Ватра у

традиционалној
култури Срба

Жељка Секуловић
Марко Ковачевић
Компаративна књижевност са
теоријом књижевности
2021/22.
 Обреди старих
Словена
- Стари Словени су били земљораднички народ, стога су много пазили на природне
појаве од којих је зависио успех њихових радова, па зато и њихови обреди имају
привредни карактер.
- Ради успеха привреде, кроз ове обреде се води борба са злим бићима и тежи се да се
умилостиве добра бића
- Такође, када наступе знатније промене у животу (оплођење, рађање, сазревање и смрт)
и оне се пропраћају верским обредима.

Све ово се чинило природним средствима:

- Водом за спирање
- Гасовима за угушивање
- Оруђем за убијање
- Звуком за плашење и
- Ватром за сагоревање
 Примитиван човек и ватра

- Према противречним својствима ватре, она даје, чува и уништава живот, па

је тако она симбол стварања, одржавања и уништавања.
- Ватра је примитивном човеку у почетку била више од штете него од
користи.
- Тек када је упознао све њене особине почео је да је посматра као производ
доброг бога.
- О овоме говори бајка старих Словена Јар и Земља
- Примитиван човек је тешко долазио до ватре, било да је нађе готову у
природи или да је сам створи.
- Зато он тежи да очува вечну ватру из које узима по потреби.
- Тако настаје најстарији култ ватре чије трагове налазимо у Риму (Весталке).
- Ватра игра једну од главних улога у напретку људске културе, те се без ње не
може замислити првобитни културни напредак.
 Постанак ватре

● Српски материјал на тему постанка ватре је јединствено богат.

● Наш народ до те разноврсности доспева због тога што је дуго био одсечен од сваког
прогреса осталих народа, стотинама година је живео у сиротињи и беди и био је
задовољан само ако може голи живот да очува.
● У нашој земљи трагове ватре налазимо још из палеолита: у старим пећинским
културним наслагама у Крапини (Хрватска) нађени су камени артефакти и пепелишта.
● Такође, нађене су људске нагореле кости (можда остаци канибализма).
● Тешко је закључити како су се првобитно људи почели служити ватром, па
претпостављамо да је у зависности од предела било разних начина.
● У прадоба, због силних шума и веће влаге у ваздуху, громови су чешће ударали у
грмове и палили их.
● На почетку су се људи плашили те појаве, али када су је спознали и оценили њену
добру страну, носили су је у своју колибу или пећину и ту је трајно одржавали
додавањем дрва.
 Српски мит о настанку ватре
и нека српска веровања
● Човек ватру посматра као божији дар и налази јој порекло у миту тако
што се служи песничком персонификацијом природних сила имајући
у виду најватреније тело- Сунце.
● Постоји много митова како је постала, односно како је наложена прва
ватра.
● Међу њима стоји српска легенда, коју налазимо у селу Тршић, и која
говори о томе како је свети Сава украо ватру од анатема и како је
ватра прешла у камен. По овој легенди Сава је пандан Прометеју.

● На Божић ваља ватру гртати само за то начињеним дрветом које се

зове ватраљ.
● Не ваља да млеко покипи у ватру.
● Ко би у ватру пљунуо, тај би је оскрнавио.
 Жива ватра и приступ у живу ватру
● У ватри је стари свет увек видео неко живо биће.
● Отуда долази име наше живе ватре.
● Користимо назив жива ватра када говоримо о ватри која настаје кад се
узму два сува липова или друга шумска дрвета, па се трљају једно о
друго док не искочи варница да упали труд који, кад се раздува, упали
спремљено иверје и дрва.
● За живу ватру се каже да се вади или избија.
● За живу ватру се сматра да је лековита и вади се кад дође до великог
помора стоке и људи.
● Негде се вадила на важан дан у години, на црквени празник и народни
варовни дан (опасан дан).
● Она никад није сама по себи довољне снаге да лечи, него се њена сила
испољава тек у друштву других споредних, паралелних сила, као
компонената.
● У помоћи се придаје: масло, биљке, прибегава се гарењу стоке и људи,
често уз ћутање и понекад уз голотињу.
 Методе око вађења живе ватре
● Не постоје фундаменталне разлике у вађењу живе ватре код примитивних и културних
народа, нити разлике у манифестацији њиховог интелектуалног поимања.
● Чим је једна духовна тековина спроведена на огромном простору треба тражити само
психолошки разлог за учвршћивање у каузални закон.

