DEMONI BALKANSKE MITOLOGIJE

n dmn ztitnik ki s susr i u drugim strim rligim; kd Grk i Rimljn, ki su tk vrvli d vk, im s rdi, dbi svg ling dmn ki g prti krz c ivt. Mutim, t vrvnj s pd uticm hrinstv izgubil, s hrinskim shvtnjim m biti sm tlik u vzi t b pristiu iz zdnikg strg izvr. Prm strm srpskm vrvnju, svki vk im svg nl, ki g prti d rnj d smrti, i sti mu n dsnm rmnu. Kd vk ini dbr, n s vsli i krilm svim hldi g p brzu. Zbg tg dbr kd vk li d lgn, d prv lgn n lvu strnu kk bi z t vrm n n dsnm rmnu i sm mg d s nmsti kk bi i njmu bil zgdn z spvnj (Vuk S. Krdi). N lvm rmnu, dkl n suprtn strni, sti v. Hrinskm rligim kult nl ztitnik grnin i u dnm ssvim prirdnm prcsu prlzi u kult svtc. Ni tk bsniti d prvbitni zn tih svtc i nl n dsnm rmnu mnistikg prkl. T su zprv du, prci ztitnici, t shvtnj bil pznt i uvrn i kd strih Rimljn, p t dkzu i Vrgiliv stih: quisque suos patimur manes = svi mi nsim du svih prdk.

l dmn vtr i npgd i vlj s u grdnsnim blcim, ili vdi t blk i izvlju drv iz krn i unitv ltinu (Bri s k l

s britm). U nrdnim pripvtkm n m biti i dmn

svrng ldng vtr. Nn blik n ni drn v s zmilj k nkkv crn i strn bi u vidu vtr ili k grmn zmiurin s vlikim krilim. U njnm pustnju zustvlju zmvi s kim u nprkidn brbi.

R l nvrvtni turskg prkl, lu nzivu lmi ili lmnj, t nvrvtni r grkg prkl zbg slinsti s imnm i sbinm lmi. Kd Albnc idntin ali kuldr, tk dmn nskg rd. Prm tm z alu s m tvrditi d uthtni strblknski dmn.

Ali s pripisu d im tri glv, d phlpn i prdrljiv. Nn prdrljivst ul u nrdnu pslvicu dr k l, to nije udno jer su po predanju l phlpn n ljudsk ms, nrit grb mlu, tk rnu dcu.

S lm mgu biti vzni, ili s njm idntini, izvsni ljudi ili n tk t njihv du m iz njih izii i prtvriti s u lu; ist nk k t biv i s dum vtic ili zm ili zduh kd stvi tl. Tkvi ljudi su lviti, pisuu s k suvi, s blm brdm i dugkim nktim. Kd l u u vk n td pst prk svk mr prdrljiv i sv

grmn kliin hrn k uzim, tri u stvri l k u njmu

(Zinul l iz njg).
D

Srbi su d sznnj di dli nvrvtni prk vizntiskih lgndi, nrit lgnd svtm ru, p dl d mnj s sbinm drugih srdnih dmn - zmm i lm. In, r d prsiskg prkl (i dhk k tk znv zmiu).

di su Srbi stvrili prilin snu sliku, t grmn, strn udvit k ivi p zrim i virvim i tu sku, ili tud izlzi d dr ljud i ivtinj. Im vlik ljusti, zub i zik, kril, tiri ng, dug rp i vi glv (dv, tri, sdm). d, k vdni dmn, nvu sngu dbi kd d u ddir s vdm.

ZM

Prvbitn, zm prdstvlj vliku kriltu zmiu (kd Grk r ili draco kd Rimljn tk su znvli sm zmiu), li s prdstv njmu tkm vrmn ml s drugim srdnim dmnim. N tu pvu umngm su uticl hrinsk lgnd dm, mutim, trb tr rzdviti izvrnu prdstvu d knfundirn vz s dm k vrvtn pti d zdnik vz s zmim.

Prm srpskim vrvnjim, zm i pst d zmi ku z dvt

Prm srpskim vrvnjim, zm i pst d zmi ku z dvt gdin ni vidl v k i t vrvnj svkk vm str. Zm s uvk v z vtru p, vervtn, tud i nst vrvnj d su mtriti (pdu zvzd) zprv zmvi, mutim i grmljvin, svnj, tutnjv, ptrsi i vrl ki vtrvi vzivni su z zmvu pifniu. Zm, prm nrdnim vrvnjim, ivi u zrim, pinm ili zbinm li tkv vrvnj vrvtn prnsn s d n zm. Zmv prirdi vi dgvr vrvnj d iv n viskim, npristupnim plninm, ili, pr, u blcim u rdku ni n nbu ni n zmlji. U svkm sluu, zbg tg t gnjvit i pun vtr, n vrl psn p k slti n suv td nst psnst z usv su ili pr.

Zm vliki ljubvnik; n dlzi nm i dvkm, krade ih i dvdi u sv stnit i u tm pgldu pds n bgv iz grk i grmnsk mitlgi r uvk grbi ist n i dvk, t krktristik bgv.

Psti izvrn i strinsk vrvnj bsmrtnsti zmaja (mg biti ubin sm vrlm vdm). Zmu s pripisuu ngtivn sbin: prdrljivst i ljuddrstv k su vrvtn prnt s d i divv, k i vrvnj d li n skrivnm blgu i uv g. v vrvnj svkk ptkl iz ntik Grk i grmnsk mitlgi, li s n zprv uvk dnsi n du.

U tipin srpskm vrvnju k se smtru da su zmajevi prijatelji ljudi, da su nt svt, a k se stvlju u isti rd s svcim i

ljudi, da su nt svt, a k se stvlju u isti rd s svcim i nlim i s njim zdn in Bu vsku, brnic istin, prvd i ptnj. Dkz nritg ugld zmv su lgnd p kim su mngi srpski unci rni d zmv; srpski zmvi s br s turskim lm.

