7.

ЧУЛНО НЕРВНИ СИСТЕМ ЖИВОТИЊА

ЧУЛНИ СИСТЕМ
Чулне ћелије
–сензорни рецептори – региструју драж (стимулус који долази из средине)
- Ствара се хемијски или електрични импулс – подстиче стварањем
нервног импулса у осећајном неурону
- Рецептори могу бити и измењени неурони
РЕЦЕПТОРИ СЕ ДЕЛЕ ПРЕМА
1. ПОЛОЖАЈУ НА ТЕЛУ
- СПОЉАШЊИ – на глави, у кожи по целом телу
Додир, притисак, бол, температуру, вид, слух, мирис, укус
- УНУТРАШЊИ РЕЦЕПТОРИ – у унутрашњим органима – региструју промене у
хемијском саставу, температури, истезање мишића
Покрете тела, истезање ткива и органа – региструју ПРОПРИОРЕЦЕПТОРИ
2. СТЕПЕН СЛОЖЕНОСТИ
- ЈЕДНОСТАВНИ – преображени наставциосећајних неурона, налазе се
широм тела – додир, притисак температуру, бол, мишићно истезање
- СЛОЖЕНИ - светлост, звук, мирис, укус, равнотежу – налазе се у чулнм
органима – око, ухо, хос, језик заједно са помоћним ћелијама
ЧУЛНИ ОРГАН – ОКО
- Фото рецепторске ћелије и друге ћелије које учествују у процесу вида налазе
се на мрежњачи ока
- Фото рецепторске ћелије – ШТАПИЋИ -не разликују боје, не дају јасну слику,
осетљиву на светлост
- ЧЕПИЋИ – осетљиви на боје, дају јасну слику, мање осетљиви на светлост
- три типа чепића покривају плави, црвени и зелени делове видљивог спектра
- садрже фото пигмент - сродан витамину А
– реагује на светлост
Након активације фото пигмента - хемијске и електричне промене – ствара се
нервни импулс у осећајном неурону.
Нервна влакна из левог и десног ока се укрштају – информације из левог ока стижу
у десну половину мозга, информације из десног ока у леву половину мозга.
Оптички пут – преко таламуса до центра за вид - кортекс
Стварање слике је комплексан процес, укључује и друге мождане структуре.
Два ока су постављена напред, на глави, код човека– видна поља се делимично
преклапају – ствара се тродимензионална слика предмета.
Зечеви, голубови - очи бочно – панорамски вид
ЧУЛО МИРИСА
- Реагује на хемијске супстанце
- растварају се у слузи
- Мирисни пител са мирисним рецепторским ћелијама – модификовани
неурони
- Ствара се нервни импулс – мирисним неуроном – мирисни центри
кортекса
- Део мирисних путева завршава у хипоталамусу – сећање на мирисе
ЧУЛО УКУСА
- Рецепторске ћелије - језик
- Хемијске супстанце растворене у пљувачки долазе у контакт са
длакастим наставцима рецепторских ћелија – луче трансмитер – настаје нервни
импулс – осећајни неурон – таламус – центар за укус у кортексу.
- Део информација завршава у хипоталамусу
- Активира се и нервни импулс за лучење пљувачке и желудачног сока
- Ослања се и на чуло мириса
Таламус – део међу мозга, преносни центар за информације
Кортекс – одговаран сложеније облике мишљења, говор, меморију
- Лева хемисфера – говор, математичке и логичке способности
- Десна хемисфера – креативна сфера – уметност, емоције, интуицију
ЧУЛО СЛУХА
- Звук – вибрације ваздуха -бубна опна – слушне кошчице – течност
унутрашњег уха – длачице рецепторских ћелија у спиралном органу – ствара се
нервни импулс – слушни нерв – центар слуха у кортексу
Равнотежа
Рецепторске ћелије у унутрашњем уху – региструју покрете главе преко течности -
слична лимфи (чуло равнотеже) – длачице
рецепторских ћелија – лучи се неуротрансмитер – нервни импулс у осећајном
неурону – у мозак (рефлексни центар можданог стабла и мали мозак)
У рефлексни центар можданог стабла и мали мозак доспевају информације и из
других чула за одржавање равнотеже као чуоло вида и чула која детектују
истезање
мишића скелета.