Uputstvo koje se koristi u domaoj izdavakoj kui.

"Kako bismo odgovorili na najea pitanja i nedoumice, i time olakali posao prevodiocima i
lektorima, ali i unapredili kvalitet i brzinu pripreme materijala za objavljivanje, pripremili smo
ovo uputstvo koje se tie tehnikih standarda. Prevodi koji nisu u skladu sa njima nee biti
prihvaeni, pa vas molimo da ih se pridravate.

Prvenstveno, molimo prevodioce da obrate panju na leksiku i sintaksu. Va primarni zadatak
je da dosledno prenesete znaenje, ali u duhu sintakse srpskog jezika. Ne treba se drati
konstrukcija iz originalnog jezika koje su atipine za srpski (npr. engleski jezik je vrlo sklon
upotrebi pasiva, dok na nije, te ga treba izbegavati kad god je mogue, prebacivanjem u aktiv,
upotrebom bezlinih oblika, itd.). Takoe, u engleskom jeziku imenice u jednini ne mogu da
stoje bez lanova, odnosno prisvojnih prideva ili pridevskih zamenica. To ne znai da njih uvek
treba prevoditi. Kod nas je potpuno redundantno rei Stavio je svoju ruku oko mog struka (eng.
He put his arm around my waist).

Takoe, molimo lektore da i oni obrate panju na ovakve stvari, ukoliko ih u tekstu ostane,
budui da je to od sutinskog znaaja za kvalitet prevoda. Osim toga, va zadatak je da se
pobrinete da tekst zadovoljava norme pravopisa i interpunkcije. Kako bismo vam dali smernice,
navodimo spisak osnovne literature:
Pravopis srpskoga jezika, Matica Srpska, 2010.
Renik jezikih nedoumica, Ivan Klajn (preuzmite u pdf formatu ovde: https://
sites.google.com/site/tiprevodi/home/pravopis-i-klajn-2
Transkripcioni renici Tvrtka Pria (za adaptaciju imena stranog porekla)
Pravopisni renici Milana ipke ili Matice Srpske preuzmite ovde: http://
www.prometej.rs/upload/document/pravopisni_recnik.pdf

Osnovni standardi teksta

Potrebno je da svi tekstovi budu otkucani latinicom i srpskom tastaturom.

Interpunkcija i formatiranje

Posle svakog znaka interpunkcije potrebno je ostaviti prored.
Ukoliko se u tekstu javljaju tri take (...), razmak posle njih dolazi samo ukoliko se
nalaze na kraju reenice. Pre tri take ne treba ostavljati prored (npr. nije ispravno pisati: I
onda se suton spustio na grad ... )
U okviru zagrade nema razmaka (nije ispravno pisati ( Jago se trgnu. ), ve (Jago
se trgnu.)).

Crta i crtica

Crta se pojavljuje kao odmaknuta ( ) i primaknuta () crta. Odmaknuta crta
se najee koristi tamo gde je potreban izrazitiji znak izdvajanja ili naglaavanja, i u
toj funkciji moe da zameni zapetu ili zagradu. Na primer, njome se izdvajaju umetnuti
ili zavrni deo reenice (Pred zoru uz straan pucanj stigoe konjanici; Plakala je,
preklinjala, obeavala sve uzalud). Takoe, u odreenim situacijama moe da zameni i
dve take, naroito u sluaju poimeninog nabrajanja neega to je prethodno pomenuto
(Naile su razne nedae nerodna godina, enina bolest, odlazak sina u vojsku).
Primaknuta crta je izrazito veznog karaktera, i koristi se npr. za obeleavanje koautorstva,
saveza, prostornih i vremenskih relacija (KantLaplasova teorija, let LondonNjujork, rat
19411945, i sl.).
Crtica se najee koristi izmeu delova polusloenica (auto-put), kao spojni znak
izmeu osnove koju ini skraenica i nastavaka (mleko iz PKB-a), ili izmeu drugog dela
sloenice, odn. izvedenice i njenog prvog dela koji se sastoji od broja (50-godinjak).

