Matematika 8 Dnevne Pripreme - Celina 03 - LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE - Cas 36-53

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 36
Предмет: Математика Школа и разред: 8.

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Линеарне једначине и неједначине са једном непознатом
тема/област:
Наставна јединица: Линеарне једначине са једном непознатом. Линеаран израз
Тип часа: oбрада
Упознавање ученика са појмом линеарне једначине,
Циљ часа:
еквивалентних полинома и са појмом линеарног израза.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи
 испита да ли су два полинома еквивалентна;
на крају часа:
 испита да ли је израз линеаран.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, илустративна
Наставна средства: Уџбеник, Збирка, дигитални уџбеник, табла, креда (фломастери)
Облици рада: фронтални
Ученик развија компетенције за:
Међупредметне
 целоживотно учење;
компетенције:
 комуникацију.
Међупредметно Линеарне једначине са једном непознатом користе се за решавање
повезивање: великог броја конкретних задатака и проблема из физике и хемије.
Кључни појмови: једначине и неједначине
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране активности
наставника: ученика:
Уводни део часа (15 минута)
Обнавља са ученицима особине рачунских операција са
реалним бројевима. С тим циљем, наставник дели
ученицима табелу по узору на табелу представљену на 60.
страни Уџбеника и обавештава их да у својим свескама ‒ Прати упутства
оставе довољно простора да залепе дату табелу (прилог 1). наставника;
Задаје ученицима да реше 1, 2. и 3. задатак из Уџбеника како ‒ решава 1, 2. и 3.
би утврдили својства рачунских операција у скупу реалних задатак из Уџбеника
бројева, затим разлику квадрата и квадрат бинома, степен уз помоћ наставника.
полинома и решавање једноставних линеарних једначина (у
скупу природних бројева).
Главни део часа (25 минута)

Објашњава ученицима да када се у полиному A јавља само ‒ Прати упутства
једна променљива, нпр. променљива x , онда се дати израз наставника;
записује A( x ). ‒ учествује у
Најпре обрадом 1. примера, на конкретном примеру упознаје дискусији;
ученике са еквивалентним полиномима, а затим уопштава: ‒ даје промишљене
Полиноми A(x ) и B( x) су еквивалентни ако за сваки одговоре на
реалан број x важи A(x )=B(x) . постављена питања;
Пита ученике како од датог полинома добијамо њему ‒ анализира и
еквивалентан полином. После краће дискусије закључује да закључује;
ако применимо неко од правила за рачунање са полиномима, ‒ поставља питања;
добијамо полином еквивалентан почетном полиному. ‒ решава примере (1. и
Задаје ученицима да реше 4. задатак из Уџбеника. 2. пример из
Упознаје их са појмом линеарног израза: За израз кажемо Уџбеника) и задатке
да је линеаран ако је еквивалентан полиному ax +b , где је (4. и 5. задатак из
Уџбеника) уз помоћ
a ≠ 0. наставника.
Обнавља са ученицима шта подразумевамо под сређеним
обликом полинома, па их обрадом 2. примера упућује у то да
је, приликом испитивања да ли је израз линеаран, неопходно
представити дати израз у сређеном облику.
Потом им задаје да реше 5. задатак из Уџбеника.
Упућује ученике на занимљивост у дигиталном

уџбенику – кратак документарни филм „Књига о свођењу
или двоструком одузимању” (лекција 3.1 Линеарне
једначине са једном непознатом, слајд 1).
Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

уџбенику (лекција 3.1 Линеарне једначине са једном
непознатом, слајд 2).
Завршни део часа (5 минута)

Понавља са ученицима појам израза, еквивалентних ‒ Одговара на питања
полинома и појам линеарног израза, као и поступак наставника.
којим испитујемо да ли је дати израз линеаран. Потом им
задаје домаћи задатак (1, 5. и 10. задатак из Збирке
задатака).
Изглед табле
Линеарне једначине са једном непознатом. Линеаран израз
Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

остварености исхода: одговарања на постављена питања;
‒ анализирање успешности ученика у решавању
примера и задатака.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам
планирао/планирала
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих
променио/променила?
ПРИЛОГ
Наставна јединица: Еквивалентне једначине и правила за решавање једначина
Тип часа: обрада
Упознавање ученика са појмом линеарне једначине,
Циљ часа:
еквивалентних полинома и линеарног израза.
Очекивани исходи  испита да ли су две једначине еквивалентне;
на крају часа:  приликом решавања једноставнијих линеарних једначина
примени одговарајућа правила.
ТОК ЧАСА
Анализира израду домаћег задатка и отклања евентуалне
нејасноће код ученика. Обнавља са ученицима шта ‒ Одговара на питања
подразумевамо под решењем једначине и под решавањем наставника.
једначине.
Наставник обрађује 3. пример и том приликом подсећа ‒ Прати упутства
ученике да су до сада много пута решавали једначине наставника;
позивајући се на особине рачунских операција. Уједно, на ‒ учествује у
конкретном примеру илуструје појам еквивалентних дискусији;
једначина. ‒ даје промишљене
одговоре на
Потом диктира ученицима: постављена питања;
Две једначине су еквивалентне ако је свако решење једне ‒ анализира и
од њих уједно и решење друге, или ако обе једначине закључује;
немају решења. ‒ поставља питања;
‒ решава пример (3.
Упућује ученике у то да се поступак решавања једначине пример из Уџбеника)
своди на примену правила која проистичу из својстава и задатке (7. задатак
реалних бројева и рачунских операција и да на тај начин од из Уџбеника и 12.
дате једначине добијамо њој еквивалентну једначину која је задатак из Збирке
једноставнијег облика. Наглашава да је циљ да се тако, задатака) уз помоћ
понављајући поступак коначан број пута, дође до једначине наставника.
најједноставнијег облика x=r , r ∈ R из које се директно
може одредити решење.
Упознаје ученике у то да се под правилом замене
подразумева да се израз који се појављује у једначини може
заменити њему еквивалентним изразом и да се на тај начин
једначина трансформише у еквивалентну једначину.
Наставник упознаје ученике и са правилом о додавању
(истог израза на обе стране једначине) и истиче да се
додавањем истог израза на обе стране једначине добија
једначина која је такође еквивалентна полазној.
На крају упућује ученике и у правило о множењу (истим
бројем, различитим од нуле, обе стране једначине) и да се
под тиме подразумева да се множењем обе стране једначине
истим бројем (различитим од нуле) добија једначина која је
еквивалентна полазној.
Наставник дискутује са ученицима о томе да заменом места
страна једначине добијамо једначину која је еквивалентна
полазној, затим да се одузимање (истог израза на обе стране
једначине) своди на одговарајуће сабирање, као и да се
дељење бројем различитим од нуле своди на множење
његовом реципрочном вредношћу.
Говори ученицима да у своје свеске препишу табеле (три
табеле) дате на 63. страни Уџбеника.
Потом, заједно са ученицима, решава 7. задатак из
Уџбеника, а уколико остане довољно времена, и 12. задатак
из Збирке задатака.


