоцем бројиоца и имениоца. Потом обнављамо да у скупу природних бројева
важи асоцијативност за множење природних бројева, односно да се узастопним
проширивањем бројевима 𝑚 и 𝑛 добија исти разломак као и при проширивању са
𝑚 ∙ 𝑛. Потом питамо ученике да, ако неки природан број поделимо прво бројем 𝑚, а
УЏБЕНИК
онда бројем 𝑛 (под претпоставком да је то могуће), кажу колико пута смо почетни
број умањили. Закључујемо да се узастопним скраћивањем бројевима 𝑚 и 𝑛
(уколико је то могуће) добија исти разломак као при скраћивању бројем 𝑚 ∙ 𝑛. Затим
обрађујемо 9. задатак. Пре увођења појма несводљивог разломка обрађујемо 10.
задатак, а затим уводимо појам несводљивог разломка и прелазимо на 4. пример и
11. задатак. Несводљив разломак користимо за формулисање критеријума када су
два разломка једнака. Већ у овом тренутку наглашавамо да је део математичке
културе да се коначни резултати израчунавања (у скупу разломака) исказују
несводљивим разломком. На крају централног дела часа обрађујемо и 12. задатак из
уџбеника, а уколико остане довољно времена, радимо и 88. и 92. задатак из збирке
задатака.
PDF
У завршном делу часа понављамо још једном шта подразумевамо под проширивањем и
скраћивањем разломака и отклањамо евентуалне нејасноће настале током часа. У циљу
увежбавања датих поступака и продубљивања знања задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 79, 81, 83, 85. и 87.
266
Проширивање и скраћивање разломака

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
267
Наставник
Наставна јединица Упоређивање разломака
Наставне методе Проблемска настава, дијалошка, илустративна

Наставни листићи, Уџбеник, Збирка, табла, креда
(фломастери)
Упознавање са поступком упоређивања разломака
Циљ (свођењем на једнаке имениоце или на једнаке бројиоце).
Исходи 𝑎
 упореди два разломка дата у запису 𝑏.

Наставник упознаје ученике са проблемом који добијају у
оквиру наставног листића, дели ученике у групе, поставља
им питања којима поспешује решавање задатака, труди се
да их мотивише.
Ученици учествују у раду, пажљиво читају и решавају
задатке, одговарају на постављена питања наставника,
дискутују унутар групе, излажу решења задатака и
дискутују са члановима других група.
Међупредметне - комуникацију;
компетенције - компетенцију за решавање проблема;
- сарадњу.
Кључни појмови Упоређивање разломака
 И. Ивић, А. Пешикан, С. Антић, Активно учење,
Институт за психологију, Београд, 2001.
 G. Polya, How to Solve It, Penguin Books, Westminster,
London, 1990.
268
 G. Polya, Mathematical Discovery, John Wiley and Sons,
New York – London, I 1962, II 1965.
2018.
2018.
2018.
бројеви. Корелација са другим наставним предметима
Корелација такође је присутна, конкретно са Српским језиком, у виду
анализе датог текста, односно разумевања прочитаног.
269
решењa
ПРИМЕР 2
решењa
ПРИМЕР 1
У уводном делу часа делимо ученике у четири нехомогене групе. Потом свакој групи дајемо
папир са текстом и задацима који се односе на упоређивање разломака. Обавештавамо
ученике да су подучавање и разговор, односно дискусија у групи дозвољени, али да
атмосфера мора бити радна. Упућујемо ученике да ће на крају часа све групе представити
своје резултате и да ће свака група за тачан одговор добити 1 поен, а да ће група са највише
тачних одговора за награду бити ослобођена домаћег задатка. Након што смо успоставили
радну и такмичарску атмосферу, дајемо учиницима знак да могу почети са радом.

Доказано је да је проблемску наставу теже водити, тако да смо максимално
посвећени постављању адекватних, дозираних питања, како бисмо ученике
усмерили ка исправном резоновању и доношењу закључака, самим тим и ка
решавању конкретних, њима постављених, проблема. Трудимо се да обезбедимо
УЏБЕНИК
учешће у раду свих група: подстрекивањем и давањем похвала за сваки когнитивни

напор ученика. Уверавамо се да сви ученици читају постављене задатке, да их
решавају, да бележе образложења и разговарају унутар групе. Обилазимо групе,
вршимо увид у њихов рад, подсећамо их, уколико је то потребно, шта представљају
разломак и појмови именилац и бројилац, подсећамо их како смо на бројевној
полуправој представљали разломке са различитим имениоцима.
270
Задаци
Милица је недавно у школи учила о разломцима. Раније то није примећивала, али у току
дана свесно се пар пута сусрела са разломцима. Ујутру, пре школе, њен тата је ишао у
пекару по доручак за њу, њеног млађег брата и себе. Милици је, по обичају, купио осмину
бурека са месом, док је себи узео четвртину, а њеном брату рол-виршлу. На великом
3
одмору, Милица је, пре него што је ушао наставник, појела 5 јабуке, док је Сања, њена
3
другарица из клупе, појела банане. За домаћи задатак из Историје, за следећи час
4
2
Милица треба да прочита 5 наредне лекције, док јој је наставница Биологије задала за
домаћи рад да прочита прву половину наредне лекције. Приликом повратка кући из
7
школе, Милица је израчунала да се тачно на 11 растојања од њене куће до школе налази
5
књижара, док се на 7 пута од њене куће до школе налази биоскоп. Поподне јој се старија
сестра, док је правила паузу од учења, похвалила да је при крају припрема за први део
испита на факултету. Из једне књиге јој је остало још 12 страна од укупно 81 стране, док
је из друге књиге остало само да научи последњих 8 страна од укупно 63 стране.
1. Ко је појео већи део бурека за доручак, Милица или њен тата?

2. Ако јабуку, односно банану, посматрамо као целину, ко је појео већи део воћа
на великом одмору: Милица или Сања?
3. Из ког предмета Милица има већи део лекције за домаћи задатак, ако обе
лекције имају једнак број страна?
4. На шта Милица најпре наиђе када иде у школу, на књижару или на биоскоп?
5. Из које књиге је Миличиној сестри остао мањи део за спремање испита, ако
читаве књиге посматрамо као целине?
У завршном делу часа за прва четири задатка по један ученик из сваке групе (за сваки
задатак припадник различите групе) презентује решење, након чега преостале групе дају
своје предлоге и коментаре, да ли је решење тачно или није у зависности од њихових
решења. Након дискусије, за сваки задатак исписујемо тачно решење и износимо
критеријум на основу ког смо решили задатак. Уколико време дозволи, записујемо опште
закључке везане за поређење разломака до којих су ученици дошли.
Наставни листићи, 5. задатак.

271
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна. Ученици исписују решења
задатака.
Упоређивање разломака

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
272
Наставник
Наставна јединица Упоређивање разломака

Утврђивање поступка упоређивања разломака (свођењем
Циљ на једнаке имениоце или на једнаке бројиоце).
Исходи 𝑎
 упореди два разломка дата у запису 𝑏.

Кључни појмови Упоређивање разломака
Литература за наставнике Математика 5, збирка задатака са решењима за пети
2018.
273
2018.
2018.
Корелација бројеви.
решењa
ПРИМЕР:
Упоређивање
разломака
решењa
ПРИМЕР:
разломака и
пример праве
У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак и отклањамо евентуалне проблеме

настале приликом његове израде. Пошто очекујемо да већи број ученика него иначе не
уради домаћи, обавештавамо их да задаци које нису успели да ураде поново остају за
274
Са ученицима обнављамо већ истицане чињенице – поредак разломака који имају
исте имениоце исти је као и поредак њихових бројиоца. Притом, правимо аналогију
са појмом разломка као дела целине, али и као количника два броја и подсећамо
ученике како се мења количник при повећавању дељеника. Сада, систематичности
ради, записујемо тврђења која су на претходном часу већ коришћена (уколико то
није већ урађено на претходном часу):
Од два разломка једнаких именилаца већи је онај који има већи бројилац. Нека
𝒂 𝒃
су 𝒂, 𝒃 и 𝒄 природни бројеви. Ако је 𝒂 < 𝒃, онда је 𝒄 < 𝒄 .
Слично, изводимо следећи закључак и записујемо:
УЏБЕНИК
Од два разломка једнаких бројилаца већи је онај који има мањи именилац.
𝒄 𝒄
Нека су 𝒂, 𝒃 и 𝒄 природни бројеви. Ако је 𝒂 < 𝒃, онда је 𝒂 > 𝒃.
Дата тврђења увежбавамо решавањем 1. и 2. задатка. Изводимо ученике који имају
највише проблема при савладавању градива. Упоређивање два разломка са
различитим имениоцима свођењем на једнаке имениоце илустративно описујемо на
1. примеру (овај тип илустрације је јако битан, те ћемо га користити и код сабирања
и множења разломака). Обрадом 2. примера додатно истичемо да разломке можемо
поредити на два начина. Начин упоређивања разломака ученици самостално бирају
приликом израде 4. задатка. Упоређивање мешовитих бројева и предност превођења
неправих разломака у мешовите бројеве пре упоређивања постижемо 3. примером,
што увежбавамо израдом 6. задатка.
ПРИМЕР: Упоређивање разломака и пример праве

Слично као у материјалу Разломци на бројевној полуправој, ученици бирају два
права разломка помоћу четири клизача – два за имениоце, два за бројиоце датих
разломака. Дата два разломка бивају представљена на бројевној полуправој (поново
дужи, пошто се могу изабрати само прави разломци) и ученици се визуелно могу
уверити у поредак између њих.
PDF
ПРИМЕР: Упоређивање разломака

Дати материјал практично се ослања на 1. пример из уџбеника и јако је интересантан
за упоређивање разломака. Два разломка су представљена у облику делова
правоугаоника. Помоћу два клизача (по један за оба разломка) дати разломци се
проширују природним бројевима. Од ученика се очекује да сведу разломке на исте
бројиоце или имениоце и затим да установе поредак између два разломка. Одговор
дају маркирањем једног од симбола: <, > или =, а затим добијају повратну
информацију о тачности свог одговора. Потом могу прећи на наредни пример.
275
У завршном делу часа понављамо још једном правила која смо усвојили, а која се тичу
упоређивања разломака. У циљу увежбавања датих поступака и продубљивања знања
Збирка, задаци: 104, 113, 114. и 118.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна. Ученици (или ми)
исписују решења задатака.
Упоређивање разломака

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
276
Наставник
Наставна јединица Децимални запис разломака

Упознавање са појмовима децималног разломка и
Циљ децималног записа разломка и превођењем разломка у
децимални запис.

