Maли мозак

cerebellum

проф. др Видосава Радоњић

 Rhombencephalon
Velum medullare
superius

Mesencephalon

Cerebellum
IVIV
Pons

Medulla
oblongata
Velum medullare
inferius
Medulla
spinalis
Cerebellum & Pons

cerebellum

настају из
metencephalona

pons
 Cerebellum - положај
 “мали мозак” лежи у fossa cranii posterior и гради
кров четврте мождане коморе
 tentorium cerebelli (“ШАТОР МАЛОГ МОЗГА)
ТВОРЕВИНА ТВРДЕ МОЖДАНЕ ОПНЕ (dura matter)
ОДВАЈА cerebellum од lobi occipitales ВЕЛИКОГ МОЗГА
 Cerebellum -
положај

Cerebellum
cerebellum

MRI
cerebellum
 Мали мозак
тежина око 130 -150 гр (1/8 тежине
великог мозга)
учествује у :
 одржавању равнотеже тела и тонуса
мишића у извођењу покрета тако
што обезбеђује координацију снаге,
опсега и трајања контракције
мишића
Равнотежа
Моторне вештине

Pablo Casals
 cerebellum
функција
При вољној контракцији- кретњи- импулси иду за
мишиће (tr.corticospinalis) али и у мали мозак (tr.
corticopontini), а добија и информације о стању
мишића (tr.spinocerebellares).
Сви надражаји се упоређују, интегрирају и из малог
мозга иду корективни импулси у кортикални центар
(tr.corticothalamicus- tr.thalamocorticalis) за
усправљање или појачање односно одмеравање
кретњи и тонуса.
Надражаји из унутрашњег уха
(tr.vestibulocerebellaris) омогућавају утицај малог
мозга на мускулатуру код одржавања равнотеже.
Мали мозак је у вези са центрима
eкстрапирамидалног система
 Клинички значај
оштећење средишњег дела малог
мозга праћено је поремећајем
усправног става и хода
лезију хемисфера прати немогућност
контроле покрета ипсилатералног
екстремитета,повезан је са моторним
системом
у њега долазе и прекидају се бројни
сензитивни путеви
 cerebellum
спољашња морфологија

Cerebellum се vermis
састоји из:
 црвуљка (vermis)

у средини,
непаран
 две хемисфере
(haemispherium
cerebelli) hemispherium cerebelli
бочно
 cerebellum
спољашња морфологија

 vermis у средини
 две хемисфере бочно

vermis
 cerebellum
спољашња морфологија

 на површини малог
мозга постоје бројне
паралелне пукотине
(fissurae cerebelli)
између којих се
налазе узане вијуге
(folia cerebelli)
ventriculus
IV folia

fissurae cerebelli
 cerebellum
спољашња морфологија
горња страна

пукотине
 fissura prima
 fissura posterolateralis

предња страна
 cerebellum
спољашња морфологија

 fissura
horizontalis је
најдубља
пукотина и
одваја горњу
од доње
стране
церебелума
 Vermis - делови
superior :
језичак (lingula)
централни режњић
(lobulus centralis)
врх (culmen)
стремен (declive)
лист (folium vermisa)

inferior :
кврга (tuber vermis)
пирамида (pyramis
vermis)
ресица (uvula vermis)
чворић (nodulus)

***Сваком делу црва одговара неколико режњића

хемисфера малог мозга, сем језичку који није повезан
ни са једним латералним режњићем.
 cerebellum
стране

на малом
мозгу се
разликују три
стране :
 горња страна,
 доња страна, и
 предња страна
 Cerebellum - стране

