BOLESTI ZAVISNOSTI

Upotreba i zloupotreba supstanci

•Ljudi svih kultura,u svim epohama,koristili su PAS da bi izmenili stanje svesti i

raspoloženje
•Odnos društva prema korišćenju supstanci i prema onima koji imaju
zloupotrebu droga varira,od prohibicije i osuđivanja,do tolerancije i lečenja
•Zloupotreba štetnih i adiktivnih supstanci podrazumeva korišćenje:
•-alkohola
•-ilegalnih ili uličnih droga
•-zloupotrebu lekova
•-zloupotrebu isparljivih rastvarača
 Posledice zloupotrebe i zavisnosti

•Mentalne bolesti
•Fizičke bolesti
•Problemi u porodičnom okruženju
•Problemi u profesionalnom i socijalnom okruženju
•Problemi sa zakonom
•Osoba koristeći PAS prouzrokuje zanemarivanje ostalih životnih
aktivnosti,razvija psihičku i/ili fizičku zavisnost i oštećenje zdravlja na
psihičkom,somatskom i socijalnom nivou
•Štetne posledice,pre svega po zdravlje,proizilaze iz neumerenog uzimanja
PAS,pri čemu ona menja stanje svesti,raspoloženje,kogniciju i ponašanje
 Sindrom zavisnosti

•Skup fizioloških,bihejvioralnih i kognitivnih kriterijuma,za postavljanje

dg.bar 3 od 6 kriterijuma moraju postojati najmanje godinu dana:
•1.jaka i uporna želja i osećanje prinude za uzimanjem PAS
•2.otežana kontrola nad početkom,količinom i prestankom uzimanja PAS,koja
se uzima u većim količinama i češće nego što osoba planira
•3.apstinencijalni sindrom nakon smanjenja ili prestanka
•4.porast tolerancije,potreba za značajnim povećanjem količine PAS da bi se
proizveo isti efekat,a u poodmaklim stadijumima suprotno
•5.progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava i interesovanja za
socijalne,profesionalne i rekreativne aktivnosti
•6.nastavak upotrebe,uprkos svesnosti o štetnim posledicama po fizičko i
mentalo zdravlje
 Mentalni i bihejvioralni poremećaji nastali kao
posledica upotrebe PAS
(MKB-10)
•F 10 alkohol •F1x.0 akutna intoksikacija
•F 11 opijati •F1x.1 štetna upotreba (abuzus)
•F 12 kanabinoidi •F1x.2 sy zavisnosti (adikcija)
•F 13 hipnotici •F1x.3 apstinencijalni sy
•F 14 kokain •F1x.4 apstinencijalni sy sa
•F 15 stimulansi delirijumom
•F 16 halucinogeni •F1x.5 psihotični poremećaj
•F 17 nikotin •F1x.6 sy amnezije
•F 18 ispravljivi rastvarači •F1x.7 rezidulani i odloženi psihotični
•F 19 mešovite i druge PAS poremećaji
•F1x.8 drugi mentalni i bihejvioralni
poremećaj
•F1x.9 nespecifikovani mentalni
poremećaj
 Osnovni pojmovi u adiktologiji-I

•Akutna intoksikacija:Skup reverzibilnih fizičkih i mentalnih abnormalnosti

nastalih nakon uzimanja određene supstance (specifičnih za određenu
supstancu)
•Rizično uzimanje:Obrazac korišćenja PAS kada je osoba u povećanom riziku
da naškodi fizičkom ili mentalnom zdravlju
•Štetno uzimanje:kontinuirano koriščenje PAS supstance,uprkos evidentnom
dokazu o oštećenom mentalnom zdravlju,ili socijlanom,radnom i porodičnom
funkcionisanju
•Zavisnost:fizička zavisnost (fizička adaptacija na hronično uzimanje PAS) i
psihološka zavisnost (bihejvioralna adaptacija)
•Apstinencijalni sindrom:stanje nakon prestanka uzimanja ili promene načina
uzimanja PAS,i dovodi do apstinencijalne krize (psiho-fizičke,kliničke
manifestacije)
•-može biti jednostavan i komplikovan (epi napadi,delirijum,psihotični
simptomi,panični napadi)
 Osnovni pojmovi u adiktologiji-II