ZDUHI

Zduhi su lklni dmni vtr i nzivu ih rznim imnim: zduvi, zduv, stuh, stuv, stuhi. ni su ztitnici dng kr (blsti); brn pldnst, pljsku i stnu, svg kr d tuih zduh ki pkuvu d tmu, u ist vrm trud s d tmu tuu pldnst i prnsu u sv kr (tud s srpski i rnutski zduhi pktkd zdniki br prtiv tuih zduh). Vrvnj u zduh grnin uglvnm n Crnu Gru, Hrcgvinu, Sndk i dn d Primr, dk su u svrnim krvim npznti. D vrvnj u zduh blknskg prkl, gvr dv mmnt iz vizntisk-rintlnih vrvnj; prv: d nk k pstti zduh, mr biti rn u kuljici, u ptk u drni s i, drug: d sudbinu vk dru knstlci, t. pl plnt u trnutku njgvg rnj. Zduh dlu tk t s njgv tl pr brb uspv, du id u brbu; t s dsi zduhv dui, t s dsiti i njgvm tlu. Brb zduh s dvu u vzduhu, u blcim, uz nvi vihr i npgdu. Vrvtn p ninu njihv pifni (du k stvlj tl), u krvim gd zduhi nisu pznti, njihvu ulgu u nrdnm vrvnju imu zmvi.

DRKVC

Drkvc zprv du umrlg nkrtng dtt, k nu lut i dri i v vrvnj nrit je pznt u umdii. Drkvc vm psn srsti i vidti r n kg, pri msini, pdn njgv snk, t s rzblti i umrti. Drkvcu srdn, a vrvtn i idntin, mcrul.

MCRULI

Mcruli su pznti u zpdnim krvim i t su dc k umru nkrtn, psbn k su nzknit (vnbrn), p u grbu iv i izlz tud te mu i dv mlu dcu. ni nu idu u drutvu, i svkm nvrh glv gri ml sv, ni pljtu rukm i pdvikuu (Vuk S. Krdi). Slin nm, i prm sksnskm vrvnju, vlju s du nkrtn dc nu u prln i snj rvndnvnic uz psmu. N kg pri msini pdn njihv snk, rzbl s.

NKRTNCI - NVIDINII

Zli demoni poznati kod Srba i Hrvata zamiljeni su kao velike ptice sa dejim glavama koje uz zastraujue krike napadaju decu i trudnice. (vid. Navi)

(vid. Navi)

NVI

Navi su opteslovenski demoni, a u mitlgii su linj smrti, crstv mrtvih i gspdr pdzmlj, dnsn dmn ki su nstli d du mrtvrn i nkrtn dc. U bugrskim prdnjim zmiljeni su u vidu ptic k, uz zstruu krik, u tmnim nim blu k ku i npdu trudnic, dilj i dcu. Kd Srb i Hrvt nzivu s nkrtnci ili nvidinii, zmiljni su k vlik ptic s dim glvm. T su zli dmni ki npdu nkrtnu dcu i dilj. Stri psbn strhuu d nkrtnc, ki krvm, vcm i kzm duzimu mlk. U Ukrini i Pljsk zmiljni su u ljudskm ili ivtinjskm vidu, nzivu s ptruk, dnsn ltwic.

BBIC

Bbic si zl du ili zli duhvi, umritljk ml dc, nni nski dmni i zt prdilju i dt nrit trb nu uvti, d pln psl zlsk sunc n vlj stvljti nplju d dt n stignu bbic. Pnkd s bbic idntifikuu s sunicm ili lm. P nrdnm vrvnju t su n dug ks i u crnini, k s n mgu vidti, k prdilju i nvrn npdu nou. Ulgu bbic u grmnsk mitlgii imu vtic. S bzirm n vrl zlu prirdu bbic, prtiv njih s prduzimu mngbrn mgin mr (bnj, knj, kupnj ili prsipnj vdm). d stlih ptrp mgu s pmnuti: srp, vrtn, mtl

vdm). d stlih ptrp mgu s pmnuti: srp, vrtn, mtl npk krnut i drug. Psti vrvnj d su bbic, k n primr: su, kug ili vukdlk, prvbitn bili dmni dn prdic ili dn u krvn zdnic, s tim s lp sl vrvnj d su bbic ist t i l. Sv v vrvnj knfundirl su u tku vrmn.

PODMEE

To je demonoloko bie poznato u mitologiji Istonih i Zapadnih Slovena, a delimino i kod Junih Slovena. Podmee je dete podmetnuto ljudima od neiste sile kao zamena za ukradeno odoje.

PRIKAZA

Prikaza je mitoloko bie, duh koji na putu plai ljude. Kod Junih Slovena postoji vei broj lokalnih naziva kojima se oznaavaju ovakva bia. Kod Srba i Hrvata najrasporstranjeniji nazivi su na primer: avet, avetinja, vidina, duh, zablaza, mrakaa, neist, ograci, omaja, osenj, sablast, utvara itd.

MR

U slvnsk mitlgii zli duh ki lut nu, sdi n grudim zsplih i si im krv. T m biti sn umrlg ili du ivg, k u vidu lptir ili

si im krv. T m biti sn umrlg ili du ivg, k u vidu lptir ili nk drug ivtinj nput tl d bi muil ljud. Vrvl s d pst d nskg dtt rng u krvv kuljici ili d dvk k s pvzl s vlm. Pvlju s i u vidu rzliitih prdmt, n primr dlk i slmk, m s prvui krz kljunicu.

KIKIMR

U istnslvnsk mitlgii z kuni duh zmiljn u liku mln n. Str s dmim ivtinjm, prvnstvn ivini. Vrvl s d vrdnim dmicm pm u pslu, dk lnjivim zgrv ivt n rzliit nin. Npritljski rspln prm mukrcim, nu st uznmirv i dcu.

TALASON

Talason moe biti sinonim za nonu prikazu ili vampira. Sree se u verovanjima i folkloru Istone Srbije, Bugarske i Makedonije. To je pokojnik koji je umro neprirodnom smru ili onaj ije je telo preskoila maka. Nou izlazi iz groblja, presree zakasnele putnike i primorava ih da ga nose na leima.

SU

Su su bnsk n k dttu, kd s rdi, druu sudbinu.

