4 Matematika 7 Klett Prirucnik DNEVNE PRIPREME 04 DECEMBAR

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 52
Предмет: Математика Школа и разред:

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Цели алгебарски изрази
тема/област:
Наставна јединица: Степен производа и степен количника
Тип часа: обрада
Упознавање ученика са степеном производа и степеном
Циљ часа:
количника.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
Очекивани исходи
 користи једнакости које се односе на степен производа
на крају часа:
реалних бројева и степен количника реалних бројева.
Наставне методе: монолошка, дијалошка
Наставна средства: уџбеник, збирка, дигитални уџбеник, табла, креда (фломастери)

Облици рада: фронтални
Ученик развија:
Међупредметне  компетенције за целоживотно учење;
компетенције:
 комуникацију.
Међупредметно Множење степена истих основа олакшава решавање конкретних
повезивање: задатака из физике и хемије.
Кључни појмови: степен производа, степен количника
Приказ мултимедијалних садржаја наставне

јединице
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране активности

наставника: ученика:
Уводни део часа (5 минута)
Обнавља са ученицима комутативност и
асоцијативност множења реалних бројева и задаје им
да реше мотивациони задатак (1. задатак под а) и б) ‒ Одговара на постављена
из Уџбеника), са циљем да интуитивно увиде да је питања наставника;
степен производа једнак производу одговарајућих ‒ решава мотивациони
степена, као и да је степен количника једнак задатак.
количнику одговарајућих степена.
Главни део часа (35 минута)

Прво на конкретним примерима (пример 1) указује
ученицима на то да је степен производа једнак ‒ Прати упутства
производу одговарајућих степена, што илуструје и на наставника;
табли одговарајућим груписањем чинилаца. Потом ‒ учествује у дискусији;
објашњава и општи случај и записује на табли, док ‒ даје промишљене
ученици записују у својим свескама: одговоре на постављена
Степен производа два реална броја једнак је питања;
производу степена чинилаца са истим ‒ анализира и закључује;
изложиоцем. За реалне бројеве a и b и природан ‒ поставља питања;
број n важи (a·b)n =an · bn. ‒ решава примере (1, 2, 4,
Дато правило конкретизује обрадом 2. примера, где 5. и 6. пример) и задатке
указује ученицима на то да је некад једноставније (1, 2. и 5. задатак из
степен производа рачунати као производ степена, а Уџбеника) уз помоћ
некад производ степена рачунати као степен наставника.
производа. Потом изводи ученике да на табли реше 2.
задатак из Уџбеника.
Наглашава да директном применом дефиниције
степена није тешко израчунати степен производа
више чинилаца, као и производ више степена са
истим изложиоцем, што илуструје обрадом 4.
примера. Потом уопштава:
Степен производа више чинилаца једнак је
производу одговарајућих степена сваког од
чинилаца.
Аналогно степену производа, најпре на конкретним
примерима (пример 5), а потом и на табли,
груписањем чинилаца, указује на то да је степен
количника једнак количнику степена са датим
изложиоцем. Потом уопштава:
Степен количника једнак је количнику степена
са истим изложиоцем. За реалне бројеве a и b ,
где је b ≠ 0 и природан број n важи
()
(a :b)n =
a n an
b
= n.
b
Наставник потом обрађује 6. пример, као и 5. задатак
из Уџбеника, заједно са ученицима.
Упућује ученике на интерактивне задатке у

дигиталном уџбенику (лекција 3.3 Степен производа,
количника и степена, слајд 1 и слајд 2).
Завршни део часа (5 минута)

‒ Одговара на питања
Понавља са ученицима чему су једнаки степен наставника.
производа и степен количника. Задаје им домаћи
задатак (49. и 54. задатак из Збирке задатака).
Изглед табле
Степен производа и степен количника

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и
Начини провере одговарања на постављена питања
остварености исхода: ‒ анализирање успешности ученика у решавању
задатака
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам
планирао/планирала
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих
променио/променила?

Наставна јединица: Степен производа и степен количника
Тип часа: утврђивање
Утврђивање и продубљивање знања ученика о степену
Циљ часа:
производа и степену количника.
 користи једнакости које се односе на степен производа
реалних бројева и степен количника реалних бројева.
Наставне методе: монолошка, дијалошка, самостални рад ученика
Наставна средства: уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)

Облици рада: фронтални, индивидуални
Међупредметно Множење степена истих основа олакшава решавање конкретних
повезивање: задатака из физике и хемије.
Кључни појмови: степен производа, степен количника
ТОК ЧАСА

Обнавља са ученицима чему су једнаки степен
производа, као и степен количника. Анализира израду ‒ Одговара на постављена
домаћег задатка и уколико је ученицима нешто питања наставника.
нејасно, отклања дате нејасноће.
Обрадом 3. примера из Уџбеника указује ученицима
на то да је понекад потребно, при израчунавању ‒ Прати упутства
вредности израза, више пута применити правило да је наставника;
степен производа два реална броја једнак производу ‒ учествује у дискусији;
степена чинилаца са истим изложиоцем. Потом, ‒ даје промишљене
заједно са ученицима решава 3. задатак из Уџбеника. одговоре на постављена
Да је степен производа више чинилаца једнак питања;
производу одговарајућих степена сваког од чинилаца ‒ поставља питања;
ученици утврђују решавањем 4. задатка из Уџбеника. ‒ решава пример (3.
Потом наставник задаје редом 52. од а) до г), 55, 57. пример) и задатке (3. и 4.
од а) до в), 58. од а) до г) и 69. задатак из Уџбеника, задатак из Уџбеника и 52,
чиме ученици утврђују једнакости које се односе на 55, 57, 58. и 69. из Збирке
степен производа реалних бројева и степен количника задатака) уз помоћ
реалних бројева. наставника.

Понавља са ученицима чему су једнаки степен ‒ Одговара на питања
производа и степен количника. Задаје им домаћи наставника.
задатак (52. под д) и ђ), 57. под г) и д), 58. под д) и ђ)
и 67. задатак из Збирке задатака).
Степен производа и степен количника

задатака
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Степен степена
Циљ часа: Упознавање ученика са степеном степена реалног броја.

 користи једнакости које се односе на степен степена.

Међупредметно Рачунање са степеном датог степена реалног броја олакшава
повезивање: решавање конкретних задатака из физике и хемије.
Кључни појмови: степен степена

