Алкохолна интоксикација

Главни чланак: Пијанство

Алкохолна интоксикација

Алкохолна интоксикација је акутно тровање алкохолом као последица употребе веће количине
алкохолних пића. У акутној алкохолној интоксикацији појављују се различити психички и
соматски симптоми који то стање уврштавају и међу психичке поремећаје, мада је оно
реверзибилно и релативно краткотрајно. Тежина клиничке слике интоксикације зависи од
количине алкохола у крви и може ићи од лагане, која се једва примећује, све до смрти, због
акутног тровања алкохолом

Алкохоличар

Алкохоличар је особа која због дуготрајне неконтролисане, прекомерне употребе алкохола има
здравствене и социјалне тешкоће. Поменути поремећаји се односе на: Телесна оштећења
(желудац, јетра, периферни живци и др.), емоционалне поремећаје (страх, психичка лабилност,
немир, напетост и сл.), породичне тешкоће (поремећај породичних односа), професионални
проблеми, (смањена могућност адекватног функционисања на послу, у квалитативном и
квантитативном смислу, као и поремећаји са колегама и сл.) и општи социјални поремећаји који
се испољавају у виду опште изолованости и у занемаривању основних друштвених обавеза.

Хронични алкохоличар је особа која прекомерно конзумира алкохол, а њена зависност је толика
да показује душевне поремећаје у виду губитака контроле, амнезије, делиријум тременс или
такве манифестације које указују на оштећење физичког и психичког здравља и однос с другим
људима и социјалне и економске проблеме.

Могу се разликовати следеће типова алкохоличара:

 Особа која је зависник из психичких разлога, узима више алкохола него што је уобичајено у
његовој средини, али никада не губи контролу, може да престане кад то и пожели.
  Особа која прекомерно конзумира алкохолна пића и то се одражава на телесних
оштећења (јетра, периферни нервни систем), али није ни физички, нити психички зависан,
и може престати да конзумира алкохол снагом сопствене воље.

 алкохоличар који је физички зависан од алкохола и има тешкоће при самосталном

прекидању адикције. Међутим, у ову групу спадају људи који могу да апстинирају и не
узимају алкохол у временском периоду до неколико недеља.

 Особа, алкохоличар која је психички и физички зависна, њу прате низ органских

поремећаја, уз немогућност самосталног престанка конзумирања алкохола.

 Дипсомански тип, карактерише га физичка и психичка завист, али с епизодама непијења.

Овај вид алкохолизма може бити један од облика самоубиства. У ову групу спадају људи
који често и лако губе контролу под дејством алкохолних пића.

 Алкохоличар кога и најмање количине алкохола доведу до стања помућења свести,

односно промењеног психичког функционисања услед поремећаја квалитета свести

Заједничке карактеристике алкохоличара

Walter Geikie - Алкохол и породица

Вођени нагоном за пићем, код различитих алкохоличара се могу уочити заједничке

карактеристике, црте, обележја и промене карактера и личности које настају услед пролонгиране
злоупотребе алкохола. Те промене у личности које обухватно називамо симптомима алкохолизма,
су незаобилазни пратиоци периода алкохолне зависности и треба да буду предмет третмана у
циљу корекције алкохоличарског понашања. Симптоми алкохолизма могу да буду у виду
неодговорност, лењост, незаинтересованост и неспособност за преузимање сопствене
одговорности у оквиру породичних, пословних, друштвених и социјалних релација. На пример, у
сопственој породици мушкарац, алкохоличар препушта све породичне послове својој жени (нега
деце, породични живот и сл.), а исти тај човек је постављен на одговорној функцији у друштву.
Незрео и нереалан приступ животу, ограничава способност алкохоличара да обезбеди нужне
потребе за породичан живот. Осећај неадекватности, који се односи на важне области живота
породице води ка искривљивању брачних и родитељских улога. То се најчешће види у
неспособности алкохоличара да одржава нормалне сексуалне односе, да се игра и ради са децом,
да одржава функционалне односе са својом околином. Недостатак самодисциплине се види у
неуравнотеженом, несталном, импулсивном и недоследном ставу према члановима своје
породице. Преокупација собом, својим потребама и егоцентричност, отежавају и онемогућавају
алкохоличару да прихвати нормалне потребе својих укућана и особа у свом окружењу уопште,
стога произилази неадекватност у реаговању с тешкоћама као што су болест у кући, повреда деце,
лични проблеми колега на послу и сл. Негативан став према ауторитетима спречава алкохоличара
да напредује у послу и уопште да га задржи, а са друге стране такође ограничава његову
способност да прихвати здрав ауторитет и улогу „главе породице“. Површни односи с особама
отежавају и онемогућавају таквој особи да искаже афективност, да пренесе љубав, подршку и
осећања која су потребна за развој породичног живота. Ограничење интересовања алкохоличара
прете да се пренесу и на његову породицу у виду изолације од свакодневних и нормалних
активности. Алкохоличар је често страствени посматрач телевизијског програма, јер се ту не улаже
никакав напор, а истовремено се љути због нормалних интересовања својих укућана.

Симптоми алкохолизма утичу на човека и његов живот узимајући свој „данак“, а сам престанак
конзумације алкохола их не отклања сам од себе. Стога је логично да терапија алкохолизма
подразумева утицање и мењање постојећих негативних образаца понашања.