NAUČI DA UČIŠ

Sadržaj:

1. Rešavanje osnovnih problema u učenju ...... 4

1.1. Učenje levom stranom mozga ............ 5
1.2. Učenje bez pripreme .......................... 7
1.3. Učenje bez pauza ............................... 10
1.4. Učenje pod stresom ........................... 11

2. Radijalno učenje ........................................... 12

2.1. Pet krugova učenja ............................. 12

3. Stubovi pamćenja ......................................... 17

3.1. Tipovi memorije:
Senzorna, kratkoročna i dugoročna ... 17
3.2. Vizuelizacija ........................................ 19
3.3. Asocijacije ........................................... 19
3.4. Mašta .................................................. 19

4. Organizacija učenja ....................................... 20

4.1. Organizacija 25/5 ................................ 20
4.2. Planiranje vremena ............................. 21
4.3. Savršeni primer ................................... 23
5. Pravila mapiranja ......................................... 24

6. Vrhunski sistem pamćenja .......................... 26

7. Stilovi učenja: Fleming VAK model ............. 29

7.1. Vizuelni stil ........................................ 29
7.2. Auditivni stil ...................................... 30
7.3. Kinestetički stil .................................. 31
7.4. Stilovi učenja i mape uma ................ 33

8. Čitanje lektire ............................................... 34

8.1. Podvlači ono što čitaš ........................ 34
8.2. Treniraj svoje čitanje ......................... 35
8.3. Ne čitaj duže od 5 min bez pauze ..... 36

9. Motivacija ..................................................... 37
9.1. Elementi motivacije ........................... 37

10. Priprema pred test ...................................... 39

 Lekcija 1:
Rešavanje osnovnih problema u učenju

Definicija učenja
Učenje je relativno trajna i progresivna promena ličnosti i ponašanja
individue nastala kao rezultat prethodne aktivnosti iste, tj. iskustva.

Ova definicija jasno naglašava važnost učenja na razvoj naše ličnosti.

Učenje samo po sebi obogaćuje naše iskustvo, vokabular i širinu
razmišljanja. Sa svakom novom knjigom, informacijom i podatkom, mi
postajemo bogatiji za tu jednu knjigu, informaciju ili podatak. Imamo više
materijala da diskutujemo sa drugima i bolje šanse da se prezentujemo
u dobrom svetlu. Takođe usavršavamo sposobnost rešavanja problema i
životnih izazova.

Učenje, predstavljeno na ovaj način, dobija drugačiju perspektivu. Ali zašto

je onda najčešće među učenicima rasprostranjeno uverenje da je učenje
oblik mučenja i maltretiranja, a ne svrha i prečica obogaćivanja života i
iskustva?

Najveći uzrok je u tome što se tradicionalnim učenjem podrazumevaju

različiti mentalni procesi i pokušaji memorisanja informacija koji nisu ništa
nalik pravom učenju. Učenici su naviknuti da uče za ocenu i to materiju
koju smatraju nerelevantnom, a pritom im niko nije ni pokazao kako učenje
treba da izgleda i šta tačno treba da rade. Zbog toga pojam meta učenje –
nauku o tome kako se uči, moramo staviti u prvi plan pre nego što
zahtevamo od učenika da nauče različito gradivo.

4
Problemi u učenju:
1.1 Učenje levom stranom mozga

Naš mozak je sastavljen iz dva dela, tzv. dve hemisfere. Ideju o dva
načina razmišljanja popularizovala je Beti Edards u knjizi “Crtanje po
desnoj hemisferi mozga” (knjiga se bazira na radu doktora Sperija, koji je
dobio i Nobelovu nagradu za ovo otkriće).

Ovo revolucionarno otkriće koje je promenilo način predavanja i

razmišljanja kaže da mozak ima dva načina razmišljanja: leva strana mozga
je verbalna, a desna vizuelna. Leva i desna hemisfera su podeljene po
funkcijama za koje su zadužene. Leva hemisfera je dominantno logička i
zadužena je za logiku, reči, analitiku, liste, brojeve. Desna hemisfera je
dominatno kreativna i zadužena je za prostorno snalaženje, boje, maštu,
celinu.

Naučeni smo da učimo samo sa jednom stranom mozga, odnosno

levom. Čitav školski sistem je napravljen da vrednuje levohemisferno
razmišljanje, tzv. linearno učenje (od početka do kraja, umesto od suštine
ka detaljima). Problem je u tome što naše ideje i potencijali ostaju
blokirani ovim načinom razmišljanja. Mi koristimo linearne metode učenja
koje aktiviraju samo levu hemisferu mozga, a naš mozak ne funkcioniše
linearno već po sistemu asocijacija i veza. Levohemisferno učenje blokira
slobodan protok ideja, potpuno onemogućava dobru koncentraciju i na
ovaj način motivacija i unutrašnje želje za učenjem bivaju potpuno
izgubljene.

5
 Mape uma predstavljaju metodu učenja koja aktivira regije čitavog mozga i
omogućava slobodan protok ideja.

Koje su sve prednosti mapiranja uma?

1. Lekcija postaje smisleno podeljena na glavne delove što nam pruža
osećaj kontrole nad procesom učenja.
2. Dosadno gradivo čini zanimljivim tako da je sam proces učenja
suvoparnog gradiva manje bolan.
3. Krećemo od suštine ka detaljima, što nam omogućava da uočimo “širu
sliku” i napravimo dobru bazu za informacije koje treba da zapamtimo.
4. Mape uma aktiviraju obe moždane hemisfere i omogućavaju slobodan
protok ideja.
5. Mape uma funkcionišu kroz sistem asocijacija i veza (baš kao i naš mozak).
6. Olakšavaju i ubrzavaju pamćenje.
7. Razvijaju kreativnost i maštovitost.
8. Olakšavaju uočavanje odnosa među idejama.
9. Mape uma sadrže samo ključne reči i samim tim omogućava jasniju
sliku, tako da štede vreme na obnavljanje gradiva.
10. Optimizuju potencijal mentalnog aparata.