Исходи  тумачи децимални запис броја;
 разломак напише у облику децималног броја и обрнуто.

тичу децималног записа разломака, трудећи се да ученици
питања како би долазили до одговарајућих закључака.
Декадне јединице, децимални разломак, децимални запис
Кључни појмови разломка, превођење
277
2018.
2018.
2018.
Наставна јединица у корелацији је са скупом природних
бројева, који су ученици усвојили у претходним
разредима, и са скупом рационалних бројева, који ће тек
Корелација учити. Децимални запис разломка у свакодневној је
употреби, значајан је за финансијску писменост, а среће се
и у Физици, Хемији итд.
2. ЗАДАТАК:
1. ЗАДАТАК:
решење
решење
3. ЗАДАТАК:
ПРИМЕР: решење
Децимални запис
децималних
разломака
278
Анализирамо евентуалне потешкоће настале при изради домаћег задатка и обнављамо врсте
разломака. Такође, подсећамо ученике на декадни бројевни систем и на важност позиције
цифара у декадном запису броја. Тако стварамо предуслов за успостављање корисних
аналогија. Притом се користимо познатим садржајима као што су, рецимо, јединице мере
за дужину или масу.

Коришћењем одговарајућих примера формализујемо појам децималног броја, који
је ученицима већ познат из свакодневног живота. Записујемо на табли:
Децимални број се састоји од два низа цифара који су одвојени децималном
запетом. Цифре лево од запете означавају број целих који тај разломак садржи,
а цифре десно од запете означавају број десетих, стотих, хиљадитих итд. и њих
називамо децималама.
Након тога упознајемо ученике са децималним разломцима, уз истицање основних
децималних разломака.
Кроз 1. пример показујемо ученицима процес превођења правих и неправих
децималних разломака и мешовитих бројева у децимални запис, још једном
УЏБЕНИК
истичући значај позиционог бројевног система. За увежбавање овог поступка

користимо 2. и 3. задатак (притом се враћамо и на 1. задатак). Након тога, показујемо
ученицима да можемо урадити и обратно, преводити (коначне) децималне бројеве у
децималне разломке. У ту сврху обрађујемо 2. пример. Потом прелазимо на
превођење произвољног разломка у децимални број. Ученицима на примеру
разломка чији је именилац делилац неке декадне јединице излажемо два начина тог
превођења: најпре проширивањем разломка до децималног разломка, а затим
превођење децималног разломка у децимални број, што у ствари представља
повезивање две процедуре које су ученици већ усвојили. После тога, упознајемо их
и са другим начином, тј. са дељењем бројиоца имениоцем, у склопу чега још једном
подсећамо ученике да разломак представља количник два природна броја. У ту
сврху обрађујемо 3. пример.
ПРИМЕР: Децимални запис децималних разломака

Кроз дати материјал ученици увежбавају превођење децималних разломака у
PDF
децимални запис. Након сваког превођења, ученици морају проверити свој одговор
и затим могу прећи на наредни пример.
ПРИМЕР: Децимални запис произвољних разломака
Ученици у склопу овог задатка одређују децимални запис разломака (правих и
неправих) и мешовитих бројева, након чега могу проверити тачност свог рада.
279
У завршном делу часа понављамо појам децималног броја и децималног разломка и начине
превођења разломка у децимални број. Тражимо од ученика да нам на примерима из живота
илуструју употребу децималних бројева.
Збирка, задаци: 129–132. и 137.
Децимални запис разломака

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
280
Наставник
Наставна јединица Децимални запис разломака
Наставне методе Дијалошка, самостални рад ученика

Утврђивање појмова децимални разломак и децимални
Циљ запис разломка, као и превођење децималног разломка у
децимални запис.

Исходи  тумачи децимални запис броја;
 разломак напише у облику децималног броја и обратно.

тичу периодичног децималног записа, са појмовима
Активности наставника период и претпериод, трудећи се да ученици буду што
281
2018.
2018.
2018.
282
У уводном делу часа понављамо појмове децимални број и децимални разломак и начине
превођења разломка у децимални број.

Превођење децималних разломака, како правих, тако и неправих разломака
(мешовитих бројева), у децимални запис – увежбавамо обрадом 135. задатка, док
𝑎
превођење децималних бројева у запис облика 𝑏 увежбавамо 141. задатком из збирке
задатака. Приликом израде задатака обнављамо оба начина превођења разломака у
децимални запис. У наставку истичемо да се не може сваки разломак свести на
децимални разломак, односно да је други начин учинковитији, јер се може
применити у свим случајевима. То илуструјемо 4. примером. Овом приликом
УЏБЕНИК
уводимо (бесконачан) периодичан децимални запис и појмове период и претпериод.

Записујемо на табли:
Ако је именилац несводљивог разломка делилац неке декадне јединице (ако су
његови прости делиоци само бројеви 2 и 5), онда је његов децимални запис
коначан.
Ако именилац несводљивог разломка није делилац ниједне декадне јединице
(ако има просте делиоце различите од 2 и 5), онда је његов децимални запис
периодичан.
Потом прелазимо на израду 7. задатка.
PDF

У завршном делу часа дајемо ученицима да раде петнаестоминутни тест, са циљем да
проверимо њихова постигнућа, односно да добијемо повратну информацију о степену
усвојених знања.
Оцена са теста уписује се у педагошку документацију ученика.

Предлог скале оцењивања теста:
0–3 тачно урађена примера – оцена 1;
4–5 тачно урађених примера – оцена 2;
12–13 тачно урађених примера – оцена 5.
Збирка, задаци: 140, 142, 144. и 147.
283
Децимални запис разломака

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
284
Прилог
Тест: Децимални запис разломака
1. Повежи разломак и одговарајући децимални број.

𝟑
7,7
𝟏𝟎𝟎𝟎
𝟏𝟕
0,003
𝟏𝟎𝟎
𝟕𝟕
6,12
𝟏𝟎
𝟖
0,8
𝟏𝟎
𝟔𝟏𝟐
0,17
𝟏𝟎𝟎
2. Дати дeцимални број преведи у мешовит број:

7,2 = ____; 8,93 = ____; 11,123 = _____;
11,01 = ____; 121,25 = ____; 137,202 = _____.
3. Напиши у децималном запису разломак, па одреди период:
7 8
а) 3; б) 11.
285
Наставник
Наставна јединица Упоређивање разломака у децималном запису

Упознавање са упоређивањем бројева у децималном
Циљ
запису.
Исходи
 упореди два разломка дата у децималном запису.

тичу упоређивања децималних бројева, трудећи се да
закључака.
Литература за наставнике  Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н. Вуловић,
2018.
286
2018.
2018.
решења
1. ЗАДАТАК:
решење ПРИМЕР:
децималних
ПРИМЕР: бројева
Децимални
бројеви на
бројевној
полуправој
287
У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак са прошлог часа и отклањамо евентуалне
нејасноће које су ученици имали приликом његове израде. Обнављамо појмове децимални
број и децимални разломак и начине превођења разломка у децимални број и обратно, као
и критеријуме за упоређивање разломака и представљање разломака на бројевној
полуправој. Подсећамо се још једном позиционог бројевног система и тражимо од ученика
да упореде пар природних бројева, рецимо 110 и 108, истичући да при упоређивању
природних бројева најпре посматрамо цифре које представљају број већих декадних
јединица. Након тога ученици решавају 1. задатак (мотивациони задатак).

Прелазимо на представљање децималних бројева на бројевној полуправој. Истичемо
да је често тешко прецизно представити децималне бројеве, сем евентуално оних са
само једном децималом, јер су стоти, хиљадити и мањи делови јединичне дужи
исувише захтевни за детаљно представљање. Наглашавамо да је приликом
представљања децималних бројева на бројевној полуправој битно да наш цртеж
верно приказује поредак приказаних бројева. На конкретним примерима дато
представљање илуструјемо 1. примером и 2. задатком. Повезивање садржаја са
ситуацијама из свакодневног живота успостављамо решавањем 3. задатка. Када је
реч о упоређивању децималних бројева, подсећамо се јединичних децималних
разломака и вршимо њихово упоређивање како би ученици успоставили дату
УЏБЕНИК
аналогију са децималним бројевима. Дате садржаје повезујемо са мерама за дужину.

Записујемо критеријум на табли:
Два разломка дата у децималном запису (два децимална броја) поредимо тако
што:
 прво упоредимо њихове целе делове – већи је онај чији је цео део већи;
 уколико су цели делови једнаки, поредимо децимале тих бројева (слева
надесно) – већи је онај код којег прво наиђемо на већу децималу на истој
позицији.
На конкретним примерима (2. пример) представљамо упоређивање децималних
бројева. Уколико остане довољно времена, кроз 159. задатак из збирке задатака
повезујемо садржаје са мерним бројевима и мерним јединицама за дужину,
запремину, тежину, време.
ПРИМЕР: Децимални бројеви на бројевној полуправој

PDF
Дати задатак аналоган је задатку Представљање разломака на дужи. Дакле, од

ученика се тражи да на датој јединичној дужи представе децималне бројеве.
Ученици могу проверити тачност свог одговора.
ПРИМЕР: Упоређивање децималних бројева
288
У датом материјалу представљена су два децимална броја, при чему ученици
избором једног од симбола: <, > или = успостављају поредак између датих бројева и
потом прелазе на следећи пример.