јединице
ТОК ЧАСА
производа, као и степен количника. Анализира израду ‒ одговара на постављена
домаћег задатка и уколико је ученицима нешто питања наставника;
нејасно, отклања нејасноће. Потом задаје ‒ решава мотивациони
мотивациони задатак (1. задатак под в) на 79. страни задатак.
Уџбеника).
Истраживања у образовању су показала да излагање
новог градива ученицима на начин аналоган начину ‒ прати упутства
излагања садржаја који су ученици раније усвајали наставника;
током свог образовања, доводи до квалитетног ‒ учествује у дискусији;
усвајања садржаја, доприноси концептуалном знању ‒ даје промишљене
ученика, разумевању и повезивању одговарајућих одговоре на постављена
садржаја. Из тог разлога, степен степена реалног питања;
броја наставник излаже на начин аналоган излагању ‒ анализира и закључује;
градива које се односило на степен производа и ‒ поставља питања;
степен количника: на конкретним примерима (пример ‒ решава примере (7, 8, 9. и
7) указује ученицима на то да је степен степена једнак 10. пример) и задатке (6,
степену који има исту основу, а чији је изложилац 7, 8, 10. и 11. задатак из
једнак производу датих изложилаца, што илуструје на Уџбеника) уз помоћ
табли одговарајућим груписањем чинилаца. Потом наставника.
записује на табли, док ученици записују у својим
свескама:
Степен степена једнак је степену који има исту
основу, док је његов изложилац једнак
производу датих изложилаца.
За сваки реалан број a и све природне бројеве
mи n , важи ( a m )n=am·n ¿ an·m .
Дато правило конкретизује обрадом 8. примера.
Потом изводи ученике да на табли реше 6. и 7.
Наглашава да када су изложиоци сложени бројеви,
ради лакшег (и бржег) рачунања степена, често
користимо правило о степену степена, са циљем да се
дати степен преведе у степен неког степена са мањим
изложиоцем који лакше израчунавамо, што илуструје
обрадом 9. примера. Дату особину ученици
увежбавају решавањем 8. задатка.
Указује ученицима на примену правила да је степен
степена једнак степену који има исту основу, док је
његов изложилац једнак производу више изложилаца,
обрадом 10. примера, након чега задаје ученицима да
реше 10. и 11. задатак из Уџбеника. Изводи ученике
на таблу, да испишу решења задатака, док остале
обилази и стиче увид у њихов рад.

дигиталном уџбенику (лекција 3.3 Степен производа,
количника и степена, слајд 3).

Понавља са ученицима чему је једнак степен ‒ одговара на питања
степена. Отклања евентуалне нејасноће и задаје им наставника.
домаћи задатак (9. задатак из Уџбеника, као и 56. и
60. задатак из Збирке задатака).
Степен степена

задатака
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Степен производа, количника и степена
Утврђивање и продубљивање знања ученика о степену
Циљ часа:
производа, степену количника и степену степена.
Очекивани исходи  користи једнакости које се односе на степен производа
на крају часа: реалних бројева, степен количника и степен степена
реалних бројева.

Познавање једнакости које се односе на степен производа
Међупредметно реалних бројева, степен количника и степен степена реалних
повезивање: бројева и њихово правилно коришћење олакшавају решавање
конкретних задатака из физике и хемије.
Кључни појмови: степен производа, степен количника, степен степена
ТОК ЧАСА
производа, степен количника и степен степена
‒ Одговара на постављена
реалног броја. Анализира израду домаћег задатка и
питања наставника.
уколико је ученицима нешто нејасно, отклања дате
нејасноће.
Наглашава да је често, у конкретним задацима,
потребно применити више правила која се односе на ‒ Прати упутства
степен производа, степен количника и степен степена наставника;
како бисмо трансформисали или израчунали ‒ учествује у дискусији;
сложеније изразе са степенима. ‒ даје промишљене
То илуструје обрадом 11. примера уз напомену да се одговоре на постављена
правила могу примењивати поступно или више њих питања;
одједном. Потом задаје ученицима да реше 12. ‒ анализира и закључује;
задатак из Уџбеника, како би правила повезивали и ‒ поставља питања;
адекватно их примењивали. На конкретном примеру ‒ решава примере (11, 12. и
(пример 12) показује ученицима да је једна од 13. пример) и задатке (12,
стратегија при израчунавању производа степена 13. и 14. задатак из
различитих основа груписање чинилаца тако да Уџбеника и 61. из Збирке
олакшају израчунавање, што ученици утврђују задатака) уз помоћ
решавањем 13. задатка из Уџбеника. наставника.
Истиче да приликом одређивања вредности
сложенијих израза, датих у облику производа
степена, количника степена или степена степена
различитих основа, основе често нису само прости
бројеви. Указује ученицима на то да се, када се у
изразу појављују степени сложених бројева,
израчунавање израза може поједноставити ако
сложене бројеве раставимо на просте чиниоце или
погодним избором чинилаца сложених бројева
(пример 13). Након тога решава, заједно са
ученицима, 14. задатак из Уџбеника. Уколико остане
довољно времена, ученици решавају и 61. задатак из
Збирке задатака (у супротном тај задатак остаје за
домаћи задатак).
Понавља са ученицима чему су једнаки степен ‒ Одговара на питања
производа и степен количника. Задаје им домаћи наставника.
задатак (62. и 68. задатак из Збирке задатака) и
налаже им да прочитају чланак означен звездицом на
83. страни у Уџбенику – Поређење степена
различитих основа.
Степен производа, количника и степена

задатака
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Степени броја 10
Упознавање ученика са степенима броја 10 и њиховом
Циљ часа:
применом.
 користи стандардни (научни) запис реалног броја;
 степен броја 10 представи у декадном запису и обратно.

компетенције:  дигиталну компетенцију;
Степени броја 10 и рачунање њима присутни су у садржајима
Међупредметно
физике, хемије, географије, биологије итд., а доприносе и
повезивање:
финансијској писмености ученика.
Кључни појмови: степен броја 10

јединице
ТОК ЧАСА
Обнавља са ученицима декадни запис природних, а
затим и рационалних бројева представљених у
децималном запису. Истиче положај цифара у
декадном запису. Задаје ученицима да реше 1. задатак
питања наставника;
из Уџбеника, чијим решавањем обнављају степен
‒ решава 1. задатак.
производа, степен количника и степен степена, али се
и сусрећу са степенима чији је изложилац негативан
цео број.
Истиче још једном да је систем бројева који
свакодневно користимо декадни и да се из тог ‒ Прати упутства
разлога, како у науци, тако и у свакодневном животу, наставника;
најчешће сусрећемо са степенима броја 10. ‒ учествује у дискусији;
Наглашава да дати степени немају само природне ‒ даје промишљене
бројеве за изложиоце, већ изложиоци степена могу одговоре на постављена
бити и негативни цели бројеви. питања;
Најпре обнавља са ученицима да је 100 =1, као и да је ‒ анализира и закључује;
m n m +n m n m +n
a · a =a , па је специјално 10 ·10 =10 .Потом ‒ поставља питања;
пита ученике са којим бројем у децималном запису ‒ решава примере (1.
треба помножити број 10 да би се добио производ 1, а пример) и задатке (2.
потом им задаје да одреде број n тако да је задатак из Уџбеника и 78.
1 n 0
10 ·10 =10 . Потом уопштава са ученицима: ако и 79. задатак из Збирке)
посматрамо два производа и ако оба производа имају уз помоћ наставника.
по један једнак чинилац, и вредност датих производа
је једнака, какви морају бити и други чиниоци у тим
производима. Циљ је да ученици самостално дођу до
закључка да је 10−1 =0,1. Затим наставник истиче да
се на основу особина степена лако одређују степени
броја 10, чији су изложиоци негативни цели бројеви.
Задаје ученицима да у своје свеске препишу степене
броја 10, дате на 84. страни Уџбеника. Потом
уопштава:
За сваки природан број n важи
0
10 1
10 – n=10 0 – n = n = n .
10 10
Документарни филм – Колико интернет тежи.

Наставник пушта ученицима филм који упознаје
ученике са количином података који круже
интернетом, са масом електрона и са приближном
вредношћу масе свих електрона који својим кретањем
преносе информације путем интернета (лекција 3.4
Примена степена, слајд 1).