Su su bnsk n k dttu, kd s rdi, druu sudbinu. Im ih tri n bru i bin ih zmilju k mld i lp n, bun u blu hljinu. Sudbinu druu bin prv, tr ili sdm ni p rnju dtt, njihv izricnj sudbin n dnsi s n nk nrit pdinsti iz ivt, ng uptn; druu d li dt ivti u bgtstvu ili sirmtvu, klik vrmn ivti i kkvm smru umrti. Nrd ih zv rzliitim imnim; sunic, usud, risnic, rnic, st ih mu i s vilm. Sum su prinn i rtv: pg ili hlb, vin, bsiljk, nvc, ist rtv k t su stri Rusi prinsili Rdu i Rnicim. Kd h, Su nzivu sudiky, sudice, rodiky, Rimljni su iz zvni Parke, Gli su znli z tri Matrone, Grmni su imli Norne, kd Grk t su Mojre. Su nisu bil din bnstv k su drivl sudbinu. Pnkd tu ulgu im Usud (Vuk S. Krdi) ili Uris (knvi), Usud ni nik drugi ng n nkdnji vrhvni bg. nlgiu imm i u grmnskm Vdnu, ki tk bg t dru sudbinu, kd Rus vu ulgu im Rd, ki s uvk pminj zdn s Rnicim i ki tk bi vrhvni ncinlni bg.

VIL

Vil svk mld, lip, u bilu tnku hljinu bun, i dugk, niz l i prsi rsputn ks - pis Vuk S.
Krdi npzntig nskg dmn. Slin pis vi i z grmnsk lf, i z grk nimf; n s uvk vlju u lkm, blm dlu, nrun su strlm. Z vil vi prvil d su udljiv, uvrdljiv, kpricizn. Kd ljudim in zl, n k i grmnsk lf in t

kpricizn. Kd ljudim in zl, n k i grmnsk lf in t svsn i s prdumiljm, n iz bsti ili glupsti, k t t in vli ili divvi. Dti krtku dfiniciu vila gtv nmgu pt su prdstv vilm nslni, vil su n sb primil funkci mngih rzliitih nskih dmn; i umskih i pljskih, vdnih i mtrnih, mnistikih i prirdnih, lklnih i nih ptih. v fnmn svkk riginln i vrl str. timlgi njihvg imn dvdi vil, p rzliitim tumnjim, u vzu s dum prdk (veles), s duhvim vzduh i lu, ki dlj mgu biti ist t i totengeister (duhvi mrtvih). Vil bi nd bil: aus Seelen frhzeitigverstorbener Mdchen (iz du prrn umrlih dvk). Mutim, ik s n snvu timlgi n smu donositi prviti nikkvi zkljuci, psbn t vin timlgi sumnjiv ili dbn, psti dst drugih rzlg z vrvnj d prird dng dl vil htninog, n iskljuiv mnistikg prkl. Z nk vil s k d iv ispd zmlj, dkl u dnjm svtu, i d tu imu blik zmi, i tk kd iziu u grnji svt, pstu dvk. Tk, psti pdl vil n bl i crn. Crn s vlju nu u gluv db, t ukzu n htninu prirdu, p s k dvd u vntulnu vzu s vticm. Nbrni ktgri vil nih dmn prird. P tk, prema Srviv pdli, pst: grsk nimf k s zvu rd, umsk Drid, n t s s umm ru mdrid, izvrsk s zvu Npl ili Nd, mrsk su Nrid. Prema pdli dng nnimng utr, grk nimf s dl n: lsid su n k nstnjuu gv, te Hmdrid, n koje iv n drvu. Stnrk izvrskih vd su Nd i Hidrid, d njih dn su Krnid (Izvrkinj), drug su

Nd i Hidrid, d njih dn su Krnid (Izvrkinj), drug su piptmid (rn nimf); pstirsk nimf zvu s pimlid, grsk su rid i sv n njim srdn; n pk t iv n livdm zvu s lnmi. K t s m dmh vidti, vm pdlm mgu biti buhvn n grsk vil, ili zgrkinj, s svim pdvrstm, i vil brdric, tk, s svim pdvrstm; sv nbrn vrst pst i kd ns, li sm nk vrst imu sv zsbn im: zgrkinj ili grsk vil. U svkm sluu, glvni lmnt vil su um i vd. Vil iv p vlikim plninm i p kmnjrim k vd, p pinm i blcim. Kru se p (vlnim) livdm; tu igru kl, i n drvu, nrit hrstu i brstu. K dn d znnih krktristik z vil m s smtrti i t t s n p prvilu uvk vlju u mnini i nnimn. v prvil vi i z grk nimf i z grmnsk lf. N s pminj br tri, r br dvt, li s mr imti u vidu d st t br im znnj mnin. P Vuku, vil n in nikm zl, sim k ih k uvrdi ili ngzi n njihv kl. S drug strn, z njih s ngd vru d in sm pkst. Nki dl vil n dbr i zl, drugi vruu d su zgrkinj dbr, brdric zl. U stvri, i z vil vi n prvil Vllig bse Gtter gibt es so wenig wie vllig gute (Ptpun zlih bgv nm ist nk k ni ptpun dbrih). U unslvnsk mitlgii vile su nsk ntprirdn bi, nklnjn ljudim. Zmiljn su k izuztn lp dvk zltnih ks i s krilim, dvn u dug, przrn hljin i nrun strlm. n iv dlk d ljudi, p plninm (plninkinj, zgrkinj), pkr vd (vdrkinj, brdrkinj) ili u blcim (blkinj). Vrvl s d s ru iz rs, nkg cv, kd pd ki i gr sunc i kd s n

ru iz rs, nkg cv, kd pd ki i gr sunc i kd s n nbu pvlju dug. Sv dvrc, izuztn lpt i rski, grd n blcim. Mgu s prbrvti u rzliit ivtinj, prvnstvn u lbud, skl, knj ili vuk. st u n knju ili lnu, dlz u lv, igru u klu. Zljubljuu s u unk, k pmu i svtim i dlim, ktkd su njihv psstrim. Nklnjn su i dvkm, k d njih mngu izmliti lptu ili ztitu. Vil sbit vt vidu rn zdbin u bvim, i t rzliitim biljm. Rsplu i spsbnu prricnj. Vil tk prtu uvrd i svim strlm ili pgldm usmruu n ki ih pvrd. Ptinjvu s sm nim kim p z rukm d im tmu du, k im nk duzm kril, prbrvu s u bin n. Mgu imti kz, knjsk ili mgr ng.

