Broj 3 - Jul 2009.

Teme broja:

- Psihoaktivne supstance
- Faktori rizika za
razvoj bolesti zavisnosti

CREDO 3

PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

Alkohol
lkoholizam je bolest koja nastaje
zbog nekontrolisane i redovne
upotrebe alkoholnih pia.
Alkoholiar je osoba koja nije u
stanju da kontrolie pijenje alkohola.
Takva osoba ima potekoa u porodici,
na radnom mestu i u sebi samom.
Alkohol deluje na sledei nain:
1. Unitava osobu koja pije:
a) remeti ivot
b) unitava samopotovanje i potovanje od strane drugih
c) napada zdravlje, sigurnost,
sreu
d) skrauje ivot.
2. Oteuje porodicu:
a) dovodi do siromatva, bolesti,
razvoda, kriminala, samoubistva
b) onemoguuje razvoj dece, brigu
za njih i njihovu budunost.
3. teti radnom uspehu:
a) smanjuje efikasnost na poslu,
dovodi do lanog oseanja boljeg rada
b) poveava broj nesrea na radu
c) dovodi u opasnost ostale iz
svoje okoline
d) deluje tetno na moral i polet
drugih u radnoj sredini.
2 dl vina ima oko 150 kalorija, koliko i 6 kaiica eera, ali nema mine-

rala, belanevina, ni vitamina i zato nije

hrana!
Alkohol u manjoj koliini deluje
na kontrolu i norme ponaanja. U veoj
koliini usporava reflekse, menja normalno miljenje, dovodi do nerazumljivog govora i oamuuje svest. U
velikoj koliini dovodi do nesvesnog
stanja, a ponekad i do smrti.
Dugotrajne posledice pijenja alkohola:
1. Remeti ishranu: Alkohol nije
hrana. Organizmu treba hrane, a ne moe
je uzimati dok je u njemu alkohol. Organizam zbog toga slabi.
2. Oteuje organizam: Mozak i
ivce, srce, bubrege, jetru i eludac.
3. Dovodi do duevnih poremeaja: straha, ludila, otupljenja i halucinacija.
Svaki alkoholiar ivi 10-12 godina manje od onih koji ne piju!
Alkoholizam se moe leiti. Najvanije u leenju je ostvariti uzdravanje
od alkohola (apstinenciju). To ne zavisi
samo od "snane volje", jer je alkoholiar
zavisan od alkohola. Ovo se moe ostvariti samo telesnim i psihijatrijskim leenjem, ako alkoholiar hoe da ozdravi.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
Fiziki znakovi alkoholizma
Spoljni izgled prvi ukazuje na
alkoholizam. Alkoholiari su obino
neuredni, higijenski zaputeni, neobrijani. Uoava se podbulost i crvenilo lica,
alkoholiarski nos, ispucali kapilari na
obrazima, plavkasta boja koe i mutne,
zakrvavljene oi. Zubi su kvarni, a mnogi
i nedostaju.
Preterana i upadljiva urednost,
paradoksalno, takoe moe biti znak
alkoholizma, odnosno vrsta socijalne kamuflae kojom alkoholiar prikriva svoju
bolest.
Oko alkoholiara se iri miris
alkohola, iako je ovek trenutano trezan,
zbog "natopljenosti" koe alkoholom.
Kod hodanja dolazi do "hoda
klovna" zbog teeg odravanja ravnotee.
Ujutru se bude sa muninom, a
esta su i jutarnja povraanja.
Moe se uoiti tremor ruku,
naroito ujutru posle buenja do popijene
prve aice alkohola.
esto se javlja nesanica.
Kao i svaka druga bolest, i alkoholizam oteuje organizam, pa se javljaju tri faze oteenja:
1.
Socijalna
2.
Psihika
3.
Fizika
1. Sa socijalnog stanovita, mogu
se razlikovati ove dve faze:
Porodina oteenja: Bolesnik
jo uspeva sauvati drutveni ugled, ali
zato u porodici dolazi do nesklada, raspada, ili prilagoavanja porodice ponaanju bolesnika.
Drutveno-radna
oteenja:
Bolesnik vie ne moe zadrati svoje
mesto u drutvu, ostaje bez porodice i

sredstava za ivot, te obino nalazi smrt

na ulici.
2. Kod psihikih oteenja javlja
se promena linosti, i vrlo naglaene
smetnje i poremeaji:
Oseaja ili afektiviteta
Voljnih aktivnosti
Intelektualnih sposobnosti
3. Kod fizikih oteenja podrazumevamo celokupno oteenje organizma. Ako ne pristupi lenju,
alkoholiar vrlo brzo umire.
Socijalni znakovi alkoholizma
Pod socijalnim znakovima alkoholizma podrazumevamo uticaj alkoholizma na brani, porodini, radni i
drutveni ivot alkoholiara.
Vremenom alkoholiar poinje da
zaputa i sebe i porodicu. Ne brine ga to
mu se porodica povremeno raspada.
On/ona sve manje komunicira sa branim
drugom i sve se vie udaljava od nje.
Dolazi do ozbiljnih seksualnih problema
koji prelaze u seksualnu udaljenost koja
moe da pree u odbojnost. Kod alkoholiara se javlja alkoholna ljubomora.
Dolazi do svakodnevnih svaa, optuivanja, vike, pretnji, fizikih obrauna,
pretnji rastavom ili naputanjem, i na
kraju dolazi do rastave.
Alkoholiar se sve vie udaljava
od svoje dece, izbegava kontakte sa
decom zbog grie savesti zbog loeg
roditeljstva. On se ne interesuje za svoju
decu, ne zna gde su, ta rade, ta ele.
Vremenom uopte nita ne zna o njima:
ne zna koliko imaju godina, u koji razred
idu, kakvi su uenici, ko su njihovi drugovi i drugarice, kakve probleme imaju,
itd. Komunikacija izmeu alkoholiara i

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
dece se potpuno gubi.
Postepeno se formira bolestan
obrazac ponaanja kod svih lanova
porodice - meusobno se optuivaju i
trae krivca za nastalo stanje i ulau dodatni napor da bi preuzeli na sebe
obaveze alkoholiara koji zbog svog pijenja sve manje i manje obavlja
porodine dunosti i obaveze.
Dolazi do problema na radnom
mestu: esta kanjenja i izostanci zbog
pijenja, konzumiranje alkohola na radnom mestu, degradiranje, nekompetentnost, oseaj manje vrednosti zbog
opadanja kvaliteta rada. U krajnjem
sluaju dolazi do otkaza koje se objanjava neslaganjem sa efom, "nametaljkom", ljubomorom kolega.
Poinje da se ponaa ispod svog
obrazovnog, socijalnog i kulturnog nivoa.
U prevodu: zanemaruje svoj spoljanji izgled i svoj ugled. Nije mu stalo ni do
ijeg miljenja. Interesuje ga samo alkohol. Karakteristino je da alkoholiar za
svoju nevolju okrivljuje sve i svakog ali
nikako sebe.
Oteenja izazvana alkoholizmom
Kao i svaka druga bolest, i alko-

holizam oteuje organizam, pa se javljaju tri faze oteenja:

1.
Socijalna
2.
Psihika
3.
Fizika
1. Sa socijalnog stanovita, mogu
se razlikovati ove dve faze:
Porodina oteenja: Bolesnik
jo uspeva sauvati drutveni ugled, ali
zato u porodici dolazi do nesklada, raspada, ili prilagoavanja porodice ponaanju bolesnika.
Drutveno-radna
oteenja:
Bolesnik vie ne moe zadrati svoje
mesto u drutvu, ostaje bez porodice i
sredstava za ivot, te obino nalazi smrt
na ulici.
2. Kod psihikih oteenja javlja
se promena linosti, i vrlo naglaene
smetnje i poremeaji:
Oseaja ili afektiviteta
Voljnih aktivnosti
Intelektualnih sposobnosti
3. Kod fizikih oteenja podrazumevamo celokupno oteenje organizma. Ako ne pristupi leenju,
alkoholiar vrlo brzo umire.

Alkohol i droge
eke kombinacije alkohola,
droga i lekova mogu imati
manje ili vee neeljene efekte.
Jedno je sigurno meanje bilo kojih
droga ili lekova tetnije je od droga
uzetih pojedinano i teko je predvideti
kakvo e delovanje koja kombinacija
imati na pojedinca. Ako osoba uzima

neki lek pod lenikim nadzorom,

svakako treba da pita svog lenika o interakciji leka sa alkoholom.
Alkohol +antibiotici
Neki antibiotici u kombinaciji sa
alkoholom mogu izazvati neeljene

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
reakcije, no veina koja se najee koristi, ne. Ali, stanje organizma koje je
napadnuto boleu kontraindikacija je
alkoholu, jer telu teti dehidracija i dodatno optereenje jetre.
Alkohol+benzodiazepini
Benzodiazepani se najee koriste za smirenje i nesanicu iako imaju i
druge namene. Alkohol pojaava delovanje benzodiazepana, a oboje usporavaju rad srca i disanje. este su kod
ove kombinacije rupe u seanju,
pospanost i poremeena koordinacija i
kretanje. Vrlo opasna kombinacija.
Alkohol+opijati
Jo jedna vrlo opasna kombinacija, jer i heroin i metadon (najee
korieni opijati) usporavaju rad srca i
disanje. Brojne smrti koje se pripisuju
opijatima nastupile su upravo zbog
meanja sa alkoholom.
Alkohol+marihuana
Meanje alkohola i marihuane
vrlo lako moe dovesti do munine i
povraanja, uz smanjenu mo rasuivanja i koordinaciju.
Alkohol+kokain
Kokain je stimulator, alkohol depresor, a iz njihove kombinacije u jetri
nastaje supstanca zvana kokaetilen koja

pojaava delovanje kokaina, ali i doprinosi opasnosti od sranog udara i

prestanka disanja. Takoe, obe droge
mogu maskirati delovanje druge, pa je
mogunost predoziranja poveana.
Alkohol+ecstasy
Oboje doprinose dehidraciji i
pregrejavanju tela, tako da je povean
rizik od toplotnog udara. Takoe,
optereuju jetru i bubrege, a vee
koliine alkohola dovest e do mamurluka sledeeg dana, umesto afterglowa ecstasyja.
Alkohol+speed
Kao kod ecstasyja i alkohola,
jetra i bubrezi su dodatno optereeni
ovom kombinacijom, telo dehidrira, a
este su pojave agresivnog ponaanja i
nervoze.
Alkohol+energetska pia
Iako se esto koriste zajedno, nije
ih preporuljivo meati. U energetskim
piima nalazi se kofein koji deluje diuretski, kao i alkohol, pa tako zajedno
doprinose dehidraciji organizma. Po delovanju su razliiti alkohol sputa,
a energetska pia diu, tako da centralni nervni sistem dobija razliite
poruke to izaziva nepravilnosti u radu
srca, a time i mogunost sranog i modanog udara.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

Marihuana
od nas se ova biljka naziva
konoplja, a latinski naziv joj je
Cannabis Sativa, a najpoznatija
je pod imenom marihuana. U ulinom
argonu zovu je trava, dida, grass...