Понавља са ученицима када су две једначине ‒ Одговара на питања
еквивалентне и задаје им да реше петоминутни тест како наставника.
би стекао увид у степен разумевања ученика о
еквивалентним једначинама.
Еквивалентне једначине и правила за решавање једначина
‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и
одговарања на постављена питања;
Начини провере ‒ анализирање успешности ученика у решавању
остварености исхода: примера и задатака;
задатка из петоминутног теста.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
ПРИЛОГ
Петоминутни тест
1. Повежи стрелицама парове еквивалентних једначина.
12 x−5=7 (I) (а) 2 x=– 10

−2 ∙( x+ 1)=8 (II) (б) x = 1
2 2
(x +3) −x =3 (III) (в) 6 ∙(x +1)=0

Наставна
Наставна јединица: Исправка првог писменог задатка
Тип часа: систематизација
Циљ часа: Вредновање степена усвојених наставних садржаја.
 примени Талесову теорему у геометријским задацима и
реалном контексту;
 примени сличност троуглова у геометријским задацима и
реалном контексту;
 анализира односе тачака, правих и равни у простору и
запише те односе математичким писмом;
 представља цртежом односе геометријских објеката у равни и
простору и користи их приликом решавања задатака;
 уочи правоугли троугао у простору и примени Питагорину
теорему у геометријским задацима и реалном контексту.
Наставне методе: дијалошка
Наставна средства: креда (фломастери), табла, листићи са задацима

Облици рада: индивидуални, фронтални
Међупредметне  целоживотно учење;
компетенције:  комуникацију.
Међупредметно
повезивање:
Кључни појмови:
ТОК ЧАСА
Упознаје ученике са резултатима на провери знања путем
првог писменог задатка. Објашњава начин бодовања
задатака и скалу оцењивања.

‒ Прати упутства
наставника;
‒ анализира и
закључује;
‒ прозвани ученици на
Анализира са ученицима задатке, дели таблу на два дела и табли исписују
паралелно изводи испред ње по два ученика (из сваке решења задатака са
групе по једног). За сваки задатак из обе групе бира по првог писменог
једног ученика који је тачно урадио задатак. задатка, објашњавају
свој рад и одговарају
на питања осталих
ученика док они
решавају задатке у
својим свескама;
‒ поставља питања.
Износи своја запажања и даје сугестије како превазићи
одређене проблеме.
Исправка првог писменог задатка
Начини провере ‒ анализирање резултата ученика са првог писменог

остварености исхода: задатка.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
Напомена: Предлажемо да сваки задатак буде бодован са по 20 поена.

Предлог оцена у зависности од броја поена који су ученици освојили:
0–29 поена – 1; 30–49 поена – 2; 50–69 поена – 3; 70–84 поена – 4; 85–100 – 5.

Наставна јединица: Решавање линеарних једначина са једном непознатом
Упознавање ученика са поступком решавања линеарних једначина
Циљ часа:
са једном непознатом.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  реши линеарну једначину са једном непознатом.
ТОК ЧАСА
Понавља са ученицима правило замене, правило о додавању
и правило о множењу, која се заснивају на својствима
реалних бројева из којих произлазе и одговарајућа својства ‒ Одговара на питања
полинома, а која користимо приликом решавања линеарних наставника.
једначина.

Упознаје ученике са појмом линеарне једначине са једном ‒ Прати упутства
непознатом: наставника;
Једначина са једном непознатом x је линеарна ако је ‒ учествује у
еквивалентна једначини облика ax +b=0 , где a , b ∈ R . дискусији;
‒ даје промишљене
На конкретном примеру (4. пример) наставник илуструје сва одговоре на
три правила са којима су се ученици упознали, а помоћу постављена питања;
којих од дате једначине добијамо њој еквивалентну ‒ анализира и
једначину која је једноставнијег облика. Дати пример закључује;
наставник детаљно решава и истиче сва поменута правила у ‒ поставља питања;
тренутку када их примени, као и да је пожељно увек ‒ решава примере (4, 5,
проверити добијено решење једначине. 6. и 7. пример из
Уџбеника) и задатке
Поступак који је илустровао на конкретном примеру затим (8, 9. и 10. задатак из
уопштава и записује на табли: Уџбеника) уз помоћ
Линеарна једначина ax +b=0 , када је a ≠ 0, има наставника.
b
јединствено решење, број – .
a
Потом наставник обрађује 5. пример и заједно са ученицима

решава 8. задатак из Уџбеника.
Дискутује са ученицима о томе да ли им је лакше да
решавају линеарну једначину која садржи разломке или
линеарну једначину у којој се јављају целобројне вредности.
Након дискусије, објашњава ученицима, обрадом 6.
примера, да уколико се у једначини појављају разломци,
можемо помножити обе стране једначине заједничким
садржаоцем именилаца тих разломака и тако добити
једначину еквивалентну полазној, а која не садржи разломке.
Након обраде 7. примера, наставник закључује да уколико се
у једначини непозната јавља са обе стране једнакости, прво
једначину трансформишемо, применом правила о додавању,
тако да се непозната јавља само са једне стране једнакости.
На крају наставник задаје ученицима да реше и 9. и 10.
задатак из Уџбеника. Задаци који не буду решени на часу
остају за домаћи задатак.
Упућује ученике на пример поступка решавања

једначине у дигиталном уџбенику (лекција 3.1 Линеарне
једначине са једном непознатом, слајд 4).

Понавља са ученицима појам линеарне једначине са једном ‒ Одговара на питања
непознатом, као и како гласи опште решење линеарне наставника.
једначине ax +b=0, када је a ≠ 0. Задаје ученицима домаћи
задатак (13, 14. и 19. задатак из Збирке задатака).
Решавање линеарних једначина са једном непознатом

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Решавање линеарних једначина са једном непознатом
Тип часа: утврђивање
Утврђивање знања ученика о решавању линеарних једначина са
Циљ часа:
једном непознатом.
Наставна средства: Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери)
ТОК ЧАСА
нејасноће код ученика. Обнавља са ученицима појам ‒ Одговара на питања
линеарне једначине са једном непознатом и како гласи наставника.
опште решење линеарне једначине ax +b=0 , када је a ≠ 0.
Обрадом 8. примера упознаје ученике са једначинама облика ‒ Прати упутства
0 · x=b, где је b ≠ 0. Након краће дискусије, са ученицима наставника;
закључује да дата једначина нема решење. ‒ учествује у
дискусији;
Затим записује на табли: ‒ даје промишљене
Ако је b ≠ 0, једначина 0 · x=b нема решење. одговоре на
постављена питања;
Дати случај ученици утврђују израдом 11. задатка из ‒ анализира и
Уџбеника. закључује;
Слично као и у претходном примеру, обрадом 9. примера ‒ поставља питања;
наставник упознаје ученике са једначином облика ‒ решава примере (8. и
0 · x=0.Потом са ученицима покреће дискусију о томе који 9. пример из
све бројеви припадају скупу решења дате једначине, па Уџбеника) и задатке
закључује: (11. и 12. задатак из
Сваки реалан број је решење једначине 0 · x=0. Уџбеника и 22. и 25.
из Збирке задатака)
Истиче да ако је сваки реалан број решење једначине, уз помоћ наставника.
кажемо да је та једначина неодрећена, а да дату једнакост
називамо идентитетом.
Задаје ученицима да реше 12. задатак из Уџбеника, а потом
да препишу шематски приказ дат на врху 67. стране
Уџбеника, који указује на природу решења линеарне
једначине ax +b=0, у зависности од вредности
коефицијената a и b .
На крају задаје ученицима да реше 22. и 25. задатак из
Збирке задатака како би утврдили поступак решавања
линеарних једначина са једном непознатом.

