PRIPREMILA

Suzana Veljkovi, profesor razredne nastave

Motivacija je elja da se postigne neki uspeh i spremnost da se
za postizanje tog cilja uloi potreban napor.
Re motivacija ima latinski koren, dolazi od latinske rei
movere kretati.
MOTIVISATI = POKRENUTI


Postoji:
unutranja motivacija uenik je gladan znanja i ui zato
to to NJEGA raduje i ispunjava
spoljanja motivacija uenik ui zato to ga neko ili neto
prisiljava da ui
pozitivna motivacija potsticanje uenikovog zadovoljstva
postignutim i njegovog optimizma
negativna motivacija potsticanje uenika strahom od
neuspeha ili kaznom

etiri najea razloga nemotivisanosti
uenika :


1. Zato da to uim? ta e mi to u ivotu? Koja mi je
korist od toga? Nema cilj
2. To je preteko za mene. Preglup sam za to. Previe je
gradiva. Nikad to neu uspeti nauiti. Sumnja u sebe
3. Gradivo je teko. Udbenik je komplikovan. Ne
veruje metodama
4. Uitelj me ne voli. Uvek mi postavlja teka pitanja. Ne
zanima ga ta znam, nego trai ta ne znam Daje mi
manje ocene nego to zasluujem. Ne veruje uitelju


KAKO TO REITI ?

OLJICA AJA

Neki se ovek nasluao toliko pria o mudrosti jednog zen
uitelja, da ga je odluio posetiti i postati njegov uenik. Zen
uitelj ga lepo primi.
Razgovaraemo tek kad popijemo aj ree zen uitelj.
Polaganim pokretima uze ajnik i poe gostu sipati aj u
oljicu.
oljica je ve bila puna, ali uitelj je i dalje sipao. aj se
razlivao po stolu. ovjek je to razoarano gledao.
ta da naui od oveka koji ne zna da u punu oljicu ne
moe stati vie aja?
To ti je bila prva lekcija nasmeja se zen uitelj.
Naui isprazniti svoju oljicu.
Ne moe nita novo nauiti ako ti je oljica puna
predrasuda.

1. Uenik nema cilj

Ako nema cilj, nema prema emu ii.Cilj mora biti realan i ostvariv. Ako je cilj previsoko
postavljen, trudie se uzaludno. Ako je postavljen prenisko, nee postii ono to bi mogao.
Ocena kao cilj - Njegova je ocena njegov izbor. Svaki uenik moe imati ocenu kakvu eli.
Pritom ima nekoliko obveza i nekoliko prava.
OBAVEZE Na poetku godine uenik odluuje koju ocenu eli imati na kraju godine.
Njegovu elju upisaemo u dnevnik. Dobijae posebno prilagoene testove s pitanjima ba
za tu ocenu. Mora tano reiti sve te zadatke.
PRAVA Ako ta ne razume, potrebno mu je dodatno objanjenje ili primer, ima prava da
ODMAH pita kako bi mu se pomoglo.
Ako mu je potrebno dodatno vebanje ili podrka, ima pravo traiti da mu pomognemo da
to organizuje.
Primer: Na poetku svake vee celine pokazati tipove pitanja (zadataka) za ocenu 2, 3, 4 i 5.
Testove (pitanja) napraviti na etiri nivoa. Ueniku dati test (pitanja) za onu ocenu za koju
se odluio.
SANKCIJA:
Ako uenik NE REI pitanja koja je dobio za ocenu za koju se odluio, sledei put mu dati
pitanja za niu ocenu.
NAGRADA:
Ako uenik UVEK rei sva pitanja koja je dobio, moe mu se predloiti da, ako eli,
odgovara na pitanja za viu ocenu.

