Marko Krajsic - Istina I Legenda o Sedam Svetskih Cuda Antike PDF

ecHo
Copyright 2002. by . All rights reserved.
1.
o ea e a ae e oaea e a
aao, eoo . e je, ae, o ea
aje, ajaajj ajaej ea aee
oe eo e aoa, oja ojo
oeao eeeo oeaaa ao
aeee ao brojna aja ooea. a ea a :
ae ( : ) a e E,
ea e o ao, Aeo
(Ae a) Ee, eoa aa Oj,
aoej aaa, oo a ooa oee
Aeaj eo ao. ao o o a je
jeeo, a jeo ajeo je, oo e e,
oeao eoa, oj oa eea.

() ,
150. 120. . . .,
.

(II . . .)

, ,
,
3
. III . . .
, ,

.
.
,
. VI . . .
.

,
. , ea a aao
ee, ao, ao jeo a a aae eae (e):
eo a Oj; aea ea ae Aje:
oo a ooa, Ae a Ee aoej
aaa; a Ea: Aeaj eo
ae e; jeo eooaje: ea
e o. ,
(). A Aoo
A, o oje je, aoe, eao e ao,
eoa aoa oao. a e ao o o
eoe aaa, ooo o oe a oe e oe
eeao a e oje ea a a, je oao.
ea a oe je oao je e eoo oa a
oaa, ao o je aj a aoo o. O oj
aeea jeoao je eeo a ea ee
e aeo oae oao ea.
, ,
, .

,
4
. ,
, .
,
. ,
,
.
2.
o ao ea a oe je ajeoaje e
o o ajaj aa
; eoao a
a a o: ,
, , , .
:
, .
: (Seven Samurai),
(The Magnificent Seven),
(Seven Brides for Seven Brothers) .
: ,
, , , , , a
: , , , , ,
.
, , ,
, , , .
: , , , , ,
. (,
. ,
.
.
,
6
.
,
.)

,
. , je
.
,
: ,
, , , ,
().
- (Ernst
Cassirer)
,

...
, -
,
,
, .

:
,
, .
.
,
, VII VI
. . : ,
, , , ,
7
.
:

, ,
, ,
, ,
, .
, ,

.
, ,
,

( ).
,
;
; .
: ()
() ,
500 ,
. :
, , , ,
, ,
, ,
. ,
,
.
. ,

( ),
8
, ,
.

, . ,

: , , , ,
, , ,
.
(septem maria), .

. ,
(Historia Naturalis)
, :
,

, ,
..
3.
o o ea e a ae, jeo ajaje,
eae ae, ooo oeae oe e
(ea) aaa aaoa. ae o
aea eaae oaa o eeaja
a, e ee ooo jeea a oj
oo ejaa, ao oo aeo. O a
e ajaje, ae-e aae eee e.
o oa oojaa ae je oa eo
eeo aooo aa, a a
ooaaa o oj o ooea.
ae e, oje Aa aaj aaoo
oaa, aae eo aaa aaoa aoae
ee ee aje. Oe ooe aee-oe
e oa aaoa ao eee oja e
o, aoo, aa a eo. oa ajaje ae
ae o eea a e aje , jo eajae
aoa, oe ae oe. O oj oj ae aa
eoe ae a, e ooj : ao a ea
(aaoa) eee a oao eo.
oe ae ae oo e ao a a oo,
e ee ooea a o aaoa
o o eo aoe oeaa, oaaj
10
e eoo a a e.
a ao oj o oao je aao oe
ee aje. Oa ajaja aa, oa 60 eaa,
aa je e oo eea, oj a ae
ooe aa oaa. eaeo o ae
aeoo o oae a aee oea.
Oeo, eoa aooa ao, aao je aao
e a oo a e eo oa a.
a, ajaje ae aa aao ee
aje: , eaa, oaj o oj
ee ea: eo, ee e. oe
ae aae ee e 2650. 2550. . e . e.
ajea o , eooa aa, oa je 146 eaa, a
aa ee aae ooe o eo 230 eaa.
aa e aoj o oo eoo oa aa ae
ooa, o oj je a ea eoo oa. (oo o aja
I . oa aa je a aja aea a e, e o
a je o Ajeo oa 1889. ., o oe
eaa. aje je jo o aa oja a o a
aa Empire State Building), a oa je 380, a a aje
oao eejo aeo 448 eaa. oje ee
oe oje oe aee eaa ea, o
oj e o eej oe.).
Oa oje eoo a je eooa aa
aea aee oa a je ao a eoe ae o
aoeo o aa . e oa, a oo ea aaa,
oeje e a je a eoj a ao o aaoao oo
e ae aa, aeoeaa, ajaa.
eoa je aeo eo a ee oj je ao ae
eoo ao o ao ao a ; o je aao je
11
a, a je oa aa o aoee. ae, eeoa

aa je a o e, eoo eaa je a o
eooe, a je oaa oaja. eoa aa oa
je 103 ea, a oae ae ao ae, a oe o
e e ooje, ee o a eea e a
a aaaa oo eoa e ao e
o aeo aejaa.
aao oj je eo aj aea aa
o je oe I (1545. 1515. . e . e.). a aa oa e
oo o a aoa; o
ea a ae a a aaj o oj j
o eoa; oe eoa ea aae. (
eoooj eeooj a aee , a e,
ao a aoa aje aaaa. eooj
a aoaa oe je o, a oa je
aja jeo oe.). oe I eo a ee
oa je a oj o aao aoa o
aea, eo aeo o oeeo ao a ae.
eo ae aa a e aaj o
aea, a e je o a. aa oa e oo
o a je o aao aaa aee je
ee a eo o, oje eo. o ae jeo o
aaoa, o eaeo o oe aea oaa je
ajea a oj eeee e eoae aee
je. a oo e e a oo oae ao
e, oo je oee oo ao jea a. e
aje ooo, oa oa je oo eoa aa
o aoa, e o je aje I . oa a
Aaa. (je oo eo eee oe
oa eja a, oj je oe ao eja
12
oo. o je oa a oa eo, aoo

oa ea je ao a oa oaao e ao a e
oaa e o oj ajj ee , a a
ea oe oaja, aae a a
a a oj aa.).
1922. .
,
, (
),
, .

VI. ,

.
. ,
,
.
,
;

.

.
,
.
, (Steindorff),
1933. .

,
13

,
.
,
.
eeoe ae e e ooa
ea a,
oa a eee aa o ao.
ee Sphinks (a: Sphinx),
. ,
. . .
Hor-em-akht ( ), Bw-How
( ), Ra-horakhty ( ).
Oa aa e aa o e eaa o
ooe ee, oa je 20 eaa, a o e aa o ea
e 57,3 ea. eoaa e a je e e ooao
ea eeoo . ea e aa, ae
oj oe-a, oje aa Seshep-anh (o je
a a a oa aaa), oojae e
eea oa e ee e. o a a aa a aa
o eeea, jeo o oa aaoa eoa.
je ea, a je ee a ae jea aoea.
ea j je ooao, a aao. je ao oo, a aa
je ooa a. o je o? Ooo je, ae e a
e. Oa, oe, je aa oooa, o ee, a
je ao e a a aaaa eo
ooaaa. j je ea ao, 1419. . e . e.,
o IV. eea ae a e oa jaa o ea:
Ooo e ea oae aao. o je oao
aaao o (Eo). ao ea, ea je
14
a ae II, eao eje ee (194.

211.), a aoeo oaaa 1926. . a E ae.
a e je, jee ae, a eoa ooaaa,
a je aaa oojo a, e e ae. Oo
1400. . e . e. oaa je oo oj ooaa, o je
a Aae oj ooj Ea 400. . . e. oaa ee
aa, je aa a oa e ea
ooa e a e o. Oa aa ao
Aa aaj e , a a a aoa
e, je o a ee oja e ooo
aaje oa.
e ee e je ao, a o aa
ooe. a-aa je jao o je ao aao oo
eaeo eo aae aaae ae.
oe je a o ooa, ooo ooo
o ooaaa ea a oa. a oea
je a je o o aa e ae
aja, oj aa Eo o 1250. o 1517. . oj
o o ao e a eaae aaa
aeje.
(e jee o ajaj oea e ae
eo. O oj ea, e e ojaj o
e aoa Aaa, aoaa, eea Eaa.
Ao-aoe e e jaaj o a oa
o ao, a ea e aj eo e eo
a ee , a e aj ao aa aa.
ae eo o je o aa, o ao eo a o
Aaa aoaa, o ae, a eo, a
o e oo o. aa a ee e a
e: oeee ao , eee oe oe.
15
Aeaa aeo je, a e, ao a a a

o a ao eee ooaj.
a oa a je a eee oe. aa
je eo oe je Ee oo a Oa
jo oje oa. ea je a o o aj
eeo aa ee. Oo oe a e eoje, eo
aa a e oaao je oaa aoe
oj je aa o a: o jo e a e oe, a a e
a a a , a o a e e eeje eo
a e? ao o je eo a ao e aoe, a je
aoeo oaa o eo aoa ee. a aj je
E, oo ea a, eo aoe. O je oooo
a je o oe, je ao ee e eoooe, a a oae e
a e oe, a ao a , je e o ao oe
ao. a e ao eoo oooa aa a ee
oe, je joj je o eo a e aa eo e aoe.
aje je ea o aoaoa;
oeao e a je a a aa oaaa ea
e e o je E a eo ojo je aaao. ,
oe, a a je oa a aaa eao aa aja.
Oa je o oa aaa a ooao oje je eaa ao
ea oa ee a, a oje je oeeao ao a
ea o. a aje o aea a, a je
eo aa a je oao oo o je a eeo
ea. ao a ooo, oa je oaaaa
a aea jaa. e, E je aao a
ooao a je oaa a ae o.
oeao e a je a a Aaoa, aoa a.
a je ao ao o aoje, oa je a o
aaa aea o a o o oa je
16
o oaaa eae.).
eeoaa ea aa ee
e
oaj a aa oe oee o ooj a. Jea,
oa ajaaja, oo o aa ee
aje ea ao o oa. Oaa
eoaa aaa je 1976. . aa je aoa oa
a a a ooaj a ojoj e eo e eoa
o o. A, a oa aea je o
eo: a je o ao a e oo oee eaa
oja je eaa.
a ae a e ee e oje aje?
ajeoaje jo e.
17
4.
o o ea e a ae ea
e o ao. (e e o e ea
a ao, je je ajeoaje aao e ee
eoe kremastos ae pensilis, oj
a oo aee, a o a e ee ao
eaa.).
eje e a je eaa ao eeo e ae
ae aaa, e ao aa aaaa V, oja
je eo ee aaa Ajo, o oj o 810. 805. .
e . e., eo o aoeo a Aaaja III. e o
aja I . aaj eeo oa ej
oo ( jao) aaa je ao
eeao, ae, o ooo.
ea jeoj ee, eaa je a a
je oe Aaae, ae jo eea. je oa
e, oa je, oea o e oaa , a o
aa, a ee oaa eooj . e, o
aeoj eoj aa e oo; o j je jeo jao
oj a eo aaao aeao, o joj je
ooo eo o o aa. ao eo
eea, a e a eo aoeo ae
. ae aa, a ee ee
18
eoe, oje oa oe , ao ao aa.

Oaj je ao eoj, aeo joj e eaa
oeoao je ao oe e.
eaa je ojo eoo, o o
oaaaa e . a je aaa a aj e ao
Oe, jea o ojooa ao aa a. O je oeo
ea oe e oeo. eo a oa je
oa Oe oe jaaa aa.
a je a o eo ojo eo oo a
aj, je eo eo ojooa Oe. A ao e
oo oeao, Oe e a eoa a
eaa. aaj oe o je oa oa
ao ejaee oae, a a je ojeao
oe. ea o eoa oaae aa a, oj je
aje oaa, a a eaa oao a o Oea a
e oj . Oaj je o oo ojao, a a je
a a aeo a e oa o, oaja e
oeo.
A a e oa oeo eao, oja je
oaa aea ja, a je o ao aoj
e. o je o ao oeo oea, a a o je
eea eoa ea a a. a ee oje
eeeooe aae eaa je ooja
ej, Ea, j jo ee ee, a je eea ea
oa oo a j.
ea ea, eaa je ooaa oe aoe
Aj, o oj je ajaajj ao, a oaaa Eaa.
, oa je ajoe aee ee eo ea , a
a oa aa, ooea je a. aje o
ee, e o eee oeaa, a ea eee
19
a. O ee o oa eaa, a oo
o a e a a oe o e oe aee. ao
je Ea oao eo aa, oae ee eoee
oe ejoe oeae a oo.
a oe e ee aae, jea a eoj a
a a eoj oa Eaa, ao aa oa a
oaa aa aaa a. Oe aae ojee
oe oo, oj je oao o ee. e
aa aae je eae a, a je oaee
ae ae ooa: ea, oa A o e, jo e
oaaa. oe aoo aa e e e
o, a e oae eeae aoe, oje
e oaae a ae oe oe. aoe e
aee o ao ae oa a oa
ae aao. e o je o eeo je oje
e, a oo je aee eeo oj oe ee, ooa a
a ajee ea, a ae ae e. O o,
e eao eoo aa, eaa a
oa eea ao ao. a oo oaa ao
je eeao oa ooa, a aoaae e o
oe eo, oj e oo ooo oa oj
o eaa ea oa Eaa. ea e oaa,
a jeoj o ao oojao je, ae, ea o.
eaa je aaa o oje eee e oe, a
a je oa a je e je oao o e ae, oa
e eoaa o oeea eo.
ea jeoj oj ej, eaa je a eaaja
oa aa a o eo ao aa. ojo eoo
o, o je ea ae aoo oaj e oe
oeo. a jeoj o eaa je aooa aa a joj
20
a e aa aa, a a je oaj o o oa a je
aa a, oje e je aao. aaa je a
oa, ooja je oe ee, a e o oeoo
aoa oa je e o a oa Eaa.
a je ee oe eaa
aaa, a aa aaaa V, je oao. e
a a je, a, aao a-- II, oaj
ao aoooo II (605. 562. . e .
e.), a oj ( ) , ej
e.
eaa a o ao ao, je
eeao ea a ee ea aa oje
ooe, e o eee o eao a je oeaj a
ae aaj. A e aja aja je eea ea
oea e a oa aoooooe e.
ao (eej: Babel, aa: Babilu, o a oja
aa) e oe jo III . e . e. o eo
a, o a o aee ao aj eej
aa a. e a, o oe je eo jeo ojo
aoe oo a aoo, o je e a aaa
ooo ae. ao je ooeao eoa. e,
o e ao oe oa ea, oj ,
eoa aoa, oe e ee a aoae eee
ea a. oo ooao jo aja e
oo; aa je: oa oeo aoeo
aoa. A a oaae ae o aoa eoe
eeee aee e e eae eea; oe
eajae jea o jea. aa je aao a ea
aaa eae ee oe; o
o, ae aoe...
21
ao oao oaa o ejo ajo

