ecHo

Copyright 2002. by . All rights reserved.

1.
oja eaa o ajae ao e
aoa, eaa, oa, a a oea eoa
j a aa, aaa, aa, aaa
o . ao e ajee e oe a o
eaa ooj e e, aaa a
ee , oaa aa, oa aaj eeae
aae o oe oaje aoe ojeaa a a
ojaee e aj oja oje.
ae eee oae oja eo aja ao
oa, aa a ae e aoo e e
aoa. e a eea o e eoej (.
, Hyperbreoi, . Hyperborei) aao aa
oao eo.
oje, a eee ejae oae o oj aeoj
ajaeoj e oa a ee ().
eoeja e, a o, aaa aeo a ee, a (
a) eea oae a ee ea, o oao ao e
ae (hyper = a, boreas = ee ea). ae, ee
aeo e ea ao ea e je oa a.
a je e ao o ee , o ee
eoa eajaa aa aa a
, e oe a ao e? e a
3

ao, e a je (
) Eaoe, aa a a ea
ooj. e, eo eoej ea
e oa ee.

2.
je , a oo a aaa, e o
eoeja: oa ea je oajaa e, a a
o , e a, oja oa eoa. O e
aa ajea e ae oje ooe, a a.
e a ea eoe, o e oaj oe... a
oo . a oae ae oje eo
oa, o aa eo a e a oee ea
oe.... eoej e e e oo oe; oa je
aa ao ooa o ea.
O ooa eoej oeo ooa
ooaa Aooa, oa ea a. a ea
Aoooo a ea oo e e, oje
eee ooe o eaa eoejaa a ea. e
a a je eo, aja oa aaa Aooa
Aee a oea eoej a je oa ooaja
Ejejja, oja je oaaa Aoooo oe a o
e, aoe oa oae.
ea eoj ee, Aoo je oa ao oea
aje oao eoej oa oja ao.
e ao o aa o e ao ea; ao je ee
eo ea, e je aoa oa oaa eo oaa
eaa aja aa. aje jee ao e oe
5

oo ao eoeja a ooj e,
ojoj je aao e eeo jao e, oee
. Oaa je o eoo o je ooo
eoej, a oea e aao ee.
eae ae a eoej aoa ea
Aooo a, oj je o aae o ee oa eja.
ooe ea ooao je Aooo oo Oe, oj
je aoo o eoeja, a oj je Aoooe oe
aoaao eae (ee). eoao e a o
ajee aa, 279. . e . e., ee ae e aoae ae,
a eoeja eoja, eo aoo.

3.
ao ao oj a je oo a o a o
ee eoejaa. O oj o a je
oeo oo j a e, a o a
eoj eej ao o je oeao a aaoj oo
e, a oo a oa a a je eo
oeao a Aooa eoejo, aao ajaj
o eae, o je aao jea o aae e
aoa o aee aa Eeja o a e o,
oja je a oeea o Ae.
eoeje eae je eeo eoa aoa
aa aao Oj, e je o aa ea a
eoa ea o ee a. aje, a je aoo
oje e, ajaj ea a oee aa o
je a a ea ee o aa a aoo
aa oje je eae oeo eoeje.

4.
a ee VII . e . e. ooa oje ooje
oae oa (o oe), o o a ooa, oje
aa a, eo oa aoo oj je
eo eee oae oa e aa (o). Oa
oje eoo je oao ao ao e oe, o
oa oja aeooo-oja aaa.
a, ee a oa eoa oe oae ee; o
aa o ooja aoa oj e a
a a a ee o. eoo oo a a
eeoo o a e ae oa ao ao Oej
(ea ), ae, aae eo, a a
oae eoej.
eea ooja a o ooe oo
(aoo oe), oj ooa ea, a je ajeo
oao ee oeao a a. eo VI . e . e.
je eo e Aej, aoja, jea o
ajej aaa, o je e o ae e e.
a je jeo aa o oo e ao a
eaa o, a je oa aoo ao ojo a
oaa o ja . o a e o
e o Aejeoj . , je a ao
oe oj je o a o je a; o je, ae,
8

eo Aeja aoaao . a oa jae

o oo ao o Aejeo ea je o
aa. ao ea oa Aej e eaa ojao a
ooe, e je eao oe oa o ao
Aaje ee, a a je ooo eao.
Aaje ee o oj ee , a
oe eoo aa je ooo o Aej
eoeja. a je Aej oao ao je, o ao oa
Aooa, oeo e eoaa, o oj je aao a a
e Aae (jeoo ), a a ae o a aa
o (oea eo aa a a ao
o), a jo ae eoej, a ao oj e aje a
ea, a ae e ao eeaja. O e aeo a
eje ae, a eeo o aaa e ea Oea, oja
oje oo.