6
1.2 Učenje bez pripreme

Pre nego što krenemo sa konkretnim alatima i tehnikama učenja, moramo

se postarati za to da učenik bude taj koji kontroliše proces učenja. Kako da
se pripremimo za učenje tako da budemo fokusirani, motivisani i efikasni?
Kako da pripremimo sebe da budemo puni samopouzdanja i da učenju
pristupamo energično?

Odgovor je - kroz 4 koraka:

1. Ukloni ometače
Živimo u doba digitalne ekspanzije i navikli smo da proveravamo telefon na
svakih pet minuta. Međutim, kada se jednom odvojimo od gradiva
treba nam puno vremena da se vratimo tamo gde smo stali. Po nekim
procenama, treba nam čak 20 minuta da se ponovo fokusiramo na
zadatak. Zbog toga je važno da izbacimo iz svog okruženja sve što može da
nas ometa i što nam remeti fokus u toku učenja. Nered i telefon su glavni
osumnjičeni za promenu fokusa i ometanje. Zbog toga je važno da pre
učenja, najpre očistimo sto i isključimo telefon.

Korak 1: Očisti radni sto i isključi telefon. Skloni sve sa radnog stola osim
onoga što ti je potrebno za učenje.

7
 2. Pronađi svoju pesmu
Muzika može momentalno da nas uspori ili ubrza. U zavisnosti od toga koja
je pesma na radiju, ponekad zavisi i naše raspoloženje.

Muzikom možemo da kontrolišemo naše emocionalno stanje

određeno vreme. Puno je motivacionih pesama koje mogu uliti snagu i
samopouzdanje.

Veoma je važno naći pesmu koja će nas motivisati da damo sve od sebe.
Najbolje je da i tekst pesme bude usklađen sa porukom koja nam je
potrebna. A učeniku je za učenje potrebna poruka: TI TO MOŽEŠ.
Kada pronađemo našu motivacionu pesmu, treba da je slušamo svaki put
pre učenja.

Korak 2: Odslušaj pesmu koja će te dovesti u dobro stanje.

3. Pripremi olovku (i pribor)

Iščitavanje gradiva je gubljenje vremena. Učenje mora biti aktivan
proces, a ovo nije moguće bez olovke. Olovka je potrebna da
podvlačimo, crtamo i zapisujemo ključne pojmove ili asocijacije.
Bez olovke - “čituckaš, prelistavaš, razgledaš”. Sa olovkom - učiš.

Korak 3: Nađi i koristi olovku.

8
4. Reši emotivne dileme
Efikasno učenje je nemoguće ako smo u emocionalnom i psihičkom
distresu.

Šta možeš da uradiš umesto toga? Prvo pitaj sebe da li možeš da rešiš tu
situaciju ili da je olakšaš sebi pre nego što počneš da učiš.

Na primer: Bilo bi dobro da pozoveš druga da se izviniš ili da kažeš da te je

nešto povredilo. Razgovor ublažava negativne emocije. Ako ne možeš da
rešiš situaciju pre nego što kreneš da učiš, zakaži tačno vreme kada ćeš da
se pozabaviš tim problemom.

Na primer: Nemoj da kažeš - “Misliću o tome kasnije”, već - “Razmisliću šta

da radim danas u 19.15”. Mozak voli preciznost i zakazan sastanak će mu
doneti potrebno rasterećenje neko vreme.

Korak 4: Budi emocionalno i psihički TU. Ili reši privatne dileme odmah ili
zakaži satnicu za njihovo rešavanje.

9
 1.3 Učenje bez pauza

Pauze u učenju su podjednako važne kao i sam proces učenja. Ideja je da

uvežbamo našu koncentraciju da uvek traje isti vremenski period, a nakon
toga će stići očekivani mini odmor. Najpopularnija tehnika za bolju
produktivnost je “Pomodoro tehnika”, koju je osmislio Frančesko Kirilo
kao student, osamdesetih godina prošlog veka.

“Pomodoro tehnika” podrazumeva da učimo 25 minuta a nakon toga

pravimo pauzu od 5 minuta. Pravljenje kratkih, čestih predaha, može da
poveća efikasnost i preko 50%.

10
1.4 Učenje pod stresom

Učenici često zapadaju u stresne epizode zbog količine gradiva. Nakon što
učenik u panici sam sebi kaže da ne može nešto da savlada, učenje postaje
sve samo ne proces obogaćivanja ličnosti i sticanja znanja. Zbog toga, pre
nego što se učenik vrati knjizi, mora da reši svoje emotivno stanje.

Kako se rešiti stresa izazvanog lekcijom?

1. Muzika i time-out: Muzika kao neprikosnoveni faktor menjanja
emotivnog stanja se savetuje i u ovom slučaju. Ideja je da nas muzika
relaksira i odvuče misli na lakše teme.

2. Plan: Kada je učenik spreman da se vrati lekciji, mora da održi

kratak govor samom sebi o tome kako misli da priđe gradivu i da svoj plan
kaže naglas. (“Ovako ćemo: prvo ćemo ovaj deo, pa ćemo ovaj da
preskočimo, pa ćemo da se vratimo na lakši deo”, itd). Govor služi da
učenik stekne samopouzdanje i osećaj kontrole nad lekcijom.