aaa III . . e.
22
5.
ee o ea e a ae je Aeo
(Ae a) aoajo a Ee. o je o
a ae joo , oj e ooao a
jaa (a a o aje oo, oj je
jeoa oa aje oo oeo
eaeo ao), a je, ao aa, oo a o
oj aj aoa.
Aea je a oa oa, oa oo, a
ooaa je o ao eeo ea aoj Aj,
aj, eoj, eaj, a eooe, a oa Eejo
aeaa, oeo a e Eej. Aea je a ea
oo eeo oa ea ee, ea aa oa
ea a Aooa. a a o eaa, oa
ea, Aea je a aeo o a oa oa
aa a oaa. oj oa Aea je
aaa ao oa oa, oja oj eaa ae
oa oj eaj ooe a. ea oa oj
je ooa a je aa e je aa oo. oeo
je a aoea Aaoaa (eaa-aa).
ea jeo ea Aea je oea a o
Oj, oje je aje aao e. A, ea jeo o
ea, oa je oea aj Oj Ee, o je, oao,
23
o ao a joj ao Eea o a oe
eee eoe a joj aj oee oa.
o aj, ee aaoe ae, aeja,
aaa a, ooj oa eo aa Aje je,
ooae a ooje oja oje aoe, a e
a: , e, Ee. Ee aaoe
oae Ae o jeo aa, e je a
oa e. ao oa ee eee oe e
a oaa, a a ae a oe ee
ooaa, aaj a ao o e a a.
ao Eea o a a o e o
Ae a. a, o e eoea, oaao je
oao o a oa ee ae, e oeaa a a
ao aa ao a o o. aa je oeea
oao o ae eo. A ao e
a oo eaeo aa o e jo ea
oje oa aeaa: eooa a oa aa,
eeea ooa.
e, eo je eo a o aja oa
a oje ee eo. oao je aao eo eae,
oj je o oa aeo ae ooo a e a oa
a o e oo. A, e je oo a o a
a oo eaeo aa ee aj, ao a
ae aoe e ae eo eej. o
ea, aa Aeoa je ajaa oo o aee
oa; ae je 450. . e . e. eo a aa aa
aa je ooa o aa eeaa o eoaa a oje
ae aa oje oa a aaj. Jea o
a ae a je aa o ao ea a je aa oa
Aea, jee o, oaa ae
24
e oja je eoa ao e a ea a.
eae a (e e a e o aeoa
A), a e o o aee oaaeoea jo
oa, o oj je ee e oe e o aeo
ao eoajo, aao je ee ee
oj a e a a e eea eeea, a oa
je o oo ao Eea, e oa aoaj aoa.
e, 356. . e . e. Aeo je oeo oa oj je
aeo aao e eoa. o eeo je a
oeoe oje e a a eea. eo e aao je
oo ooee a je ao eeo e oj je aao
aoaoj Joj (Aa, Eeja, a e eo ae
Aje) oeea ajea oa a e eoaoo e
e aoa, e a o o aa je eo oe, a
aa oo o oa a. (e, oe aae, o
e aoa e aao eoaoo e ao e ea
a; eoo e eeo je eoe. Oa e a eoa o
aoj a e aae o a e o o e
eo ae: eoaoa aa.).
Oaae Aeoa o je oeeo ae
oa. O je ao oo a o o aoe eo
ae ee, aa a eo a e. a oo je
ao aea eooae, ao aja oa,
ae. Ae a ajao je e o
ae (oo 350. . e . e.).
ao aa eeaa o a e eje, Ee
ao oa ea, je o oj aaj. oaja
ooa Ae o eo oe jae. Ae
a Ee je, e, e a o oaa; e e
ae a, je a aa ao aae
25
oe; a ao ea o eaoa eooja I (391. .),

oj e aeao aaae aa aoa, eo
aa oe ao ae aeja a a
a ojeaa. a, ajaje ee a je
oeo ao ao o e aao a oao oje je
eao o aeeoj a a a o
eoea. ao ee ae oeeo e oae
aoeo aa, oj je aao oo o ao.
26
6.
eo o ea e a ae je eoa aa
Oj. e je o o ee o ooa o
aae eeo ea o a aaa (oa) a ee
o oe a a j, o Ea a aa o ee a a
o, ae. eoo eae aao e
eaeoj aoj aa a oe ae O
eaj.
a a o aj ( je) ooa o
eja, e a oj oaj. O je o oe o
o je aao o aea. aae a ooa
a e ooao aae oa oa oa, oj je oe
aje o oa oa oa aa, o aaa ao
oo aoa (eoe ee aaeje), oje je e
oo eo e e oo. ee a
oa o o a oea ea oa ea aaa
ooa oa. ao je, ae, e ooe e aaee
e, ao, ae e eae, ao je ooao ooe oj
aa a aaa a e ooa.
e je o oa o ooa, oaaa
a. a o eo ao je oa e: eea
oa ae oae ee, Aea oa aa, Ejejj
27
o ooaja e o ee ao. e,
ao je o oa , ao je e a oj
oaa aa. ao je oa ea oa Ae
o o o oeo aa, je, ao e a,
Aea oa eoe ae oj aoj e; aoea
oa eo oaa a je e oa aa,
Aeo oo oa Aooo oo ea
a; ejaa aja oa je e ajaje o ooa
eea, aa ooa; a eaa ea eea oa
je e ajae o e oa oa aa,
oa a oaaa. ao eoa ea o e
aee oe oe oje aae eo o
oa, eee ae oe oje oaaj e o je eo
oo eo o , ee a oje
aaj oej eo. O oae ee, e je ao
oj e, ooae eoje: aaa oaa
ojae aee oe, aaa oo aa oje je e
o oj oa aje oeo, ao eoja
eeja, ee ee o oje je oe oja a,
aao ajaje o eaa, oj je a aj o
e e ooe.
O oj ea, ooo ea oee eo
oa, jeo o aje ajoaj o je eoo
ee Oj, eeo eo ee ee
eo aja Aa, ooj ea ooa, e ea
Aeje aeje. oe aae, Oja je jo o VIII . e
. e. aa oe eoo-o o o ooo
eea. eoe eao oeee e, e
Aoo, oaa o eea ao ao
ea, a oja e a oa ea o oaa
28
o oo oa. O 776. . e . e., aa oeo

oe e aeo oo, eoo e
Oj eae ae ee oe eo
je e, oje e oeee e. a
j aa aee a a jea
a, a je eeo oao a e
e, j aea oo aaa.
ea jeo , oa o aa o je eo
eae.
ao oa, eoeo e oaae aa, a
oa eee aoe a oja oaj, a e eee,
ea oaaj. aa je e a aao eo je
aao je e o aea aa. ae e ajae ea
aa: a o je oee oe aa e
oaa oje aee aaa oj oa
ee, eoa a aa o oj ea
ooe. ee e aa ajaa aea, oja a
e oj eaaa, oaa ea aa aoao ea.
eo aa oe a aae oe
ea.
e ajoaj aoa oee e o je
ao eo a Oj, oj je e 470. 456. . e .
e. aao aea o Eeje. eo a, oja e
aaa eaeo a oo je ee aja
ja. O oo jo ee-e, oo oo eae
eaa, ao e a a. e, oa ooa , eeo je oj
e a o o; eoj ao je oa a,
a je je o a oao o eoe o
a, a eoj o oee. aa oja a je
aea ee o ao aa. aaje eo a
29
je aa a oo oa a , ao o ao a oa
oa, oao o aa. ao e a je ja o
ao eo , e je a aj jae ae eao:
o a o oa aa je e oe ao ojoj
ja.
eo a ja je ao eeaoj e
a oooj o (hrysos = ao, elefas = ooaa),
e 456. 447. . e . e. a eo ooo eoo
ea ae o ooe o, o ae oe oj
o aa. a o je eo aea aao ea oe
e ea oaa, o je o ao a; o aa e
aae a oaa. o a oe je e eeo o je o ooae,
a ae ao ao eoajo; o je ao eeeo oe aae eo, ae oo
eaa, eea eaa, oa oj aa,
o aa. aa je oaea a
oeeo eo eoo a, a ee o aa
eao je o joj a a ea aa
oe e ooae. ea jeoj ee, ja je
oa ao oaaa ae ao a oaaj oje
ee-eo o: a aooa, ee? a o e
aeao a oa ee o e aeao, ao a e
o a je o oooo: a!
Jeo ej, aa ea Oj a je aje oe
eeo aaao a. oa oa a e e,
aje eeeo eoo a, oj je jao a
aeje eoao a oaae je je o ae o
eo eea a oo oeaoj joj
eeaoj a ea, oja je eoaa ao oo a
o oj je e oo a e ao oa. e
30
a j aa ee a e oaa
aee a a o oa. e e eaeoj
a e oa je ao aao jeo o
oj eaa: je e ao a e a oaao e
(j) oj , oao a eo a a ?
ao aaae o eooj a Oj o
oa ae eo ao aea ojoj
ja: a jo ea Ojo a e
aje o oeoo ea, oea oa (oa)
oje ao oea, oe je o ooo a a
oe a a e e ooe ae ea ea eoa. j
e e , eo oe je e eaa, a
je ea. O oj eo e aa a, eo
ee, oeae a ooja. ao aa aaoj
oeoj ej, o o oe ooe oje e, e
o ea oje, oa e a oo oa
ooea...
oeo V . . e., o ae ajo eaoa
eooja II, eo a Oj je ae, a eoa aa
je ao aa o, eea Oje
(oaoo, ), e je eaa e aa. aoo
je oo ea oa 475. . Oje e o
eea, a oa, ee a, a e
eao (ea, eje) ao e
o aea. e, oe oje oao,
Oje e 394. . aaee o ae eaoa
eooja I. oe e aje a e eaja
aa a eeo aaj oe ee oaje,
31
aaj aa ojaa. Oje e

ooee e aje I ., a ja ao
oaa jea e eea (Pierre de Coubertin, Pierre de
Frdy, Baron de Coubertin). oe 1894. ooa je
eao oj oe a e ooee Oje
e oae A 1896. .
32
7.
eo o ea e a ae je aoej
aaa, a, eeea oa ajo aa
aoeja, ejo aaa a o eeo
aoao, oj je aao o 377. e o 353. . e . e.
aoej je o ajaj aa eaoa. o je oee
ojo eo Aejo, o oo ee je o ao
ea oaj.
e aaa, eoa ao aea aje,
o je jea o aje ajoaj aoa a oaaa ae
Aje. oj oa aaa o a e e
eae ee aoa, eao (oo),
aeo o, ee oa aejaa, ao a e
aj oe a eao ao o aao
o, aa. e ee ooa aaa
ao a oje je 484. . e . e., oe oa oje eoo.
a ao oe oeo e jo a aoejeo
oa, a je oa a ao eaeo aea a je
aa ajaa ao e eo o je o eeo, e a
aje je oeao a oe oa oaa. ae,
aoej je ao o ao a oa e oeeo
a, ao e ao aae oae oa, a a
e a aaoao je ajoe aee oa oa
33
eja aa, a ajae eoaa, oaa, jaa

oeja.
aa Aeja, aaa je a ao oe
ao oa a. ojo e oa je a ao
e oe aje, e oea aj ae oe
oeae aee. a je aao aoeje
Aej , a oao a aea e a ee
oo a. oo aje, o je jo aea, oaa je
oaa ao eeo e.
aoejea oa aa je o eo
aoaoa, e 66, a e 77 eaa. Oa aea je
a oa eee e eaa oeea a ea.
a, oj je o oa aoeja Aeje, o je a
ooe eoe eeo a o o:
ao oja je oaaa o ee eeo. a
o aa aa e ooaa, oja je oaaa ooje
a oee aa a aa eoe e. o
oe aa o je eeae ae, a a ao
aaa e aa (eooe) a aaa aoeja
Aeje.
oe e ooo e a je aoejea oa a
a o aoejee a ea Aej, a
oo Aej ea ajo a. a e a je
Aeja aja ea oe e a, oao
je aeeeo jeo eo o a oja e e
oe oa... A aa je o o, Aeja je a e a
eea a eoe o e je aae.
ao oee Aeaa aeoo a ejaa,
aaa je o eoj e aoe oaa; ao je
aoejea oa a, oe ojo eoo,
34
ooea oaa a oeea aaaa. Ooea je

o eaaa: oaa, eoea e
ea eea aaaa. ee je oeeo a je
oo eao o eo a.
e o II . eaea oa je a oa oo
a, a aa j je oo eoe. ajaaa je ao e o
V ., aa a, ooj a Aj, a eaa
aaaa o a ea a aa
eo ea. a oo ao aoeje
o, aj eee ae ae oe, oe a
eea; o o oae oaee ae a
aaa ooa, eoja, oa oja. ao o
oea ae a oaa ae Aje, a e eo
aaaa eoeoe ae aa eo ea,
a je a aa .
O a aoej e ao a a, o a je o a
oa aa, oj je jeo aj oe aoe
oa, oje je oo ea aao a oao o
eaa a a oje oe aa. ao je ao
ao oo oe ae oee, o je eoa o
ao. e, aaj eaeoj o, oja je
oaa eeae oaa oee aee, eoo e
je oao ao. oe o aa, e oeae
oe aaj e eo eo aoej.
35
8.
eo o ea e a ae je oo a ooa,
ooo ea a oa a eja. eeoj ooj
eje je o aa eoa ae eje
Eaee, a eee oe eea, Eoje oe
jae ea oe. eoo eae aao e
eaeoj aoj aa a ooj oa Oeaa.
eaoj oe, a ao ao a a, eje e ao
ja e Oeaa a ojaa, oja a
ea e aa oa aeo aa, a ooa,
a, oaa aa aje eo oo aa.
eo aa je o eoj a eo eeo oa, a
ee e a ae aa, e e oe a aae Oeaa.
ao eje ee oje oe oe, a a
eo o oja oeeje eo. a oaj
eo a aa a ea oj a eo
o aa eo oa oe a o.
ao o oj e e je, eje je oea
oaaja, o je ae oeaa eo e. ao oa
e aa o oo a, eje a o a e
oeje, a a aea aa .
ejea ea a je eea, Oeaa eje, a
e ao e ao je o, e oa oa
36
oejoa. a oo eoo e e, aoa

a eja oj, ae oj aoe oo, je o
a. a o je eje ao aao oo a a
oo oje e ao o e oaao a
Eejo oa, a j ae Aje. Oo je, o ojoj ,
aao oo.
oa je ej oaa eo eo oa
ejaa. O ejaa e ae eoo ao ea, a
a ao eoa aa, o oje Oa eaa,
a. ao oo oa, e oee a
ooa. aa oo eeo je O; o e oeo
o eeojo, oja je oaa e . aje
e a aa a o a eaa je aa a
a, Jaa aa; a o je ooao o jea a
a oo aao a o e. o oa oa ooaa
eja ao o ea, oj ae oe e
a (eooe), ao o je aa oe.
o jeo ao , a oao o oo
ao oa o je ae aa, o oj o ooa
aea. e a je ajee ee aaa a oa
a eja oo a ooa. Oa ajaja aa ae
a je oa oo ee o eee eaa ea
eaee oa, a ajaa je ae o a a ooa
aea oaea a a oo . o ea,
ao ooa o a j a o o
a 305. . e . e., ao oee a eeje
ooeo, je o aea Aeaa aeoo.
eeje je, e oao oa ooa eo
oe a ao, e ee eeo oeao
oo, aoe ooe ee ao. aoo je
37
e a aaaa aa oaa aa eeo

oa a a ooa oe oo oo a
ajae a eea.
o e, ao ooa e eaa, e
oojaeo ooea aaa, aoje a o e
e ejaee a ea e oe aee. ao e
a oeao, eeje je, aja, eo a a oa. a
a ao ooa, ao oa, o oaeo oje
ejaea a eeo, oj je eeje ooo
aoa a oo oao ae, oe a
ee ae. Oeo je a eooa aa aa ojo
o e aje. oo je ooo aja ae a
oj je 291. . e . e. aao e e, a aae oa
aje oeaa aa a je aea.
e o eooj a o e eea o ao
eeo e. o a o oe eeo , o
oooj a oja je, ao e o, oao ee o.
(e o e ae oa oaj je o aje a e, e
o 1886. ., aa je aae ooe jo.). A,
ao ooa o o a e e oj ooo;
oa oojaeo e ao ao 56 oa. ae,
222 . e . e. oo je o aao o eoea; oe e
e oee, o ao o, a
oo oo e ooao a o; ao eo o oa
a oaa. o je, oe, oaja a e ooaa aa
ooo oe oa a ao eo, a je o
oa. e, e, a a je oe eo eo
ooao. o, oao ee a e, oo je ae
eo oj o aeaa, ao a je a , e
o o ao oo, eoao oao a a
38
oa a.
Oa ooa a ooa ao e eoa oa
eo jeejo o Eea, oj je, ao a,
oeo ee oa a oaa, a a eoo.
ao ea ao oe eaee ae.
39
9.
eo, oee, o ea e a ae je
Aeaj eo ao, aa ao o o ao
e a, a oe e aao. Aeaj je 332. . e . e.
ooao Aeaa aeo (e), a o eo
aea eeo oo ooeja, Aeaja je
oaa eaa eoa aje a,
e ea ae. a je ooao eee
aeaa: ae aaaa (oje aaae ae
ae e), aeaa (eaa, oa) a
aa, eaoa aoa, a oj aaa,
ao oo ee oa ea oa.
eoj aeoj aa e aaa oa Aeaa
aeoo a ea aoao a ee eaa
aa oa. a, o aeaj aea
a , , ea ea,
eo 700.000 ao oa (),
.

