EFIKASNO UENJE

Ako: Tvoje misli lutaju dok ui Ima potekoa sa koncentracijom Lako odustaje kada ti uenje ne ide Osea mrzovolju kada treba da pone sa radom Brine da li e uspeti da naui Trud koji ulae ne daje eljene rezultate Ui napamet jer brine da nee dovoljno dobro nauiti Na sledeim stranicama moe da pronae smernice za efikasno uenje:

1. Radne navike 2. Plan uenja 3. Kako treba uiti 4. ta ako me radivo ne intere!uje"

Ukoliko se opredeli za odreene sugestije, vano je da i se dosledno pridrava! "ao i u sportu, potre#no je izvesno vreme da prvi rezultati postanu uoljivi! $maj strpljenja i navijaj za se#e!

1. RA#NE NA$IKE

%a&to je kori!no ra'viti radne navike" (o je nain da ima&) $i&e kvalitetno !lobodno vremena* Ako ti razvlaenje! pred poetak uenja ne prija" ako smatra da se tako iz#ubi mno#o vremena" razmisli o sticanju radni$ navika% &azvijanjem radni$ navika ulae i u svoje slobodno vreme' do#re radne navike omoguavaju efikasnije uenje i vie vremena za druge aktivnosti!

+olji u!,e- u &koli* Bez dobri$ radni$ navika nije jednostavno pokrenuti se! i uiti redovno% (oda ti je teko da pone da ui" pa odlae uenje dok moe) Ili ti ne polazi za rukom da redovno ui% %ogue je da ne postie koliko eli & & razvijene radne navike su preduslov za uspe u koli!

Nije loe podsetiti se' !!!(a je za sticanje radni navika vano: *raviti raspored dnevni$ aktivnosti' planirati vreme za uenje" odmor i razonodu% Uiti svako# dana u planiranom terminu% !!!(a za sticanje radni navika nije korisno: Izbe#avati planirane aktivnosti ili odustajati%

)*#ino uim +kampanjski, i za sada se snalazim! $pak, znam da je vano da promenim radne navike, ali kako da se#e na to +nateram,-.

Uvek mora& imati na umu ono &to je tebi va.nije* Ja!no ,o!tavljen /ilj 0 0 ,oma.e ti da ne odu!tane& radi trenutni- .elja i ,otreba* /portisti, na primer, poele da se odmaraju ili zabave u vreme predvi+eno za trenin#% Ipak" elja da napreduju u sportu vanija im je od neki$ dru#i$ lini$ ciljeva i to im daje sna#u da istraju%

Ukratko1 ako .eli& dobre radne navike1 imaj u vidu) 2ilj 0 nameru da !tekne& radne navike i ,o!ti ne& u!,e- u uenju Ra!,ored !voji- dnevni- aktivno!ti Plan uenja

2. P3AN UENJA

Plan uenja ukljuuje) A. 4de 5u uiti" B. U kom vremen!kom intervalu 5u uiti" C. ta 5u uiti" D. Kojim redo!ledom 5u uiti"

A. 4de 5u uiti" 0a stolom! Uenje u ,otelji ili na krevetu moe biti veoma u#odno" ali nije e,ikasno jer vodi u pospanost% Budnost je neop$odna za dobru koncentraciju% Uenjem za stolom odrava budnost% U radnoj atmosferi & pripremi samo predmete neop odne za uenje! -amisli mladu osobu okruenu zanimljivim asopisima" i#ricama" pored tele,ona koji esto zvoni) (oe li u takvim uslovima koncentrisano da ui jednu od tei$ lekcija. 1ano je da: $ma stalni radni prostor ili kutak & do#ro osvetljen, provetren!!! /talni radni prostor je vaan za sticanje radni$ navika% (oe delovati udno" ali ako uvek ui na istom mestu" vremenom e razmiljati o #radivu im sedne% *#ez#edi to )mirnije. uslove za uenje! 0eko voli da ui uz muziku" neko ne% U svakom sluaju" bitno je da muzika nije #lasna i da te ne prekidaju tele,onski pozivi%%%

B. U kom vremen!kom intervalu 5u uiti" 1ano je da se osea odmorno i spremno za uenje 2 2 prona+i svoj ritam uenja i redovno #a se pridravaj% $straivanja pokazuju da je kod veine uenje najefikasnije: pre podne od 2:33 & 44:33 i po podne od 45:33 & 46:33 asova!