дигиталном уџбенику (лекција 3.4 Примена степена,
слајд 1).
Примену степена броја 10 у превођењу величина

датих у већим мерним јединицама у мање и обрнуто
илуструје на конкретном примеру (пример 1), а потом
задаје ученицима да реше 2. задатак из Уџбеника, као
и 78. и 79. задатак из Збирке задатака.
Понавља са ученицима степене броја 10, посебно ‒ Одговара на питања
степене чији је изложилац негативан цео број. наставника.
Отклања евентуалне нејасноће и задаје им домаћи
задатак (77. задатак из Збирке задатака).
Степени броја 10

задатака
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Стандардни запис реалних бројева
Циљ часа: Упознавање ученика са стандардним записом реалних бројева.

Очекивани исходи  користи стандардни (научни) запис реалног броја;
на крају часа:  рачуна са степенима броја 10 када је изложилац произвољан
цео број.

Степени броја 10 и рачунање са њима присутни су у садржајима
Кључни појмови: степен броја 10, стандардни запис броја

јединице
ТОК ЧАСА
Понавља са ученицима чему је једнак степен броја 10

чији је изложилац негативан цео број. Анализира ‒ Одговара на постављена
израду домаћег задатка и отклања евентуалне питања наставника.
нејасноће ученика.
Обрадом 2. примера успоставља корелацију са ‒ Прати упутства

наставним предметом хемија и указује ученицима на наставника;
то да се степени броја 10користе за записивање ‒ учествује у дискусији;
приближних вредности „великих” и „малих” бројева. ‒ даје промишљене
Наглашава шта подразумевамо под стандардним, одговоре на постављена
односно научним записом бројева. питања;
‒ анализира и закључује;
‒ поставља питања;
Интерактиван приказ – Запис броја – велики и ‒ решава примере (2, 3, 4,
мали бројеви. Коришћењем дигиталног садржаја (2D 5. и 6. пример) и задатке
анимације) наставник упознаје ученике са (3, 5, 6. и 7. задатак из
стандардним записом „великих” и „малих” бројева, Уџбеника) уз помоћ
навођењем стварних растојања – од планета до атома. наставника.

дигиталном уџбенику (лекција 3.4 Примена степена,
слајд 2).
Потом записује на табли, док ученици записују у

својим свескама:
Сваки позитиван реалан број може се записати
у облику
a· 10 , где је 1 ≤ a<10 и n ∊ Z .
n
На конкретним примерима показује ученицима

одређивање стандардних записа „великих” и „малих”
бројева (пример 3), након чега им задаје да реше 3.
Потом обнавља са ученицима правила за множење и
дељење степена истих основа чији су изложиоци
природни бројеви, па их упућује у то да правила за
множење и дељење степена броја 10 важе и у случају
када су изложиоци цели бројеви, те да због тога
стандардни запис бројева поједностављује рачунање
са „великим” и „малим” бројевима. Записује на табли:
За све целе бројеве m и n важи: 10m ·10 n=10m +nи
m n m−n
10 : 10 =10 .
На конкретним примерима илуструје поступак
превођења броја записаног у облику b· 10n, када b не
припада интервалу ¿у стандардни запис (пример 4),
што ученици утврђују решавањем 5. задатка из
Уџбеника. Обрадом 5. примера указује ученицима на
то да је множење и дељење „великих” и „малих”
бројева једноставније када су они дати у стандардном
запису. Затим наставник наглашава да је предност
стандардног записа бројева прегледност, због које
стичемо представу о тзв. реду величине датог броја,
што је степен броја десет у стандардном запису тог
броја. Наставник наводи да је лоша страна
стандардног записа приближна вредност броја, али је
грешка у односу на величину броја занемарљива. Да
је међусобно упоређивање „великих“, односно
„малих“ бројева много лакше када су они дати у
стандардном запису показује обрадом 6. примера.
Множење, дељење и упоређивање бројева у
стандардном запису ученици увежбавају решавањем
6. и 7. задатка из Уџбеника (уколико не буде довољно
времена за њихово решавање на часу, задаци остају за
домаћи).

‒ Одговара на питања
Понавља са ученицима одређивање стандардног наставника.
записа „великих“ и „малих“ бројева, затим
множење, дељење и упоређивање бројева у
стандардном, односно научном запису броја.
Отклања евентуалне нејасноће и задаје ученицима
домаћи задатак (4. задатак из Уџбеника и 81. и 84.
задатак из Збирке задатака).
Стандардни запис реалних бројева
Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

остварености исхода: одговарања на постављена питања
‒ анализирање успешности ученика у решавању
задатака
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Примена степена
Утврђивање и продубљивање знања и поступака ученика о
Циљ часа:
примени степена и стандардном запису бројева.
Очекивани исходи  користи стандардни (научни) запис реалног броја;
на крају часа:  рачуна са степенима броја 10 када је изложилац произвољан
цео број.

 компетенције за целоживотно учење;
Међупредметне  компетенције за решавање проблема;
 компетенције за рад са подацима и садржајима;
Степени броја 10 и рачунање са њима присутни су у садржајима
ТОК ЧАСА
Обнавља са ученицима одређивање стандардног
записа бројева, множење, дељење и упоређивање
бројева у стандардном, односно научном запису
питања наставника.
броја. Анализира израду домаћег задатка и отклања
евентуалне нејасноће ученика.
‒ Прати упутства
Обрадом 7. примера из Уџбеника указује ученицима наставника;
на примену научног записа броја у другим наукама, ‒ даје промишљене
као и на упоређивање бројева у стандардном запису и одговоре на постављена
повезује дате садржаје са појмом процента. Затим питања;
изводи ученике који се добровољно јаве да на табли ‒ поставља питања;
испишу решења 8. и 9. задатка из Уџбеника, као и 89. ‒ решава пример (7.
задатка из Збирке задатака, док обилази остале пример) и задатке (8. и 9.
ученике и помаже им при изради задатака. задатак из Уџбеника и 89.
Потом дели ученицима наставни лист (прилог 1) задатак из Збирке) уз
којим ученици, самосталним радом, утврђују степене помоћ наставника;
броја 10, односно стандардни запис броја. ‒ решава задатке из
наставног листа.
Преузима радове ученика којим ученици утврђују ‒ Предаје наставни лист из
степене броја 10, односно стандардни запис броја. којег је решавао задатке
Налаже им да на следећи час понесу калкулаторе. на часу.
одговарања на постављена питања
Начини провере ‒ анализирање успешности ученика у решавању
остварености исхода: задатака из Уџбеника и Збирке задатака
задатака из наставног листа
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1

Наставна јединица: Примена степена
Утврђивање и продубљивање знања и поступака ученика о
Циљ часа:
примени степена и стандардном запису бројева.
 рачуна са степенима броја 10 када је изложилац произвољан
цео број;
 користи калкулатор за израчунавање степена.