Marihuana je najvie koriena

droga u svetu i kod nas. Javlja se u vidu
zelenkaste meavine sitno iseckanih
suvih cvetova, lia, stabljika.
Skank i hai su jae vrste marihuane. Glavni sastojak u marihuani je
jedinjenje THC ( delta - tetrahydrocannabinol). Efekti marihuane zavise
od jaine i procenta THC-a koji sadri.
Jaina droge se meri s obzirom na prosenu koliinu THC-a. Marihuana proseno sadri oko 3% THC-a.
Marihuana je tetna i rizina po
zdravlje.
Upotreba marihuane prouzrokuje
probleme sa pamenjem i uenjem, zaboravljanje, gubitak koordinacije, dezorijentisanost,
ubrzan
rad
srca,

amksioznost i napade panike, napade

paranoje, straha i smeha, zakrvavljene
oi i, povean apetit...
Posledice korienja marihuane:
Oteenja mozga i centralnog
nervnog sistema, poremeaji u radu
srca, povien krvni pritisak.
Zavisnost
Zavisnost od bilo koje droge postoji kada postoji snana elja i potreba
za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i
drutvenim posledicama, a takav je
sluaj i sa marihuanom. Kod redovnih
korisnika marihuane moe se razviti
poveana tolerancija to znai da su im
potrebne vee koliine droge da bi
postigli eljeni rezultati, koje su ranije
postizali sa manjim dozama.
Leenje
Prema podacima Amerikog instituta za zavisnike od droga u SAD
vie od 120.000 ljudi godinje zapone
leenje od marihuane. Leenje je isto
kao i leenje zavisnosti od drugih
droga. To ukljuuje detoksikaciju, terapiju i terapijske grupe. Trenutno ne
postoje lekovi kojim bi se mogla leiti
zavisnost od marihuane, pa je program
leenja usmeren na savetovanje i sistem
grupne podrke.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

Hai
ai (od arapskog
hashsh, bukvalno: trava ) je
preraevina koja se dobija iz
biljke indijske konoplje i sadri iste aktivne sastojke, prvenstveno tetrahidrokanabinol (THC), samo u veoj
koncentraciji. U
islamskoj i indijskoj
kulturi
hai se naziva kif,
bhang ili kharas.
Hai je u vrstom
stanju, ali pri zagrevanju
omekava, postajui poput
plastelina. Boja varira od crveno-braonkaste do crne.
Konzumira se slino kao i
marihuana: pui se u dointu
pomean sa duvanom, na
pajp (vrsta lule) ili se udiu isparenja (inhalacija). Moe se i jesti ili
koristiti kao sastojak hrane (najee
kao ha kolaii). Od haia se takoe
dobija
medeno
hai
ulje.
Iako je hai ilegalan, i ne postoje
zvanini podaci o njegovoj proizvodnji,
smatra se da su najvei proizvoai: Afganistan, Pakistan, Nepal, Maroko, Egipat i Indija. Hai je najrasprostranjeniji
u Evropi, Severnoj Africi i delovima
Azije. Jedan od razloga za njegovu
upotrebu u Evropi je injenica da je
hai znatno kompaktniji i da se lake
vercuje nego marihuana.

Psihoaktivni sastojak haia je

THC (tetrahidrokanabiol - eng. THC).
THC spada u grupu prirodnih kanabinoida koji su analogni kanabinoidima
koji se nalaze normalno u organizmu, a
ija fizioloka uloga jo nije definitivno
poznata. Ulaskom u organizam THC se
vezuje za odgovarajue receptore na
elijama - CB1 i CB2 (eng.
CB1,CB2). CB1 receptori se primarno nalaze u centralnom
nervnom sistemu (CNS), a CB2 u
elijama imunog sistema. Efekti
haia nastupaju nakon nekoliko
minuta, a traju u zavisnosti od
kvaliteta, nekoliko sati. Efekti
podrazumevaju oseaj dobrog
raspoloenja, smirenosti, pojaane osetljivosti na razliite
nadraaje, itd. Pri hroninoj konzumaciji poeljni efekti se polako smanjuju i ustupaju mesto nepoeljnim.
Zaputanje line higijene, gubljenje
veih ili manjih delova kratkoronog i
dugoronog pamenja, neosetljivost na
spoljanje nadraaje, socijalne i druge,
hai se uzima samo radi daljeg uzimanja, razvija se anti-socijalni nain
ponaanja ime se zavisnost dalje produbljuje, poremeaji u ishrani, zavisnik
je u stanju da ne jede dugo vremena pa
da se kasnije prejeda, poremeaji spavanja, danju se spava a nocu je zavisnik
budan i slicno.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

Heroin
eroin (diacetilmorfin) je polusintetiki derivat morfina, droge
koja se proizvodi od opijumskog maka, i verovatno je najopasnija
droga dananjice po brzini razvijanja i
obimu zavisnosti koju izaziva. Heroin
je prvi put proizveo Dresser 1898.godine u Nemakoj kao lek za odvikavanje od morfina. Heroin u prirodi ne
postoji izdvojen, nema ga ak ni u auri
i stabljici maka, a na trite stie kao
kristalni prah. ist heroin je bele boje
kao i kokain, ali takav ne ide na trite
droga. Zavisno od istoe smee,
odnosno o koliini i vrsti supstanci koje
su mu dodate, boja heroina varira od
svetlosmee do smeecrvenkaste. Da bi
se poveala koliina droge na tritu a
samim tim i zarada, svi dileri u lancu
dodaju nabavljenoj smesi najrazliitije
supstance (eer i mleko u prahu, skrob,
talk, gips, karbonat sodu, gips i dr.).
Gorkog je ukusa. U argonu se heroin
najee naziva dop, pajdo, H,
horse, junk, uto. Heroin je ilegalna, izuzetno adiktivna droga. Konzumira se intravenskim putem, puenjem,
umrkavanjem.
Nain upotrebe
Heroin se konzumira umrkavanjem
(brzo se apsorbuje preko sluznice nosa),
puenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih
para - tzv. chasing the dragon,

hvatanje zmaja) ili injekcijom (intravenozno). Za intravenozno uzimanje

heroina potreban je pric, limunska
kiselina za razreivanje smese (obino
limuntus) kaika, staniol ili metalni
ep sa flae, i upalja za zagrevanje smjese. Narkomani se najee bodu u
venu na ruci, ali kako sumnjiavost
okoline raste, tako i narkoman nalazi
sve udnija mesta na telu kao npr. u
nogu, meu none prste, u dojku, u prepone, u vrat. Zavisno od koliine uzete
droge, efekti heroina traju od tri do est
sati. Korisnik heroina ubrizgava drogu
i do etiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma brz
poetak euforije (5 do 8 sekundi), dok
intramuskularna inekcija stvara relativno spor poetak euforije (7 do 8
sekundi). Kada se heroin umrkava ili
pui, maksimalni efekti se osete u roku
od 10 do 15 minuta. Iako puenje i umrkavanje heroina ne stvaraju uzbudjenje
takve brzine i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istraivanja su
potvrdila da sve tri forme unoenja
heroina stvaraju zavisnost.
Efekti uzimanja heroina
Deluje za 5-8 minuta nakon umrkavanja, a intravenski deluje gotovo
trenutno i izaziva oseaj euforije.
Odmah nakon unoenja, heroin prolazi
krvno modanu barijeru. U mozgu se
konvertuje u morfin i napada opijatske

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
represore. Svoje delovanje u organizmu
heroin ostvaruje preko ovih receptora u
mozgu i ono protie kroz tri faze.
Prva faza (flash ili rush) je kratkog trajanja. Odlikuje se poetnom snanom
euforijom, oseajem topline i
blagostanja uz ubrzane otkucaje srca.
Obeleava je i kutani erotizam, orgazam
u trenutku aplikacije droge flash. Oseaj euforije moe biti praen crvenilom koe, suvim ustima i otealim
ekstremitetima, kao i muninom,
povraanjem i svrabom. Ubrzo po unoenju u organizam izaziva oseanje
oputenosti i toplote, kao i oslobaanje
od fizikog i mentalnog bola.
Nakon poetnih efekata, korisnici ulaze
u drugu fazu (stondiranje) i narednih su
nekoliko sati pospani, uz prijatan umor
sa meditacijama. Mentalne funkcije su
zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca.