3a li je i kod tebe tako. (oe napraviti probu 2 z#odno je da otkrije u kom intervalu ui najkvalitetnije i sa najmanje zamora% "orisno je da planira koliko e gradiva za odreeno vreme da savlada! 4ad #od ispuni plan" na#radi sebe neim to voli da radi% Ispunjen plan" sam po sebi" pozitivno utie na motivaciju" a na#rada moe vrlo povoljno da se odrazi na elan za uenje% Ako je tvoja +kondicija za uenje, relativno sla#a: *oni sa umerenim planovima koje moe da ispuni i na taj nain razvije motivaciju% 4asnije moe da poveava koliinu #radiva koju eli da naui za odre+eno vreme%

C. ta 5u uiti" 1ano je uiti novo gradivo istog dana, A zatim & ponavljati predmete koji su narednog dana u rasporedu asova! -nai" uiti predmete koji su to# dana bili u rasporedu asova 5ako je bilo novo# #radiva6 i izraditi domae zadatke zadate to# dana% Novo gradivo tre#a uiti odma nakon to je ispredavano, 7er je za#oravljanje naj#re na poetku! 0eto to ti je na asu bilo jasno moe isto# dana da proui i ponovi svojim reima% U protivnom" veliki deo to# #radiva bie zaboravljen kroz nekoliko dana" pa e biti potrebno vie vremena i truda za uenje% A to je z#odno izbei% 8itan uslov uspenog uenja je da uenje #ude rasporeeno u vremenu! Ako je uenje kampanjsko!" vea je verovatnoa zbunjivanja i meanja #radiva" a naueno krae traje%%% (akle, ako novo gradivo ui istog dana: /preava #rzo za#oravljanje ve nauenog na asu 9asporeuje uenje u vremenu 5Isto #radivo e ponoviti kada bude u rasporedu asova za naredni dan%6

D. Kojim redo!ledom 5u uiti" Kori!no je da) :rvo ui gradivo koje ti je tee! 3obro je da ui tee #radivo dok se jo osea odmorno i svee%

7radivo koje ti je lake moe da savlada i kasnije% /rodne nastavne predmete ne ui jedan za drugim & & moglo #i doi do +#rkanja,! :ravi pauze izmedu uenja razliiti gradiva! *auza pomae da se naueno #radivo utvrdi 2 2 ako se ne napravi pauza pre uenja novo# #radiva" vea je verovatnoa da se #radivo zaboravi ili pobrka! sa ranije nauenim% Nije kori!no) :raviti pauze tokom prvog sata uenja! :raviti previe dugake pauze! -a#revanje je vano" kako u sportu" tako i za e,ikasno uenje% Ako prerano napravi pauzu" e,ekat za#revanja nestaje i vraa se na startnu poziciju%

3. KAKO (RE+A UI(I

I. Poetni ,re led radiva 8ilj poetno# pre#leda je da se dobije opta predstava o onome to se ui 2 2 ideja o #lavnim temama" pojmovima) U ovoj ,azi #radivo se ne ita u celini%

%a ,oetni ,re led je va.no) 1. Naj,re ,roitati !adr.aj ,o lavlja - daje informaciju o temama koje se obrauju 2. Proitati ,red ovor 3. 6Preleteti7 radivo ,o lavlja - proitati nas o!e" podnas o!e i poneku reenicu 4. Obratiti ,a.nju na tabele1 ra8ikone1 !like*** - to su obino #naajne informacije $. Pa.ljivo ,roitati re'ime 9!a.etak ,o lavlja:

0ato je potre#no pregledati itavo poglavlje ako se ui lekcijaAko znanja dobro or#anizuje" moi e lake da i$ prona+e!" kada ti budu potrebna% /rodne predmete 5npr%' knji#e" odeu" ku$injski pribor%%%6 drimo na jednom mestu% -amisli da srodne stvari ne drimo zajedno 2 kako bismo i$ pronali.