DIVVI

Divvi su vrl stri dmni, ki su przrni i prgnni iz svih krv i k tkvi ni s nstanjuju u plninm i npristupnim umm. divvim suvn nt ml trgv u srpskim vrvnjim i trminlgii, glvni izvri sznnj njim su grmnskg prkl, p tk divvi stnuu u pinm, grmng su rst (viski k brd) i nvrvtn sng. Pnki div zmiljn s dnim km n glvi, Plifm kd Grk (kd Nmc, n primr, nm dnkih divv), li n trb zbrviti d i kd Rus pst umski dmni ki imu sm dn k. Divvi su vm prdrljivi i hrn s i ljudskim msm. ni

dn k. Divvi su vm prdrljivi i hrn s i ljudskim msm. ni su vm primitivni i nkulturni, p im i spljnst zputn: brv su im k um. Divvsk glupst bzgrnin, njihv ru kmnj, ist k kd strih grkih gignt i ruskih Lj. Divvi s pnkd pminju i k vliki ljubvnici ki n silu grb i dvd dvk, z divkinj k s d su lp i d vil, tkv su i divvsk kri (Reisentchter) kd Nmc. Divvi s pnkd prilgvu kulturnm ninu ivt; bruu zmlju i imu sv dvr. Nki put s smtru i rbnjcima, imu u sv vlsti mgin prdmt, npr. izm t u dn krk hvtu sht put, ili rbni tp kim vr mtmrfz, tkvu mgunst imu i nmki divvi.

Funkci i blst dlvnj divv, ki su (k t rn) iz n mitlgi dvn liminisni, prl su n drug grmn bi iz tipin srpsk mitlgi, nrit n unk tip Mdvi i n psglv. N divv ns pdsu sksk vlikim zmljnim rdvim, grmnm kmnju, z grmn grvin n nrd vru d su ih grdili lini (Vuk S. Krdi). Tkv pri imu i dnnji Grci kd kih r im ist znnj k i div. Prm tm, igldn d srpsk vrvnj linim pti d dnnjih Grk.

DINVI

Dinvi imaju grmn tlo i p tm pdsu n divv. vlju s i u ljudskm i u ivtinjskm bliku (mgu s prtvriti u ps, rc i sl.), iv u zdnici, st nstupu uz muziku i lrmu. Smrtni su i vk ih m ubiti nkim mginim prdmtm (npr. zpljnim ugrkm) sm

m ubiti nkim mginim prdmtm (npr. zpljnim ugrkm) sm dnim udrcm. K i nki drugi dmni (vil i vli), mgu ui u vk i uiniti d s rzblio li g mgu i izliti. R din rpskg prkl i pti iz muslimnskih vrvnj, zslugm blknskih muslimn dinvi su pznti i u nkim srpskim izvrim (Vuk S. Krdi: din bk, tn bk = drug din, drug v - md su dinv st izdnvli b s vlm).

PSGLVI

Psglvi su strinski vrl primitivni dmni linri, nrit su pznti n Dlkm istku n isti nin kko su pznti i kd drugih indvrpskih rligi; imu psi ili vuii blik r su ni zprv hibridni dmni s psm glvm, dnim km, kzim ngm i rpm. Psglvi su ljuddri, nrit vl d ms i nsk grudi, li s pr svg hrn lvim. iv u mrn zmlji k bi zprv bil dnji ili n svt, nlzil s ngd n istku. P ninu ivt i pnnju pdsu n divv.

TODORCI

Todorci su demoni koji se javljaju u obliku konja ili jahaa koji tokom Todorove nedelje i poetkom naredne sedmice udarcima kopita kanjavaju ljude zbog toga to nisu potovali zabranu obavljanja odreenih poslova, to su uvee drali upaljeno svetlo u kui ili su se u to vreme nali na putu. Ovo verovanje je rasprostranjeno kod Srba u

to vreme nali na putu. Ovo verovanje je rasprostranjeno kod Srba u Vojvodini i Maarskoj, zatim u severoistonoj Srbiji, kod Vlaha i severoistonoj Bugarskoj.

KUG

Kug, um ili Mri su sinnimi istg dmn blsti zprv dmn pmr. R kug vrvtn im prkl iz strnmkg zik (V. knvi), dk su r um i r mri slvnsk (ruski um, pljski duma).

Kug n ili dvk, rtk s zmilj k bb, k im rspltnu, dugu zmrnu ksu, d zmlj. Id zbrn blm mrmm, ili upt u bl di, nkada s k d je ssvim ng. bin nvidljiv, li mgu vidti subtnjci. Ssvim riginln vrvnj iz Crn Gr d kug pstl d vtic, k dvkm u vidu mr svt mril, i p sv smrti s u umu prmtnul.

Pst i drug vrvnj d kug ivi prk mr u kuginm viltu, ulzi u kuu krz tvn i upt bitv n tvnu, nsi crn dl i u nkrtn dn u pkrtu k i svi drugi mrtvki dmni. v vrvnj md im uprit ustininv kugi, k u VI vku prvi put prl u vrpu (Bazdigoozova teorija).

Psti mng kug i kd s krnu d mr svt, uvk idu u vlikm drutvu. ivt kug dptirn ljudskm ivtu r imu prk

drutvu. ivt kug dptirn ljudskm ivtu r imu prk mr, svu zmlju Kugin vilt, gd sm n iv s svm dcm i muvim, te rd kun pslv. Iz njihv zmlj Bg ih lj vm kd ljudi zl rd i mng gr (Vuk S. Krdi: Bg pu d sb mriu) i tm prilikm im Bg dru klik ljudi pmriti i t ps n n vr bz pln ng p izvsnm rdu (tud pidmiu nzivu rdnjm) i ns s sbm knjigu (d Bg) u k tn npisn kg imu d umr. D Bg lj kugu mu ljud kd mng gr, cl kugin pvi dt dn vii, tiki smis n su zprv bi instrumnt z dmzdu. Kug s n zmilj u trstvu: t su tri n, ili tri sstr, i nd su im funkci pdljn: dn Grznic, drug Crni Prit, tr Kug.

Kug nvi mr mlu dcu, kd Kug h kg d umri, n u u kuu, sdn kd vtr i ustrli u src kg h dkl, n ubi strlm i rmnu nsi punu trbu. Pnkd kug ubi tk t rtvu prstm dtkn p lu (simblik izvrnj sudbin) ili g ubi, k i drugi dmni, svim pgldm. Nekada je predstavljena i kako mt mtlm, d t ni sm figurtivn gvr, m s zkljuiti i po tome to i kd Nmc kugin tribut mtl r pt vrvnj d kug dlzi sm u ku u kim su prljvtin i nist!

