SOCIJALNA PSIHOPATOLOGIJA Predmet izuavanja Psihopatologija kao nauka o psiholoskim aberacijama:istrauje, posmatra, opisuje i klasifikuje ponaanja i mentalna stanja

tanja i procese koji odstupaju od uobiajenih Socijalna patologija: tri razliita znaenja 1. kolokvijalno: skup pojava koje se smatraju nepoeljnim sa aspekta vladajuih normi i vrednosti (narkomanija, alkoholizam, prostitucija) 2. socijalno patoloski pristup: analogno medicinskom modelu u psihologiji, drutvo je organizam i njegovi delovi mogu oboleti (u odnosu na moral) 3. socioloski pristup: sociologija devijantnosti koja obuhvata devijantno ponasanje i drutvenu dezorganizaciju

Psiholoki pristup Prouava mentalno socijalne devijacije: poreklo je u psihofizioloskoj strukturi a implikacije su socijalne Razlika u odnosu na psihopatoloske devijacije: mentalno socijalne imaju znacajno vece posledice po neposrednu i posrednu socijalnu sredinu (veci aspekt drutvene tete) Zajedniko: premorbidna struktura linosti koja se u zavisnosti od dominacije socijalnih, genetskih i akutnih uticaja razliito struktuira

Pojam devijantnosti u socijalnoj psihopatologiji Devijantno je sve ono to znaajno odstupa od postojeih sistema vrednosti i normi i izaziva snanu drutvenu reakciju negodovanja ili odbacivanja Razlika u drutvenoj reakciji kod mentalnih i mentalno socijalnih aberacija Veci stepen korelacije mentalno socijalnih aberacija sa delinkvencijom Apsurd: psiholozi u mnogo vecoj meri izuavaju mentalne aberacije koje imaju minornu prevalencu i incidencu u odnosu na mentalno socijalne devijacije i delinkvenciju

Kriterijum devijantnosti Ko odredjuje kriterijume normalnosti? Ono to je proseno, opte prihvaeno i ono to odstupa od toga vee odstupanje, vea devijacija Devijantno ponaanje podrazumeva i unutranju devijantnost, ponaanje je spoljni korelat unutranjih izvora variranja(kognitivni i emocionalni, konativni defekt) Zato se u isti ko stavljaju genijalci, ljudi koji pozitivno odstupaju: sredina ih ne razume, jer vlada pravilo prosenosti i ujednaavanja Kriterijum razlike: ne postoji drutvena teta, naprotiv Treba razlikovati aberantno i nekonformistiko ponaanje

Nekonformizam Merton: kada se vrednosti, standardi i oekivanja pojedinca i njegove referentne grupe razlikuju od opte prihvaenih 1. Konzervativan nekonformizam: usaglaenost sa ranijim vrednostima 2. Radikalni nekonformizam: usaglaenost sa buduim vrednostima

Strukturalne razlike aberantnog i nekonformistikog 1. aberant krije svoje odstupanje, nekonformist ih javno iskazuje 2. aberant prihvata legitimnost ali radi suprotno, nekonformist ih osporava 3. aberant priznaje norme ali se trudi da izbegne sankcije, nekonformist ih ne priznaje i hoe da ih zameni novim 4. aberant radi iz linih ciljeva, nekonfromist zarad drutvenog dobra

Socijalne aberacije Socijalne pojave koje svojim ispoljavanjem u vidu toksikomanija, socijalne izopaenosti, agresije kriminalnog i suicidalnog tipa negativno utiu na stanja i razvojne mogunosti pojedinca i socijalnih grupa. Alkoholizam, narkomanija, prostitucija, kockanje, suicid, prosjaenje, skitnienje.... Nevalidna klasifikacija. U psihologiji pored socijalno patolokog, primenjuje se medicinski model i psihopatoloki.