•Supstancama prouzrokovani psihotični poremećaji:stanja koja karakterišu

halucinacije i/ ili iluzije koje su rezultat neurotoksičnog delovanja PAS
•Kognitivni poremećaji:reverzibilni kognitivni deficiti kod intoksikacija
•Perzistentni kognitivni poremećaji:mogu voditi ka demenciji i povezani su
sa teškim hroničnim oštećenjem PAS i zavisnošću
•Rezidualni poremećaji:nastaju usled posledica zloupotrebe PAS,kao što su
alkoholne halucinacije i flash-beck fenomeni i ostaju i posle uspostavljanja
apstinencije
•Egzacerbacije prethodnih poremećaja:psihijatrijska oboljenja koja su
nastala pre zloupotrebe PAS (anksioznost,panični poremećaj,poremećaji
raspoloženja,psihotični pormećaji);moguć je i komorbiditet
ALKOHOLIZAM
 Istorijat upotrebe alkohola

•Alkohol je bio u upotrebi u svim društvima u zabeleženoj istoriji

•Postoje dokumentovani dokazi o pravljenju vina,još iz trećeg milenijuma pre
nove ere
•Intoksicirajući efekti alkohola nezavisno su otkriveni u mnogim kulturama
tokom razvoja agrikulture,posebno nakon što je otkrivena fermentacija voća
•Već u vreme starih Grka i Rimljana,zloupotreba alkohola smatrana je
društvenim problemom
•U srednjem veku alkohol je bio u upotrebi širom Evrope
•U XVIII veku upotreba alkohola se proširila i u Americi,međutim problem je
eskalirao u XIX veku i na snagu je stupila prohibicija koja ja trajala 11 godina
 Definicija alkoholizma

•Alkoholizam je bolest kod koje se zbog prekomerne i dugotrajne

upotrebe alkoholnih pića pojavljuju psihička i fizička
zavisnost,zdravstveni problemi,porodični i društveni poremećaji
•Posledice konzumiranja alkohola se sreću kod pacijenata koji se leče u okviru
različitih medicinskih grana-interne
medicine,traumatologije,neurologije,hirurgije,psihijatrije
 Epidemiologija-I

•Danas se na žalost u većini zapadnih društava široko toleriše i socijalno je

prihvaćena zloupotreba alkohola,iako se mnogo zna o štetnim posledicama
•Poremećaji povezani sa zloupotrebom alkohola pojavljuju se kod pripadnika
svih kultura i socijalnih klasa
•Zloupotreba alkohola dostiže svoj vrhunac kod odraslih osoba u dobi 20-30
god.,a komplikacije,čak i smrt javljaju se brzo
•Zbog visoke prevalence i pojave poremećajaj usled zloupotrebe alkohola
veoma važno je postavljanje dijagnoze u ranom stadijumu bolesti
 Epidemiologija-II

•Alkohol je peti faktor rizika za oboljevanje i onesposobljenost u svetu

•15% odrasle populacije svakodnevno konzumira alkohol u hazarderski
opasnim količinama,što je oko 55 miliona Evropljana
•Oko 20 miliona Evropljana pije na štetan način
•Oko 118 miliona Evropljana opija se do `prekida filma`najmanje jednom
mesečno
•U našem regionu postoji visoka socijalna tolerancija na konzumiranje alkohola
•Socijalna štetnost alkohola ogleda se povezanosti između konzumacije
alkohola i nasilja,homicida,porodičnih svađa,zlostavljanja dece,povreda na
radnom mestu i u saobraćaju...
 Etiološki faktori nastanka alkoholizma

•Faktor čovek (psihološki i genetički faktori)

-prvostepeni srodnici alkoholičara nose dvostruko veći rizik da i sami postanu
alkoholičari
-deca alkoholičara imaju povećan rizik za alkoholizam čak i kada ih usvoje
porodice u kojima nema alkoholičara
-značajna grupa PL su alkoholičari
-faktor imitacije,faktor kompenzacije,faktor kompulzije,faktor profesionalnog
rizika,faktor pasivne oralne zavisnosti,faktor autoakuzacije
•Faktor sredina
•Faktor alkohol
 Alkohol kao droga

•Aktivni sastojak je etil-alkohol

•Ukus pića potiče od `kongenersa`-organske supstance od kje je određena
vrsta alkoholnog pića napravljena
•Dejstvo na CNS:povećanje GABA neurotransmisije i ihhibicija glutamatergičke
neurotransmisije
•Max.koncentracija u krvi:nakon 60 min.
•Apsorpcija se usporava prisustvom hrane,a ubrzava uzimanjem penušavih
pića
•Metaboliše se 75-90%,a fiksira se 10-25% u organizmu (mozak,jetra,bubrezi)
•Eliminacija fiksiranih supstanci ide sporo,te kod alkoholičara dolazi do njihovog
nagomilavanja i oštećenja tkiva
 Klasifikacija alkoholizma