3. Preskačemo najteže: Postoje delovi gradiva koji mogu da

blokiraju učenika tako da ne nauči ni najlakše delove lekcije. Zbog toga
se preporučuje da se preskoči najteži deo, da bi se učeniku povratilo
samopouzdanje, da bi stekao širu sliku o lekciji i dobio ideju kako da
obradi taj deo, umesto da odustane na datoj prepreci.

11
 Lekcija 2:
Radijalno učenje

Linearno učenje podrazumeva učenje od početka do kraja.

Radijalno učenje podrazumeva učenje od suštine ka detaljima,
baš kao što naš mozak funkcioniše.

Kao i kod igrice, gde prelazimo nivoe, uvek je prvi nivo najlakši, a sa svakim
sledećim, sve postaje teže. Tako je i kod učenja. Mnogi učenici bi rekli da je
ceo proces učenja naporan i da sve izgleda kao najteži nivo u igrici.
Međutim, stvar je malo drugačija ukoliko se učenju pristupi na pravi način.

Ono što se dešava i što našem mozgu stvara probleme je ideja da treba da
naučimo sve odjednom. Mozak voli klase i podklase koje se polako
diferenciraju.

2.1 Pet krugova učenja

Pet krugova učenja predstavljaju različite vremensko i strukturalno
diferencirane faze koje našem mozgu daju uvid u celinu i zbog toga su
najefikasnije kada se ne preskaču, već kada se „rešavaju“ jedna po jedna.

12
Prvi krug učenja: PRELETANJE
Prvi krug učenja podrazumeva odgovore na sledeća pitanja:

1. Koja je tema ove lekcije? O čemu je reč?

2. Koliko strana ima ova lekcija?
3. Koliko vremena će mi trebati da je naučim/mapiram?

Za odgovore na ova pitanja, nije potrebno da čitamo lekciju, već samo da

je prelistamo.

Prelistavanje podrazumeva čitanje samo naslova i podnaslova i preletanje

gradiva od početka do kraja lekcije.

Prvi krug učenja je važan zato što nam uvid u temu gradiva daje energiju i
motivaciju, a uvid u strukturu gradiva nam daje osećaj kontrole nad njim.
Kada preletimo lekciju, imamo utisak da smo je „progutali“, iako realan
rad stiže tek kasnije. Olakšavajući pritisak i smanjujući averziju koju imamo
prema ovom gradivu, spremniji smo da primimo informacije koje su nam
potrebne.

13
 Drugi krug učenja: ANALIZA
Analiza podrazumeva odgovore na sledeća pitanja:

1. Šta je najbitnije što treba da naučim (npr. imam tri definicije,

četiri podele i analizu autora itd.)?
2. Na koje podteme je podeljena ova lekcija?
3. Šta će mi biti najteže da zapamtim? Šta je lako?

Druga faza učenja podrazumeva čitanje boldovanih reči i rečenica koje

nam „zapadnu za oko“. Dakle, krećemo iz početka. Kada smo završili sa
prvim krugom, vraćamo se na početak gradiva, sada ga delimično čitajući.
Drugi krug podrazumeva da pravite mesto za koje ćete zakačiti
informacije koje su vam potrebne. Ne fokusirajte se na sadržaj,
već na strukturu.

Treći krug učenja: DETALJI

Treći krug učenja je ono što se najčešće podrazumeva pod klasičnim
učenjem. Dešava se da preskočimo prve dve faze, „skočimo“ na detalje i
posle pet minuta nismo više zainteresovani.

Treći krug podrazumeva detaljno čitanje cele lekcije i selektovanje najbitnijeg.

A najbitnije funkcije treće faze su – povezivanje, razumevanje i memorisanje.
Nakon treće faze treba da znamo skoro celu lekciju (OSIM NAJTEŽEG
DELA) i da odgovorimo na sva relevantna pitanja iz lekcije.

14
Četvrti krug učenja: NAJTEŽE
Tek kada naučimo sve ostale delove lekcije, vraćamo se najtežem delu
koji smo preskočili. Ne smemo dozvoliti najtežem delu lekcije da nas
demotiviše i natera na odustajanje. Zbog toga je važno da naučimo da
preskočimo delove koji nam izazivaju blokadu i olakšamo sebi tako što
ćemo prvo naučiti sve ostalo, a na kraju najteže delove. To radimo iz više
razloga.

Prvi razlog je što ćemo nakon što naučimo sve ostalo, imati bolji uvid i
jasnije razumevanje tog dela, tako da nam neće biti previše stran. Drugi
razlog je manje verovatan, ali u slučaju da zaista iz nekog razloga, ne
možemo naučiti taj deo u datom trenutku, bar ćemo znati sve ostalo,
umesto da pokušavamo da “pobedimo” najteži deo i odustanemo od
čitave lekcije.

Peti krug učenja: OBNAVLJANJE

Mnogi učenici ne doživljavaju obnavljanje kao nešto što treba isplanirati.
Zbog toga izgube mnogo vremena jer zaboravljaju ono što su već naučili.
Kod obnavljanja je potrebno da znamo dve ključne stvari: KAKO da
obnavljamo i KADA? Hajde da prođemo oba pitanja:

KAKO DA OBNAVLJAM?
Uvek sa zatvorenom knjigom. Ako obnavljaš sa otvorenom knjigom, stičeš
samo iluziju znanja. Treba da se prisetiš informacija tako što će ti knjiga biti
zatvorena. Ako ne možeš da se setiš nekog dela, ponovi to, zaokruži

15
 crvenom olovkom i tek onda nastavi dalje. Obnavljanje ne treba da traje
duže od 5 minuta. Dakle, ne treba ponovo da učiš, već da probaš da se
prisetiš naučenog.

1. Nakon kratke pauze, probaj da se prisetiš u mislima ili na papiru

što više stvari iz prethodnog segmenta učenja?
2. Otvori knjigu i vidi da li si nešto propustio/la.
3. Delove koje si zaboravio/la, zaokruži crvenom olovkom.