ALKOHOLIZAM Rasprotranjena pojava, stara koliko i civilizacija Kontradiktorni odnos drutva prema tome ko i koliko pije, gde su granice dozvoljenog pijenja i ta znai umereno pijenje Tek kada su evidentirane posledice po profit, poinje ozbiljan nauni pristup i odredjivanje aberacije: medicinski, psiholoki i socijalni aspekt

Alkoholizam kao bolest zavisnosti (medicinski model) Znaaj izuavanja: Znaajna povezanost sa mentalnim poremeajima i poremeajima linosti Znaajna povezanost sa drugim socijalnim devijacijama (narkomanija, kockanje..) Znaajna povezanost sa delinkvencijom (najtea krivina dela) Znaajna povezanost sa poslovnim incidentima Znaajna povezanost sa raspadom porodice

Poslovni psiholog i alkoholiar Jedan od zadataka poslovnog psihologa jeste da prepozna (dijagnostifikuje) linost alkoholiara oni esto negiraju stanje Savetodavna i struna pomo pojedincu i poslovnom okruenju kao i porodici Sistemski pristup u leenju alkoholiara obuhvata sve ove kompnonente Zadaci: dijagnostika, upuivanje u dalju proceduru, uestvovanje u toj proceduri

Definisanje alkoholizma 30000 godina pravi alkohol, smatra se lekom u narodu. Ni jedna druga devijacija nema toliku podrku i toliko tetan efekat (na treem mestu, iza malignih i kardiovaskularnih oboljenja) Po stepenu socijalne tetnosti je prva I danas je teko dati definiciju, jer zavisi od zemlje u kojoj se definie: u Evropi (osim Skandinavije i GB) preterano opijanje koje je dobelo do zdravstvenih, psiholokih i socijalnih posledica U SAD je bolest u uem smislu, izrazita zavisnost i evidentni simptomi alkoh. Dakle, validne su dve definicije:SZO i APA

SZO ICD X (F10-F19) Svako ponovljeno pijenje uprkos tetnih konsekvenci, jer dovodi do: 1. zdravstvenih, psihofiziolokih, somatskih posledica 2. poremeaja ponaanja koji se reflektuju na posrednu i neposrednu okolinu 3.psihopatolokih poremeaja, mentalnih poremeaja i poremeaja linosti Kritika: socijalni momenat je akutni, nedovoljna prouenost etiologije

APA DSM IV Za razliku od SZO koja razlikuje mentalne poremeaje i poremeaje ponaanja, APA razlikuje zloupotrebu alkohola od alkoholne zavisnosti. Alkoholizam je kontinuum i razlikuju se poremeaji nastali uzimanjem alkohola od tegoba koji ih prate. Dve grupe poremeaja: 1. Poremeaji kao posledica unoenja alkohola, zloupotreba i zavisnost 2. Poremeaji nastali unoenjem supstance: intoksikacije, apstinencija, delirijum....

Osnovni kriterujum je: zloupotreba, intoksikacija i apstinencija 1.a. Zavisnost od alkohola: klaster kognitivnih, bihevioralnih i fiziolokih simptoma, nakon dueg uzimanja. Zavrava se stvaranjem tolerancije, apstinencije i kompulsivne udnje za novim unoenjem. Kriterijumi: Mora postojati bar tri simptoma, due od 12meseci

Kriterijumi zavisnosti od alkohola Tolerancija: potreba za stalnim poveanjem koliine supstance da bi se postigao eljeni efekat ili intoksikacija, ili znaajno smanjenje efekta ukoliko se smanji koliina supstance Apstinencija: uzima supstancu da bi izbegao apstinenciijalnu krizu supstanca je uzimana due nego to je konzument nameravao prisutna je elja da se prekine sa konzumacijom (ili neuspeni pokuaji) provodjenje velikog dela vremena u aktivnostima kojima se obezbedjuje supstanca zanemaruju se ili potpuno prekidaju drutvene i poslovne aktivnosti, jer su podredjeni prethodnom cilju nastavlja sa konzumacijom, uprskos znanju ili trajanju psiholokih ili fiziolokih posledica pijenja 1.b. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA Razlika u odnosu na zavisnost je u tome to ne prretpostavlja toleranciju, apstinenciju i komulsivnu elju, ali vodi ka tome. KRITERIJUMI ZLOUPOTREBE -javlja se u problemskim situacijama (porodini, poslovni, kolski, ljubavni) -koristi alkohol u potencijalno ivotno opasnim situacijama (vozi) -ima probleme sa zakonom zbog alkohola -nastavlja sa konzumaciijom uprkos problemima (otkaz, razvod i sl)