•1.Pretoksikomanska faza
•-povišena tolerancija
•-osoba iz nekog psihološkog razloga koristi alkohol (ublažavanje
napetosti,straha,neizvesnosti)
•2.Toksikomanska faza
•-gubitak kontrole (pije do opijanja)
•-alkoholne amnezije
•-nemogućnost apstinencije:`fenomen prve čaše`,`fenomen dolivanja`
•-pad tolerancije-hronična faza
 Klinički razvoj alkoholizma

1.Prealkoholičarska faza
-Postaje svestan veze između pijenja alkohola i olakšanja koje mu ono
donosi;povećava se tolerancija na alkohol;traje od nekoliko meseci do dve
godine
2.Prodromalna faza
-Alkoholičarske amnezije;izmene u ponašanju;konflikti sa
okolinom;preokupacija alkoholom;pohlepno pijenje i pijenje krišom;uzimanje
velikih količia alkohola;faza traje od 6 meseci do 5 godina
3.Kritična faza
-Gubitak kontrole (kritični znak alkoholizma);racionalizuje pijenje (alkohiličarski
alibi);gubitak samopouzdanja i kao kompenzacija grandomanske ideje i
ekstravagantno ponašanje;alkohol je centar njegovih
interesovanja;zanemarivanje pravilne ishrane;alkoholna ljubomora
4.Hronična faza
-prolongirani periodi pijenstva;moralna degradacija;druženje samo sa
alkoholičarima;pad tolerancije;poremećaji mišljenja;alkoholne psihoze
 Poremećaj psihičkih funkcija i karakterne
izmene
•Oštećenja mnogih psihičkih funkcija-koncentracija pažnje slabi,popušta
pamćenje,ranija znanja i intelektualne sposobnosti se smanjuju,mišljenje je
otežano,smanjuju se motivacija i interesovanje,nagonski život se
redukuje,raspoloženja se upadljivo menjaju
•Karakterne izmene-etičko propadanje
 Psihopatološke komplikacije alkoholizma

•Akutno napito stanje

•Dipsomanija
•Patološko napito stanje
•Delirijum tremens
•Alkoholna halucionoza
•Psihoza ljubomore
•Vernike-Korsakov Sy
•Korsakov psihoza
•Alkoholna demencija i depresivno stanje
•Alkoholna epilepsija
 Akutno napito stanje

•Egzogeni faktori:vrsta,kvalitet i količina alkoholnog pića;atmosferske prilike i

spoljašnja temperatura
•Endogeni faktori:životno doba (osetljivija su deca i starije osobe),opšte stanje
zdravlja,psihofizička dispozicija (žene su osetljivije),psihički nestabilne
ličnosti,stanje zamora
•1.faza ekscitacije (psihomotorna,muskulomotorna i vazomotorna nadraženost)
•2.faza prvog pijanstva
•3.faza narkotičkog dejstva alkohola (muskulomotorna,psihomotorna i
vazomotorna inhibicija)
•4.faza kome
 Alkoholemija

•Sagorevanje alkohola se vrši dosta pravilno i iznosi 0.1-0.2%,tj.5-10g na čas

•Na osnovu te činjenice uvek se može izračunati alkoholemija u trenutku nekog
incidenta,iako je krv uzeta na analizu nekoliko časova posle toga
•Da bi se postigla alkoholemija od 0.5‰ potrebno je da se popijeoko 30ccm
alkohola,ne računajući pri tom hranu i vršeći merenje oko 1 sat posle pijenja

•0.5‰-1.5 ‰faza lakog pijanstva-promena ponašanja

•1.5‰-2.5‰-stadijum pravog pijanstva-ataksija,nistagmus,proširenje
zenica,crvenilo lica,diplopije,povraćanje,miris na alkohol
•2.5‰-3.5‰ –faza narkotičkog dejstva alkohola
•Iznad 3.5‰-poremećaj svesti do kome,zatim i smrt zbog zastoja disanja
 Patološko akutno napito stanje