U dbrni d Kug prduzimu s rzn mr pritljsk ili npritljsk (prviti kult ili zgrziti vrdbinm). Srbi su inili i dn i drug. d mginih srdstv uptrbljvu s lj, krit ili bkr s vdm, bli luk, ktrn, krstii d crng glg ili s ku psu tknicm. Zpisn bi iz Srm u km umst vlv

psu tknicm. Zpisn bi iz Srm u km umst vlv plug vuku st dvk mljznic glih ngih, nstrii vk iz ng sl plui, i t s rdi nu u gluh db (Vuk S. Krdi). st trn kmprmis i pritljstv s Kugm, p su umst ri kug uptrbljvn ri: kum, tt, ttk ili t, zbg vrvnj d s sklpnjm krvng srdstv Kugi duzim mgunst d nkdi. Pst k i Kugini prznici, tkv prznik dnu svtg tnsi (18. nur p strm klndru) i n s u nrdu zv umin dn. U Bntu su prslvljn Mihljsk zdunic (29. sptmbr) k Tin dn. Tg dn s z tu sprm t vi rznih l i v brdn rtv s sprvdil n rskru.

Srpsk Kug s u svim glvnim i sprdnim pdinstim sl s srdnim dmnim drugih indvrpskih i vrpskih nrd. Kd grmnskih i kltskih nrd tk s zmilju Prht i Hl, u str grk rligii spminju s k su idntin ili blisk rinim.

Slin Kugi, prsonifiku s i Klr: t bb koja ima grudi prk rmn, k ngni ljud d prns n mst k n drdi.

KRKNDUL

Krkndul su nni dmni pznti u Makedoniji i un Srbii; t su iskljuiv nski dmni ki s mgu pisti k grub vm str bb s vlikim nktim i gvzdnim zubim i (vm st) rgvim. Krkndul s pvljuu u nkrtn dn i td nu u vk p slu ili krz rku i strn g fiziki izmu. n, mutim, mltrtiru

slu ili krz rku i strn g fiziki izmu. n, mutim, mltrtiru n drugii nin. Pnkd im izgrbu lic nktim ili ih bcu s brd, ili udv u vdi. Prdstvu krkndulm Srbi su primili pr svg d dnnjih Grk. Kd njih su ti dmni mukg rd , nni kbldi, n bzuslvn zli, ki u pvrkm dlz mu ljud u bin szni i njim s nkrtnim dnim prins i rtv u klim. Izvsn bini kl u klini vli, zv s krkndul. Intrsntn nstvk pri r su Grci krkndul pzmili iz rligi blknskih Slvn. Vrvnj u dmn ki s, u pvrkm, vlju ljudim psti i dns u Srb t su vuri. Znn d s i klikncri vlju u vum bliku mu svdi vrint njihvg imn likntrp. ni su inkrnirn du prdk, njih prdvdi hrmi dmn, ki prvbitn bi srpski vrhvni bg, i s pifni, k t pznt dv Biu.

VMPIR

P prnimistikm vrvnju Vmpir dmn, ivi l, ki izlzi iz grb, p Vukvm rniku im znnj i vukdlk, nvrvtni p nvgrkm krnu ri ik t zprv sm mdifikvni nziv ki su Slvni, pri svm prvm dlsku n Blkn dnli, Grci sm prihvtili i mdifikvli. Vukdlk bi, dkl, bi dmn u vum bliku, prkrivn dlkm ili vum km.

U Crn Gri psti vrvnj d s svki vmpir mr z nk vrm prmtnuti u vuk, u Hrcgvini vmpir s prst nziv vukm. P

prmtnuti u vuk, u Hrcgvini vmpir s prst nziv vukm. P strm vrvnju vk s psl smrti vr u frmu svg ttm. Hrdt pminj d su Nrvi (slvnsk plm u Rusii) bili pznti p tm t s kd njih svki vk dnput gdinj prtvr u vuk i psl nkg vrmn vr u sv prvbitni blik. Srpsk shvtnj d s vk m prtvriti u vuk igldn vrl str. Tkv vrvnj, ustlm, pznt i kd drugih nrd sm t vui blik vmpir tipin srpsk (i slvnsk) shvtnj.

Nvi ncinlni bg Slvn (V. ajkanovi) im , prvbitn, tk vui blik; n bi nvi vukdlk. Vu ih idntin krktristik: grt (pkrv) ki stln s sbm ns, vliki su ljubvnici, i dn i drugi imu vz s vdnicm. Prm tm, vmpir sm umnjn kpi nkdnjg primitivng vrhvng bg. tud rzumljiv t vrn drbc, kd g vd krz grblj d bi s uvrili gd vmpir, n, niti smi, pri prk vukdlk. Dmnsk ivtinj, kkv vrnc bz blg, u km vntuln inkrnirn nki vii htnini numn, k n i sm Summus deus, n d udr n srdng dmn.

U nvi vrm stvrn ml nimistik shvtnj, p km iz grb izlzi sm vmpirv du, u bliku lptir, i nd s prtvr u t h, u vk, u ivtinju, ili n u lptir.

Vmpir p nrdnm vrvnju krktri nklik dlik. Prv: prstrni dlkrug vg dmn uzk i rtk izlzi iz kvir sl, prdic ili brtstv, p tud vrvnj d pvmpirdi (n ki ubi vmpir) mr biti strnc. U t u srdini vmpir vri

ki ubi vmpir) mr biti strnc. U t u srdini vmpir vri svtu n vi nin. N t si ljudsku krvi (ist k rini u grk mitlgii), dnsn prvi buku, lm i ttu p kui ili imnju k uvrni Hrs, tk kd Grk.

Mu vmpirvim sbinm, fizikim i tlsnim, kao i mu njgvim nvikm, im nklik k su nizstvn. Vmpirim, p prvilu, pstu nptni, nvljli ljudi, grbljivci i rzbnici, li vmpirim mgu pstti ljudi i bz sv krivic k nd njim nisu izvrn sv ptrbn crmni. Ztim, k prk mrtvc prltl kkv ptic ili g prskil mk. Pvmpiri s i vk ki umr nzdvljn, ki s bsi ili bud ubin. Dkl, vmpir im sv uslv d bud z dmn, n t i st.

Svim pznt d s vmpir ubi pribdnjm tl glgvim klcm z zmlju. Mutim, vmpir izgubiti sv mi i vmpirsk svstv k mu s ukrd pkrv (ist k vil k ukrdu veo). Pkrv stln vmpirv tribut r n htnini dmn.