KADA DA OBNAVLJAM?
Herman Ebinghaus je 1885. godine napravio čuvenu krivulju zaboravljanja
kada je izučavao stepen zaboravljanja. Ebinghaus je utvrdio da već sat
vremena nakon učenja zaboravljamo više od pola naučenih informacija.
Sledeći Ebinghausovu krivulju, možemo da sprečimo zaboravljanje tako što
ćemo obnoviti naučeno u tačno utvrđenim intervalima:

1. posle 7 - 10 minuta nakon učenja lekcije

2. posle 24 h
3. posle 3 dana
4. posle 7 dana

16
Lekcija 3:
Stubovi pamćenja
3.1 Tipovi memorije: Senzorna,
kratkoročna i dugoročna
Naš mozak ima tri vrste memorije: senzornu, kratkoročnu i dugoročnu.

Senzorna memorija radi kao filter informacija koje prikupljamo čulima.

Funkcija senzorne memorije je pažnja, odnosno selekcija informacija koje
ćemo propustiti u dalju obradu. Senzorna memorija bira gde ćemo
usmeriti pažnju. Njen kapacitet je veoma veliki, po nekim autorima
bezgraničan, ali ima i veoma kratko zadržavanje - od jedne do 3 sekundi.

To znači da od previše informacije koje nam dolaze u svest, mi opažamo

samo one na koje nam je usmerena pažnja. Zato je fokus neophodan za
učenje.

Kratkoročna memorija je svesni deo memorije, predstavlja naše trenutne,

svesne misli. Ona je privremeno skladište u kome obrađujemo informacije.
Kapacitet kratkoročne memorije je od 5 do 9 informacija (Milerov magični
broj 7 ± 2). Po novijim istraživanjima, čak je i Milerov broj prevelik i
procenjuje se da možemo da zadržimo oko 4 informacije u kratkoročnom
pamćenju.

17
 Kada informacije stignu u kratkoročnu memoriju, mogu da se proslede
u dugoročnu memoriju ili možemo da ih izgubimo iz procesa obrade.
Ograničen kapacitet radne memorije je najveći problem učenja, jer lako
dolazi do prebukiranja ovog dela.

Zbog toga moramo da grupišemo informacije u smislene celine. Vreme

zadržavanja informacija u kratkoročnoj memoriji je od 15 do 20 sekundi i za
to vreme je neophodno da informacije grupišemo, obradimo i pošaljemo u
dugoročnu memoriju kako bismo napravili prostor za nove informacije.

Dugoročna memorija je neograničenog kapaciteta. Napravljena je u vidu

mreže asocijacija. Sve je povezano i podeljeno u smislene celine.

Svaki put kada naučimo nešto novo, mi stvorimo vezu između neurona.
Što više ponavljamo tu novu informaciju, to ova neuronska veza postaje
jača. Ako neku neuronsku vezu ne koristimo, dolazi do njenog propadanja.
Zbog toga je važno da kada pamtimo, imamo u vidu dve ključne stvari:
Prvo, to što pamtimo treba da povežemo sa ostalim informacijama.
Drugo, bez obnavljanja će doći do zaboravljanja.

Dakle, kada učiš, uči sa razumevanjem, razmišljaj o tome šta učiš, vidi
sa čim možeš to znanje da uporediš ili povežeš i ne preskači obnavljanje
naučenog materijala.

18
Tri stuba pamćenja
Da bi pamćenje bilo što efikasnije, treba da se držiš sledećih principa:

3.2 Vizuelizacija: pamćenje KONKRETNIH POJMOVA

Naš um razmišlja u slikama, a ne u rečima. Zbog toga je važno da se
trudimo da jasno vidimo slike u glavi i da zamišljamo informacije koje
želimo da zapamtimo. Mnogo je lakše vizuelizirati pojmove koji su konkret-
ni, odnosno one koje možemo da doživimo čulima. Međutim, većina stvari
koje treba da naučimo su apstraktni pojmovi koje teže zamišljamo. Zbog
toga je važno da apstraktne pojmove zamišljamo kao asocijaciju
konkretnih. (Npr. apstraktna reč “fantastično” može da bude Fanta.
“Interpersonalno” možemo da zamislimo kao neku osobu koja navija za
Inter).

3.3 Asocijacije
Asocijacija je veza između pojmova. Može da bude slaba ili jaka. Da bismo
napravili jaku asocijaciju između pojmova, ona mora da bude zamišljena
što veselije, banalnije i šarenije. Naš mozak pamti ono što je drugačije,
originalno i što se izdvaja u gomili istih informacija.

3.4 Mašta
Emocionalno obojena, specifična sećanja su najjača.

19
 Lekcija 4:
Organizacija učenja
4.1 Organizacija 25/5
Učenje u segmentima od 25 minuta sa pauzom od 5 minuta je efikasno
organizovano vreme, ali još je važnije šta tačno radimo u toku tih 25
minuta. Pik naše pažnje traje svega 3-5 minuta i zbog toga je neophodno
da menjamo mentalne radnje u ovim intervalima i omogućimo našem
fokusu da bude na visini zadatka u toku intervala učenja.

Šta sve podrazumevamo pod učenjem?

- čitanje
- analizu lekcije
- razmišljanje o pročitanom
- memorisanje
- razumevanje
- obnavljanje
- podvlačenje ključnih reči
- crtanje...

To znači da u intervalu od 25 minuta, treba da 5 minuta čitamo, pa 5

minuta da razmišljamo o tome šta smo pročitali, pa malo da crtamo mape
uma, izvlačimo ključne reči ili obnavljamo naučeno… Proces učenja mora
biti dinamičan kako bi zaista bio efikasan.