•Može da nastane još dok osoba nije popila veću količinu alkohola
•Sasvim iznenada osoba upada u tešku psihotičnu reakciju-sumračno stanje
•Strah,dezorjentisanost,nepropoznavanje bilo
koga,ilizuje,halucinacije,pogrešno tumačenje pojava,predmeta i zbivanja u
okolini
•Osoba je u najvećem nemiru-lomi,lupa,kida,udara,besciljno trči,moguće je
samopovređivanje i ubijanje nedužnih
•Karakteristično je odsustvo fizičkih znakova napitosti (očuvanost
motorike,koordinacije i delimično celishodnih radnji)
•Stanje traje kratko,bolesnik zapada u dubok terminalni san od nekoliko sati
•Posle buđenja postoji potpuna amnezija,mamurnost,glavobolja
•Češće se javlja kod epileptoidnih Hy PL
•Predisponirajući faktori-moždane traume i egzogeni faktori koji potenciraju
dejstvo alkohola
•Može se javiti više puta,ali najčešće samo jednom u životu (forenzički značaj)
 Sindrom alkoholne apstinencije

•Kod zavisnika od alkohola u slučaju naglog prestanka unošenja alkohola ili

smanjenja uobičajene količine
•Jednostavna apstinencijalna kriza:nesanica,jutranja razražljivost-traje do prvog
unošenja alkohola
•Javlja se 4-12 h posle unošenja poslednjeg alkoholnog pića (grub
tremor,preznojavanje,tahikardija,insomnija,mučnina,povraćanje,anksioznost i
psihomotorni nemir)
•U težim slučajevima simptomi se pojačavaju tokom 48-72h i uključuju
anksioznost,tremor,preznojavanje,povišenu temperaturu i puls
•Rani tretman BZD može preduprediti pojavi epi napada
•Posle pojave prvog epi napada potrebno je isključiti organski uzrok
(lab.analize,test na narkotike,EEG,CT mozga)
•U najtežim slučajevima simptomi progrediraju do delirijum tremensa
 Alkoholni delirijum tremens

•Najčešća psihijatrijska komplikacija alkoholizma

•Javlja se kod višegodišnjeg intenzivnog pijenja
•Češće se javlja kod onih koji piju žestoka pića;6-10 god. alkoholizma
•Hronična i dugotrajna alkoholna intoksikacija i nagli prestanak pijenja
•Javlja se do 5 dana nakon unošenja poslednjeg alkoholnog pića,vrhunac
dostiže posle 48 h
•Traje 3-10 dana
•Prodromalni znaci
•Izgled bolesnika
•Psihički poremećaji
•Somatski znaci
•Neurološki znaci
•Laboratorijski znaci
•Smrtnost je 5-10 %,kod nelečenih 15%
 Patološka ljubomora alkoholičara

•Češće se javlja kod muškaraca u vidu sistematizovanih sumanutih ideja

ljubomore
•Žena obolelog je podvrgnuta najtežem maltretiranju,sumnjičenju za
neverstvo,praćenju i kontrolisanju
•Nastoji od žene da iznudi `priznanje` nekad sumnjajući i na rođenog sina
•Obećava da će ga samo priznanje smiriti,ali često je ono povod za pseudo-
altruističko ubistvo
•U osnovi patološke ljubomore alkoholičara je realno opadanje potencije usled
dugogodišnjeg alkoholizma
 Alkoholna halucinoza

•Javlja se češće kod mlađih ljudi čiji alkoholni stadijum ne mora da bude tako
dug (3-4 god.)
•Premorbidna ličnost-shizoidne strukure
•Poremaćaji percepcije nastaju najpre u sumraku,zatim i danju
•U početku halucinacije elementarnog tipa-čuje šumove,kuckanje,zvonjenje
•Često prikriva ove doživljaje
•Posle nekoliko dana nastaje period sa jasnim slušnim halucinacijama
•Neprijatnog karaktera,preteće i praćene su strahom
•Moguće su i sumanute ideje proganjanja
•Češće dižu ruku na sebe nego na osobe za koje misle da ih ugrožavaju
 Korsakovljeva psihoza

•Kod dugogodišnjih alkoholičara

•Počinje bolovima u DE (znaci polineuritisa)
•Razvijaju se postepeno i psihički poremećaji-pojačana nadražljivost i
agitacija,nemir,apatija
•Karakteristična je gruba vremenska i prostorna dezorjentacija,nesposobnost
upamćivanja i ispadi u pamćenju kompenzovani konfabulacijama,veoma su
sugestibilni
•Poremećaj pažnje-nemogućnost koncentracije i zapažanja
•Nedostatak vit.B1 i B12,što je i osnova terapije
 Vernike encefalopatija