компетенције:  компетенције за рад са подацима и садржајима;
Степени броја 10 и рачунање њима присутни су у садржајима
физике, хемије, географије, биологије итд. и значајни су за
финансијску писменост ученика.
ТОК ЧАСА

Анализира са ученицима израду наставног листа са
претходног часа. Истиче најчешће грешке, уочене
‒ Oдговара на постављена
нејасноће ученика о примени степена и научном
питања наставника;
запису броја. Решења задатака које су ученици у
‒ упућује се у резултате и
великој мери нетачно урадили исписује на табли.
решења задатака из
Обнавља са ученицима одређивање научног записа
наставног листа.
броја, множење, дељење, као и упоређивање бројева у
стандардном запису броја.
Наставник обавештава ученике да припреме ‒ Прати упутства
калкулаторе за рад са њима. На конкретном примеру наставника;
(пример 8) илуструје поступак одређивања степена ‒ учествује у дискусији;
реалног броја уз помоћ калкулатора. Обавештава ‒ даје промишљене
ученике да калкулатор може приказати само одређен, одговоре на постављена
коначан број цифара, па уколико повећамо питања;
изложилац, на екрану ће бити исписано само коначно ‒ правилно користи
много цифара траженог броја и резултат ће бити калкулатор;
стандардни запис траженог степена (који може бити ‒ поставља питања;
приказан на различите начине). Упућује ученике у ‒ решава пример (8.
тумачење вредности исписане на дисплеју пример) и задатке (10.
калкулатора. Затим задаје ученицима да за конкретне задатак из Уџбеника и 87.
примере израчунају вредности степена помоћу и 90. задатак из Збирке)
калкулатора, па резултат (приближну вредност уз помоћ наставника.
резултата) представе у научном запису (10. задатак из
Уџбеника и 87. задатак из Збирке задатака).
Потом задаје ученицима и 90. задатак из Збирке,
којим још једном указује на примену научног записа
броја у другим наукама.
Понавља са ученицима одређивање стандардног ‒ Одговара на питања
записа „великих“ и „малих“ бројева, множење, наставника.
дељење и упоређивање бројева у стандардном,
односно научном запису броја. Истиче још једном
примену стандардног записа броја у свакодневном
животу и у другим наукама и обнавља поступак
израчунавања степена датог броја уз помоћ
калкулатора. Отклања евентуалне нејасноће и задаје
ученицима домаћи задатак (88. и 91. задатак из
Збирке задатака).
Примена степена

задатака
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Степен и операције са степеном
Утврђивање и продубљивање знања ученика о степену чији је
изложилац природан број, особинама степена, множењу и
Циљ часа:
дељењу степена једнаких основа, степену степена и примени
степена.
 израчуна степен чији је изложилац природан број;
 у задацима користи особине степена чији је изложилац
природан број;
реалних бројева;
цео број.

компетенције:  компетенције за рад са подацима и садржајима;
Међупредметно Степен и операције са степеном су у корелацији са наставним
повезивање: садржајима из физике, хемије, географије и биологије.
степен чији је изложилац природан број, изложилац, основа,
Кључни појмови: степен производа, степен количника, степен степена, степен
броја 10, стандардни запис броја
ТОК ЧАСА

Обнавља са ученицима тврђења, процедуре и правила ‒ Одговара на постављена
која се односе на степен и операције са степеном. питања наставника;
Наставник задаје ученицима 14. задатак из Збирке, ‒ Прати упутства
чијом израдом увежбавају и утврђују представљање наставника;
броја у облику степена одговарајућег простог броја. ‒ учествује у дискусији;
Потом им задаје 21. задатак из Збирке, са циљем да ‒ даје промишље-не
утврде одређивање вредности израза са степенима, за одговоре на постављена
конкретну вредност променљиве. Како би ученици питања;
додатно утврдили множење и дељење степена истих
‒ поставља питања;
основа, наставник им задаје 37. задатак из Збирке
‒ решава задатке (14, 21,
задатака. Степен степена ученици утврђују
37, 56, 59, 92. и 93.
решавањем 56. задатка, а упроштавање израза
задатак из Збирке) уз
коришћењем особина за степен производа и степен
помоћ наставника.
количника, израдом 59. задатка. Примену степена
ученици утврђују решавањем 92. задатка који им
задаје наставник, чиме успоставља корелацију са
наставним предметом физика. Уколико остане
довољно времена, ученици решавају и 93. задатак, уз
помоћ наставника.
Анализира потешкоће које су се јавиле приликом ‒ Одговара на питања
решавања задатака и отклања евентуалне наставника.
нејасноће.
примера и задатака
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Тип часа: систематизација
Систематизација и утврђивање знања ученика о степену чији је
изложилац природан број, особинама степена, множењу и
Циљ часа:
степена.
цео број.
Наставне методе: дијалошка, самостални рад ученика
Наставна средства: ланац знања

Облици рада: индивидуални
компетенције:  компетенције за сарадњу;
Међупредметно Степен и операције са степеном су у корелацији са наставним
повезивање: садржајима из физике, хемије, географије и биологије.
ТОК ЧАСА

Обнавља са ученицима тврђења, процедуре и правила ‒ Одговара на постављена
која се односе на степен и операције са степеном. питања наставника.
наставника;
‒ даје промишљене
одговоре на постављена
питања;
Дели ученицима папириће са питањима и одговорима ‒ решава одговарајуће
на неко друго питање који чине ланац знања и дели задатке и даје одговоре
папириће са задацима које ученици решавају на постављена питања са
самостално. Одржава дисциплину на часу. Води папирића који чине ланац
рачуна да сви ученици учествују у раду. знања;
‒ уколико је одговор на
постављено питање на
њиховом папирићу,
одговара наглас и чита
наредно питање.
‒ Дискутује са наставником
Анализира са ученицима потешкоће при
о потешкоћама при
решавању задатака и евентуалне нејасноће.
решавању задатака.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
ПРИЛОГ 1
Одговор: 9 . Одговор: Број a . Одговор: Број n .
Питање: У n -том Питање: Каквог је знака

Питање: У n -том степеном степеном броја a , у степен негативног реалног
броја a , у запису a n, основа запису a n, изложилац је броја чији је изложилац
је број...? број...? паран природан број?
Одговор: Степен је Одговор: Степен је Одговор: Ирационални
позитиван. негативан. бројеви.
Питање: Каквог је знака Питање: Степени

степен негативног реалног Питање: Степени квадратних корена
броја чији је изложилац квадратних корена природних бројева (који
непаран природан број? природних бројева (који нису потпуни квадрати)
нису потпуни квадрати) парног изложиоца су...?
непарног изложиоца
су...?
Одговор: Рационални Одговор: Чији је Одговор: Чији је
бројеви. изложилац изложилац
једнак збиру изложилаца једнак разлици
Питање: Производ два степена чинилаца. изложилаца степена
степена једнаких основа дељеника и делиоца.
једнак је степену исте Питање: Количник два
основе чији је изложилац степена једнаких основа Питање: Степен производа
једнак...? једнак је степену исте два реална броја једнак
основе чији је је...?
изложилац
једнак...?
Одговор: Једнак је Одговор: Једнак је Одговор: Изложилац је
производу степена чинилаца количнику степена са једнак производу датих
са истим изложиоцем. истим изложиоцем. изложилаца.
Питање: Степен количника Питање: Степен степена Питање: Међу бројевима

17 15
два реална броја једнак је...? једнак је степену који 3 ∙10 , 4 ∙10
има исту основу, док је и 5 ∙10 13 највећи је...?
његов изложилац
једнак...?
Одговор: 3 ∙10 17. Одговор: 5 ∙10 13. Одговор: 1,25 ∙10−19.
Питање: Међу бројевима Питање: Међу бројевима Питање: Међу бројевима