7radei optu predstavu o temama jedno# po#lavlja" pravi policu! iz koje e kasnije izvlaiti! znanja koja su ti potrebna% *re#ledom po#lavlja lekcija dobija svoje lo#ino mesto u celini% 3elovi dobijaju pun smisao" pravo znaenje" tek u okviru celine% -nanja koja su povezana su najjasnija 2 2 moe se rei da jedno znanje objanjava! dru#o" doprinosi smislu dru#o# znanja% /misao svake lekcije postaje jasniji u sklopu po#lavlja kome pripada 2 2 u kontekstu dru#i$ lekcija srodno# sadraja%

;okom pregleda mogu ti se nametnuti pitanja! Ako #radivo ita traei od#ovor na neko pitanje" to je dobro za koncentraciju" uoavanje bitni$ delova" pa ak i za kasniju pripremu za od#ovaranje% Obino se pitanja spontano javljaju kada nas neto zainteresuje% Ako ti se ne nametne mno#o pitanja" neka te to ne brine% *re#ledom #radiva si#urno e stei barem #rubu sliku o onome to e uiti 2 a to je cilj pre#leda%

II. Po!tavljanje ,itanja u ve'i !a lek/ijom 9o uvek ne itamo lekciju u celini% 0aslov i podnaslove lekcije pretvaramo u pitanja" na koja emo od#ovoriti tokom kasnije# prouavanja lekcije% 0a ovaj nain i pre itanja lekcije usmeravamo panju na ono to je bitno% %oemo da postavimo i pitanje: +"oji pro#lem ova lekcija pokuava da rei-,, ili: +"oje su glavne ideje koje pisac pokuava da nam prenese ovom lekcijom-,! *itanja koja moemo da ,ormuliemo u vezi sa konkretnim podnaslovima" ili sa naslovom lekcije" su veoma brojna%

III. Prouavanje lek/ije u /elini :aljivo itamo lekciju u celini! (ok itamo, razmiljamo i trudimo se da: *dgovorimo na pitanja koja smo postavili u pret odnoj fazi

 :oveemo to to itamo sa onim to ve znamo 4ada lekciju prouava imajui u vidu postavljena pitanja" usredsre+uje se na ono to je bitno% *ovezujui lekciju sa onim to ve zna" povezuje novo #radivo sa svojim aktivnim znanjem 2 2 onim znanjem koje ti je uvek na raspola#anju%

:odvlaenje nije o#avezno! Ako se odlui da podvlai tekst vano je da zna: *odvlaenjem istiemo bitne ideje 2 kako bismo sebi posle olakali obnavljanje% *odvlaimo tek kada s$vatimo smisao cele lekcije i vanije pojmove 2 2 tada moemo da procenimo koji su delovi bitni" a koji nisu% *odvlaimo kljune rei ili delove reenica% Nije korisno podvlaiti vie od 43&4<= teksta! Ako podvuemo vei deo teksta" to nije od pomoi u obnavljanju #radiva 2 2 ako je skoro sve podvueno" nita nije posebno istaknuto%

"ada zavri sa prouavanjem lekcije, moe da napie skicu ili rezime, a ako eli, i jedno i drugo! /kica & teze kojima istiemo strukturu lekcije" kao i najvanije ideje i injenice% 9ezime je ukratko prepriana lekcija% *isanje skice ili rezimea nije obavezno" ali ti moe pomoi da' $zdvoji sutinu lekcije od detalja i manje #itni delova >radivo kasnije uspeno ponovi

I%. Pre,riavanje lek/ije U ovoj ,azi pokuavamo da se prisetimo #lavni$ ideja i da i$ prepriamo% Ako smo podvlaili" moemo da planiramo izla#anje na osnovu istaknuti$ delova teksta% 1ano je da prepriavamo svojim reima% *osle prepriavanja moe da proveri da li su #lavne ideje tano i u potpunosti prepriane% :repriavanje moe da ti pomogne da:

 *tkrije +praznine, u svom znanju 8olje organizuje injenice u svojoj glavi 1ano je da ne poinje sa presliavanjem pre ne#o to s$vati #lavne pojmove i ideje 2 2 da se prepriavanje ne bi pretvorilo u na#a+anje% *osle prepriavanja moe ponovo itati i prouavati lekciju%

%. Provera i obnavljanje lek/ije i ,o lavlja 4ada zavri sa prouavanjem #radiva" pre#ledaj svoje beleke 5skicu" rezime6 i onda se presliaj 2 2 bez #ledanja beleaka proveri svoje poznavanje #lavni$ ideja% *okuaj da s$vati kako su razne injenice me+usobno povezane% To vai kako za proveru lekcije" tako i za proveru po#lavlja% 3a li ti se nekada do#odilo da misli da dobro zna lekciju" a da tokom od#ovaranja na asu ne uspe da se seti osnovni$ ideja ili povee injenice. To znai da je #radivo naueno samo do stepena prepoznavanja" ali se ne moe izloiti" od#ovoriti na podpitanja nastavnika" primeniti u kontrolnim zadacima) 0ato je vano da, #ez gledanja u #eleke ili knjigu, proveri da li u potpunosti vlada kljunim idejama i nji ovim vezama! 4ada do+e na red provera celo# po#lavlja" moda e imati potrebu da prelista knji#u i proveri kljune injenice i ideje% 4orisno je da ponovo po#leda sadraj po#lavlja i povee vane injenice sa naslovima% 1ano je: :onoviti proveru & npr! posle dva dana, osam dana, nakon mesec dana' To je obnavljanje #radiva% *oto je zaboravljanje najbre na poetku" obnavljanje se najpre vri u kraim" a posle u duim vremenskim razmacima% :oeti sa proverom i o#navljanjem gradiva na vreme! *ravi trenutak za prvu proveru je odma$ poto se odre+eno #radivo naui 2

2 nije korisno saekati dan pred kontrolni zadatak ili najavljeno od#ovaranje%

Ukratko1 uenje !a ra'umevanjem ,odra'umeva) I. Poetni ,re led radiva II. Po!tavljanje ,itanja na o!novu na!lova i ,odna!lova lek/ije III. Prouavanje lek/ije u /elini I%. Pre,riavanje !vojim reima %. Proveru i obnavljanje1 kako nauene lek/ije1 tako ka!nije i ,o lavlja u /elini

4. (A AKO ;E 4RA#I$O NE IN(ERESUJE" Obino nam se ne dopada sve to se ui u koli% 0ekada moramo da uimo i ono to nam nije zanimljivo% (a li moemo se#i da olakamo uenje manje zanimljivi lekcija*dgovor je (A! %otivi koji nas podstiu na sticanje znanja su razliiti! $nteresovanje je jedno od najsnaniji pokretaa uenja! :to je vea zainteresovanost za neku oblast" to je uenje bre" uspenije" a znanje du#otrajnije% (oda te trenutno ne zanima neki kolski predmet ili #radivo% Ukoliko dopusti mo#unost da se vremenom moe razviti interesovanje za tu oblast" olakae sebi uenje% 0akljuak da te neto nimalo ne zanima nije od pomoi & & stvara otpor i oteava uenje! $nteresovanja se mogu menjati i proirivati! ;esto nam se neto dopadne tek kad vie saznamo o tome 2 2 recimo" proitamo neku knji#u do kraja" po#ledamo ,ilm o kome je prvi utisak bio nepovoljan) Interesovanje esto moe da nam probudi i sam nastavnik svojim stilom rada i svojom linocu% 0eka interesovanja se razvijaju tek sa odre+enim stepenom zrelosti% Uostalom" neka znanja nam moda nikada nee biti posebno zanimljiva" ali nam mo#u biti od koristi u budunosti% (akle, ako ti sada nije zanimljivo neko gradivo

koje ui u koli, posmatraj to kao: Neto to te moe kasnije zainteresovati Neto to ti moe #iti korisno

I na kraju" po$vali sebe jer napreduje u uenju i na dobrom si putu da postane A/ U *1*7 ($/?$:@$N$!!!

A/va prava zadrava *deljenje za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere Nacionalne slu#e za zapoljavanjeA