Понавља са ученицима појам линеарне једначине са једном ‒ Одговара на питања
непознатом, како гласи опште решење линеарне једначине наставника.
ax +b=0 , када је a ≠ 0 ,а како гласе решења линеарних
једначина облика 0 · x=b, b ≠ 0и 0 · x=0.
Решавање линеарних једначина са једном непознатом
Начини провере одговарања на постављена питања;
остварености исхода: ‒ анализирање успешности ученика у решавању
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Решавање сложенијих линеарних једначина са једном непознатом
Циљ часа: једном непознатом и упознавање ученика са поступцима
решавања сложенијих линеарних једначина.
Наставне методе: дијалошка, монолошка
ТОК ЧАСА
Анализира израду домаћег задатка, отклања евентуалне
нејасноће код ученика. Понавља са ученицима правило
замене, правило о додавању и правило о множењу, која се
заснивају на својствима реалних бројева из којих произлазе
и одговарајућа својства полинома, а која користимо ‒ Одговара на питања
приликом решавања линеарних једначина. Обнавља и појам наставника.
линеарне једначине са једном непознатом, како гласи опште
решење линеарне једначине ax +b=0 , када је a ≠ 0 ,а како
гласе решења линеарних једначина облика 0 · x=b, b ≠ 0и
0 · x=0.
Обрадом 10. и 11. примера из Уџбеника наставник детаљно ‒ Прати упутства
објашњава могуће начине решавања једначина у којима се наставника;
јављају заграде, уз поређење ефикасности та два поступка. ‒ учествује у
На основу решеног примера, наставник закључује да када се дискусији;
у једначини непозната x налази у оквиру израза унутар ‒ даје промишљене
заграда, тада имамо две стратегије за решавање такве одговоре на
једначине: постављена питања;
 или се ослободимо заграда тако што извршимо назначене ‒ анализира и
операције, закључује;
 или прво сматрамо да је непозната величина читав израз ‒ поставља питања;
који се налази у загради и одређујемо чему је он једнак, а ‒ решава примере (10,
затим одређујемо непознату. 11. и 12. пример из
Том приликом наставник наглашава да се друга стратегија, (14. и 15. задатак из
односно начин решавање линеарне једначине може Уџбеника и 28.
користити само када се непозната јавља искључиво у оквиру задатак из Збирке
израза у загради и никако ван њега. задатака) уз помоћ
Истиче да у сваком конкретном случају ученици одлучују на наставника.
који начин ће проблем решити и да је скуп решења исти,
односно да не зависи од начина рада.
Задаје ученицима да реше 14. задатак из Уџбеника.

Дискутује са њима на који начин (којом од две описане
стратегије) могу решити два задатка и закључује са
ученицима да се први начин може искористити за решавање
оба задатка, док се други начин може користити само
приликом решавања другог задатка.
Потом наставник на табли записује једначину чији је

поступак решавања изложен у 12. примеру и покреће са
ученицима дискусију о томе како би решили дати задатак.
Очекује се да ће ученици препознати потребу да се обе
стране једначине у којој се појављају разломци помноже
заједничким садржаоцем свих именилаца тих разломака.
Након што обради дати пример, наставник задаје ученицима
да реше 15. задатак из Уџбеника, као и 28. задатак из Збирке
задатака (примери који не буду решени на часу остају за
домаћи задатак).

непознатом, слајд 5 и слајд 6).

Понавља са ученицима правила и поступке које су усвојили ‒ Одговара на питања
током претходних часова, а односе се на решавање наставника.
линеарних једначина са једном непознатом. Задаје им
домаћи задатак (13. задатак из Уџбеника и 30. задатак из
Збирке задатака).
Решавање сложенијих линеарних једначина са једном непознатом

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Примена линеарних једначина са једном непознатом
Циљ часа: једном непознатом и упознавање ученика са применом линеарних
једначина у решавању геометријских задатака.
 примени линеарну једначину са једном непознатом у
решавању различитих проблема.
Облици рада: фронтални, рад у паровима

ТОК ЧАСА
нејасноће код ученика. Указује ученицима на то да смо
линеарне једначине раније користили за решавање
‒ Одговара на питања
различитих проблема и да када се непозната величина
линеарним изразом може повезати са датим подацима, тада
‒ решава 1. задатак из
се проблем своди на решавање линеарне једначине. Задаје
Уџбеника.
ученицима да реше 1. задатак из Уџбеника, чиме успоставља
међупредметно повезивање са физиком.

Истиче да је за решавање великог броја математичких ‒ Прати упутства
задатака често потребно одредити број који има неке наставника;
унапред задате особине. У складу са тим, наставник обрађује ‒ учествује у
1. пример који је карактеристичан задатак тог типа. дискусији;
Приликом обраде примера, наставник максимално укључује ‒ даје промишљене
ученике у дискусију и поступак решавања одговарајуће одговоре на
линеарне једначине. На исти начин, наставник, заједно са постављена питања;
ученицима, обрађује и 2. пример из Уџбеника. Потом задаје ‒ анализира и
ученицима да реше, радом у паровима (у складу са закључује;
распоредом седења), 3. и 5. задатак из Уџбеника. Док они ‒ поставља питања;
решавају дате задатке, наставник их обилази и пружа им ‒ решава примере (1, 2,
одговарајућу, дозирану помоћ. 3. и 4. пример из
Затим подсећа ученике да су у досадашњем математичком (3, 5, 7. и 8. задатак
образовању често решавали линеарне једначине приликом, из Уџбеника) уз
рецимо, одређивања мере непознатог унутрашњег угла помоћ наставника.
многоугла (троугла, четвороугла), затим мере суплементног
угла датог угла, па чак и приликом решавања задатака у
којима су ученици одређивали мере страница фигуре која је
слична другој, датој фигури. Потом дате идеје наставник
илуструје обрадом 3. и 4. примера, заједно са ученицима.
Уколико остане довољно времена, задаје им да реше 7. и 8.
задатак из Уџбеника. У супротном задаци остају за домаћи
рад ученика.

уџбенику (лекција 3.2 Примена линеарних једначина, слајд 1
и слајд 2).