20
4.2 Planiranje vremena
Za efikasno učenje nam je potrebna organizacija vremena kako bismo
uopšte imali vremena za učenje. Planove delimo u zavisnosti od
vremenskog perioda koji želimo da obuhvatimo.

1. Godišnji plan
Ljudi obično pišu godišnje planove i ciljeve uoči Nove godine. Međutim,
za prosečnog učenika mnogo je efikasnije krenuti sa godišnjim planom sa
početkom školske godine, odnosno u septembru.
Godišnji plan treba da obuhvata ciljeve koje želimo da ostvarimo u
narednih 10-12 meseci i plan kako ćemo to da uradimo.

Primeri:
1. Da budem odličan đak sa svim peticama.
2. Da dobijem plavi pojas u aikidu.
3. Da dobijem psa.

2. Mesečni plan
Mesečni plan podrazumeva malo specifičnije ciljeve ili tačke koje će nas
navesti da ostvarimo godišnje planove.

Primeri:
1. Da idem redovno na treninge.
2. Da učim redovno i dobijem samo petice (i eventualno neku četvorku).

21
 3. Nedeljni plan
Nedeljni plan se piše nedeljom i obuhvata sve kontrolne, dodatne časove i
treninge koje imamo te nedelje. Ovo nam daje dragoceni uvid u to koje nas
sve obaveze očekuju te nedelje.

Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota Nedelja

Istorija Gluma Lektira Biologija Matematika Mape uma Trening

(kontrolni) (Robinzon (odgovaranje) (kontrolni) (predavanje) (aikido)
Kruso)

Trening Domaći za Engleski Marijin Trening Gluma

(aikido) Mape uma (test) rođendan (aikido)

Domaći za
Mape uma

4. Dnevni plan
Planiranje dnevnih obaveza je možda najvažniji deo planiranja godine,
jer od navika i ispunjenja određenih obaveza zavisi da li ćemo ostvariti
nedeljne, mesečne i godišnje ciljeve.

Dnevni plan pišemo dan pre, najbolje bi bilo pred spavanje. Struktura
dnevnog plana za razliku od ostalih podrazumeva i vremenske odrednice.

22
Primer - ponedeljak
07.00 – 07.45 Buđenje, doručak, spremanje za školu
08.00 – 13.00 Škola
13.00 – 14.30 Slobodno vreme
14.30 – 16.00 Učenje biologija/domaći iz srpskog i istorije
(veoma je važno napisati šta treba da se uči tog dana)
16.00 – 17. 00 Ručak
17.00 – 18.00 Vreme za društvo
18.00 – 20.00 Trening
20.00 – 20. 30 Učenje
20.30 – 22.00 Slobodno vreme
22.00 Spavanje

Za sve planove važi da kada ostvarimo jednu od stavki sa spiska, odmah

treba da je štikliramo. A kada nešto ne ostvarimo, precrtavamo je ili
stavljamo znak uzvika da bi skrenuli sebi pažnju da sledeći put to uradimo
kako smo planirali.

4.3 Savršeni primer

Zamisli osobu iz svog okruženja koja uči onako kako ti želiš. Brzo pamti,
sistematična je, selektuje ključne pojmove, izvlači teze…
Probaj da zamisliš šta ta osoba radi dok uči, kako sedi, kako razmišlja, kako
se oseća i imitiraj je.

Odglumi kao da si ti ta osoba. Uđi u njene cipele i probaj da zamisliš

da se njena efikasnost prebacila na tebe i da sada ti imaš moć super
koncentracije. Probaj da razviješ takvu sliku o sebi svaki put pre nego
što kreneš da učiš.
23
 Lekcija 5:
Pravila mapiranja
Mapa uma treba da imitira strukturu i organizaciju informacija kakvu prave
neuronske veze u našem umu.

Struktura mape se sastoji iz centralnog lika, grana i ključnih pojmova.

1. Centralni lik predstavlja temu. Najbolje je da centralni lik bude

kombinacija simbola i teksta. Centralni lik treba da ima minimum tri boje
(crnu ne računamo) i treba da ga crtamo maksimum 5 minuta.

2. Grane jedne oblasti moraju biti iste boje, a grane različitih oblasti ne
smeju biti iste boje. Grane su hijerarhijski organizovane: Glavne/primarne
grane su najveće i najbliže centralnom liku. Sekundarne grane su tanje i
uvek ih granamo iz jedne tačke (tamo gde se glavna grana završava). Što su
grane dalje od centralnog lika, to su tanje, a možemo ih granati koliko nam
je to potrebno. Grane crtamo svetlim bojama.

3. Na mapu treba da stavljamo samo ključne pojmove. Što kraće - to bolje.

Ne želimo da prepišemo čitav tekst na mapu, jer onda radimo isto kao i
pre: pasivno prepisujemo informacije i učenje samim tim nije aktivno.
Ključni pojmovi treba da sede na granama i mogu biti reči, slike, rebusi itd.

24
Šta se crta prvo?
Mapu uma takođe crtamo po krugovima: od najvažnijih informacija ka
detaljima. Da se podsetimo, 5 krugova učenja redom su:

1. Preletanje (tema) – crtamo centralni lik

2. Analiza (ključne ideje) – crtamo glavne grane
3. Detalji – crtamo sekundarne, tercijerne grane
4. Najteži delovi – dorada mape, dodajemo detalje
koje smo propustili
5. Obnavljanje – proveravamo da li smo nešto preskočili.

25
 Lekcija 6:
Vrhunski sistem pamćenja
Vrhunski sistem pamćenja predstavlja memorijski sistem koji služi za
pamćenje brojeva, datuma i njihovog redosleda.