2.Sumnja u sebe
Ohrabriemo ga. Pomoi emo mu da napravi plan malih ostvarivih ciljeva, da ih
ostvaruje jedan po jedan i da prihvata tuu pomo.
Primer: Uenik mora osetiti da sa svojim problemom nije sam. Uz njega su i njegovi
drugovi koji e mu pomoi Tim za pomo, gde su neophodna najmanje tri uenika: jedan
ispitiva i dva pomagaa.
Plan: Uitelj daje popis tema/pitanja/tipova zadataka koje nemotivisan uenik za TRI
DANA treba svladati.
Strategija: Tim za pomo e se s uenikom dogovori o dinamici i podeli poslova:
1.dan- Pomaga 1, tema 1. Ispitiva.
2.dan- Pomaga 2, tema 2. Ispitiva.
3.dan- Ponavljanje, pomagai i ispitiva zajedno.
4.dan- Uitelj proverava: pita poneto sva etiri uenika, svima daje ocene i sve ih
pohvaljuje ako je bilo uspeno.
Na ovakav nain uenik stie samopouzdanje, OSEAJ DA NIJE BESPOMOAN,
OSEAJ UKLJUENOSTI I KORISNOSTI - Kad savladam SVOJ problem i ja u se
ukljuiti kao pomaga ili kao ispitiva timu za pomo i pomoi u nekom drugom ueniku.
Greke koje uenik ini, ne znae da NITA ne zna, nego samo da nije jo SVE nauio. One
ne znae da je glup, nego samo da NEMA DOVOLJNO ISKUSTVA. Greke ne znae NE
ZNA reavati probleme, nego samo da ih reava na neuobiajen nain. Uenik ni sluajno
ne sme da pomisli da je beznadean sluaj. Mora da veruje da su greke korisne jer ga
teraju da pokua ponovno, ali na drugaiji nain.

3.Ne veruje metodama

Promeniemo metode ! Nije bitan nain, bitno je stii na cilj.

Primer 1.TEKO gradivo - Gradivo koje treba obraivati na
sledeem asu samo po sebi vrlo je zanimljivo, ali ga je teko
jednostavno objasniti zato to svaki ovek ima drugaiji stil uenja i
drugaiji nain na koji neto najbolje razume. Zato e uenik
pokuati to nauiti na drugaiji nain.
Proitae kod kue tu lekciju nekoliko puta, prouiti je i pokuati da
je sam sebi jednostavno i zanimljivo protumai.
Uitelj e na sledeem asu to tumaiti, a svako e ga moi prekinuti
i objasniti na svoj nain to to uitelj objanjava.
Neki e moda objasniti stripom, nekim duhovitim primerom,
pravilom u nekoliko koraka... Uenik, ijim objanjenjima razred
bude posebno zadovoljan, nagradie se odlinom ocenom.


Primer 2. Kritiko itanje i brzo uenje - Uiniemo to ovako:
Cilj dananjeg asa je da uenici otkriju glavnu misao svakog
odlomka u novoj lekciji, pronau u njemu kljune rei i uz svaki
odlomak postave pitanje. Dati im 20 minuta vremena. Nakon toga
dae se kratki test iz te lekcije. Knjige e zatvoriti, ali e uenici moi
da koriste svoje beleke.
Odlomak je skup reenica koje vee neka glavna misao. Proitaj
odlomak i svojim reima, jednom reenicom, zapii njegovu glavnu
misao.
Kljune rei su rei najvanije za razumevanje znaenja odlomka i
glavne misli. Iz odlomka ispii kljune rei i podvuci ih.
Svaki odlomak govori o nekom problemu. Otkrij problem o kom
govori odlomak i preoblikuj ga u pitanje.



Primer 3. Na asu sastavljati podsetnik koji e uenik smeti da
koristi na sledeem asu kad radi test.
Sam odluuje ta e u njegovom podsetniku pisati: primeri,
definicije, pravila
Na kraju asa bi bilo dobro nekoliko podsetnika oceniti.


Primer 4. Obrada nove celine, koju emo obraivati dui period
Na svakom asu uenici e dobijati kartice na koje e pisati
podsetnik i na kraju asa e ih predati uitelju.
Kad budu radili test, vraaju im se kartice kojima se mogu sluiti.
4. Ne veruje uitelju

Uenik oekuje da uitelj bude objektivan.
Primer: OBJEKTIVNOST
Ocena koju daje uitelj NIKADA ne sme zavisiti o njegovom
raspoloenju (ili neraspoloenju) ni o njegovim simpatijama (ili
nesimpatijama) prema nekom ueniku.
Ocena mora biti pravedna.

Uenik oekuje da se i uitelj dri pravila koja postavlja.
Primer: PRAVILA
Bolje je ne zadati domai zadatak, nego zadati, a ne pregledati ga.
Ako ste najavili da ete sutra doneti ispravak testa, morate ga sutra
doneti.
Ako ste najavili da e sutra imati test, ne smete dopustiti da vas
sutra uenici odgovore.
Uenik oekuje da ga uitelj uvaava.
Primer: Uvaavanje 1.
Postaviti pitanje, dati svima nekoliko sekundi da razmisle, pogledaju
u knjige i beleke, a tek onda nekoga prozvati da odgovori.
Ne koristite se ocenom da kaznite uenika !
Primer: Uvaavanje 2.
Ne tumaiti neto to bi bolje bilo pitati ih da oni nama objasne.
Izbegavati da uenike dovodite u situaciju da se takmie.
( Takmienje ima smisla samo za one koji oekuju da e pobediti. )
Primer: Uvaavanje 3.
Budite precizni u negativnoj kritici. Ne kritikujte uenika kao osobu,
nego govorite o zadatku koji nije reen.
Uenik veruje uitelju :
- koji je objektivan
- koji se dri pravila
- koji ga uvaava
- kome je stalo do uenika.