Понавља са ученицима да се решавање великог броја ‒ Одговара на питања
задатака у којима је потребно одредити број који има нека наставника.
унапред задата својства, као и велики број задатака из
геометрије, своди на решавање линеарних једначина. Задаје
ученицима да за домаћи задатак реше 2, 4. и 6. задатак из
Уџбеника, као и да свако од њих осмисли, а потом и детаљно
реши по један задатак који се односи на одређивање броја
који задовољава дати услов, односно на примену линеарних
једначина у геометрији.
Примена линеарних једначина

одговарања на постављена питања;
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

једначина у решавању задатака из природних наука.
 примени линеарну једначину са једном непознатом у
решавању различитих проблема.
Кључни појмови: једначина и неједначине
ТОК ЧАСА
нејасноће код ученика. Посебну пажњу посвећује задацима
које су ученици осмислили, а који се односе на одређивање
броја који задовољава дати услов, као и на примену
‒ Одговара на питања
линеарних једначина у геометрији. Из датог скупа задатака
наставника.
наставник бира четири задатка, различите тежине, тако да
илуструју примену линеарних једначина у решавању
различитих проблема у геометрији и задаје ученицима да их
реше за домаћи задатак.
Покреће дискусију са ученицима о томе у којим су све ‒ Прати упутства
наставним предметима сретали задатке чије се решавање наставника;
сводило на решавање линеарне једначине са једном ‒ учествује у
непознатом. Закључује са ученицима да су пре свега физика дискусији;
и хемија незамисливе без математике. ‒ даје промишљене
Обрадом 5. примера наставник указује ученицима на то да се постављена питања;
проблеми кретања решавају познавањем својстава кретања ‒ анализира и
равномерном брзином, уз познавање одговарајућих закључује;
физичких правила, формула, али и коришћењем логичког ‒ поставља питања;
мишљења, те применом линеарних једначина. Приликом ‒ решава примере (5. и
обраде примера, наставник подсећа ученике да је један од 6. пример из
најучинковитијих приступа решавања проблемских задатака Уџбеника) и задатке
решавање задатака у етапама. У складу са етапама које је дао (9. и 11. задатак из
Ђерђ Поља, наставник указује ученицима на то да је Уџбеника) уз помоћ
потребно разликовати неколико етапа: разумевање задатка; наставника.
стварање плана; извршење плана; осврт. Дискутује са
ученицима о томе које би активности ученика одговарале
датим етапама, па закључује да је потребно: 1) разумети
суштину задатка, доделити одговарајуће ознаке величинама
за време, брзину, дужину пута; 2) размислити о вези између
датих физичких величина, затим закључити да је потребно
записати одговарајуће везе између различитих физичких
величина и решавањем линеарних једначина одредити
тражене величине; 3) спровести дати поступак; 4) направити
осврт на решени задатак, проверити решење задатка и
размислити у којим сличним задацима би се идеја која је
коришћена приликом решавања датог задатка могла поново
искоритити, односно прилагодити.
Потом наставник обрађује и 6. пример, аналогно обради 5.

примера уз максимално укључивање ученика у дискусију.
Наставник указује ученицима на то да се и задаци из хемије
могу решити на сличан начин, применом решавања
одговарајуће линеарне једначине, уз претходно обнављање
процената.
На крају наставник задаје ученицима да реше 9. и 11. задатак

из Уџбеника, уз подсећање ученика да решавање задатака
могу поделити у више етапа у складу са решавањем примера
са часа. Задаци који не буду решени на часу остају за домаћи
рад.

уџбенику (лекција 3.2 Примена линеарних једначина, слајд
3).

Понавља са ученицима да се решавање великог број задатака ‒ Одговара на питања
из физике и хемије може свести на решавање линеарних наставника.
једначина. Задаје ученицима да за домаћи задатак реше 10.
задатак из Уџбеника, подсећа их на домаћи задатак са
уводног дела часа и задаје сваком од њих да осмисли, а
потом и детаљно реши по један задатак којим ће
илустровати примену линеарних једначина у физици и
хемији.

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

једначина у решавању реалних проблема.
на крају часа:  реши реалне проблеме користећи линеарну једначину.
Линеарне једначине са једном непознатом користе се за решавање
великог броја конкретних задатака и проблема из физике и хемије,
а утичу и на финансијску писменост ученика.
ТОК ЧАСА
Најпре анализира израду домаћег задатка и отклања
евентуалне нејасноће код ученика. Посебно анализира
задатке које су ученици самостално осмислили, а који се
односе на примену линеарних једначина у природним ‒ Одговара на питања
наукама. Наставник бира три задатка, различите тежине, наставника.
тако да илуструју примену линеарних једначина у решавању
различитих проблема из природних наука и задаје
ученицима да их реше за домаћи задатак.
Дискутује са ученицима о томе да се разни проблеми који се ‒ Прати упутства
тичу реалног окружења решавају помоћу линеарних наставника;
једначина. То наставник илуструје најпре обрадом 8. ‒ учествује у
примера и том приликом максимално укључује ученике у дискусији;
поступак решавања примера. Том приликом се труди да ‒ даје промишљене
ученици јасно покажу да су разумели дати задатак, да имају одговоре на
план за решавање задатка, да су у стању да дати план постављена питања;
реализују и да потом провере решење задатка и дискутују о ‒ анализира и
њему. закључује;
‒ поставља питања;
Аналогно обради 8. примера, наставник обрађује и 9. ‒ решава примере (8, 9.
пример, уз претходно обнављање процената са ученицима. и 10. пример из
Задаје ученицима да радом у паровима (у складу са Уџбеника) и задатке
распоредом седења) реше 13. и 14. задатак из Уџбеника. Док (13, 14, 15. и 18.
ученици решавају дате задатке, наставник их обилази и задатак из Уџбеника)
пружа им одговарајућу помоћ. уз помоћ наставника.
Указује ученицима на то да економија и вођење и планирање
финансија не би постојали без математике, односно њене
примене. У складу са тиме, наставник обрађује 10. пример,
чиме позитивно утиче на финансијску писменост ученика.
На крају заједно са ученицима решава 15. и 18. задатак из
Уџбеника. Уколико неки од задатака не буде решен на часу,
остаје за домаћи рад.

уџбенику (лекција 3.2 Примена линеарних једначина, слајд
4).
Понавља са ученицима још једном да се решавање великог ‒ Одговара на питања
броја задатака из различитих математичких области, затим наставника.
из природних наука, али и из реалног окружења може свести
на решавање линеарних једначина. Задаје ученицима да за
домаћи задатак реше 16. и 17. задатак из Уџбеника, подсећа
их на домаћи задатак из уводног дела часа и задаје сваком од
њих да осмисли, а потом и детаљно реши по један задатак
којим ће илустровати примену линеарних једначина у
реалном окружењу.

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Једначине које се своде на линеарне
Упознавање ученика са поступком решавања једначина које се
Циљ часа:
своде на линеарне.
на крају часа:  реши једначину која се своди на линеарну.