Z vmpir s vru d m dlziti sv ni, i s njm rti dcu k s d nrmln dc rzlikuu p tm t nmu ksti i snku, niti mgu gldti prema gr. Tlsna vz izmu bnstv ili dmn i smrtn n pznt i miljn mtiv u mitlgii.

Vrmnm, nrit zslugm filmsk industri, vmpir pmn s nkim drugim dmnim, p k dbi nk nv sbin k su pruzt iz strnih mitlgi (prvshdn grmnsk), ponk su ptpun izmiljn i nmu vz s prdnjim, dnsn nikkv

ptpun izmiljn i nmu vz s prdnjim, dnsn nikkv ggrfsk ili hrnlk uprit. Primr vmpir n i tu dl d izvsn knfuzi s vticm. pt vrvnj d s m pvmpiriti sm vk mukrc, n i dt nikd.

U slvnskim prdnjim, psbn n Blknu i u Ukrini, vampir je duh umrlg ili l ki z duh ili v iv. U gluv db ni vmpir izlzi iz grb d bi ljudim i ivtinjm isis krv. unslvnski nrdi vrvli su d dlkv k ps, d im krvv i i zub i d iz ust blju vtru, ili d bz kstiu, sm min ispunjn krvlju. Zlinci i grnici psl smrti pstu vmpiri, prvdnici - din k prk njihvih lv pr nk d nistih ivtinj (mk, ps, mi, kkk). N su vmpiri stri sb, i t mukrci. Vmpir s m prbrvti u rzliit ivtinj ili biti nvidljiv. Njgv priblivnj npr su psi, knji i vlvi. N s vlju n grbljim, rskrim, p vdnicm ili u kum svih nbliih.

Prtiv vmpir nm sigurng srdstv. Smtr s d ih dbi krst nslikn ktrnm n vrtim ku i st, gv, bli luk, zvuk zvn ili iljti prdmti stvljni pd stuk. Nvni prduzti mr d s pknik n pvmpiri. Zbog tg s mrtvcu zsc k, prscu mu s ttiv ispd kln ili zbd glgv trnj pd nkt kk mu v n bi mg drti ku i nduti , t st prbrziti g u vmpir. U ms ispd zik tk s zbd trn d bi vmpiru nmgui sisnj krvi, ili s tl shrnju licm prm zmlji ili s pkniku k vrt stvlj srp. Vmpir s prnlzi i unitv n rzliit nin. N s n grblj dvdi crni drbc bz blg i, im s primti

N s n grblj dvdi crni drbc bz blg i, im s primti d zzir d nkg grb, smtr s d u njmu piv vmpir. Grb s ztim rskpv, l s prbd glgvim kcm, splju ili bc u vdu ili kr. Ktkd s k grbv psip pp d bi s tkril stp vmpir. I dt rn d vmpir im spsbnsti d g prn i ubi. Nljuim npritljm vmpir nki smtru tvrkg, t. ps ki iznd svkg k im p dn uvk. U rznim dlvim slvnskg svt vmpir s nziv i drugim nzivim: vukdlk, lmpir, lpir, vdgnj, dgnj, n - upir.

VTIC

Vtic vrl stri dmn, pznt kd svih Slvn, prvbitn bil prnimistiki htnini dmn, a p sv prirdi i funkcim ona je nski krlt vmpir. Vtic su, k i vmpiri, prtrpl vlik prmn d nih prvbitnih, p d svrmnih shvtnj i vrvnj. n su prvbitn bil dmni sm dn u srdnik zdnic, d bi ksni bil n k k u sbi imu vlski duh, k nu izlz iz grblj i mr dcu. Z rzliku d vmpir ki uglvnm si krv, vtic s hrni ljudskim srcim i digricm.

v sbin i funkci su izvrn i sv s mgu prni kd drugih indvrpskih nrd, nrit su srdn s grim i rimskim strigm (k su s vljl u bliku nnih ptic, dk s vtic inkrniru u lptir), li r vtic, s sbnstim k prdstvlj, iskljuiv slvnsk i k tkv zdnik z sv blknsk Slvn. Prm, rcim, ruskim shvtnjim, vtic s mgu svrstti u dv

Prm, rcim, ruskim shvtnjim, vtic s mgu svrstti u dv grup, dk s u vrvnj Srb n mgu pdliti n tri grup. U prvu grupu bi spdl vtic u nprimitivnim i prvm (izvrnm) znnju: t su nski dmni mnistikg prkl k ustu iz grb u km iv prk dn, nu npdu ljud i dcu i vd im src ili digricu, km s hrn. U drugu grupu spadaju dmnsk n, k su ili od rnja imaju spsbnst d budu vtic ili su stkl ksni n t nin t ih u znt uputil kkv stri vtic. U tru grupu spadaju izvsn str n k s nzivu vticm, li k nisu u prvm smislu vtic, ng su bin vrr.

Z dbrnu d vtic n su krin bsm i utuci. Nim utukm s smtru bli luk i glgvin. st uptrbljvn rg ki s pli (Vtici ngri vi smrd), u primru s prtiv sumnjivih vtic bcu rzi (upiru ispruni mli prst i kiprst, dk su stli prsti svini). Vm fiksnim su s smtrli s i pku stvrnj svz s vticm uptrbm ufmizm. Vtici k u u kuu vlj dti pr hlb p km su psut tri zrnc sli, p n m nit nuditi. D s vtici, prk sli, dist nudi izmirnj i svz, dkz i t t s n pnkd, kd s nudi s, pstrfir s ru kum. sim ri kum uptrbljvni su mngi drugi ufmizmi r su ljudi prm nj sli vliki rspkt i strh, i sm im vtic ufmizm; prv im z nju ni pznt!

