ЕФИКАСНО КОРИШЋЕЊЕ ПИТАЊА

ИДЕНТИФИКОВАЊЕ РАЗЛИЧИТИХ ТИПОВА ПИТАЊА

Добро питање је оно које је прилагођено ситуацији и које ће извући корисну

информацију. Дати примери покривају 6 главних типова питања која се могу употребити
на следеће начине:

1. Чињенична питања се користе за утврђивање или потврђивање чињеница, и она

или траже одређену информацију или траже потврђивање информације изражавањем
онога што је особа већ рекла. Уколико је то тражење информације, питање треба да
буде неутрално, иначе може да утиче на одговор који ће особа дати нпр. “Када си
последњи пут посетио ову канцеларију?” је чињенично питање. ”Зар ниси прошле среде
последњи пут посетио ову канцеларију?” је сугестивно питање.
“Да ли си разумео фазе у циклусу индивидуалне супервизије?” је чињенично питање
које може бити праћено објашњавањем или потпитањима чији је циљ провера
разумевања ученика.

2. Отворена или објашњавајућа питања су она на која се не може одговорити просто

са “да” или “не”. Она почињу, на пример, са

шта, Зашто, када,

како, Где ко,

Објасни ми Молим те опиши ми Реци ми

Отворена питања траже детаљније и информативније одговоре и користе се за

подстицање људи да говоре, да истражују ситуације, и да извуку специфичне
информације. Формулисана су тако да служе у специфичне сврхе, али очигледно нису
од користи ако желите да зауздате веома говорљиву особу. Као тренеру, отворена
питања су највреднији тип питања.
“Који су кључни елементи од” или “молим те опиши ми….. ”

3 Отворена/истраживачка (продубљујућа) питања се користе за залажење испод

површине питања, како би се идентификовало и размотрило расуђивање иза
претходног одговора. Поново, ова питања најчешће почињу са:

шта, Зашто, када,

како, Где ко,

Објасни ми Молим те опиши ми Реци ми

Питања овог типа су од највеће користи онда када покушавате да утичете на некога.
Она вам помажу да схватите зашто је нешто речено и да формулишете контра-
сугестију.
“Сматраш да је СМАРТ техника занимљива, како би је онда применио на свом

1
садашњем послу?”
“Рекао си да мислиш да је евалуација у процесу супервизије тешка. Зашто тако
мислиш?”

4. Питања која наводе/вредносно оптерећена траже потврду или порицање тврдње

која је изнета у самом питању, или, у најмању руку, садрже снажан наговештај жељеног
одговора питаоца. Користе се када желите да се особа сложи или прихвати одређену
тачку нпр. у усаглашавању дужине трајања задатка или када желите да усмерите ток
мисли и коментара особе у одређеном правцу. У току обуке треба пажљиво користити
ову врсту питања, јер тренер увек треба да тражи непристрасну информацију.
Ако упитате “Разумео си Колбову торију учења, зар не?”, највероватније је да ћете
добити одговор “Да” јер то изгледа као одговор који сте тражили.

5. Питања која наводе на алтернативу покушавају да ограниче опсег одговора

доступних особи која одговара на питање, и стога помажу особи која поставља питање
да утиче на одговор.
“Да ли бисте желели састанак у 10:00 у уторак или у 12:00 у среду?”
“Да ли бисте желели да променимо циљеве учења или технике рада?”
Ова питања су корисна ако сте идентификовали две области у којима је потребан даљи
рад, али нису корисна ако тражите информацију којим областима, по мишљењу
водитеља случаја, треба посветити више рада.

6. Спекулативна или хипотетичка питања питају појединце шта би радили у

одређеним ситуацијама. Корисна су за процењивање ставова људи према различитим
ситуацијама и како би у њима реаговали, без потребе да их излажу тим ситуацијама.
Међутим, да би питања била корисна, ове ситуације морају бити реалистичне и у
оквиру вероватног искуства појединца.
“Када би требало да припремите обуку за групу новозапослених, које кораке бисте
предузели?”

7. Одражавајућа питања понављају одговоре или мисли које је особа која одговара на
питања већ дала у својим одговорима.
“ Чини да је твоја највећа брига у овом тренутку што твој син не може да нађе посао?”
“Чини се да је главна тешкоћа коју имаш у обликовању плана за корисника
идентификовање услова за реализацију тог плана?”
Ова питања вам помажу да проверите да сте разумели шта вам је речено или да
покажу да сте слушали дате одговоре.