ТОК ЧАСА
Анализира израду домаћег задатка. Задаје ученицима да ‒ Одговара на питања
реше 1. и 2. задатак из Уџбеника како би обновили појам наставника;
линеарног израза, као и трансформације израза из збира у ‒ решава 1. и 2. задатак
производ. из Уџбеника.
Упознаје ученике са тим да одређене линеарне једначине ‒ Прати упутства
наизглед нису линеарне, али да се након примене правила наставника;
замене, правила о додавању и правила о множењу (која се ‒ учествује у
заснивају на својствима реалних бројева из којих произилазе дискусији;
и одговарајућа својства полинома, а која користимо ‒ даје промишљене
приликом решавања линеарних једначина) дате једначине одговоре на
своде на линеарне једначине. Пример такве једначине постављена питања;
наставник илуструје обрадом 1. примера и уједно (сликом) ‒ анализира и
илуструје идеју решења датог примера. Потом задаје закључује;
ученицима да реше 3. задатак из Уџбеника, којим обнављају ‒ поставља питања;
квадрат бинома. ‒ решава примере (1, 2,
3. и 4. пример из
Обнавља са ученицима појам и дефиницију апсолутне Уџбеника) и задатке
вредности, као и геометријску интерпретацију апсолутне (3, 5. под а) и под в)
вредности реалног броја. Потом наставник, детаљно, уз и 7. задатак из
доста образложења и додатних објашњења, обрађује 2. Уџбеника) уз помоћ
пример и упознаје ученике са поступком решавања линеарне наставника.
једначине са апсолутном вредношћу. Задаје ученицима да
реше 5. задатак под а) и под в).
Обрадом 3. примера, на конкретном примеру, илуструје
поступак решавања једначина облика A(x )∙ B( x)=0, након
чега уопштава:
Ако је A(x )∙ B( x)=0, онда је A(x )=0 или B(x)=0.
Обнавља са ученицима дистрибутивност множења према
сабирању и обрађује са њима и 4. пример, након чега им
задаје да реше 7. задатак (примери који не буду решени на
часу остају за домаћи задатак).

уџбенику (лекција 3.3 Једначине које се своде на линеарне,
слајд 1 и слајд 2).
Упућује ученике на додатни садржај у дигиталном

Понавља са ученицима поступке решавања задатака који се ‒ Одговара на питања
своде на линеарне, нарочито једначина које наизглед нису наставника.
линеарне, једначина са апсолутном вредношћу и једначина
облика A( x )∙ B( x)=0. Задаје им домаћи задатак (4, 5. под б)
и 6. задатак из Уџбеника).
Једначине које се своде на линеарне

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Једначине које се своде на линеарне
Утврђивање и продубљивање знања и умења ученика о поступку
Циљ часа:
решавања једначина које се своде на линеарне.
на крају часа:  реши једначину која се своди на линеарну.

ТОК ЧАСА
нејасноће код ученика. Потом са ученицима обнавља
поступке решавања задатака који се своде на линеарне ‒ Одговара на питања
(једначина које наизглед нису линеарне, једначина са наставника.
апсолутном вредношћу и једначина облика A(x )∙ B( x)=0 ¿ .

Обрађује 5, а одмах потом и 6. пример, чиме обнавља још ‒ Прати упутства
једном са ученицима разлику квадрата и квадрат бинома и наставника;
указује ученицима на то да дате трансформације имају ‒ учествује у
примену и у решавању једначина које се своде на линеарне дискусији;
једначине. ‒ даје промишљене
Потом решава са ученицима 11. и 13. задатак из Уџбеника и постављена питања;
указује им на то да се растављање полинома на чиниоце ‒ анализира и
сматра неопходним предусловом за решавање датих закључује;
задатака. Потом решава и 14. задатак, чиме успоставља ‒ поставља питања;
унутарпредметну корелацију са наставним садржајима из ‒ решава примере (5, 6,
геометрије, тачније Питагорине теореме. 7, 8. и 9. пример из
Обрадом 7. и 8. примера (на конкретним примерима) (11, 13, 14. и 16.
A (x) задатак из Уџбеника)
илуструје поступак решавања једначина облика =0 ,
B( x ) уз помоћ наставника.
након чега уопштава:
A (x)
Ако је =0 , онда је B(x) ≠ 0 и A(x )=0 .
B( x )
Потом наставник обрађује и 9. пример и пита ученике да ли
могу да изведу неке закључке из датог примера. После краће
дискусије, закључује да се решавање једначина облика
A (x)
=0 своди на решавање једначине A(x )=0 , уз услов да
B( x )
је B( x) ≠ 0. Наглашава да свако решење x једначине
A( x )=0 за које важи B( x) ≠ 0 јесте решење једначине
A (x)
=0 и да ако је x решење једначине A(x )=0 и једначине
B( x )
B(x)=0, онда x није решење почетне једначине.
Уколико остане довољно времена, задаје ученицима да реше

и 16. задатак из Уџбеника (у супротном задатак остаје за
домаћи рад).


Понавља са ученицима поступке решавања задатака који се ‒ Одговара на питања

своде на линеарне: једначине које наизглед нису линеарне; наставника.
једначине са апсолутном вредношћу; једначине облика
A ( x)
A( x )∙ B( x)=0 ; једначине облика =0. Задаје ученицима
B( x )
домаћи задатак (8, 9, 10, 12. и 15. задатак из Уџбеника).
Једначине које се своде на линеарне

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Линеарна неједначина. Еквивалентне неједначине и правила за
Наставна јединица:
решавање неједначина
Упознавање ученика са појмом линеарне неједначине, са
Циљ часа: еквивалентним неједначинама и правилима за решавање
неједначина.
Очекивани исходи  испита да ли су две неједначине еквивалентне;
на крају часа:  примени одговарајућа правила приликом решавања
једноставнијих линеарних неједначина.
Линеарне неједначине са једном непознатом користе се за
решавање великог броја конкретних задатака и проблема из
физике и хемије.
ТОК ЧАСА
нејасноће код ученика. Обнавља са ученицима шта
подразумевамо под решењем неједначине и под решавањем ‒ Одговара на питања
неједначине, па им задаје да реше 1. задатак из Уџбеника. наставника;
Потом обнавља са ученицима да скуп решења неједначине ‒ решава 1. задатак из
често описујемо користећи интервале реалних бројева, које Уџбеника.
графички представљамо на бројевној правој, па на табли
представља графички различите интервале реалних бројева.
Обнавља са ученицима када су две једначине еквивалентне, ‒ Прати упутства
па дискутује са њима када су две неједначине еквивалентне. наставника;
‒ учествује у
После краће дискусије, диктира: дискусији;
Две неједначине су еквивалентне ако имају исти скуп ‒ даје промишљене
решења, то јест ако је свако решење једне од њих уједно одговоре на
решење и друге, или ако обе неједначине немају решења. постављена питања;
‒ анализира и
Указује ученицима на то да се поступак решавања линеарне закључује;
неједначине (аналогно поступку решавања линеарне ‒ поставља питања;
једначине) своди на примену правила која проистичу из ‒ решава задатке (2, 3.
својстава реалних бројева и рачунских операција и да на тај и 4. задатак из
начин од дате неједначине добијамо њој еквивалентну Уџбеника) уз помоћ
неједначину која је једноставнијег облика. Упознаје ученике наставника.
са тим да се под правилом замене подразумева да се израз
који се појављује у неједначини може заменити њему
еквивалентним изразом и да се на тај начин неједначина
трансформише у њој еквивалентну неједначину. Потом
упознаје ученике и са правилом о додавању (истог израза на
обе стране неједначине) и истиче да се додавањем
(одузимањем) истог израза на обе стране неједначине добија
неједначина која је такође еквивалентна полазној.
Посебну пажњу наставник посвећује правилу о множењу.
Дискутује са ученицима шта се дешава када се обе стране
неједначине поможе позитивним, а шта када се обе стране
неједначине помноже негативним бројем. После краће
дискусије, закључује да: множењем истим позитивним
бројем обе стране неједначине добијамо неједначину истог
типа, тј. са истим знаком неједнакости, која је еквивалентна
полазној; множењем истим негативним бројем обе стране
неједначине добијамо неједначину у којој је знак
неједнакости промењен, а која је еквивалентна полазној.
Сва наведена правила са којима упознаје ученике наставник
графички илуструје на табли, по потреби наводећи
конкретне примере.
Задаје ученицима да реше 2, 3. и 4. задатак из Уџбеника и