Znaci navoda

Ispravni znaci navoda u srpskom jeziku obeleavaju se sa (uvodni) i (izvodni).
Nipoto nemojte navodnike obeleavati tako to ete dva puta ukucati polunavodnik (') ili
zapetu.
Posle znakova navoda ne stavljaju se drugi znakovi interpunkcije osim zapete.
Zapeta se, takoe, moe izostaviti ukoliko je prethodna reenica u okviru navodnika
zavrena takom, ili znakovima pitanja ili uzvika. Ti znakovi se obavezno stavljaju pre
navodnika (? ! .)
Ne treba gomilati znakove interpunkcije posle navodnika (nepravilno je ostaviti ?
,). Primeri: 1. Treba mi pomo, ree Marko, molim te, ostani. 2. Stani! uzviknu
Marko. Treba mi pomo. 3. Stani! uzviknu Marko. Uhvati me za ruku i ree: Treba mi
pomo.
Napomena: Pravopis nekih drugih jezika propisuje stavljanje zapete pre izvodnog
navodnika, molimo vas da obratite panu da to kod nas nije sluaj! Zapeta se stavlja nakon
izvodnog navodnika, a pre konferanse.

Dodatne napomene

Nazivi pesama, knjiga, filmova oznaavaju se kurzivom. Nazivi asopisa i novina
stavljaju se pod standardne navodnike. Imena automobila piu se kurzivom ili pod
polunavodnicima. Imena robnih marki idu kurzivom, s tim to treba obratiti panju na razliku
u upotrebi velikog i malog slova.
Obratite panju na dupli razmak.

Hvala na izdvojenom vremenu, nadamo se da e vam ovi saveti biti od koristi i da ete ih
slediti.

Uputstvo napravljeno za potrebe srpskog jezikog tima, a na osnovu uputstva za
prevodioce i titlere u "Prava & Prevodi": link: https://docs.google.com/present/edit?
id=0ATKXuq89RYp3ZGhkYmQyeDdfMTE3Z3huZm5xY2o&hl=en_US

Deo prepiske sa jednim od lanova jezikog tima:

Titl ne moe da isprati sve rei koje se kau. Ne ita se brzo kao to se uje. Gledalac ita, ali
u isto vreme trebalo bi da moe da prati i sliku (ako sve vreme ita, to je veoma oteano).
Ttitlovi trreba da budu koncizni i da pre svega prenose sutinu, a detalji se stavljaju ako ima
vremena, nikako ako gue titl. Mora da oseti ritam i da vodi rauna o tome da tvoj titl treba
da pomogne nekome pre svega da jasno razume o emu se radi, zatim da tome moe da prati
ta se na ekranu deava, a eventualno, povezujui ono to je uo i proitao, moe i da ui ili
popravlja svoje znanje engleskog (a ako je titl dobar, i srpskog). Zbog svega ovoga, prevoenje
titlova ima svoje specificnosti u odnosu na prevod teksta.

Pun titl (najvei doputen) ne traje vie od 6 sekundi i nema vie od 70 karaktera (ukljuujui i
prorede i interpunkciju) u dva reda. Najmanji dozvoljen titl traje sekund i po. Obe krajnosti ne
koristi esto, pravi vie titlova koji traju 5 i 3, nego 6 ili sekund i po. Ako pogleda moj titl na
youtube-u, videe da neki titlovi traju i po 7 sekundi. To je sloboda koju sam iskoristila ovom
prilikom, ali to ne radim kada prevodim i titlujem za TV. Prosena brzina itanja je u "P.& P."
bila 15 karaktera po sekundi (15 cps). Kada u istom titlu dvoje govore, pre teksta koji izgovara
drugi stavlja - (ao. -ao, kako si?).

Prelom... Tu ima nekih "pravila", a to je najtee da ti objasnim ovako. Neka su vezana za pravila
srpskog jezika, a neka za prelom titla koji pomae da se on bre i lake proita.
Mi titio ravnamo po sredini. Bezveze je ako gornji titl ima 7, a donji 2 rei, runo izgleda i
oteava itanje. Podeli ga tako da vizuelno bude skladniji (gore 5, dole 4 rei, ili obrnuto,
ili 6:3, ali tu opet pazii kako). "Da", "ali", "u", "na" i slino ne ostavljaju se da vise na kraju
titla (izuzetak moe da bude pun titl u kome nikako nema mesta). Ne preteruj sa infinitivom,
sem u sluajevima kada je u duhu naeg jezika (u hrvatskom se on neuporedivo vie koristi).
Ne poinji reenice sa ali. Uzdasi i uzvici se ne prevode. Ne ponavlja ako neko 5 puta kae
Sandra!,nego napie jednom pa ostavi da traje due. Izbegavaj ponavljanja. Koristi sinonime.
Razmiljaj kako bi se to reklo na srpkom. Detalje dodaj samo ako ima vremena. Izbegavaj tri
take.

Sva ostala pitanja i nedoumice postujete na ovoj grupi, pa emo zajedno da ih reavamo.