Uitelj mora biti entuzijasta.
Pouavati bez zanosa jednako je naporno i nedelotvorno kao to je
naporno i nedelotvorno kovati hladno gvoe.
Ako uenik ne veruje da e uspeti nee se truditi da uspe.

Uenik nije posuda koju treba napuniti znanjem


nego lampa koju treba zapaliti vlastitim plamenom.


Konja moemo naterati u vodu, ali ga ne moemo naterati da pije
ako nije edan.

Motivisati uenika znai uiniti ga ednim.




esto ne moemo promeniti stvarnost, ali UVEK moemo promeniti
nain na koji je gledamo i reagujemo na nju.
ovekov ivot izgraen je od 10% onoga to mu se stvarno dogaa u
ivotu i od 90% naina na koji na to gleda.


NAIN NA KOJI GLEDAM odreuje moje EMOCIJE
MOJE EMOCIJE odreuje moje PONAANJE
MOJE PONAANJE odreuje moje ODNOSE

Objasnite detetu ta tano oekujete od njega to se tie uenja.
Neka Vaa oekivanja budu dovoljno visoka, ali realna s obzirom na
detetove sposobnosti (npr. Oekujem od tebe da redovno pie
domae zadatke.).

Objasnite mu i zato je to vano za njega i zato je uenje korisno.
Deca, kao i odrasli ljudi, bolje i radije rade kada u tome vide smisao.
Kao i kod pisanja domaeg zadatka, i u uenju je potrebna dnevna
rutina. Dakle, dete treba uiti uvek u odprilike isto doba dana
(nakon ruka, nakon odmora, i sl.). Time uenje postaje navika koja
omoguava i lake pamenje materijala.

Pomozite detetu da naui kako da kvalitetno organizuje uenje.
Svaki dan s njim pregledajte beleke kako biste dobili uvid ta se
radilo u koli. Zatim zajedno napravite plan za reavanje domaeg
zadatka. Dete koje uestvuje u stvaranju svog dnevnog rasporeda
spremnije ga i ostvaruje.
DAN Domai zadaci itanje Matematika
Ponedjeljak -
Utorak
Sreda
etvrtak
Petak
Subota
Nedelja

Organizovanju vremena pomau i tablice u koje dete svaki dan
upisuje + kada je obavilo svoje dnevne obaveze. Na taj nain,
nakon nedelju dana, dete i roditelji imaju uvid u dnevnu rutinu
deteta i mogu zajedno osmiljavati bolju organizaciju vremena.



Uite svoje dete kako uiti.

Formula koja se pokazala uspenom i koju primenjuju najuspjeniji
ljudi irom sveta glasi:


- proitaj letimino (starija deca mogu proitati samo uvod ili
sadraj teksta kako bi stekla uvid u osnovnu ideju gradiva);
- pitaj (dete postavlja pitanja o reima ili celinama koje mu nisu
jasne);
- proitaj paljivo;
- proceni ta je bitno;
- prepriaj;
- ponovi naueno.
Nikada nemojte umesto deteta proitati lekciju, zapisati ili mu
prepriati sadrinu i dati mu da to naui. Najdragocijeniji deo
procesa uenja je rad na razumevanju gradiva i odvajanje bitnog od
nebitnog. Ako dete ui po sadrajima koje ste Vi napravili, uie
mehaniki, gradivo e brzo zaboravljati, a kada mu uitelj postavi
pitanje na drugaiji nain nego Vi, nee znati odgovoriti.

Omoguite detetu da ui i izvan kue i kole. Uputite ga u biblioteku,
na slobodne aktivnosti, likovne radionice i sl.
Pohvalite svaki detetov uspeh, a pogotovo trud i napredak. Vanije
je da je dete spremno uloilo napor da bi reilo zadatak i da je
napredovalo, nego kakvu je ocenu dobilo.