;
.
O ao oaa je o oe ee
ee, a aje je oa ajee eo ao
40
ee, oe a o oa ee a
oo: aeaa E, a aoo a, a
oo eoo, eaa eo, aao Eaa, ao
jea o aje ee aa Ae.

, 48. . . .,
,
,
.
, , ,
,
, ,
391. . ,
. ,
,

.
, ,
.
.
( ,
, ,
.
, ,
.
, , ,
, ,
, ,

.).
41
e, o aaj , jeo
o aje a Aeaje o je eo ao. Oa
a a ea a e, oa e 75 eaa, oa je
e a oaa aaa a a. oe 285. e . e.
oo ao je ojeo a oao ao o ee aea.
a o aa oa je oo 34 oeaa. eo
ao oeo je a aao ooej I oe (), a
ao a je ooej II ae. aa je oeea
oao ae oa a. Aea e a
oeee ao oa, a je 280. . e . e. eo
ae, o eoo ee o e oa. oo
ae eo e.
Aeaj eo o je o a oja
e aa a ooj oa aoa, oja je a aooo
ea ojaaa eea. ojo o Aeaj
eo je eo a ae ao a
aaa. aojao e o e ooaoe e oja e aa
a aoaoo o, a ojoj je oe a oaea a,
a. a ajoj ao oea je a o aa
aoea eo ooe o. eo e ae a je
ojaaa a eo ea oeaa, oja aaeo
aaa e ojaj, oaj aa oeoa o, a
ae a.
eo je a a Aeajo eo a
e ajooj aeaj aa.
oj oe eo eaa, oje a e
oe je oaao (oj oa eoa), eo ao
je aa aje e oe ae. eea ae
a je oa, o aao a ae aejao a ee,
oj e oao oe ooj o. aja je oj o
42
oa eo a ooe aee ooe.

Ooaoa a a je aea oj oa
oa, o oj e ao eoa. O o
oa oeaa e a: jea o je e oaao
o a e, ae eo a o eeo o, a
ao je ao eo aaa; a aa oaaa
je ae a o; a oojao je, ooe, aa oj je
oaao o a o aj ojae ejaee oe, a
ao e ejae o ao je a e
ooea. o je aee, jeo ej, eo o aaa.
(Oe eee, eoao, ae e e. ae, oe
je a ae ae ee oe oee, a eeo
eaa o oe oa eaa o, oj oe a o
ao aaa a aa.)
e a oje e aa a aja ooea, aea
oa je eao a eeo eoa: oa,
eoa a, oeo je oo ooa aoa
oeoaa. a je oaj oj a eo a oje
aea, oj je o e oje ao ee, a e ao e
eao aaoa ooeja II aea. e je, a,
eo e oa. ae, o je ao a e a oj aea
eeo oa a e aa a e aa e ao
aea oo eaeo eoa. je e eao!
Aeaj eo o je eoe 1375. .,
a je e o aa o oo ae a je eoa a
oeaa jea e ee eaa. ao o e
a jo e oaae eoa, o oj ajoaja
: jea aa Oja a a, o oe
aj e o oa a aa, oj je oao
eao aa. a eo je o o
43
a e: ao e e 50 eaa a oe. O e
oao aje o eoa ae, o 1640. 1644.
., aa e ojeo o, je je aa oa eeo
oo aa eee.
eo o oe (2 oea o aa) ao e
e 40 eaa a oe. eae oo a a o
aaa, o a ooja je eoo
ea. A e o jeo aeo a, e a a je
oao e eje o, o oj e
oje aje (a ejo oo).
eaao a je Jje ea, a oo eao aja.
o je a jo a eoa oaje
aaea oo. A oa aao ea e
eje oa ooo . ao aj ae
oe ae. Je oj je aao a o oea
a aoa (aje I .) o je Aeaj eo.
ao e a e oe o e eoa aaa aa,
ao e a e ae aa.
44
10.
ojae eeje, eo, a a ej. e o
ea e a oao eaa a ee.
. a, e eee o
ooj eoj eo aoo aae a
ojea a a e ae eeaje eeaj,
oea a oeo. o , oe, e je oao ;
oojae ao oe, a ee ae, eae o
oo e e, a oa ae aaa
ee, ee, a aoooae. Jeo eae
ae ooee eea a a aaaa.
ee o e, a ae oe ee. ae jea
aaa ea III . e, e o oea I . Ea je
a Eoae o ajaea oaaaja ea. O oj e e
ao ao o ea a aa, a ao o
eoo, ao, a oo, ao o e
oaeea oja oa eea . aooj
, aa e aa a a, a a o aa
eaa, o aoa, aaa aa, oja ao
e. A aaa ooja aa o ea aaa
aa, e ea, eeo aa jea eja
ea eja (William Matthew Flinders Petrie), oj e
oe o 1880. ., o aoe o eee oa oa, ao
45
ao o aae. j aj
aoee oe oa o ooa ae oje
aa, e je oao a eaa oje oae ae
eee, j je aaa o a eoa ea oeaj
ae o e.
A a je a oa e e a? a oe
oojaa, ooo, a a oojaa, ao ea? ooje
a aeja oa oj oj oo oojae?
aje I oeo ea, ea aeoo oe
oeej (Robert Johann Koldewey) je, o oaaa
aoa, oo eaa ae a o ao ao
a oa. eoo eee a e aa e oaa
eea ea e oa o aa jo o
je oo ooo. aje eoa ooa, a eo aoe. A oo o aje
eoa oeoe jee oa ea, oja eo
aaje o a.
eee oa I . eeo aeoo (John
Turtle Wood) oo je a o a oa eae oae
(Aeo aa), a e .
oo oe eo ee, oj e aa oj
ojoj eo ooja. aa je, e, Ee ao eo
oj, oe a je oao o eaae oao
oo aa, j je a eaa o oo ao ea.
eo I . oe eo aoejee
oe aa. ae, oj oaa oae
ae Aje aa a eea e
eoeoe ae ae eee oe a a
eea, a oja e aae oe eea
Aaoaa (eaa-aa). a eo aaae
46
ao oaa oj, ojea je ooa a e oe

ae ee a ej oo. o
eea ae oe jo e e ao oj
eo aa aoej.
O je eeae ae ea, aao, je
oao a. O eo e a e ao a oo oa a
oje je jee ae aaa ea a, a e ao
eoa aa, ao a oo oa a aa.
eoaa o a ae oaaa o e
ooa a ooa a e e a a je ajao
ae o e aa ae ooo je
aj aa a oj eaaa e o aja a
a o. e o, a, je eo oja eja aoa a e
ee a oo ooo a.
, oa Aeajo eoa oa ,
aao, ea a aeooe oae, je je a o
e aje oa aa, o oje je eoe o o
a aeja oaaa. oa e o oo eo a
ao a oo ooa o oa a ao.
47
11.
ao ea e a aae aj
eoa oje e. a a eajaa oa a oja e
eeo eoa a eeo, a aaa oja
a ea. a e, jea a e a aa a
aaa je 448. . oj e o aaaje, aa,
ooe, Oeo, ajao o, ee ea Ja.
Oe o ee aaa je a ea ajaajj
aa a, oje je a ooa eao a oe.
oa e a, oaaaa oajaa,
o Eoe e eo oo. a aa ae
e o aj a aaaa, o eea
a aoa ae eaa. A e VIII .
aaea je a eoa a ea e a. Oa je
oaaa: oea oa a, e , Aja
oj a, oa , aaoe
Aeaj, ooe oee oea.
o je oeao ao a a e a e o ea
e a, oao je jo a oa. aa je oe
oa e a oj oj ea, ao o je o eee
oa o ao Die Welt jeoj ae.
( oe e ojaa eea a ea e a: Aja
oja, oe ej o a a, Aoo A,
48
Ajeoa a a, e , aa eooa
aja a aa o Aoe.). A, a jeo ao
oaee, oje e e oe oaa, e aje ao oe
? A ooo ao e a a ea a ao
ee oee , e a o a oe
(e, jaa ooa, e ao ee ooao,
Jeoo aoa a o).
Ee o ee-ae (Ernst von Hesse-Wartegg), oj je
ee oa oa oeo oej eoja a
ea, oao je, oeo XX ea, oo ea oa a eo
a ea. oe oa jo oa ea oaa,
ooo oa oja oea ao eoe . ea oe,
aa e oe oo e ao o ea eo o ea oa
eaee ea e a, a e. e ae,
o oj eeao ae oe o.

(Bernard Weber), , 2007. .

(. New Seven Wonders of the World).

2000. .,
. ,
, ,
.
7. , 2007. . .
: , (
), ( , ),
(, ), (, ),
(, ) (, ). (
,
49
, ,
.).
,
() .
:
;
,
, ,
;
;
( , ,
),
( )
;

.

,
,
.
ecHo
50
Marko Kraji
Istina i legenda
o sedam svetskih uda
antike
ecHo
Marko Kraji
Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.
Istina i legenda o sedam svetskih uda antike
1.
Pod sedam svetskih uda antike ne podrazumeva se nita
fantastino, nedokuivo i nerealno. Re je, naime, o sedam najlepih,
najznaajnijih i najznamenitijih dela arhitekturne i skulptorske
umetnosti drevnih naroda, koja su svojom monumentalnou i
velelepnou oduevljavala kako savremenike tako i brojna kasnija
pokolenja. Ta svetska uda su: piramide (pre svega: Keopsova) i
Sfinga iz Gize u Egiptu, Semiramidini visei vrtovi u Vavilonu,
Artemision (Artemidin hram) u Efesu, Zevsova statua u hramu u
Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i poslednje
Aleksandrijski svetionik Faros. Svako od ovih uda je jedinstveno, a
jedino zajedniko im je, moglo bi se rei, monumentalnost i lepota,
po kojima su postali legendarni.
Pretpostavlja se da je prvu listu sedam svetskih uda antike
sastavio helenski (grki) pesnik Antipater iz Sidona, izmeu 150. i
120. g. pre n. e., mada se na njegovoj listi na mestu Aleksandrijskog
svetionika nalaze bedemi grada Vavilona. Drugu poznatu listu
sastavio je helenski matematiar Filon iz Vizanta (II v. pre n. e.)
Prve reference za sastavljanje liste svetskih uda naziru se jo
kod oca istorije Herodota, u uvenoj Istoriji, a zatim i kod
kasnijih helenskih istoriara, koji govore o monumentima svoga
doba. Kalimah iz Kirene napisao je u III v. pre n. e. Kolekciju uda
irom sveta, od koje je ostao samo naslov, jer je delo stradalo u
3
Marko Kraji
poaru koji je unitio biblioteku u Aleksandriji. Veina nastalih listi

saglasna je u pogledu prvih est uda. Sedmo mesto dodeljivano je
na nekim listama bedemima grada Vavilona, a na drugim palati
persijskog kralja Kira. Tek od VI v. n. e. to mesto konano pripada
Aleksandrijskom svetioniku.
Ne zna se tano ta je Antipatera podstaklo na sastavljanje liste,
niti se zna da li je neto neposrednije znao o tim graevinama i
skulpturama. No, iako je svih sedam uda izabrao Helen, zaudo,
samo je jedno sa tla dananje Helade (Grke): Zevsova statua u
Olimpiji; tri izvanredna dela su iz Male Azije: Kolos sa Rodosa,
Artemidin hram u Efesu i Mauzolej u Halikarnasu; dva su iz Egipta:
Aleksandrijski svetionik i piramide iz Gize; i jedno iz Mesopotamije:
Semiramidini visei vrtovi. Ipak, svih sedam se nalaze unutar
imperije koju je stvorio Aleksandar Makedonski (Veliki). A Akropolj
u Atini, udo koje mu je, takorei, lealo pred kunim pragom, iz
nepoznatih razloga je izostavio. Da li se tu radilo o tipinom
fenomenu privikavanja, odnosno o tome da ovek ne moe
neprestano da se divi udu koje gleda svaki dan, nije poznato. Neka
druga opet nije obuhvatio jer su ve u njegovo doba bila propala, kao
to je sluaj sa Vavilonskom kulom. On svojim savremenicima
jednostavno nije eleo da predstavi ruevine ve znamenitosti
ondanjeg poznatog sveta. O Kineskom zidu i dolmenima iz
Stounhenda, kao i mnogim drugim, on jednostavno nije znao nita,
jer su bili izvan granica njegovog sveta.
Zanimljiva je injenica da ni jedan drevni putnik nije mogao da
poseti svih sedam uda, iz sasvim jednostavnog razloga to nisu
postojala u isto vreme. Zapravo, vrlo je malo autora koji su o njima
pisali, a da su uopte videli bar jedno od njih. Uglavnom su ponavljali
ono to su uli od drugih, meajui injenice i legende. Osim toga,
putovanja u drevnom svetu su esto bila teka i krajnje opasna, pa
4
osim vojnika i trgovaca malo je onih koji su odlazili na daleka

