Put do ostvarenja cilja je zabavan

SAMODISCIPLINA
Branislav Maričić

Kad krenemo ka cilju, put do ostvarenja je zabavan, pun koraka napred

– nazad, naizgled slučajnih susreta i situacija. Pored akcije i delanja, ono što je svakome od
nas potrebno je: samodisciplina. Kako je steći, razviti, održavati?
To je tema ove knjige, koju je u formi dragocenog priručnika punog logičnih i primenljivih preporuka,
napisao Branislav Maričić. On je između ostalog i licencirani predavač – instruktor „Programa
razvoja intelektualnih sposobnosti“ britanskog Buzan centra. Maričić je od početka devedesetih
izuzetno posvećen temama iz oblasti razvoja našeg uma, misli, inteligencije, pamćenja, učenja.
Zato ćemo iz prebogate biografije izdvojiti još i podatak da je vlasnik i direktor izdavačke kuće
„Finesa“, u Beogradu.
Za sticanje samodiscipline potrebno nam je samo 7 dana!
Pre nego što krenemo, Maričić nas upoznaje sa onim večnim detetom u nama, koje ne želi
samodisciplinu i koje naziva ĐAVOLAK, i delom nas koje je želi i naziva ga ANĐELAK. Tu je i onaj
treći deo, naša savest.
Đavolak koristi 5 „otrova“ da bi se odupro disciplini: cinizam (zajedljivost, prezir), negativizam,
malodušnost (neverovanje u uspeh), bekstvo od stvarnosti i odlaganje. Za svaki od njih postoji i
odgovrajući lek, detaljno pojašnjen u knjizi.
Svi vodimo unutrašnje dijaloge, ali za uspeh je bitno da naučimo kako da to radimo da bismo otvarili
svoje ciljeve. Naš stav mora biti pozitivan, precizan i odnositi se na sadašnje vreme. Ne smemo
da koristimo reči: nemoguće, ne mogu, pokušaću, trebalo bi, moram, kad bih, ali, međutim, teško, i
slične reči. Posebno su teške reči „moram“ i „treba da“ pa umesto da kažete: „Moram da odem
tamo“, recite „Idem tamo“. Kako naš podsvesni um reaguje na samo jednu poruku u trenutku,
možete reći i: “Ja biram da…“ i time utišati „Đavolka“ u sebi.
Samodisciplina je navika kao i svaka druga i stiče se vežbanjem.
Među najvećim preprekama za nju su razni strahovi, posebno oni od neuspeha, uspeha,
odbacivanja, prosečnosti, promena. U petanestominutnoj vežbi, svaki od njih treba da istražite
tako što ćete zapisati za svaki, na odvojenim papirima, po 3 takva iskustva iz prošlosti, posmatrati
kako fizički i emotivno na njih reagujete, pa ćete u budućnosti moći lako da ih prepoznate. Maričić
poručuje da je cilj da strahove ukrotite, a ne eliminišete, i da ćete kada uradite ono čega se
plašite zaudzati strah!
Iza svakog straha leži samoporažavajuće uverenje, i to podsvesno.
Da bismo razvili samodisciplinu, takva uverenja ćemo iz podsvesnih preobraziti u svesne.
Upoznaje nas sa vizuelizacijom i sistemom nagrađivanja, i kako da negativne slike u našoj glavi
transformišemo u pozitivne. Zato svesno vizualizujmo sve detalje željene aktivnosti, 7 dana pre
akcije po najmanje 15 minuta 3 puta dnevno, mada može i manje ako nemate vremena. Time
učvršćujemo našu posvećenost, samopouzdanje, potvrđujemo našu sposobnost i motivišemo se.
Vizuelizaciju naziva „MOĆNIM ALATOM BR. 1“ a pod brojem 2 su sistemi nagrađivanja.
Obuhvataju 3 koraka: ličnu pohvalu, sporazume i postepene korake. Svaki zapišite i nikada
nemojte sebe grditi i prekorevati, već naučite da sebi čestitate i pohvalite se.
Koristi i simpatičnu reč – VITAMOZGOMINI za treću moćnu alatku, kako naziva afirmacije koje,
kaže, moraju biti napisane jer „pisana reč ima ogromnu moć“. Zato, izaberite cilj, pretvorite ga u
kratku, pozitivnu rečenicu koristeći svoje ime. I to u 3 lica: Ja, Pera…Ti, Pera…On, Pera…radi to ti
to, toliko, tada, tamo… Preobratite ih u vitamozgomine tako što ćete ih napisati na tri papira, dva
staviti na mesta gde često prolazite a jedan u novčanik. I kombinujte ih što češće sa vizuelizacijom.
Četvrta alatka je relaksacija. Kad vam zapne, podrazumeva duboko disanje uz ponavljanje
„potpuno sam opušten/a“, opuštanje svakog mišića, vizuelizaciju kako obavljate zadatak, unutrašnji
dijalog i kretanje u akciju, malim koracima prvo.
Peti, poslednji moćni alat je „lista zacrtanih ciljeva“, koja mora biti ZAPISANA, sadržati precizne
detalje, razloge zašto im težite i korake koje planirate da preduzmete da biste ih postigli. I sve to
„uzeće“ vam samo 15 minuta!
Posle tih 7 dana rada na sebi, Maričić nam predstavlja 4 faze za sticanje samodiscipline: odluku
da delujemo, pripremu, akciju i održavanje. Svaka mora biti u potpunosti OSTVARENA, jer ako se
preskoči i uradi delimično, rezultat izostaje. Dakle, u prvoj fazi zapišite cilj na vrhu papira, levo
napišite dobrobiti radom na cilju i ostvarenjem, desno čega ćete se zarad cilja odreći. Jer,
nečega se morate odreći, ali toga treba da budete svesni. U drugoj fazi naučite da pravite
svakodnevne planove, napišite svaki korak, koliko vam vremena treba za svaki, nagrade kad ih
uradite, a uveče plan pregledajte. Sve što obavite – precrtajte. I krenite u akciju, svesni da dan
svima traje isto, 24 sata, i bez očekivanja savršenstva. PRILAGOĐAVAJTE vaš plan, hrabrite se i
motivišite, a kada postignete cilj, pazite se preterane samouverenosti koja vas može vratiti na
početak.
Laki saveti na kojima treba raditi ali, iako postoje teorije da može i drugačije, put od želje do
ostvarenog cilja podrazumeva i smišljeni i dobro isplaniran kontinuirani rad i akciju. Vredi, i ne
izgleda teško uz pomoć saveta sjajnog Branislava Maričića.
Preporučila: Željka Zebić