Najveći problem koji imamo u pamćenju brojeva je što su brojevi

apstraktni pojmovi. Vrhunskim sistemom pamćenja, brojevima dodajemo
njihovu slovnu vrednost i od njih pravimo reči.

Vrhunski sistem pamćenja je takođe sjajna vežba za koncentraciju, fokus i

generalno pamćenje. Možemo ga koristiti kao mentalni kardio trening.
Ključ slovnih vrednosti brojeva je nastao još u sedamnaestom veku i
univerzalan je:

0 S,Z
1 T, D
2 N
3 M
4 R
5 L
6 Š, Č, Ć, Đ, Ž, DŽ
7 K, G
8 F, V
9 B, P

26
Slova koja nemaju svoju brojnu vrednost i koje koristimo samo kako bismo
u kombinaciji sa njima dobili smislene reči su:

Samoglasnici: A, E, I, O, U

Suglasnici: J, NJ, LJ, H, C

Ključne memorijske reči formiramo kombinacijom slovnih vrednosti

brojeva koje želimo da memorišemo i slova koja nemaju svoju brojnu
vrednost.

Primer:
Broj 11: Tata
Broj 13: Tim
Broj 31: Mit

Kao što iz brojeva 13 i 31 vidimo, slovne vrednosti brojeva imaju svoje

fiksno mesto. Promenom mesta slova, menja se i sam broj.

Kod trocifrenih brojeva, prvi broj predstavljamo kao pridev, a druga dva
predstavljamo kao imenicu.
Broj 355: Mala lala

Primećujemo da je kod reči mala uzeto samo prvo slovo koje predstavlja
broj 3. U ovakvim situacijama, kod prideva gledamo samo prvo slovo reči.
Reči mogu da počinju i sa samoglasnicima ili suglasnicima koji nisu u
okviru ključa:
Ema je npr. broj 3.

27
 Modifikacije VRHUNSKOG SISTEMA PAMĆENJA
1492. – Kolumbo je otkrio Ameriku.

1. Reč turban je broj 1492. i to je godina kada je Kolumbo otkrio

Ameriku. Kada asocijacijom povežemo ova dva pojma, kao Kolumba sa
velikim, crvenim turbanom, utiskujemo ovu godinu u naše pamćenje i
najverovatnije je nikada nećemo pomešati i zaboraviti.

2. 1492. godinu možemo da podelimo na 2 reči, kao: 14 – Tara i 92: Buna.

Umesto turbana, u ovom slučaju, pamtimo Kolumba na Tari kako diže
bunu.

3. Treći način za pamćenje ove godine je da eliminišemo broj 1 i da

odlučimo da ga ne koristimo, zato što prvu cifru ove godine znamo. Tako
nam ostaje trocifreni broj 492, gde je 4 pridev – Ratna, a 92 imenica buna.

4. Možemo da napravimo i frazu u kojoj ćemo kodirati samo prva slova

reči: Takva Rana Brige Nosi.

Vrhunski sistem pamćenja je najkompleksnija mnemotehnika, zbog čega i

nosi ovaj naziv. Osim pamćenja godina i brojeva, vrhunski sistem pamćenja
sam po sebi vežba koncentraciju, pamćenje i razvija maštu i imaginaciju.

28
Lekcija 7:
Stilovi učenja: Fleming VAK model
Stilovi učenja predstavljaju način na koji pojedinac najbolje usvaja znanje.
U zavisnosti od dominantnog stila učenja, zavisiće i najefikasnije metode
učenja za tu osobu. Ne postoji dobar ili loš stil učenja; svi stilovi učenja su
podjednako dobri. Najvažnije je da učenik otkrije sopstveni stil i u skladu sa
tim da prilagodi tehnike i metode.

Svi koristimo sve stilove učenja u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od
predmeta i uzrasta. Ipak, jedan stil učenja je obično dominantan, tj. češće
se koristi od ostala dva.

7.1 Vizuelni stil učenja

Vizuelni tip razmišlja u slikama i služi se vizuelnim mozgovnim jezikom.
Kod vizuelnog stila učenja, učeniku je potrebno da vidi informacije da bi
ih zapamtio. Vizuelni učenici vole slikovito objašnjenje lekcije, grafikone,
dijagrame i šeme.

Nemaju mnogo koristi od verbalnih uputstava i dosađuju se na dugim

verbalnim predavanjima. Mogu da imaju problem na časovima gde
nastavnik ne koristi tablu ili slična vizuelna pomagala.

29
 Kako prepoznati vizuelni stil učenja?
Često koriste fraze kao što su: Jasno je kao dan, To mi je vrlo nejasno,
To je sjajna ideja, Fokusirajmo se na zadatak…

Vizuelni tip obično govori brzo, fokusira se na suštinu i ne zamara se

detaljima.

Saveti za učenje: Pravite skice, crteže i grafikone. Sedite dalje od prozora

kako bi fokus bio na knjizi. Kada odgovarate, probajte da se prisetite kako
izgleda stranica te lekcije.

7.2 Auditivni stil učenja

Audiivni tip razmišlja u zvukovima i koristi se auditivnim mozgovnim
jezikom. Kod auditivnog stila učenja, učeniku je potrebno da čuje
informacije da bi ih zapamtio. Auditivni učenici vole verbalno uputstvo,
razgovor, jasno izražavanje i obraćaju pažnju na ton i način izražavanja
predavača.

Ometaju ih buka i galama. Potrebna im je tišina da bi mogli da se

koncentrišu. Najbolje uče slušajući.

Auditivni tip koristi fraze kao što su: Zvuči dobro, Čujem te jasno i glasno,
Možeš li da ponoviš…

Auditivni tip učenika govori harmonično i u razgovoru učestvuje dodavajući

upadice kao što su: hm, da, aha..