● Прост начин вађења живе ватре код Срба изводи се тако што се узме једна подужа
липова ћускија коју двојица превлаче другом док се не јаве варнице. Од тих варница
се припали труд који трећи човек припремљен држи. Он маше њиме кроз ваздух док
се не разгори, па принесе шаку сламе и наложи већу ватру додајући дрва. Горњи
покретни липовак се зове мушкара а доњи закуцани женскара.

● У већини подрињских села се не гаси живи огањ, него се чека да се сам угаси.
● У селу Костајнику између две живе ватре стану два нага човека, па између њих и
ватри протерају стоку. Пролазак стоке кроз живи огањ се сматра за лековит и ваљан. С
друге стране, пролазак стоке између две обичне ватре сматра се врло штетним.
● Не може се знати колико ће вађење живе ватре трајати, јер то зависи од годишњег
доба, влаге у ваздуху, од тога на који се начин вади и колико су вешти и снажни
вађачи.
 Још неке методе вађења и гашења живе ватре
● Неки трудом запале две воштанице, привоште их на гране или стабла два сирова дрвета и онда између
њих прогоне стоку и пролазе људи, затим се свеће слепе једна уз другу и неначетом водом или вином
утрну. Затим из њих салију воде из три извора у један суд па се стока и људи њом покропе. Кад прође
година, обе се свеће сагоре у ватри па се вади нова жива ватра и пале нове свеће.

● У Љубовиђи ваде живу ватру уочи Материца, Отаца, на Бадње вече и на Божић.
● У Дучаловићима се жива ватра гаси неначетом водом, ракијом, или земљом.
● Обичаји у Пожаревачком округу поразумевају и гатање уз вађење живог огња.

● У Добрињи се жива ватра вади тако што се при већој сточној зарази скупи савет старијих и виђенијих
домаћина да већају кад ће се вадити жива ватра и да за тај посао нађу људе. Требају им три човека са
именима која нема нико у селу. После поноћи иду на међу са суседним селом и ту укуцају у земљу два
граничева коца, у њих ставе суву липову коленику, омотају је конопцем, па онда њих двојица трљају
коленику док се не јаве варнице. Трећи принесе варницама сув труд који се запали. На крају, пуцају из
пушака и тиме дају знак сељанима (који нису смели бити ту док се посао извршавао) да је жива ватра
извађена. Пре него што ће вадити живу ватру, свака друга ватра се мора угасити у селу. После лечења
стоке и људи, живом ватром се потпали на сваком огњишту нова ватра.
 Жива ватра на камен

