пaсuљ, -uља м бот. и агр. 1.

једногодишња зељаста, махунаста биљка Phaseolus

vulgaris из ф. Fabaceae, чији се куван зрнасти плод употребљава у исхрани као
поврће; зрнасти плод те биљке; јело од плода те биљке, грах. — Прођи га се,
брате, видиш да му ни име није као у осталијех смокова: пас и уља! Окани га
се брате, тај је сву Босну истурчио … т. ј. истурчили се да не посте и да не једу
пасуља. Тако реку кашто у шали ономе који једе пасуљ, а има још каква јела
(Војв., Вук, Рј.). Пасуљ – још се памти кад се говорило гра, али данас је та
ријеч застарјела, старомодна (Тршић, Симић Мил. 2). Пасуљ се сеје велике
недеље (Арс.). Свилу носите, пасуљ једете! (Доман. 6, 526). Пасуљ подреклом
није европско биље, нити га иђе можемо у Европи наћи да дивљачи (Радић Ђ.
4, 150). Додија гулити пасуљ и проју по шуми (Чол. 2, 103). Пуши се лонац
пасуља (Симов. Љ. 1, 45). (ФлС 4, 388).
2. нераспр. в. рицинус Ricinus communis. — Рицинус је код нас тек пре неколико
година постао индустријска биљка, а до тада се тек по где где гајио и био је
познат под именом „крљаŒ и „пасуљŒ (Клајн 1, 28).
Изр. називи за разне сорте пасуља (1): бели ‹ сорта пасуља белог зрна. — У

сочиву има три пут више беланчевина него у хлебу. За сочивом на првом
месту долази пасуљ бели (Пел. 1, 31). (Сим. Д. 2). жути (рани, обичан, царски) ‹
сорта пасуља жутог зрна. — Најглавније врсте пасуља … рани жути пасуљ
(Пел. 1, 890). Жути рани пасуљ. И овога има округлог и дугуљастог зрна
(Радић Ђ. 1, 117). (Сим. Д. 2; ПИ). зелени ‹ в. боранија (1а). — Зелен пасуљ, или
боранија, у свако је доба мило и тражено поврће (Радић Ђ. 7, 53). Зелени
пасуљ (мауне – бураније) ‰у поднасловуŠ (Поп. К. 1, 371). кинески ‹ врста
пасуља пореклом из тропских крајева Vigna sinensis (Сим. Д. 2). ‹ градиштанац
квалитетан пасуљ средње крупног, пљоснатог белог зрна. — Купио сам на
пијаци две киле младог пасуља градиштанца (Ред.). ‹ приткаш (пузавац,
тачканац, тачкаш) назив за сорте пасуља које расту ослањајући се, пужући уз
притку или тачку. — Пасуљ приткаш. Сорте ове групе су много осетљивије
према хладноћи и стога се сетва врши тек крајем априла (Цим. 1, 34). Кад је
доста, нек је доста ° Ко сред поста ° Купуса рибанца, ° Пасуља тачканца (Кош.
9, 66). По леји је грах, тачкаш-пасуљ, ком је цвет друга ружица (НД 1890, 3/1).
(Сим. Д. 2; РК 2). ‹ тетовац квалитетан пасуљ крупног зрна који се првобитно
гајио у околини Тетова (Македонија). – Јасно ‰јеŠ чуо плодоносно
распрскавање зрелих махуна са високих струкова пасуља тетовца (Павл. Жив.
2, 242). ‹ трешњар сорта пасуља ситнијег ружичастог зрна са црвенкастим
мрљицама. — У Славонији гаје пасуљ трешњар, добар за кување (Павк. В.). ‹
сумпораш сорта ситнијег пасуља зеленкастог до сивог зрна. — У Банату је

познат пасуљ сумпораш сивкасто зеленог зрна средње величине (И.). ‹ чучавац
назив за сорте пасуља које расту у виду ниских грмова. — Пасуљ чучавац.
Сеје се у редове или на кућице (Цим. 1, 33). (РК 2). ‹ шећерац сорта слатког,
укусног пасуља који се добро кува. — Узми млада шећерца пасуља, очисти га
… скувај га као грашак (Поп. К. 1, 74). (РК 2). сиви (свилени) ‹ сорта пасуља
сивог зрна (ПИ). црвени ‹ сорта пасуља црвеног зрна. — Добро ‰сеŠ свари
црвени пасуљ и она вода оцеди (Пел. 1, 796). (ПИ). црни (рани) ‹ сорта пасуља
црног зрна. — Црни рани пасуљ. И овога има округлог и дугуљастог зрна
(Радић Ђ. 1, 117). (ПИ). шарени  сорта пасуља шареног зрна Phaseolus
coccineus (multiflorus); isp. вишњак (1) и вiшња (1) (Црн. 1, 96; Арс.).
војнички ‹ јело од пасуља и меса кувано у војничком казану (обично за војску)

које се сматра врло укусном храном. — Највеличанственији од свих пасуља је

прости војнички пасуљ који се кува у коморџијским казанима (Капор 2, 111). ‹
пребранац јело од густо куваног и на крају запеченог крупног белог пасуља. —

За вечеру се кувају посна јела пасуљ пребранац, резанци с орасима (Ник. Д. 1,

275). танки (празан) ‹ чорбасто скуван пасуљ на води без меса и масти (обично
храна сиротиње). — Разликује ‰сеŠ танки пасуљ без меса по сиротињским
мензама од „тавчета на гравчеŒ који се служи хладан (Капор 2, 111). чорбаст ‹
(чорба од пасуља) јело од пасуља скувано у облику чорбе (са месом или без

њега). — Много сам се обрадовао кад сам видео да је главно и једино јело –
чорбаст пасуљ! (Савковић Д., Пол. 1961, 17051/11). (Р. МС; РК 2).
гледати у пасуљ прорицати будућност, гатати гледањем у зрна пасуља. —

Наш Јано понекад прорекне, баш ка и да је у пасуљ гледао (Стој. Ј. 1, 21). Ти

можеш да зановијеташ ка’ Циганка кад у пасуљ гледа (Ђукић Д. 1, 97). У длан,
у карте, у пасуљ, ° у овчу плећку, у шта хоћете гледајте, ° добро ја видим моје
добро јутро (Симов. Љ. 1, 10). дати на пасуљ наградити врачару за гледање у
пасуљ. — Дати на пасуљ значи дати награду Циганци (и врачари) што је
врачала (Борј.). одрасти на пасуљу одрасти у сиромаштву (хранећи се углавном
пасуљем). — Мислиш ти да би ми издржали ову муку да нисмо на пасуљу
одрасли (Ћос. Д. 1, 51). (Р. МС). прост као ‹ врло једноставан, лак. — Задатак је
био прост као пасуљ (Ред.). просто као ‹ врло лако, без тешкоћа, једноставно.
— Победа Аустрије произилазила је из војничких нужника. За господина
генерала све је било просто као пасуљ (Вин. 2, 148).