У завршном делу часа понављамо како представљамо децималне бројеве на бројевној
полуправој, као и критеријуме за упоређивање децималних бројева. У циљу утврђивања и
продубљивања знања, задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 155, 156, 157. и 158.
Упоређивање разломака у децималном запису

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
289
Наставник
Наставна јединица Заокругљивање децималних бројева
Наставне методе Дијалошка, хеуристичка

Упознавање са заокругљивањем бројева у децималном
запису на бројеве са приближном вредношћу, који су
Циљ
подеснији за рачунање, као и са правилима
заокругљивања.
Исходи
 правилно заокругљује бројеве;
тичу заокругљивања децималних бројева, трудећи се да
закључака.
– компетенцију за решавање проблема;
Кључни појмови Заокругљивање децималног броја
290
2018.
2018.
2018.
Корелација података и битна је за финансијску писменост ученика.
1. ЗАДАТАК:
решење
291
ПРИМЕР:
Правила
заокругљивања
2. ЗАДАТАК:
решење
3. ЗАДАТАК:
решење

У уводном делу часа, доносимо извештај из банке или рачун за струју и читамо исписани
износ. Потом питамо ученике колико би динара (с обзиром на то да новац није у оптицају)
требало уплатити ако желимо да будемо што прецизнији, односно да не платимо ни више,
ни мање него што би требало, те их упућујемо да ћемо се на данашњем часу бавити том
проблематиком. Затим ученицима постављамо следећи проблем.
У продавници одређени артикл кошта:
а) 93 динара; б) 96 динара; в) 95 динара.
Продавачица тренутно нема новац у апоенима мањим од 10 динара. Дакле, када јој дамо
новчаницу од 100 динара, или ће нам вратити 10 динара кусура или нам неће вратити кусур.
Шта продавачица у датој ситуацији треба да уради? Зашто?
Ученицима треба јасно истаћи да свој одговор треба да поткрепе математичким
аргументима. Након дебате између ученика, говоримо им да буду пажљиви на часу и да
ћемо их на крају часа још једном питати и да тада очекујемо поуздан одговор од њих.
292
Након 1. примера, упућујемо ученике у разлоге због којег заокругљујемо бројеве.
Потом ученици записују у својим свескама:
Заокруглити децимални број значи одредити број који се најмање разликује од
датог броја, а има унапред одређен број децимала. Тај број називамо
приближном вредношћу датог броја. Ако је број b добијен заокругљивањем
броја a, пишемо 𝒂 ≈ 𝒃 (читамо „𝒂 је приближно једнако 𝒃”).
Истичемо разлику између термина заокруглити и заокружити. Упућујемо ученике
да се при сваком заокругљивању неког броја прави грешка заокругљивања и да је
циљ при заокругљивању да грешка која настаје буде најмања могућа. Кроз 2.
пример, повезујемо заокругљивање броја са бројевном полуправом и на конкретним
УЏБЕНИК
примерима вршимо заокругљивање бројева у децималном запису. Ученици кроз 1.

задатак увежбавају дата правила, након чега на табли исписујемо правила
заокругљивања децималних бројева (која ученици преписују у својим свескама):
1. Ако је прва цифра коју одбацујемо 0, 1, 2, 3 или 4, цифре испред ње остају
непромењене.
2. Ако је прва цифра коју одбацујемо 6, 7, 8 или 9, последња цифра коју
задржавамо повећава се за 1.
3. Ако је прва цифра коју одбацујемо 5, а иза ње има још цифара, последња
цифра коју задржавамо повећава се за 1.
4. Ако је прва цифра коју одбацујемо 5 и иза ње нема других цифара,
разликујемо два случаја:
а) ако је цифра испред парна, она остаје непромењена;
б) ако је цифра испред непарна, она се повећава за 1.
ПРИМЕР: Правила заокругљивања
PDF
Ученицима је у материјалу дат број са четири децимале. Од њих се тражи да дати

број заокругле на: три децимале, две децимале и цео део. Након провере ученици
прелазе на следећи пример.

У завршном делу часа ученици се дизањем руке (гласањем) одлучују за исправан поступак
продавачице у сва три случаја. У сваком случају неко од ученика који се јавио образлаже
свој одговор, па уз дискусију закључујемо шта би било математички исправно од стране
продавачице у сваком од наведених случајева. Тиме добијамо повратну информацију о
степену усвојености знања и разумевању градива које смо излагали на данашњем часу. Од
ученика захтевамо да на наредни час донесу по неки пример из свакодневног живота у коме
је потребно извршити заокругљивање датог броја.
Збирка, задаци: 160, 161, 162. и 167.
293
Заокругљивање децималних бројева
Правила заокругљивања бројева:

1. Ако је прва цифра коју одбацујемо 0, 1, 2, 3 или 4,
цифре испред ње остају непромењене.
2. Ако је прва цифра коју одбацујемо 6, 7, 8 или 9,
последња цифра коју задржавамо повећава се за 1.
3. Ако је прва цифра коју одбацујемо 5, а иза ње има још
цифара, последња цифра коју задржавамо повећава се за 1.
4. Ако је прва цифра коју одбацујемо 5 и иза ње нема
других цифара, разликујемо два случаја:
а) ако је цифра испред парна, она остаје непромењена;
б) ако је цифра испред непарна, она се повећава за 1.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
294
Наставник
Наставна јединица Заокругљивање децималних бројева
Наставне методе Дијалошка, самостални рад ученика

Утврђивање знања о заокругљивању бројева у децималном
Циљ запису на бројеве са приближном вредношћу, као и
правила заокругљивања.
Исходи  правилно заокругљује бројеве;
 процени грешку насталу при заокругљивању бројева.

Наставник дели ученике у групе, бира интересантне
примере на којима ће ученици утврђивати знање о
Активности наставника заокругљивању бројева у децималном запису на бројеве са
приближном вредношћу, одржава дисциплину, даје
ученицима повратну информацију о њиховим одговорима.
Активности ученика групном раду, дају промишљене одговоре на постављена
питања.
Међупредметне - комуникацију;
компетенције - компетенцију за решавање проблема;
- сарадњу.
Кључни појмови Заокругљивање децималног броја
295
2018.
2018.
Корелација података и битна је за финансијску писменост ученика.
296
1. ЗАДАТАК:
решење
ПРИМЕР:
Правила
заокругљивања
2. ЗАДАТАК:
решење
3. ЗАДАТАК:
решење
У уводном делу часа делимо ученике у нехомогене групе од четири ученика. Сви ученици
стављају на сто неки пример из свакодневног живота који су донели на час, у коме је
потребно извршити заокругљивање датог броја. Из сваке групе примера бирамо по један
интересантан пример, док се осталим ученицима захваљујемо што су понели са собом дате
примере и обавештавамо их да врате папире у своју торбу. Потом задајемо ученицима да
дате бројеве, чије приближне вредности одређују, заокругле на: а) једну децималу; б) цео
број; в) десетицу; г) стотину. Након што реше један од датих примера, дају суседној групи
пример, а они узимају од друге групе, тако да све групе обраде све примере. Упућујемо
ученике да групним радом реше и 2. задатак из уџбеника и да, након што проуче заједно 4.
пример, заједничким снагама реше 3. задатак. Обавештавамо ученике да је подучавање,
односно разговор у групи дозвољен, али да атмосфера мора бити радна, без велике галаме.
Упућујемо их да ће на крају часа све групе представити своје резултате, да ће свака група
за тачан одговор добити 1 поен, а да ће група са највише тачних одговора за награду бити
ослобођена домаћег задатка. Тиме смо успоставили такмичарску атмосферу, те дајемо
ученицима знак да могу почети са радом.

Ученици радом у групи решавају постављене задатке, док ми одржавамо радну
УЏБЕНИК
атмосферу и дисциплину и водимо рачуна да сви ученици решавају сваки од

примера. Свака од екипа бира капитена који ће представљати (наглас читати)
резултате своје групе.

PDF
У завршном делу часа цртамо табелу на табли и крећемо са примерима. Капитени

наизменично читају своје резултате, а тек након завршеног круга (када један случај
прочитају сви капитени) износимо тачно решење, као и на основу ког правила смо до тог
решења дошли, те уписујемо поене (цртице на табли) групама које су тачно одговориле на
дати задатак. Након изношења свих примера, пребројавамо поене и проглашавамо
победничку групу.
Збирка, задаци: 163, 164, 166. и 168.
Укупно
I група
II група
III група
IV група
V група
VI група
VII група

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Наставник
Наставна јединица Припрема за други писмени задатак

Утврђивање усвојених знања која се тичу дељивости и
Циљ
разломака.
 разликује просте и сложене бројеве и растави број на
просте чиниоце;
 одреди и примени НЗС и НЗД у задацима;
Исходи  прочита, запише, упореди и представи на бројевној
полуправој разломке у оба записа и преводи их из
једног записа у други запис;
 одреди месну вредност цифре у запису децималног
броја;
 заокругли број и процени грешку заокругљивања.
Наставник организује рад у паровима, одржава
Активности наставника дисциплину на часу и на крају проверава резултате које су
ученици добили.
Ученици радом у паровима решавају задатке, затим
презентују решења задатака.
Међупредметне – комуникацију;
компетенције – компетенцију за рад са подацима и садржајима;
– сарадњу.
2018.
2018.

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим обавештавамо ученике да ће на
данашњем часу радити задатке у паровима. Трудимо се да ученици у сваком пару буду на
различитом нивоу из Математике. Сваки пар добија исте задатке који су различите тежине,
односно различитих нивоа, тако да сваки ученик може узети учешће у раду.
Ученици раде задатке, док наставник одржава дисциплину и води рачуна о томе да сви
ученици учествују у изради задатака.
Задаци
7 3 5 7 9
1. Дате разломке поређај по величини од најмањег до највећег: , , , , .
5 4 6 12 10
2. Повежи разломак и одговарајући децимални запис
3. Бројеве 0,7257; 55,555...; 8,5238; 100,00199; 645,39645 заокругли на:

а) цео број; б) 2 децимале.
4. Дати су бројеви: 18, 21 и 24.

