Pre 155. godina, 25. juna 1857.

, u izdanju Ogesta Pule-Malasija u Parizu je

objavljena jedna od najznaajnijih pesnikih knjiga u istoriji svetske poezije: Cvee
zla (Les Fleurs du mal), rodonaelnika simbolizma, arla Bodlera (CharleBaudelaire
(1821-1867)). Knjiga je tampana u 1.300 primeraka, a samo dve sedmice kasnije 7.
jula, poeo je sudski proces pesniku i njegovom izdavau zbog bogohuljenja i
naruavanja drutvenog morala, slian onom koji je u februaru iste godine voen
protiv romana Madam Bovari Gistava Flobera.

Presuda zbog vreanja javnog morala

Suenje Bodleru i njegovom izdavau zavreno je 20. avgusta, donoenjem presude

kojom je autor zbirke Cvee zla zbog vreanja javnog morala, morao da plati trista
franaka, a na novanu kaznu je osuen i njegov izdava.

Sud "osudio"i est "skaradnih" pesama

Pravosnanom presudom iz knjige Cvee zla" izbaeno je est "najskaradnijih"

pesama: Lezbos", Prokletnice", Nakit", Leta", Preveseloj" i Peobraaj vampira".

U drugo izdanje 1861. ule su i nove pesme, ukljuujui i Albatros".

Pet poglavja Cvea zla"

Cvee zla" (izdanje 1857.) pored uvodne pesme itaocu" sadri pet poglavlja: 1.
Splin i ideal (77 pesama); 2. Cvetovi zla (12 pesama); 3. Pobuna (3 pesme); 4. Vino
(5 pesama); 5. Smrt (3 pesme). Uoljiva je disproporcija u broju pesama izmeu
prvog i ostalih delova zbirke: Splin i ideal" sadri vei broj pesama nego svi ostali
delovi zbirke zajedno. To se donekle moe objsniti razlikom u sadraju. Dok je Splin
i ideal" po reima Maksa Milnera: Inventar haosa neostvarenih tenji.", ostali odeljci
predstavljaju mogue ishode jednog munog traganja.

Cvee zla" je vezano sa pesnikovom ivotnom pustilovinom, i vie od toga, ono

predstavlja sutinu njegovog doivljaja sveta i prostora u kome je najintenzivnije
iveo. To potruje ovo pesnikovo priznanje: Istina je da u napisati suprotno, da u
se zakleti svim bogovima, da je to knjiga iste umetnosti, izmotavanja, ongliranja; i
slagau kao vaarski arlatan." Bolderov tragini ivot je bilo tlo iz koga je niklo
divno i strano cvee. Promaen ivot i genijalno delo.