Uvod

Neoliberalni kapitalizam je poslednja faza korporativnog kapitalizma. Neoliberalni trini fundamentalisti su doveli razvijena zapadna drutva do bankrota. Suludim tampanjem dolara i evra, kupuje se vreme produavanja agonije. Izuzev ubacivanja papirnog novca, u teko oboleli sistem, kapitalizam ne nudi nikakvu viziju izlaska iz drutvene krize. Izlazak iz eksponencijalne funkcije tampanja lanog novca je mogu na sledea tri naina: novi Svetski rat, hiperinflacija, graanski rat u imperiji u rastrojstvu. U svakom sluaju dolo je novo doba, vreme obilja je uveliko prolo. Ko prvi shvati ta se deava i ko pone da prvi ree sve trokove, dobie priliku da opstane.

Branko Draga, ekonomista

Raspad Sovjetskog saveza, uticaj ikake kole

Promene koje su zahvatale ceo svet, polako, ali sigurno su dobijale svoje glasogovornike i u zemljama istonog bloka, iza gvozdene zavese. Dobropoznata pria o padu Komunizma. Zapad je sa svojim predstavnicima, I voama izgledao I vie nego napredno, I primamljivo za ljude koji su iveli u zemljama istonog bloka, te su sami odluili da krenu pud Demokratije I Kapitalizma. Drutvu kao takvom promena je bila zaista potrebna, ali promena koju nisu ni sanjali, dola je zapakovana u obmane I lai. Oligarsi su se stvarali preko noi, razuzdani kapitalizam, granica izmeu bogatstva, I radikalnog siromatva, bila je nitavna. Predsednik Sovijetskog saveza Mihail Gorbaov svojom politikom glasnosti (otvorenost) I perestrojkom (probraaj) provodi sovijetsko drutvo kroz proces demokratizacije. tampa postaje slobodna, bira se parlament,vie I nie instance, ustavni sud postaje nezavisno telo. to se ekonomije tie, ilo se ka tome da se ustali meavina slobodnog trita, I jednog oblika zatvorene mree, gde bi drava kontrolisala glavne industrijske grane.

Na samitu G7 1991. Godine u od strane poglavara drava iz sveta sugerira se sistem promena, na ekonomsko socijalnom planu, nalik onome u Poljskoj, koji je malo pre toga proao prvu fazu, pod budnim okom MMF-a I Defrija Saksa, kao I predstavnika Britanije, SAD-a, Kanade, I Japana. Po njima Sovijetski savez mora jo zbijenijim rasporedom, I brim tempom da primeni reforme, ne bi li krenuo putem, na kojem je Poljska ve bila. Gorbaov nije oekivao tu
1

Mrgaret Taer, i Mihail Gorbaov

situaciju, to se I moglo vie nego jasno zakljuiti iz njegovog komentara o tom zasedanju: ,,Njihovi predlozi tempa I metoda tranzicije doslovno su me zapanjili.2 Kasnije slian odgovor dobija I od ostalih vanih kreditnih institucija u svetu, Svetske banke, MMF-a. Rusija isto godine trai otpis dugovanja, kako bi izbegla ekonomsku krizu, I nailazi na odbijanje. Samom ruenju zida usleuje pomenuti odlazak na samit G7.Zid je sruen 9. novembra 1989. godine nakon to su vlasti DDR objavile ukidanje ogranienja putovanja svojih graana u SR Nemaku. Ruenje zida omoguilo je poputanje komunistikog reima imperijalistikim tenjama zapada poznatije kao perestrojka i glasnost. Kompletan niz dogaaja pokrenut je od strane kvinslikog reima SSSR. Kapitalistike horde predvoene Gorbaovom za samo est godina vladavine uspele su otricu komunistikog totalitarizma da okrenu prema vlastitoj zemlji koja se raspala nedugo nakon ovih dogaaja. Mnogobrojni komunisti nisu uspeli u pokuajima da smiene Gorbaova zbog totalitarne prirode njegove funkcije, i reformsko ruenje komunizma nastavljeno je u svim zemljama kojima je dominirao veliki brat. Vrhunac ovog procesa dogodio se burne jeseni 1989. kada su pale sve komunistike vlade u istonoj Evropi.