5.
O eoeja e aj a a a
ao oa, o eoaa oee ae
eoo. A ja a o e aj a, je a
o a o a, ao o a a o
jeoo a.. eoo ae ao a o eoeja
oo e eo a oe Eoa
oae oo je oe eao e.
oeao e a eoej eoo, ae oe
a Aoo a e aee aoe oae e a.
e aoe oee e eoeje ee
eoa aoa a eoe , a
oe ae. Oe eoje e a o, a ao e
eoa aaa ao aa (eoao o
e a), eoej ae oa oo aoe
o ae eaa ea, oo a oee
ae. ao ao, oe o aoa o aoa, o aa o
aa, oea a aj a e. ae, eoeje aoe
aje ea , a o e eo
aeo a aa, o Aje (Jaao oe). Oae
ao, eo ooe, Eeje ea, oo a e.
oe oeaj a eoej e ooe
ee a eo Aaa, eoaa a o aa
10

oe aoj Aj, oae ee eo o Ae, a

Aa a e.
eoa aoa aaee a e, eo o aa
Ae a, a a oo o ao je jeo aoo
o. oe a oe eoeje ee, ee eoje
a e oj o o ae eoje oeae
ae oje oe, oajae a oo eea aae a ,
o a oaa a ae oje oe oaje oo
ee eee ae.
eae oe e eoeje eoje A
Oj oje jo e eoe aoe e a e. Oe
oe a e e Ejejj a a ooaj. o
o, oj e aao a Aeo aa, oa je eeo
e oa, a ee a oa ae e, oj
je eao ja Oe.

11

6.
eae o eoeja oeo je eoao joj
aj, ao ea. aoa, eja
aoe aeaa, je, ao a, ee aao aajo
Aooa eoejo. (e eeo, aoa je ooo
a je e aaa a eo ea Eaa, oj je
ao eo aee, a a jo aa e, oj
je ao o a e o oe eo ao, ao a
ojaa Eoa.). o jeo ea aoa e aao
oo aa e eoej ooe
ooo Aao, o je oaj, a Aoooo eo
e je a, oao e a eo aee.
a a eao joj aj je ea aaa
eee o Aej, e e o eaa ojao ao ea
eee oa o o o eaa, aeo aaa a
o e Aoo, a e ao oee a.
ao eaoa oa e oo j
ea a ojaee oo o Aejeo ojaaa.
ao je eeo a e a ajoe ao e oo o
je aeeo. O oa, a eoo oo a je eo
jeo o, e .
12

7.
O oj e a eoeja je ao aja
a e o aaa a eee aae a e,
aaj a eoej oa oa e,
oj aa o ao aje o. a e
eoaje aoe oj e oa oo oaa
(aae, eo), eeo eo o oo je
ea ao oe a, ae aoaa. a e ja je
aa aa o eo, eeo ooea a oa je
ea ao ea eeajaaa. e oa a aae
eaae oe eoe eoje, o Aeja a aae
eoej e jaaj a eoa aaa ao ao oj
ooj. O oa, o e a aee eje ae, a
o oe Aaje ae.
e, a, a ao je aea, e oja
eaa eeaa o. ae, jeo e oo
je o eoae oje eoeja e aee Aje
e a eeoaa Eoe, e ee ee a . o je
o aj, o e ao oaje e
oooa. A ea je a je oa aea. Jeo a e
eoej e o eeo a, o je
oe e eeae ooe je a
a..
13

oa oejoje jeaaa ej a a
Aa ea eoeje a . e ao
aa a 390. . e . e. oaa e, eo
eoej. oa eaej Aee, oj
eoeje, oja je aaa, eo je a aa
oa.