● Овај начин је доста редак, употребљава се само у извесном крају и то

по наслеђу.
● Мајстор зидар вади живу ватру на камен за ону кућу коју је сам
изидао и тај укрес унесе он лично на огњиште нове куће.
● И ова кресањем потпаљена ватра се назива живом.
 Жива ватра гвоздени огањ
● Гвоздени огањ ваде ковачи, понајвише Цигани.
● По хладну гвожђу на наковњу туку чекићем док се то гвожђе не
усија довољно да се на њему може труд упалити. Кад од удараца
чекићем по усијаном гвожђу опадају скрамице (ластра или фира)
њих жене којима је престала менструација скупљају и пију да се
иста поврати.
● Овај начин присутан је у Србији у ваљевском округу.
 Жива ватра на стакло
● У Србији је овај начин врло ограничен.
● Крушевачки жупљани, стакло које се користи за вађење живе ватре, зову
биљуром, а Копаоничани дебелу углачану стаклену чашу зову биљурком.
● Биљур се изнесе на највруће летње дане у двориште и стави се на оно
место где сунце највише греје. Стави се на земљу, прислони се уз зид под
углом од 60 степени, тако да му се бочни део сферично испупчи како би
сунчани зраци пролазили кроз најпупчастији део и ухватили се у жижи.
Сунчева светлост пролазећи кроз стакло (и воду у њему) се скупља у
жижу, а на том месту ставе ишчешљан труд или памук да се тако ухвати
жива међудневничка ватра.
● Гледа се да стакло буде што чистије и провидније.
● Употреба шупљих кугли за вађење чисте свете ватре налази се у обредима
хришћанске вере. Стакло које се користи зове се ampulla (напуњена
стаклена боца).
 Громовна жива ватра
● Пета врста живе ватре
● Ова врста стоји изван моћи човекове
● Гром удари у дрво после кише, а сељаци се труде да спазе где се то
десило.
● Стари људи окрешу тог угљена, па заврћу воловима у рогове да
оздраве (здравим воловима заврћу да се не разболе).
 Околности при вађењу живе ватре
● Замишља се да голота појачава зрачење магичне силе из човека.
● Српски примери ово појачавају још и додиром голог тела.
● Жива ватра се вади ћутке.
● Пошто Срби прођу кроз живу ватру, не обазиру се кад пођу кући и враћају се
заобилазним путем.
● Наш народ кад пролази кроз живу ватру не крсти се.
● Жива ватра се не пропраћа молитвом.
● Српске ритуалне забране:
-Пост
-Несољење
-Незачињавање
-Ћутање или мали говор (увек истинит)
-Голотиња
-Необазирање
-Избегавање коитуса
-Не смеју се додиривати ни узимати ствари са расркшћа, а ситни новци
ниоткуда
 Руковање живом ватром
● Жива ватра је у мушкој власти, само мушкарци је спремају и њом по
сакралном реду и прописима поступају.
● Жена се врло ретко јавља са активном улогом уз живу ватру.
● Жене око живе ватре ништа не раде и не смеју да раде, једино им се преда
угљен од живе ватре да га чувају на огњишту за болести људске.
● У Подрињу, оне који ваде живу ватру бира збор од оних младића којима
иде од руке навртање воћки, јаловљење свиња, бикова итд. Они морају
бити потпуно здрави и наочити.
● У Подунављу морају бити и поштени. Целе седмице пред вађење морају
се богоугодно држати, не смеју се свађати ни љутити.
● У голубачком срезу недељу дана се морају чисто држати (од коитуса).
● У селу Демировцу вађачи су два момка и једна девојка који су се пет дана
сушили (ништа нису јели).
● У ужичком округу најбоље је вадити живу ватру последње четврти месеца
(у старе дане).
● У Азбуковици ваде живу ватру у глуво доба (никоје време).
● У пожаревачком округу сва тројица вађача имају имена која нико у селу
нема.
● У врањском округу ваде непорођени.
● У црнорачком округу ваде два близанца.
● У Пчињи момак и девојка сличних имена из два села.

● Зидање Скадра:
Не мучи се, Вукашине краље,
Не мучи се и не харчи блага;
Не мо’ш, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града,
Док не нађеш два слична имена,
Док не нађеш Стоју и Стојана,
А обоје брата и сестрицу,
Да зазиђеш кули у темеља…
 Жива ватра и религија
● Код старих Јевреја непрестано је горела света ватра на олтару у храму.
● Ову ватру су звали светом ватром, вечном или олтарском.
● У Старом завету пише: А огањ што је на олтару нека гори на њему, нека се не
гаси…
● Наши обичаји се подударају са јеврејским.

● У Католичкој цркви су до XI века сваке суботе паљене црквене свеће само на ватри
укресаној оцилом и кременом. Тај обичај се задржао на Велику суботу. Та ватра се
зове пасхална (ignis paschalis).