Mediji sve vie I vie nagovetavaju mogunost upotrebe ileanskog modela na Sovjetsku Rusiju. Tada na scenu stupa Boris Jeljcin. Predsednik Rusije, nije bio toliko poznat kao Gorbaov koji je bio na elu celog Sovjetskog saveza. 19. Avgusta 1991. Godine, mesec dana nakon samita G7 grupa radikalnih Komunista dolazi ispred Belog Doma, tj. zgrade ruskog
2

Mihail Gorbaov, izjava.

parlamenta, sa tenkovima. Prethodno su Mihaila Gorbaova smestili pod kuni pritvor, u vikendici na Krimu. U haosu ulinih sukoba, postal je jasno da zarad uvrivanja svoje pozicije, radikalni Komunisti moraju pribei nasilju. Nakon neuspenog pua, I nemeanja vojske u izgrede, sutradan Jeljcin postavlja nove temelje svojoj buduoj vladavini. Predsenik Sovjetskog saveza je puten, I vraa se Moskvu, sa vrlo malo politike moi. Decembra 1991. Godine raspada se Sovjetski savez, i Jeljcin postaje prvi ovek ekonomske politike Ruske federacije. U Rusiju stie slobodno trite, sa njim I haos. Nastaje potpuno novi oblik slobodnog trita, gde su tek aica oligarha dobavila sebi profit, I tako Rusija postaje vodea zemlja po broju milijardera. Sve dravne industrije su prodate poto poto. Tada tampa u Rusiji prvi put naziva Jeljcinove savetnike, I saradnike ikakim deacima. Ekonomske reforme koje je sproveo Jeljcin, su rusiju bacile na kolena. Dolo je do toga da je prosean ruski potroa troio 1992.godine 40% manje nego li 1991.godine. Treina stanovnitva je bilo na samoj ivici siromatva. Predviano je da e do kraja 1993.godine 140 miliona Rusa iveti ispod granice siromatva. Takvu uslovi dovode do toga da organiyovani criminal procveta, I utre put korupciji. Svakodnevne likvidacije, hapenja zbog posla sa drogom, prostitucijom, trgovinom ljudima, postaju svakodnevica u Ruskoj Federaciji. Bogatstvo I siromatvo na korak jednog od drugog. Veina Ruskog stanovnitva se protivila reformama koje su sproveli Miltonovi sledbenici, zagovornici ikake kole. Zbog takvog stanja, u dravi, parlament 1993. Godine izglasava dekret, koji oduzima posebnih ovlaenja koja su data Borisu Jeljcinu. To dalje prouzrokuje proglaavanje vanrednog stanja, to je od Ustavnog suda ocenjeno kao nelegitiman potez. 21. Septembra, Boris Jeljcin rasputa parlament, I tako kree Pinoeovim putem, I nalazi na podrku zapada. Kasnijim akcijama parlameenta, Jeljcin biva opozvan sa funkcije predsednika Rusije. Brojni graani koji su podrali tu odluku parlamenta izali su na ulice, da svojim prisustvom pokau na ijoj su strain. Te noi veliki broj njih strada, preko 100 uesnika demonstracija. 4. Oktobra nareuje vojsci da okupira

zgradu Parlamenta, I tako napadne zgradu, koju je pre samo 2 godine branio.

Opet je naiao na podrku SAD-a, po pitanju rasputanja parlamenta. Osiguravi svoju vlast, I stekavi svu mo uvodi jedan oblik nepotistikog kapitalizma. Dravna preduzea bivaju prodavana preko noi, I stvaraju se nove klase milionera-biznismena sa ogromnim politikim uticajem oligarsi. Do 1998.godine bankrotiralo je 80% ruskih dravnih firmi, I zatvoreno je 70 hiljada fabrika. Moskva postaje grad sa najveim brojem milijardera u svetu. ok terapija Rusku dravu irom otvara dotoku sveeg novca, kratkoronim spekulativnim ulaganjima, i trgovanjem valutom, kao najunosnijem obliku ulaganja. Javnost je optuivala Jeljcina, pa mu je podrka opala na neodrivih 6%. Budunost veine oligarha se nala na kocki, potreban je bio dobro smiljen plan, ili ok, koji e spasiti ekonomski projekt, i odloiti pretnju nastanka istinske demokratije u Rusiji. Tokom 1999.godine dravu pogaa celi niz okrutnih teroristikih napada, naizgled, iz vedra neba u sred noi u vazduh su dignute 4 stambene zgrade, pri emu je poginulo 300 ljudi. Sva ostala pitanja s politikog gledita je zbrisala jedina oveku znana sila sposobna za taj zadatak. Bio je to vid potpuno iskonskog straha, po ruskoj novinarki Albac. Odjednom se inilo da sve te rasprave o demokratiji, o oligarsima, postaju nitavne u poreenju sa strahom od smrti u vlastitom stanu.3 Zadatak da progoni unutranje i spoljanje neprijatelje dobija Vladimir Putin, tadanji ruski premijer. Nakon bombakih napada, Putin zapoinje sa vazdunim napadima na eeniju, napadajui civilna podruja. injenica da je Putin 17 godina karijere proveo u KGB-u, najstranijem simbolu komunistike ere, mnogim Rusima je delovala umirujue. Budui da je alkoholizam sve vie onesposobljavao Jeljcina, zatitnik Putin bio je savrena osoba da ga nasledi
3