2. POREMEAJI NASTALI UPOTREBOM ALKOHOLA To su INTOKSIKACIJA I APSTINENCIJA 2.a. Intoksikacija: kliniki maladaptivno ponaanje uz klaster simptoma za vreme ili neposredno nakon unoenja alkohola: Agresivno i neprimereno seksualno ponaanje, smanjeno rasudjivanje, promenljivo raspoloenje, nesiguran hod, nekoordinisanost pokreta, govora, nistagmus, poremeaj panje, stupor, koma. Vano je da ovo nisu simptomi nekog postojeeg mentalnog poremeaja 2.b. APSTINENCIJA Sindrom nastao naglim prekidom ili smanjenim unoenjem nakon dueg pijenja. Simtomi: autonomna hiperaktivnost, tremor, povraanje, insomnia, iluzije, halucinacije, napadi panike Vrhunac krize je drugi dan nakon prekida, a moe trajati i 3 do 6 meseci s manjim intezitetom

Prevalenca i incidenca 3-5% svetske populacije su alkoholiari a to je 10 do 15% punoletnih (10%muskaraca i 3,5% ena) Problem registracije, velika tamna brojka, realno 5 puta vise 10% problem drinkersi nisu zavisni ali su privodjeni ili leceni Popovi: (2007)u Srbiji samo 5% trezvenih,etvrti u Evropi po pijenju. 70% konzumira alkohol i povremeno se opija, 15% postaju zavisnici. 25% su problematicni, oni koji jos nisu dijagnostifikovani,da li je alkoholizam ili ivotni stil. U SFRJ 1000 000 alkoholicara, m- 1:3 (1:8) U SAD 10 000 000 (3%) alkoholiara, 20% adolescenata izmedju 13 i 17 god. 5% uenika osmog razreda redovno konzumira alkohol. U Sloveniji 7% mladih redovno konzumira, 60% povremeno. U Srbiji, 25% dece do 16 godina redovno kozumira alkohol (i narkotike) 40,3% odraslih, najtee u istonoj Srbiji 2007:37%mladia i 14% devojaka redovno pije, 8,4% se napilo pre svoje 13. godine Broj alkoholiara je u poslednjih nekoliko godina porastao 100%.Visoka incidenca PTSP, paninih napada, depresije, suicida. Kriterijum mere je godinja potronja alkohola prema glavi stanovnika. U SAD je 9l, u Evropi 10l (Francuska 17l, Norveka 4L).U Francuskoj dnevno 1,5l, deci se daje crvena voda...Srbija je etvrta. Osim kulturalne, postoji i verska razlika- kod muslimana je retko jer vera zabranjuje, kod Jevreja ese konzumiranje, ali manje opijanje. Jedno od objanjenja je i dominantnost krvne grupe u zajednici. Istraivanja u Francuskoj 60.ih godina ukazuje na krvne markere klastera psiholokih osobina. Bordel: pripadnost krvnoj grupi oznaava tipove neurovegetativnog reagovanja, dijencefalinu kontrolu gladi i edji, psiholoku reaktivnost i socijalnu kontrolu. A: harmoninitipovi, hedonisti, empatini, hipersenzitivni, velikoduni,selektivno socijabilni O: melodini-hiperadaptibilnost, uiva u hrani i piu, multivalentna socijabilnost, okrenutost porodici i drutvu B: ritmini nesenzibilni, trezveni, ne uiva u jelu i piu, rigidni, autoritarni, utivi, hladni i rezervisani AB: meani tip A*B

Radi se o prirodi adaptibilnosti krvnih grupa: Tekoe adaptacije harmoninih (A) zbog hipersenzibilnosti Tekoe adaptacije melodinih (0) zbog amorfnosti granica Tekoe adaptacije ritminih usled rigidnosti Ajzenk: narodi kod kojiih preovladava B imaju vise skorove na N i P od onih sa AB Alkoholiari: najvie A grupe, danas kontradiktorni nalazi (ravnomerno zastupljeni)