а) Растави их на просте чиниоце.
б) Одреди најмањи заједнички садржалац датих бројева.
5. У продавницу су стигле две врсте шећера, бели у џаку од 36 kg и смеђи у џаку од 42

kg. Шећер из џакова треба препаковати у мање кесе једнаких маса које ће имати масу
природан број килограма, а да се притом не мешају врсте шећера. Одреди највећу могућу
количину шећера коју продавци могу спаковати у сваку кесу. Колико ће бити таквих кеса?
У завршном делу часа подсећамо се правила, поступака и критеријума које користимо

приликом израде задатака. Сваки задатак ради други ученик.
Припрема за други писмени задатак
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Наставник
Наставна јединица Други писмени задатак

Наставна средства Листићи са задацима, вежбанка
Исходи  прочита, запише, упореди и представи на бројевној
броја;
 заокругли број и процени грешку заокругљивања.
Наставник надгледа ученике док раде други писмени
задатак.
Ученици на часу решавају задатке у склопу другог
писменог задатка.
2018.
2018.
2018.

У уводном делу часа наставник дели ученицима тестове за други писмени задатак, уз опште
напомене о начину израде.
У централном делу часа ученици раде задатке из теста за други писмени задатак, док
наставник води рачуна о дисциплини и о томе да ученици задатке решавају самостално.
У завршном делу часа наставник обавештава ученике да приводе крају своје радове и води
рачуна о томе да ученици уредно предају свој задатак.
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Прилог
V разред – Други писмени задатак из Математике

I група
1. Допуни табелу као што је започето.
1 1 11 3
2
2 5 2 50
0,5 1,3 0,27
2. Заокружи слово испред поретка у којем су бројеви поређани од најмањег до

највећег.
ПРВА ГРУПА
1 5 13 1 13 5 1 5 13 13 5 1
а) 2; 0,3; 4 ; 10 б) 0,3; 2 ; 10 ; 4 в) 0,3; 2 ; 4 ; 10 г) 10 ; 4 ; 2 ; 0,3
3. Заокругли на две децимале следеће бројеве:

а) 3,846; б) 0,6629; в) 1,78205; г) 2,015.
4. Дати су бројеви: 18, 90 и 111.

а) Растави их просте чиниоце.
б) Одреди највећи заједнички делилац датих бројева.
5. Аутобуси 4 и 12 полазе са исте почетне станице у 7 часова. Аутобус број 4

направи круг за 45 минута, док аутобус број 12 направи круг за тачно 2 сата. У
колико часова ће поново оба аутобуса бити на станици?
V разред – Други писмени задатак из математике
II група
1. Допуни табелу као што је започето.
1 1 13 3
3
2 4 2 25
0,5 2,9 0,73
2. Заокружи слово испред поретка у којем су бројеви поређани од најмањег до

највећег.
1 17 7 1 17 7 1 7 17 17 7 1
а) 3; 0,2; 10 ; 4 б) 0,2; 3 ; 10 ; 4 в) 0,2; 3 ; 4 ; 10 г) 10 ; 4 ; 3 ; 0,2
3. Заокругли на две децимале следеће бројеве:

а) 8,437; б) 0,3318; в) 1,63057; г) 3,125
4. Дти су бројеви: 27, 60 и 129.

а) Растави их просте чиниоце.
б) Одреди највећи заједнички делилац датих бројева.
5. Трамваји 7 и 11 полазе са исте почетне станице у 6 часова. Трамвај број 11

направи круг за 75 минута, док трамвај број 7 направи круг за тачно 2 сата. У
колико часова ће поново оба трамваја бити на станици?
Наставник
Наставна област Угао
Наставна јединица Појам угла

Упознавање са појмом угла, као и са конвексним и
Циљ
неконвексним угловима.
 опише појам угаоне линије и да је обележава на
Исходи одговарајући начин;
 опише појам угла и специјално опруженог угла;
тичу појма угла, трудећи се да ученици буду што више
одговарајуће примере, користи њихову интуицију како би
усвојили одговарајуће појмове.
Кључни појмови Угаона линија, угао
Литература за наставнике 5, уџбеник за пети разред основне школе,
308
2010.
2010.
Појам угла неопходан је за разумевање многих наредних
Корелација садржаја из Геометрије и спада у основни ниво знања.
309
ПРИМЕР: Обележавање
угла многоугла
ПРИМЕР: Угаона линија
и угао 3. ЗАДАТАК: решење
Углови су већ познати ученицима петог разреда. Зато у уводном делу часа обрађујемо
мотивациони задатак (1. задатак) са циљем да истакнемо значај проучавања углова. Такође,
скицирамо на табли бурек у облику круга (или приказујемо одговарајуће слике) и делимо
га на неједнаке делове (кружне исечке), па питамо ученике од чега зависи величина парчета
бурека. Очекујемо да ученици закључе и својим речима искажу зависност величине
кружног исечка од централног угла. Тражимо од ученика да својим примерима искажу
утицај величине угла на неке појаве. Потом обнављамо појмове полуправа, полураван,
многоугаона линија и многоугао, као и конвексне и неконвексне фигуре.
310
Након обнављања датих појмова уводимо појам угаоне линије као уније две
полуправе са заједничком почетном тачком, са посебним истицањем опружене
угаоне линије. Потом обнављамо на колико делова правих дели раван, па питамо
ученике на колико делова (области) угаона линија дели раван. Обнављамо на основу
чега смо одређивали да ли је дата фигура конвексна или не, па тражимо од ученика
да уоче конвексну и неконвексну област на коју дата угаона линија дели раван.
Потом следи питање да ли угаона линија дели раван увек на једну конвексну и једну
неконвексну област или постоји случај када су обе области конвексне. Истичемо
посебан случај опружене угаоне линије. Трудимо се да ученици створе менталну
слику модела угла чији се један крак ротира око темена, док други остаје фиксиран.
У ту сврху можемо користити шестар за демонстрацију. Затим дефинишемо угао:
Угаона линија и једна од области на које је раван подељена том угаоном
линијом образују угао. Полуправе угаоне линије су краци угла, а њихов
УЏБЕНИК
заједнички почетак је теме угла.

За обележавање углова користимо кружни лук, уз напомену да је центар фиксиран и
да је то заједничка тачка полуправих, а да су полупречници произвољни. Како свака
угаона линија одређује два угла, истичемо да је битно истаћи у датом случају на који
се од та два угла мисли и да у ту сврху користимо кружне лукове које смо већ
поменули. Такође, пошто се чешће посматрају конвексни углови, напомињемо да,
када то није посебно истакнуто под „углом одређеним угаоном линијом”,
подразумевамо конвексан угао, док се посматрање неконвексног угла увек посебно
наглашава. Како већ говоримо о кружним луковима, а рекли смо да је центар
кружног лука одређен теменом угла, уводимо и појам централног угла. Пошто у
различитим ситуацијама углови могу бити представљени двема полуправама
(∠𝑝𝑂𝑞), затим теменом и двема тачкама које припадају полуправама са заједничким
почетком (∠𝐴𝑂𝐵) или теменом, једном полуправом и тачком која припада другој
полуправој (∠𝑝𝑂𝐵), цртамо на табли и уводимо одговарајући запис за све случајеве.
Потом ученици на табли решавају 2. и 3. задатак из уџбеника, као и 3. и 5. задатак из
ПРИМЕР: Угаона линија и угао

Дати материјал садржи дефиниције угаоне линије и угла и нацртан угао са
обележеним теменом и крацима. Ученици један од два крака могу произвољно
ротирати око темена. У сваком тренутку (сем у случају опруженог угла) обележене
PDF
су конвексна и неконвексна област које одређује угаона линија.

ПРИМЕР: Обележавање угла многоугла
У ГеоГебра материјалу нацртан је конвексан петоугао са различито обојеним
луковима којима су истакнути унутрашњи углови тог многоугла. Од ученика се
очекује да сваком од унутрашњих углова додели назив тог угла, након чега може да
провери тачност свог одговора.
311
У завршном делу часа још једном понављамо појмове угаона линија, опружена угаона
линија, угао и његови елементи. Од ученика тражимо да нам на конкретним примерима
илуструју дате појмове. Понављамо и на који начин обележавамо неки угао. У циљу
продубљивања усвојених садржаја задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 1, 2, 4, 7. и 9.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна, те на једном делу цртамо
произвољну угаону линију, опружену угаону линију, угао са обележеним елементима, као
и сва три случаја нотације угла у зависности од тога како су обележени његови краци, а на
преосталом делу табле исписујемо решења задатака.
Појам угла

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
312
Наставник
Наставна јединица Појам угла

Утврђивање појма угла, као и конвексних и неконвексних
Циљ углова, упознавање са релацијом једнакости углова и
поступком преношења углова.
 опише појам угаоне линије и да је обележава на
одговарајући начин;
 опише појам угла и специјално опруженог угла;
Исходи
 без коришћења угломера испита да ли су два угла
једнака;
 конструише угао једнак датом углу;
тичу једнакости угла и преношења углова, трудећи се да
адекватна питања и користи одговарајуће примере,
користи њихову интуицију како би усвојили одговарајуће
појмове и процедуре.
Кључни појмови Угаона линија, угао
313
2018.
2018.
Појам угла неопходан је за разумевање многих садржаја из
Геометрије и спада у основни ниво знања. Разумевање
Корелација једнакости (подударности) углова и познавање поступка
преношења углова неопходни су за израду конструктивних
геометријских задатака у даљем математичком образовању.
314