putovanja.
Marko Kraji
2.
Izbor tano sedam uda uslovljen je najverovatnije time to
od najranijih dana do danas broj sedam ima nezanemarljivu vanost u
nainu razmiljanja i institucijama; verovalo se da ima maginu mo:
to je broj ednosti i savrenstva, broj dana u nedelji, notnih skala,
sedam ica lire, sedam sfera. Najei broj koji se pojavljuje u priama
i bajkama jeste sedam: sedmoro brae, sedam patuljaka ili sedam
Sinbadovih putovanja. Dodajmo tome i mnoge filmove naslove:
Sedam samuraja (Seven Samurai), Sedam velianstvenih (The
Magnificent Seven), Sedam nevesta za sedmoro brae (Seven Brides
for Seven Brothers) i mnogi drugi.
Postoji sedam smrtnih grehova: neumerenost u jelu i piu,
lenjost, bludnost, oholost, srditost, zavist i krtost, a tu su i sedam
vrlina: vera, nada, milosre, pravednost, umerenost, razboritost i
vrstoa. Duga se sastoji od spektra bele svetlosti u kojem
raspoznajemo sedam boja, crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu,
indigoplavu i ljubiastu. Na svetu postoji sedam kontinenata: Afrika,
Azija, Antartik, Australija, Evropa, Severna i Juna Amerika
(Meutim, neki kau da ih ima samo pet. Nesporno je da su Afrika,
Antarktik i Australija kontinenti. Sporni su Evropa i Azija i Severna i
Juna Amerika. Iz istorijskih razloga pravi se razlika izmeu Evrope i
Azije, mada u mnogim delovima sveta Evropu i Aziju smatraju
jednim kontinentom Evroazijom. Sporne su i podele na dve
6
Amerike, jer zbog relativno uske kopnene veze veoma esto Amerika
biva deljena na Sevenu i Junu Ameriku.)
Broj sedam je mnogim ljudima omiljeni broj i ako im kaete da
odaberu broj izmeu jedan i deset, najverovatnije e izabrati broj
sedam. Osim toga, navodno je dokazano da je najdui popis kojeg
ljudi mogu da zapamte upravo popis od sedam.
Ima jo poznatih sedmica, kao to su to sedam doba
mukaraca iz ekspirove drame Kako vam drago: malo dete,
kolarac, ljubavnik, vojnik, sudija, budalasti starac i na kraju
samozaborav (smrt).
Nemako-ameriki filozof Ernest Kasirer (Ernst Cassirer) u
svojoj knjizi Filozofija simbolikih formi primeuje da broj sedam
ima taj fundamentalno mitsko-religiozni karakter jo u grkoj
filozofiji, pa sve do hrianskog srednjeg veka kada crkveni oci
zamiljaju broj sedam kao broj obilja i savrenstva...
Zatim, Kasirer navodi da u Pseudo-Hipokratovom spisu postoji
podatak da je broj sedam pravi broj kosmike strukture, koja
dejstvuje u sedam sfera vasione i time odreuje broj vetrova,
godinjih doba, doba starosti. Zatim dalje nastavnja da iz grke
medicine vera u vitalnu snagu broja sedam prelazi zatim u
srednjovekovnu i modernu medicinu: tu se svaka sedma godina javlja
kao klimakterina godina, koja donosi neku odluujuu promenu u
smei ivotnih sokova, u temperamentu tela i due.
Ovaj broj se pojavljuje u mnogim helenskim predanjima. Bilo je
sedam mudraca, to je bio uobiajen tradicionalni naziv za
najistaknutije filozofe, zakonodavce i politiare iz VII i VI veka pre n.
e. Tih sedam mudraca su: Solon iz Atine, Tales iz Mileta, Hilon iz
Sparte, Pitak sa Lezbosa, Bijant iz Prijene, Kleobul iz Linda i
Periander iz Korinta. U stvari bilo ih je dvadeset dvojica to ne treba
da udi: broj Mudraca uzet iz svetih knjiga je tako veliki zbog greke
7
Marko Kraji
istoriara filozofije koji nikako nisu mogli da se sloe o imenima ili,

bolje reeno, slagali su se samo povodom prve etvorice, odnosno
Talesa, Pitaka, Bijanta i Solona, koji su stoga predstavljali prvu ligu,
dok su ostala trojica birana od osamnaest rezervi. A bilo je i onih
koji su, sastavljajui ovu listu, ve po prilici birali ili nekog prijatelja ili
neku politiku linost aktuelnu u tom trenutku.
Zatim, broj sedam je karakteristian i za kult boga Apolona, jer
su apolonske sveanosti odravane sedmog dana u mesecu, a grad
Teba u Beotiji ima sedam kapija koje zaposedaju sedam vojskovoa
(pohod Sedmorice protiv Tebe).
Osim toga, Hipokratu se pripisuje izreka da broj sedam svojim
tajnim silama odrava u bivstvovanju sve stvari; on omoguava ivot i
kretanje; on ima uticaj ak i na nebeska tela.
Sedam je sveti broj u religijama: Hebrejska (Jevrejska) menora
(svenjak) ima sedam krakova, a u Bibliji se broj sedam pojavljuje
vie od 500 puta, a kae se i da sedmi sin sedmog sina ima posebne
moi. Sedam je broj dana stvaranja sveta: prvi dan svetlo, drugi
dan nebo, trei dan Zemlja, mora i biljke, etvrti dan Sunce,
Mesec i zvezde, peti dan ivot u moru i ptice, esti dan kopnene
ivotinje i ovek, sedmi dan Bog se odmarao. Kralj Solomon
sedam godina gradi hram u Jerusalimu, a da bi se osvojio Jerihon,
sedam svetenika sa sedam truba moraju sedmoga dana sedam puta
da obiu grad.
Broj sedam sree se i u islamskoj tradiciji. Pre svega,
muslimanski mistiari tvrde da Koran ima sedam znaenja (katkad
se govori i o sedamdeset znaenja), pa se i mistina filozofija, koja je
karakteristina za iranski sufizam, zasniva na ovom broju.
Srednjovekovni evropski i arapski tekstovi esto pominju sedam
mora, mada se pritom nije uvek mislilo na ista mora. Ipak, obino se u
tih sedam ubrajalo neko od devet velikih vodenih masa: Arapsko
8
more, Crno more, Crveno more, Egejsko more, Indijski okean,

Jadransko more, Kaspijsko jezero, Persijski zaliv i Sredozemno more.
Stari Rimljani su imali i druga znaenja za sedam mora (septem
maria), koja danas zvue neobino. Plovna mrea rukavaca u uu
reke Po koji su se izlivali u slane movare jadranske obale nazivala se
u tom podruju Sedam mora. Rimski pisac Gaj Plinije Sekund,
poznatiji kao Plinije Stariji u Istoriji prirode (Historia Naturalis)
pominje te lagune, razdvojene peanim sprudovima od otvorenog
mora: Sve te reice i jarke nekad su napravili Etrurci, pa se tok reke
izlivao u movare podruja Adrijana koje se nazivaju Sedam mora,
sa slavnim lukom etrurskog grada po imenu Adria, po kojem je
Jadransko more dobilo ime..
Marko Kraji
3.
Prvo od sedam svetskih uda antike, ujedno i najstarije, su
egipatske piramide, odnosno monumentalne grobnice drevnih
misirskih (egipatskih) vladara faraona. Piramide su od pamtiveka
predstavljale cilj putovanja mnogih generacija putnika, budei
divljenje i gotovo sujeveran strah svojim ogromnim dimenzijama, kao
i strogom arhitekturom. O njima su kruile najrazliitije, manje-vie
fantatine legende i prie. U njihovim oblicima i proporcijama traen
je odraz drevnog svetenikog astronomskog znanja, pa ak i
mistinih proroanstava o buduoj sudbini ljudskog pokolenja.
Piramide iz Gize, koje Arapi nazivaju faraonovim gorama,
nastale su u periodu vladavina faraona iz takozvane tree i etvrte
dinastije. Ove ogromne graevine-grobnice sluile su boanskim
faraonima kao stepenice kojima su se oni, navodno, vraali na nebo.
Stoga su najstarije piramide imale oblik stepenica a tek kasnije su, iz
jo nerazjanjenih razloga, dobile glatke zidove. O toj mistinoj
nameni piramida svedoe naeni papirusi, gde postoji stih: Gradimo
za njega (faraona) stepenice da bi mogao da stupi u nebo.
Pored svake piramide obino se dizao hram sa portikom, gde su
svetenici vrili bogosluenja za duu umrlog faraona i vodili brigu o
njegovim svakodnevnim potrebama, ostavljajui ispred njegovog kipa
hranu i pie.
Prvu piramidu kao svoju grobnicu podigao je faraon Doser iz
10
tree dinastije. Ova najstarija piramida, visoka 60 metara, imala je est

ogromnih stepenika, koji su sa strane bili obloeni uglaanim
ploama. U hramu nedaleko od piramide arheolozi su otkrili ostatke
kipa arhitekte Imhotepa. Oigledno, veoma zadovoljan njegovim
radom, faraon mu je ukazao veliku ast dozvolivi da se i njegov
kip postavi u hramu.
Ipak, najslavnije piramide sagradili su faraoni etvrte dinastije:
Khufu, Khefre i Menkaura, poznatiji po svojim helenskim imenima:
Keops, Kefren i Mikerin. Njihove piramide nastale su negde izmeu
2650. i 2550. g. pre n. e. Najvea od njih, Keopsova piramida, visoka
je 146 metara, a strana njene kvadratne osnove iznosi preko 230
metara. Piramida se sastoji od oko nekoliko stotina hiljada kamenih
blokova, od kojih je svaki teak nekoliko tona. (Skoro do kraja I v.
ova piramida je bila najvia graevina na svetu, sve dok u Parizu nije
podignut Ajfelov toranj 1889. g., visok tri stotine metara. Kasnije je u
Njujorku podignuta zgrada koja ima sto dva sprata Empire State
Building, a visoka je 380, a sa kasnije dodatom televizijskom antenom
448 metara. U novije vreme podignute su brojne visoke graevine u
svim zemljama sveta, od kojih se visinom istiu televizijski tornjevi.).
Otac istorije Herodot tvrdi da je Keopsova piramida graena
dvadeset godina i da je samo na prenoenju grae bilo zaposleno sto
hiljada ljudi. Sem toga, na osnovu ruevina baraka, procenjuje se da je
na njenoj izgradnji stalno bilo angaovano oko etiri hiljade ljudi
zidara, kamenorezaca, vajara.
Keopsa je nasledio njegov brat Kefren koji je kako kae
Herodot radio isto tako kao i brat mu; i on je sagradio jednu
piramidu, ali je ona manja od bratovljeve. Naime, Kefrenova
piramida je druga po veliini, nekoliko metara je nia od Keopsove,
ali je ostala ouvanija. Mikerinova piramida visoka je 103 metra, a
ostale piramide su znatno manje, a mnoge od njih vie i ne postoje,
11
Marko Kraji
iezle su od zuba vremena i usled raznih ratnih razaranja ili su tokom

vekova sluile kao neiscrpni izvor graevinskog materijala.
Prvi faraon koji je prekinuo tradiciju graenja piramida bio je
Totmes I (1545. 1515. g. pre n. e.). Na takav korak se odluio iz
isto praktinih razloga; bila je oigledna injenica da piramide nisu u
stanju da sauvaju bilo koju mumiju od svetogra; one su vekovima
sistematski pljakane. (U Keopsovoj i Kefrenovoj piramididi zateeni
su, na primer, samo prazni sarkofazi razbijeni u paramparad. U
Mikerinovoj piramidi sarkofaga uopte nije ni bilo, a ostaci mumije su
stajali u jednom kovegu.). Totmes I je hteo da izbegne slinu
sudbinu i stoga je za svoju grobnicu izabrao takozvanu Dolinu
kraljeva, mesto udaljeno od ljudi i istovremeno lako za uvanje.
Njegovi naslednici nastavili su da se sahranjuju u Dolini kraljeva, ali
sve je bilo uzalud. Pljakai grobnica su se toliko ostrvili da je od njih
valjalo spasavati kraljevske mumije i preneti ih na neko drugo,
skrovitije mesto. Po naredbi jednog od faraona, u udolini nedaleko
od Doline kraljeva iskopana je zajednika kripta u koju su preneene
sve preostale kraljevske mumije. Na ovom mestu izgledi za njihovo
ouvanje bili su znatno vei, poto je u podzemlje vodio samo jedan
ulaz. Srenim sticajem okolnosti, ova grobnica je tokom minulih
vekova pala u potpun zaborav, sve dok je krajem I v. nisu otkrila
dva Arapina. (Mumije su potom rekom Nil prenete u posebnu
dvoranu muzeja u Kairu, u koju je mogue ui samo uz specijalnu
dozvolu. Dok je flotila barki plovila rekom, stanovnitvo priobalnih
sela je izlazilo na obalu i ponaalo se kao da se oprata s nekim od
svojih najmilijih ene su, u skladu sa egipatskim pogrebnim
obiajima, naricale a mukarci su pucali u vazduh iz svojih puaka.).
Kada je krajem 1922. g. u Dolini kraljeva otkrivena gotovo
nedirnuta grobnica faraona Tutankamona, ne samo to je ime ovog
inae beznaajnog faraona, koji je prerano umro (u osamnaestoj ili
12
devetnaestoj godini), postalo preko noi slavno, ve je i nauka dola

do neprocenjivog bogatstva. Grobnica je ostala sauvana samo
zahvaljujui nemaru radnika koji su kopali grobnicu Ramzesa VI.
Naime, oni su bacali odlomke kamenja niz padinu i njima zasuli ulaz
u nie smetenu Tutankamonovu grobnicu. Na taj nain grobnica je
nestala pod grubom naslagom kra i kamenja. Na nju je ubrzo
zaboravljeno, a u kasnijim godinama iznad nje su podignute barake za
radnike, te je time grobnica ostala potpuno skrivena za pljakae.
Meutim, otkrie Tutankamonove grobnice dalo je poleta
bulevarskoj tampi za pisanjem itavog niza senzacija; pisano je kako
su linosti vezane na ovaj ili onaj nain za otvaranje grobnice navukla
na sebe faraonovu kletvu. Pod dreavim naslovima Faraonova
osveta ili Nova rtva faraonove kletve reporteri su javljali o
uzastopnoj smrti uesnika u otkriu grobnice. Takve rasplamsane
glasine bilo je teko uutkati, pogotovo to su pojedine linosti
stvarno umrle tokom narednih desetak godina. To je najzad uspelo
nemakom egiptologu, profesoru tajndorfu (Steindorff), koji je u
brouri objavljenoj 1933. g. analizirao svaki pojedinani sluaj smrti i
dokazao da mnoge linosti koje je tampa pominjala nisu imale nita
zajednikog sa Tutankamonovom grobnicom, zatim da su neke
linosti bile u poznijim godinama ili su bolovale od neizleivih bolesti
jo pre otkria grobnice, te je njihova smrt samo sluajni sticaj
okolnosti. Time su glasine o faraonovoj kletvi uutkane, ali kao to to
obino biva nikada u potpunosti.
U blizini Kefrenove piramide uzdie se ogromna enigmatska
ikona drevne civilizacije Velika sfinga, udovina figura leeeg
lava s ljudskom glavom. Ime joj potie od helenske rei Sphinks
(latinski: Sphinx), to znai guiti ili vrsto vezati. Meutim, niko ne
zna kako su je zvali drevni Misirci. Tokom druge polovine drugog
milenijuma pre n. e. spominje se kao Hor-em-akht (Horus na
13
Marko Kraji
horizontu), kao Bw-How (Horusovo mesto), a i kao Ra-horakhty