пружа им неопходну помоћ. Задаци који не буду решени на
часу остају за домаћи рад.

уџбенику (лекција 3.4 Линеарне неједначине са једном


Понавља са ученицима када су две неједначине ‒ Одговара на питања
еквивалентне и задаје им да за домаћи рад прецртају у наставника.
своје свеске табеле које се односе на правила о замени,
додавању и множењу (на 81. и 82. страни Уџбеника), као
и да реше 5. задатак из Уџбеника.
Линеарна неједначина. Еквивалентне неједначине и правила за решавање
неједначина

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Решавање линеарних неједначина са једном непознатом
Упознавање ученика са поступком решавања линеарних
Циљ часа:
неједначина са једном непознатом.
на крају часа:  реши линеарну неједначину са једном непознатом.
ТОК ЧАСА
Анализира израду домаћег задатка и отклања нејасноће код
ученика. Понавља са ученицима правила о замени, додавању
и множењу, која користимо приликом решавања линеарних ‒ Одговара на питања
неједначина и упознаје их са тим да уколико се у наставника.
неједначини појављује само једна променљива, кажемо да је
то неједначина са једном непознатом.
Упознаје ученике са појмом линеарне неједначине са једном ‒ Прати упутства
непознатом: наставника;
Неједначина са једном непознатом x је линеарна ако је ‒ учествује у
евивалентна некој од неједначина облика дискусији;
ax +b< 0 , ax+ b ≤0 , ax +b> 0 , ax+ b ≥0 , где a , b ∈ R . ‒ даје промишљене
Задаје ученицима да реше 6. задатак, уз његову помоћ. На постављена питања;
конкретном примеру (1. пример) наставник илуструје три ‒ анализира и
правила са којима су се ученици упознали (правила о закључује;
замени, додавању и множењу позитивним бројем), а помоћу ‒ поставља питања;
којих од почетне неједначине добијамо њој еквивалентну ‒ решава примере (1. и
неједначину која је једноставнијег облика. Потом обрађује и 2. пример из
2. пример, где користи правило о замени, правило о Уџбеника) и задатке
додавању и правило о множењу негативним бројем. Дате (6. задатак из
примере наставник детаљно решава и истиче сва поменута Уџбеника и 147.
правила у тренутку када их примени. задатак под а) б) и в)
из Збирке задатака)
Поступке које је илустровао на конкретном примеру уз помоћ наставника.
наставник затим уопштава и одређује решења неједначина
ax +b> 0, за позитивне, односно негативне вредности броја a :
Када је a> 0, скуп решења линеарне неједначине ax +b> 0
b
јесте интервал (– ,+∞ ). Када је a< 0, скуп решења
a
b
линеарне неједначине ax +b> 0 јесте интервал (– ∞, – ).
a
Затим задаје ученицима да реше 147. задатак под а) б) и в).

Упућује ученике на пример поступка решавања

неједначине у дигиталном уџбенику (лекција 3.4 Линеарне
неједначине са једном непознатом, слајд 2).
Понавља са ученицима појам линеарне неједначине са ‒ Одговара на питања
једном непознатом и како гласи опште решење линеарне наставника.
неједначине ax +b> 0 када је a> 0и када је a< 0. Задаје
ученицима домаћи задатак (143. и 144. задатак из Збирке
задатака).
Решавање линеарних неједначина са једном непознатом

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Утврђивање и продубљивање знања ученика о поступку решавања
Циљ часа:
линеарних неједначина са једном непознатом.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, илустративна, хеуристичка
ТОК ЧАСА
Анализира израду домаћег задатка и отклања нејасноће код
ученика. Понавља са ученицима појам линеарне
неједначине са једном непознатом, која правила користимо ‒ Одговара на питања
приликом решавања линеарне неједначине и како гласи наставника.
опште решење линеарне неједначине ax +b> 0 када је a> 0и
када је a< 0.
Слично начину на који је наставник на претходном часу ‒ Прати упутства
упознао ученике са решењем неједначине облика наставника;
ax +b> 0, упознаје ученике и са поступком решавања ‒ учествује у дискусији;
неједначине облика ax +b< 0. Дакле, обрађује 3. пример, па ‒ даје промишљене
дискутује са ученицима да ли би могли, по узору на одговоре на
одређивање уопштеног решења неједначине ax +b> 0, да постављена питања;
одреде решење неједначине ax +b< 0. Даје ученицима мало ‒ анализира и
времена да спроведу дате поступке, за позитивне, односно закључује;
негативне вредности броја a , па оне који исправно одреде ‒ поставља питања;
уопштена решења датих неједначина изводи пред таблу да ‒ решава примере (3, 4,
испишу дати поступак, уз надзор и помоћ наставника. 5. и 6. пример из
Потом записује на табли: (11 и 12. задатак из
Када је a> 0, скуп решења линеарне неједначине Уџбеника) уз помоћ
( b
ax +b< 0 јесте интервал – ∞ , –
a )
.Када је a< 0, скуп
решења линеарне неједначине ax +b< 0 јесте интервал
( b
)
– ,+ ∞ .
a
Потом обрађује 4. пример из Уџбеника, где илуструје

поступак решавања неједначине у којој се непозната налази
са обе стране неједнакости. Том приликом решава
неједначину на два начина и истиче да решење не зависи
од тога који од два поступка решавања је примењен.
Затим наставник, најпре на конкретним примерима (5. и 6.
пример), упознаје ученике са решењем неједначине облика
0 · x> b за позитивне и негативне вредности броја b .
Дискутује са ученицима о закључцима, односно правилима

које могу извести из датих примера, а потом уопштава:
За b< 0 сваки реалан број је решење неједначине
0 · x> b.
За b> 0 неједначина 0 · x> b нема решење.
Задаје ученицима да реше 11. и 12. задатак из Уџбеника, а
примери који не буду решени на часу остају за домаћи рад.
Упућује ученике на интерактивне задатке у

дигиталном уџбенику (лекција 3.4 Линеарне неједначине са
једном непознатом, слајд 3 и слајд 4).

