OBRED

ŽRTVOVANJA
MIHAEL PRKOSOVAČKI
 ŠTA JE ŽRTVOVANJE?
• Žrtva i žrtvovanje predstavljaju izuzetno važan element svake religije
i kulta. Žrtvovanje podrazumeva dobrovoljno odricanje od
najdragocenijih stvari ili bića u korist nečeg višeg, svetog, čime se
ostvaruje lično izbavljenje. Npr. starica na Badnje veče nad
zapaljenim Badnjakom 3 puta podiže hleb (“Božji kolač”) uz reči: “Na
ti Bože kolač, a ti meni zdravlje”. Smisao žrtve je u obraćanju dobrim
silama (stupanju u kontakt sa njima) radi suprotstavljanja snagama
smrti i razaranja, a i radi očišćenja od greha i dobrobiti za sve ljude
na zemlji.
 ŽRTVE I OBRED

• U paganskim običajima prinosile su se i krvne žrtve, ne

samo životinje, već i rodjena deca, naročito sin-prvenac. To
srećemo i u Starom zavetu (kod Jevreja Avram je spreman
da žrtvuje sina Isaka). Pagani su žrtvovali sinove-prvence
Bogu sunca (Molohu). Jerihon je sazidan na mestu gde je
sazidan Aviron, Hilov sin. U temeljima mnogih zgrada u
Palestini otkrivena su tela žrtvovanih ljudi.
• Žrtveni obred, osim prinošenja žrtve, podrazumeva i prateću molitvu.
Žrtva se prinosi na odredjenom mestu (ognjištu, polju) i u odredjene
dane (praznika ili prigodnih svečanosti). Kod nas npr. u selima postoji
običaj šišanja muškog deteta, ili se za Djurdjevdan kolje muško jagnje. U
Svetom pismu Bog naredjuje Avramu da mu žrtvu podnese u vidu ovna,
umesto voljenog sina Isaka. U Timočkoj krajini pre 70 godina zabeležena
je Pesma o sinu Prvanu, koji mora biti žrtvovan na Djurdjevdan, jer otac
nema muško jagnje da zakolje. Rat je takodje vrsta rituala u kome obe
strane prinose Bogu krvavu žrtvu- herojsku smrt. Žrtva se prinosi kao
kolektivni dar Bogu. Kod Srba žrtvovana životinja ima totemsko
značenje- “Djurdjevsko jagnje”, “Božićno prase”, “Mratino pile”. Čitavo
selo učestvuje u ritualu klanja ispred kamenog krsta i hrasta kao svetog
drveta. To zajednicu učvrščuje.
 CILJ ŽRTVOVANJA

• Žrtva ima za cilj da štiti zajednicu od vlastite agresije i da tu agresiju

usmerava ka drugima, koji nisu njeni članovi. Žrtva mora ličiti na
ljude, ali i da se jasno razlikuje od njih. Prema njoj čovek ima kultni
odnos- on životinju gaji i neguje do kultnog obreda. U starim
vremenima- deca su jedina čista i nevina, zbog toga i mogu biti
žrtvovana božanstvima. Deca, zarobljenici, robovi, bogalji, životinje-
lice, ali se i razlikuju od ljudi. Primera žrtvovanja u našoj narodnoj
književnosti ima veoma mnogo: “Zidanje Skadra”, pripovetka “Oštar
Dan”, pesme “Djakon Stefan i 2 andjela”, “Dragojlo i Smiljana”,
“Smrt Cara Dušana”, itd.
 ŽRTVENA MESTA:

KOLEKTIVNA:
• crkve, hramovi, obročišta
(mesta u prirodi kraj drveća
i kamenog krsta), vode,
izvori, raskršća
PORODIČNA
• prag, ognjiste, istočni zid,
groblje, u vezi je sa dušama
predaka.
 ŽRTVENIK
• Žrtvenik=trebište kod Srba najčešće je na brežuljcima, pored izvora
(“Viline vode”, “Vrzino kolo”). Žrtva i treba imaju blisku semantičku
vezu. Mnogi toponimi s osnovom “treb” svedoče o teritoriji Starih
Slovena pre rasejavanja. Žrtvenik kod svih naroda, koji stignu na
novu teritoriju, jeste ono sto se prvo sagradi (primer Indijanaca koji
su u svojim pohodima posvećivali svoje žrtvenike Bogu vatre i sunca-
Agnjiju i time obeležavali osvojene teritorije kao svoje). Kultna mesta
paganskih Slovena nalaze se na brežuljcima i rtovima, okrenuta ka
Istoku-radjanju Sunca. u vreme prijema hrišćanstva, oni nisu imali
nikakve hramove, već samo hrastove, kamen (osveštan vodom) i
izvor, kao svetilišta na kojima su prinosili žrtve bogu Perunu (Sv. Iliji)-
petlove. Kod Litvanaca Perkuns je bog groma i munje, čak i kod Kelta
postoji bog Perkunu- bog oluje.
HVALA NA PAŽNJI