Objanjenje apsurda

Poetak Kamijevog literarnog i filozofskog stvaralatva potpuno je u

znaku kategorije apsurda. I dok su tzv.klasinom senzibilitetubila
blia metafizika pitanja, moderni senzibilitet prevashodno je
okrenut etikim problemima. Kami predstavlja zanimljiv sluaj
modernog oseanja sveta. Oseanje apsurda ukazuje se kao jedna
od komponenti tog senzibiliteta. Ali apsurd Kami ne vezuje a priori ni
za oveka, ni za svet, koji ovek spoznaje, ne izjednaava ga ni sa
jednim, ni sa drugim. Apsurd se raa u njihovom meusobnom
kontaktu.
Prva vana karakteristika Kamijeve misli je lucidnost-tenja da se
svet sagleda onakvim kakvim jeste, bez religioznih predrasuda. I
kako se svet ukazuje jednom lucidnom oku? Svet nije racionalan, a
apsurd je oseaj koji se raa u naem susretu s njim. To naravno ne
govori u prilog ovekove racionalnosti. Sa Kamijeve take gledita
svet nije konfrontiran ovekovoj racionalnosti, ve ovekovoj
nostalgiji, zahtevu, alu za racionalnim. To znai da je apsurd
kontrast izmeu ovekove elje za racionalnim i sveta koji toj elji
ne odgovara. Na kraju treba objasniti ta Kami podrazumeva pod
terminom racionalnost...U Mitu o Sizifu Kami govori o ovekovom
zahtevu, koji je oznaen i kao elja i kao nostalgija. ta je taj zahtev
jasnije postaje u Kamijevom eseju o Kafki. Zahtev, odn.nostalgija
sadri u sebi principe kako logike, tako i etike prirode, mada je
etika dominantnija kategorija u njegovom stvralatvu. One osobine
koje Kafka uskrauje svom Bogu upravo su crte za kojima ezne
ovek-moralna veliina, dobrota i koherencija. Sve pomenute,

nazovimo nedostatke, Kami obuhvata terminom'jedinstvo. Zato?

ovekov zahtev za bliskou, a uiniti svet bliskim znai razumeti
ga, upravo je zahtev za objedinjavanjem. Razumeti, isto je to i
objediniti. ovekova tenja, zahtev ili nostalgija za racionalnim u
stvari je tenja za jedinstvom , logikim i etikim jedinstvom sveta.
Ponavljamo, u Kamijevom delu ova ovekova elja ima preteno
etiku boju. Osnovna disproporcija na kojoj se zasniva kategorija
apsurda je etika disproporcija. Apsurd ima dakle dva
pola'subjektivni-tenja ovekai objektivni- slika sveta. Ali
nuna su jo neka uoptavanja. Najpotpunija definicija subjektivnog
pola, dakle ovekove tenje upravo je nostalgija za apsolutnim. Put
je dakle-racionalno, jedinstveno, apsolutno. I definicija apsurda
postaje konkretrnija. Apsurd je nesklad ovekove nostalgije za
apsolutnim i sveta koji tom zahtevu ne odgovara. Apsurd je u
saznavanju te disproporcije, samim tim apsurd je vrsta svesti. Stanje
apsurda je stanje svesti, u gnoseolokom, ne psiholokom smislu.
Dok je lucidnost osobina, svest je stanje u kome saznajemo nesklad.
Lucidnost je preduslov dolaska u to stanje. A svest o neskladu je
svest o uzaludnosti, uzaluno teimo da ostvarimo predmet
sopstvene nostalgije. Otuda potie jo jedna karakteristika apsurdatraginost.
Apsurdno stanje je tragino stanje. I prirodno-posledne
pitanje je kako iveti ako je svet tragian i uzaludan. Nostalgija hoe
da bude ostvarena, lucidnost pokazuje da to nije mogue. Kami
odbacuje filkozofsko samoubostvo, pronaavi revolt, kao jedino
reenje. Samobistvo nije suoavanje, ve odbacivanje istine. U
svakom sluaju odbacivanje jednog od dva pola apsurda. To znai
da ono prihvata mirenje sa svetom, jer tei da izbegne apsurd. Mit o

Sizifu, naprotiv nalae da ovek treba da umre bez pomirenja.

Revolt znai nepomirljivost pred pokuajima da se jedan od ova dva
pola zamagli i ukine. Dakle, revolt nije samo jedna od nunih
konsekvenci apsurda, ve i instrument za njegovo odravanje.