ПРОБЛЕМИ ВЕЗАНИ ЗА

ПЕРИОД ОДРАСТАЊА
(ДЕЛИКВЕНЦИЈА, БОЛЕСТИ
ЗАВИСНОСТИ)
Радио: Никола Драгић 7/5
 Деликвенција
Деликвенција је кршење одређених друштвених норми. Константан бес, љутња и много пута поновљени
неуспеси који доводе до агресије, а потом и делинквенције захтевају велику пажњу околине и стручњака као и
напоран рад на сузбијању истих. Проблем малолетничке деликвенције се може посматрати кроз више
научних дисциплина, као што су педагогија, психологија, социологија. Појам делинквенција може се
посматрати у ужем и ширем смислу. Шири смисао овог термина подразумева кршења друштвених норми за
која су законом предвиђене казне што ће рећи да у то спадају све негативне диспозиције омладине за које су
прописане одговарајуће санкције. За ближе и додатније појашњење овог поремећаја понашања, користи се
дефиниција у ужем смислу, тачније делинквенција представља кршење законских прописа од стране
непунолетних лица. За овај вид понашања, слободно се може рећи да је двоструко неприлагођен: као
примарни део износи се друштвена неприлагођеност, а истовремено се јавља облик личне неприлагођености.
Починиоци преступа називају се делинквентима.
Болести зависности су:
- Алкохолизам
- Наркоманија
- Пушење
 Алкохолизам
Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности, односно токсикоманија.
Алкохоличар је особа која пказује зависност од алкохола, који штетно делује на организам,
посебно на јетру, бубреге и мозак. Светска здравствена организација процењује да је 2010.
године широм света било 208 милиона људи који су развили алкохолизам болест, што
представља 4,1% становништва старијег од 15 година. Лечење може бити физиолошко,
психолошко и социјално групном терапијом. Породична терапија, за коју се социјални
радници могу обучити, најефикаснији је начин лечења. Пролонгирана конзумација алкохола и
његове последице осећају, осим самих зависника и њихове породице и шира околина. Сматра
се да у окружењу сваког алкохоличара, пате и испаштају барем још три особе (физички,
психички, социјално, економски, морално итд.
 Наркоманија
Наркоманија или зависност од дрога је снажна везаност особе за неку психоактивну супстанцу, која
се испољава као неодољива страст за њеним конзумирањем. Можемо разликовати три врсте
зависности: психичко, физичко стање и толеранције.
Колико ће брзо наступити и каква ће бити природа и јачина зависности зависи од многих чинилаца:
врсте дроге и њених фармаколошких својстава, од начина, учесталости, количине и дужине
конзумирања, од личности зависника и његових потреба, његове породичне и друштвене средине.
Хабитуација дроге је патолошка жеља за злоупотребом хемијских супстанци која резултује пре
психолошком него физиолошком зависношћу. Хабитуирани корисник може искусити нелагодност
сличну повлачењу дрога.Интоксикација дрогом је маладаптивно понашање и други симптоми
специфични за одређену психоактивну супстанцу која је скоро унета у организам. Ови симптоми
могу укључити немогућност расуђивања, слабије социјално функционисање, депресију, еуфорију а у
екстремним случајевима и кому и смрт.
 Пушење
Пушење је пракса у којој се супстанца сагорева, а настали дим удише да би се окусио и апсорбовао
у крвоток. Најчешће се користи сушени листови биљке дувана, који су ваљани у мали квадрат
рижиног папира да би се створио мали, округли цилиндар који се зове „цигарета”. Пушење се
првенствено практикује као начин примене рекреативне употребе лекова, јер сагоревање осушених
биљних листова доводи до испаравања и достављања активних супстанци у плућа, где се брзо
апсорбују у крвоток и доспевају до телесног ткива. У случају пушења цигарета, ове материје се
налазе у мешавини честица аеросола и гасова, и укључују фармаколошки активни алкалоид
никотин; испаравање ствара загрејани аеросол и гас у облику који омогућава удисање и дубоку
пенетрацију у плућа где долази до апсорпције активних супстанци у крвоток. У неким културама
пушење се изводи и као део различитих ритуала, где га учесници користе како би изазвали стање
налик трансу, које они верују да их може довести до духовног просветљења.
■ Hvala na pažnji