(Ra od dva horizonta).
Ova uvarka velikih piramida u dolini Gize isklesana od
monolitne stene, visoka je 20 metara, a od prednjih apa do repa meri
57,3 metra. Pretpostavlja se da je lice Sfinge oblikovano prema
Kefrenovom liku. Prema tvrenju strunjaka, statue u obliju oveklav, koje su misirci nazivali Seshep-anh (to jest iva slika ili slika
ivoga vladara), postojale su nekih desetak godina pre Velike sfinge.
To su bila dva manja kipa lava s likom Regedefa, jednog od sinova
faraona Keopsa.
Nije edna, ali je previe pila kae jedna zagonetka. Pesak
ju je pokopao, ali i spasao. uli su je kako govori, a nikada nije
otvorila usta. Ko je to? Odgovor je, razume se Sfinga iz Gize. Ona,
dodue, nije nikada progovorila, osim u legendi, ali je zato vie puta
bila zatrpavana pustinjskim peskom i otkopavana. Prvi put ju je iz
peska izbavio, 1419. g. pre n. e., Tutmos IV. Legenda kae da se ona
javila Tutmosu u snu i rekla: Oslobodi me peska i postae faraon.
Tutmos je posluao i zavladao Misirom (Egiptom). Nakon njega, iz
peska su je izbavili Ramzes II, rimski imperator Septimije Sever (194.
211.), zatim Napoleon Bonaparta i 1926. g. Francuz Emil Barez.
Sfinga iz Gize je, s jedne strane, bila vekovima oboavana, ali je
izazivala i odbojnost i strah, s druge s druge strane. Oko 1400. g. pre
n. e. postala je povod prvih brojnih hodoaa, dok je za Arape koji su
osvojili Egipat 400. g. n. e. postala predmet gnuanja, jer su smatrali
da u likovima drevnih egipatskih bogova i udesnih figura ive zli
duhovi. Otac uasa kako Arapi nazivaju Veliku sfingu, uliva
udan strah stanovnicima pustinje, jer nou na meseini dobija izgled
ogromnog i zastraujueg udovita.
Lice Velike sfinge je ispucalo, a nos i brada su polomljeni. Ni
dan-danas nije jasno ko je tako unakazio ovo velianstveno delo
14
ljudskih ruku i razigrane stvaralake mate. Mogue je da su to bili

ikonoklasti, odnosno ikonoborci protivnici oboavanja svetakih
slika i kipova. Druga hipoteza je da je to uinio izvesni arapski emir ili
Mameluci turski najamnici, koji su vladali Egiptom od 1250. do
1517. g. koji su Dinovski kip koristili kao metu za uvebavanje
gaanja iz artiljerije.
(Sfinge su jedne od najstarijih tvorevina ljudske mate i
umetnosti. Osim brojnih egipatskih, sfinge se pojavljuju i kod drugih
drevnih naroda Asiraca, Vavilonaca, Helena i Etruraca. Asirskovavilonske sfinge se javljaju u obliku krilatih bikova s ljudskom
glavom, a u Heladi sfinge imaju ensko lice i esto krila i enske grudi,
ali se prikazuju i kao bradati mukarac. Lavlje telo bilo je kod
Misiraca, isto kao i telo bika kod Asiraca i Vavilonaca, simbol snage,
krila sveprisutnosti, a ljudsko lice simbolom mudrosti. Danas
naunici dele sfinge na tri vrste: poluleee kao u Gizi, sedee i
one u pokretu. Aleksandar Makedonski je, na primer, naruio da ga u
hramu u Luksoru prikau kao sfingu u sedeem poloaju.
Sa Istoka Sfinga je ula i u helenske mitove. Smatrali su je
kerkom udovine zmijurine Ehidne i udovinog psa Ortra ili jo
udovinijeg Tifona. ivela je na gori Fikion kraj helenskog grada
Tebe. Ovo udovite sa licem devojke, telom lava i krilima ptice
postavljalo je prolaznicima zagonetku koju je nauila od muza:
Ko ujutro ide na etiri noge, danju na dve a u sumrak na tri, a pri tom
na tri i etiri ide nespretnije nego na dve? Kako niko nije umeo da
tano rei zagonetku, Sfinga je svakodnevno prodirala po nekog
stanovnika Tebe. Na kraju je Edip, potonji tebanski kralj, reio
zagonetku. On je odgovorio da je to ovek, jer kao dete pue
etvoronoke, a kad odraste ide na dve noge, a u starosi na tri, jer se
zbog slabosti podupire tapom. Sfinga se nakon njegovog odgovora
bacila sa stene u more, jer joj je bilo sueno da umre kada neko rei
15
Marko Kraji
zagonetku.
Kasnije je tebanski mit o Sfingi racionalizovan; pripovedalo se
da je Sfinga sa gusarima ugroavala tebansku zemlju sve dok je Edip
sa velikom vojskom nije savladao. Drugi, opet, kau da je ona bila
vanbrana ki tebanskog kralja Laja. Ona je od oca saznala za
proroanstvo koje je nekada dato u Delfima osnivau Tebe Kadmu, a
koje je obezbeivalo pravo na tebanski tron. Kad su Lajevi sinovi
zahtevali vlast, Sfinga ih je redom pitala da li im je poznato ono to je
Kadmu reeno u Delfima. Kako nisu znali odgovor, ona ih je
proglaavala lanim naslednicima i ubijala. Meutim, Edip je u snu
saznao za proroanstvo i Sfinga je morala da mu ustupi kraljevski
tron. Pripovedalo se i da je sfinga bila Amazonka, Kadmova supruga.
Kad je Kadmo napustio Sfingu zbog Harmonije, ona je sa grupom
graana zauzela oblinju planinu Fikion i iz svog skrovita je dugo
ugroavala Tebance.).
Neverovatna veliina piramida i Velike sfinge pothranjuju i dan
danas mnoge hipoteze o njihovoj izgradnji. Jedna, moda
najfantastinija, govori o pripadnicima neke civilizacije iz svemira kao
njihovim tvorcima. Ovakva pretpostavka nastala je 1976. g. kada je
vasionska sonda Viking snimila na Marsu fotografiju na kojoj se
videlo lice veoma slino Sfinginom. Ali, druga sonda razreila je ovu
nedoumicu: bila je to samo igra senki oko odreenih breuljaka koja
je nestala.
Da li su piramide i Sfinga time iscrpele sve svoje tajne?
Najverovatnije jo ne.
16
4.
Drugo od sedam svetskih uda antike su Semiramidini visei
vrtovi u Vavilonu. (Termin visei vrtovi ne treba shvatati
bukvalno, jer je najverovatnije nastao usled greke u prevoenju
helenske rei kremastos ili latinske pensilis, koje stvarno imaju
ovo znaenje, ali mogu da se prevedu i kao terasast.).
Veruje se da je Semiramida samo helensko ime asirske kraljice
Samuramat, supruge asirskog kralja amiadada V, koja je neko
vreme vladala Asirijom, po svoj prilici od 810. 805. g. pre n. e.,
umesto svog maloletnog sina Adadnirarija III. Sve do kraja XIX v.
zahvaljujui helenskom istoriaru Ktesiju i Diodoru Sikulu (Diodoru
Sicilijanskom) smatrana je samo legendarnom, tavie, mitskom
osobom.
Prema jednoj legendi, Semiramida je bila ki smrtnika i sirijske
boginje Atargatide, zvane jo i Derketa. im je rodila ker, boginja je,
postiena to se podala smrtniku, ubila svog ljubavnika, a dete
ostavila u stenovitoj pustinji. Meutim, o naputenoj devojici starali
su se golubovi; dok ju je jedno jato svojim krilima neno zaklanjalo i
zagrevalo, drugo joj je donosilo mleko i sir od oblinjih pastira.
Nakon izvesnog vremena, pastiri su primetili da im neko
svakodnevno nainje sir i krade mleko. Traei kradljivca, nali su
dete izuzetne lepote, koje su odmah odneli Simi, glavnom nadzorniku
stada. Ovaj je prihvatio devojicu, nadenuo joj ime Semiramida i
17
Marko Kraji
odnegovao je kao roenu ker.

Semiramida je svojom lepotom, ljupkou i mudrou oaravala
sve oko sebe. Kad je stasala za udaju u nju se zaljubio Ones, jedan od
vojskovoa asirskog kralja Nina. On je odveo Semiramidu u Ninivu i
njome se oenio. U srenom braku ona je rodila Onesu sinove
Hijapata i Hidaspa.
Kad je kralj Nino s velikom vojskom krenuo u pohod na
Baktriju, s njim je krenuo i njegov vojskovoa Ones. A kako se pohod
otegao, Onesu se pridruila i njegova supruga Semiramida.
Zahvaljujui tome to je Semiramida odmah uoila slabosti
neprijateljske odbrane, asirski kralj je izvojevao pobedu. Njena
mudrost i lepota oarale su kralja Nina, koji je najpre molbama, a
zatim pretnjama pokuao da privoli Onesa da mu prepusti svoju
suprugu. Ovaj je to odluno odbijao, a kad mu je asirski kralj zapretio
da e mu iskopati oi, u oajanju se obesio.
Asirski kralj se odmah oenio Semiramidom, koja mu je
podarila naslednika Ninija, ali nije dugo uivao u branoj srei. Umro
je ubrzo nakon sinovljevog roenja, a asirski tron je preuzela njegova
lepa i mudra supruga. Za vreme svoje etrdesetdvogodinje vladavine
Semiramida je osvojila Persiju, Egipat, Libiju i jo neke zemlje, ali je
pretrpela teak poraz u pohodu na Indiju.
Prema predanju, Semiramida je osnovala mnoge gradove u
Aziji, od kojih je najznaajniji Vavilon, na obalama Eufrata. U tu
svrhu, okupila je najbolje graditelje i umetnike celog sveta i, sa dva
miliona radnika, otpoela je gradnju. Najpre su podignuti bedemi,
dugi vie od ezdeset kilometara, sa dvesta pedeset kula. Ovi bedemi
bili su visoki stotinak metara, a toliko iroki da su se na njima mogle
mimoii dve konjske zaprege. Kako je Eufrat proticao sredinom
grada, obale reke su pretvorene u iroke kejove i povezane dugakim
mostom.
18
Zatim su podignute dve utvrene palate, jedna na levoj a druga

na desnoj obali Eufrata, kako bi kraljica iz njih mogla da posmatra
izlazak i zalazak Sunca. Obe palate su spojene podzemnim hodnikom,
koji je prolazio ispod reke. U sreditu grada sagraen je velianstven
hram, na ijem su vrhu postavljene zlatne statue bogova: Zevsa, koga
Asirci zovu Bel, i jo nekih boanstava. Pored akropole nalazili su se
uveni visei vrtovi, u stvari etiri prostrane stepenaste platforme,
koje su se oslanjale na snane visoke stubove. Platforme su bile
izgraene od masovnih kamenih ploa razliitih oblika zalivenih
asfaltom. Sve to je bilo prekriveno jednim slojem trske, a potom je
naneen debeo sloj plodne zemlje, dovoljan za rast i najveeg drvea,
ak i itave male ume. Ovi vrtovi, prepuni prekrasnog egzotinog
rastinja, predstavljali su pravu oazu zelenila u arkom Vavilonu. Na
njihovom odravanju radilo je neprestano stotinak robova, a
navodnjavanje se vrilo sloenim sistemom, kojim se uz pomo
ogromnog toka i brojnih konih vedara crpela voda iz Eufrata.
Prema nekim podacima, na jednoj od platformi postojao je, tavie, i
vetaki izvor.
Semiramida je vladala do svoje ezdeset i druge godine, a kad je
otkrila da je njen sin Ninije skovao protiv nje zaveru, ona se
preobrazila u golubicu i odletela u besmrtnost.
Prema jednoj drugoj verziji, Semiramida je bila beznaajna
dvorska dama na dvoru nekog asirskog kralja. Svojom lepotom i
mudrou, ubrzo je stekla kraljevu naklonost i ovaj se njome oenio.
Na jednoj gozbi Semiramida je nagovorila kralja da joj na pet dana
ustupi vladavinu, a kad je ovaj to uinio ona ga je bacila u tamnicu, iz
koje vie nije izaao. Vladala je itav niz godina, osvojila je mnoge
zemlje, ali vie od pobedonosnih ratova proslavili su je visei vrtovi
na obali Eufrata.
Da li je visee vrtove stvarno sagradila Semiramida
19
Marko Kraji
Samuramat, supruga kralja amiadada V, nije poznato. Neki kau da

ih je, u stvari, sagradio Nabuku-kuduri-usur II, poznatiji kao
Nabukodonosor ili Nebukadnezar II (605. 562. g. pre n. e.), za
svoju suprugu (ili konkubinu) Amiitis, medijsku princezu.
Nenaviknuta na ivot u arkom Vavilonu, Amiitis je neprestano
eznula za zelenim breuljcima i umama svoje domovine, te su ovi
velelepni vrtovi trebalo da je podseaju na daleki zaviaj. A tek kasnija
tradicija je legendarnu Semiramidu dovela u vezu sa vrtovima
Nabukodonosorove supruge.
Vavilon (hebrejski: Babel, akadski: Babilu, to znai boja
vrata) se prvi put spominje jo u III v. pre n. e. pod imenom
Kadingir, to ima isto znaenje kao i kasniji hebrejski i akadski naziv.
Drevni grad, po kome je celo jedno istorijsko razdoblje dobilo naziv
vavilonsko, bio je vie puta razaran i ponovo graen. Tako je
odolevao vekovima. Meutim, nikli su novi veliki gradovi pored
trgovakih puteva, koji su, iz nepoznatih razloga, poeli sve ee da
zaobilaze velelepni Semiramidin grad. Sumorno proroanstvo
biblijskog Isaija se obistinilo; nastupila je: propast obesnog i
praznovernog Vavilona. A sa opadanjem slave i moi Vavilona
njegove velelepne graevine su sve vie preputane zubu vremena;
one su nestajale jedna po jedna. Vlaga je lagano ali sistematski
unitavala Semiramidine visee vrtove; popustili su stubovi, pale su
platforme...
Vavilon konano propada pod persijskom dinastijom Sasanida
u III v. n. e.
20
5.
Tree od sedam svetskih uda antike je Artemision (Artemidin
hram) u maloazijskom gradu Efesu. Bio je to prvi hram izgraen u
jonskom stilu, koji se odlikovao skladnim i gipkim linijama (za razliku
od ranijeg dorskog, koji je jednostavnih oblika i kasnijeg korintskog
sloenog i izvetaeno kitnjastog), pa je, kao takav, posluio za
uzor brojnim kasnijim hramovima.
Artemida je bila boginja lova, ivotinja i plodnosti, a oboavali
su je irom itavog helenskog sveta u Maloj Aziji, Trakiji, Beotiji,
Tesaliji, na Peloponezu, na ostrvima Egejskog arhipelaga, posebno na
Delu i Eubeji. Artemida je bila kerka vrhovnog helenskog boga
Zevsa i Lete, sestra bliznakinja boga svetla i sunca Apolona. Sa
zlatnim lukom i strelama, visoka i lepa, Artemida je ivila daleko od
ljudi na vrhovima gora i u umama sa divljim ivotinjama. U brojnim
mitovima Artemida je prikazana kao stroga boginja, koja svojim
strelama alje brzu smrt onima koji vreaju bogove ili nju samu.
Prema onima koji su je potovali bila je blaga i uvek im je pruala
pomo. Posebno je bila naklonjena Amazonkama (enamaratnicima).
Prema jednom predanju Artemida je roena na ostrvu Ortigiji,
koje je kasnije nazvano Del. Ali, prema jednom drugom predanju,
ona je roena u gaju Ortigiji u Efesu, to je, uostalom, i bio razlog da
joj stanovnici Efesa podignu hram dotle neviene lepote i da joj
21
Marko Kraji
ukazuju posebne poasti.