Naomi Klajn; Doktrina oka

na precednikom tronu. Te iste 1999.godine nekoliko oligarha upriliilo je tihu predaju vlasti na relaciji Jeljcin Putin, bez potrebe za izborima. Pre nego jne siao sa vlasti, Boris Jeljcin okree poslednju stranicu Pinoeovog prirunika, i za sebe trai imunitet. Putinov prvi predsedniki in bio je potpisivanje zakona koji Jeljcina titi od bilo kakvog kriminalnog progona, pa bilo u pitanju korupcije, ili vojnog napada.4

Jeljcina istorija gleda vie kao korumpiranog politiara, arlatana, nego li kao grubog, i opakog politiara. Njegovim odlaskom, Rusija je nastavila put kojim je zaplanirano krenula, u uspostalvljanju tog novog oblia kapitalizma, gde se maltene kao i svugde tek aica ljudi bogati, ubira plodove rada celog drutva. Tokom poslednjih godina videli smo da se usled porasta cene nafte i gasa, dobar deo populacije Rusije iupao iz bede, ne opada broj broj krajnje siromanih Rusa, praen svim bolestima povezanim sa tim statusom izoptenika. Otvaranje trita, i sledbenici uenja Miltona Fridmena, su ponovo doveli do smene jednog reima, i raspada jedne velike drave, koja je bila simbol zajednitva i moi. Komunizam je izgubio. Slini scenariji su sprovedeni u svim komunistikim zemljama u regionu, gde su uspeno realizovani.

Grupa autora; Pad komunizma; 2000

Razvoj situacije u SAD, i svetu nakon 9. Septembra

Nakon napada na Ameriku 11. septembra oi celog sveta bile su uprte ka Njujorku. Tokom narednih dana mediji i obini ljudi razmatrali su razloge napada i njihovu verodostojnost. Meutim, u naletu velikog broja informacija, pojedine injenice nisu dobile panju koju zasluuju. Zapoeo je sveopti rat protivu terorizma, koji je imao drastine ekonomske posledice. Pre 2001,godine dravna bezbednost jedva da je bila registrovana kao institucija. Danas ona prevazilazi muziku i holivudsku indutriju zajedno. Od 11. Septembra 2001.godine do 2006.godine DB uplauje 130 milijardi dolara privatnim preduzetnicima, koji su radili na poveanju bezbednosti drave. Novi oblik kapitalistikih mahinacija.

Predsednik Amerike, Dord W. Bu pokree novi oblik rata protiv teror izma. Globalni napad na sve zemlje koje je nazvao osovinama zla, i za koje su po njemu i obavetajnim slubama u SAD predstavljale pretnju po sigurnos Amerike, kao i celokupne ljudske zajednice u
7

svetu. Zapoinju akcije u Avganistanu, sveopti napad, kako iz vazduha, tako i na kopnu. Nakon izvesnog vremena uspeno zbacuju Afganistansku talibansku vladu. U svim tadanjim akcijama vidno je bilo da su sva naftna polja ostala neoteena, dok je ostali deo zemlje goreo u plamenu. Krenula su ispitivanja stanovnitva, i prizori koji su zgraavali svetsku javnost, a odnose se na ispitivanje zatvorenika, i postupanje amerikih vojnika sa istim, i bazama zatvorima u zemlji. Veliki broj zatvorenika odvode u Gvantanamno, mestu gde su prvi put koriene tehnike za ispitivanje po Kubarkovom priruniku, koje je zabranila Bela Kua, ali su se mogle videti u otvorenim prenosima na mnogim Tv programima irom planete.

SAD brojnim teorijama, i dokazima pokuava da opravda predstojeu invaziju na Irak, navodno optuujui ih da kriju pripadnike Al Kaide, i da u nuklearnom programu prave oruje za masovna unitavanja. Iako je loginiji izbor bio Pakistan, koji je imao bliske veze sa Talibanima, i na elu drave je bio vojni diktator Muaraf Pervez, Buse okree Iraku. Zemlju koja je na 3. Mestu u svetu po rezervama nafte. Interes. Plan za napad je nazvan A-day, i podrazumevao je vazdune napade koji bi razorili Irak, i lokalno stanovnitvo paralisali strahom. Nakon uspeno izvedenih napada, u kojima su baene rekordne koliine eksploziva, reim Sadama Huseina je pokleknuo. U haosu koji je sledio svrgavanju Sadama sa vlasti, amerike vlasti nisu uradile gotovo nita kako bi spreile pljake i razaranja. Kulturno bogatstvo kolevke civilizacije, je bilo pred totalnim unitenjem. Smatrali su da im to smao olakava razaranje irake drave. 2003.godine u Irak dolazi Pol Bremer Ameriki izaslanik za region, i Irak. Njegov dolazak je zvanino otvorio Irak za trgovinu, i omoguio korporacijama, da nesmetano krenu sa raslojavanjem drutva i drave, i pribavljanjem dobiti.