У уводном делу часа обнављамо појмове угаона линија, опружена угаона линија, угао и
његови елементи и на који начин обележавамо неки угао. Анализирамо домаћи задатак и
отклањамо евентуалне нејасноће и проблеме настале током његове израде.
315
Ради продубљивања знања која се тичу појма угла, најпре решавамо 20. задатак из
збирке задатака. Након тога говоримо о једнакости углова. Како, за разлику од дужи,
једнакост углова не можемо увести преко једнакости мере (ученици тек треба да се
упознају са мерењем углова), једнакост угла (заправо подударност) заснована је на
потпуном поклапању тих углова након кретања једног од углова без икаквих
деформација. Затим постављамо питање ученицима како да практично проверимо да
ли су два угла једнака (да то утврдимо без разматрања да ли се поклапају). Закључку
претходи увиђање да, ако се два угла потпуно поклапају, онда им се и елементи
поклапају. Циљ је да ученици, уз нашу помоћ, закључе да ће им се поклопити и
кружни лукови истог полупречника, а самим тим и тетиве које можемо да
упоредимо, јер је реч о дужима. Затим записујемо на табли:
Два конвексна угла једнака су ако су једнаке тетиве одређене луковима истог
полупречника. Посебно, свака два опружена угла су једнака.
Постављамо ученицима и питање да ли у сваком случају када упоређујемо два угла
морамо да меримо тетиве одређене луковима истог полупречника, са циљем да
УЏБЕНИК
дођемо до закључка да то чинимо само када упоређујемо два конвексна, односно два
неконвексна угла. Када је реч о једном конвексном и једном неконвексном углу,
закључујемо да они не могу бити једнаки и да је сваки конвексан угао мањи од
неконвексног угла. Након тога, укратко се подсећамо шта подразумевамо под
преношењем дужи, у жељи да, користећи аналогију, уведемо поступак преношења
углова.
Нека је ∢𝑝𝑇𝑞 конвексан угао и 𝑂𝑥 полуправа. Конструишимо полуправу 𝑂𝑦 такву
да је ∢𝑥𝑂𝑦 = ∢𝑝𝑇𝑞.
1) Конструишемо лук кружнице чији је центар 𝑂, а полупречник је једнак
полупречнику лука ∢𝑝𝑇𝑞.
2) Конструишемо лук кружнице чији је центар тачка пресека полуправе Ox и
претходно конструисаног лука, а полупречник је тетива која одговара луку
∢𝑝𝑇𝑞.
Конструкцију изводимо на табли, при чему инсистирамо да ученици прате опис, а
затим и да је самостално у својим свескама спроведу. Ученици кроз 4. задатак
увежбавају дати поступак. Уводимо адекватну нотацију за углове, односно
упознајемо ученике са словима грчког алфабета. Потом ученици решавају 5. задатак.
PDF

У завршном делу часа још једном понављамо појам угла и његових елемената, на који начин
обележавамо неки угао и којим писмом се служимо за означавање углова. Од ученика
тражимо да нам својим речима опишу поступак преношења углова и како се испитује
једнакост углова, а затим задајемо домаћи задатак.
316
Збирка, задаци: 12, 13, 15, 25. и 27.
Таблу користимо рационално, али се трудимо да буде прегледна, те на једном делу
изводимо конструкцију преношења углова, док на преосталом делу табле ученици (или ми)
решавају задатке.
Појам угла

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
317
Наставник
Наставна јединица Конструктивно сабирање и одузимање углова

Упознавање са поступком сабирања, одузимања и
Циљ
упоређивања углова.
Исходи  конструктивно сабира углове;
тичу конструктивног сабирања углова, трудећи се да
појмове и процедуре.
Кључни појмови Надовезивање углова, сабирање и одузимање углова
Литература за наставнике Издавачка кућа Klett, Београд, 2018.
318
2010.
2010.
Корелација једнакости углова и познавање поступка преношења углова
неопходни су за израду конструктивних геометријских
задатака у даљем математичком образовању.
ПРИМЕР: Сабирање 2. ПРИМЕР: решење

углова углова
319
У уводном делу часа најпре обнављамо шта подразумевамо под надовезивањем дужи, а
затим од ученика тражимо да својим речима опишу поступке сабирања и одузимања дужи.
Обнављамо и критеријум на основу ког упоређујемо дужине различитих дужи. Обрађујемо
мотивациони задатак (1. задатак) са циљем да ученици на практичном примеру обнове
конструктивно сабирање и одузимање дужи.

Да бисмо описали поступак конструктивног сабирања, односно одузимања углова,
најпре морамо дефинисати суседне, односно надовезане углове:
Два угла су суседна или надовезана ако имају заједнички крак и њихове
области немају заједничких тачака.
Дату дефиницију прати илустрација два суседна угла. Потом постављамо ученицима
питање када су две дужи суседне. Очекујемо да одговоре да су суседне када имају
заједничко теме и када немају других заједничких тачака. Очекујемо да ће дати
УЏБЕНИК
закључак код извесног броја ученика интуитивно створити идеју о конструкцији

надовезивања углова на основу аналогије са надовезивањем дужи. Интуицију
ученика користимо за дискусију, па након тога на конкретном примеру описујемо
надовезивање два угла. Наглашавамо да смо надовезивањем два угла практично њих
конструктивно сабрали, те истичемо шта представља збир датих углова. Затим дату
конструкцију спроводимо уз помоћ прибора за геометрију, док ученици пажљиво
прате. Након тога они самостално у својим свескама спроводе дату конструкцију. Да
можемо сабирати и више од два угла – илуструју 1. и 2. пример које обрађујемо.
Након тога ученици решавају 2. задатак. Уколико остане довољно времена,
обрађујемо и 44. задатак из збирке задатака.
ПРИМЕР: Сабирање углова

Поступак конструктивног сабирања (надовезивања) углова показујемо ученицима
пре него што помоћу прибора конструишемо збир два угла. У датом материјалу
PDF
конструктивно сабирање је детаљно описано, корак по корак, и што се тиче

поступака, и што се тиче одговарајућих коментара. Ученици помоћу клизача прелазе
на наредни корак у конструкцији. Дакле, сами одређују брзину којом усвајају
поступак, што је јако захвално због различитих способности ученика. Саветујемо
ученицима да приликом израде домаћег задатка користе овај аплет.

У завршном делу часа дискутујемо о евентуалним нејасноћама, још једном понављамо када
су два угла надовезана и тражимо од ученика да опишу поступак надовезивања углова, а
потом им задајемо домаћи задатак.
320
изводимо конструктивно сабирање углова, док на преосталом делу табле ученици (или ми)
обрађују примере и задатке.
Конструктивно сабирање и одузимање углова

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
321
Наставник
Наставна јединица Конструктивно сабирање и одузимање углова

Утврђивање поступка сабирања углова, упознавање са
Циљ
одузимањем и упоређивањем углова.
 конструктивно сабира углове;
Исходи
 конструктивно упоређује и одузима углове;
тичу конструктивног одузимања и упоређивања углова,
примере, користи њихову интуицију како би усвојили
одговарајуће појмове и процедуре.
Кључни појмови Надовезивање углова, сабирање и одузимање углова
Литература за наставнике Издавачка кућа Klett, Београд, 2018.
322
2010.
2010.
Корелација једнакости углова и познавање поступка преношења углова
неопходни су за израду конструктивних геометријских
задатака у даљем математичком образовању.
ПРИМЕР: Сабирање 2. ПРИМЕР: решење

углова углова
323
У уводном делу часа најпре обнављамо када су два угла суседна и тражимо од ученика
да опишу поступак надовезивања углова. Затим анализирамо домаћи задатак са прошлог
часа и дискутујемо о евентуалним проблемима насталим при њиховој изради, а потом
обнављамо и на који начин упоређујемо дужи по дужина и како их конструктивно
одузимамо.

Након обнављања датих поступака, очекујемо да ученици поново на основу
аналогије са упоређивањем дужи дођу до закључка како се упоређују углови. На час
доносимо два модела угла од картона, тачније два кружна исечка једнаких
полупречника и различитих централних углова. Објашњавамо ученицима, уз
демонстрацију на датим моделима, да, ако се један угао може пренети у област
другог угла тако да им се поклопе темена и по један крак, али не долази до потпуног
УЏБЕНИК
поклапања, онда је угао који смо пренели мањи од другог угла.

Угао 𝒑𝑺𝒒 је мањи од угла 𝒂𝑶𝒃, у ознаци ∢𝒑𝑺𝒒 < ∢𝒂𝑶𝒃, ако постоји полуправа
𝑶𝒙 различита од 𝑶𝒃 и садржана у углу 𝒂𝑶𝒃 таква да је ∢𝒑𝑺𝒒 = ∢𝒂𝑶𝒙.
Истичемо да смо датим конструктивним упоређивањем углова практично
конструисали разлику датих углова. У складу са претходном нотацијом, разлику
представља ∢𝑥𝑂𝑏 = ∢𝑎𝑂𝑏 – ∢𝑝𝑆𝑞. Повезивање конструктивног сабирања и
одузимања углова обрађујемо 3. примером, након чега ученици решавају 3. задатак
из уџбеника, а потом и 37. задатак из збирке задатака.
PDF

У завршном делу часа дискутујемо о евентуалним нејасноћама, још једном понављамо када
су два угла надовезана и тражимо од ученика да опишу поступак надовезивања углова, на
који начин упоређујемо конструктивно углове и како их одузимамо. Затим задајемо домаћи
задатак.
Збирка, задаци: 34, 35, 39, 40. и 42.
324
изводимо конструктивно упоређивање (одузимање) углова, док на преосталом делу
табле ученици (или ми) обрађују примере и задатке.
Конструктивно сабирање и одузимање углова

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
325
Наставник
Наставна јединица Исправка другог писменог задатка
Облици рада Индивидуални, фронтални

Наставна средства Креда (фломастери), табла, листићи са задацима
Исходи
 прочита, запише, упореди и представи на бројевној
броја;
 заокружи број и процени грешку заокруживања.
Наставник обавештава ученике о оствареним резултатима
на другом писменом задатку, упознаје их са начином
Активности наставника бодовања задатака и скалом оцена, истиче најчешће
грешке које су правили приликом израде, одржава
дисциплину на часу.
Ученици уочавају грешке које су правили приликом
Активности ученика израде задатака и поново решавају задатке које нису
успешно решили.
326

Упознајемо ученике са резултатима са другог писменог задатка. Износимо бодовање
задатака и скалу оцењивања.