Po tradiciji, tri uvene amazonske kraljice, Marpesija, Lampada i
Hipa, osvojivi dobar deo Mala Azije i Sirije, osnovale su na
osvojenim podrujima brojne gradove, a meu njima: Smirnu,
Kirenu, Mirinu i Efes. U Efesu su amazonke postavile Artemidin
kip ispod jednog stabla, gde joj je Hipa prinosila rtve. Nakon toga su
njene sledbenice izvodile igre sa ivotinjama, a zatim su igrale u ast
Boginje uz zveket tobolaca, udarajui njima skladno o zemlju i uz
pratnju pitaljki. Stanovnici Efesa su odluili da na tom mestu
podignu Artemidin hram. U stvari, zbog estih zemljotresa, odabrano
je movarno tlo na obali reke Kaistre, gde pomeranja tla nisu bila tako
ruilaka kao na suvom i vrstom. Izgradnja je poverena poznatom
kritskom arhitekti Hersifronu. A kao uesnici u izgradnji ovog
velianstvenog zdanja pominju se jo imena trojice skulptora i
arhitekata: Teodora sa ostrva Sama, Teleklesa i Roikosa.
Meutim, Hersifronu nije uspelo da do kraja ivota zavri svoje
remek delo. Posao je nastavio njegov sin Metagen, koji je od oca
nasledio znanje i sposobnost da se uhvati u kotac sa ovim tekim
poslom. Ali, ni njemu nije polo za rukom da izgradnju ovog
velianstvenog hrama privede kraju, tako da su zavrne radove izveli
arhitekti Peonit i Demetrij. Po predanju, izgradnja Artemisiona je
trajala oko sto dvadeset godina; zavren je 450. g. pre n. e. Izuzetno
duga izgradnja hrama dala je povoda mnogim priama i legendama o
tekoama na koje su graditelji nailazili i koje su morali da savlauju.
Jedna od tih pria kae da je arhitrav bio tako teak da je sama boginja
Artemida, pojavivi se u hramu jedne noi, postavila kamenu gredu
koja je premostila raspon izmeu dva srednja stuba.
Velianstveni hram (nekih etiri puta vei od Partenona u
Atini), sa vie od sto dvadeset osamnaestometarskih jonskih stubova,
od kojih je trideset est u donjem delu bilo ukraeno plastinom
22
dekoracijom, izazivao je divljenje i ushienje svih koji su imali prilike

da ga vide helena i nehelena, pa stoga nije bio ponos samo Efesa,
ve i ostalih maloazijskih gradova. Meutim, 356. g. pre n. e.
Artemision je izgoreo u poaru koji je namerno izazvao izvesni
Herostrat. Tim inom eleo je da ovekovei svoje ime za sva
vremena. Njegov prestup izazvao je toliko ogorenje da je u itavom
helenskom svetu koji je pripadao takozvanoj Joniji (Atika, Eubeja,
Kikladi i sredini deo Male Azije) doneena zajednika odluka da se
Herostratovo ime prepusti zaboravu, te ga niko od pisaca nije smeo
da pomene, ak ni kada govori o poaru u hramu. (Meutim, i pored
zabrane, kod nekih autora se sauvalo Herostratovo ime i tako mu se
elja ispunila; njegovo ime preivelo je vekove. Otuda se za nekoga
ko nastoji da bude zapamen po svaku cenu po zlu ili bilo emu
tetnom kae: Herostratova slava.).
Obnavljanje Artemisiona bilo je povereno arhitekti Dinokratu.
On je malo proirio hram i po svom nahoenju uneo male izmene,
zadravi ipak njegov stari izgled. Na obnovi je radio i arhitekta
Heiorokrates, kao i vajari Skopas, Lisip i Praksitel. Artemidin kip u
hramu izvajao je uveni skulptor Praksitel (oko 350. g. pre n. e.).
Nakon pada Mediterana pod vlast Rimske imperije, Efes kao
trgovaki centar, nije izgubio svoj znaaj. Rimski osvajai su potovali
Artemidu pod imenom boginje Dijane. Artemidin hram u Efesu je,
meutim, vie puta bio opljakan; veliku tetu naneli su mu i hriani,
jer su ga smatrali hramom paganske boginje; a nakon edikta rimskog
imperatora Teodosija I (391. g.), kojim se nareivalo zatvaranje svih
paganskih hramova, delovi hrama su korieni kao graevinski
materijal za izgradnju raznih drugih objekata. Ipak, najstranije
ruenje hram je doiveo upravo zato to se nalazio na movarnom tlu
koje je trebalo po graditeljevoj zamisli da ga titi od
zemljotresa. Nanosi reke Kaistre postepeno su prekrili ostatke
23
Marko Kraji
razorenog hrama, koji je lagano utonuo u itko blato.
24
6.
etvrto od sedam svetskih uda antike je Zevsova statua u
Olimpiji. Zevs je bio vrhovni helenski bog potovan irom tadanjeg
helenskog sveta od ua Tanaisa (Dona) na severu do doline Nila
na jugu, od Ebra na zapadu do reke Tigra na istoku, i dalje. Njegovo
prebivalite nalazilo se u velianstvenoj zlatnoj palati na vrhu visoke
planine Olimp u Tesaliji.
Za razliku od najviih (ili jedinih) bogova mnogih religija, Zevs
ima svoju biografiju. On nije bio oduvek vrhovni bog i nije vladao od
pamtiveka. Vladavine nad bogovima i smrtnicima se domogao
svrgavanjem svoga oca Krona, koji je opet ranije svrgnuo s trona
svoga oca Urana, prvog vladara nakon prvobitnog Haosa (bezobline
smese pramaterije), iz kojeg je sve poniklo ceo svet i svi besmrtni
bogovi. Heleni su ga stvorali po uzoru na oveka i prema likovima
zemaljskih vladara onoga doba. Imao je, dakle, ljudske osobine i
ljudske karakterne crte, iako, razume se uveliane, kako je i dolikovalo
onome koji vlada nad vladarima smrtnika i besmrtnim bogovima.
Zevs je bio otac mnogih bogova, niih boanstava i smrtnika. Sa
suprugom Herom imao je boansku decu: Hefesta boga vatre i
kovake vetine, Aresa boga rata, Ejlejtiju boginju poroaja i
Hebu boginju vene mladosti. Meutim, kako nije bio uzoran
suprug, imao je decu i sa brojnim drugim boginjama i smrtnicama.
25
Marko Kraji
Tako mu je boginja Metida rodila Atenu boginju mudrosti i

mudro voenog rata, ili je, kako neki kau, Atena iskoila iz njegove
glave u punoj ratnoj spremi; blagodetna boginja Leto obdarila ga je
predivnim boanskim blizancima, Artemidom boginjom lova i
Apolonom bogom svetla i sunca; Plejada Maja rodila je Zevsu
najlukavijeg od svih bogova Hermesa, glasnika bogova; a tebanska
princeza Semela rodila je Zevsu najmlaeg od besmrtnih sinova
Dionisa ili Bakha, boga vina i vinogradarstva. Kao Zevsova deca
pominju se i draesne hore boginje koje su upravljale smenom
godinjih doba, prelepe harite boginje koje oliavaju sve to je
lepo u prorodi i uzvieno u ljudskom drutvu, i devet muza koje
nadahnjuju poeziju i umetnost. Osim boanske dece, Zevs je imao i
brojnu smrtnu decu, poluboanske heroje: Dardana osnivaa
trojanske kraljevske loze, Tantala monog kralja kojeg je Zevs od
svojih smrtnih sinova najvie voleo, argivskog heroja Perseja, prelepu
Helenu zbog koje je voen Trojanski rat, i svakako najslavnijeg od
svih Herakla, koji je na kraju bio primljen meu bogove.
Od brojnh svetilita, odnosno mesta posveenih nekom
boanstvu, jedno od najveih i najpoznatijih bilo je Zevsovo svetilite
u Olimpiji, smeteno u veito sveem zelenilu svetog gaja Altisa, u
podnoju brega Kroniona, izmeu reka Alfeje i Kladeje. Pored
sakralne, Olimpija je jo od VIII v. pre n. e. imala posebnu svetovnopolitiku ulogu u ivotu gotovo svih Helena. Uz religiozne sveanosti
posveene Zevsu, Heri i Apolonu, tu su odravani skupovi Helena iz
itavog antikog sveta, na kojima se vrila smotra uspeha u mnogim
oblastima fizikog i duhovnog ivota. Od 776. g. pre n. e., mada
poreklo i poeci seu daleko u prolost, u Zevsovom svetilitu u
Olimpiji prireivane su svake etvrte godine u leto Olimpijske igre,
koje su bile posveene Zevsu. Na prvim Olimpijskim igrama
takmienje u tranju je bila jedina disciplina, ali je vremenom
26
proirivano i na druge discipline, ukljuujui i takmienja u

duhovnom stvaralatvu. Prema jednom mitu, osniva ovih igara bio je
Zevsov sin Herakle.
U klasino doba, neposredno pred otvaranje igara, glasnici su
obilazili helenske gradove da bi objavili ovaj, za sve Helene, izuzetan
dogaaj. Tada je Zevsu u ast nastupalo sveto primirje i vladalo je sve
do zavretka igara. Same igre su trajale sedam dana: prvi dan bio je
posveen prinoenju rtava Zevsu i polaganju olimpijske zakletve
takmiara koji su morali biti Heleni, neosuivani ni za kakav zloin i
koji nisu vreali bogove. Sledeih pet dana trajala su takmienja, koja
su pratili veliki broj gledalaca, roaka uesnika i masa radoznalog
sveta. Sedmog dana pobednici su primali nagrade pobedniki
venac.
Meu najpoznatijim hramovima posveenih Zevsu bio je
upravo Zevsov hram u Olimpiji, koji je izmeu 470. i 456. g. pre n. e.
sagradio arhitekta Libon iz Eleje. Zevsovu statuu, koja se nalazila u
velianstvenom hramu stvorio je helenski vajar Fidija. O ovom
Fidijinom remek-delu, visokom oko petnaest metara, malo se ta zna.
Zevs, otac bogova i ljudi, sedeo je u svoj veliini na svom tronu; u
levoj ruci drao je boanski skiptar, na ijem je vrhu irio krila orao
simbol njegove moi i vlasti, a u desnoj Niku boginju pobede.
Glava boja bila je ukraena vencem od maslinovih granica.
Pausanije svedoi da je statua bila toliko visoka da bi, ako bi Bog
ustao sa svoga trona, provalio svod hrama. Prialo se da je Fidija dugo
smiljao Zevsov lik, te je na kraju prijatelju Panenu rekao: Stvoriu
ga po obrascu kakav je veliki Homer dao u svojoj Ilijadi.
Zevsovu statuu Fidija je radio u hriselefantinskoj tehnici u
zlatu i slonovoj kosti (hrysos = zlato, elefas = slonovaa), izmeu
456. 447. g. pre n. e. Nagi delovi ogromnog Zevsovog tela bili su
izraeni od slonove kosti, osim brade i kose koji su bili od zlata. Plat
27
Marko Kraji
to mu je s levog ramena padao prema donjem delu tela i nogama, bio

je od zlatnog lima; od zlata su bile i sandale na nogama. Tron na
kome je Zevs sedeo bio je od slonovae, a ukraen zlatom i
plastinom dekoracijom; bio je pravo remek-delo skulptorske i
zlatarske umetnosti, ukraen mitolokim scenama, legendarnim
detaljima, motivima s olimpijskih igara, ljudskim i ivotinjskim
figurama. Statua je postavljena na odreeno mesto u Zevsovom
hramu, a crni mermerni pod hrama trebalo je po Fidijinoj zamisli
da smiri blesak zlata i oseni ivu belinu slonovae. Prema jednoj
legendi, Fidija je odmah nakon postavljanja statue uao u hram i
posmatrajui svoje remek-delo uzviknuo: Da li si zadovoljan,
Zevse? Na to se razlegao udar groma i mermerni pod se zatresao, tako
da se inilo da je Bog odgovorio: Da!
Jednom reju, statua Zevsa u Olimpiji bila je najvei domet
helenskog stvaralakog duha. Stoga su svi dolazili da se dive, najpre
velelepnom Zevsovom hramu, koji je sijao na suncu i zaslepljujue
delovao na posmatrae jer je bio izgraen od belog mermera a
potom i monumentalnoj Fidijinoj hriselefantskoj statui Zevsa, koja je
delovala tako ivotno da su oni koji su je videli govorili da su videli
samog Boga. Uesnici na Olimpijskim igrama bili su ubeeni da i
Zevs posmatra takmienje i prati svaki njihov korak. Divei se
velianstvenoj statui pesnik Filip iz Soluna je spravom zapisao u
jednom od svoji epigrama: Ili je Zevs siao na zemlju da bi pokazao
tebi (Fidiji) svoj lik, ili si ti otiao na nebo da ga vidi?
Zanimljivo zapaanje o Zevsovoj statui u Olimpiji iznosi
istoriar klasine umetnosti Branko Gavela u svojoj knjizi Fidija:
Figura Fidijinog Zevsa Olimpijskog sasvim se razlikuje od
Homerovog Zevsa, pobednika Kronida (Krona) munjobije
stranog pogleda, kome je bilo dovoljno da namrti obrve pa da ve
ljude i bogove zadesi neka velika nevolja. Fidijin Zevs ne dri munju,
28
njegov pogled nije ispunjen pretnjama, izraz mu nije gnevan. On

svojim izgledom ne izaziva strah, nego divljenje, oseanje mira i
spokojstva. Iako pripada paganskoj politeistikoj religiji, on nosi
mnoge osobine koje e, etiri i po veka docnije, postati etiki atribut
vrhovnog boga monoteizma...
Poetkom V v. n. e., po naredbi vizantijskog imperatora
Teodosija II, Zevsov hram u Olimpiji je spaljen, a Zevsova statua je
kao paganski idol, preneta iz Olimpije u Konstantinopolis
(Konstantinopolj, Carigrad), gde je nestala bez traga. Navodno je
potpuno unitena u poaru 475. g. Olimpijske igre su od Helena, u
raznim vidovima, preuzeli Rimljani, a neki rimski imperatori
(Germanik, Tiberije) bili su strasno privreni ovim takmienjima.
Meutim, i pored svoje popularnosti, Olimpijske igre su 394. g.
zabranjene od strane imeratora Teodosija I. Tome se kasnije
pridruila i sve ekspanzivnija hrianska crkva energino zabranjujui
ove drevne obiaje, nazivajui ih paganskim ludorijama. Olimpijske
igre su obnovljene tek krajem I v., na inicijativu francuskog
istoriara Pjera de Kubertena (Pierre de Coubertin, Pierre de Frdy,
Baron de Coubertin). Godine 1894. osnovan je Meunarodni
olimpijski komitet a prve obnovljene Olimpijske igre odrane su u
Atini 1896. g.
29
Marko Kraji
7.
Peto od sedam svetskih uda antike je mauzolej u Halikarnasu,
u stvari, velelepna grobnica karijskog kralja Mauzoleja, persijskog
satrapa sa visokim stepenom samostalnosti, koji je vladao od 377. sve
do smrti 353. g. pre n. e. Mauzolej je bio najstariji sin kralja
Hekatomna. Bio je oenjen svojom sestrom Artemizijom, to u ono
vreme i nije bio tako redak obiaj.
Drevni Halikarnas, prestonica malog kraljevstva Karije, bio je
jedan od najlepih i najbogatijih gradova na obalama Male Azije.
Putnici koji su dolazili u Halikarnas mogli su da se dive
velianstvenim mermernim hramovima, teatronu (pozoritu),
kraljevskom dvorcu, zelenim vrtovima i alejama, kao i da se napiju
vode na prekrasnom i kristalno istom Salmakidinom izvoru, u blizini
grada. Ueni Heleni potovali su Halikarnas kao grad u kojem je 484.
g. pre n. e., roen otac istorije Herodot.
Sa izgradnjom grobnice poelo se jo za Mauzolejevog ivota,
ali je ona bila tako velianstveno zamiljena da je gradnja trajala
znatno due nego to je bilo predvieno, te kralj Karije nije doekao
da vidi plodive svoga poduhvata. Naime, Mauzolej je zamislio
grobnicu tako da ona bude istovremeno i hram, kako bi mu se nakon
smrti ukazivale boanske poasti, a za njenu izgradnju angaovao je
najbolje arhitekte svoga doba Piteja i Satira, zatim vajare Leohara,
Skopasa, Brijaksida i Timofeja.
30
Kraljica Artemizija, nastavila je sa izgradnjom grobnice nakon