30
Saveti za učenje: Govorite u sebi, postavljajte pitanja, preslišavajte se
naglas, razgovarajte sa nekim o onome šta učite. Poželjno je da vas neko
presliša nakon učenja i da nađete grupu ili drugara za učenje.

7.3 Kinestetički stil učenja

Kinestetički tip učenika razmišlja koristeći osećanja/čula i koristi
kinestetički mozgovni jezik. Kod kinestetičkog stila učenja, učeniku je
potrebno da se kreće i da bude aktivan učesnik da bi nešto naučio.
Najbolje pamti kroz demonstracije i lično iskusto.

Često im je potrebno više vremena da usvoje neku ideju. Nije korisno

požurivati ih jer uče u sopstvenom ritmu.

Kinestetički tip učenika često koristi fraze kao što su:

Nemoj da me požuruješ, Ja ću to u svom stilu, On je hladan/topao,
To je baš zabavno…

Kinestetički tip učenika temama pristupa detaljno. Tokom učenja im može

pomoći šetnja ili slična fizička aktivnost. Često su veoma emotivni i vole
pohvale, zagrljaje i nagrade.

Saveti za učenje: Krećite se po sobi dok učite, gledajte demonstracije

ili istražite temu i van lekcije, na kratkim pauzama obavezno ustanite,
probajte da dramatizujete ono što učite ili da povežete sa sopstvenim
životom. Igrajte se.

31
32
7.4 Stilovi učenja i mape uma
Mape uma predstavljaju metodu učenja koja omogućava protok ideja i
povezivanje koncepata koje tradicionalne metode blokiraju. U skladu
sa tim, mape uma su se pokazale efikasnom metodom za sve stilove
učenja. Ipak, trebalo bi obratiti pažnju na primenu i prilagođavanje
mapiranja svakom stilu.

1. Vizuelni tip učenika pamti u slikama. Kada obnavlja mapu,

preporučuje se da se seti svih slika i koncepata sa mape. Takođe, zbog
nestrpljivosti, bilo bi dobro da napravi legendu sa bojama i sličicama da ne
bi osećao da gubi vreme na smišljanje asocijacija.

2. Auditivni tip učenika treba da se preslišava naglas ili da obnavlja

mapu tako što će sam sebi objasniti šta koja sličica znači. Često mu je lakše
da piše reči umesto da crta, tako da su za njega efikasne tzv. konceptualne
mape gde su izdvojene samo ključne reči.

3. Kinestetički tip može da blokira usled previše pravila mapiranja pa

se preporučuje sopstveni stil i mapiranje po sopstvenim nahođenjima.
Najveći izazov za njega su brzina i emocije tako da ga treba inspirisati da
vežba kako bi znao da odredi ključne reči u lekciji. Može, na primer, da
dodaje sličice i druge detalje koje će mu pomoći da organizuje mapu na
pravi način.

33
 Lekcija 8:
Čitanje lektire
Zašto je važno da čitamo? Zbog toga što vežbamo da razmišljamo.
Razvijamo empatiju i socijalne veštine. Razvijamo maštu i vizuelizaciju.
Čitanje dobre knjige nekada može da utiče na naše psihičko i emotivno
stanje. Čitanjem razvijamo vokabular i pričamo tečnije.

Kako da čitamo efikasnije, da održavamo našu koncentraciju i razumemo

lektiru što jasnije?

8.1 Podvlači ono što čitaš

Naše oko je evolutivno dizajnirano za praćenje. A da bi pratili neki
predmet, taj predmet mora da se kreće. Naše oko pokušava da prati tekst,
ali tekst se ne kreće. Tako da oko počinje da luta po stranici i gubi silno
vreme tražeći nešto što bi moglo da prati.

Zbog toga deca prirodno krenu da podvlače prstom ono što treba da
pročitaju, jer shvataju da im je tako lakše.

Iako je učiteljica rekla da skloniš prst dok čitaš, to je upravo prva stvar koju
treba da uradiš ako hoćeš da čitaš brže i efikasnije. Podvlači stvari koje
treba da pročitaš.

Za podvlačenje možeš da koristiš prst, baš kao što to dete radi a možeš da
koristiš i olovku ili štapić.
34
8.2 Treniraj svoje čitanje
Kako dolaziš do toga da možeš da uradiš 50 sklekova? Prvo ih uradiš 10.
Nakon nekog vremena, kada ta cifra postane previše laka za tebe, počinješ
da dodaješ još po 2. Pa radiš 12 sklekova, pa 16, pa 20, 24, 29, 32…50.
Tako je sa svim veštinama koje želiš da savladaš, pa i sa veštinom efikasnog
čitanja. Treniraj da budeš brži.

Zadatak:

1. Podesi štopericu na 3 minuta i svojim tempom čitaj roman.

2. Označi tamo gde si stao/la.

3. Vrati se na početak, ali ovaj put štopericu podesi na 2 minuta.

4. Pročitaj tekst od početka do obeležene linije, ovaj put za 2 minuta.

5. Vrati se na početak ali ovaj put štopericu podesi na samo 1 minut.

6. Pročitaj tekst od početka do obeležene linije za 1 minut.

I ne zaboravi da čitaš sa prstom, olovkom ili štapićem.

35
 8.3 Ne čitaj duže od 5 minuta bez pauze
Tvom umu je potrebno vreme da upije informacije koje si pročitao/la.
Na svakih 3-5 minuta zastani i razmisli o tome šta si pročitao/la i obradi
informaciju u skladu sa svojim stilom učenja. Ako si vizuelac, napiši glavne
teze koje si pročitao/la. Ako si auditivac, ponovi naglas šta si razumeo/la.
Ako si kinestetičar, prepričaj svojim rečima ili nacrtaj neku sliku o čemu se
radi u pasusu. Probaj da zamisliš taj odlomak kao deo iz svog života da bi ti
bio bliži.