14

8.
oo a je o e oja oea
ae: eaej ( Aee) e a a e a ee
ea, ao ae a ee, aa oo eo ao ja.
Oo je aeo a ee a e e eoej, oj e
ao aaj je e aae a oaaja eeo ea. ea
je oa aje e e ooa. o ae e, aje e
ee oe. O oa, a e a je eo, aja Aooa
Aee, oea a oo o o oa ao oa
ae Aooa e eo e ooe. a aoe e ee
ea e ao a Aoooe eee, je o aoeo ae
o oa eaa oeo a oj. A a o o aa
e oea oae oo oee Aoo e o
a oj e oa aee e. O oa, ooj a
oj a Aooa, a ea eo aoa a a
. o eeao aj a o e a
eaj ee a oa, ae eoa ea..
eoej ooe eo jeo jae
aooe ea eea, oeo ea Aaa
oa ea o ajaj eea. a aoe oo a
e ee oe eoeje oa aee
aoe aa a eeo je. a a je
eoeja Aa oao ea ao oa ooo
15

aoo ooe ee o aoa aoo ea. a

e a ee ea oo oa ea ao a je aeo o
ee a a oe ao ea, a e e o oo..
aje Eja eea (aea) o a, oj je
ao a eeo je, oo o a oj eoej
o o a Aoo aje oea o eoe
eeoje: ao e e oo aa ao a e oj
a. a e aeaj o eoa oao eoa
eo o. a ooa aeaj oj oaje
a e ae ao e, a oa aoa
jae e oo ea ojo eo o a .
Oe e, oje oeaj a (a) ej o, e a
ojo eo ae oao..

16

9.
e e aao a a oe eoeje eee a
a oa? e ea, oe a
ae oea, oj a o ae, eo eo
ooa ae o Eee e, jea aa
oeo eo: o je oe Eeoj. eo ao
aee oeao je aa , ao a, ao a e a,
oaaa ea ooaj a oje aaa, o
eo eaa o oo, jeoj aeaoj o.
Oo o aea aa e , oj ao a eaa
oe. oja oaaa oea j e e a o
a je o o ea a a, a jeo ea a
oeaoje, oj je ae a oee aoa oa aja e
e o e aa oa.
Jea o aoa oae oee je eea: A a o
o aa e oea oae oo oee Aoo
e o a oj e oa aee e.. a,
ao oj eaj oo aa. a j Eoe ooje
aoa e ao oj eo aj a a, o a
a oa oae eeo Aaa ooje
ao oj aj oa jaa a. oe oa, oe e
oa a je o ej e . e. a a j
a oa a aa, ooa a oj o a.
17

10.
I . e o eoej ojaj oe
aae oe. eoeja e oeje a oa
eeaa oaje e ee oe ea ea
e aoo e a ae e. ao, a e, ee
o aeoe (Ren-Maurice Gattefoss) aa oe a je
jea ajea aja aaa a ao oe,
oje o oe eoeja. aa je oaj oe aoe o
aa oea eoj o, ao e ee
a Aa (eea oe Aao oea) a
e oee, o eae oee ao
o je oe. aa e ao aoa o
ae, oj e aaee e ea
ooa eoea o. ea ooj eoj oao
eoe Eoe oeo eoej.
oj aeoa aeoo a o ooj
e. ea o eojaa ooj aeoj eeoj e
(oe), j eoo oa aa ea,
a, aa ee, oa ea, e e,
aje ae. aje o ea a, e oj
e o, oe a aa oooa.
o je o e e o ee aa oa, eeo oa.
aeo a ee, a e ee ooa, oaa
18

e oa ea ojoj e ojaa aa aa eo
aea. Oae o e oj e aje ee a j.
eoeja oeeo eaje, oaj e ao, ao o je
aj a aoa eaa aa. Aje a eea
oa e e a j, a o je. oje
oaje, oje eaj ae ee a eooo-eoa
aoje ae aee aeoo aaa, eeao e
oaj. Oe ao o ae ea o aeoj, aoj
oo oea, o eoo ao o.