Disanje je opasno usporeno, to

ponekad moe dovesti do smrti.
Treu fazu karakterie ulazak u san, a
posle buenja nastupa umor, odsustvo
motivacije, depresivnost, teskoba, strah
uz neodoljivu elju za ponovnim uzimanjem heroina.
Nakon uzimanja heroina zenice su
znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni
(kao pri iznenadnom susretu s jakim
svetlom), oi mutne i vodenaste,
neprestano ekanje zbog svraba,
bledilo lica, tuan izgled lica, teak usporen i monoton govor, esto nerazumljiv
izgovor
rei.
Osoba
nafiksana heroinom ima oborenu
glavu kao da se uspavljuje, neprestano
pripaljuje cigarete koje ne ispui nego
ih pusti da gore prosipajui uokolo
pepeo, palei odeu i posteljinu. Redovno nema apetita, ali osea
neverovatnu elju za slatkiima.

Posledice upotrebe heroina

snovna posledica je zavisnost. Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je stanje
periodinog ili hroninog trovanja tetnog za pojedince i drutvo, koje karakterie neodoljiva elja da se nastavi uzimanje supstance i da se ona nabavi po
svaku cenu, tendencija poveanja doze, uspostavljanje fizike i psihike zavisnosti, i
pojavaapstinencijalnog sindroma posle naglog prekida unoenja supstanci u organizam.
Psihika ili emocionalna zavisnost predstavlja jedan vid posebnog odnosa
izmeu supstance i linosti. Njen intenzitet zavisi od specifinog efekta supstance i
od potrebe linosti koju supstanca zadovoljava. Ukoliko se potrebe linosti bre zadovoljavaju i izazivaju eljeno emocionalno stanje, utoliko je potreba za njom vea. Psihika zavisnost i seanje na prijatna iskustva sa psihoaktivnim supstancama najjai
su od svih faktora koji su ukljueni u hroninu intoksikaciju.
Fizika zavisnost je stanje koje se manifestuje intenzivnim fiziolokim poremeajima kada se unoenje psihoaktivnih supstanci prekine. Intenzitet fizike zavis-

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
nosti nije uvek isti. On zavisi od vrste
supstance i od linosti korisnika. Tokom
fizike zavisnosti, telo se navikava na
prisustvo supstance i za postizanje istih
efekata potrebna je sve vea doza.
Drugim reima, razvija se tolerancija.
Osim toga, ako se uzimanje iste naglo
prekine ili se smanji koliina, javljaju se
simptomi apstinencijalne krize.
Simptomi apstinencijalne krize
nisu uvek isti. Zavise od duine uzimanja
heroina, koliine, ali i od linosti, ambijenta, motiva za leenje. Poznato je da je
kriza tea u zatvoru nego u kui, i da
pacijenti koji su primali opijum u bolnici,
a da to nisu znali, nakon njegovog ukidanja imaju blae ili srednje teke vegetativne
smetnje
(MKB10).
Apstinencijalni sindrom se javlja 8 do 12
asova posle uzimanja poslednje doze
heroina. Simptomi su najizraeniji posle
48 do 72 sata, i postepeno se povlae
tokom 7 do 15 dana. Nekoliko asova
posle poslednjeg uzimanja nastaje
anksioznost, psihomotorni nemir, razdraljivost, pojaana potreba za drogom.
Zatim se javlja niz vegetativnih i telesnih
simptoma: suzenje, curenje iz nosa, zevanje, preznojavanje, tremor, povraanje,
diareje, abdominalni bolovi, bolovi i
grevi u miiima i kostima, posebeno u
zglobovima, opta slabost i dugotrajna
nesanica. Od apstinencijalne krize se ne
umire. Izuzetak su tei sluajevi, kada je
organizam osobe izuzetno ruiniran
dugogodinjim uzimanjem heroina i ostalih PAS-i. Tada moe nastati kardivaskularni kolaps, zatajivanje sranog
rada i letalan ishod. Kriza je uvek praena
intezivnim strahom i uznemirenou.
Kod hronine upotrebe heroina oteenja

linosti nastaju postepeno, a inteligencija

moe dugo biti ouvana. Prve promene
se vide u afektivnoj sferi kao:
bezvoljnost, opta malaksalost, nezainteresovanost i pad radne sposobnosti.
Tokom vremena gube se sva alternativna
zadovoljstva, pa i samo uzimanje droge
ne predstavlja vie zadovoljstvo. ivotna
aktivnost se svodi na stalnu potragu za
drogom. Menja se i osnovna struktura
linosti. Narkoman je nesiguran, nepouzdan, laljiv, asocijalan, impulsivan i agresivan. Slabi panja i pamenje. Postepeno
nastaju sve tea telesna oteenja: gubitak
telesne teine, stomane tegobe, opstipacija, smanjena diureza, snienje ili potpuni gubitak potencije kod mukaraca,
poremeaj menstrualnog ciklusa kod
ena. esti su poremeaji sranog ritma,
povienje krvnog pritiska, febrilne krize.
U odmakloj fazi nastaju promene na koi,
kosi, zubima. Zloupotreba heroina moe
biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoi, kao to su abortus i prevremeni
porodjaj. Predoziranje (overdose) je
jedna od najozbiljnijih komplikacija
zloupotrebe droga. Ugroava ivot
bolesnika i zahteva hitan hospitalni tretman. Predoziranje moe biti sluajnousled uzimanja vee koliine heroina, ili
iste koliine, ali istijeg heroina. Ili
namerno, poznato kao zlatni metak, sa
ciljem da se sebi oduzme ivot. Predoziranje nastaje kada se unese velika
koliina heroina koji, pored opijatskih receptora preplavljuje centre za disanje i
rad srca pre svega, tako da osoba iz faze
pospanosti i sna prelazi u stanje kome i,
ukoliko se medicinski ne intervenie,
nastupa smrt.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

Metadon
etadon ja registrovan kao lek
protiv bolova ili se koristi kao
lek za odravanje apstinencije
kod zavisnosti od heroina u okviru tzv.
metadonskog programa.
To je lek ije dejstvo ne nastupa tako
brzo , niti tako brzo prolazi. On se u organizmu zadrava satima , a posle
zloupotrebe i danima , poto je vreme
polu raspada ovog medikamenta 15 do
30 sati. Ako se razvila zavisnost od
metadona apstinencijalni simptomi ne
poinju tako brzo po prekidanju unoenja , ve posle 7 do 8 dana imaju
mnogo manji intezitet i traju 3 do 4
nedelje.
Metadon spada u opijate i pored svih
opasnosti znaajno je spomenuti i
stanja konfuznosti (zbrkanosti, zbunjenosti, dezorijentacije) koja se mogu
pojaviti u vreme uzimanja, ali i u
fazama prekidanja uz pojavu ostalih
znakova apstinencijalnog sindroma.
Sve to prate faze depresivnosti i
napetosti i elja da se droga uzme .

10

Trodon
rodon (sintradon, tramadol, tadol,
lumidol) je lek protiv bolova koji
sadri opijate. To je farmaceutski
proizvod koji se od strane narkomana
najee zloupotrebljava, naroito od
onih koji su zavisni na opijate (posebno
u situacijama kada ne mogu da dou do
heroina)
jer
su
mu
neki
psihohofarmakoloki
efekti slini
opijatima. Trodon se u 80 do 90
procenata koridti kao droga ili zamena
za drogu. Deluje snano na diferentne
delove mozga, posebno na centre za
bol. Trodon ako se zloupotrebljava
moe da dovede do predoziranja.
Posledice predoziranja su ozbiljna
depresija, poremeaj disanja, napadi
epilepsije. Trodonska apstinecijalna
kriza javlja se u sluajevima kada se
naglo prekine sa uzimanjem trodona.
Simptomi: anksioznosti, vrtoglavice,
nesanicu, ukoenost kostiju, difuzne
bolove, muku, drhtavicu, dijareju,
smetnje disanja, najeenost koe a retko
pojavu iluzij i halucinacija.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

Benzodiazepini
Benzodiazepini (bensedin, Librium, loram, lexilium, xanax i dr.) imaju
veoma izraene potencijale za stvaranje
tolerancije i telesne zavisnosti, tako da
se zavisnost i apstinencijalne tegobe
mogu stvoriti lako i
veoma
brzo
(ponekad i od 3 do 4
uzimanja, ali pouzdano posle nekoliko
nedelja kontinuiranog
uzimanja).Apstinencijalni sindromi mogu biti u vidu
napetosti, glavobolje, nesanice, smanjenje koncentracije, zujanja u uima,
znojenja i poremeaja u opaanju.

Naglim prekidom uzimanja kod veih

doza benzodiazepina moe dovesti do
pojave derilijuma ponekad do psihotinih sindroma i epilepsije.
Poseban znaaj benzodiazepina u
bolestima zavisnosti je u injenici da se
oni vrlo esto uzimaju kao
pomona droga kada nedostaje glavna ili jos
ese, kombinuju se sa ostalim supstancama. Benzodiazepini se unose u
organizam oralnim putem i
esto se kombinuju sa alkoholom gde se
stvara vrlo brzo psihika, ali i veoma
jaka telesna zavisnost.

Kokain
okain je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je
jedna od najstarijih poznatih droga. ista supstanca, hidrohlorid koristi se
vie od 100 godina, a lie koke, izvor kokaina, zvae se ve hiljadama godina. isti kokain je prvi put dobijen iz lia Erythroxylon coca grma, koji raste u
Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna
stimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korieni za leenje razliitih
bolesti. Danas je kokain droga drugog stepena, to znai da se vrlo esto zloupotrebljava, ali se moe koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao to je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla. Kokain je jedna od najsnanijih supstanci
sa
stimulativnim
delovanjem
na
centralni
nervni
sistem.