Анализирамо задатке, делимо таблу на два дела и паралелно изводимо испред табле по два
ученика из сваке групе. За сваки задатак из обе групе бирамо по једног ученика који је тачно
урадио задатак. Изабрани ученик објашњава свој рад и одговара на питања осталих ученика.
Ученици решавају нетачне задатке у вежбанкама, евентуално уз нашу помоћ. Дискутујемо
о разлозима за прављење грешака, као и које грешке су најчешће.

Запажања наставника и давање сугестија како превазићи одређене проблеме.
Исправка другог писменог задатка
327
Наставник
Наставна јединица Врсте углова

Циљ Упознавање са упоредним угловима и са врстама углова.

 класификује конвексне углове и изводи основне
закључке о поретку међу њима;
Исходи
 препозна упоредне углове;
 нацрта прав угао помоћу троугаоног лењира.
тичу упоредних углова и врсте углова, трудећи се да
појмове.
Кључни појмови Упоредни углови, оштар, прав и туп угао
328
2010.
2010.
Познавање врста углова неопходно је за праћење и
Корелација разумевање многих садржаја из Геометрије.
ПРИМЕР: Сабирање
углова
ПРИМЕР: Збир правог

угла и угла α
ПРИМЕР: Упоредни
углови. Оштар, прав и 5. ЗАДАТАК: решење
туп угао
329
У уводном делу часа обрађујемо мотивациони задатак (1. задатак) са циљем да кроз
обнављање конструктивног одузимања углова дођемо до појма упоредних углова.

Након што ученици конструишу дату разлику, на примеру изабраног конвексног
угла и разлике опруженог и датог угла уводимо појам упоредних углова. Записујемо
на табли:
Два угла су упоредна ако су надовезана (суседна) и збир им је опружен угао.
Наравно, ову дефиницију прати цртање углова на табли уз одговарајуће коментаре.
Након тога ученици решавају 2. задатак, уз подсећање на промену разлике
природних бројева у зависности од промене умањиоца. Након тога уводимо
класификацију конвексних углова на оштре, праве и тупе углове – упоређивањем са
УЏБЕНИК
својим упоредним углом. Дату класификацију прате одговарајуће илустрације.

Потом записујемо:
Свака два права угла су једнака.
Оштар угао је мањи од правог угла.
Туп угао је већи од правог угла.
Ученици кроз 3. и 4. задатак утврђују дату класификацију углова. Ученике
упознајемо са начинима обележавања правих углова. Затим уз помоћ троугаоног
лењира описујемо цртање правог угла. Кроз 1. пример ученици уче како да за
произвољан оштар угао нацртају разлику и збир правог угла и тог угла. Потом неко
од ученика на табли решава 6. задатак. Ово је тренутак да се установе евентуални
проблеми у коришћењу геометријског прибора.
Ученици проверавају решења 1–4. и 6. задатка у е-уџбенику.
ПРИМЕР: Упоредни углови. Оштар, прав и туп угао

Дати материјал садржи класификацију углова у зависности од поретка са својим
упоредним углом. Ученици могу ротирати око темена заједнички крак упоредних
углова. У сваком тренутку за оба угла исписано је које су врсте.
ПРИМЕР: Сабирање углова
У ГеоГебри је обрађен 4. задатак, где ученици имају по два избора за свако тврђење
(тачно/нетачно). Оно што је посебно захвално у датом материјалу јесте да се, након
PDF
сваког њиховог избора, појављује илустрација која треба да их увери у тачност тог
тврђења.
ПРИМЕР: Збир правог угла и угла α
Поступак сабирања правог угла и угла α ученици уче у склопу 1. примера. У датом
материјалу конструктивно сабирање је детаљно описано, корак по корак, и што се
тиче поступака, и што се тиче одговарајућих коментара. Ученици помоћу клизача
прелазе на наредни корак у конструкцији. Дакле, сами одређују тренутак када су
спремни на наредни корак, што је јако захвално, јер брзину преласка могу
прилагодити себи.
330
У завршном делу часа још једном понављамо појам упоредних углова и класификацију
углова на оштре, праве и тупе углове. Од ученика тражимо да нам на конкретним
примерима илуструју оштре углове, праве углове и тупе углове. Понављамо и на који начин
обележавамо прав угао и како за произвољан оштар угао цртамо разлику и збир правог угла
и тог угла. У циљу продубљивања усвојених садржаја задајемо ученицима домаћи задатак.
Збирка, задаци: 46, 47, 48. и 49.
упоредне углове, затим илуструјемо оштар, прав и туп угао, цртамо прав угао уз помоћ
троугаоног лењира и разлику и збир правог угла и тог угла, а на преосталом делу табле
исписујемо решења задатака.
Врсте угла

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
331
Наставник
Наставна јединица Врсте углова

Циљ Утврђивање упоредних углова и врста углова.
 класификује конвексне углове и изводи основне
закључке о поретку међу њима;
Исходи
 препозна упоредне углове;
 нацрта прав угао помоћу троугаоног лењира.
рад, како би утврђивали и продубљивали стечена знања.
Кључни појмови Упоредни углови, оштар, прав и туп угао
332
2018.
2018.
2018.
Познавање врста углова неопходно је за праћење и
Корелација разумевање многих садржаја из Геометрије.
ПРИМЕР: Сабирање
углова
ПРИМЕР: Збир правог

угла и угла α
ПРИМЕР: Упоредни
углови. Оштар, прав и 5. ЗАДАТАК: решење
туп угао
333
У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак и обнављамо појам упоредних углова и
класификацију углова у зависности од поретка са себи упоредним углом. Тражимо да на
табли три ученика нацртају: оштар, прав и туп угао. Понављамо и на који начин
обележавамо прав угао и како за произвољан оштар угао цртамо разлику и збир правог угла
и тог угла.

У циљу припреме за класификацију троуглова у односу на врсте углова у троуглу (у
шестом разреду), ученици обрађују 52. задатак из збирке задатака. Потом 54.
задатком утврђујемо особину да, ако је један угао прав, онда је и његов упоредни
УЏБЕНИК
угао прав (при чему је други угао представљен као збир два оштра угла). Повезивање
конструктивног сабирања и одузимања углова са врстама углова постижемо обрадом
55. задатка. Кроз 56. и 57. задатак из збирке задатака припремамо ученике за
усвајање збира углова у троуглу. Упоредне углове утврђујемо уз 59. задатак, а
цртање разлике и збира правог угла и оштрог угла уз 5. задатак из уџбеника.
PDF

У завршном делу часа још једном обнављамо све појмове и поступке који се тичу упоредних
углова, врста углова и цртања правог угла троугаоним лењиром. У циљу продубљивања
усвојених садржаја задајемо ученицима домаћи задатак.
ученици.
Врсте углова
334
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
335
Наставник
Наставна јединица Мерење углова

Циљ Упознавање са поступком мерења углова.
 измери (приближно) величину неког нацртаног
конвексног угла и коректно изрази резултат мерења;
 нацрта, користећи угломер и лењир, угао задате
величине;
Исходи  користи јединице мере за мерење углова у реалним
ситуацијама;
 упоређивање, сабирање и одузимање углова повезује са
упоређивањем, сабирањем и одузимањем мерних
бројева тих углова.
тичу мерења углова, трудећи се да ученици буду што више
усвојили одговарајуће појмове и процедуре.
336
Кључни појмови Пун угао, степен, минут, секунда
2010.
2010.
Мерење углова у потпуности је повезано са општом причом
Корелација о мерењу (дужине, времена...).
ПРИМЕР: Мерење
3. ЗАДАТАК: решење величине угла
337
У уводном делу часа обнављамо јединице за мерење времена и упознајемо ученике са
историјским развојем јединица за мерење времена. Увод у претварање јединица мере у
мање јединице мере постижемо 1. задатком. Поред тога, 2. и 3. задатком припремамо терен
за сабирање и одузимање углова (тј. њихових мерних бројева). Затим разговарамо са
ученицима о мерењу генерално, да је избор јединице мере главна претпоставка сваке врсте
мерења, зашто делимо јединицу мере на мање јединице мере, шта подразумевамо под
мерењем.

Уводимо појам пуног угла – преко ротације полуправе у равни око своје почетне
тачке, док не обиђе пун круг и врати се у почетни положај. Иако пун угао прилично
одудара од представе коју имамо о угловима, уводимо га да бисмо једноставније
формулисали нека тврђења о угловима. Наводимо неколико важних карактеристика
пуног угла:
 Краци пуног угла се поклапају.
 Пун угао чине све тачке одговарајуће равни.
 Кружни лукови који одговарају пуном углу су кружнице.
 Збир два опружена угла је пун угао.
 Збир четири права угла је пун угао.
Потом на табли илуструјемо пун угао, уз коришћење кружног лука, и упоређујемо
га са опруженим углом.
Обнављамо са ученицима која је основна јединица мере за дужину. Као што смо у
УЏБЕНИК
уводном делу часа рекли, још једном напомињемо да је за свако мерење неопходно
изабрати јединицу мере. Како је за мерење дужине за јединицу мере изабрана
утврђена дужина, истичемо да је и за мерење углова утврђен угао који је једнак
тристашездесетом делу пуног угла и додељујемо му назив степен. Записујемо
одговарајући симбол за степен, тј. мера уоченог угла је 1∘ . Упућујемо ученике да
погледају у уџбенику како изгледа угао чија је мера 1∘ . Објашњавамо да се углови
мере тако што одређујемо колико се пута изабрана јединица мере садржи у углу који
желимо да измеримо. Записујемо на табли:
Мера пуног угла је 360°. Мера опруженог угла је 180°. Мера правог угла је 90°.
Упознајемо ученике са угломером као „алатом”, односно прибором за мерење
углова. На конкретном примеру описујемо поступак мерења углова, али истичемо
да угломер користимо и за цртање углова дате мере. Затим од ученика тражимо да
запишу мере углова из 4. задатка. Ученици примену угломера за цртање углова
одређене мере увежбавају кроз 5. задатак, а повезивање мере углова са проблемима
из свакодневице кроз 6. задатак.
ПРИМЕР: Мерење величине угла
PDF
Како би уз помоћ датог угломера измерили тражени угао, након 4. задатка ученици
користе дати материјал. Угломер могу транслирати и ротирати и тако га правилно
338
поставити. Материјал је користан и зато што се притиском на „reset” дугме мења
угао (величина и положај оба крака), па ученици кроз више примера могу
увежбавати правилно постављање и мерење углова, a на крају проверити своје
решење.