smrti svoga supruga. Ironijom sudbine i ona je umrla samo dve
godine kasnije, ne doekavi kraj izgradnje ove monumentalne
graevine. Gradnju je nastavio Mauzolejev i Artemizijin sin, da bi
konano bila zavrena tek za vreme njihovog unuka. Mnogo ranije,
dok je jo graena, postala je poznata u itavom helenskom svetu.
Mauzolejeva grobnica imala je oblik velikog pravougaonika,
irine 66, a duine 77 metara. Ova graevina je bila visoka etrdeset
est metara i podeljena na tri dela. Prvi sprat, koji je bio grobnica
Mauzoleja i Artemizije, bio je sav obloen snenobelim mermerom i
krunisan irokim frizom: trakom koja je opasivala grobnicu
mermernim reljefom. Iznad prvog sprata uzdizala se kolonada, koja je
okruavala prostorije za prinoenje rtava u ast kralja i njegove
supruge. Krov grobnice hrama bio je u vidu stepenaste piramide, a
na samom vrhu nalazila se kvadriga (etvoropreg) sa statuama
Mauzoleja i Artemizije.
Moe se slobodno rei da je Mauzolejeva grobnica hram bila
simbol Mauzolejeve ljubavi prema Artemiziji, ali i obrnuto
Artemizijine prema karijskom kralju. Pria se da je Artemizija gajila
prema svome suprugu veliku ljubav, ostalo je zabeleeno u
jednom drevnom rukopisu ljubav koja se ne moe opisati... A
kada je on umro, Artemizija je lila suze za njim i prenela ga u
nedovrenu grobnicu gde je sahranjen.
Nakon pobede Aleksandra Makedonskog nad Persijancima,
Halikarnas je bio u velikoj meri razoren i opljakan; samo je
Mauzolejeva grobnica hram, prkosei svojom lepotom, odolela
svim borbama i bila poteena razaranja. Odolela je i mnogim
drugim nedaama: poarima, zemljotresima i estim ruenjima
bedema Halikarnasa. Vreme ju je potedelo i kad je potpuno nestao
ivot u drevnom gradu.
31
Marko Kraji
Sve do II v. velianstvena grobnica je bila u dosta dobrom

stanju, a tada ju je poruio zemljotres. Istrajavala je tako sve do XV v.,
aa ai, oojii a Aij, a eiaa Halikarnasa
podigli mranu i nepristupanu tvravu zamak svetog Petra.
Krstai su potpuno razorili Mauzolejevu grobnicu, ugraujui u
bedeme tvrave itave kipove, ploe sa reljefima; oni su lomili i
bronzane i pozlaene ukrase sa statuama bogova, heroja, konja i
koija. Nakon to su Turci proterali krstae sa obala Male Azije, na
mestu drevnog Halikarnasa i srednjovekovne tvrave zamka
svetog Petra, nikla je turska tvrava Bodrum.
O kralju Mauzoleju se malo ta zna, osim da je bio lukav i
obazriv vladar, koji je prisjedinio Kariji oblinje gradove i ostrva, koje
je potom sistematski pljakao da bi doao do sredstava za izgradnju
svoje grobnice hrama. Kako je stalno izmiljao i uvodio nove
dabine i poreze, bio je veoma omrznut u narodu. Meutim,
zahvaljujui velianstvenoj grobnici, koja je ostala neprevazieni
obrazac pogrebne arhitekture, njegovo ime je postalo slavno. Poevi
od Rimljana, sve monumentalne grobnice nazivaju se njegovim
imenom mauzoleji.
32
8.
esto od sedam svetskih uda antike je Kolos sa Rodosa,
odnosno livena figura boga sunca Helija. U helenskoj mitologiji
Helije je bio sin titana Hiperiona i titanke Teje ili Eurifaeze, brat
Selene boginje meseca, i Eoje boginje jutarnjeg rumenila i zore.
Njegovo prebivalite nalazilo se u velianstvenoj zlatnoj palati na
istonoj obali Okeana. U bletavoj odei, sa zlatnom kacigom na
glavi, Helije se svakog jutra die iz Okeana u blistavim koijama, u
koja su bila upregnuta etiri krilata konja plamenog daha, da
bogovima, ljudima, ivotinjama i biljkama daruje svetlost novog dana.
Celog dana putuje po utvrenoj stazi preko nebeskog svoda, a uvee
stie na daleki zapad, gde se opet sputa u talase Okeana. Tamo
Helije ispree svoje umorne konje, kupa ih i hrani udesnom biljkom
koja im obezbeuje besmrtnost. Zatim ovaj neumorni putnik ulazi u
zlatan krilati pehar koji ga velikom brzinom vraa preko mora opet na
istok.
Kao bog koji sve vidi i sve uje, Helije je oevidac svih dogaaja,
on je savest oveanstva i svedok istine. Kao otac Sunevih zraka i
izvor onog vida, Helije ima mo da drznike oslepljuje, a da
pravednicima vraa vid.
Helijeva ena bila je Perseida, ki Okeana i Tetije, ali pre ili
nakon nje imao je i suprugu Rodu, kerku boga mora Posejdona. Kad
su bogovi meusobno delili zemlju, zaboravili su na Helija koji,
33
Marko Kraji
zauzet svojim svakodnevnim poslom, nije bio prisutan. Na to je

Helije samo zatraio i dobio vlast nad ostrvom koje se upravo u tom
trenutku pomaljalo iz dubina Egejskog mora, na jugu Male Azije.
Ostrvo je, po svojoj supruzi, nazvao Rodos.
Roda je Heliju podarila sedmoricu izuzetno umnih sinova
Helijada. Od Helijada se znanjem i lepotom isticao Tenag, pa su ga
zato njegova braa, svi osim dvojice Ohima i Kerkafa, ubili iz
zavisti. Nakon ovog zloina, ubice su pobegle sa Rodosa. Vladavinu
ostrvom preuzeo je Ohim; on se oenio nimfom Hegetorijom, koja
mu je podarila ker Kidipu. Kasnije se Kidipa udala za svog strica
Kerkafa i s njim je imala tri sina Linda, Jalisa i Kamira; svaki od
njih je osnovao po jedan grad na Rodosu i nazvao ga po sebi. Zbog
toga su Roani oboavali Helija kao svog pretka, rtvovujui mu
svake godine celu kvadrigu (etvoropreg), tako to bi je bacali u
more.
Po jednom antikom piscu, na bogatom ostrvu Rodosu u
antiko doba bilo je tri hiljade statua, od kojih sto kolosalnih razmera.
Meu njima je najvee divljenje izazivala figura boga sunca Helija
Kolos sa Rodosa. Ova najslavnija statua antike bila je visoka oko
trideset do etrdeset metara i teka sedamdeset tona, a stajala je
rairenih nogu na dva ogromna kamena postamenta na ulasku u
rodosku luku. Po predanju, stanovnici Rodosa odluili su da izliju
statuu svom bogu zatitniku 305. g. pre n. e., nakon pobede nad
Demetrijem Poliokretom, jednim od naslednika Aleksandra
Makedonskog. Demetrije je, privuen bogatstvom ostrva Rodosa i
njegovim istoimenim glavnim gradom, due vreme bezuspeno
opsedao ostrvo, nanosei ogromne tete stanovnitvu. Naroito je
veliki strah zadavala gigantska opsadna sprava helepolid visoka
kula na tokovima s pokretnim mostom i ovnom za razbijanje
gradskih bedema.
34
Uprkos svemu, stanovnici Rodosa se nisu predavali, ve su

dostojanstveno odolevali napadima, nastojei da to vie iznure
neprijatelje i da neutraliu sve njihove namere. Kako se rat otegao,
Demetrije je, najzad, reio da napusti opsadu. Kau da su stanovnici
Rodosa, nakon toga, pokupili ostavljeno oruje neprijatelja i spravu
helepolid, koju je Demetrije poklonio stanovnicima za njihovo
odvano dranje, i upotrebili ih za livenje statue. Odlueno je da
Heliosova statua nadmai svojom visinom sve ranije. Poslom je
rukovodio vajar Hares iz Linda koji je 291. g. pre n. e. napravio prve
skice, a dvanaest godina kasnije monumentalna statua bila je
zavrena.
Vest o neobinoj statui ubrzo se prenela po itavom helenskom
svetu. Trgovci su priali o dotle nevienom udu, o ogromnoj statui
koja je, kako se inilo, dodirivao nebeski svod. (Vie od dve hiljade
godina ovaj kip je bio najvei na svetu, sve do 1886. g., kada je
napravljen Kip slobode u Njujorku.). Ali, stanovnici Rodosa nisu
mogli dugo da se die svojim Kolosom; bronzani din dostojanstveno
se uzdizao samo 56 godina. Naime, 222 g. pre n. e. Rodos je silno
stradao od zemljotresa; mnoge kue bile su poruene, mnogi
stanovnici su izgubili ivot, a ogromni Kolos se stropotao na tlo;
samo su delovi nogu ostali na soklama. Bilo je, dodue, pokuaja da se
gorostasna statua ponovo podigne i postavi na staro mesto, ali je nisu
mogli ni pomai. Neki, meutim, kau da ih je u tome spreilo
izvesno proroanstvo. No, ionako leei na zemlji, Kolos je i dalje
plenio svojim dinovskim razmerama, tako da je svaki putnik, pre no
to bi napustio Rodos, neizostavno dolazio da vidi statuu boga Sunca.
Ostaci Kolosa sa Rodosa su nakon vie vekova prodati nekom
jevrejskom trgovcu iz Edesa, koji ih je, kako kau, otpremio u devet
stotina kamiljih tovara, a zatim pretopio. Tako su nestali svi tragovi
ove velianstvene statue.
35
Marko Kraji
9.
Sedmo, poslednje, od sedam svetskih uda antike je
Aleksandrijski svetionik Faros, nazvan tako po ostrvu Farosu u delti
Nila, na kome se nalazio. Aleksandriju je 332. g. pre n. e. osnovao
Aleksandar Makedonski (Veliki), a pod njegovim naslednicima
helenskom lozom Ptolomeja, Aleksandrija je postala egipatska
prestonica i najvei nauni, kulturni i umetniki centar antike. Grad je
obilovao velelepnim graevinama: kraljevskim palatama (koje su
zahvatale itave gradske etvrti), palestrama (vebalitima,
borilitima) sa kupatilima, teatronima i hramovima, zatim brojnim
statuama, kao i dobro ureenim trgovima i prekrasnim vrtovima. U
velikoj kraljevskoj palati se nalazila i grobnica Aleksandra
Makedonskog sa prekrasnim sarkofagom sa reljefnim scenama iz rata
i lova. Ipak, od svim aleksandrijskih graevina posebno se isticala
Aleksandrijska biblioteka, u kojo se, prema predanju, nalazilo preko
700.000 raznovrsnih rukopisa (papirusa), brino i paljivo umotanih
u laneno platno. U tom kolosalnom zdanju nalo je sigurno mesto sve
do tada sakupljeno ljudsko znanje; celokupno nauno i literarno
blago Helena i istonih naroda.
Od samog osnivanja biblioteka je okupljala mnoge umetnike i
pesnike, a kasnije je postala najvee umetniko i nauno sedite, u
kome su radili mnogi poznati helenski naunici i filozofi: matematiar
Euklid, zatim astronom Hiparh, pa filozof Zenodot, mehaniar
36
Heron, anatom Erasistrat, kao i jedan od najveih helenskih slikara

Apel.
Aleksandrijaska biblioteka je zasluno nosila ime najveeg
hrama znanja tokom tri veka, sve do 48. g. n. e., u vreme Julija Cezara
i Kleopatre, kada je veliki poar zahvatio deo grada u kojem se
nalazila, a vatra zauvek u pepeo i dim pretvorila neprocenjivo blago
uvano u biblioteci. Svesna neprocenjivog gubitka, mudra Kleopatra
je, po ugledu na unitenu, podie novu Aleksandrijsku biblioteku,
koja e u narednih etiri stotine godina biti centar pisane rei, kulture
i nauke na Mediteranu, sve do 391. g. i edikta imperatora Teodosija,
velikog pobornika hrianstva koji je zabranjivao druge religije. Te
godine, predvoena aleksandrijskim patrijarhom Teofilom, razjarena
masa hriana rasprila se ulicama grada da uniti sve ono to je iole
predstavljalo vezu sa paganstvom. Na meti su se nali ne samo
hramovi i umetnika dela, ve i institucije, a meu njima i
Aleksandrijska biblioteka. Bio je to definitivan kraj antikog sveta i
najveeg hrama znanja i kulture.
(Na samom poetku treeg milenijuma, na mestu nekadanje
Aleksandrijske biblioteke, podignuto je moderno, polukruno zdanje
sa jedanaest spratova. Nova biblioteka projektovana je da primi
ogromnu kolekciju knjiga, mapa, rukopisa i brojnih audio i video
zapisa. Nova biblioteka moe se pohvaliti najveom itaonicom na
svetu, muzejom nauke, umetnikom galerijom, planetarijumom,
informatikom kolom, kaligrafskim institutom i muzejom,
najmodernijom tehnologijom, a pouena iskustvom iz prolosti
najmodernijim protivpoarnim sistemom zatite.).
Meuti, uprkos znaaju Aleksandrijske biblioteke, jedno od
najveih uda Aleksandrije bio je svetionik Faros. Ova prva kula
svetilja na svetu, visoka nekih 75 metara, podignuta je s ciljem da
olaka laama prilaz gradu. Godine 285. pre n. e. ostrvo Faros je
37
Marko Kraji
spojeno sa obalom nasipom od zemlje i kamenja. Duina tog nasipa

iznosila je oko 34 kilometara. Svetionik Faros poeo je graditi faraon
Ptolomej I Soter (Spasitelj), a zavrio ga je Ptolomej II Filadelf.
Gradnja je poverena poznatom arhitekti Sostratu iz Knida. Arhitekta
se sa oduevljenjem prihvatio posla, pa je 280. g. pre n. e. svetionik
izgraen, i to u rekordnom vremenu od pet godina. Trokovi
izgradnje bili su izuzetno veliki.
Aleksandrijski svetionik bio je podignut na hridini koja se
uzdizala na istonoj obali Farosa, koja je bila naokolo utvrena i
ojaana bedemima. Svojom visinom Aleksandrijski svetionik je
plenio panju i znatielju svagok putnika i graanina. Sastojao se od
vitke osmougaone kule koja se uzdizala na pravougaonom soklu, na
kojoj je opet bila postavljena druga, cilindrina. Na najvioj platformi
gorela je dalju i njou vatra zaloena drvetom potopljenim u smolu.
Svetlost te vatre bila je pojaana itavim sistemom metalnih ogledala,
koja su nadaleko bacala njen odsjaj, pokazujui pravac moreplovcima
nou, a dim vatre danju.
Nesumnjivo je da su na Aleksandrijskom svetioniku nali
primenu najotroumniji izumi aleksandrijskih naunika. Svojim
sloenim sistemom i mehanizmima, koje antiki svet dotle nije
poznavao (koji su ostali nepoznati), svetionik Faros je smatran
najveim tehnikim dostignuem antike. Legenda kae da je Sostrat,
dugo tragao za graevinskim materijalom za temelj, koji bi se mogao
odupreti morskoj vodi. Najzad je svoj dinovski toranj smestio na
ogromne staklene blokove.
Osmougaona kula bila je ukraena brojnim bronzanim
kipovima, od kojih su neki sluili kao vetrokazi. O ovim kipovima
pripovedala su se uda: jedan od njih je uvek pokazivao rukom na
sunce, pratei njegovu putanju po nebeskom svodu, a sputao je ruku
nakon sunevog zalaska; druga statua otkucavala je sate i danju i
38
nou; a postojao je, toboe, i takav kip koji je pokazivao rukom ka