U sutini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i freebase,

odnosno slobodna baza. Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi,
a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno
(kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za puenje.
ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

11

CREDO 3
Hidrohlorid ili kokain u prahu
rastvara se u vodi, a prilikom
zloupotrebe uzima se intravenozno
(kroz venu) ili intranazalno (kroz nos).
Slobodna baza kokaina se koristi za
puenje. Kokain se obino prodaje na
ulici kao fini, beli, kristalizovani prah
koji se u zargonu zove koka, koks
itd. Ulini dileri u kokain dodaju skrob,
puder i/ili eer, ili droge kao to je
p r o k a i n
(lokalni
anestetik) ili
stimulante
kao to su amfetamini. Bez
mirisa je i
gorkog
je
ukusa. Uzet u
malim koliinama (do 100
mg) kokain
obino kod
korisnika stvara oseaj euforije, energinosti, govorljivosti i dolazi do
promena u percepciji. Moe se, takoe,
privremeno smanjiti potreba za hranom
i spavanjem. Neki korisnici smatraju da
im droga pomae pri brem izvoenju
jednostavnih psihikih i intelektualnih
zadataka, dok drugi mogu iskusiti
suprotne efekte. Duina trajanja euforinih efekata koje stvara kokain zavisi od naina unoenja droge u
organizam. to je bra apsorpcija to je
euforija intenzivnija. Takoe, to je bra
apsorpcija, to je krae trajanje oseanja
opijenosti. Po umrkavanju, euforija
relativno sporo poinje, ali moe trajati

12

15 do 30 minuta, dok kod puenja traje

od 5 do 10 minuta.
Kratkoroni efekti kokaina manifestuju se suavanjem krvnih sudova,
proirenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povienom temperaturom i
krvnim pritiskom. Vee koliine
kokaina (nekoliko stotina miligrama ili
vie) mogu intenzivirati oseaj euforije,
ali takoe mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog
i nasilnog ponaanja, to moe
biti
praeno
drhtavicom, vrtoglavicom, grevima u miiima,
paranojom, ili,
kod ponovljenog
uzimanja, toksinom reakcijom
slinom onoj kod
trovanjaamfetaminima. Neki korisnici kokaina oseaju
nemir, napetost, razdraljivost i zabrinutost. U retkim situacijama moe doi
do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su
rezultat prestanka rada srca ili napada
za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.
Ne postoji siguran nain uzimanja kokaina. Svaki nain dovodi do
apsorpcije toksinih koliina kokaina,
to moe dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih
tekoa koje mogu rezultirati iznenadnom smru.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

LSD
ULINA IMENA
trip, acid, kiselina
IZGLED
Pojavljuje se u raznim oblicima:
beli praak topiv u vodi i alkoholu, u
obliku malih belih pilula ili praaka u
razliito obojenim kapsulama, kao
otopina bez ukusa, boje i mirisa, u obliku bombona ili obojenih kocki
eera, u obliku drogom natopljenih
komadia papira sa crteima.
POREKLO
Lizerginska kiselina je osnovno
hemijsko jezgro koje se nalazi u svim
alkaloidima iz raeve glavice (Secale
cornutum), gljivice koja ivi na klasju
rai. LSD je jedan od mnogobrojnih
polusintetikih derivata lizerginske
kiseline. Proizvodi se sintetiki.
NAIN UPOTREBE
U organizam se unosi gutanjem
tableta, prakova i tenosti, lizanjem
papiria natopljenih drogom ili u vidu
intravenskih injekcija. Nakon oralnog
unosa efekat se primeuje nakon 15 do
45 minuta, kod intravenskog unosa
nakon 5 do 10 minuta. Delovanje traje
oko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i ne
moe se zaustaviti. Duina delovanja
se ne moe predvideti jer ono zavisi
od individualnog raspoloenja svakog
pojedinca u trenutku uzimanja droge.

EFEKTI
Spada u halucinogene i predstavlja najpoznatiju drogu iz ove grupe. Svoje delovanje u organizmu
ostvaruje blokirajui funkciju jedne od
normalnih signalnih supstanci u
mozgu iji je antagonist (inhibicija
osloba-anja 5-hidroksitriptamina).
Dovodi do projena u misaonom procesu, njegovoj brzini, ali i sadraju.
Utie na vizualne, slune, taktilne,
mirisne i druge doivljaje, a menja i
osjeaj za vreme i prostor. ak i
malim dozama od nekoliko mikrograma uzimanje LSD prouzrokuje psihike efekte i promene u percepciji.
Neugodne fizike manifestacije delovanja su retke i opisuju se kao
nelagodnost, munina, povraanje,
glavobolja i bolovi u telu.
Niske doze ove droge obino
daju efekte sline efektima marihuane,
srednje doze dovode do halucinogenih
i iluzionih fenomena, pri veim
dozama nastaju kosmiko-magijske
vizije nazvane jo i kosmika realnost. Poetak je obeleen euforijom
sa jakim smehom i koja se nastavlja u
stanje onoga to korisnici imenuju kao
dobar trip odnosno stanje relaksacije, oputenosti, sree, zadovoljstva, uz oseaj proirenja
spoznajnih mogunosti. Zenice se ire,
moe doi do slabog drhtanja ruku i
problema sa ravnoteom. Javljaju se

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

13

CREDO 3
ivo obojene vizije koje se vide
zatvorenim oima, a izotrava se i oseaj za boje. Dolazi do sinestezije,
fenomena kod kojeg se zvukovi mogu
doivljavati
kao boje i
obratno. esto
dolazi i do depersonalizacije
o d n o s n o
rasprivanja
ega, to moe
prozrokovati
jak
emocionalni odgovor,
od euforine sree do pa-ninog
straha. Osoba pod uticajem droge
moe imati utisak uvida u
funkcionisanje unutranjih organa i
telesnih procesa, a razvija se i oseaj
da je mogua neverbalna komunikacija s drugim osobama. Neretko
usled delovanja LSD dolazi do stanja
kada osoba direktno percipira psihodinamike procese u svojoj svesti.
Raspon raspoloenja koje
izaziva LSD vrlo je irok: od ekstremnog zadovoljstva do jake
anksioznosti. Upravo se u tome i krije
opasnost, jer se katkada ne moe prekinuti haluciniranje koje moe potrajati
vie sati. Istovremeno, osoba ima
iskustvo uasnog straha koji ne moe
izbaciti iz svoje svesti. Ova neugodna
iskustva, lo trip, mogu se ispoljiti
kao panika, depresivno stanje ili konfuzija.

14

Kod LSD-a se razvija umerena

psihika zavisnost i tolerancija, dok je
fizika zavisnost slaba ili ne postoji.
est fenomen koji prati uzimanje ove
droge je i flash
back, povratna
psihotina reakcija, koji se
karakterie
ponovnim javljanjem dela ili
svih
efekata
droge ili tripa- danima,
mesecima, pa i
godinama posle poslednje uzete doze.
Ovaj fe-nomen traje ne-koliko sekundi
tokom kojih se nevoljno, spontano,
vraaju halucinogeni efekti i obino se
javlja nakon jaeg uzbuenja ili prilikom uzimanja droga.
Najei znaci raspoznavanja
akutnog korienja
Nepovezan govor, nagla izmena
raspoloenja (smijeh - pla), beg od
ljudi, nesnalaenje u vremenu i prostoru. Kod viekratnog konzumiranja u
kratkom vremenu javljaju se jo: jak
telesni miris, nepredvidljivost ponaanja, suicidalne sklonosti.
Najei znaci raspoznavanja hroninog korienja
Ne opaaju se karakteristine telesne
promene, a psihike promene su
izraene.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

Ekstazi
kstazi ima dvojako dejstvo.
Poto je po hemijskoj strukturi
metamfetamin (MDMA), on
utie na poveanje metabolizma serotonina, vrlo znaajnog neurotransmitera u mozgu. Izaziva snane, ali i
opasne efekte. U roku od 30 do 90
minuta izaziva euforiju, veselo
raspoloenje sa oseajem bliskosti sa
svakim. Aktivnost i energija su
poveani. Dejstvo traje nekoliko sati,
a u tom periodu moe se pojaviti konfuzija, napetost, a potom nesanica. U
veim koliinama dovodi do gra u
miiima, posebno vilinim miicima,
mogua je i pojava krgutanja zubima,
preznojavanje, munina, ubrzano lu-

panje srca i povien krvni

osnovi ovih simptoma
povien krvni pritisak
mozgu, pa su mogua
oteenja modane mase.

pritisak. U
nalazi se
u samom
ozbiljnija

Nove sintetike droge

a naem tritu na sreu jo se
nisu pojavile i rairile
novodizajnirane
sintetike
droge. Meutim, na beogradskom
tritu postoji nova vrsta haia koji
izaziva produene halucinacije i koje
traju satima. U grupu novih sintetikih
droga ubrajaju se pre svega PCP tj.
feniciklidin (aneoski prah), koji je
predominantni predstavnik grupe i derivat anestetika ketamina, koji se
takoe zloupotrebljava, i osim to se
upotrebljava ist, ak i intravenski,

koristi se i da pojaa dejstvo drugih

sintetikih droga poput ekstazija.
Inae, ketamin se kao anestitik koristi
u veterini i to pre svega kao anestetik
za konje. Tu su takoe MPPP (potpuno
sintetizovan heroin, takozvani novi
heroin), pepap (hemija koja izaziva
neuroloka oteenja mozga), PCE
(izaziva modana krvarenja i smrt i jo
je opasniji od PCP). Postoje i razne
droge u obliku sedativa, kao to je
meksiki valijum, koji se na tritu
pojavio kao droga za silovanje, a