v (Stn, Lucifr) iz hrinsk dgmtik prtivnik Bi i npritlj ljudi - prsnifikci grh i zl. Vrvnj u njg, u

npritlj ljudi - prsnifikci grh i zl. Vrvnj u njg, u mdrnm bliku, pti mu hrinskim nrdim iz Nvg zvt; iz rznih shtlgi i pklips. v kkv s susr i zti u nim nrdnim vrvnjim i umtvrinm, izgrn u nvi vrm pd snnim uticm crkv. Uzrk v pvi trb triti u n str mngbk vri. N vl su prnsn funkci i mitvi ki su s rni vzivli z srpskog strinskg vrhvng bg, z vu trnskciu pstli su ki rzlzi crkv, ni s gldu u sldm. Linst nvzvtng vl, ki prtivnik Bi i izvr svkg zl, krvnik ljudski d ptk, li ki u ist vrm vm mn, knz ng svt, dl crkvi k prun d kk v ni mgl ssvim iskrniti vru u strinskg vrhvng bg prbciti n vl sv njgv funkci i n t nin g likvidirti i nmguiti. Ist s t dgdil i s grmnskim Vdnm i slvnskim Crnbgm. vlv linst k sln. Nidn drugi dmn ni im tk rznliku istriu; nidn drugi ni ptrn tlikim nsldstvm iz str vr. I dn-dns nziv se imnm nkdnjg ng vrhvng bg (V. ajkanovi): t im Db, k hipkristik d imn Dbg. Zdnik slvnsk im z vl (ruski rt, ki ert, pljski czart, luik-srpski cart) prvbitn bil piklz ne z vl, ng b z Dbg, ki bg rnj. v pktkd m biti i dbr dmn, ili br n tlik crn k t ljudi gvr - n vlikdun li blsnu nu, ui ljud lkrstvu, ngru vk ki mu sps ivt, drv dtu r, k i kd n mr itd. P vim svim nvniim znkm, v zmnik ng vrhvng bg, p tud i pti njgv ud u kultu, nrit k r kkv ndzvljn rdnji, uvk s plu n vlvu pm ili s (rtvm, zklinjnjim, mlitvm) uti n njg d br n smt. tud

zklinjnjim, mlitvm) uti n njg d br n smt. tud vrvtn i pslvic: Udi svcu dnu sviu, vlu dvi. v im nk sbin i tlsn krktristik k su n njg prnn s drugih dmn. N primr, kd s k d su vli u ni ili i znsili putnik, m s ri d t ps i vukdlk i drugih nnih dmn, kd v ini ljudim sitn prlzn pksti, dsu im i prvi kmndiu, u snvi zni d s rdi binm umskm dmnu ( n vlu), km zdvljstv in nstluci. Tkvi dmni su bili grki silni i stiri i rimski funi (ili kd ns: silvni), p su k nk spljnj bl idntin: kz ng, rv brd, ui k u vl.

LSNIK

U slvnsk mitlgii duh ki gspdri umm i zvrim. Zmiljn u ljudskm liku k pstir i std in lni, kut i zvi, k uvu vukvi ili risvi. Njgvi brzi su plvi, i zln i buljv, brv upv, brd dug i zln. M biti i zgrnut zvrinjim krznm, ktkd zmiljn i s rgvim i kpitm. Nbin dvn i uvk nsi lvu ciplu n dsn nzi, kuh zkpv n pgrn strni. Vrvl s d nm snk i d mu krv plv. Kd hd krz dubku umu, glvm dti krnj nvig drv, kd s kr p ivici um ili bunju, pst ptuljk, st tk mln d s m skriti i pd dnim listm. Bi s pitmih prdl, li suvrni gspdr u umi, gd uvk sprmn d putnik zvd n pgrn put ili d upli lvc. n gspdri vukvim k dnm gdinj kuplj u umi d bi drdi pln z nrdnu gdinu. D bi s vk ztiti d njgvih rli, nblj d du bu npk, li i d n

njgvih rli, nblj d du bu npk, li i d n zbrvi d lvu ciplu bu n dsnu ngu. U Srbii, u klini Lskvc, umski dmn nziv s lsnik.

VN

U slvnsk mitlgii to je z vdni duh, ki ivi u zrim, brm i virvitim rkm, i t n pkr vdnic. Pvlju s u rzliitim vidvim: k vk s kndm i dugim rpm, pkrivn trvm i mhvinm, k strc zln ks i brd ili k rib pkrivn muljm. Dnju s dmr u rskn plti ispd vd, uv izlzi i npd kup ki s ztknu n rci psl zlsk sunc. Npritljski rspln prm ljudim, psbn mukrcim, k dvli u vdu d bi ih ni svim krim ili d bi ih uini svim slugm. st tu vdnic, ribrsk mr i mstv. D bi g umilstivili, vdniri i ribri prins mu rzliit rtv - ptl, kkku ili vcu. rtvvn mu i uhrnjni knj, ki s kmnm k vrt bcn u vdu.

VODENJAK

Vodenjak je muki mitoloki lik, zli duh, koji boravi u vodi i utapa ljude, domain i zatitnik vodenog prostora. Vodenjaci potiu od dua utopljenika, pogotovu onih ija tela nisu sahranjena. Po drugim verovanjima vodenjaci su due zlih, grenih ljudi, koje po kazni ive u vodi. Predstave o demonu vode su, u najveoj meri, razvijene kod Istonih i Zapadnih Slovena, a manje kod Junih.

VUKODLAK Razliite ivotinje (bik, konj, zmija i razne ptice) su vrlo esto predmeti oboavanja u istoriji religija. Kroz fazu oboavanja ivotinja, u svojoj religijskoj evoluciji, proao je skoro svaki narod, pa i na. Verovanje u ivotinje kao oblik, u koji se utelovljuju razliiti, veinom, zli duhovi, ili pak pojedina boanstva, jako je, naroito, u naem narodu; a i kod ostalih Slovena nije ni do danas posve prestalo, nego se odrava s tom razlikom, to sada mesta slovenskih bogova zauzimaju hrianski svetitelji. Neretka je stvar da se poneko boanstvo (aneo ili svetitelj) javlja u obliku prosjaka, putnika ili ak i poneke ivotinje. Due umrlih ljudi, naroito ako su bili zli, pretvaraju se, po verovanju naeg naroda, u pojedine ivotinje (povampire se). Epifanija predaka u domae ivotinje, kao napr. u zmiju pokuarku koja se naroito pazi, pa zatim u petla i u ivinu uopte, poznata je kod Srba i Rusa (ajkanovi). Pa i verovanje da dua moe privremeno otii iz oveka, obino dok on spava, i pretvoriti se u drugi kakav oblik (zmaja), poznata je kod Slovena uopte. /Dr V. ajkanovi: Studije iz religije i folklora/ Jedna od zlih dua uselila se i u vuka te je tako postao vukodlak. Verovanje u vukodlaka, datira iz vrlo daleke prolosti slovenske. Jo nam Herodot (IV. 105) veli o Neurima (za koje se misli da su Sloveni) da se svaki od njih godinje jedanput na neko kratko vreme pretvarao u vuka, ali je posle dobijao opet ljudsko oblije. Uz ovu zabeleku Herodotovu interesantno je i to, da na narod veruje, da Srbin potie od vuka. Vukodlakom se smatra i onaj ovek, koji ima vuje oblije; neko koji se moe da pretvori u vuka. Verovanje u ovog vukodlaka rasprostranjeno je kod svih Slovena. Vukodlaka ije ime na slovenski glasi: (n. slov. volkodlak), poznaju i Bugari