19

ecHo
20

Marko Kraji

Istina i legenda
o Hiperboreji

ecHo

Marko Kraji

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.

Istina i legenda o Hiperboreji

1.
Brojna predanja o tajanstvenim i davno izgubljenim gradovima,
zemljama, ostrvima, pa ak i kontinentima vekovima uzbuuju matu
naunika, istraivaa, pisaca, avanturista i obinih ljudi. Iako se
najee ne moe sa sigurnou tvrditi da li u tim predanjima postoji
zrnce istine, ili su nastala na temelju mate, obmana i zabluda, ona
izazivaju neprestane rasprave i podstiu nove pokuaje i napore
pojedinaca da nau objanjenje i uu dublje u tajnu koja ih okruuje.
Takve legende su postale pojam izgubljenog raja i zlatnog doba,
kada su nai daleki preci navodno iveli u srei i blagostanju. Meu
njima legenda o zemlji Hiperboreji (gr. , Hyperbreoi,
lat. Hyperborei) svakako zauzima poasno mesto.
Brojne, ali neprecizne i nejasne podatke o toj dalekoj
tajanstvenoj zemlji ostavili su nam drevni Heleni (Grci). Hiperboreja
se, kau oni, nalazila daleko na severu, iza (ili iznad) predela odakle
duva severni vetar, to uostalom samo ime i kae (hyper = iznad,
boreas = severni vetar). Dakle, negde daleko gde nema hladnog vetra
i gde je ugodna klima.
Da li je re samo o legendi i mitu, ili o helenskim geografskim
pekulacijama i hvalisavim priama putnika i avanturista, ili u svemu
tome ima i malo istine? Neki antiki autori, meu njima Gaj Plinije
Sekund (poznatiji kao Plinije Stariji) i otac geografije Eratosten,
smatrali su da ta zemlja stvarno postoji. Meutim, veinom su
3

Marko Kraji

Hiperboreju preputali svetu mitova i legendi.

Istina i legenda o Hiperboreji

2.
Plinije Stariji, na osnovu nekih starih kazivanja, pie o
Hiperborejcima: Njihova zemlja je obasjana suncem, ima blagu i
ugodnu klimu, bez bura, oluja i opasnih vetrova. Oni ive u umama i
gajevima gde slave svoje bogove, sami ili u grupama. Meu njima
nema nesloge, oni ne poznaju bolesti... Nikada ne umiru prirodnom
smru. Kad ostareli ljudi zavre svoje sreno doba, oni namau telo
slatkim uljem i skau s odreenih stena u more.... U Hiperboreju se
ne stie ni kopnom ni morem; ona je pristupana samo bogovima i
njihovim miljenicima.
Od svih bogova Hiperborejci su posebno potovali i oboavali
Apolona, boga svetla i sunca. Budui da su sredita Apolonovog kulta
u Heladi bili ostrvo Del i Delfi, brojne legende govore o vezama
Hiperborejaca sa tim sreditima. Neki kau da je Leto, majka
boanskih blizanaca Apolona i Artemide bila roena u
Hiperboreji i da je boginja poroaja Ejlejtija, koja je pomagala pri
Apolonovom roenju na ostrvu Delu, takoe dola odatle.
Prema delskoj legendi, Apolon je odmah nakon roenja najpre
otiao u Hiperboreju u kolima koja su vukli labudovi. Tek nakon
godinu dana on se vratio u Heladu; stigao je u Delfe sredinom leta,
gde je radosna priroda pozdravila njegov dolazak pesmama slavuja i
cvraka. Krajem jeseni vratio se opet pobonim i pravdoljubivim
Hiperborejcima da u njihovoj zemlji, u kojoj je vladao veni mir i
5

Marko Kraji

neprekidno sijalo sunce, provede zimu. Otada je to redovno inio

zimu je provodio u Hiperboreji, a s prolea se vraao u Delfe.
Predanje kae da su Hiperborejci darovali Delfima prvi
Apolonov hram, koji je bio sagraen od pelinjeg voska i perja.
Proroite u Delfima osnovao je Apolonov prorok Olen, koji je
navodno bio Hiperborejac, a koji je Apolonove poruke saoptavao u
heksametru (esterac). Verovalo se da su prilikom najezde Gala, 279.
g. pre n. e., Delfe spasle dve naoruane utvare, dva hiperborejska
heroja, Hiperoh i Laodok.