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

15

CREDO 3
koristi se da bi smanjio simptome depresije koju izaziva stalna konzumacija ekstazija. Inae, sintetiki
opijati derivati su fentanila ili petidina.
U pokuajima da se sintetizuje petidin,
dolo je do sluajnog dobijanja MPTP
(metilfeniltetrahidropirina) ije uzimanje moe da brzo izazive brojne i
ozbiljne simptome parkinsonove
bolesti.
Do sada je proizvedeno preko
3.000 vrsta ekstazija. Sve vie je onih
koji imaju halucinogene komponente.
Dobijaju se takoe u laboratorijama i
sve su to modifikovani molekuli LSDja. Nove vrste ekstazija stvaraju zavisnost ak mnogo bre nego to je to

bilo ranije. Kod nekih tipova ekstazija,

osim psihike zavisnosti, javlja se i
fizika. Nije retkost da se sve zavri
ak i smru. Sve sintetike droge nisu
jo svrstane meu narkotike, a isti
sluaj je i sa lekovima koji mogu da se
zloupotrebljavaju, kao i sa doping
sredstvima.
Dizajnirane droge sintetiu se iz
ve postojeih supstanci, ali se njihova
struktura menja, imaju stimulativno
ili depresivno dejstvo i dovode do trajnih oteenja centralnog nervnog sistema. Sintetiu ih nedovoljno
edukovani tehniari u ilegalnim laboratorijama, zbog ega te droge mogu
izazvati i smrt.

www.nikad-heroin.com

16

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

FAKTORI RIZIKA
Rizici koji su doveli do zavisnosti
ao to znamo skoro sve PAS
su iz godine u godinu sve
pristupanije,
posebno
poslednjih nekoliko godina. Kada
kaem sve pristupanije mislim i na
njihovu cenu koja je sve povoljnija,
a za neke supstance izuzetno niska.
Zavisniku supstanca postaje skupa
tek kada postane psihiki i fiziki
zavistan od njih. Takoe mislim i na
njihovu pristupanost na ulici,
odnosno veoma lako pronalaenje
dobavljaa ili tzv. dilera. Naalost,
zbog ova dva faktora imamo sve
veu pojavu bolesti zavisnosti, kako
kod mladih tako i kod starijih nevezano za pitanje socijalnog stalea
i zaposlenja. Veliki problem kod
adolescenata je masovna zabluda da
postoje lake i teke droge tako da
veina zapoinje eksperimentisanjem sa marihuanom i alkoholom a
posle odreenog vremena, u zavisnosti od linosti, prelaze na tzv.
teke droge.
Drutvo i jeste i nije uticalo na
mene, vie je tu uticala najua socijalna sredina, jer se u mojoj porodici
alkohol prihvatao tako sam ja
veoma rano poeo da ga konzumi-

ram. Tako da sam vremenom

ukljuivao one ljude koji koriste
alkohol a sve ree se viao sa onima
koji su me kritikovali zbog toga.
Mada sam sa pravim prijateljima
uvek ostao u kontaktu samo smo se
retko viali jer ja sam postao problem sam po sebi.
Radna sredina bez obzira koji
sam posao radio, jer bilo ih je vie,
prihvatala je alkohol. Da ne bih za
svaki posao pisao posebno mogu
staviti sve u dva naina odobravanja
radne sredine, jer se razlikovalo od
posla koji sam radio i od razmiljanja pretpostavljenih. Prvi nain je:
pij slobodno, ali nemoj da te neko
vidi i nemoj mnogo da ne moes da
radi. A drugi nain je: pre i posle
posla radi ta hoe samo posao
odradi kako treba, ta fali to pije,
svi piju. Tako da kada je prag tolerancije bio ovako nizak za alkohol
lako sam provlaio i druge supstance vadei se na alkohol. to se
tie osoba koje su radile sa mnom
samo na jednom poslu su bile osobe
koje su koristile drugu supstancu
osim alkohola i nisu dugo ostale
zbog apstinencijalnog sindroma.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

17

CREDO 3

Faktori rizika za razvoj bolesti

osmatrajui
kroz
prizmu
DROGA-SREDINA-OVEK,
faktori rizika koji su kod mene
doveli do razvoja bolesti su sledei.
Mislim da su najbitniji faktori
oni vezani za moju linost, zatim faktori
sredine, tj. socijalnog okruenja i na
kraju faktori vezani za samu prirodu
supstance.
DROGA
Kao bitan faktor bih izdvojio
laku dostupnost supstance jer u vreme
kada sam prvi put probao heroin i kasnije kada sam poeo aktivnije da ga koristim, ve sam koristio i marihuanu,
tako da sam poznavao dosta ljudi koji
su, naravno, bili u mogunosti da
nabave razne supstance, izmeu ostalog
i heroin. Obzirom da sam dosta vremena provodio na ulici, spojio sam se
sa nekim ljudima koji e kasnije postati
dileri od kojih sam nabavljao supstancu.
Kada kaem laka dostupnost, mislim na
sledee: bilo je dovoljno da u bilo koje
doba dana i noi pozovem broj telefona
i svaki put bi mi diler izaao u susret
tako to bi se dogovorili gde da se
naemo ili bi on dolazio na mesto gde
se ja nalazim i donosio supstancu. Naravno, nikad nije bilo problema, jer je
njima uvek u interesu da to vie prodaju kako bi zaradili to vie novca. U
bilo kom trenutku, gde god sam se
nalazio, pa i kod kue, bio sam u prilici

18

da lako nabavim heroin. To su bila najrazliitija mesta: u kui dilera, u nekom

ulazu, u parku i sl., pa ak i situacija
kada diler doe do mene i ja navodno
siem do prodavnice jer elim neto da
kupim i naem se sa njim iza zgrade da
kupim supstancu.
Ovo je najznaajniji faktor supstance kada govorimo o razvoju bolesti.
Svojstva droge su relevantna tek kada
govorimo o stanju kad je bolest ve
uzela maha i supstanca poinje da oblikuje ivot zavisnika, tj. moj ivot.
SREDINA-OVEK
Sredina je bitno uticala na mene
zbog ljudi sa kojima sam se druio. To
su, naravno, bili ljudi koji su i sami uzimali razliite PAS. Ja sam uvek bio
nekako povodljiv i pratio sam socijalna
kretanja. Jednom prilikom sam odluio
da ne idem na urku na koju je ila
veina ljudi i vrsto sam odluio da ne
uzimam nikakve supstance. Naravno,
moja volja se jako brzo topila sa samo
par rei nagovaranja. Ne seam se da je
bilo trenutaka kada sam odbio neko socijalno deavanje jer sam znao da e tu
biti PAS i tada, u toj konkretnoj
situaciji, a i inae, nikada nisam mogao
da odloim zadovoljstvo za koje sam
znao da me eka i da mi je tu, na dohvat
ruke. Uvek je zadovoljstvo bilo ispred
svega ostalog i uvek su to bile akcije
bez
ikakvog
razmiljanja
o

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
posledicama. Ovo nerazmiljanje me
dovodi do sledeeg faktora, a to je
neodgovornost. Neodgovornost je bila
moja najizraenija osobina na svim
poljima. Prema sebi, prema porodici,
obavezama, dogovorima sa prijateljima
i sl. Uvek sam stvari uzimao olako i
kroz ivot iao sa stavom: nita strano
nisam uradio, sve e se to srediti, tj.
neko drugi e to srediti za mene. Kada
bi mi otac ili majka rekli da uradim
neto (neku sitnicu), ja sam uvek izbegavao i odlagao sve; kao i u odnosu
prema prijateljima. Nebrojeno puta sam
se dogovarao sa nekim prijateljima (koji
nisu imali veze sa PAS) da se ujemo,
vidimo, naemo, da im neto pomognem i sl. i nikad se nisam obazirao
na te dogovore. Sve sam odlagao za
kasnije i jo kasnije i nikad se to nije zavravalo onako kako treba. Uvek sam
kasnio na dogovorene sastanke i nikada
nisam potovao tue vreme. Kanjenje
je bilo moj zatitni znak. Najupeatljivije od svega je to sam se uvek
pravdao sa osmehom na licu i kada sada
razmiljam o tome, pomalo mi nije ni
jasno kako su neki ljudi tolerisali moja
ponaanja i imali toliko strpljenja sa
mnom, i ak nastavljali da se drue sa
mnom.
Sledei jako bitan faktor je moj
nedostatak radnih navika, koji je usko
povezan sa odgovornou. Od malena,
ja sam bio poteen obaveza. Obzirom
da to vue korene iz moje rane mladosti, ovo je faktor koji se dugo formirao i na kraju od mene napravio osobu
bez ikakvih kreativnih radnih navika,

bez ikakvih odgovornosti i obaveza. Ja

sam mlae dete, to je itekako imalo
uticaja na moju majku i oca (ali prvenstveno majku) da se tako postave prema
meni. Majka je uvek bila popustljiva i
uvek je nastojala da me potedi raznoraznih stvari za koje je smatrala da ne
treba da ih obavljam. Npr. uvek je
majka radila poslove koji su bili moja
briga. Tako je bilo i sa svim ostalim
stvarima vezanim za pokuaje da ja
imam neke obaveze u kui i moja neodgovornost i bezobrazluk su uvek dobijali tu bitku. Na kraju bi majka uvek
nekako shvatila da njoj nita nije teko,
jer ja sam ipak njen sin i ona e sve uraditi za mene. Ovo se protezalo godinama, tako da ni to se kole tie,
nikada nisam stekao radne navike i
uvek sam sve radio u poslednjem
trenutku. Ovakav tretman koji sam
imao, doveo je do moje razmaenosti.
Ona je ila do tih razmera da sam burno
reagovao kada je pokuano sa mnom da
se razgovara o nekim normalnim
stvarima. Deavalo se da viem na
nekoga samo zato to neki moj zahtev
nije ispunjen. Ukoliko sam eleo da mi
se neto kupi, a za to trenutno nije bilo
novca, ja to u svojoj razmaenosti
nisam prihvatao i napadao sam onoga
sa kime bih razgovarao. Majka je uvek
bila ta koja me je budila, spremala
doruak, raspremala sto iza mene i sl.
Kao oigledan primer bih naveo
sledei. Ukoliko bi ujutru ja ostajao sam
kod kue, majka bi pre posla, znai
neto posle 6 sati odlazila u prodavnicu
i kupovala hleb i mleko, kako ja ne bih