горња страна,
лежи испод тенторијума
 Cerebellum – горња страна

Vermis Culmen Lobulus quadrangularis

Declive

Fissura Lobulus
prima simplex

Lobulus
semilunaris
superior

Lobulus
semilunaris
inferior

Fissura Tuber Folium vermis

horizontalis
 Cerebellum - стране

доња страна,
 две заобљене
хемисфере улежу у
церебеларне јаме
окципиталне кости,
 између хемисфера
је дубок усек у
средњој линији
(incisura cerebeli
posterior) у који се
увлачи falx
cerebelli и вермис
Cerebellum
facies inferior

vallecula cerebelli
 Cerebellum
посматрано од позади
 Cerebellum - стране
предња страна
има један средњи део и два
бочна
средњи део поседује
велико удубљење
fastigium, које гради
централни део крова
четврте мождане коморе,
лежи иза можданог
стабла и са њим је
спојен помоћу три пара
ножица
десни и леви латерални
део предње стране малог
мозга леже бочно од
понса и иза пирамиде
слепоочне кости, и
формирају
понтоцеребеларни угао
 Cerebellum
предња страна
Pedunculus
cerebellaris Lobulus centralis Lingula cerebelli
superior

Pedunculus Velum
cerebellaris medullare
medius superius

Flocculus

Fissura Nodulus
posterolateralis

Pedunculus cerebellaris
inferior Tonsilla Vallecula Uvula
Cerebellum - предња страна
Cerebellum
facies ventralis
lobus
anterior

lobus
posterior
 cerebellum
спољашња морфологија
горња страна

Tonsilae cerebelli
 foramen magnum

предња страна
 Angulus pontocerebellaris

тространопризматични
простор
границе:
 медијално: бочне
стране понса и
продужене мождине
 латерално: суседни
део предње стране
малог мозга
 напред: задња страна
пирамиде слепоочне
кости
 Кроз ангулус пролазе

Живци:
 горња петељка V, VI,

 средња петељка VII, VII бис

, VIII

 доња петељка IX, X, XI

a. cerebelli anterior inferior и a. labyrinthi s.

auditiva interna, са одговарајућим венама

велика такозвана “мостна" вена , v. petrosa

superior - Dandy, која прати n. trigeminus
 Angulus pontocerebellaris
зидови и садржај
A. labyrinthi Cisterna pontocerebellaris

Sinus cavernosus
Dandy-eva vena

A. superior cerebelli

Tentorium cerebelli
N. trigeminus

Pons
Sinus petrosus superior

N. trochlearis
N. vestibulocochlearis

N. intermedius Cerebellum
N. facialis
 cerebellum
морфолошка подела
 lobus flocculonodularis – (flocculus,
nodulus)
 corpus cerebelli,
fissura prima дели на :
1. lobus anterior
2. lobus posterior
lobus anterior je мањи и заузима само
1/3 горње стране
lobus posterior је већи и заузима целу
доњу страну и горње 2/3
фисура хоризонталис иде по ободу
хемисфера малог мозга и дели
церебелум на горњу и доњу страну
 Cerebellum - морфолошка
подела
lobus
anterior corpus
fissura prima cerebellaris
lobus
posterior

lobus flocculonodularis
fissura posterolateralis
 Cerebellum – морфолошка подела
facies superior сагитални пресек
lobus
anterior
lobus
fissura anterior
prima lobus
posterior nodulus lobus posterior

lobus flocculonodularis шематски

fissura
lobus anterior
posterolateralis

flocculus
lobus posterior

nodulus
tonsilla посматрано вентрално flocculus
nodulus
 cerebellum - грађа
састоји се из сиве
и беле масе
 сива маса је
споља и гради
кору (cortex
cerebelli) и једра
малог мозга (nuclei
cerebelli)
 бела маса (corpus
medullare cerebelli)
је унутра
cortex
cerebelli

corpus medullare
cerebelli
 cerebellum - грађа

сивa и белa
масa
 Cerebellum - Cortex
Folia

 дебљине око 1мм

 велика набораност, 85% коре се не види
 на пресеку виде се два слоја: спољашњи
светлији и унутрашњи тамнији
хистолошки, јасно се разликују три слоја
 cortex cerebelli