Понавља са ученицима појам линеарне неједначине са ‒ Одговара на питања
једном непознатом и како гласи опште решење линеарне наставника.
неједначине ax +b> 0 и ax+ b<0, за a> 0и за a< 0. Задаје
ученицима домаћи задатак (7, 8. и 9. задатак из Уџбеника).
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Утврђивање и продубљивање знања ученика о поступку
Циљ часа:
решавања линеарних неједначина са једном непознатом.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, самостални рад ученика
Наставна средства: наставни лист

 комуникацију;
 сарадњу;
 рад са подацима и садржајима.
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
наставника: активности
ученика:
Обнавља са ученицима појам линеарне неједначине са једном
непознатом, правила о замени, додавању и множењу која
‒ Одговара на
користимо приликом решавања линеарних неједначина и како
питања
гласи опште решење линеарних неједначина ax +b> 0 и ax+ b<0,
за a> 0 ,односно за a< 0. Анализира израду домаћег задатка и
отклања евентуалне нејасноће код ученика.
Записује на табли: ‒ Прати упутства
За b< 0 неједначина 0 · x< bнема решење. За b> 0 сваки реалан наставника;
број јесте решење неједначине 0 · x< b. ‒ решава задатке
Дато тврђење наставник илуструје израдом 12. и 13. задатка како (12. и 13. задатак
би ученици утврдили правила која се односе на то да постоје из Уџбеника) уз
неједначине чији је скуп решења скуп R , као и неједначине које помоћ
немају решења у скупу реалних бројева.
‒ радом у
Потом дели ученицима задатке из прилога (прилог 1), које они
паровима
решавају радом у пару. Том приликом наставник се труди да у
решава задатке
сваком пару буду ученици различитих постигнућа из математике.
из прилога.
‒ Исписује
решења задатака
Анализира решења задатака ученика. Упућује ученике да
на табли;
задатке које нису решили на наставном часу реше за домаћи
‒ одговара на
задатак, уз помоћ литературе ако је то потребно.
питања

задатака.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
Задаци
1. Дати су скупови A={x∨x ∈ R , x >2 }, B={ x∨x ∈ R , – 3≤ x <4 } и

C={x∨x ∈ R , – 6 ≤ x ≤ 2 }. На бројевној правој представи скупове A , B и C , а затим
и скупове A ∪C , A ∩B , B ∩C и A ∩B ∩C .
2. Реши неједначине и решења представи на бројевној правој, користећи интервале
реалних бројева:
а) 2<2 x ≤ 12; б) |x|<3 .
3. Реши неједначине:
а) 5 x−2>2 x+ 4 ;
б) 2 ∙(8 – x )< 26 – 4 x;
в) 2 x – 15 ≤ 4 x – 3 ∙( x +11).
4. Реши неједначине и решења прикажи на бројевној правој:
а) x ∙(x – 4) – x 2+3 >7;
б) x ∙( 3 – x)+2>1 – x 2.
а) (x 2+ 2)∙(2 x – 4)≥0 ;
б) x ∙(x + 4)>0.
3–x
а) > 0;
2 x +1
2x – 3
б) >1.
x+1
7. Међу неједначинама 7 – 8 x > – 8 x , 2+3 x<2 x , – 2 x <3 x и 2 x> 6 x издвој оне које
немају решење.

Решавање сложенијих линеарних неједначина са једном
Наставна јединица:
непознатом
Утврђивање знања и умења ученика о решавању линеарних
Циљ часа: неједначина са једном непознатом и упознавање ученика са
поступцима решавања сложенијих линеарних неједначина.

ТОК ЧАСА
ученика:
Анализира израду домаћег задатка, отклања евентуалне
‒ Одговара на
нејасноће код ученика. Понавља са ученицима правила која су
питања
усвојили током претходних часова, а односе се на решавање
линеарних неједначина са једном непознатом.
Обрадом 7. примера из Уџбеника наставник детаљно објашњава ‒ Прати упутства
могуће начине решавања неједначина у којима се јављају наставника;
заграде, уз дискусију са ученицима о ефикасности та два ‒ учествује у
поступака. Потом заједно са ученицима решава 14. задатак из дискусији;
Уџбеника како би утврдили поступке решавања сложенијих ‒ даје
линеарних неједначина. промишљене
Обрадом 8. примера наставник указује ученицима на примену одговоре на
линеарних неједначина са једном непознатом у решавању постављена
проблема из реалног окружења. Након тога, наставник заједно са питања;
ученицима решава 16. и 17. задатак из Уџбеника. На тај начин ‒ анализира и
успоставља унутарпредметну корелацију са садржајима из закључује;
Питагорине теореме, односно међупредметно повезивање са ‒ поставља
физиком. Решавањем 18. задатка из Уџбеника указује ученицима питања;
на примену линеарних неједначина са једном непознатом за ‒ решава примере
решавање конкретних проблема, чиме позитивно утиче на (7, 8. и 9. пример
финансијску писменост ученика. из Уџбеника) и
Заједно са ученицима решава 19. задатак и уједно решења задатке (14, 16,
неједначина графички представља како би ученици продубили 17, 18. и 19.
знање о геометријској интерпретацији апсолутне вредности задатак из
реалног броја. На крају обрађује 9. пример из Уџбеника и на Уџбеника) уз
конкретном примеру илуструје поступак решавања линеарне помоћ
неједначине са апсолутном вредношћу. наставника.
Отклања евентуалне нејасноће код ученика и задаје им да за ‒ Одговара на
домаћи задатак реше 15. задатак из Уџбеника и 159, 171. и 173. питања
задатак из Збирке задатака. Ученике који постижу добре наставника.
резултате из математике упућује да прочитају наставни садржај
на 88. страни Уџбеника како би се упознали са решавањем
неједначина код којих се непозната јавља и у оквиру апсолутне
вредности и ван ње.
Решавање сложенијих линеарних неједначина са једном непознатом
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Линеарне једначине и неједначине
Утврђивање и продубљивање знања и умења ученика о
Циљ часа:
решавању линеарних једначина и неједначина.
Очекивани исходи  реши линеарну једначину и неједначину;
на крају часа:  реши реалне проблеме користећи линеарну једначину или
неједначину.
Наставне методе: самостални рад ученика, дијалошка
Наставна средства: наставни лист, Уџбеник, Збирка, табла, креда (фломастери)