Alkoholizam i posao Radno nesposobni u najproduktivnijem dobu, izostaju, stradaju na poslu ili izazivaju konflikte i materijalnu tetu Izostaje 2 meseca godinje i 10 godina za radni vek. Najee izostaju ponedeljkom 3 puta ee se povredjuju na radu, 20% vie od 5 puta promeni posao, 15% nema problema (vrste posla)

Alkoholizam i saobraaj 15% saobraajnih nesrea su poinili alkoholiari: Produena psihika sekunda Sueno vidno polje (tunelsko vidjenje) ili treperavo vidjenje nou Oslabljen sluh 40%, kao i ostale psihike funkcije i sloeni procesi (ve od 0,2 do 1%) Gde je granica izmedju dobrog raspoloenja, oputanja i pijanstva? Odgovor psihofizioloski i kulturoloski

Alkohol i delinkvencija Preko 50% uestvuje u krivinim delima, preko 60% delikti nasilja, silovanje i incest. 90% huliganstva, 50% krivicno delo kradje, 30% rusenje javnog reda i mira, 25% poari, 20% samoubistava. Veliki broj narkomana postaju alkoholiari, visoka stopa medju prostitutkama, skitnicama i besposliarima korelacija sa devijacijama U SAD se odvaja 3% kunog budzeta za kupovinu alkohola u Srbiji 6%

Medicinski model Bolesti zavisnosti - toksikomanije Najpre pomo od lekara, i to onda kada su postale vidljive organske tegobe ili poremeaji ponaanja. Kljune rei: fizika zavisnost Psihika zavisnost Tolerancija Apstinencija 1. Psihika zavisnost: kompulsivna elja za unoenjem supstance, nekada u toj meri da je sve drugo podredjeno ovom cilju. Nastaje uslovljavanjem: efekat oputanja,euforije ili otupljivanja se doivljava kao nagrada za uzimanje supstance i takvo ponaanje su ponavljanjem ustaljuje (pozitivno ojaavanje uslovnog odgovora) 2. Fizika zavisnost: nezavisno od psihike zavisnosti. Javlja se nakon prolongirane ili ekscesivne upotrebe alkohola, kao posledica adaptivnih procesa u CNS alkohol je depresor i kada ga nema, latentna hiperekscitabilnost elija postaje manifestna. Manifestuje se apsinencijalnim sindromom 3.Tolerancija: potreba za veim koliinama da bi se postigao stari efekat. Prepoznaje se i kao izostanak oekivanog efekta nakon konzumacije uobiajene koliine alkohola. Deluje kao fizika zavisnost, ali postoje razlike dva inioca tolerancije: A. Sposobnost breg metabolizma materije B. Sposobnost tkiva da izdri vee koliine toksine supstance 4. Apstinencijalni sindrom: nakon prekida ili redukcije alkohola: tremor, povraanje, hiperaktivnost ANS, anksioznost, depresivnost, iritabilnost. Akutni ap. Sindrom je posledica fizike zavisnosti, koja vodi progresivnoj hiperekscitaciji CNSa, a to se pokuava suzbiti unoenjem novih koliina alkohola.

Alkoholizam kao poremeaj linosti APD- Addictive Personality Disorder) Izmene u DSM V se odnose i na bolesti zavisnosti, koje se sada odredjuju kao poremeaj linosti zavisnika. Ne treba ga meati sa zavisnim poremeajem linosti. U ovu kategoriju ne spadaju zavisnost od interneta i seksa, samo toksikomani, iako su kliniari smatrali da se tu ubrajaju i oni koji imaju izraene skorove na skali bolesnog traenja senzacija. Postoje agrumetni za i protiv da se napravi ova klasifikacija.