17 15 −19 −18 −19 −18
3 ∙10 , 4 ∙10 1,25 ∙10 , 0,12 ∙10 1,25 ∙10 , 0,12 ∙10
и 5 ∙10 13 најмањи је...? и 0,5 ∙ 10−21 највећи је...? и 0,5 ∙ 10−21 најмањи је...?
Одговор: 0,5 ∙ 10−21. Одговор: 1,18 ·10 7. Одговор: 2 ∙10−6.
Питање: Бројевна вредност Питање: Бројевна

израза 118 ·10 5 вредност израза 0,2 ∙10−5 Питање: Бројевна
7 3
записана у записана у 2 ·2
вредност израза 6 5
стандардном запису стандардном запису 2 ·2
гласи...? гласи...? једнака је...?
1 Одговор:106 . Одговор: x 2 y .
Одговор: .
2
Питање: Упроштен израз Питање: Вредност израза
( ) ( ) ( ) је...?
3 6 2 7 5 5
( xy )8 · ·
Питање: Производ степена гласи...? 2 5 3
x6 · y 7
103и
10 подељен
5
њиховим количником (ако

је 105 дељеник) једнак је...?
6 Одговор: 6. Одговор: 5.
Одговор: .
25
Питање: Ако је 52+ 3=5 x, 510 x
3 Питање: Ако је =5 ,
Питање: Ако је ( 52 ) =5x , тада је број x једнак...? 5
тада је број x једнак...? тада је број x једнак...?

Тип часа: час провере
Провера степена усвојених садржаја и знања ученика о степену
чији је изложилац природан број, особинама степена, множењу и
Циљ часа:
степена.
цео број.
Наставне методе: самостални рад ученика
Наставна средства: тест

Облици рада: индивидуални
Међупредметне Ученик развија:
компетенције:  компетенције за рад са подацима и садржајима.
ТОК ЧАСА

У уводном делу часа наставник дели ученицима ‒ Прати упутства

тестове уз опште напомене о начину израде теста. наставника.

Одржава дисциплину и води рачуна о томе да сви
наставника;
ученици решавају задатке самостално.
‒ израђује задатке из теста.
Преузима радове од ученика. Пита ученике да ли су ‒ Предаје свој рад;

имали проблема са неким задатком са теста и ако ‒ упућује наставника у
јесу, исти задатак им даје за домаћи задатак, који задатке које није умео да
ће решити уз помоћ литературе. реши.
Начини провере ‒ анализирање успешности ученика приликом

остварености исхода: решавања теста
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих
ПРИЛОГ 1
Тест – I група
2
1. Трећи степен броја – једнак је:
3
8 8 4 4
а) ; б) – ; в) ; г) – ; д)
27 27 9 9
8
– .
9
2. Производ (– x )3 ·( – x)5 ·( – x )7 једнак је:

а) (– x )105; б) x 105; в) x 15; г) (– x )15; д) – ( – x )15.
3. Упрости изразе:
x
2
( xy )9 25k +3
а) 5 ; б) 5 7 ; в ) 810 + 415 ; г) 4 k +8
.
x x ·y ( √5 )
4. Израчунај (користећи стандардни запис):

а) 310000 ∙700 ; б) 6300000000 :70000000; в) 240000 :3000000000.
5. Поређај бројеве у низ, од најмањег до највећег: 2,25 ∙10−11 ; 0,25 ∙10−12;

−10
0,5 ∙ 10 .
Тест - II група
3
1. Трећи степен броја – једнак је:
4
27 27 9 9
а) – ; б) ; в) ; г) – ; д)
64 64 16 16
27
– .
16
2. Производ ( – x )4 ·( – x )5 ·( – x)6 једнак је:
а) ( – x )120; б) x 120; в) ( – x )15; г) x 15; д) – ( – x )15 .
3. Упрости изразе:
k +2
x3 ( xy )8 36
а) 5 ; б) 4 6 ; в ) 86 + 4 9 ; г) 4 k+6
.
x x ·y (√ 6)
4. Израчунај (користећи стандардни запис):
а) 220000 ∙ 900; б) 5400000000 :90000000 ; в) 250000 : 5000000000.
5. Поређај бројеве у низ, од најмањег до највећег: 3, 25 ∙10−10 ; 0,35 ∙10−11;

−9
0,6 ∙ 10 .

Наставна Многоугао
Наставна јединица: Број дијагонала многоугла
Тип часа: oбрада
Упознавање ученика са формулом за одређивање укупног броја
Циљ часа:
дијагонала произвољног конвексног многоугла.
 одреди укупан број дијагонала многоугла у зависности од
броја страница (темена) многоугла.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, хеуристичка

Кључни појмови: многоугао, дијагонала, укупан број дијагонала

јединице
ТОК ЧАСА

У уводном делу часа наставник обнавља са
ученицима појмове који се односе на многоугао:
многоугаона линија, страница многоугла, теме
многоугла, суседне странице, суседна темена
многоугла, дијагонала многоугла. Обнавља и поделу ‒ Одговара на постављена
многоуглова на основу броја темена, односно питања наставника;
страница многоугла. Истиче да под појмом n -тоугао ‒ учествује у дискусији;
подразумевамо многоугао који има n темена и исто ‒ решава задатак.
толико страница. Задаје ученицима 1. задатак из
Уџбеника и потом обнавља са њима када је многоугао
конвексан и наглашава да ћемо се бавити искључиво
конвексним многоугловима. Истиче циљ часа.
Црта произвољан многоугао и дијагонале које полазе
из једног темена тог многоугла. Потом задаје ‒ Прати упутства
ученицима да нацртају неки конвексни петоугао наставника;
(задатак 2) и да изброје колико има дијагонала. Након ‒ учествује у дискусији;
тога поставља питање ученицима за колико ‒ даје промишљене
дијагонала је једно теме многоугла крајња тачка. одговоре на постављена
Након краће дискусије указује ученицима на то како питања;
долазимо до укупног броја дијагонала произвољног ‒ анализира и закључује;
многоугла уз посебно истицање зашто број n· ( n−3 ) ‒ поставља питања;
делимо са 2, чиме утире пут у једном веома битном ‒ решава пример (1.
математичком концепту, а то су комбинације без пример) и задатке (1, 2, 3,
понављања. Након што илуструје запажања на 4. и 5. задатак из
конкретном примеру (петоугла), уопштава: Ако је Dn Уџбеника) уз помоћ
укупан број свих дијагонала n -тоугла, онда је наставника.
n ( n−3 )
D n= .
2
Дато правило, односно формулу, наставник
конкретизује обрадом 1. примера, уз максималну
укљученост ученика, а потом им задаје да реше 3.
задатак у својим свескама док их он обилази и врши
увид у њихов рад. Задаје ученицима и задатке где је
захтев: одређивање укупног броја дијагонала на
основу броја дијагонала повучених из једног темена
(задатак 4); одређивање укупног броја дијагонала на
основу односа укупног броја дијагонала и броја
темена датог многоугла (задатак 5).