moru u sluaju pojave neprijateljske flote, a ako bi se neprijatelj
pribliio isputao je ak i krike upozorenja. Bio je snabdeven, jednom
reju, nekom vrstom alarma. (Ove legende, verovatno, sadre i deli
istine. Naime, mogue je da su statue pravile neke uslovne pokrete,
pa su vremenom predanja o tome dobila nestvaran oblik, koji moe
da stvori samo razigrana ljudska mata.)
U tenji da svoje ime sauva za kasnija pokolenja, arhitekta
Sostrat je uklesao na mermernom zidu svetionika: Sostrat, sin
Dekstifona iz Knida, posvetio je ovo bogovima spasiocima
moreplovaca. Zatim je ovaj svoj natpis prekrio tankim slojem
maltera, koji je bio iste boje kao mermer, i na njemu ispisao ime
egipatskog faraona Ptolomeja II Filadelfa. Time je, u stvari, izveo
vetu obmanu. Naime, on je znao da e tanki sloj maltera vremenom
otpasti i da e tada itav svet saznati ime pravog graditelja ovog
velianstvenog svetionika. I nije se prevario!
Aleksandrijski svetionik unitio je zemljotres 1375. g., ali je ve
do tada bio toliko razruen da je njegova visina dosezala jedva nekih
trideset metara. Uz Faros pominju se u antici jo nekih osamnaest
svetionika, od koji su najpoznatija tri: jedan u luci grada Ostija na
uu Tibra, drugi kod Korune u paniji i trei kod Bulonja na Kanalu,
koji je podigao rimski imperator Kaligula. Kaligulin svetionik je po
visini bio drugi na svetu: uzdizao se nekih 50 metara nad morem. On
se odrao i najdue od svih svetionika antike, do 1640. ili 1644. g.,
kada se odjednom sruio, jer mu je slana voda vremenom potpuno
nagrizla temelje.
Svetionik kod Korune (2 kilometra od grada) izdizao se nekih
40 metara nad morem. Predanje govori da su ga podigli Kartaginjani,
dok ga mitologija pripisuje Zevsovom sinu Heraklu. Ali sudei po
jednom naenom natpisu, ini se da ga je podigao izvesni Sevije
39
Marko Kraji
Lupo, po svoj prilici iz rimske provincije Lusitanije (na Pirinejskom

poluostrvu). Restaurirao ga je Julije Cezar, a potom imperator
Trajan.
Bilo je u antici jo zanimljivih svetionika ponajpre u
Dardanelima i Bosforu. Ali s propau zapadnog dela Rimske
imperije propali su gotovo svi. U svakom sluaju usahle su njihove
vatre. Jedini koji je sauvao ivu vatru do poetka krstakih ratova
(krajem XI v.) bio je Aleksandrijski svetionik. Kako se na njemu
prvome od drevnih svetionika zapalila vatra, tako se na njemu
zadnjem i ugasila.
40
10.
Prohujale su decenije, vekovi, pa ak i milenijumi. est od
sedam drevnih uda odavno su nestala s lica zemlje. Bila su unitena
od strane prirode ili ljudi. Ipak, prie i legende o njihovoj izuzetnoj
lepoti i grandioznosti nastavile su na svojevrstan nain da ive i dalje
iz generacije u generaciju, s kolena na koleno. Niko ih, dodue,
vie nije mogao da vidi; postojale su samo povrne, a ee i nikakve,
predstave o njihovom izgledu i veliini, ali su ona i dalje izazivala
divljenje, ushienje, pa i strahopotovanje. Jedino su egipatske
piramide odolele zubu vremena i raznim ratnim razaranjima. Vreme
prkosi svemu, a piramide prkose vremenu. kae jedna arapska
izreka iz III v. Meutim, sve do poetka I v. Egipat je za
Evropljane bio tajanstvena i oaravajua zemlja. O toj zemlji se znalo
samo po delima antikih pisaca, takvih kao to su Herodot, Strabon,
Plutarh i Diodor, kao i po smuenim obavetenjima koja su ostavili
renesansni pisci. Malobrojni putnici, kada bi se vraali sa Nila, priali
su uda o prastarim ruevinama, o hramovima, piramidama i
sfingama, koja su tamo videli. A dananja podrobnija znanja o
egipatskim piramidama su zasluga, pre svega, engleskog naunika
Vilijema Metjua Flindersa Petrija (William Matthew Flinders Petrie),
koji se poev od 1880. g., kroz razdoblje od etrdeset osam godina,
bavio uglavnom njihovim istraivanjem. Ispitujui i crtajui
rasporede sloenih hodnika i grobnih komora i pravei kopije zidnih
41
Marko Kraji
natpisa, Petri je morao da izbegava brojne i opasne zamke i prepreke,

iji je zadatak bio da nepozvanim uljezima oteaju stizanje do riznice.
A ta je sa ostalih est svetskih uda? Da li su uopte postojala,
odnosno, da li su sva postojala, ili samo neka? Postoje li ikakvi
materijalni dokazi koji potvruju njihovo postojanje?
Krajem I i poetkom veka, nemaki arheolog Robert
Koldevej (Robert Johann Koldewey) je, prilikom iskopavanja
Vavilona, otkrio terasastu graevinu sa dubokim bunarom kao u
antikim opisima. Njegovo uverenje da se nalazi pred ostacima
legendarnih Semiramidinih viseih vrtova do danas jo niko nije
ozbiljno osporio. Kasnije su rekonstruisani stubovi-nosai, a
delimino i platforme. A ono to najvie inpresionira posetioce jeste
njihova veliina, koja uveliko nadmauje njihovu slavu.
ezdesetih godina I v. engleskom arheologu Vudu (John
Turtle Wood) polo je za rukom da iskopa neznatne ostatke
Artemisiona (Artemidinog hrama), da bi tek u v. bili u potpunosti
otkriveni njegovi temelji, koji su se ukazali u svoj svojoj lepoti i
dostojanstvu. Danas je, meutim, Efes malo mesto u Turskoj, u kome
nita nije ostalo od nekadanjeg bogatog i monog grada, iji je hram
nekada bio ponos antikog sveta.
Sredinom I v. otkriveni su delovi Mauzolejeve grobnice
hrama. Naime, putnici koji su prouavali obale Male Azije zapazili su
da su u bedemima budrunske srednjovekovne tvrave uzidane
mermerne ploe sa antikim reljefima, na kojima su bile prikazane
borbe Helena s Amazonkama (enama-ratnicima). Na veliko
zalaganje britanskog poslanika u Turskoj, dobijena je dozvola da se
ploe izvade i prenesu u Britanski muzej u Londonu. Ubrzo su u
bedemima tvrave otkriveni jo neki umetniki radovi koji su
nesumljivo pripadali mauzoleju.
Od Fidijine hriselefantske statue Zevsa, naalost, nije ostalo
42
nita. O njenom izgledu zna se samo na osnovu novca na kojem je s

jedne strane prikazana cela figura, a s druge samo Zevsova glava, kao i
na osnovu turih opisa antikih pisaca.
Nedostatak bilo kakvih autentinih podataka o izgledu Kolosa
sa Rodosa ak se ne zna ni da li je zaista stajao rairenih nogu
ispred ulaza u pristanite omoguio je kasnijim slikarima da u
svojim predstavama puste do kraja mati na volju. Sve to, ipak, nije
spreilo pojavu ideja i planova da se u interesu turizma Kolos ponovo
izgradi.
Meutim, ostaci Aleksandrijskog svetionika postali su, naalost,
nepristupani za arheologe i istoriare, jer je na tom mestu kasnije
podignuta tvrava, zbog koje je nemogue doi do ikakvih
materijalnih podataka. Stoga se o ovom svetioniku zna samo na
osnovu onoga to su ostavili antiki autori.
43
Marko Kraji
11.
Nakon prvih lista sedam svetskih uda nastale su u kasnijim
vekovima brojne druge. Sa lista su nestajala ona uda koja su se
vremenom pretvorila u prah i pepeo, a ubacivana su novija vrhunska
dela. Na primer, jedna lista svetskih uda grada Rima nastala je 448.
g. U njoj se pominju kanalizacije, akvadukti, Koloseum, Odeon,
Trajanov forum, Terme i breuljak Janikul. Otprilike u isto vreme
nastala je i lista sedam najznaajnijih crkava Rima, koje je svaki
hodoasnik trebalo da poseti.
U doba prvih svetskih putnika, pronalazaa i osvajaa, vidokrug
Evrope se uveliko proirio. Sa svih strana stizale su vesti o
zadivljujuim zlatnim palatama, kiklopskim bedemima i gigantskim
hramovima dalekih zemalja. Ali tek u VIII v. sastavljena je prva
sveopta lista sedam svetskih uda. Ona je obuhvatala: Porcelanski
toranj u Nankingu, Kineski zid, Aja Sofiju u Istambulu, Krivi toranj u
Pizi, Katakombe u Aleksandriji, Koloseum u Rimu i dolmene iz
Stounhenda.
Dok je oveanstvo shvatilo da na svetu ima vie od sedam
svetskih uda, proao je jo itav niz godina. I danas je mogue
ograniiti se na istorijski broj sedam, kao to je to ezdesetih godina
dvadesetog veka uinio asopis Die Welt u jednoj anketi. (Pri tome
se pojavila sledea lista sedam svetskih uda: Aja Sofija, Golden gejt
most u San Francisku, Akropolj u Atini, Ajfelova kula u Parizu,
44
Kineski zid, brazilska metropola Brazilija i Tad Mahal kod Agore.).

Ali, zar jedno takvo ogranienje, koje se ne moe opravdati, ne daje
samo pogrenu sliku? A pogotovo ako se shvati da svetska uda nisu
samo udesne tvorevine ljudskih ruku, ve da su to i uda prirode
(Vezuv, Nijagarini vodopadi, Veliki kanjon reke Kolorado,
Jeloustonski nacionalni park i slino).
Ernest fon Hese-Varteg (Ernst von Hesse-Wartegg), koji je
trideset godina ivota proveo poseujui bezbrojna uda sveta,
opisao je, poetkom XX veka, oko sedam stotina uda umesto
klasinih sedam. I pored toga su mu jo mnoga dela promakla,
pogotovu ona koja su otkrivena nakon njegove smrti. Prema tome,
danas se moe govoriti ne samo o sedam nego o sedam stotina
sedamdeset i sedam svetskih uda, pa i vie. S druge strane, njihov
broj neprestano raste iz godine u godinu.
Ta injenica nije spreila izvesnog Bernarda Vebera (Bernard
Weber), Kanaanina vajcarskog porekla, da 2007. g. organizuje
meunarodno takmienje za izbor novih sedam svetskih uda sveta
(engl. New Seven Wonders of the World). Na ovom takmienju
mogle su da uestvuju graevine nastale od poetka sveta i zavrene
do 2000. g., uz uslov da i danas postoje i da su u ouvanom stanju.
Svako ko je eleo, mogao je da glasa putem telefona, imejla ili SMS
poruke, ili preko vebsajta organizatora ovog dogaaja.
Proglaenje pobednika bilo je 7. jula, 2007. g. u Lisabonu. Na
pobednikoj listi nali su se: Kineski zid, Petra (drevni grad u
Jordanu), Hrist Spasitelj (Rio de aneiro, Brazil), Mau Piku
(Kusko, Peru), ien Ica (Jukatan, Meksiko), Koloseum (Rim,
Italija) i Tad Mahal (Agra, Indija). (Red po kome su pobednici bili
objavljivani je, prema reima organizatorima, bio nasumian, i nije
imao veze sa brojem osvojenih glasova.).
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
45
Marko Kraji
(UNESKO) se odmah ogradila od ove kampanje. Iznose se brojni

nedostaci i slabosti ovog takmienja: da se radi samo o medijskoj
kampanji i u linu Veberovu korist; da glasanje nije univerzalno, s
obzirom da su onemogueni milioni onih koji nemaju pristup
internetu, ili nemaju telefon, ili nemaju novac da bi platili da glasaju;
da je lista kandidata napravljena prema kiterijumima koji nemaju ni
obrazovni ni nauni karakter; da je jedini cilj ovog projekta profit (s
obzirom da se, na primer, glasanje putem telefona plaalo), iako je
Bernar Veber tvrdio da je sva dobit od ovog projekta (ako je uopte
ima) namenjena restauraciji spomenika; da jedna osoba moe da
glasa neogranien broj puta jedini uslov je bio da svaki put glasa
sa druge imejl adrese ili da poalje SMS sa drugog mobilnog telefona.
Jo jedna otra kritika koju su poznavaoci umetnosti uputili
ovom takmienju je i injenica da se sedam uda bira glasanjem, kada
je opte poznato da se umetnika vrednost ne moe da meri
glasanjem, pogotovo ne glasanjem osoba koje nemaju potrebna
znanja iz umetnosti.
ecHo
46

Marko Krajsic - Istina I Legenda o Sedam Svetskih Cuda Antike PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marko Krajsic - Istina I Legenda o Sedam Svetskih Cuda Antike PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ecHo

Copyright 2002. by . All rights reserved.

a, a je oa aa o aoee. ae, eeoa

oo. o je oa a oa eo, aoo

a ae II, eao eje ee (194.

Aeaa aeo je, a e, ao a a a

eoe, oje oa oe , ao ao aa.

ao oao oaa o ejo ajo

oe; a ao ea o eaoa eooja I (391. .),

o oo oa. O 776. . e . e., aa oeo

aaj aa ojaa. Oje e

eja aa, a ajae eoaa, oaa, jaa

ooea oaa a oeea aaaa. Ooea je

oejoa. a oo eoo e e, aoa

e a aaaa aa oaa aa eeo

oa eo a ooe aee ooe.

ao oaa oj, ojea je ooa a e oe

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

poaru koji je unitio biblioteku u Aleksandriji. Veina nastalih listi

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

osim vojnika i trgovaca malo je onih koji su odlazili na daleka

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

istoriara filozofije koji nikako nisu mogli da se sloe o imenima ili,

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

more, Crno more, Crveno more, Egejsko more, Indijski okean,

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

tree dinastije. Ova najstarija piramida, visoka 60 metara, imala je est

iezle su od zuba vremena i usled raznih ratnih razaranja ili su tokom

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

devetnaestoj godini), postalo preko noi slavno, ve je i nauka dola

horizontu), kao Bw-How (Horusovo mesto), a i kao Ra-horakhty

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

ljudskih ruku i razigrane stvaralake mate. Mogue je da su to bili

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

odnegovao je kao roenu ker.

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

Zatim su podignute dve utvrene palate, jedna na levoj a druga

Samuramat, supruga kralja amiadada V, nije poznato. Neki kau da

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

ukazuju posebne poasti.

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

dekoracijom, izazivao je divljenje i ushienje svih koji su imali prilike

razorenog hrama, koji je lagano utonuo u itko blato.

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

Tako mu je boginja Metida rodila Atenu boginju mudrosti i

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

proirivano i na druge discipline, ukljuujui i takmienja u

to mu je s levog ramena padao prema donjem delu tela i nogama, bio

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

njegov pogled nije ispunjen pretnjama, izraz mu nije gnevan. On

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

Kraljica Artemizija, nastavila je sa izgradnjom grobnice nakon

Sve do II v. velianstvena grobnica je bila u dosta dobrom

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

zauzet svojim svakodnevnim poslom, nije bio prisutan. Na to je

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

Uprkos svemu, stanovnici Rodosa se nisu predavali, ve su

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

Heron, anatom Erasistrat, kao i jedan od najveih helenskih slikara

spojeno sa obalom nasipom od zemlje i kamenja. Duina tog nasipa

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

nou; a postojao je, toboe, i takav kip koji je pokazivao rukom ka