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

19

CREDO 3
morao da uinim taj preveliki napor da
siem u prodavnicu kada se probudim
(a budio sam se kada sam ja to hteo). Ja
bih se probudio, i uvek bi me saekao
hleb, mleko i neto spremljeno i ostavljeno za doruak. Nikada ja nisam siao
u prodavnicu da kupim te osnovne
potreptine iako sam se ja budio u 11,
majka u 6; iako ja nisam iao na posao
ve sam leao kui i gledao televiziju i
sl. Iz svega ovoga, proistie moj
egoizam i nebriga za druge.
Veoma vaan faktor kod mene je
bila i slaba komunikacija u porodici. Sa
ocem nisam puno razgovarao i
uglavnom su to bili razgovori o
neobaveznim temama. Kada mi je
davao neke savete, ja sam ih prihvatao
olako i nisam se mnogo obazirao na
njih, tj. nisam shvatao ozbiljnost nekih
stvari koje mi je govorio. Npr. uvek mi
je govorio da treba bolje da organizujem svoje vreme, da treba da budem
taan i da potujem vreme drugih ljudi.
Kada bi se vodili takvi razgovori, ja
sam govrio kako mi je jasno i kako u
se potruditi i zatim bih odmah
preokrenuo priu u neku alu. Otac se
nije trudio da mi stalno ponavlja neke

stvari jer je znao da sam dovoljno

pametan da mogu da vidim svoje
greke, ali ja bih uvek nastavljao sa
starim navikama koje nisu ukljuivale
nikakvu ozbiljnost i odgovornost. Uvek
sam bio povuen u sebe i sada shvatam
da mi je to bila velika greka. Sve u
svemu, ovaj nedostatak komunikacije je
doveo do toga da moja porodica nije
mogla da ima uvid u moj ivot, kako socijalni, tako ljubavni i sl. to e prerasti
u veliki problem koji tek sada ispravljamo.
to se tie prilika u kojima je
uzeta PAS koja me je uvela duboko u
bolest (heroin), kod mene se to desilo
na kraju srednje kole, na maturskoj ekskurziji. Pri prvom susretu sa heroinom,
kada mi je drug ponudio, moj razlog za
uzimanje je bio zato da ne? bez
ikakvog razmiljanja, kao to to obino
i biva.
Naravno, razlog ovome je i potpuno neznanje. Mislim da svi ulaze u
bolest sa potpunim odsustvom znanja o
supstanci, bolesti i posledicama koje
neminovno dolaze. Neznanje je i faktor
vezan za roditelje i usko je povezan i sa
nedostatkom prevencije.

Faktori razvoja bolesti

Linost
rzopleta sam osoba, nisam
mnogo razmiljao o posledicama, bilo ta da radim, od
kole, sportskih aktivnosti, pa i nekih

20

drutvenih. Energinost, ali ona umerena sa pomeanim lucidnim idejama

uvek se izdvajala, nisam mogao da
sedim miran ni trenutka. Jos od najmlaih dana koliko bar ja mogu da se
setim, uvek sam pravio probleme, neke

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
smicalice za koje bih dobijao i batine pa
do onih na koje su se svi smejali, bio
sam deurna dvorska luda! Uvek sam
bio problematino dete, privlaio bih
panju na ovaj ili onaj nain. Ako nije
bilo zapleta u toj radnji koju radim brzo
bih dizao ruke od toga, ako nije bilo ni
malo neobino, ako je bila jednolina,
ne bih to ni pogledao ili bi nasao neku
koja je u sebi sadrala neto to nije
dozvoljeno, kasnije kod PAS neto
zabranjeno. Da je moj mozak luio prevelik adrenalin pokazalo je i interesovanje ka ekstremnim sportovima:od
skokova u vodu(sa visine od 6 metara u
dubinu od 1 metar, skokovi na Gracu u
ustavu sa mosta i platfome), bandija,
pentranje po planinama gde ni koza ne
bi pa do freeclaimbinga i speleologije.
Da me je oduvek privlailo neto
zabranjeno, kada bi mi neko rekao da ne
smem ja bih to namerno, ne razmiljajui o tome pa ak i davajui odreenu
ar jer mi je bilo zabranjeno. Kao stariji
u kui nisam stekao radne navike, jeste
da sam radio od svoje 15-e, ali od
kunih poslova nisam nita radio, a
kamoli da isplaniram vreme. iveo ne
po sistemu od danas do sutra, ve od
trena do trenutka, pogotovu u Beogradu
gde mi je i dan trajao i po 28 sati ali od
tog brzog ivota bez zdravih navika
pretvarao sam se u robota koji pod stimulansima (kokain) i halucinogenima
(extazy) ide na posao, u grad, a na moj
karakter i crte linosti dodati ubrzanje
bilo je suludo i totalno pogreno. U nedostatku strpljenja i impulsivnom ponaanju pravio bih greke zbog kojih bi

posle i alio, ali sam se pravdao ko zna

zato je tako trebalo da bude, preputao
se situaciji, opravdavajui sebe i uvek
bih traio i naao neki izgovor, ivei
tim spontanim ivotom zbog kog sam
sada na leenju usled mog destruktivnog ponaanja privuen od strane
zabranjenog naeg dananjeg drutva.
Sredina - ire socijalno okruenje
Drutvo koje se prema mojoj
generaciji ophodilo kao da smo zamorii u nekom eksperimentu pa ta
vam serviramo da vidimo kako ete isplivati. Prvo bombardovanje, onda
blagonaklon stav organa reda, dostupnost bilo koje supstance na svakom koraku i u svakom poloaju ubrzo smo
stigli na 2. mesto, posle Obrenovca, po
stopi narkomanije u dravi. Pored
drutva bitan uticaj imala je i moja
porodica. Odlinim uspehom i diplomama na republikim takmienjima
kupovao sam poverenje i slobodu koje
sam imao u izobilju. Otac je radio
dvokrako radno vreme i njega bih viao
samo kad bih doao na ruak ili uvee u
krevetu kada bih se vraao iz grada;
ovek iao i radio da bi mi preiveli;
dok bi sa majkom lako, bio sam majin
sin i bilo kakva kazna i sankcija za
mene nije bila dugog veka, ili bih je
nasmejao ili ubedio u moju nevinost uz
obeanje da neu vie; uz moju pronicljivost i manipulaciju znao sam kako
da napravim krivinu kod nje i dobijem
ono ta hou. U kui nita u ivotu
nisam radio i kada bih neto uzeo iz

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

21

CREDO 3
dosade bilo bi: neka sine ja u, nemoj
se ti muiti, dovoljno sam se ja muila
za ceo zivot! Ubrzo u svojoj 15-oj
(prva srednje) poinjem preko omladinske zadruge da radim i uim kolu
nezadovoljan finansijskom situacijom.
Vie me nisu zanimale normalne
stvari ve traim drutvo koje e me
razumeti, koje je naravno bilo starije od
mene, ali tu i sreem prve supstance;
oni su zreliji, iskusniji i pametniji i u
tom likovanju narkotika stvaram
pogrenu sliku, niko ne pria o
posledicama ve samo o toj dobroj
strani, a ona druga strana medalje se tek
kasnije, kad sam zavisnik doe u bolest,
otkriva. Kada se pomene re droga tu
roditelji i drutvo pogotovu imaju neku
slinost, zatrpavaju ih duboko ispod
tepiha, pa iako samo jedan indikator
postoji na taj tepih e da zakucaju eksere samo da ne ispliva na povrinu.
Kod mojih roditelja tu je i nedostatak
informacija bitno uticao na njihovo
shvatanje ove bolesti, jer kada je re o
alkoholu tu su me i dobro vaspitali, jer
u to vreme nije bila toliko zastupljena
kod nas; opet samo drutvo i njegovo
odobravanje koje moda ne bi ni bilo da
neko nema koristi i interesa. U pritvoru
su samo oni sitni ulini dileri dok oni
krupni koji grade kue i menjaju kola
kao vremenska prognoza sede na svojim funkcijama i iz fotelje planiraju koji
je grad sledei za trovanje, ali dobro,
moraju i oni nai rtvenog jarca da bi se
opravdali i pokazali da i oni neto rade.
Jo jedan po meni bitan faktor su
kolske klupe jer tamo sam i ja poeo.

22

Mnogi ne veruju i ne znaju da im deca

upravo u kolskim klupama probaju
narkotike, da dileri u kolskom dvoritu
trae svoje vojnike koje kasnije
obuavaju i spremaju za ulicu, a i kada
poveruju, opet onaj blagonaklon stav i
uz to projekcija i racionalizacija nije
moje dete, ve Mikino; i kako onaj
narkoman izgleda, moje dete nema
nikakve veze sa tim, pa do onog neka
ga, ima vremena, mladost - ludost,
odrae u vojsci! U vojnoj ustanovi
gde se inovnici i stareine utrkuju sa
vremenom kako e biti prihvaen kod
vojnika, ok kod onih sa sela, njima e
da daju nesto da ribaju i iste, a ta da
radi sa ovim gradskim, kako njima da
se priblie, pa u u tom dokazivanju i
iskazivanju autoriteta su spremni na
sve, kako bi ga mlada osoba uvaila.
Veliki broj omladine, nekih 70 posto,
prvo iskustvo sa PAS ima u vojsci, kao
i ja, gde mi je bio deo instrumentalne
faze bolesti zavisnosti. U jednom
trenutkku se ta pria i moralisanje vojnika izvre i izvitoperuje do tih mera
kada su se nai dedovi (konkretno moj
solunac, koji bi se stideo ta sam sve
radio u vojsci) bili u vojsci po 3 godine
i vraali se zaista kao potpune
linosti.Kada su videli kakva nam je vojska zato su valjda i uveli civilni i
plaeni vojni rok, dokle vie drutvo da
kvari nek se kvare sami.
Supstanca - Farmakoloka svojstva
Trei i po mene odlucujuci faktor
bila je sama supstanca odnosno heroin.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
Od iroke lepeze narkotika danas moe
da se bira za koji povod, svrhu,
raspoloenje koristiti koju drogu. Od
povoda pa do leenja dubokih kompleksa, mislim na ekskurzije, sex, urke
i dokazivanja koja ih prate. Na mene je
supstanca, konkretno heroin delovao u
prvom probanju sve kontra od onoga
to su mi priali o dejstvu. Nije bilo ni
munine, povraanja, niega i pomislio
sam da na mene ne deluje tako. Ali po
prirodi sam brzoplet, nisam mogao
miran ni telom ni duhom, pa sam u
heroinu video to smirivanje koje mi je
bilo potrebno; svideo mi se i taj oseaj
blaenosti, mira i harmonije, naleti
emocija i komunikacije ak i prema
onima koje vidi po prvi put. To je bila