8. Питања затвореног типа су она на које се може одговорити са простим “Да” или
“Не”. Иако одговори на ова питања нису претерано информативни, могу се користити за
потврђивање чињеница или за зауздавање неког ко је претерано говорљив.
На обуци, питања затвореног типа треба употребљавати штедљиво, јер већина
информација треба да дође од ученика. Такође, одговори понекад могу бити варљиви.
На пример, ако упитате ‘Да ли разумете ово?’, ученици могу одговорити ‘да’ просто зато
што не желе да изгледају као незналице или због тога што мисле да разумеју онда када
то није случај. Разумевање ученика треба проверавати питањима отвореног типа.

2
9. Вишеструка питања, то јест постављање серије питања, без остављања времена за
коментар између питања, никада нису корисна. Она обично доводе до забуне на обе
стране. Истраживања показују ће да особа којој се постављају оваква питања
највероватније одговорити на само једно питање, обично прво или последње, док ће
остала питања игнорисати.
”Које су ствари по вама најкорисније, најмање корисне и најтеже за разумевање?”

Техника испитивања је важна. Избор праве врсте питања није довољна гаранција да
ћете добити информацију коју желите. Питања треба постављати на такав начин да
појединац сматра да је способан да на њих одговори потпуно и слободно.

Ево неколико смерница за ефикасно постављање питања:

 унапред припремите скуп релевантних питања

 користите питања у тачно одређену сврху – ово ће вам помоћи да изаберете
праву врсту питања и да их ефикасно срочите
 постављајте питања у право време, тако да буду релевантна за текућу дискусију
– овим се смањује ризик од забуне и помаже одржавање смера дискусије
 нека питања буду кратка и концизна – ово ће вам помоћи да постављате питања
са јасном сврхом (ни двосмислена ни превише компликована) која извлаче тачно
информацију коју сте желели
 дајте појединцу време да размисли – пожуривање ученика на одговор је
непродуктивно
 коментаришите одговоре, тако што ћете их разјаснити када је то потребно (како
бисте били сигурни да сте разумели) и тако што ћете одати признање.

Правилно употребљена, питања су од неоценљиве вредности, не само зато што

осигуравају да сте истовремено и ви и ученик разумели ситуацију и један другог, већ и
за све аспекте обуке.

БИРАЊЕ ПРАВЕ ВРСТЕ ПИТАЊА - РЕЗИМЕ

ВРСТА ПИТАЊА СВРХА ЈЕ ПРИМЕРИ

ЧИЊЕНИЧНА Добити информацију 1. Питања која почињу са ко, шта, где,

Започети дискусију кад, зашто и како?

ОТВОРЕНА ИЛИ Добити разлоге и 1. "На који начин би ово помогло

ОБЈАШЊАВАЈУЋА објашњења. решавању проблема?”
Проширити дискусију. 2. "Које друге аспекте овога треба
Добити додатну размотрити?"
информацију. 3. "Како ово треба урадити?"

3
ИСТРАЖИВАЧКА Довести у питање 1. "Зашто тако мислиш?"
(ПРОДУБЉУЈУЋА) старе идеје. 2. "Како знаш?"
Развити нове идеје. 3. "Који доказ имаш?"
Прибавити ток
расуђивања и доказ.

ПИТАЊА КОЈА Представљање нове 1. "Да ли ово треба да размотримо као

НАВОДЕ/ВРЕДНОС идеје. могуће решење?"
НО ОПТЕРЕЋЕНА Излагање сопствених 2. "Да ли би ово било изводљиво као
предлога алтернатива?"

ПИТАЊА КОЈА Одлучивање између 1. "Које од ових решења је боље: А или

НАВОДЕ НА алтернатива. Б ?"
АЛТЕРНАТИВУ Добити сагласност. 2. "Да ли је А наш избор пре него Б?"

Развити нове идеје. 1. "Претпоставимо да смо то урадили

СПЕКУЛАТИВНА Предложити друго, на овај начин, шта би се десило?"
можда непопуларно, 2. "Друго предузеће ради ово, да ли
мишљење. бисмо и ми то овде могли?"
Променити смер
дискусије.

ОДРАЖАВАЈУЋА Проверити сопствено 1. "Ти се, дакле, бринеш да би

разумевање добијених прецизност могла да буде угрожена?"
одговора. 2. "…показује да си још увек несигуран,
Пренети емпатију. зар не?"

ЗАТВОРЕНОГ ТИПА Могу помоћи 1. Да ли си нешто урадио прошле

потврђивању чињеница недеље?
Могу ограничити дате 2. Да ли си попунио пријавни
одговоре формулар?”

ВИШЕСТРУКА Овај тип питања треба У које време сте стигли овде, како сте
избегавати у свим путовали, да ли вам се свиђају нове
ситуацијама канцеларије и да ли бисте желели
шољу кафе?