Istina i legenda o Hiperboreji

3.
Samo malom broju smrtnika je polo za rukom da stignu do
zemlje Hiperborejaca. Od istorijski linosti tu ast je navodno
doiveo poboni lidijski kralj Krez, a od mitskih argivski heroj Persej
nakon to je odsekao glavu nakaznoj gorgoni Meduzi, pa poboni
Klinid za koga kau da je esto poseivao hram Apolona
Hiperborejskog, i svakako najslavniji od svih Herakle, dok je
izvravao jedan od dvanaest tekih radova po nareenju kralja
Euristeja lov na Kerinsku koutu, koja je bila posveena boginji
Artemidi.
Iz Hiperboreje Herakle je preneo senovita maslinova stabla i
zasadio ih u Olimpiji, gde je do tada zemlja bila neplodna i isuena od
vreline sunca. Kasnije, kad je ustanovio olimpijske igre, najslavniji
trenutak za pobednike u igrama bio je kad su primali venac ispleten
od granica sa maslininovog stabla koje je Herakle doneo iz
Hiperboreje.

Marko Kraji

4.
Kad su Heleni u VII v. pre n. e. osnovali svoje kolonije uz obale
Ponta (Crno more), doli su u dodir sa Skolotima, koje su nazvali
Skitima, neobinim nomadskim narodom koji je iveo uz severne
obale Ponta i uz reku Tanais (Don). Otac istorije Herodot ih je
opisao kao izrazito divlje i surove, to su potvrdila i novija
arheoloko-istorijska istraivanja. Ipak, Heleni su s njima ostvarili
veoma dobre trgovake veze; od njih su saznali i o postojanju drugih
naroda koji su se graniili sa Skitima na severu i istoku. Herodot
govori da na severoistoku od Skita ive manje poznati narodi kao
Ogrigejci (elavi Skiti), Tisageti, Masageti i Isedonci, a zatim
dolaze Hiperborejci.
Helenska kolonija na ostrvu Prokones u Propontidi (Mramorno
more), koju su osnovali Mileani, bila je razvijeno trgovako sedite
povezano sa Skitima. Sredinom VI v. pre n. e. tu je iveo izvesni
Aristej, sin Kaistrobija, jedan od najuglednijih graana, o ijem su se
ivotu priale udne prie. Kad je jednog dana u svom rodnom mestu
uao u tkanicu i iznenada umro, tka je odmah zatvorio radionicu i
odjurio da roacima umrlog javi tunu vest. Po gradu se brzinom
munje rairila vest o Aristejevoj smrti. Ali, ba tada je u grad stigao
izvesni ovek koji je tvrdio da to nije istina; on je, naime, usput sreo
Aristeja i razgovarao s njim. Kad su roaci i prijatelji umrlog otvorili
radionicu od Aristejevog tela nije bilo ni traga. Nakon sedam godina
8

Istina i legenda o Hiperboreji

Aristej se iznenada pojavio na Prokonesu, gde je ispevao poemu

poznatu pod nazivom Arimaspijske pesme, a zatim je ponovo
nestao.
Arimaspijske pesme pominju brojni helenski pisci, a posluile
su i Herodotu kada je govorio o Aristeju i Hiperborejcima. U njima je
Aristej opisao kako je, po nalogu boga Apolona, posetio zemlju
Isedonaca, od kojih je saznao da iza njih ive Arimaspe (jednooki
ljudi), a da su dalje od njih uvari zlata grifoni (stvorenja s telom lava
a krilima i glavom slinim orlu), a jo dalje Hiperborejci, miran
narod koji ne ratuje sa susedima, a hrane se kao vegetarijanci. Oni su
iveli daleko iza Ripejske planine, a severno od njih nalazila se reka
Okean, koja okruuje kopno.