Medicinski model: nije opravdano, jer kod toksikomana dolazi do znaajnih izmena u CNSu, kod ostalih kategorija toga nema, a poremeaji u linosti i ponaanju su posledica prenja mozga i mogu se svrstati u neku od postojeih nozolokih kategorija. Kliniari: posebna kategorija, jer ne znamo kako je izgledala premorbidna linost i ta je uzrokovoalo adikciju. Drugo, MR je pokazao da i kod ostalih zavisnika postoje izmene u CNSu iako nije izazvana spoljanjom, nego unutranjom toksikomanijom. Dokaz: endogeni opijati peptidi, organizam se navue na sopstvenu hemiju, uslovljavanjem. Kod izlaganja stresu, lui se endogeni peptidi koji ublaavaju efekat stresa i pojaavaju dobra oseanja. Kada izostane luenje (u mirnim situacijama), organizam reaguje tipinim apstinencijalnim sindromom, kao kada ne unese supstancu. Razliiti pristupi nisu samo pitanje klasifikacije, nego ima i praktine konsekvence: kako moemo znati premorbidnu strukturu, ako ne znamo etiopatologiju onda ne moemo raditi adkevatnu terapiju.... To je pitanje dijagnostike, radi preveniranja posledica (korelacije sa delinkvencijom, devijacijama itd).

Osobine licnosti APD 1. bazino oseanje nesigurnosti: problem u soc. Relacijama, vole da kontrolisu 2. asocijalno i antisocijalno ponaanje: otudjeni, izbegavaju sve ili kre zakon 3. izolovanost: proistie iz prethodnog, odnosi se na duboko unutranje oseanje praznine i naputenosti 4.neadaptibilna reakcija na stres: napiju se umesto da se suoe 5. kratkoroni ciljevi: nema planova i predikcije 6. ponavljanje adikcije: prestanu na nagovor ili zbog moranja, ali se brzo vraaju

Simptomi tipinog alkoholiarskog ponaanja 1. nalaze izgovor da piju, nije bitan povod 2. krije alkohol po kui i na poslu 3. bira mesta za izlazak, gde se podrazumeva da moe da pije 4.na spavanje ide posle partneram da na miru cugne jo koju 5.poinje sve ranije ujutru da pije 6.pije PRE nego to ode s drugarima na pie 7. postaje agresivan ili defanzivan kada se pomene njegovo pijenje 8.vrlo dugo ne priznaje sebi da je zavistan od pia

Etiologija alkoholizma Dva pristupa: prvi sve gleda kroz prizmu pojedinca, psihfizioloko i bihevioralno. To je linearni pristup, uzrok posledica. Drugi gleda kao sistem uz medjusobne interakcije lanova sistema i to je cirkularni kauzalitet (multivarijantni pristup). Jedan ne iskljucuje drugi. Nastasi: sistemski pristup, alkoholizam se izucava kao simptom bolesti sistema (porodica, sa svim interakcijama lanova i spoljne relacije).To je socijalno bihevioralni model.

Etiologija sa aspekta socijalno bihevoralnog modela 1. medicinski model nije dobar, jer nudi jedan uzrok (hemijski) i jedan efekatuniformna terapija 2.nastanak bolesti se mora sagledati kao kontinuum 3. mnotvo etiolokih faktora u sadejstvu 4. mnogostrukost psiholokih i bihevioralnih simptoma, terapija se razlikuje

Etioloki faktori 1. Psiholoki predisponirane linosti, premorbidni poremeaji, posebne osobine linosti 2. Bioloki genetski, metaboliki, neurobioloki 3. Socijalni tipovi relacija, stresori, kultura...

Bioloki faktori Jelinek: razliite reakcije na alkohol, neki mogu dugo i mnogo da popiju, a neki gube kontrolu nakon prvog opijanja. Preferenca za alkohol je metabolike prirode, dakle urodjena. 52% sinova alkoholiara, oekivana uestalost je 20-30%, kod nealkoholiara 2 -3% Hipofunkcija adrenalnih lezda, alkohol je balansni regulator. Pacovi lieni vitamina B u ishrani preferiraju alkoholom umesto vode Mejers:u mozgu je dehidrogenazni sistem koji metabolie odredjene koliine alkohola, pa je on odgovoran, a ne endokrine lezde ili jetra enski pacovi koji su ishranom poveali nivo estrogena, redukuju koliline alkohola, ime se objanjava slabija rasprostranjenost alkoholizma kod ena

Genetski markeri 1. Studije blizanaca: MZ 60% DZ 30% 20% socijalne varijanse U Australiji, 1200MY i 750DZ bliznakinja, utvrdjen razliit stepen i model pijenja, udatih ili neudatih, pa se zakljuuje da je brak deo socijalne varijanse: kod udatih 31% varijanse, kod neudatih 60% varijanse