jedna strana medalje, a da ne bi bio

hvalospev o heroinu to je izgledalo
ovako: taj govor i nadiranje emocija se
pretvaralo u tzv. njanjanje, usporen
govor ne toliko normalnih rei ve
iskrivljen renik pun argonizama, tupavost i umrtvljavanje pravog zdravog
smejanja zamenjivao je osmeh na ustima sa nedostatkom delova, pa i celih
zuba!
Dok god ovo bude bolest 21-og
veka, proi e vreme dok drutvo, pa i
valjevski mentalitet ne shvati o kakvoj
bolesti je u stvari re, dok god bude predrasuda i zabluda o drogi i narkomanima do tada e kaiti slovo srama na
zavisnika i linovati ga ne dajui mu
drugu ansu.

Faktori rizika
SUPSTANCA - O heroinu sam znala
da je opasan, da se moe umreti od njega,
znala sam kako se uzima, majka nam je
priala o drogama, govorila koliko su
opasne, a i ja sam itala o posledicama
uzimanja droga. Nisam razumela te ljude,
te narkomane. Nije ni bilo jasno kako
mogu da unitavaju sebe, da polako
umiru, ali vreme e kasnije pokazati
svoje... Glavni problem je laka
dostupnost supstance, niska cena i
miljenje tj. zabluda da ja ne mogu
postati zavisna, da mogu prestati kad
hou.
LINOST - Kao dete sam bila dobra i

posluna, odlina u koli. Kako moja

majka kae zadovoljavala sam se
malim stvarima. Polazak u srednju kolu,
novo okruenje, uticalo je i na moju
linost. Promenila sam se, naalost, na
gore. Bila sam lepa i dobra devojka
uvek su tako drugi govorili o meni. Ne
znam u kom momentu je poeo da mi
smeta epitet dobre devojke, ali znam da
sam poela strano da se menjam. Poala
sam da puim iako sam do tada mrzela
cigarete. Polako sam se pretvarala u
nesigurnu devojku, punu kompleksa.
Postala
sam
nervozna,
stalno
neraspoloena, imala sam jednu
drugaricu, inilo mi se da je ona moj svet

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

23

CREDO 3
i ja njen, nikom nismo doputale da ulazi
u njega. Daleko od toga da nismo bile
popularne devojke, naprotiv jesmo, ali
nismo dozvoljavale nikome da nam se
priblii, da ue u na svet. U koli sam
popustila, tj. nije me ni interesovala, jer
nisam upisala kolu koju sam htela. Ja
sam elela da upiem pozorinu
kozmetiku u Beogradu, ali moji roditelji,
kao i svi provincijalci, plaili su se da me
puste u Beograd, pa sam ostala ovde i
upisala ekonomsku. Tada vie nisam
znala ni ta elim da radim u ivotu, ai
prestalo je moje interesovanje za kolu,
jedino su mi bili bitni izlasci, kako pobei
iz kole i provoditi vreme u oblinjem
kafiu. A onda sam se zaljubila, i to u
narkomana. Tada, u mojoj sedamnaestoj,
prvi put sam probala neku supstancu
marihuanu. Sreom, tu sam se zaustavila,
ali tada ja poelo da raste moje zanimanje
za narkomane. elela sam da im
pomognem, ni sama ne znajui da e i
meni pomo trebati, pa sam razmiljala o
tome da upiem psihologiju, ak sam ila
i na privatne asove, mislei da e mi to
u budunosti biti zanimanje. Meutim, i
pored svega toga, u ekonomskoj sam sve
vie poputala, druila sam se sa
narkomanima i konano postala loa
devojka.
SOCIJALNA SREDINA
Porodica Kao mlaa sam potovala
roditelje, bila posluna. Roditelji su bili
malo stroiji prema nama, nisu nam
dozvoljavali izlazak u grad sve do moje
esnaeste. Roditelji su uvek oekivali vie
od mene, nego od sestre, jer sam ja bila

24

bolji ak. eleli su da zavrim fakultet,

posebno majka, jer ona nije imala uslove
da ga zavri. Negde do moje petnaeste,
svi smo se u porodici slagali, dosta
razgovarali, roditelji su nam pruali skoro
sve, a i mogli su jer se od njihovih plata
tada moglo lepo iveti. Meutim, sa
poetkom mog puberteta i ja sam krenula
da se menjama i postala sam bezobrazna
prema roditeljima i sestri. Poela sam da
se udaljavam od njih, skoro da sam
prestala da komuiciram sa njima, jedino
to je ostalo bile su svae. Paljivo
sluanje i potovanje je odavno nestalo, a
problemi su se gomilali. Ja sam jedno
govorila, a drugo mislila, tj. lagala ih.
Onda se i majka razbolela, sve ee je
leala u bolnici, problemi su postajali sve
vei, nisam imala sa kim da razgovaram,
oseala sam se nezadovoljno. Mislila sam
da sam ja kriva za sve nagomilani
problemi, nekomunikacije, potisnuti bes
dovelo me do toga da probam
supstancu i krenem na dno. Majina
penzija je majku mnogo promenila sve
joj je smetalo, nije vie imala vremena za
nas. Takoe , i tata se promenio, to zbog
majine bolesti, to zbog trke za novcem
da bi nam obezbedio kakav takav
pristojan ivot. Sestra i ja se mnogo
volimo, ali smo uvek bile dva razliita
sveta, tako da sam i tu bila zapostavljena.
inilo mi se da su se roditelji okrenuli
jedno ka drugom i da ih vie ne interesuje
ta mi radimo. I odjednom, postala sam
ljubomorna na svije roditekje, na njihov
odnos, i poela da ih krivim za ovo ili
ono. Nekako se sve sruilo oko mene, a
ja kao da nisam bila ni svesna.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
Drutvo Bila sam jako prilagodljiva
osoba i mogla sam da se druim sa svima,
tako da sam oko sebe imala ljude koji
nikada nisu koristili supstancu, a druila
sam se i sa ljudima koji su je koristili. I
nekako najvie vremena sam provodila sa
drugaricom koja se drogirala. Danima, pa
i mesecima bi sedeli uvee kod nje i svi su
uzimali heroin, samo ja nisam. I svaki
put, kao po nekom loem scenariju,
drugarica je izdvajala malo za mene, da
ja probam, jer je elela da vidi kako se ja
ponaam pod dejstvom heroina. I ja bih
je svaki put odbijala, jer mi je bio vaniji
moj ivot i zdravlje. Svi su se udili kako
ja skoro svako vee odbijam, ali tada sam
imala karakter i mogla sam da ih
posmatram kako uzimaju PAS, a ja da
odbijem. Danas, kada razmiljam,
shvatam koliki je to rizik bio, gledajui ih
svako vee kako se drogiraju. Jer ovek,
ma koliko bio jak, moe odbiti stotinu

puta, ali e na kraju popustiti, kao to sam

i ja jedno vee. Jednostavno, tada mi se
skupilo sve, nagmilani problemi, svae u
porodici, sve uestalije svae sa dekom,
sve vea nesigurnost u sebe, a i zabluda
da e to biti samo taj put... i onda je sve to
postalo normalno, supstanca je postala
sastavni deo mog ivota, vie nisam ja
kontrolisala njom, ve je ona kontrolisala
mene. Morala sam da je uzimam da bih
uopte mogla da funkcioniem... Sreom
po mene, osvestila sam se, priznala
roditeljima (iako je majka ve znala) i
zatraila leenje. Leim se ve godinu i
po dana, svesna sam da borba nije gotova,
ali nada i vera su prisutne i verujem da u
biti uporna, i proi sva iskuenja koja me
oekuju... Vratiu se na sam poetak i ono
to sam napisala da nikada nisam mogla
da razumem te ljude, te narkomane
ne sanjajui da u upravo i ja postati
NARKOMAN.