дигиталном уџбенику (лекција 4.1 Број дијагонала
многоугла, слајд 1).
Понавља са ученицима основне ‒ Одговара на питања

наставника.
појмове који се односе на
многоугао, формулу за укупан
број дијагонала произвољног
конвексног многоугла, као и
идеју за извођење дате формуле.
Задаје ученицима домаћи задатак (4, 5, 6. и 7. задатак
из Збирке задатака).
Број дијагонала многоугла
Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

остварености исхода: одговарања на постављена питања
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Број дијагонала многоугла
Утврђивање и продубљивање знања ученика о укупном броју
Циљ часа: дијагонала произвољног конвексног многоугла и упознавање
ученика са пребројавањем броја елемената коначних скупова.
Очекивани исходи  одреди укупан број дијагонала многоугла у зависности од
на крају часа: броја страница (темена) многоугла;
 одреди број елемената коначних скупова.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, хеуристичка, самостални рад ученика

Кључни појмови: многоугао, дијагонала, укупан број дијагонала

јединице
ТОК ЧАСА

ученицима основне појмове који се односе на
многоугао, формулу за укупан број дијагонала
произвољног конвексног многоугла, као и начин на ‒ Одговара на постављена
који смо извели дату формулу. Анализира израду питања наставника.
домаћег задатка и отклања евентуалне нејасноће код
ученика.
Наставник најпре задаје ученицима да реше 10.
задатак из Збирке, којим утврђују број дијагонала које ‒ Прати упутства
се могу повући из једног темена и укупан број наставника;
дијагонала за различите вредности броја темена ‒ учествује у дискусији;
(страница) конвексних многоуглова. Задаје ‒ даје промишљене
ученицима и задатке где је захтев одређивање одговоре на постављена
укупног броја дијагонала многоугла на основу односа питања;
укупног броја дијагонала и броја страница датог ‒ анализира и закључује;
многоугла (15. задатак из Збирке), као и одређивање ‒ поставља питања;
укупног броја дијагонала на основу односа укупног ‒ решава примере (2. и 3.
броја дијагонала и броја дијагонала из једног темена пример) и задатке (7. и 8.
многоугла (16. задатак из Збирке). задатак из Уџбеника и 10,
Наставник још једном указује ученицима на то да 15. и 16. задатак из
математика као наставни предмет има један посебно Збирке) уз помоћ
истакнут задатак, а то је развијање мисаоних наставника.
способности и интелигенције код ученика. Наглашава
да је посебно важан начин на који смо дошли до
формуле за одређивање броја дијагонала у зависности
од броја страница и то из два разлога: ако знамо како
се до формуле долази, нећемо је заборавити; начин на
који смо извели поменуту формулу можемо
применити у великом броју сличних ситуација.
Упућује ученике у то како на сличан начин, односно
размишљањем на одговарајући начин можемо
одредити: укупан број правих одређених са n тачака
међу којима не постоје три које су колинеарне
(пример 2); број конвексних углова које одређују
полуправе са теменом у истој тачки (пример 3).
Потом заједно са ученицима решава и 7. и 8. задатак
из Уџбеника.

дигиталном уџбенику (лекција 4.1 Број дијагонала
многоугла, слајд 2).

Понавља са ученицима број дијагонала које се ‒ Одговара на питања
могу повући из једног темена, као и формулу за наставника.
укупан број дијагонала конвексног n -тоугла.
Истиче још једном значај пребројавања елемената
коначних скупова. Задаје ученицима домаћи задатак
(9. задатак из Уџбеника и 11, 12, 14. и 26. задатак из
Број дијагонала многоугла

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Углови на трансверзали
Тип часа: обнављање
Циљ часа: Обнављање особина углова на трансверзали.

 опише основне везе међу угловима на трансверзали две
Очекивани исходи паралелне праве и да то примењује у једноставнијим
на крају часа: задацима;
 користи у задацима особину да свака права под истим
угловима сече две паралелне праве.
Наставне методе: дијалошка, монолошка

Међупредметне Ученик развија:
компетенције:  компетенције за целоживотно учење;
Међупредметно Присутна је међупредметна повезаност са техничким
повезивање: образовањем.
Углови на трансверзали паралелних права, сагласни,
Кључни појмови: наизменични углови, супротни углови

јединице
ТОК ЧАСА

У уводном делу часа наставник
анализира домаћи задатак и
отклања евентуалне нејасноће
настале приликом његове израде. питања наставника.
Обнавља са ученицима шта је
трансверзала. Истиче циљ часа.

Након што на конкретном примеру илуструје који
углови се називају унакрсним, односно упоредним ‒ Прати упутства
угловима, диктира ученицима: наставника;
Унакрсни углови су једнаки. ‒ учествује у дискусији;
‒ даје промишљене
Потом задаје ученицима да реше 1. задатак из
одговоре на постављена
Уџбеника. Подсећа ученике да се права која сече неке
питања;
две праве назива трансверзала тих правих. Истиче да
се веома важна теорема геометрије односи на углове ‒ анализира и закључује;
које трансверзала образује са двема паралелним ‒ поставља питања;
правама. На табли црта две паралелне праве и праву ‒ решава задатке (1, 2, 9. и
која их сече (њихову трансверзалу) и подсећа ученике 10. задатак из Уџбеника)
који су углови сагласни, који наизменични, а који уз помоћ наставника.
супротни. Истиче шта се дешава са одговарајућим
врстама углова усред транслације једне од
паралелних правих до поклапања са правом са којом
је паралелна. Записује на табли теорему о угловима
на трансверзали:
Ако трансверзала сече две паралелне праве:

 свака два сагласна угла су једнака;
 свака два наизменична угла су једнака;
 свака два супротна угла су суплементна, тј.
збир два супротна угла је једнак 180 °.
Потом наставник задаје ученицима да реше и 2.
Подсећа их још једном о вези између одређене
теореме и обрата дате теореме, као и да обрат сваке
теореме није такође теорема, што илуструје на неком,
конкретном примеру. Истиче везе између
претпоставки и закључака код дате теореме и њеног
обрта, на конкретном примеру Питагорине теореме и
обрата Питагорине теореме.
Тражи од ученика да формулишу обрат теореме о
угловима на трансверзали. Након краће дискусије
уопштава:
Права t је трансверзала правих a и b .
 Ако је збир супротних углова 180 °, онда су
праве a и b паралелне.
 Ако су сагласни углови једнаки, онда праве
које сече трансверзала морају бити
паралелне.
 Ако су наизменични углови једнаки, онда
праве које сече трансверзала морају бити
паралелне.
Наставник задаје ученицима да реше и 9. и 10. задатак
из Уџбеника док обилази ученике, дозира помоћ, даје
им сугестије и води рачуна о дисциплини.

дигиталном уџбенику (лекција 4.2 Основне теореме
геометрије, слајд 1 и слајд 2).

Понавља са ученицима унакрсне углове, углове на ‒ Одговара на питања
трансверзали и врсте углова на трансверзали. наставника.
Понавља и теорему о угловима на трансверзали, као
и њен обрат. Задаје ученицима домаћи задатак (34. и
Углови на трансверзали

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Основне особине троугла
Циљ часа: Обнављање основних особина троугла са ученицима.

 примењује у задацима константност збира унутрашњих
углова у произвољном троуглу;
 на основу довољног броја датих података израчуна мере
непознатих унутрашњих и спољашњих углова троугла;
 примењује у задацима тврђење да су поредак страница и
поредак наспрамних углова троугла међусобно сагласни;
 примењује важне неједнакости у вези са дужинама страница
троугла.