Mol Gr
molekularni

Cortex
Purkinje

granularni

спољашњи молекуларни звездасте и корпасте

слој
средњи пуркиње-ових пуркињеове ћелије

унутрашњи грануларни слој грануларне и golgi ћелије

 Cortex cerebelli

Stratum moleculare
релативно сиромашан са
ћелијама
углавном синаптички
садржи звездасте и корпасте
ћелије и мноштво дендрита
Пуркиње-ових ћелија и
аксона грануларних ћелија
у њему се спајају дендрити
Пуркиње- ових ћелија са
аксонима звездастих и
грануларних ћелија а аксони
корпастих са телима
Пуркиње –ових ћелија (једна
корпаста ћелија спаја се са
више Пуркиње-ових ћелија)
 Cortex cerebelli
Ганглионарни слој
(stratum ganglionare s
Stratum purkinjense
Средњи, најтањи слој
коре малог мозга
изграђује само један ред
главних еферентних
неурона коре малог мозга
– Пуркињеове ћелије.
Ови неурони спадају у
групу највећих неурона
ЦНС-а (35-65 µм),
има их око 15 милиона
тела су им крушкастог или
пехарастог облика
 Cortex cerebelli
Пуркињеове ћелије леже
уз грануларни слој
са њиховог спољашњег
краја полази неколико
дендрита који се богато
гранају у молекуларном слоју
од унутрашњег краја полазе
аксони, који једини напуштају
кору и завршавају се у једрима
малог мозга или или неким
једрима можданог стабла
врше инхибицију једара
малог мозга и nc.vestibularis
lateralis
при проласку кроз
Схематски приказ слојева коре малог мозга.
грануларни слој граде корпаста («баскет») ћелија; 2- Пуркињеова
синапсе са њима ћелија; 3- зрнаста ћелија; 4- велика
Голџијева ћелија (Голџи тип II)
 Cortex
cerebelli

Stratum granuslosum
 Зрнасте ћелије су
једини
ексцитаторни
неурони у кори
малог мозга и
њихов
неуротрансмитер
је глутамат.
 Cortex cerebelli

Stratum granuslosum
углавном граде грануларне и
Golgi-еве ћелије
Зрнасте (грануларне) ћелије су
најмање ћелије у човечијем
телу са пречником перикариона
од 4.5-8 µm и релативно
великим једром.
оне су многобројне (1010 -
1014),и густо збијене
Њихови кратки дендрити
граде формације облика аксони грануларних ћелија
птичијих канџи које улазе у одлазе у молекуларни слој и деле
састав церебеларних се у облику слова “Т”, тако
гломерулуса (glomeruli настају паралелна влакна
cerebellosi) грануларних ћелија која се
заједно са маховинастим спајају са дендритима Пуркиње-
ових ћелија
(˝mossy˝) влакнима.
 Начин завршетака аферентних
путева
Пузавичаста влакна завршавају
се на дендритима пуркињеових
ћелија (влакна
tr.Spinocerebellares et tr.
Vestibulocerebellaris)
Маховинаста влакна , новији
путеви иду у гранулозни слој и
завршавају се на зрнастим и
голџијевим ћелијама, где граде
карактеристична проширења
гломеруле
Једина еферентна влакна коре
малог мозга су аксони
Пуркињеових ћелија, које
садрже веома много ГАБА.
Ови аксони одлазе у једра
церебелума и вестибуларна
једра и делују инхибиторно
 glomerulus cerebellaris

glomerulus cerebellaris је
синаптички комплекс
изграђен од

• централног маховинастог
аксона
• дендритских завршетака
грануларних ћелија
• Golgi аксонског завршетка

грануларна маховинасто
Golgi ћелија влакно
Cortex cerebelli - унутрашњи кругови
 Cortex cerebelli
Соматотопска организација
 Nucleii cerebelli
 Nucleus fastigii s. nucleus medialis cerebelli
(кровно једро)
 Nucleus globosus s. nucleus interpositus
posterior (лоптасто једро)
 Nucleus emboliformis s. nucleus interpositus
anterior (чеполико једро)
 Nucleus dentatus s.nucleus lat.cerebelli
(зупчасто једро)
 cerebellum – грађа
једра