● Ни у једном народном обичају не срећемо тако јаку антидемонску силу као у живој
ватри.
● Демонологија је врло заступљена у хришћанским обредима.
● Демономанијом се подразумева помрачење људског духа демоном у њему.
● Егзорцизам се среће још код Христа када он истерује ђаволе из згранутих.
● Чак и слаба свећа је антидемонска одбрана.
 Лечење живом ватром
● Живом ватром се најчешће лечи стока, а највише ситна стока и овце.
● Наш народ имао је навику да лечи стоку и људе заједно.
● Код оваца се лече: брље, строке, бале
● Код говеда: куга, шап, бадрњица
● Код коза: оспице
● Код свиња: прострел
● У ваљевском округу кад се на човеку јави жива ватра (црвене оспе по
лицу)
● Касније се живом ватром лечи врућица, богиње, куга и гушавост.
● Кад ватра не може да се извади онда се каже Нема му лека.
● Каже се и Стара ватра се гаси да се угаси болест; нова ватра, нов
живот и ново здравље.
 Заврачана јела
● Жива ватра се не користи у профаном раду.
● Не би требало да се на њој кува, пече, греје и да се њоме осветљава.
● Код живе ватре напољу, не кувају се обична јела, већ само заврачана.
● Јела без соли и без квасца.
● Тајанствено код заврачаних јела је то што се спремају у глуво доба.
● Праве се од катрана, врачевског масла, дренових пупољака, белог лука,
сирћета, пшеничног брашна.
● А од трава користе се:
1. Устрел- да се устрели персонификована болест
2. Устрг- да се тргне болест
3. Драка- да се убоде на бодље

● Заврачана каша болеснику значи исто што и света тајна причешћа вернима.
 Клетве
● У народној песми Душан хоће сестру да узме за жену Роксанда девојка куне
триста калуђера:
А огањ ве изгорио живи!

● У Болану дојчину показује се силина:

Анђелија љута и проклета,
Она плану као ватра жива.

● Код пастира и брђана и код жена чују се клетве:

● Горио као ова ватрa
● Изгорео као дрво на ватри
● Ватра ме испржила ако није истина

● Клетва живом ватром је јача од клетве обичном ватром.

 Огањ самотвор
● По Вуковој причи Лијек од мађија огањ самотвор значи живи огањ.
У тој причи стоји како се неки цар излечио од мађија. Неки младић
је требало да помогне цару да се излечи, међутим фалио им је огањ
самотвор. Младић окрене около огњишта прстеном три пута и
изниче огањ.
 Огњиште и пећ у култном смислу
● Огњиште има профану и сакралну дужност.
● Ватра је својим постањем и употребом много старија од огњишта.
● Огњиште је средиште за крепљење физичке и духовне стране човекове, зборно место за
целу породицу, освећени центар за обичаје.
● Значај огњишта остао је из незнабожачког времена као жртвеник и кутак за верске
светиње.
● Оно одељење где се огњиште налази, у Србији се зове кућа, што подсећа на то да се некад
цела кућа (колиба) састојала из тог једног простора где је ватра.
● На огњишту се готови јело и греје се.
● Зато је битно кад се каже отерао га са огњишта или разорио му огњиште.
● Огњиште је само за себе светиња.
● Све што се чини на огњишту, као и са ватром на њему, подсећа на сакрилегијум.

● Пећ је као познија направа, заменила огњиште. То дознајемо из народне пословице:

Ко олтара не виде, и пећи се клања.
 Свадбене ватре
● Најважнији догађај у човековом животу је склапање брака.
● Пред свадбу и у току свадбе много се врача ватром, као силом против
демона и урока.
● За време свадбе млада одржава стари незнабожачки ритуал, прилази
огњишту и целива га.
● То што српска млада љуби огњиште, и све друго што око ватре чини кад
уђе у младожењину кућу, своди се на њену некадашњу дужност да
умилостиви на олтару (огњишту) домаће богове.
● Дакле, поред венчања у цркви по хришћанском обреду, изврши се и
незнабожачки церемонијал у кући.
 Ватра уз трудноћу
● Код Срба за трудноћу и трудну жену враџбина уз припомоћ ватре нема,
него се други од трудне жене чувају јер се сматра да је она нечиста.
● У Јадру, кад дође трудна жена у туђу кућу и заиште нешто, људи у тој
кући се боје да ће им мишеви наудити, па кад се она враћа својој кући,
баца се за њом жив жар или мртво угљевље.
● То јако може да науди детету и мајци, па кад се дете роди оно једе
угљевље, зато трудна жена мора да се чува да неко за њом не баци ватру.
● Ако трудна жена види пожар, појавиће се на њеном детету огањ.
● Те ране од угледаног пожара зову се огорелине.
● Народ често доводи вука и змију у везу с ватром, па се сматра ако трудна
жене једе вукоједине или змијоједине, појавиће се тада на детету ранице
као огањ.
 Породиљске ватре
● Почне се приступати ватри већ уз рађање.
● На Косову, кад жена кад почне да рађа, паре јој удове, стављају јој на
облоге мртав катран, жив угљен…
● Где је родиља, ту морају бити затворена врата чим сунце зађе.
● Тако се стаје на пут бабицама које се тад почну врзмати око куће.
● У Срему, чим се дете роди, катраном се маже довратак, праг и первазе.
● У источној Србији дете се кади.
● У Врању, да би се породиља сачувала од болести, она не излази напоље док
се дете не крсти, ако баш мора да изађе, излази са ватром у руци, али
никако након заласка сунца.
● Гледа се да се ватра и свећа не гасе у кући до крштења.
● Ако жена напољу заборави пелене, када их унесе у кућу треба да их
наднесе на ватру.
● Ово се ради због злих духова и назива се апотропејска заштита (против
урокљивог ока).
 Посмртне ватре
● Примитивни народи никад не мисле да смрт долази природним путем и да се живот у
болесном телу утиша као ватра кад догори.
● Они гледају у смрти освету непријатељског духа који је истерао покојникову душу из
тела и тако му тело убија.
● Стари Словени су испраћали покојнике у Нав (рај), тако што су их спаљивали.
● Црква је са примањем хришћанства у народу тај обред забранила, али се ово и даље у
тајности преносило са мајке на ћерку.
● Сељаци су дуго спаљивали лешеве за које су сумњали да су вампири.
● Најстарији документарни српски споменик о спаљивању вукодлака налази се у
Законику Цара Душана.
● У Душанову законику постојала је казна за спаљивање живог човека.
● Један наш правник пише о откопавању вампира из 1732. године у селу Медвеђа, тј.
како су ископавани гробови вампира, те су им одсечене главе и спаљене заједно са
труповима. Овај пепео бацали су у воду.
● Обичају увек попуштају постепено, па је за овим стварним спаљивањем мртваца
остало привидно спаљивање.
● У Власеници, кад неко у кући умре, сва се затечена јела и вода просипају и у тој кући
не готови се никакво јело три дана. Такође, ватра се не ложи три дана.
 Паљење ватре око мртваца:
1. Кад се пали у
празном ковчегу пре
него што је у њега 2. Кад се пали око гроба
мртвац спуштен или након што је мртвац
кад је он већ спуштен у сахрањен
ковчег па се пали око
њега
Апотропејска моћ Остатак некадашњег
ватре ради самог спаљивања целог
покојника да га покојниковог тела
заштити од ради живих да им не
нечастивих науди нечим
 Ватра у обредима
● Народ верује да се све мрачне невидљиве силе (утваре, вештице,
караконџуле, ђаволи…) могу одагнати ватром.
● Народ сматра да свака бољка иде на мостове, јазове, раскршћа,
кокошињце…
● Зато тамо не иду ни људи ни стока у недоба.
● Зараза наступа због нечијих грехова.
● Кад наиђе помор, народ покушава да болештину одагна скидањем
враџбина.
 Лила и олалија
● Јужнословенски обичај који је резултат веровања у моћ очишћавања помоћу
ватре.
● Најбоље се одржао у планинским пределима.
● Деца у селу и чобани код сточарских станова ложе ватре и расцепе мотку па у
њен процеп ставе сламу.
● Ово зову лила, олалија, оратник, машала.
● Кад увече запале и буктиње запаљене буктиње чобани носе око стоке, а деца их
носе на раскрснице и вичу:
,,Олалија,бунталија,
Изгоре попова буклија“

● Момци, девојке, деца и старији људи пале лилке, бацају их у вис, певају и играју
у колу дубоко у ноћ:
,,Лила гори жито роди“.
● У славонској Подравини и Посавини пале се буктиње од брезове коре које се
зову љиље.
● Обичај се врши уочи Св. Јована Крститеља, Петровдана…