Међупредметно Присутна је међупредметна повезаност са техничким
повезивање: образовањем.
троугао, углови троугла, странице троугла, „магарећи мост”,
Кључни појмови: неједнакост троугла, поредак страница и углова троугла
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА

У уводном делу часа наставник анализира домаћи
задатак, отклања евентуалне нејасноће настале
приликом његове израде. Обнавља са ученицима ‒ Одговара на постављена
унакрсне углове, углове на трансверзали и врсте питања наставника.
углова на трансверзали. Обнавља и теорему о
угловима на трансверзали и обрат дате теореме.
Пита ученике да ли је збир унутрашњих углова у
троуглу константан и зашто. Након тога диктира ‒ Прати упутства
ученицима да запишу у својим свескама: наставника;
‒ учествује у дискусији;
Збир углова било ког троугла је 180 °. ‒ даје промишљене
Да се у доказу датог тврђења користе углови на одговоре на постављена
трансверзали наставник подсећа ученике тако што питања;
заједно са њима решава 3. задатак из Уџбеника. ‒ анализира и закључује;
Потом обнавља и спољашње углове троугла и ‒ поставља питања;
диктира ученицима: Сваки спољашњи угао троугла ‒ решава задатке (3, 4, 11. и
једнак је збиру два њему несуседна угла тог 12. задатак из Уџбеника)
троугла. уз помоћ наставника и
Аналогно претходном тврђењу, решавањем 4. задатка тиме обнавља доказе већ
обнавља са ученицима доказ последњег тврђења. познатих, важних
тврђења геометрије.
Потом прелази на тврђење познато под називом
„магарећи мост” и на последице тог тврђења.
Записује на табли:
Углови на основици једнакокраког троугла су
једнаки. Другим речима, ако су две странице неког
троугла једнаке, онда су једнаки и углови
наспрамни тим страницама.
Наглашава значај датог тврђења и да се оно користи
приликом извођења других тврђења геометрије.
Обнавља са ученицима и однос величина углова и
страница у троуглу: Ако су две странице неког
троугла различите, онда се наспрам веће странице
налази већи угао.
Доказује дато тврђење израдом 11. задатка из
Уџбеника.
Наводи још нека тврђења са којима су се ученици
током математичког образовања сретали:
Ако су два угла неког троугла једнака, онда су
једнаке и странице наспрам тих углова;
Свака страница троугла мања је од збира друге
две странице, а већа од њихове разлике;
Ако су два угла неког троугла различита, онда се
наспрам већег угла налази дужа страница.
Потом задаје ученицима да реше 12. задатак из
Уџбеника и на тај начин докажу неједнакост троугла.

дигиталном уџбенику (лекција 4.2 Основне теореме
геометрије, слајд 3).

Понавља са ученицима тврђења која се односе на: ‒ Одговара на питања
константност збира унутрашњих углова наставника.
троуглова; спољашње углове троугла; однос
величине углова и дужина страница троугла;
неједнакост троугла. Задаје ученицима домаћи
задатак (да обнове основне појмове и основна
својства паралелограма и да реше 5, 6, 7. и 8. задатак
из Уџбеника, као и 35. задатак из Збирке задатака).
Основне особине троугла

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Збир углова многоугла
Упознавање ученика са формулом за одређивање збира углова
Циљ часа:
произвољног конвексног многоугла.
 одреди укупан збир унутрашњих углова многоугла.

Кључни појмови: многоугао, угао, збир углова

јединице
ТОК ЧАСА

У уводном делу часа наставник обнавља са ‒ Одговара на постављена
ученицима константност унутрашњих углова питања наставника;
троуглова и четвороуглова. Потом задаје ученицима ‒ учествује у дискусији;
да реше 1. задатак из Уџбеника, којим утврђују ‒ решава задатак.
константност збира и обнављају доказе одговарајућих
тврђења која се односе на збир унутрашњих углова
троугла и четвороугла, како би ученици на адекватан
начин усвојили и разумели формулу за одређивање
збира (унутрашњих) углова n -тоугла. Обнавља са
ученицима и појмове угао многоугла, суседне
странице и суседни углови многоугла.

Пита ученике да ли је збир углова произвољног n -
тоугла константан без обзира на вредност природног ‒ Прати упутства
броја n . Очекује да ће ученици на интуитивном нивоу наставника;
закључити да то није случај, након чега обрађује 1. ‒ учествује у дискусији;
пример из Уџбеника. Иако није могуће ‒ даје промишљене
експерименталним путем (резањем углова) доћи до одговоре на постављена
закључка, јер угао као геометриjски објекат не може питања;
имати меру већу од 360° (збир унутрашњих углова ‒ анализира и закључује;
петоугла је 540 °), наставник истиче да дата мера угла ‒ поставља питања;
представља збир свих вредности унутрашњих углова ‒ решава примере (1. и 2.
петоугла. пример) и задатке (1, 2. и
На конкретним примерима, рецимо петоугла, 3. задатак из Уџбеника и
шестоугла и седмоугла, указује ученицима на колико 47. и 48. задатак из
троуглова све дијагонале, из једног темена многоугла, Збирке) уз помоћ
деле дати многоугао. Након тога уопштава да све наставника.
дијагонале из једног темена многоугла са n темена
разлажу тај многоугао на n – 2 троугла. Потом захтева
од ученика да самостално формулишу правило за
збир углова многоуглова, па након дискусије са
њима, записује на табли: Ако је Sn збир унутрашњих
углова n -тоугла, онда је Sn=(n – 2) ·180 °.
Интерактиван приказ – Збир углова многоугла.

Коришћењем дигиталног садржаја (2D анимације) са
нарацијом, наставник илуструје поделу многоугла на
делове, затим надовезивање тих делова (тако да се
надовезују унутрашњи углови многоугла), а на крају
је изведен и закључак о збиру углова многоугла
(лекција 4.3 Збир углова многоугла, слајд 1).

дигиталном уџбенику (лекција 4.3 Збир углова
многоугла).
Дато правило о збиру углова многоугла конкретизује

за одређивање збира углова десетоугла (2. пример),
након чега заједно са ученицима решава и 2. и 3.
задатак из Уџбеника, као и 47. и 48. задатак из Збирке
задатака (ако не буде довољно времена, ученици дате
задатке решавају за домаћи).
Понавља са ученицима формулу за одређивање ‒ Одговара на питања
збира унутрашњих углова произвољног наставника.
конвексног n -тоугла, као и идеју за извођење дате
формуле.
Задаје ученицима домаћи задатак (45. и 46. задатак из
Збир углова многоугла

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Збир углова многоугла
Утврђивање и продубљивање знања ученика о збиру углова
Циљ часа: произвољног конвексног многоугла и упознавање ученика са
константним збиром спољашњих углова многоугла.
Очекивани исходи  одреди укупан збир унутрашњих углова многоугла;
на крају часа:  користи у задацима тврђење да је збир спољашњих углова
сваког многоугла 360° и да не зависи од броја темена.