cortex cerebelli nucleus fastigii

nucleus dentatus
nucleus globosus

nucleus emboliformis

corpus medullare
cerebelli
 nuclei cerebellares

nuc.
nuc. nuc.
dentatus nuc.
emboliformis fastigii
globosus
nuclei cerebellares

1. nucleus fastigii

2. nucleus globosus

3. nucleus
emboliformis

4. nucleus dentatus
nuclei cerebellares

1. Vermis cerebelli
2. Velum medullare superius
3. Ventriculus quartus
4. Nucleus dentatus
5. Corpus restiforme
6. Brachium pontis
7. Tractus corticospinalis
8. Fasciculus longitudinalis
medialis
9. Lemniscus medialis
10. Oliva inferior
11. Nucleus emboliformis
12. Nucleus globosus
Cerebellum - nuclei
n.dentatus
n.fastigii
G E

nc. dentatus
nc. emboliformis = E
nc. globosus = G
nc. fastigii
 Nuc. dentatus
Nuc. dentatus је највеће једро које
се налази у близини централног
дела беле масе церебелума.
Најлатералније је од свих једара n.dentatus
малог мозга. n.fastigii
G E
На пресеку има изглед купине,
обзиром на назубљеност његовог
обода (одатле и назив, dens, dentis,
m., lat. zub).
У свом вентро-медиалном делу
поседује отвор кроз који пролазе
мијелинизована влакна.
По неким ауторима, овај отвор
носи назив hilum.
Функционално припада
pontocerebellumu (neocerebellum),
што ће рећи припада
интеграционом моторном делу.
 Nuc. emboliformis

Nuc. emboliformis
n.dentatus
налази се уз hilum n.fastigii
G E
nuc.dentatusa, као да га
затвара, тако да свом
положају дугује име
(од grč. embolon, čep).
Припада
палеоцеребеларном
(спиноцеребеларном)
делу малог мозга.

E = n.emboliformis
 Nuc. globosus
Nuc. globosus је нешто
медијалније од nuc. n.fastigii
n.dentatus
dentatusa. G E

Као и чеполико једро,

придодато је
палеоцеребелуму.
Име дугује лоптастом
изгледу на пресеку
(од лат. придева
globosus, -a, -um,
лоптаст).
G = n.globosus
 Nuc. fastigii

Nuc. fastigii је
n.dentatus
најмедијалније и n.fastigii
G E
најстарије jедро
церeбeлума.
Налaзи сe нa крову
ventriculus quartusa, у
најдорзалнијем делу
крова, који се зове
fastigium (од лат.
fastigium, -ii, n., кров).
Како му пореклом и
приличи, припада
archeocerebellumu.
 функционална подела
cerebelluma
Мали мозак се на основу веза делова коре са
његовим једрима може поделити у лонгитудиналне
(уздужне) зоне, које уздужно захватају како његов
предњи и задњи, тако и флокулонодуларни режањ.
Најмедијалнија, средишна зона одговара вермису и
пројектује се у nucleus fastigii.
Бочно од вермиса су велике церебеларне хемисфере
које се могу поделити на
 парамедијану лонгитудиналну траку уз вермис
(интермедијална или паравермална зона) која се
пројектује у nucleus globosus и nucleus emboliformis
(«нуклеи интерпозити»), и
 највећи латерални део, који се пројектује у nucleus
dentatus.
Ове уздужне траке сем вермиса као таквог, нису
видљиве на површини.
 функционална подела
cerebelluma

Схематски приказ поделе коре церебелума на уздужне

зоне. Ове зоне се пројектују свака на одређена једра
малог мозга. ND= nucleus dentatus; NG+NE= nucleus
globosus + nucleus emboliformis; NF= nucleus fastigii.
Чешће се користи слична, али
више функционална подела
церебелума направљена на
основу података о његовим
везама са различитим деловима
ЦНС као и на основу података из
филогенезе.
Церебелум се може
поделити на три
функционалне
целине –
pontocerebellum
(neocerebellum),
spinocerebellum
(paleocerebellum) и
vestibulocerebellum
(archicerebellum).
Vestibulocerebellum
обухвата
флокулонодуларни
режањ и представља
филогенетски најстарији
део малог мозга.
Флокулонодуларни режањ
чине кора флокулуса и
оног дела вермиса који
се назива нодулус, а од
једара малог мозга у
вестибулоцеребелум
спада и nucleus fastigii.
 vestibulocerebellum