•Akutno konfuzno stanje

•Oftalmoplegija
•Nistagmus
•ataksija
 Alkoholna demencija

•Nastaje usled promena u strukturi moždane kore zbog dugotrajne alkoholne

intoksikacije
•Atrofija mozga koja je najizraženija u kori čeonog režnja
•Manifestuje se poremećajem inteligencije i osiromašenjem fonda znanja kao i
oštećenjem pamćenja
•Poremećaj vremenske i prostorne orjentacije
•Labilnost afekta
•Izmena socijalnih i etičkih normi ponašanja
•U poodmakloj fazi-tremor i dizartrija
•Ako se lečenje započne ranije i prognoza je povoljnija
 Alkoholna epilepsija

•Odnosi se na one slučajeve gde je učestala intoksikacija bila ključni faktor u

pojavi prvih epi napada
•U starijem dobu
•Najčešće grand-mal napadi
•Oko 3-5% alkoholičara
•Znalajno veći broj alkoholičara je među već registrovanim bolesnicima od
epilepsije
 Telesne kompikacije alkoholizma

•Alkoholna bolest jetre (masna jetra,alkoholni hepatitis,ciroza jetre)

•GIt poremećaji-gastritis,gastrične erozije,hematemeze,glositis,gastro-
ezofageani refluks
•Metaplazija zadnje trećine jednjaka (Baretova ezofagija)
•Peptički ulkus
•Hronična dijareja
•Akutni i hronični pankreatitis
•Kancer-hepatocelularni,ezofagealni,abdominalni
•KVS bolesti-HTA,tahiaritmija,kardiomiopatija
•Bebi-beri-popuštanje srca sa edemima(vlažni beri-beri) ili neuropatija (suvi
beri-beri) povešan sa deficitom tiamina
•Respiratorna oboljenja-pneumonije,TBC pluća
•Neurološke komplikacije-periferna neuropatija,Vernike-Korsakov
Sy,cerebelarna degeneracija
 Terapija alkoholizma

•Medikamentozna-disulfiram
•Individualna psihoterapija
•Grupna psihoterapija-klubovi lečenih alkoholičara
•Porodična psihoterapija
•Socioterapija-ORT
 ORT kod alkoholičara
-Terapijski ciljevi-
•Pripremiti pacijenta za povratak u radnu sredinu i normalan život
•To su često usamljene,nezrele,emocionalno nestabilne ličnosti sa puno
problema u odnosim asa okolinom,tako da ih treba podsticati da se angažuju u
grupnom radu
•Poboljšanje radne sposobnosti motivisanjem pacijenta za rad,vežbanjem
pažnje i koncentracije,jačanjem samopouzdanja i upornosti i ponovnim
uspostavljanjem radnih navika
•Biranim aktivnostima pomoći pacijentu da se oslobodi anksioznosti i relaksira
 Odnos radnog terapeuta prema pacijentu

•Nizak nivo samopoštovanja kod alkoholičara zahteva stalno ohrabrivanje od

strane terapeuta,kako u radu,tako i u ostvarivanju socijlanih kontakata
•Pacijenti često zauzimaju ambivalentan stav prema tretmanu u radnoj
terapiji,minimalizuju svoje probleme i racionalizuju svoje ponašanje
•Nisu retke ni depresivne reakcije kao posledica osećanja krivice
•Terapeut treba da razume da je otpor koji pacijenti ispoljavaju prema radu
posledica straha od neuspeha i mora da bude vrlo taktičan da bi ih pridobio za
saradnju
 Tehnike i aktivnosti ORT

•U skladu sa terapijskim ciljevima,kod alkoholičara je moguće primeniti skoro

sve vrste tehnika radne terapije
•Sedativne tehnike su idealne u periodu kada su pacijenti visoko anksiozni
•Dirigovane tehnike se koriste u vežbanju pažnje i koncentracije pacijenata,kao
i u minimalizovanju greške u radu koja bi poljuljala samopozdanje pacijenta
•Mehaničkim tehnikama-angažujemo pacijenta u grupnom radu i izvlačimo ga
iz samoizolacije kojoj su alkoholičari skloni
•Stimulativne tehnike-kod pacijenta koji su bezvoljni,potišteni i bez motivacije
•Inventivne i slobodne tehnike (koje zahtevaju potpuniji angažman)-u završnom
stadijumu lečenja
 Kontraindikacije