* Čitanje gradiva koje treba da savladaš i čitanje romana su strateški

gledano potpuno drugačije stvari. Kod čitanja romana, krećeš od početka
i jednostavno pratiš priču. Kod čitanja lekcije koju hoćeš da naučiš, moraš
da primeniš kompleksniju metodu koja pored samog čitanja podrazumeva i
analizu i raščlanjivanje sadržaja na manje delove, kao što smo već govorili u
delu o pet krugova učenja.

36
Lekcija 9:
Motivacija
Reč „motivacija“ potiče od latinske reči „movere“ što znači kretati se.
Motivacija je u skladu sa tim, uvek usko povezana sa (po)kretanjem.

9.1 Elementi motivacije

1. Usmerenost – u kom pravcu se krećemo
2. Intenzitet – koliko se trudimo
3. Perzistentnost (upornost) – koliko kretanje traje

USMERENOST reguliše CILJ. Usmerenost motivacije, odnosno kuda se

krećemo moramo odrediti ciljem. Ciljeve bi bilo dobro da zapišemo na
papir, jer tako povećavamo verovatnoću da taj cilj ostvarimo. Cilj treba
da bude specifičan, napisan u pozitivnoj formi, realističan i vremenski
određen. (Na primer: Želim da budem odličan đak na kraju sedmog
razreda).

Intenzitet motivacije reguliše CENA. Od cene koju treba da platimo (ne

novčanu), zavisi koliko ćemo se truditi. Ovde je bitno da shvatimo
ZAŠTO nešto želimo, šta će nam određeni uspeh doneti. (Na primer,
odličan uspeh će nam doneti osećaj ponosa, samopoudanje, entuzijazam,
znanje itd. A loš uspeh u školi može negativno da utiče na sve nabrojane
stavke i zbog toga smo spremni da učimo, radimo zadatke i učestvujemo u
školskim aktivnostima.)

37
 Upornost, odnosno pokazatelj da li ćemo odustati od cilja zavisi od NAVIKA.
Mnogi ljudi smatraju da će ako pravilno postave cilj i vizuelizuju sebe kao
pobednike, neminovno ostvariti svoj cilj, pre ili kasnije. Neće. Neće ukoliko
ne budu imali navike koje su im potrebne za taj cilj. Kako neko može da
završi fakultet samo sa vizijom sebe sa diplomom? A vreme provodi u
kafićima i za kompjuterom, bez ikakve ideje kako proces učenja zaista treba
da izgleda. Upornost nije samo lupanje glavom o zid sto puta. Upornost
predstavlja menjanje sebe i svojih navika, obogaćivanje znanja kako bismo
umeli da dođemo do svog cilja.

Lenjost predstavlja pasivnost svakog čoveka koju svesno bira ispred bilo
koje aktivnosti. U našoj prirodi je da budemo aktivni i zbog toga je lenjost,
kao takva, neprirodna. Ipak, mnogi se susreću sa dosadom i sa željom da
budu pasivni. Lenjost i dosada su posledica demotivacije. Nikada nam nije
dosadno nešto za šta smo dovoljno motivisani.

38
Lekcija 10:
Priprema pred test
Kao što je veoma važno da se dobro pripremiš za učenje, isto je tako važno
da se pripremiš i pred test ili odgovaranje.

1. NAPRAVI to-do LISTU

Napiši deset stvari koje treba da uradiš taj dan, a kao desetu stavi “Dobiti 5”.
Prvih devet stvari treba da izabereš kao najsigurnije zadatke koje ćeš
sigurno obaviti u toku dana.

Primeri: Probuditi se u 8, oprati zube, doručkovati, prošetati psa...

Kada završiš svaki zadatak, odmah ga štikliraj. Dok stigneš do svog
odgovaranja, već imaš iza sebe 9 stvari koje si usprešno obavio/la i ostala
ti je još samo jedna. Možda ti ovo zvuči naivno ali tvoja podsvest ne misli
tako, već ti posle devet štikliranih stvari šalje direktnu poruku:
Danas je tvoj dan!

2. NAPRAVI PROBNI TEST

Kada završiš sa učenjem, probaj da pogodiš kako će test izgledati i koja će
pitanja biti postavljena. Obavezno proveri sva pitanja koja se nalaze na
kraju svake lekcije, jer nastavnici često biraju baš ta pitanja kao osnovu za
pravljenje testa.

39
 3. VIZUELIZACIJA
Zamisli sebe u budućnosti, kako već izlaziš iz učionice i hvališ se društvu
kako je kontrolni bio lak i kako ćeš sigurno dobiti sjajnu ocenu.

4. SAMOPOUZDANJE
Ako sumnjaš u sebe, delovaćeš nesigurno i sebi i drugima. Najbolji način da
razviješ momentalno samopouzdanje je da stojiš u pozi “Supermena” dva
minuta. Tvoje telo na taj način šalje poruku tvom umu da si spreman/na za
buduće izazove.

5. KRENI OD ONOGA ŠTO NAJBOLJE ZNAŠ

Većina ljudi za prvo pitanje koje pročita, pomisli: “Ovo nemam pojma”.
A ti - pošto shvataš da je to samo strah od neuspeha, ignoriši tu misao,
počni da odgovaraš ono što sigurno znaš pa će se ostala pitanja polako
otključavati u tvojoj memoriji.

Copyright © 2023. Sva prava zadržana. Zabranjeno je umnožavanje i korišćenje

40 ovog materijala bez izričitog pisanog odobrenja vlasnika autorskih prava.