Lobus
flocculonodularis,
има реципрочне
везе са
вестибуларним
једрима, његова
кора намењена је
одржавању
равнотеже,контроли
покрета очију и
трупа у односу на
положај главе,
 Spinocerebellum се
филогенетски појављује
тек код виших амфибија, а
већ код гмизаваца и птица
је добро развијен. Код
човека га граде делови
вермиса (lingula, lobulus
centralis, culmen, uvula) и
њему суседни
парамедијани делови
хемисфере, претежно
предњег режња. Овом
функционалном делу
малог мозга припадају и
nucleus globosus и nucleus
emboliformis (“nuclei
interpositi”).
 spinocerebellum

Lobus anterior са
деловима vermisa,
(lingula, lobulus centralis
сa ala lobuli centralis,
culmen заједно са lobulus
quadrangularisom) добија
влакна из кичмене
мождине,
учествује у регулацији
мишићног тонуса,
проприоцептивни
сензибилитет и
одржавање усправног
става тела
Pontocerebellum као
највећи и
филогенетски
најновији део малог
мозга и обухвата
највеће, латералне
области коре
хемисфере као и
највеће једро малог
мозга- nucleus dentatus.
 Pontocerebellum

Lobus posterior
(обухвата све
остало), добија
влакна из понса.
Има улогу у
аутоматској
регулацији
вољних и
полувољних
покрета
еволутивна подела малог мозга

archicerebellum
 чине lobus flocculonodularis – (flocculus, nodulus) и
nc. fastigii

palleocerebellum
 чине lobus anterior и nc. emboliformis и
nc.globosus

neocerebellum
 чине lobus posterior и nc.dentatus
 Бела маса малог мозга

3 пара ножица малог мозга - pedunculi

cerebeli
 superior
 medius
 inferior

corpus medullare сва остала бела маса од

које се према периферији пружају и
рачвају наставци беле масе (laminae albe)
које се увлаће у наборану кору

оваква ламинација беле масе малог мозга

оставља на пресеку изглед веома
разгранатог дрвета – arbor vitae
arbor vitae
 Pedunculus
SCP
Cerebellares MCP

ICP

Pedunculus веза до

Superior mesencephalon
(SCP)

SCP SCP
Medius Pons
MCP MCP
(MCP)
ICP ICP
Inferior
Medulla
(ICP)
oblongata
 

Pedunculus Cerebellares
pedunculus cerebellaris inferior
аферентни
 tr. spinocerebellaris posterior- маховинаста влакна,
осјети из мишића трупа и удова
 tr. cuneocerebellaris- обавест о положају
екстремитета у простору
 tr. vestibulocerebellaris- маховинаста влакна у lobus
flocculonodularis, стални надзор мишића за
одржавање равнотеже
 tr. olivocerebellaris- пузавичаста влакна, oliva-
cerebellum-nc.ruber-tr.teg.centralis, снажно активира
Пуркињеове ћелије
 fibrae arcuatae externae anteriores
 striae medullares
еферентни
 tr.cerebellospinalis
 tr. cerebelloolivaris
 tr. reticullocerebellaris и aferentni и eferentni -
надзор мотонеурона предњег рога
pedunculus cerebellaris medius
аферентни
 tr.pontocerebellares
 tr. corticocerebellares
 pedunculus cerebellaris
superior
аферентни
 tr.spinocerebellaris
anterior
еферентни
 tr.cerebellothalamicu
s
 tr.cerebellorubralis
 tr.fastigiobulbaris
 оштећења малог мозга

хипотонија- промена
тонуса мишића
дисметрија- сметње
при вршењу циљаних
покрета тј. одређивању
екскурзија и опсега
покрета (прст-нос
проба)

интецијски тремор
сметње у брзом
смењивању
антагонистичких губитак равнотеже
покрета