Marko Kraji

5.
O Hiperborejcima ne znaju nita da kau ni Skiti ni drugi
narodi iz tih oblasti, osim Isedonaca donekle kae Herodot.
A ja mislim da ni oni ne znaju nita, jer bi nam sigurno Skiti priali i
o njima, kao to su nam priali i o jednookim ljudima.. Herodot dalje
navodi da o Hiperborejcima govori i pesnik Hesiod i slavni Homer u
Epigonima podvlaei ukoliko je Homer zaista ispevao tu
pesmu.
Pripovedalo se da su Hiperborejci redovno, svake godine slali
Apolonu na Del zavetne darove umotane u peninu slamu. Prvi put
su te darove donele dve hiperborejske device Hiperoha i Laodika
u pratnji petorice mukaraca, radi njihove zatite. Ove devojke su
umrle na ostrvu, a kako se petorica izaslanika nikako nisu vraali
(verovatno zbog duine puta), Hiperborejci su narednih godina
odnosili darove do granice i predavali ih susedima, s molbom da ih
proslede dalje. Tako su ti darovi, noeni od naroda do naroda, od
grada do grada, dospevali na kraju na Del. Naime, hiperborejske
darove najpre su preuzimali Skiti, a njihovi susedi prenosili su ih
daleko na zapad, do Adrije (Jadransko more). Odatle su ih drugi
narodi, preko Dodone, Eubeje i Tena, donosili na Del.
Drugi opet pripovedaju da su Hiperborejci prve plodove zemlje
slali preko Arimapsa, Isedonaca i Skita do grada Sinope u Maloj Aziji,
odakle si ih Heleni prenosili do Atike, a Atinjani na Del.
10

Istina i legenda o Hiperboreji

Hiperoha i Laodika sahranjene su na Delu, levo od ulaza u

Artemidin hram, a na njihovom grobu raslo je jedno maslinovo drvo.
U spomen na ove hiperborejske device, delske devojke i mladii sekli
su svoju kosu uoi svadbe devojke bi odsecale pramen svoje kose,
obavijale ga oko vretena i stavljale na humku, dok su mladii polagali
na humku pramen svoje kose obavijen oko neke zelene granice.
Predanje pominje i dve hiperborejske devojke Argu i Opiju
koje su jo pre Hiperohe i Laodike stigle na Del. One su dole da
prinesu rtve Ejlejtiji za laki poroaj. Njihov grob, koji se nalazio iza
Artemidinog hrama, posipan je pepelom rtvenih ivotinja, a ene sa
ostrva slavile su ih u pesmi, koju je spevao Likijac Olen.

11

Marko Kraji

6.
Predanje o Hiperborejcima posebno je negovano u junoj
Italiji, u krugu Pitagorinih uenika. Pitagora, genijalni i zagonetni
matematiar, je, kako kau, sebe smatrao inkarnacijom Apolona
Hiperborejskog. (Uzgred reeno, Pitagora je govorio i da je u njemu
inkarnirana dua uvenog strelca Etalida, koji je imao izuzetno
pamenje, zatim dua frigijskog kralja Mide, koji je imao mo da sve
to dodirne pretvori u zlato, kao i dua Trojanca Euforba.). Po
jednom predanju Pitagora se sastao i vodio unu raspravu s uvenim
hiperborejskim udotvorcem i prorokom Abaridom, dok je ovaj, sa
Apolonovom strelom u ruci i ne jedui nita, obilazio svet i ljudima
delio savete.
Za grad Metapont u junoj Italiji je vezan i nastavak legende o
Aristeju, gde se on iznenada pojavio nakon dvesta etrdeset godina
od svog drugog nestanka, i naredio graanima da podignu rtvenik
Apolonu, a i njemu samom posvete statuu. Stanovnici Metaponta
obratili su se proroici Pitiji u Delfima za objanjenje ovog udnog
Aristejevog pojavljivanja. Tamo im je reeno da e za njih biti
najbolje ako izvre ono to im je nareeno. Ovi su posluali, a
Herodot govori da je video i jedno i drugo, i rtvenik i kip.