•U početku tretmana alkoholičara treba izbegavati aktivnosti koje dugo traju

•Aktivnosti koje izoluju pacijenta
•Aktivnosti koje prevazilaze njegove aktuelne sposobnosti da se skocentriše
 ZAVISNOST OD
PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
 Definicija PAS
•Psihoaktivna supstanca (PAS) je ona materija koja pri unošenju u
organizam menja aktivno stanje svesti,percepcije,raspoloženja i
kognicije,što rezultira maladaptivnim obrascem ponašanja osobe koja
koristi PAS.
 Epidemiologija

•Oko 48% odrasle populacije konzumira alkohol makar povremeno

•33% puši cigarete
•5% koristi ilegalne droge (300 miliona ljudi)
•Poslednjih godina dominira obrazac korišćenja više supstanci,često sa
različitim farmakološkim efektima
 Podela PAS

•Opioidi (opijum,morfin,heroin,metadon)
•Amfetamini i slične materije sa simpatomimetskim dejstvom uključujući i
kokain
•Halucionogeni (LSD,psilocibin,meskalin)
•PCP i slične supstance uključujući i ketamin
•Depresori CNS-a (barbiturati,BZD,meprobamat)
•Kanabinoidi (hašiš,marihuana)
•Isparljivi rastvarači i derivati petroleuma (aceton,lepak,benzin,aerosoli) i drugi
nhalansi (azoz-monoksid)
•Alkaloidi beladone (atropin,seme maka)
•Alkohol
•Nikotin
•kofein
 Zavisnost od PAS (adikcija)

•Neurobihejvioralni sindrom koji karakteriše ponavljana kompulsivna

potreba za uzimanjem PAS,uprkos neželjim psihološkim,fizičkim i
socijalnim konsekvencama
•Adikcija je često udružena sa:
•-fizičkom zavisnošću-fiziološko stanje adaptacije na supstancu,čije odsustvo
dovodi do apsinencijalnog sindroma
•-apstinencijalnim sindromom-grupa znakova i simptoma koji nastaju usled
naglog prekida unosa PAS,ili u slučaju značajnog smanjenja doze na koju je
organizam adaptiran;
•Karakteriše ga povišena aktivnost fizioloških funkcija koje su pod dejstvom
supstance bile suprimirane,ili depresijom funkcija koje su bile stimulisane
•-tolerancijom-stanje u kome droga ima smanjen biološki ili bihejvioralni
odgovor i potrebne su veće doze da bi se proizveo isti efekat
 Etiologija

•Ličnost zavisnika-simptom je PL i bežanja iz neprihvatljive realnosti u svet

mašte
•Socijalni faktori
•Faktor droga:
•-od opijata se traži:ublažavanje straha,bola,napetosti,sanjarenje
•-od psihostimulansa:stimulisanje aktivnosti,erotizujući efekat
•-od LSD:stvaranje imaginarnog sveta
 Obrasci korišćenja PAS

•Eksperimentalno korišćenje (kanabis,isparljie supstance)

•Situaciono korišćenje (stimulansi i halucionogeni)
•Rekreativno korišćenje (u odreženom periodu života),ali lako prelazi u
zavisničko korišćenje
•Politoksikomanija je korišćenje različitih vrsta droga pri čemu se neke koriste
da bi potencirale dejstvo drugih,ili da bi se izbegli negativni efekti posle
korišćenja nekih supstanci
•Dualne dijagnoze kod korisnika droga koji imaju pridružena psihička oboljenja
predstavljaju važnu kategoriju za terapijske intervencije
 MKB-10 dijagnostički kriterijumi

•Prisustvo tri ili više manifestacija zajedno najmanje jedan mesec,ili su se

udruženo ponavljale tokom perioda od 12 meseci
•1.jaka želja ili prinuda da se uzme supstanca
•2.fiziološko stanje apstinencije prilikom smanjenja doze ili prekida
konzumiranja supstance
•3.prisustvo tolerancije
•4.otežano kontrolisanje konzumiranja supstance u odnosu na početak,dužinu
ili stepen uzimanja
•5.progresivno zanemarivanje interesovanja zbog upotrebe PAS i trošenje sve
više vremena za nabavku,konzumiranje ili oporavak od dejstva supstance
•6.nastavak uzimanja supstance,uprkos saznanju o njenom štetnom uticaju na
zdravlje
 Opijati

