, iliti fenomenologija srpskog duha

U prilog uverenjima i miljenju da krajputaa nema pre XVIII veka na ovim

prostorima, i da se od tog doba tek pojavljuju prvi. Na nekim mestima se pominje da
ih je bilo i u XIV veku. Pouzdanih dokaza za to nema. To to je najstarijima odreena
starost od oko dva veka, ne znai da ih ranije nije bilo. Na to mi ukazuje sama
simbolika krajputasa i simbolika kamena povezana sa njim. Potpuno identicna je i
simbolika kamena kod starih Slovena, u slovenskoj mitologiji. Da kaem neko slovo o
tome, ostalo e vam se, valjda, kazati i samo.
Kod drevnih Slovena - Kamen
- Kamen je predmet koji ima posebne moi jer se veruje da izmeu due i kamena
postoji uska i neraskidiva veza. Kamen je iv jer ima duu. Dua umrlog zadrava se
u kamenu i za takav kamen se kae da je senovit. Otuda, verovatno, potie obiaj da
se na grob postavlja nadgrobni kamen ili spomenik. NJegova funkcija je da primi
pokojnikovu duu ako pokua da se vrati na ovaj svet.
- Prva groblja nastala su sahranjivanjem mrtvih u oblinjim poljima i umama, pokraj
naseobina, a grobovi su oznaavani najee kamenim spomenicima, ali i drvenim
tapovima ili visokim humkama zemlje (mogila, ili po ruskom kurgan, od stare rei za
krug). Mrtvi su ponekad spaljivani, a njihov pepeo se obino sputao neposredno u
grob, bez urne. U grobovima se esto nalazilo i oruje i druge stvari koje su ukazivale
na to da je grob novi stan za umrlog. Kao posmrtna rtva, pokojnika su ponekad
pratili i njegov konj, pas ili soko, a umesto nadgrobnog spomenika u zemlju je
zabadano oruje, posebno u sluaju poginulih u boju.
- Bogat izvor za prouavanje slovenske paganske mitologije su uvene ruske epske
narodne pesme biline (termin nastao od rei bil, to znai "ono to je bilo") o
junacima - bogovima bogatirima. U jednoj bilini na mistian i mitski nain opisan je
nestanak bogatira.
"Posle jedne uspeno okonane bitke, neki bogatir bio je toliko nesmotren da je, u
svojoj oholosti, rekao: - ak i da nam se suprotstave i sile onog sveta, pobediemo je!
Samo to je to izustio, pojavila su se dva nepoznata ratnika i uvukla ih u novu bitku.
Jedan bogatir nasrnu istovremeno na obojicu i raspoluti ih svojim maem, ali od dva
ratnika stvorie se etiri nova, i to iva i itava. Zatim, umesto ta etiri - osam, i tako u
nedogled. Tri dana, tri sata i tri minuta, borili su se bogatiri protiv sile onog sveta,
koja se neprekidno umnoavala. Onda mone bogatire obuze strah i pobegoe u
stenovite planine da se sakriju u tamne peine. Ali, kad tamo stigoe svi se pretvorie
u kamenje. Od toga doba u svetoj Rusiji vie nema bogatira."
- Kamen, jedan od praelemenata sveta (uporedo sa elementima: zemljom, vodom,
vatrom, vazduhom), simbol je mrtve prirode. Tvrdoa, otpornost, postojanost,
nepominost i nepodleganje promenama odreuju upotrebu kamena u apotropejskoj i
isceliteljskoj magiji. U narodnoj kosmologiji tumai se kao oslonac, temelj, sutina,
osa sveta i poredi s drvetom sveta.