Ocena najvie zavisi od naina uenja, ali zavisi malo i od sree,
teine gradiva, kriterijuma, raspoloenju uitelja i drugim iniocima
nad kojima dete nema kontrolu. Hoe li dete izvravati zadatke ili
ne, i kako e to initi, zavisi od njega, a mi smo tu da ga
podstaknemo na to i da ga nauimo kako to treba initi.
Ne treba zaboraviti da deca ue imitiranjem
vanih ljudi, najee roditelja. Posmatrajui
roditelje i uitelje, dete ui ta treba ceniti, kako
se ponaati i ta raditi. Zato, ako roditelji itaju,
igraju edukativne igre, raspravljaju o raznim
idejama, dogovaraju se i sl. i vrednuju znanje i
deca e initi isto .

Tehnike koje pomau u uenju:

Podvlaenje bitnih injenica, ideja ili detalja (pomozite detetu da
razlikuje bitne od nebitnih injenica i da one bitne posebno
oznaava kako bi ih lake pamtilo).

Sastavljanje pitanja (kada dete naui postavljati pitanja iz
sadraja koji ui i odgovarati na njih, uenje e postati zabavnije i
aktivnije, a dete e razlikovati bitno od nebitnog).

Saimanje (dete prepisuje samo bitne delove iz teksta).

Voenje beleki (dete svojim reima prepriava sadraj koji ui i
na taj nain poboljava svoje razumevanje).



10 naina kako roditelj moe pomoi detetu u uenju

1. Pokaite iskreni interes prema onome to dete ui
2. Imajte pozitivan stav prema sposobnostima deteta, verujte u
njegov uspeh i trud

3. Organizujte mesto u stanu koje slui samo za uenje, proverite da
li je mesto dobro osvetljeno.
4. U vreme kad dete ui smanjite buku u stanu, ugasite TV, ne
dopustite da ga ometa glasna muzika, zvonjava telefona, ne
dopustite ostalim lanovima porodice, susedima ili prijateljima
ulaenje u sobu gde dete ui

5. Pomozite detetu da adekvatno organizuje vreme za uenje tee
zadatke neka obavi dok je odmorno, lake neka ostavi za kraj.
6. Ako primetite da se dete teko snalazi u gradivu pomozite mu da
prepozna BITNO u tekstu, potstaknite ga da izvlai beleke pored
teksta, neka raznim bojama oznai bitne injenice u gradivu.
7. Pomozite detetu da zapie pitanja o gradivu koja ga mogu voditi
u uenju, na svako pitanje neka napie jasan i koncizan odgovor.
Ako dete to eli moete ga ispitati pomou tih pitanja.
8. Pokaite mu gde moe pronai dodatne informacije Internet,
biblioteka i sl. mogu detetu pomoi da povee sve delove gradiva u
celinu i povee naizgled nepovezane informacije.
9. Potstaknite dete da uzme pauzu nakon obavljenog zadatka, neka
se nagradi kad izvri deo obveza npr. malom okoladom ili voem.
Pazite da pauza ne bude dua od 10-15 minuta kako bi se dete
moglo lake ponovno koncentrisati.
10. Ako primjeujete da vae dete ima potekoa u koncentrisanju,
nemogunosti zapamivanja ili procesu uenja ili teko ita/pie
vaa roditeljska obaveza je pronai strunjaka i obratiti mu se za
pomo.




NE ZABORAVITE
Da bi dete uspeno uilo, treba se dobro oseati. Gladno, umorno,
alosno i ljutito dete panju usmerava na signale neprijatnosti iz
organizma i ne moe se usmeriti na uenje.

Ako je dete alosno ili ljuto (dobilo je slabu ocenu, posvaalo se s
drugom i sl.) najpre popriajte s njim o onome to ga mui, dopustite
mu barem pola sata da izbaci negativne emocije, a onda
insistirajte da se prihvati posla.

Kada doe iz kole, dete se prvo treba odmoriti. Dok je u koli, ono
sedi nekoliko sati po 45 minuta. To je za njega napor i umara ga.
Osim toga, u koli mora uiti i reavati razliite zadatke koji trae
psihiko naprezanje. Mozak se umara dok radi, a detetovo telo i
onda kad mora due vremena sedeti. Odmoran mozak bre razume i
pamti, a umorno telo ometa mozak u njegovom radu.


Nakon odreenog vremena koje je provelo u reavanju zadataka i
uenju, svakom je detetu potreban odmor.
Vreme maksimalnog rada zavisi od uzrasta i osobina deteta.

Posmatrajte ponaanje deteta dok pie domai zadatak ili ui. Kada
se pone jae, nego obino, vrpoljiti na stolici, okretati se na sve
strane, prozevati, ljutiti se i greiti, to je najbolji znak da treba
napraviti pauzu, jer e u suprotnom uenje biti muenje.

U sluaju psihikog naprezanja, najbolji odmor je onaj uz laganu
fiziku aktivnost.