•Prirodni (morfini kodein) derivati opijumskog maka

•Polusintetski (heroin)derivati opijumskog maka
•Sintetički derivati sa sličnim svojstvima (metadon)nazivaju se opioidima
•Aktivni sastojci opijuma su alkaloidi i imaju legitimnu upotrebu u farmaceutskoj
industriji
 Heroin-I

•Deluje direktnim vezivanjem za opioidne receptore uzrokujući fiziološke efekte

endogenih opioida (endorfina i enkefalina)
•Zavisnost se vrlo brzo razvija
•Karakterne devijacije,gubitak etičkih standarda,seksualne
dezinhibicije,kriminogeno ponašanje,brojni mentalni poremećaji (depresija i
suicidalnost naročito)
•Ubrizgavanje nesterilnog materijala nesterilnim priborom i.v.putem izaziva niz
inokulacionih bolesti
•Kratkotrajni efekti:intenzivna euforija u trajanju 7-8 s (`rush`)-i.v.
-Kada se ušmrkava ili puši efekat traje 10-15 min i znatno je slabijeg intenziteta
-Posle inicijalnog efekta,nastupa pospanost
 Heroin-II

•Akutna intoksikacija:poremećaj stanja

svesti,kognicije,opažanja,osećanja,ponašanja
•Uporen misaoni tok,odloženo reagovanje,nereaktivne
zenice,hipotenzija,bradikardija,hipotermija,centralnacijanoza,depresija disanja
•Dugotrajna intoksikacija:adikcija je najznačajniji efekat i predstavlja hroničnu
bolest sa čestim relapsima
•Apstinencijalna kriza:8-10 sati po poslednjoj dozi;pojačana aktivnost
autonomnog nervnog sistema (suzenje očiju,kijanje,pojačana sekrecija iz
nosa,zevanje,preznojavanje,nemiran san,muka,povraćanje,grčevi u mišićima
(akutna faza može trajati 7-10 dana)
 Tretman heroinske zavisnosti

•Tretman akutne intoksikacije

•Tretman apstinencijalne krize
•Tretman psihološke adikcije (rehabilitacija)

•Psihofarmaci sa afinitetom za opioidne receptore:

•-agonisti (metadon,sporo oslobađajući morfin)
•-parcijalni agonisti (buprenorfin)
•-opioidni antagonisti (naltrekson)
•-simptomatska (klonidin,tramadol)
 Tretman heroinskog predoziranja

•Očuvana disjana funkcija-opservacija i praćenje stanja svesti

•Kompromitovana disajna funkcija-asistirana ventilacija i osigenacija 100%
kiseonikom
•Nalokson amp.
•24h monitoring u uslovima intenzivne nege
 Terapija apstinencijalne krize

•Simptomatska (nadoknada tečnosti i elektrolita)

•Neopijatski lekovi u ublažavanju apstinecijalnih
•Ublažavanje dijareje
•Muka i povraćanje
•Glavobolja i bolovi u mišićima-ibuprofen

Supstituciona terapija

-Metadonski program
-Buprenorfinski program
 Kokain

•Slična forma kao i amfetamin-sulfat,ali je značajno potentniji

•Oralni,intranazalni,intravenski,inhalacijom,utrljavanje u mukozna tkiva
•1-2g kokaina uzeto i.v. Izazova smrt zbog poremećaja srčanog ritma i depresije disanja
•Korisnici veruju da je socijalno prihvatljiva ili rekrativna droga
•Kratkotrajni efekti-nastaju odmah-euforija,opšta psihofizička ekscitacija,koji kratko
traju,a smenjuju ih depresija,umor,napetost;kod većih doza ilizije i
halucinacije;psihotične reakcije
•Fiziološki efekti-tahikardija,hipertenzija,hipertermija
•Dugotrajni efekti-iritabilnost,manična stanja,psihoze,medicinske komplikacije
•Apstinencijalni sindrom-depresivnost,suicidalnost
 Amfetamini

•Jednokratna upotreba izaziva snažan efekat zadovoljstva i euforije,smanjene

zamorljivosti,izražene motorne sposobnosti i samopouzdanja
•Dugotrajna primena;iscrpljenost energetskih
kapaciteta,razdražljivost,nesanica,deliriujum,gubitak TT,amfetaminska psihoza
•prekid uzimanja-depresivno raspoloženje i suicidalnost
•Ekstazi je sintetički amfetamin
•Lečenje:prekid uzimanja i detoksikacija
 Marihuana i hašiš