U prvo vreme, kamenje je bilo slino ivim biima ono je osealo, razmnoavalo se,
raslo kao trava, i bilo je meko. Od tog doba potiu udubljenja na kamenu, na njemu su
ostali utisnuti tragovi stopala Boga, Bogorodice, svetaca, neiste sile. Kamenje je
prestalo da raste kada je Bog prokleo ljude i Zemlju zbog grehova. Poreklo krupnih
kamenih gromada i oblutaka esto je objanjavano okamenjavanjem ljudi (ponekad i
ivotinja), divova, koji su prokleti ili kanjeni zbog svojih grehova.
U narodnoj tradiciji raireno je potovanje kultnog kamenja, pogotovo onog koje je
vezano za imena svetaca ili legendarnih junaka: Bogorodice, sv. Paraskeve, Kraljevia
Marka itd.
Kamen se javlja kao zamenik oveka. Po obiaju Junih Slovena, u sluaju smrti
jednog od blizanaca, da bi se predupredila smrt drugog, u mrtvaki sanduk pokojnika
treba staviti kamen i rei: Ostavljam ti kao brata ovaj kamen, a njega (navodi se ime
ivog brata) uzimam sebi za brata.
U nizu zatitnika, kamen je korien za obezvreivanje opasnosti, da izvor opasnosti
postane mrtav i nepomian, kao kamen. Da vukovi ne napadaju stoku, na Savindan bi
na vatri drali kamen do usijanja (Srbija). Da bi obezbedili vodu u bunaru od ini,
ubacivali su unutra kamen (Poljska). Otpornost i nepovredivost kamena odreuje
njegovu upotrebu u magijskim postupcima ouvanja dobrog zdravlja: da ih ne bi
bolela glava, za vreme prvog groma triput su sebe udarali kamenom po glavi
(Ukrajina, Bugarska, Poljska, eka).
Pripadnou kamena mrtvoj prirodi (hladan je, nepomian, jalov, ne raste, ne razvija
se) objanjava se zabrana stavljanja deteta da sedi na kamenu, inae nee rasti
(Poljska), a zabranjeno je i zakopavanje posteljice pod kamen, inae e sledei
poroaji biti teki (Poljska). Zbog svoje nepokretnosti, kamenu je pripisivano svojstvo
zaustavljanja, prekidanja bolesti ili opasnosti. U junoslovenskoj praksi leenja,
svojstva zaustavljanja bolesti posedovao je stanoviti kamen veliki, iroki, izdvojeni
kamen. Ako su eni umirala deca, trebalo je da, stojei na takvom kamenu, isplete
arapice i skroji koulju svom detetu, da bi zaustavila smrt (Srbija).
U obredu sahranjivanja takoe se koriste zaustavljajua svojstva kamena: posle
iznoenja pokojnikovog tela, stavljali su kamen, uporedo s drugim metalnim
predmetima, na mesto na kome je on leao, da bi zatitili eljad od smrti. Stari obiaj
postavljanja nadgrobnog kamenja takoe je objanjavan tenjom da se svee dua,
da se privee za svoj grob, da joj se da prebivalite, kako ne bi lutala po svetu. U
obredu sahranjivanja, a takoe u isceliteljskoj praksi, kamen je korien u arhainoj
funkciji kamenog orua, zamenjujui no, makaze. Kod Srba je, prilikom izrade
pokrova i odee za pokojnika, platno seeno kamenom. Kod Belorusa, kamenom seku
pupak novoroenom deaku, da bi bio jak.
Budui da je kamen element mrtve prirode, esto je atribut demona i mesto na kome
oni borave: kamen je mesto boravita rusalki, vodenjaka; na gomili kamenja,
prikupljenog s njive, igraju vetice. Mesto ispod kamena vezano je za onostrani svet:
tamo borave grene due umrlih, pod njim se za vreme nepogode krije avo a i
demoni koji potiu od dua umrle nekrtene dece.

Kod Junih Slovena kamen je korien u ritualima kao orue za kanjavanje (obiaj
kamenovanja krivca), kao znak sramote (morao ga je nositi osueni za preljubu), kao
simbol kletve i prokletsva.
Ako smem da `dodam` Tvom zapisu jedno lepo verovanje da dusa coveka obitava u
kamenu.
Kamenovi obluci su omiljene amajlije jer noseci njih u dzepu mnogi veruju da su tako
sa njima duse njihovih milih predaka... Vremenom je od tog verovanja oblutak
`porastao` u krajputase ili nadgrobne spomenike.
Beluci se usivaju u pelene tek rodjenom detetu ili se postavljaju oko kuce ili baste...
Tako kamenovi cuvaju duse i ljubav nasih najmilijih i oni ostaju pored nas zauvek.

1912-1920.

, 30.
,
.
:
", , ."
Na planini Tari, u mestu Kaluerske bare, nalaze se 3 spomenika krajputaa. Najstariji
spomenik je iz 1875 god, podignut Radovanu Milekiu, iz Zaovina koji je poginuo u
borbi sa Turcima Osmanlijama. Drugi spomenik je iz 1887 god. Natpis na treem
spomeniku ne moe da se proita.