ОРГАНСКЕ ОСНОВЕ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА

Органску основу психичког живота представља организам у цјелини, тј. његова

цјелокупна анатомско-физиолошка организација. Најзначајији за психички живот су
рецептори (чулни органи), ефектори (мишићи и жлијезде) и прије свега нервни систем.

Нервни систем има 3 главне функције:

а) регулацију рада појединих органа и усклађивање рада организма у цјелини;

б) успостављање везе организма са спољњим свијетом;

в) обраду, повезивање, репродукцију примљених утисака.

Нервни систем се дијели на:

- централни (мозак и кичмена мождина),

- периферни (соматски и аутономни).

Поред нервног система важну улогу у нашем психичком животу имају и жлијезде са
унутрашњим лучењем.

Надбубрежне жлијезде се налазе близу бубрега и луче 2 хормона: кора жлијезде лучи
кортин, а њена срж адреналин. Недостатак кортина узрокује несаницу, слабљење
сексуалног нагона и општи замор. Појачано лучење адреналина повећава крвни притисак,
убрзава рад срца, повећава мишићну напетост.

Хипофиза је једна од најважнијих жлијезда јер један од њених хормона управља

растењем и развитком особе у цјелини, а други њени хормони појачавају рад полних
жлијезда и надбубрежне жлијезде.

Полне жлијезде утичу на развој секундарних полних карактеристика као што су: Висина,
тежина, распоред и густина длака, боја гласа итд.

Штитна жлијезда (штитњача) лучи хормон тироксин који је у вези са потрошњом

кисеоника који утиче на енергетске потребе организма. Недостатак овог хормона доводи
до општег успорења у организму, тј. спорог реаговања и брзог замарања. Претјерано
лучење овог хормона доводи до претјерене активности и повећане нервне напетости, као
и узбуђења и забринутости.