Облици рада: индивидуални
Међупредметне  целоживотно учење;
компетенције:  рад са подацима и садржајима;
Линеарне једначине и неједначине са једном непознатом користе
се за решавање великог броја конкретних задатака и проблема из
ТОК ЧАСА
ученика:
Анализира израду домаћег задатка, отклања евентуалне ‒ Одговара на
нејасноће код ученика и понавља са њима правила и поступке питања
који се односе на решавање линеарних једначина и линеарних наставника.
неједначина, а са којима су се ученици упознали на претходним
часовима. Како захтеви на часовима утврђивања бољим
ученицима могу бити прелаки јер им не представљају изазов, а са
друге стране ученицима који не показују склоности према
математици могу бити претешки, одлучујемо се да овај час
утврђивања спроведемо индивидуалним радом ученика, где ће
ученици решавати задатке примерене њиховом досадашњем
успеху. Наставник дели ученицима задатке (основног, средњег и
напредног нивоа), на основу њихових постигнућа и успеха из
математике. У свакој групи задатака налази се по задатак из
наредне категорије, који би ученике требало да стимулише и
мотивише да решавају и теже задатке и напредују.
Обилази ученике, отклања евентуалне нејасноће у захтевима ‒ Прати упутства
задатака, пружа им адекватну помоћ, дозира помоћ, поставља наставника;
ученицима прикладна питања и потпитања. ‒ решава задатке.
‒ Упућује
наставника у
резултате
Проверава резултате задатака које су ученици решавали, даје им
решених
повратне информације о тачности решења задатака, указује им на
задатака;
евентуалне грешке.
‒ одговара на
питања
Линеарне једначине и неједначине

задатака.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
ПРИЛОГ 1
Основни ниво
1. Испитај да ли су изрази A(x ) и B( x) еквивалентни ако је:

а) A(x )=4 x+7 x , B (x)=11 x ;
б) A( x )=5 ∙(2 – x)+3 , B(x)=– 5 x+ 13;
3
4x
в) A(x )=4 x , B( x)= 2 .
x
2. Решење једначине 2 x+5=7 је:
а)−1; б)1; в) 2; г) 6 .
3. Провери да ли следеће неједначине немају решење:
а) x +4 < x – 1; б) 2 x>5 x .
x
4. Реши неједначину +2<22.
3
5. Решење једначине 3−(2 x+ 5)=7(x +3)−2(4−3 x ) је:
−1 1
а) −1; б)1; в) ; г)2 .
3 2
ПРИЛОГ 2
Средњи ниво
1. Решење једначине 3−(2 x+ 5)=7(x +3)−2(4−3 x ) је:

−1 1
а) −1; б)1; в) ; г)2 .
3 2
1 1 2+ x
2. Вредност параметра p, за коју су једначине px− =7 и −3=x−5
2 2 3
еквивалентне, јесте:
а) између −1 и 1; б) између 1 и 3; в) између 3 и 5; г) између 5 и 7 .
3. Ако једну страницу квадрата повећамо за 4 cm, а другу смањимо за 3 cm,
добићемо правоугаоник чија површина је једнака површини квадрата. Дужина
странице тог квадрата је:
а) 6 cm; б) 12 cm; в) 16 cm; г) 18 cm.
4. Одреди заједничка решења неједначина и прикажи их на бројевној правој:
3 x+ 1> – 11 и 4 – 3 x> 3 – 2 x .
5. Решење неједначине ( x−2)(x +2)−( x +2)2> 4 x је:
а) x ←1; б) x >−1; в) x <1; г) x >1.
ПРИЛОГ 3
Напредни ниво
1. Решење неједначине ( x−2)(x +2)−( x +2)2> 4 x је:
а) x ←1; б) x >−1; в) x <1; г) x >1.
2. Заједничка целобројна решења неједначина (x +3)2−( x−3)(x +2)<36 и
x 2x – 3
– 1< су:
3 4
а) {−2 ,−1 , 0 , 1 ,2 } ; б¿ {−1 , 0 ,1 } ; в) {−1 , 0 ,1 , 2 ,3 }; г) {−1 , 0 ,1 , 2 }.
3. Три цеви пуне базен. Прва би сама напунила базен за 10 сати, друга за 6 сати, а
трећа за 5 сати. Ако су прва два сата укључене прве две цеви, а после тога све три
цеви, после колико времена ће се напунити базен?
4. Реши једначину √ 4 x 2 – 60 x+ 225=11.
5. Реши неједначину |2 х+ 1| – х< 3.

Наставна јединица: Линеарне једначине и неједначине
Тип часа: систематизација
Систематизација и провера знања ученика о линеарним
Циљ часа:
једначинама и неједначинама са једном непознатом.
Очекивани исходи  реши линеарну једначину и неједначину;
на крају часа:  реши реалне проблеме користећи линеарну једначину или
неједначину.
Наставне методе: самостални рад ученика
Наставна средства: тест

Облици рада: индивидуални
Међупредметне Ученик развија компетенције за:
компетенције:  рад са подацима и садржајима.
ТОК ЧАСА
ученика:
У уводном делу часа наставник дели ученицима тестове, уз
‒ Прати упутства
опште напомене о начину израде.
Одржава дисциплину и води рачуна о томе да сви ученици ‒ Израђује задатке
решавају задатке самостално. из теста.
‒ Предаје свој
Преузима радове од ученика. Пита их да ли су имали
рад;
проблема са неким задатком са теста и ако јесу, исти
‒ упућује
задатак им даје за домаћи задатак, који ће решити уз помоћ
наставника у
литературе.
задатке које није
умео да реши.
Начини провере ‒ анализирање успешности ученика приликом

остварености исхода: решавања теста.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
ПРИЛОГ 1
Тест

Matematika 8 Dnevne Pripreme - Celina 03 - LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE - Cas 36-53

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 8 Dnevne Pripreme - Celina 03 - LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE - Cas 36-53

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 36

Предмет: Математика Школа и разред: 8.

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Главни део часа (25 минута)

Упућује ученике на занимљивост у дигиталном

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

Завршни део часа (5 минута)

1. Повежи стрелицама парове еквивалентних једначина.

12 x−5=7 (I) (а) 2 x=– 10

Предмет: Математика Школа и разред: 8.

Наставна средства: креда (фломастери), табла, листићи са задацима

Главни део часа (35 минута)

Начини провере ‒ анализирање резултата ученика са првог писменог

Напомена: Предлажемо да сваки задатак буде бодован са по 20 поена.

Предмет: Математика Школа и разред: 8.

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Главни део часа (35 минута)

Потом наставник обрађује 5. пример и заједно са ученицима

Упућује ученике на пример поступка решавања

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 40

Предмет: Математика Школа и разред: 8.

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 41

Предмет: Математика Школа и разред: 8.

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Задаје ученицима да реше 14. задатак из Уџбеника.

Потом наставник на табли записује једначину чији је

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

Завршни део часа (5 минута)

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 42

Предмет: Математика Школа и разред: 8.

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Главни део часа (30 минута)

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 43

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Потом наставник обрађује и 6. пример, аналогно обради 5.

На крају наставник задаје ученицима да реше 9. и 11. задатак

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

Завршни део часа (5 минута)

Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 44

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 45

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Упућује ученике на интерактивне задатке у дигиталном

Упућује ученике на додатни садржај у дигиталном

Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 46

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Главни део часа (35 минута)