Rizici koji su doveli do razvoja bolesti

aktori rizika u mom sluaju su isprepletani i svaki od njih je imao
ulogu u nastajanju moje bolesti.
Lini pre poetka uzimanja pas
imao sam dosta kvaliteta koji su stvarani
vaspitanjem ali i mojim posmatranjem
ljudi dogaaja i tuih greaka. Rastao
sam u normalnog oveka koji je bio
odgovoran, radan i na koga se moglo
osloniti u pogledu svega ali ipak taj moj
put je bio prekinut kada sam prvi put

uzeo heroin. Kao dete bio sam veoma

radoznao i sklon tome da radim stvari
koje su se nekad graniile sa opasnou.
Sa mojim drugovima sam se zavlaio u
razne peine i peo se po raznim stenama.
Da je dolo do male greke dolo bi i do
velikih posledica. Iako sam bio svestan
moguih posledica ipak me je vuklo da
se vraam na slina mesta i da radim to
to sam radio. eleo sa uzbuenja i uvek
bio u potrazi za njim. Druga deca su
igrala fudbal, meni to nije bilo dovoljno,

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

25

CREDO 3
eleo sam neto gde u osetiti da sam iv.
Isto je bilo i u koli, sve to je bilo i malo
zabranjeno, mene je privlailo i predstavljalo neku vrstu igre. esto mi je u
koli bilo dosadno a ja sam uvek eleo
da je neka akcija. Kada bih na primer
dobio dvojku iz matematike ili fizike
uvek bih prijavio ocenu vie. eleo sam
da doivim taj trenutak kada bih
zadrhtao ceo. Meni vea ocena nije
znaila nita ali taj trenutak mi je znaio
puno. Beao sam nekad iz kole samo da
bih video da li mogu da se izvuem sa
nekom priom koju u ispriati. To
nisam smatrao laganjem, za mene je to
bila igra. Lagao bih kada bih rekao da
nisam eleo da budem u centru panje.
Smekao sam se kao da mi je svejedno
mada nekad i nije bilo tako. U srednjoj
koli to vie nije predstavljalo igru,
beao sam sa asova jer mi se nije ilo u
kolu. I pored svega ovoga to sam radio
i to bih nazvao nestalucima ja sam
uvek bio karakterna osoba. Ono to bih
obeao uvek bih ispunio. Mislim na sve
vrste obeanja kao to je pomo prijatelju za bilo ta obeanja data
roditeljima da u uraditi sve to treba da
se uradi i uopte obeanje dato bilo
kome. Isto tako nikada nisam lagao ak
i kada sam mislio da je to potrebno da
nekoga ne bih povredio. Nisam lagao jer
sam eleo uvek da svako zna pravu istinu
bolela ona ili ne pa sam tako rekao istinu
kada sam priznao da sam uzimao heroin
i ta sam sve pored toga radio. Emocije
su mi uvek bile jako izraene mada sam
to umeo veto da prikrijem. Ponekad bih
neke stvari koje vidim na ulici, televiziji

26

ili jednostavno ujem jako pogaale.

Beao sam nekada od svega toga tako
to sam uzimao pas jer u tim trenucima
nisam imao snage da se suoim sa tim
stvarima. Tada sam eleo da pomognem
svima koje je ta nesrea zadesila ali sam
prosto bio nemoan i ta nemo me razoruavala. Od rada bilo koje vrste
nisam beao i uvek sam taj posao odraivao savesno. Svi poslovi koji su mi bili
povereni odraivani su do poslednjeg detalja tako je bilo i u vojsci ali i u pomaganju drugima. Sve to bi od mene bilo
zatraeno bilo bi odraeno do poslednje
sitnice. Bio sam neko od velikog poverenja meu prijateljima ali i meu poznanicima tako da su meni uvek priali
ako ih je neto muilo i poveravali mi
svoje tajne. Znali su da e to uvek ostati
meu nama a desilo se par puta da neto
to sam ih posavetovao pokazalo kao ispravno. Naravno, kao i svaki ovek i ja
imam svojih mana. Jedna od njih je ta to
vrlo brzo planem, iznerviram se a vrlo
sporo se smirujem i hladim. Tako da je
to dovodilo ponekad do sukoba sa nekim
bio to lan porodice ili neko iz mog
okruenja. Ponekad pomislim da je taj
moj bes uzronik pojavljivanja mana
koje ja nemam ali koje nastaju kada je taj
bes prisutan. Gledano sada iz ovog ugla
uvek sam bio sklon bolestima zavisnosti.
Igrao sam poker aparate i iao u kladionicu, pio sam alkohol, aktivni sam pua
ve nekoliko godina i na kraju postao zavisnik od heroina. Naravno, sve dobre
osobine veoma su umanjene za vreme
uzimanja heroina a sve loe su postale
izraene i ustalile se u mom zavisnikom

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3
ivotu. Tu su bili laganje, kraa novca od
roditelja i sve nervoznije ponaanje.
Vreme pre mog poetka uzimanja pas
moj kontrolor je dobro obavljao svoj
posao a pri samom poetku uzimanja
nagonski deo je preuzeo inicijativu i
svaki sledei put je opravdavao svoje
nagone i zadovoljstva.
Porodini to se tie porodice
nikada nismo bili bliski to se tie
porodinog razgovora. Ja nikada nisam
razgovarao sa mojim roditeljima o svojim problemima i o stvarima koje me
mue. I oni samo retko da su razgovarali
o tim stvarima. Nekada bi me pitali ta
nije u redu sa mnom ali ja bih uvek
odgovarao da je sve u redu i produili bi
dalje. Uvek sam prema porodici bio
zatvoren, uvek sam bio blii sa prijateljima nego sa sopstvenom porodicom. Sa sestrom je moda bilo malo
drugaije ali ni sa njom nisam bio
otvoren. Retko ta smo se porodino dogovarali, svi su bili zaokupljeni svojim
obavezama i svako je iao na svoju
stranu. Ne kaem da nismo mislili jedni
na druge ali jednostavno smo mislili da
je sve u redu i da je ovako sasvim normalno. I moji roditelji su bili veoma popustljivi prema meni i prema svemu
loem to sam radio. Ali znam da su oni
to radili iz najbolje namere. Jednostavno
bio sam razmaen. Kada sam bio lo u
koli rekli bi mi da se popravim i da
ponem da uim ali nikada nisam bio
gren ili kanjen. Tako je bilo i kod svih
drugih stvari. Nisam imao ogranienja ni

u emu pa ni u izlascima. I kada sam

imao odreeno vreme kada da se vratim
ja to nisam potovao i u veini sluajeva
sam dolazio posle predvienog vremena.
Skoro sve mi je bilo dozvoljeno. Dosta
vremena sam provodio na ulici jer nisam
imao dosta prostora u kui i uvek sam
mislio da u neto propustiti ako ne izaem napolje. Roditelji su veinom
dolazili u sukob zbog mene. Majka bi
uvek bila na mojoj strani dok bi otac i
sestra osuivali moje greke. Nagrade
koje sam dobijao umeo sam da cenim i
potujem. Ono to su roditelji oekivali
jesu sve one dobre osobine koje sam
naveo i uspeli su u tome.
Socijalni moji prijatelji su uvek
osuivali moje uzimanje pas ali kada
sam ja poeo da uzimam pas oni nisu bili
tu a kada sam ve dublje uao u bolest
tada sam poeo da izbegavam njih i
vreme provodio sa onima koji to nisu osuivali ili sam. Zapravo niko mi nije ni
bio potreban. Isto tako dostupnost pas i
niska cena mogu se u pojedinim situacijama uiniti veoma poeljnim. Ja kada
sam probao heroin nisam imao devojku,
prijatelji nisu bili tu i bio sam jako
nezadovoljan svojim ivotom a da ni
sam nisam znao ta zapravo hou. Kada
sam sluajno poeo da se kreem u
drutvu u kome je uzimanje pas neto
normalno nisam shvatao kolika mi opasnost preti i ta moja radoznalosti
pomeana sa svim ostalim oseanjima
odvela me u bolest koju sam mislio da
mogu da kontroliem.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

27

CREDO 3

Faktori rizika
vreme poinjanja uzimanja supstanci imao sam 14 15 godina i
bio sam neformirana i neizgraena linost. Bio sam jako radoznao,
a zabranjene stvari su me jako privlaile
i zanimale, nesiguran u sebe i stvari koje
radim, eljan da se na bilo koji nain
dokaem u drutvu, nisam razmiljao o
posledicama i odgovo-rnosti za stvari
koje uradim. Lakoveran i povodljiv
nisam trpeo niiji autoritet, bio sam
utljiv i zatvoren i uvek sam mislio da
sam u pravu kada donosim neku odluku
ne razmiljajuci o tome.
Mislim da je na mene uticao i
poremeen sistem vrednosti u drutvu,
pogrena predstava vrednovanja stvari,
nemogunost roditelja iako su davali sve
od sebe da mi omogue to kvalitetnije
uslove ivota i pristojno detinjstvo, zbog
ekonomskih kriza, inflacija, niskih plata,
napete atmosfere, dignute tenzije u
zemlji, zbog ratova koji su se vodili.
Otac je i bio u Bosni na ratitu i seam se
kada smo ga ispratili i to je vrlo depresivno uticalo na mene. Mislim da se moji
roditelji nisu ba slagali oko dosta stvari,
samim tim komunikacija u kui je bila
dosta loa i povrna. Otac je bio jako
strog prema meni, a majka popustljiva i
titila me je u svim situacijama, i kada je
trebalo i kada nije, tako da sam ja to koristio u svoju korist, naravno na

pogrean nain. Otac nije imao dovoljno

razumevanja za moje elje, prohteve i
potrebe uvek mi je uslovljavao, najese dobrim uspehom i disciplinom u
koli, to je u meni izazivalo kontra
efekat mrnju i inat. Bili su doista zauzeti
poslom. Radili su u dravnim preduzeima. U koli nismo nikad imali
nikakvo predavanje o supstanci niti su
nam nastavnici priali o tome, a i ako bi
neko to spomenuo, to bi se odnosilo na
neke ljude iz grada koji nisu uspeli u ivotu, ive kao kloari ili su umrli od
droge, ali o tetnosti, rasprostranjenosti i
prevenciji niko nije priao. Odrastao sam
u drutvu u kome je veina nas jako rano
poela da pui, pije i uzima supstance
tako da je to tada meni izgledalo jako
normalno i to je tako trajalo. Nekoliko
nas je nastavilo i prelo na opasnije supstance. Ne kaem da marihuana nije
opasna, ali nju smo puili kao cigarete,
mislim na heroin, spid, ekstazi, LSD.
Uzbuivalo nas je i to to rade neki frontmeni muzikih grupa koje smo sluali.
Tada je poela ekspanzija PAS u naem
gradu, svaki dan nova poznanstva sa dilerima, pronalaenje novih kvalitetnijih
supstaci i postao sam malo po malo zavistan od vie njih. Dva mnogo dobra
drugara sa kojima sam odrastao i ceo
ivot druio i dosta poznanika je umrlo
od prevelike doze heroina.

autori tekstova su lanovi terapijske grupe CREDO

28

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

www.nikad-heroin.com