12

Istina i legenda o Hiperboreji

7.
Oni koji misle da Hiperboreja nije samo mistifikacija i da se
ispod naslaga mita i legende nalaze i zrnca istine, smatraju da su
Hiperborejci moda bili civilizovani Kinezi, koji su tada bili pod
upravom dinastije ou. Za divlje srednjoazijske narode koji su iveli
opasnim ivotom nomada (Masageti, Isedonci), sreeno kinesko
drutvo moglo je izgledati kao model mira, pravde i blagostanja. Za
ljude ija je glavna hrana bilo meso, preteno poljoprivredna Kina
mogla je izgledati kao zemlja vegetarijanaca. Bez obzira na
prihvatanje ili neprihvatanje ove neobine teorije, od Aristeja pa
nadalje Hiperborejci se javljaju na geografskim kartama kao narod
koji postoji. Osim toga, oni su iveli iza daleke Ripejske planine, a to
su mogle biti Altajske planine.
Time, u stvari, pria nikako nije zavrena, ve dobija iznenadan i
interesantan obrt. Naime, u jednom trenutku dolo je do geografske
konfuzije Hiperboreja se iz daleke Azije seli na severozapad
Evrope, meu Kelte ili negde iza njih. Ko je izvrio tu mistifikaciju, u
kom trenutku i zato ostaje bez odgovora. Ali injenica je da je ona
prihvaena. Jednom kad su se Hiperborejci i Kelti stopili u severnom
sumraku, bilo je mogue mitske ili legendarne osobine jednih
pripisati drugima..
Istoriar Posejdonije izjednaava Ripejsku planinu sa Alpima i
smeta Hiperborejce iza njih. Neki su autori smatrali da Rim nisu
13

Marko Kraji

390. g. pre n. e. opljakali Kelti, nego Hiperborejci. Istoriar Hekatej

iz Abdere, autor Istorije Hiperboreje, koja nije sauvana, smestio ih
je na Britanska ostrva.

14

Istina i legenda o Hiperboreji

8.
Diodor sa Sicilije u svom delu Istorija biblioteka kae:
Hekatej (iz Abdere) i neki drugi kau da se iza zemlje Kelta, malo
dalje na severu, nalazi ostrvo veliko kao Sicilija. Ono je daleko na
severu i na njemu ive Hiperborejci, koji se tako nazivaju jer se nalaze
izvan domaaja severnog vetra. Zemlja je plodna i daje sve vrste
plodova. Zbog blage klime, daje dve etve godinje. Osim toga, pria
se da je Leto, majka Apolona i Artemide, roena na ovom ostrvu i
zbog toga stanovnici ostrva slave Apolona vie nego druge bogove.
Na stanovnike te zemlje gleda se kao na Apolonove svetenike, jer oni
svakodnevno slave tog boga u pesmama i posebno ga potuju. A na
tom ostrvu nalazi se poseban ograen prostor posveen Apolonu i
veliki okrugli hram u koji se polau zavetne rtve. Osim toga, postoji i
grad koji slavi Apolona, a veina njegovih stanovnika su svirai na
citri. I oni neprestano sviraju na tom instrumentu u hramu i pevaju
pesme u ast boga, slavei njegova dela..
Hiperborejci govore neobinim jezikom i prijateljski su
raspoloeni prema Helenima, posebno prema Atinjanima i onima s
Dela od najstarijih vremena. Mit nam takoe govori da su neki
Heleni posetili Hiperborejce i ostavili zavetne darove s natpisima na
helenskom jeziki. Na isti nain je Hiperborejac Abarid doao u
Heladu u davno doba i obnovio naklonost i porodine veze svog
naroda s narodom Dela. Pria se da Mesec gledan s ovog ostrva
15

Marko Kraji

izgleda kao da nije daleko od Zemlje i da ima izboine kao i Zemlja, a

vide se obinim okom..
Klaudije Elijan iz Prenesta (Palestrina) kod Rima, koji je pisao
na helenskom jeziku, govori o hramu koji su Hiperborejci podigli
bogu sunca Apolonu i daje poetian opis religiozne ceremonije:
Labudovi se vrte oko hrama i kao da iste svojim krilima. Zatim se
razmetaju po veoma prostranom i veoma lepom dvoritu. Kad
hodoasnici zapevaju svoju uobiajenu himnu i kad se razlegu akordi
citre, itavi oblaci labudova sjate se oko svetilita i svojom pesmom
ponu pratiti himnu. Ove ptice, koje podseaju na (krilati) deiji
zbor, celi dan svojom pesmom slave boanstvo..