Кључни појмови: многоугао, угао, збир углова, збир спољашњих углова многоугла
ТОК ЧАСА

ученицима формулу за одређивање збира
унутрашњих углова произвољног конвексног n - ‒ Одговара на постављена
тоугла, као и идеју за извођење дате формуле. питања наставника.
Анализира израду домаћег задатка и отклања
евентуалне нејасноће код ученика.
Обнавља са ученицима збир упоредних углова и ‒ Прати упутства
тражи од њих да одреде збир свих унутрашњих и наставника;
спољашњих углова n -тоугла. Потом задаје ‒ учествује у дискусији;
ученицима, на основу распореда седења, да одреде ‒ одређује збир
збир спољашњих углова: петоугла; шестоугла; спољашњих углова датог
осмоугла, експериментално (уз помоћ угломера) или многоугла рачунски или
рачунски (користећи збир свих унутрашњих и експериментално;
спољашњих углова датог многоугла и збир ‒ даје промишљене
унутрашњих углова многоугла). Препушта одговоре на постављена
ученицима да сами изаберу да ли ће уз помоћ питања;
угломера или рачунски одредити збир спољашњих ‒ анализира, закључује,
углова задатог многоугла. Након што ученици упуте поставља питања;
наставника у своје резултате и увиде да су без обзира ‒ решава задатке (4. и 5.
на број страна (темена) многоугла добили исту задатак из Уџбеника и 49.
вредност, наставник уопштава и истиче да пошто је и 51. задатак из Збирке)
збир свих унутрашњих и свих спољашњих углова уз помоћ наставника.
неког n -тоугла једнак n· 180 °, следи да је збир
спољашњих углова једнак:
n· 180 ° – (n – 2)·180 °=360 ° .
Потом наставник задаје ученицима 4. задатак из
Уџбеника.
Ради утврђивања збира унутрашњих углова
многоугла, наставник задаје ученицима да реше 5.
задатак из Уџбеника, као и 49. и 51. задатак из Збирке
задатака.

Понавља са ученицима формулу за одређивање ‒ Одговара на питања
збира унутрашњих углова произвољног наставника.
конвексног n -тоугла и константност збира
спољашњих углова n -тоугла, без обзира на број n .
Задаје ученицима домаћи задатак (53. и 64. задатак из
Збир углова многоугла

ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

Наставна јединица: Ставови подударности троуглова
Обнављање ставова подударности троуглова са ученицима и
Циљ часа:
указивање на једноставније примене подударности троуглова.
Очекивани исходи  опише када су троуглови подударни;
на крају часа:  доноси закључке о одговарајућим елементима подударних
троуглова.

Међупредметно Присутна је међупредметна повезаност са наставним предметом
повезивање: географија, конкретно са климом.
троугао, подударност троуглова, ставови подударности
Кључни појмови: троуглова
јединице
ТОК ЧАСА

У уводном делу часа наставник понавља са ‒ Одговара на постављена
ученицима да су два троугла подударна ако се не питања наставника.
разликују ни по чему осим по положају у простору.
Наглашава да ако су странице једног троугла једнаке
страницама другог троугла и углови једног троугла
једнаки угловима другог троугла, онда су ти
троуглови подударни. Понавља нотацију за два
подударна троугла и подсећа ученике да када
записујемо подударност два троугла, темена
троуглова наводимо у складу са начином на који се ти
троуглови могу „поклопити”.
Пита ученике да ли се сећају које су све ставове
подударности троуглова учили у шестом разреду и ‒ Прати упутства
подсећа их да су то ставови: СУС, ССС, УСУ, ССУ. наставника;
Обавештава ученике да препишу из Уџбеника у своје ‒ учествује у дискусији;
свеске сва четири става подударности, један по један. ‒ даје промишљене
За то време наставник на табли, користећи одговоре на постављена
математичку нотацију, заједно са одговарајућом питања;
сликом, приликом сваког преписаног става наглашава ‒ анализира и закључује;
који су подаци дати, а који се закључци изводе на ‒ поставља питања;
основу дате подударности (што уједно представља и ‒ преписује ставове
прву примену одговарајућег става подударности, подударности троуглова
неопходну за решавање великог броја задатака). из Уџбеника;
Наставник затим обрађује 1. пример из Уџбеника, где
‒ решава пример (1.
ученицима указује на практичну примену
пример) и задатке (1.
подударности троуглова за одређивање угла који
Сунчеви зраци образују са тлом. Потом наставник задатак из Уџбеника и 71.
заједно са ученицима решава 1. задатак из Уџбеника, задатак из Збирке) уз
где, користећи податке са слике, доказује тражене помоћ наставника и тиме
једнакости (за сваки од примера је потребна примена обнавља ставове
различитог става подударности троуглова). Уколико подударности троуглова.
остане довољно времена, ученици решавају и 71.
задатак из Збирке задатака.

дигиталном уџбенику (лекција 4.4 Примене ставова
подударности, слајд 1 и слајд 2).
Упућује ученике на галерију слика (лекција 4.4

Примене ставова подударности, слајд 2).

Понавља са ученицима када су два троугла ‒ Одговара на питања
подударна и како гласе ставови подударности наставника.
троуглова. Задаје ученицима домаћи задатак (72. и
Ставови подударности троуглова


ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих

4 Matematika 7 Klett Prirucnik DNEVNE PRIPREME 04 DECEMBAR

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

4 Matematika 7 Klett Prirucnik DNEVNE PRIPREME 04 DECEMBAR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 52

Предмет: Математика Школа и разред:

Наставна средства: уџбеник, збирка, дигитални уџбеник, табла, креда (фломастери)

Приказ мултимедијалних садржаја наставне

Планиране активности Планиране активности

Главни део часа (35 минута)

Упућује ученике на интерактивне задатке у

Завршни део часа (5 минута)

Степен производа и степен количника

Предмет: Математика Школа и разред:

Наставна средства: уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)

Планиране активности Планиране активности

Завршни део часа (5 минута)

Степен производа и степен количника

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 54

Циљ часа: Упознавање ученика са степеном степена реалног броја.

Наставне методе: монолошка, дијалошка

Наставна средства: уџбеник, збирка, дигитални уџбеник, табла, креда (фломастери)

Приказ мултимедијалних садржаја наставне

Упућује ученике на интерактивне задатке у

Завршни део часа (5 минута)

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 55

Наставна средства: уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 56

Наставна средства: уџбеник, збирка, дигитални уџбеник, табла, креда (фломастери)

Приказ мултимедијалних садржаја наставне

Документарни филм – Колико интернет тежи.

Упућује ученике на интерактивне задатке у

Примену степена броја 10 у превођењу величина

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 57

Циљ часа: Упознавање ученика са стандардним записом реалних бројева.

Наставна средства: уџбеник, збирка, дигитални уџбеник, табла, креда (фломастери)

Приказ мултимедијалних садржаја наставне

Понавља са ученицима чему је једнак степен броја 10

Главни део часа (35 минута)

Обрадом 2. примера успоставља корелацију са ‒ Прати упутства

Упућује ученике на интерактивне задатке у

Потом записује на табли, док ученици записују у

На конкретним примерима показује ученицима

Завршни део часа (5 минута)

Стандардни запис реалних бројева

Начини провере ‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 58

Наставна средства: уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)

Предмет: Математика Школа и разред:

Наставна средства: уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)

Планиране активности Планиране активности

‒ посматрање ученичког учешћа, закључивања и

Предмет: Математика Школа и разред:

Наставна средства: уџбеник, збирка, табла, креда (фломастери)

Планиране активности Планиране активности

Предмет: Математика Школа и разред:

Наставна средства: ланац знања

Планиране активности Планиране активности

Одговор: 9 . Одговор: Број a . Одговор: Број n .

Питање: У n -том Питање: Каквог је знака

Питање: Каквог је знака Питање: Степени

Питање: Степен количника Питање: Степен степена Питање: Међу бројевима

Питање: Међу бројевима Питање: Међу бројевима Питање: Међу бројевима