2. Studije usvojenja: Usvojena deca alkoholiara imaju 4 puta veci rizik, bez obzira na rano odvajanje Deca nealkoholiara usvojena od alkoholiara nemaju vei stepen rizika od kontrolne grupe Gudvin: dobio suprotne nalaze: 51% iz alkoholiarskih porodica nije razvio, a 55% iy nealkoholiara su razvili alkoholizam Klonindzer: istrauje etiologiju alkoholizma i poremeaja linosti, daje teoriju koja ima 7 faktora i predstavlja kombinaciju crta temperamenta i karaktera. Radi longitudinalne studije blizanaca, poreklo vezuje za neurobihevioralne principe funkcionisanja i neurofarmakoloke uticaje Trai razlike izmedju somatizacioog poremeaja (Briket) i generalizovane anksioznosti i nalazi da prvi imaju umpulsivno agresivne crte, a drugi opsesivno kompulsivne Prvi su bili neurotini ekstraverti a drugi neurotini introverti sa generalizovanom kognitivnom anksioznou. Grej ankksiolitici deluju na dva nezavisna faktora, ukazuje na isto bioloko poreklo Stokholmsa studija usvojene dece potomaka alkoholiara i kriminalaca Utvrdio dva tipa nasledjivanja poremeaja: 1. anksioznost i smanjena kontrola posle 25. g 2. rano antisocijalno ponaanje i alkoholizam Razlike izmedju grupa objanjava razliitom strukturom linosti (crte koje su bazirane na temperamentu). 1. izbegavanje zla (anksioznost, pesimizam, spram optimizma-melanholik) 2. bolesno traenje novina (impulsivnost, brzina spram rigidnosti i usporenostikolerik) 3. zavisnost od nagrade (trai toplinu i odobravanje, spram hladnoe- sangvinik) Tako su definisana dva tipa alkoholizma: 1. Tip 1: odredjen socijalnim miljeom: poetak posle 20. godine snaan uticaj faktora iz neposrednog miljea premorbidno je pasivno zavisna linost, te brzo razvija psihiku i fiziku zavisnost i gubi kontrolu prisustvo oseanja krivice i depresivnost zbog pijenja uz nemogunost prestanka nefleksibilnost, odnosno inhibiranost u socijalnom ponaanju zainteresovan za druge i bavi se njima slabiji uticaj genetske varijanse

Tip 2: odredjen mukim polom: poetak pijenja pre 20. godine visok uticaj genetske varijanse visoka korelacija sa antisocijalnim ponaanjem i alkoholizmom roditelja visok stepen agresije prema sebi (samopovredjivanje, impuslivna samoubistva) i prema drugima, kriminalno ponaanje impulsivnost i ekscitabilnost kao nosee crte linosti niska korelacija sa delovanjem sistema za nagradu i uenja

Precizna definicija genetskih markera Razlikovati da li su markeri pokazatelji predispozicije (traitmarkers) ili stanja (statemarkers) koje nastaje zloupotrebom Traitmarkers: Genski prenosive odlike koje su stabilne i merljive u opstoj populaciji Da traju u remisiji Da ih nalazimo kod bliskih rodjaka u meri vecoj od prosene Mogu biti BIOHEMIJSKI i ELEKTROFIZIOLOKI

Biohemijski markeri Enzimi i endokrine supstance MAO i adenilat ciklaza MAO: snien nivo u mozgu i krvnim elijama, kod alkoholiara i potomaka. Kloninder: nije smanjen nivo,, nego je smanjena aktivnost, jer je inhibiran verovatno delovanjem nekog drugog enzima genskog porekla, vezan za X hromozom AC: uestvuje u stvaranju monoamina, snien nivo kod alkoholiara. Dokaz: intolerancija na alkoholo kod Azijata usled urodjenih osobina (disforrija, flush reakcija) Kada je nizak AC, unoenjem alkohola poveava se nivo aldehida koji proizvode vrlo neprijatne simptome, pa Azijati manje konzumiraju (niska prevalenca)Radi se o mutantnom genu. Uloga dopaminergicnog sistema je takodje vana, izmene genskih alela za transport dopamina uestvuju u razvoju alkoholizma