16

Istina i legenda o Hiperboreji

9.
Gde se nalazio hram Sunca ove Hiperboreje smetene na
Britanskim ostrvima? Meu megalitskim, golemim starim kamenim
spomenicima, kojih ima od Malte, preko Iberskog poluostrva i
Francuske do Engleske i Irske, jedan zauzima posebno mesto: to je
Stounhend u Engleskoj. Veliko uspravno kamenje poreano je u
pravilan krug, tako da, kako bar neki kau, oznaava precizan poloaj
sunca u pojedinim takama, u toku sunevog kretanja po horizontu, u
jednoj kalendarskoj godini. Oko tog kamenja nalazi se iri krug, koji
kao da predstavlja dvorite. Novija prouavanja Stounhenda
upuuju sve vie na to da je to bio specifian hram Sunca, a ujedno i
neka vrsta opservatorije, koja je izgraena za potrebe naroda toga
kraja pre vie od pet hiljada godina.
Jedan od razloga ovakve hipoteze je reenica: A na tom ostrvu
nalazi se poseban ograen prostor posveen Apolonu i veliki okrugli
hram u koji se polau zavetne rtve.. Zatim, tu su i labudovi koji
pevaju oko hrama. Na jugu Evrope postoje takozvani nemi
labudovi koji retko putaju piskav glas, dok na Britanskim ostrvima i
uz obale severnog Atlantika postoje labudovi koji imaju zvonak i
prijatan glas. Pored toga, moe se dodati da je u prvom milenijumu
pre n. e. klima na jugu Britanskih ostrva bila blaga, pogodna za uzgoj
mnogih kultura.
17

Marko Kraji

10.
U I i . prie o Hiperboreji dobijaju nove fantastine
oblike. Hiperboreja se povezuje sa drugim mitovima i legendama i
postaje veliki severni kontinent ili velika zemlja gde su navodno iveli
nai daleki preci. Tako, na primer, Rene Moris Gatefose (RenMaurice Gattefoss) zastupa hipotezu da je jedna razvijena
civilizacija nastala na arktikom kontinentu, kojeg on zove
Hiperboreja. Kada je ovaj kontinent razoren zbog nastalih promena u
zemljinoj kori, stanovnici su se preselili na Atlantidu (legendarni
kontinent u Atlantskom okeanu) i na druge kontinente, podiui
usput megalitske spomenike kao to je Stounhend. Tada se razvio
takozvani kiklopski stil u arhitekturi, koji se karakterie velikim
nepravilnim blokovima nepovezanih bukom. Prema ovoj teoriji
kromanjonci neolitske Evrope poreklom su Hiperborejci.
Brojni kvazigeografi i kvazigeolozi dali su prilog ovoj temi.
Prema njihovim teorijama u ovoj dalekoj severnoj zemlji
(kontinentu), iji su geoloki ostaci dananji Grenland, Island,
Zapadni picbergen, Nova Zemlja, iveli su ljudi prve, najnie rase.
Kasnije su oni prerasli u viu rasu, u ljude koji su iveli u vodi,
opskrbljeni maginim znanjima i sposobnostima. To je bilo pre vie
od trideset hiljada godina, u ledeno doba.
Daleko na severu, iza velikih ledenih blokova, prostirala se topla
zemlja u kojoj se pojavila i razvila rasa ljudi neobinih kvaliteta.
18

Istina i legenda o Hiperboreji

Odatle potiu beli ljudi koji se kasnije sele ka jugu. Hiperboreja

postepeno nestaje, ostaju njeni tragovi, kao to je sluaj sa
stanovnicima Grenlanda i Islanda. Arijevci sa severa prodirali su sve
vie ka jugu, ak do Indije. Brojne kombinacije, koje nemaju nikakve
veze sa geoloko-geografskim razvojem nae planete i arheolokim
nalazima, neprestano se gomilaju. One su samo plod mate i elja o
dalekoj, sunanoj prolosti oveka, o njegovom zlatnom dobu.

19

Marko Kraji

ecHo
20