У завршном делу часа дискутујемо о евентуалним нејасноћама, још једном понављамо шта
је пун угао, шта представља 𝟏∘ , затим на који начин и уз помоћ ког прибора меримо углове.
Ради увежбавања мерења углова задајемо домаћи задатак.
Збирка, задаци: 66, 67, 68. и 77.
пун угао и упоређујемо га са опруженим углом, док на преосталом делу табле ученици (или
ми) обрађују примере и задатке.
Мерење углова

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
339
Наставник
Наставна јединица Мерење углова

Циљ Упознавање са поступком мерења углова.
 измери (приближно) величину неког нацртаног
конвексног угла и коректно изрази резултат мерења;
 нацрта, користећи угломер и лењир, угао задате
величине;
Исходи
 користи јединице мере за мерење углова у реалним
ситуацијама;
 упоређивање, сабирање и одузимање углова повезује са
тичу мерења углова, трудећи се да ученици буду што више
постављена питања, усвајају дати поступак.
340
2018.
2018.
Мерење углова у потпуности је повезано са општом причом
Корелација о мерењу (дужине, времена...).
341
решења
ПРИМЕР 1: решење

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак и дискутујемо о евентуалним
потешкоћама при раду, још једном понављамо шта је пун угао, шта представља 1∘ , на који
начин и уз помоћ ког прибора меримо углове. Потом обнављамо запис природних бројева,
тј. декадни позициони систем. На конкретном примеру од ученика тражимо да нам кажу
шта представља која од цифара у запису броја (рецимо за број 1054).

Уводимо јединице мере за угао које су мање од степена – угаони минут и угаону
секунду. Записујемо на табли:
Угаони минут, или само минут, јесте шездесети део степена.
Угаона секунда, или само секунда, јесте шездесети део минута.
Уводимо и одговарајуће ознаке за угаони минут и угаону секунду. Записујемо на
табли:
УЏБЕНИК
𝟏° = 𝟔𝟎’, 𝟏’ = 𝟔𝟎’’, 𝟏° = 𝟑 𝟔𝟎𝟎’’.

Трудимо се да истакнемо да записујемо (приближне) мере углова, односно да их
изражавамо у облику тзв. вишеименованог броја 𝑎∘ 𝑏 ′ 𝑐 ′′ , при чему су 𝑎, 𝑏 и 𝑐
природни бројеви и важи да је 0 < 𝑎, 0 < 𝑏 < 60, 0 < 𝑐 < 60. Затим у оквиру 1.
примера преводимо број представљен угаоним минутима у вишеименован број.
Потом ученици обрађују 7. задатак из уџбеника како би увежбавали упоређивање
мера углова. Увежбавање превођења мера углова из вишеименованог броја у мање
јединице мере или обратно постижемо израдом 69, 70. и 82. задатка.
PDF
ПРИМЕР: Упореди углове
342
Након 7. задатка ученици користе дати материјал. Од ученика се очекује да мере
углова записане у различитом облику преведу у исти запис, упореде њихове мерне
бројеве и поставе одговарајуће знаке поретка између величина углова.

У завршном делу часа дискутујемо о евентуалним нејасноћама, још једном понављамо које
јединице мере за угао су мање од степена, као и колики део степена је минут, а колики део
минута једна секунда. Ради увежбавања мерења углова задајемо домаћи задатак.
исписујемо поделу већих мерних јединица угла на мање, док на преосталом делу табле
ученици (или ми) обрађују примере и задатке.
Мерење углова

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
343
Наставник
Наставна јединица Сабирање и одузимање углова
Облици рада Рад у паровима, фронтални

Наставна средства Наставни листићи, Уџбеник, табла, креда (фломастери)
Циљ Упознавање са поступком сабирања и одузимања углова.
Исходи  упоређивање, сабирање и одузимање углова повезује са
Наставник препушта ученицима да што самосталније,
решавајући одговарајуће задатке, закључе како се сабирају
и одузимају углови представљени вишеименованим
бројевима, трудећи се да ученици буду што више
укључени у рад, поставља им адекватна питања и задатке,
помаже у одговарајућој мери.
Активности ученика раду, решавају задатке у паровима из наставног листића,
дају промишљене одговоре на постављена питања.
– компетенцију за рад са подацима и садржајима;
– дигиталну компетенцију;
– сарадњу.
344
2018.
2018.
Сабирање је у корелацији са сабирањем природних бројева,
Корелација које су ученици већ усвојили, и са сабирањем децималних
бројева, које ће тек учити.
345
решења

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак, а затим обнављамо које су јединице мере
за угао мање од степена, као и колики део степена је минут и колики део минута је једна
секунда.

Како је током учења математике јако битно да ученици развијају логичко мишљење и да
успостављају извесне аналогије (у овом случају са сабирањем и одузимањем природних
бројева), на данашњем часу ће, радом у пару, покушати сами да дођу до поступака за
сабирање и одузимање мере два угла. У ту сврху решаваће задатке из наставног листића, у
којима су мере углова дате као вишеимени бројеви, тј. у облику 𝒂∘ 𝒃′ 𝒄′′ , при чему су 𝒂, 𝒃 и 𝒄
природни бројеви такви да је 𝟎 < 𝒂, 𝟎 < 𝒃 < 𝟔𝟎, 𝟎 < 𝒄 < 𝟔𝟎.
Након што ученици реше задатке из наставног листића, истичемо да у случају

сабирања, када су мере углова изражене вишеименованим бројевима, најпре
одвојено сабирамо бројеве којима је изражен број степени, бројеве којима су
изражени минути и бројеве којима су изражене секунде, а затим добијени резултат
УЏБЕНИК
представљамо у поменутом, стандардном облику. Када је реч о одузимању, најпре

треба проверити да ли је потребно трансформисати вишеименовани број који је
умањеник да бисмо могли да обавимо тражено одузимање. Ученици решавањем 10,
12. и 14. задатка самостално увежбавају поступак сабирања и одузимања мера
углова.
346
ПРИМЕР: Збир углова
PDF
У датом материјалу од ученика се очекује да израчунају збир углова представљених

вишеименованим бројевима. Корисна ствар за увежбавање поступка сабирања је то
што, након што реши један пример, ученик прелази на следећи.

У завршном делу часа отклањамо евентуалне нејасноће и задајемо ученицима домаћи
задатак.
Уџбеник, ПРИМЕР: Збир углова, задаци: 13, 15, 16. и 17.
ученици.
Сабирање и одузимање углова

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
347
Прилог – Наставни лист
Сабирање и одузимање углова
348
Наставник
Наставна јединица Угао између две праве

Упознавање са унакрсним угловима, угловима између две
Циљ
праве и нормалним правама.
 примењује једнакост унакрсних углова у једноставнијим
задацима;
Исходи  одреди (измери) угао између две праве које се секу;
 опише када су две праве нормалне и то правилно обележава;
 помоћу троугаоног лењира нацрта две нормалне праве, као и
да нацрта нормалу на праву из дате тачке;
тичу унакрсних углова, углова између две праве и
нормалних правих, трудећи се да ученици буду што више
Унакрсни углови, угао између правих које се секу, нормалне
(ортогоналне) праве, растојање тачке од праве, сечица, тангента
349
2010.
2010.
Дата наставна јединица у корелацији је са конструкцијама
Корелација геометријских објеката, што ученици обрађују у шестом
разреду.
ПРИМЕР: Унакрсни и
упоредни углови
ПРИМЕР: Одреди
величине углова 3. ЗАДАТАК: решење
350
ПРИМЕР
4–7. ЗАДАТАК: решењa
ПРИМЕР

Једнакост унакрсних углова представља једно од основних тврђења геометрије које се
веома често примењује. До овог тврђења ученици могу доћи самостално, решавајући
неколико једноставних задатака. У уводном делу часа наводимо један такав задатак.
Задатак: Одреди величине непознатих углова на наредним сликама. Шта уочаваш?
При решавању задатка помажемо ученицима да закључе да су парови углова упоредни, те

обнављамо да је мера опруженог угла 𝟏𝟖𝟎°. Потом на основу примера из уџбеника са
централном симетријом и једнакошћу централних углова над једнаким тетивама утврђујемо
дато тврђење.
351
Уз одговарајуће цртање правих које се секу, преко несуседних углова, уводимо појам
унакрсних углова и записујемо на табли:
Унакрсни углови су једнаки.
Приликом цртања лукова који одређују дате унакрсне углове користимо креде
(фломастере) различитих боја. Одређивање мера унакрсних углова ученици обрађују
у 1. задатку од 1) до 3). На основу 1. примера повезујемо мере унакрсних углова са
врстом углова, односно очекујемо да ученици примете да, ако је један угао под којим
се секу две праве оштар, тада је други угао (упоредни угао) туп. Потом обрађујемо
УЏБЕНИК
2. задатак. Даље, уводимо однос нормалности/ортогоналности међу правама:

Ако две праве 𝒑 и 𝒒 које се секу образују праве углове, кажемо да се те две праве
секу под правим углом, односно да су нормалне, и пишемо 𝒑 ⏊ 𝒒. За две праве
које се секу под правим углом кажемо и да су управне или ортогоналне.
Ученици су већ закључили (решавањем 1. примера и 2. задатка) да, ако две праве
које се секу нису нормалне, онда оне образују један пар оштрих унакрсних углова и
један пар тупих унакрсних углова, па то још једном напомињемо. Истичемо да под
углом између ових правих подразумевамо величину оштрих унакрсних углова.
Потом ученици решавају 3. задатак. Даље, уводимо појам нормале из тачке на дату
праву и цртамо је троугаоним лењиром.
ПРИМЕР: Унакрсни и упоредни углови
Пре него што уведемо тврђење да су унакрсни углови једнаки, ученицима
показујемо дати материјал и можемо га користити уместо цртања унакрсних углова
на табли. Слику прате одговарајући коментари, а могуће је ротирати обе праве око
PDF
пресечне тачке и тиме мењати угао под којим се праве секу.