na slovenski glasi: (n. slov. volkodlak), poznaju i Bugari pod imenom: ; Srbi i Hrvati: vukodlak; Rusi: volkodlak; esi: vlkodlak; a Poljaci wilkolak. /G. Krek: op. cit./ Vukodlaka znaju ne samo svi Sloveni nego i susedi slovenski. Tako vukodlaka nalazimo kod Grka u reima: burkiolakas, brukolakasi i brykolakas: kod Turaka: vurkolak; kod Albanaca: vuvrvulak; a kod Rumuna: vrkolk.

Vukodlakom postaje i nekrteno umrlo dete ili dete zakopano s majkom u njezinoj utrobi koje posle 7 godina naraste veliko kao vuk, ali je okrutnije od vuka. Vuk nam u svom Reniku pod reju "Vukodlak vampir, tenac (tenjac)" daje opiran opis njegov, onakav kakvim ga na narod smatra. Vukodlak se zove ovek, veli Vuk, u koga (po pripovetkama narodnim) posle smrti 40 dana ue neki avolski duh, i oivi ga (povampiri se). Potom vukodlak izlazi nou iz groba i davi ljude po kuama i pije krv njihovu. Poten se ovek ne moe povampiriti, ve ako preko njega mrtva preleti kakva tica, ili drugo kakvo ivine pree. Vukodlaci se najvie pojavljuju zimi (od Boia tamo do Spasova dne). Kako ponu ljudi mnogo umirati po selu, onda ponu govoriti da je vukodlak u groblju (a gdekoji ponu kazivati da su ga gde nou videli s pokrovom na ramenu) i stanu pogaati ko se povampirio. Kadto uzmu vrana drepca bez biljege, pa ga odvedu na groblje i prevode preko grobova u kojima se boje da nije vukodlak: jer kau da takovi drebac nee, niti sme, prei preko vukodlaka. Ako se o kom uvere i dogodi se da ga iskopavaju, onda se iskupe svi seljaci s glogovim koljem (jer se on samo glogova koca boji: zato govore kad ga spomenu u kui: "na putu mu bro i glogovo trnje" jer su brotnjaci pokriveni glogovim trnjem), pa raskopaju grob, i ako u njemu nau oveka da se nije raspao, a oni ga izbodu onim koljem, pa ga bace na vatru te izgori. Kau da takovoga

ga izbodu onim koljem, pa ga bace na vatru te izgori. Kau da takovoga vukodlaka nau u grobu, a on se ugojio naduo, i pocrveneo od ljudske krvi ("crven kao vampir"). Vukodlak dolazi kadto i svojoj eni (a osobito ako mu je lepa i mlada) te spava s njome; i kau da ono dete nema kostiju, koje se rodi s vukodlakom. A u vreme gladi esto ga priviaju oko vodenica, oko ambara itnih i oko ardaka i koeva kukuruznih. Kau da sve ide sa svojim pokrovom preko ramena. On se moe provui i kroz najmanju rupicu; zato ne pomae od njega vrata zatvarati kao ni od vetica. Sem vukodlaka, Stari Sloveni su imali i druga nia boanstva ili demone kao to su bes ili besomar (za koga Lee misli da je isto to i Pizamar). Bes ili besomar bie da je bio bog grozote, odvratnosti kao to bi to etimol. rei bes kazivala: bds: u litvaskom baisa strah, groza; baisus grozan, odvratan; u lat. foedus gnusan, gadan; u grkom pithekos majmun. Osim toga demon tras, i ved (vd) koga su Sloveni smatrali za demona koji pomrauje Sunce i Mesec (Krek). Na narod veruje da se i danas, dok traju "nekrteni dani", a to je od Boia do Krstova dne, javljaju ljudima vampiri, avoli, karakondule, pa zatim zmajevi, koji se najee pojavljuju u vidu ognjevit krilate zmije, a kad idu pred oblake da se biju sa alama, onda su kao orlovi, ili druga koja tica (ajkanovi). Vuk pod reju "ala" veli: "za zmaja... se misli da je kao ognjeviti junak od koga u leenju oganj odskae i svetli."

VADA

Zao demon koga niko nikada nije video, viena je samo njegova senka. ivi u velikim peinama gde ini razne pakosti ljudima, obruava stene, zavarava glasove, natera ljude da zalutaju, da propadaju u nevidljive

rupe, da zagaze u mutna jezera i sakriva im izlaze. Vada se boji jake svetlosti, pa ako se zaloi vatra nasred peine onda mu se moe videti senka dok uspanieno bei.

ZLIDNJI

Istonoslovenski mitski likovi, koji su oliavali nesrenu sudbinu siromatvo, nevolju. To mnotvo sitnih demona nevidljivo boravi u ovekovoj kui ili mu sedi na ramenima; oni su u obliju mravih ivotinja pokrivenih dlakom, koji ive iza pei; mogu da se pretvaraju u male ljude, starce koji prose. Obino ima 12 zlidnji. Napadajui oveka skau mu na ramena i jau ga, zbog ega domainstvo nazaduje, ovek pada u siromatvo, a deca mu se stalno razboljevaju. Beloruska Zlidnja je zamiljena kao nevidljiva ena bez jezika, oiju i uiju, koja je nekada bila zmija. Ukrajinska Nedolja () moe da izgleda kao nag ovek, iznemogli starac, kao devojka s licem starice i neoeljanom kosom, kao stara crna grbava ena u iscepanoj haljini, kao bogalj, crknuti pas, bezdlaka maka, zeica, sova, mi i dr. Srpski analogon nesrene sudbine je NESREA koja izgleda kao seda starica mutnih oiju. Srbi smatraju da nije mogue izmeniti sopstvenu sudbinu ako je ovek nesrean, ni sa im mu se ne moe pomoi. Tako postoji jedno predanje u kojem bogata, u elji da pomogne siromanom komiji, ostavlja na mostu novanik sa novcem za njega; meutim, komija ba tada odluuje da pree most murei, tako da novac nije ni video.