•Tradicija konzumiranja u religijskim ritualima unazad 5000 godina

•Marihuana 4-12% THC
•Hašiš 40-45% THC
•Efekti počinju za manje od jednog minuta,vrhunac 20-30 min,traju 2-4 h
•Motorni i kognitivni efekti mogu da traju 5-12h
•Ponekad i precipitacija psihoze
•1.Faza euforičnog uzbuđenja
•2.Faza senzorne egzaltacije
•3.Faza pasivne ekstaze
•4.Faza sna
•KBT i motivacioni tretmani uz antidepresive i anksiolitike
 Halucionogeni

•Iluzije i halucinacije nisu uvek prijatne

•Moguća je izolovana averzivna reakcija sa neprijatnim
halucinacijama,panikom,konfuzijom,depresijom i suicidalnim tendencijama
•Mogući flash-beck fenomeni posle nekoliko dana
•Moguće toksično oštećenje mozga i psihotične reakcije
 Tabletomanija u užem smislu

•Najčešće se zloupotrebljavaju BZD

•Apstinencijalni sindormi-u vidu epi napada
•Postepeno smanjivanje doze je terapeutski postupak
•Neki zavisnici koriste istovremeno supstance čija dejstva se potenciraju i često
je predoziranje
•Neke osobe zbog fizičkog ili psihičkog oboljenja uzimanju nekontrolisano i
zloupotrebljavaju analgetike i anksiolitike
 ORT kod bolesti zavisnosti

•Terapijski ciljevi:
•Osnovni cilj je ostavljanje droge
•Pred ORT stavlja se težak zadatak da razvije ili ojača one osobine ličnosti koje
mogu pacijentu pomoći da se zrelije ponaša
•Neophodna je podrška,skretanje pažnje sa misli o drogi-stimulisanjem zdravih
interesovanja i podsticajem zdravih socijlanih kontakata
•Raditi na formiranju radnih navika narkomana i poboljšanju njihovog opšteg
fizičkog stanja
 Odnos radnog terapeuta prema pacijentu

•Većina zavisnika uglavnom priča samo o drogi i kontaktira samo sa svetom

koji ima veze sa drogom
•Često prema terapeutu ispoljavaju neprijateljstvo,negativizam i
agresivnost,uposredo sa posesivnim i zavisnim,zahtevnim pristupom
•To su uglavnom nezrele ličnosti sa sniženim stepenom tolerancije na
frustraciju i neophodni su im stalna podrška i razuveravanje da bi stekli
samopouzdanje
 Tehnike i aktivnosti ORT

•Tretman treba započeti aktivnostima koje su sedativnog karaktera i daju

odmah vidljive rezultate
•Pacijente odmah po prijemu uključiti u grupni rad,a ukoliko je na odeljenju više
zavisnika istovremeno,bolje je angažovati ih individualnim tehnikama ili ih
rasporediti u različite grupe
•Pošto su najčešće u lošem fizičkom stanju,neophodno je poboljšati im
motoriku i opštu kondiciju tehnikama koje su rekreativne,primeniti vežbe
disanja i relaksacije
•Sa poboljšanjem psihofizičkog stanja dati im slobodne i inventivne
tehnike,organizacija grupnog rada na odeljenju,kao i aktivnosti koje zahtevaju
izvesnu odgovornost
•Stepen saradnje i želja za njom kod zavisnika variraju-u jednom trenutku žele
da rade i traže aktivnosti,u drugom ih odbijaju;iskoristiti njihove kreativne
potencijale onda kada su u kooperativnom periodu
•Od početka do kraja tretmana insistirati na formiranju radnih navika
 Kontraindikacije

•Aktivnosti koje ih izoluju

•Aktivnosti koje prevazilaze njihove fizičke mogućnosti
•Aktivnosti koje su monotone,smirujuće i dopuštaju emocijama da preplave
pacijenta
 Literatura:
.
-Jovan Marić. Klinička psihijatrija Naša knjiga.Beograd, 2005.
-Vučić R. i sar. Klinička radna terapija.Beograd, 2001.
-Slavica Đukić-Dejanović i saradnici.Psihijatrija. Medicinski fakultet Univerzeta
u Kragujevcu,2011.
-Dušan Kecmanović. Psihijatrija. Medicinska knjiga, Svjetlost, Beograd-Zagreb-
Sarajevo.1989