Jedan od oblika pribavljanja dobiti, je bilo uslovljeno ratnim delovanjem SAD-a i vodeih sila u zemlji. Uvideli su da je jedan od naina za zaradu i privatizacija vojske, pa se na prostoru pojavljuje vremenom sve vei broj privatnih vojnih jedinica iz SAD-a. Sklapaju se ugovori jedan za drugim, i novac nesmetano odlazi u depove monika, koji su na elu vodeih korporacija, u svim oblastima privrede, i ekonomije. Kao jedan od oblika nezadovoljstva stanovnitva sveoptom okupacijom i pljakom drave bili su naravno protesti, i sve vei i vei broj Iraana je izlazio na ulicu, zahtevajui ono to im po demokratskim postulatima s pravom pripada. Izbore. Raste i oblik militantnog otpora, nasilje se otima kontroli. To je samo potstaklo Ameriku da angauje svoje trupe u veem broju, kako bi smirili situaciju u zemlji. Za prve tri godine okupacije, uhapeno je 62 hiljade Iraana, da bi ih do prolea 2007.godine njih 19 hiljade ostalo u pritvoru. Trokovi amerike vojske u Iraku se penju do vrtoglavih 700 milijardi dolara godinje. Rat u Iraku tako postaje najprivatizovaniji rat u istoriji modernog ratovanja. Same brojke su poraavajue. Od 1991.godine,(Zalivski rat) do 2007.godine, broj plaenih ratnika je prevaziao broj regularnih vojnika. Jedna od najzastupljenih plaenikih firmi bila je Blackwater USA. Njih, kao i druge organizacije, amerika vlast je izuzela od irakih zakona, tako da faktiki nikome nisu odgovarali.

Kasnija deavanja su dobro poznata. Sadam Husein biva uhvaen, i obeen, naravno nakon procesa kojeg bi nekli drznici nazvali suenjem. Amerika, sa Kinom, Rusijom, i Francuskom, preuzima sva naftna polja, na ija ela dolaze vodee svetske naftne kompanije. Jo jedan rat za resurse je dobijen.

10

Arapsko prolee
Svedoci smo i skoranjih deavanja, takozvano Arapsko prolee. Naizgled dugo oekivani otpor puca iz ljudi koji su nezadovoljni stanjem u zemljama Islama, i jedna po jedna diu se misli slobode iz potlaenog naroda. Naravno da je sve to bila samo farsa, i da je cilj vodeih svetskih elnika, korporativista, ljudi koji u oveanstvu i njegovoj evoluciji vide samo interes, rasparavanje drava, u kojima vide mogunost za poslovanje, po njima odgovarajuim uslovima. Arapsko prolee je manipulacija amerikih stratega radi promene ravnotee snaga na Bliskom Istoku. Arapsko prolee ima za cilj podrku onome to se u savremenoj geopolitici zove regionalnim subimperializmom, podimperijalizmom, to jest saveznicima SAD koji ipak polaze od drugih teoretskih pretpostavki. Takve subimperijalistike drave na Bliskom Istoku su Katar, Saudijska Arabija meu arapskim zemljama, i Turska. Te zemlje istupaju kao posrednici u izvoenju operacija usmerenih u interesu SAD. Tokom tih operacija ostvareni su prevrati u Tunisu, u Egiptu, gde su na vlast dole grupacije orijentisane ili neposredno na SAD, to su takozvane demokrate, ili na Saudijsku Arabiju i Katar, tj. na njihove geopolitike sisteme. U Libiji, kada su prilike postale sloenije, i libijski narod nije poeleo da se direktno ukljui u taj proces, Zapad je primenio mere vojne intervencije kada su, krei sve sporazume, predstavnici NATO-a, SAD i evropskih zemalja (posebno Francuska), uestvovali u vojnom sukobu na strani vehabista i islamskih fundamentalista.5

Aleksandar Geljevi, ruski analitiar

11

Zakljuak
Uenje Miltona Fridmena, I njegovih sledbenika, njihov uticaj na geo-politiku situaciju u Svetu, doveo je celo drutvo u duniko ropstvo. Voeni pohlepom, eljom za sveobuhvatnu vlast, I svetsku dominaciju, brojni, ali opet malobrojni monici su gazili po oveanstvi piui nove stranice moderne istorije krvavim slovima. Nacije su se uzdizale I padale u istoriji, tako I carstva I kraljevstva, ali ta eka savremeno drutvo, uvakvo kakvo je bez morala, I saoseanja? Sve je interes, I interes je sve.

Ideja jednog oveka, je ideologija drugih

12