пијани морнар!
 Држање
ход – Ataxia
Tremor
 a b c
Cerebelarna
Ataxia

d
Romberg Test
Dix-Hallpike Maneuver
Cerebellum – горња страна

Vermis
1.Lobulus centralis
2.Culmen
3.Declive
Lobulus
quadrangularis
4.Pars rostralis
5.Pars caudalis
6.Lobulus semilunaris
rostralis
(7.Lamina tecti)
(8.Pulvinar thalami)
9.Fissura prima
Cerebellum – горња страна
посматрано од позади

Vermis
 1.Culmen
 2.Declive
 3.Folium vermis
 4.Tuber vermis
 5.Pyramis
Lobulus quadrangularis
 6.Pars rostralis
 7.Pars caudalis
 8.Lobulus semilunaris
rostralis
 9.Lobulus semilunaris
caudalis
10.Lobulus gracilis
11.Fissura prima
12.Fissura horizontalis
Cerebellum –доња страна
1.Lobulus semilunaris
rostralis
 2.Lobulus semilunaris
caudalis
 3.Lobulus gracilis
 4.Lobulus biventer
 5.Flocculus
Lobulus quadrangularis
 6.Pars caudalis
 7.Pars rostralis
8.Plexus choroideus
9.Fissura posterolateralis
10.Tonsilla cerebelli
11.Medulla oblongata
12.Pons
13.Fissura horizontalis
 Cerebellum –
предња страна

Vermis
 1.Lobulus centralis
 2.Culmen
 3.Uvula
 4.Nodulus
 5.Ala lobuli centralis
Lobulus quadrangularis
 6.Pars rostralis
 7.Pars caudalis
 8.Lobulus semilunaris rostralis
 9.Lobulus semilunaris caudalis
10.Lobulus gracilis
11.Lobulus biventer
12.Tonsilla cerebelli
13.Flocculus
Pedunculus cerebellaris
14.rostralis
15.caudalis
16.medius
17.Pedunculus flocculi
18.Fastigium
19.Fissura prima
20.Fissura horizontalis
21.Fissura dorsolateralis
 ventriculus IV

Положај
централна шупљина
ромбенцефалона
између понса и медуле
облонгате (вентрално) и
малог мозга (дорзално)
има
 предњи зид или под
 задњи зид или кров
 I V
l us
ic u
r
nt
ve
ventriculus quartus

1. Vermis cerebelli
2. Velum medullare
superius
3. Ventriculus quartus
4. Nucleus dentatus
5. Corpus restiforme
6. Brachium pontis
7. Tractus
corticospinalis
8. Fasciculus
longitudinalis medialis
9. Lemniscus medialis
10. Oliva inferior
11. Nucleus emboliformis
12. Nucleus globosus
 ventriculus IV

Предњи зид
fossa
rhomboidea
 ventriculus IV

fossa rhomboidea

sulcus medianus
sulcus limitans
area vestibularis
eminentia medialis
striae medullares
 ventriculus IV
fossa rhomboidea

colliculus facialis
trigonum n.hypoglossi
trigonum n.vagi
funiculus separans
area postrema
locus ceruleus
 Fossa rhomboidea
1. Tuberculum
cuneatum
2. Tuberculum
gracile
3. Obex
4. trigonum n.
hypoglossi
locus 5. trigonum n. vagi
fovea superior coeruleus
6. striae medullares
Sulcus limitans ventriculi quarti

funiculus 7. ped. cerebelares

medii
separans
8. colliculus facialis
9. area vestibularis
 ventriculus IV

Кров
velum medullare
superior
fastigium cerebelli
velum medullare
inferior
lamina tectoria
ventriculi quarti
Три отвора
 средишњи непарни
(apertura mediana)
 бочни парни
(apertura lateralis)
fourth ventricle

Ventriculus IV
2）
aqueductus cerebri

velum
medullare
superior
plexus
choroideus
velum
velum
medullare
medullare
inferior
inferior

tela choroidea

apertura
lateralis apertura
mediana
ventriculus IV - зидови
aqueductus cerebri

velum medullare
superius
fastigium cerebelli
IV

velum medullare
inferius
fossa rhomboidea

lamina tectoria