ПРИМЕР: Одреди величине углова
Задатак обрађујемо након тврђења да су унакрсни углови једнаки. Потребно је
одредити углове под којима се праве секу. Ученици могу проверити решење, а
решење у материјалу испраћено је одговарајућим коментарима.

У завршном делу часа дискутујемо о евентуалним нејасноћама, још једном понављамо које
углове називамо унакрсним, као и у ком односу су њихове мере. Понављамо појам
нормалних правих и тражимо од ученика да нам на конкретним примерима из свакодневног
живота илуструју унакрсне углове и нормалне праве. Ради увежбавања и утврђивања
садржаја задајемо домаћи задатак.
Уџбеник, задаци: 1. од 4) до 6), 4.
Збирка, задаци: 118, 119, 120, 125. и 126.
352
унакрсне углове, нормалне праве, као и нормалу на праву из тачке која не припада датој
правој, а на преосталом делу табле ученици (или ми) обрађују примере и задатке.
Угао између две праве

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
353
Наставник
Наставна јединица Угао између две праве

Утврђивање унакрсних углова, углова између две праве и
нормалних правих, упознавање са одређивањем растојања
Циљ
између тачке и праве, као и између две паралелне праве,
цртање тангенте на кружницу.
 примењује једнакост унакрсних углова у једноставнијим
задацима;
 одреди (измери) угао између две праве које се секу;
 опише када су две праве нормалне и то правилно обележава;
Исходи  помоћу троугаоног лењира нацрта две нормалне праве, као и
нормалу на праву из дате тачке;
 измери растојање између тачке и праве;
 опише у каквим узајамним положајима могу бити права и
кружница;
 нацрта тангенту на кружницу у датој тачки;
тичу одређивања растојања између тачке и праве, као и
између две паралелне праве, и цртања тангенте на
Активности наставника кружницу, трудећи се да ученици буду што више
усвојили одговарајуће појмове и поступке.
раду, решавају задатке, дају промишљене одговоре на
354
Унакрсни углови, угао између правих које се секу, нормалне
(ортогоналне) праве, растојање тачке од праве, сечица, тангента
2018.
2018.
Дата наставна јединица у корелацији је са конструкцијама
Корелација геометријских објеката које ученици обрађују у шестом
разреду.
355
ПРИМЕР: Растојање
између тачке 𝐴 и праве
𝑝

ПРИМЕР: Конструиши
тангенте на кружницу у
крајњим тачкама тетиве

У уводном делу часа анализирамо домаћи задатак са прошлог часа и дискутујемо о
евентуалним проблемима насталим при изради. Обнављамо шта су унакрсни углови, као и
да су свака два унакрсна угла једнака. Обнављамо и појмове нормална права, тангента,
сечица и тетива. Такође, обнављамо и да кроз тачку ван праве пролази јединствена права
паралелна са датом правом са циљем да ученици самостално дођу до теореме о
јединствености нормале.
356
За сваку праву 𝒑 и тачку 𝑨 постоји само једна права која садржи 𝑨 и нормална
је на 𝒑 (било да тачка 𝑨 припада или не припада правој 𝒑).
Након дате теореме упознајемо ученике са тиме шта се подразумева под растојањем
тачке од праве (у смислу да је дужина дужи чија су темена дата тачка и њој најближа
тачка дате праве). Постављамо питање ученицима да на основу растојања тачке од
праве закључе шта представља растојање између две паралелне праве. Ученици
потом обрађују 5. и 6. задатак из уџбеника, уз напомену да приликом израде задатка
користе и обичан, и троугаони лењир. Затим, на табли радимо 7. задатак, уз истицање
оба решења датог задатка. Користимо прилику да посаветујемо ученике да приликом
решавања задатака не буду брзоплети и да пре самог приступања изради задатка увек
размишљају о броју могућих решења. Растојање тачке од праве повезујемо са
УЏБЕНИК
односом праве и кружнице (2. пример) и притом разликујемо три случаја: када
постоје две тачке пресека праве и кружнице, затим када постоји једна тачка, као и
када не постоји заједничка тачка праве и кружнице. Све ове случајеве прате
конструкције и одговарајућа нотација. Потом записујемо:
Однос између праве и кружнице зависи од растојања центра кружнице од те
праве.
 Ако је растојање између центра и праве мање од полупречника, онда је
та права сечица кружнице.
 Ако је растојање између центра и праве веће од полупречника, онда
права и кружница немају заједничких тачака.
 Ако је растојање између центра и праве једнако полупречнику, онда је
та права тангента кружнице.
Тангента кружнице нормална је на полупречник одређен тачком додира.
Повезивање ове особине тангенте са цртањем нормалних правих постижемо 8. и 9.
задатком.
ПРИМЕР: Растојање између тачке 𝑨 и праве 𝒑
Дати материјал илуструје растојање тачке од праве. Ученици могу померати тачку,
као и праву у равни. Тада је аутоматски исцртана дуж која представља растојање.
Ученици могу транслирати и тачку на правој како би поредили дужину дужи коју
одређују та тачка и дата тачка ван праве и дужину дужи која је нормална на праву и
PDF
садржи дату тачку ван праве. Циљ је да се ученици увере да је растојање тачке од
праве најмање од свих дужи којима је једно теме на правој, а друго је дата тачка.
ПРИМЕР: Конструиши тангенте на кружницу у крајњим тачкама тетиве
У датом материјалу корак по корак изведен је поступак конструкције две тангенте у
крајњим тачкама тетиве одређене дужине. Ученици могу прелазити на наредни
корак у конструкцији помоћу клизача и самим тим прилагодити себи брзину дате
357
У завршном делу часа дискутујемо о евентуалним нејасноћама, још једном понављамо
поступак за одређивање растојања између тачке и праве, као и између две паралелне праве,
и како се црта тангента на кружницу у некој њеној тачки. У циљу увежбавања датих
поступака и продубљивања знања задајемо домаћи задатак.

Збирка, задаци: 121, 122, 123, 135. и 137.
тачку и праву ван ње, чије растојање одређујемо, две паралелне праве, илустрације за однос
праве и кружнице, као и поступак цртања тангенте на кружницу у тачки која припада датој
кружници, а на преосталом делу табле ученици (или ми) обрађују примере и задатке.
Угао између две праве

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
358

Matematika 5 Pripreme I Polugodiste

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 5 Pripreme I Polugodiste

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 1.

Наставна јединица Природни бројеви и основне рачунске операције

Врста (тип) часа Утврђивање

Облици рада Фронтални

Наставне методе Дијалошка, илустративна

ПРИКАЗ МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ САДРЖАЈА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (30 минута)

Разумевање редоследа рачунских операција код сложенијих израза јако је битно, па

ученицима већ добро познати, могу бити незанимљиви, настављамо са 4. задатком,

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

Природни бројеви и основне рачунске операције

Начин праћења ученичких постигнућа

Наставна јединица Једначине

Врста (тип) часа Утврђивање

Облици рада Фронтални

Наставне методе Дијалошка, илустративна

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута)

Решавање једначина уме бити прилично компликовано, а поред потешкоћа у

и непознати чинилац у једначинама са сабирањем и једначинама са множењем,

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Наставна јединица Неједначине и основне особине поретка

Врста (тип) часа Утврђивање

Облици рада Фронтални

Наставне методе Дијалошка, илустративна

 Б. Поповић, М. Станић, С. Милојевић, Н. Вуловић,

ПРИКАЗ МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ САДРЖАЈА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута)

𝒂+𝟑 𝟑·𝒂 𝒂−𝟑 𝒂∶𝟑

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (30 минута)

Ако се умањеник повећа за n, разлика се повећа за n;

Ако се умањилац повећа за n, разлика се смањи за n;

Ако се један чинилац повећа n пута, производ се повећа n пута;

Ако се један чинилац смањи n пута, производ се смањи n пута;

Ако се дељеник повећа n пута, количник се повећа n пута;

Ако се делилац повећа n пута, количник се смањи n пута;

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

Неједначине у скупу природних бројева

Начин праћења ученичких постигнућа

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Наставна јединица Иницијални тест

Врста (тип) часа Час провере

Облици рада Индивидуални

Наставне методе Самостални рад ученика

 Н. Икодиновић, С. Димитријевић, Математика 5,

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (30 минута)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Прилог – Иницијални тест

V разред – Иницијални тест из математике

V разред – Иницијални тест из математике

Наставна јединица Појам скупа

Врста (тип) часа Обрада

Облици рада Фронтални

Наставне методе Дијалошка, илустративна

ПРИКАЗ МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ САДРЖАЈА

1. ЗАДАТАК: решење 2. ЗАДАТАК: решење

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (35 минута)

ако имају исте елементе.