Zašto se javlja odlaganje učenja?

Svakome od nas se desilo da nekada odložimo izvršavanje svojih isplaniranih

aktivnosti i obaveza, pa smo tako zakasnili sa plaćanjem računa, nismo otišli na
trening, seminarski rad smo poslali u zadnji čas, ,,zaboravili’’ smo da prijavimo
neki ispit. To ponašanje možemo posmatrati kao problem ukoliko postane
učestalo u jednoj ili različitim sferama života. U tom slučaju, govorimo o
prokrastinaciji. 
Pojam ,,prokrastinacija’’ u doslovnom prevodu znači ,,odložiti za sutra’’.
Konkretnije, kada za neku osobu kažemo da prokrastinira to znači da ona
namerno, voljno odlaže svoje prethodno isplanirane obaveze i aktivnosti, uprkos
svesti o tome da odlaganje može imati negativne posledice. Prokrastinaciju
najčešće prepoznajemo u ovim oblicima:
 Radna prokrastinacija, odnosi se na odlaganje poslovnih obaveza ili na odlaganje
traženja posla;
 Prokrastinacija u svakodnevnom životu, odnosi se na odlaganje plaćanja računa,
kućnih obaveza, viđanja sa porodicom/prijateljima;
 Zdravstvena prokrastinacija, podrazumeva odlaganje odlaženja na lekarske
preglede;
 Prokrastinacija u vezi sa donošenjem neke odluke, na primer, o promeni posla,
prekidu toksične veze ili, pak, o početku zajedničkog života sa partnerom, i
slično;
 Akademska prokrastinacija, koja se odnosi na odlaganje učenja i često je
srećemo u praksi, čemu ćemo se detaljnije posvetiti u ovom tekstu.
Često je prisutna pojava da se, kako od strane osoba koje prokrastiniraju, tako i
od njihovog okruženja, prokrastinacija izjednačava sa lenjošću. Međutim, to
nije isto i važno je napraviti razliku. Ključna razlika je da kod lenjih osoba postoji
apatija, odnosno ravnodušnost u odnosu na aktivnosti i obaveze, na njihovo
neizvršenje i moguće negativne posledice, dok, s druge strane, osobe koje
prokrastiniraju, zapravo, izbegavaju one aktivnosti i zadatke usled kojih se
pokreću njihovi iracionalni strahovi, opsesivne misli, intenzivna nelagoda i
neprijatnost. To znači da je kod prokrastinacije taj momenat borbe sa sopstvenim
emocijama dominantna karakteristika. Stoga, označiti lenjom osobu koja
prokrastinira vodi jedino ka zanemarivanju i omalovažavanju njenih osećanja, to
jest produbljivanju problema te se onda ostavlja po strani i sagledavanje
celokupne slike i adekvatno pristupanje problemu.
Negativne posledice akademske prokrastinacije ogledaju se u slabom
akademskom postignuću, koje nije u skladu sa potencijalima, željama i ciljevima
osobe. Mi se svi rađamo sa težnjom ka osećaju zadovoljstva i, ujedno, za
izbegavanjem neprijatnosti. Kada osoba odloži isplaniranu obavezu, konkretno
učenje, ona dobije trenutnu dozu zadovoljstva jer je odbacila od sebe nešto
frustrirajuće – sedenje satima za stolom i učenje nečeg teškog, neinteresantnog.
Međutim, na duže staze posmatrano, to biva pokretač intenzivnog stresa,
hroničnog umora, problema sa spavanjem i/ili apetitom, psihosomatskih tegoba,
problema u socijalnom funkcionisanju, dok se na nivou emocija javlja začarani
krug anksioznosti, krivice, besa, stida, depresivnosti. Dobro je, stoga, uvek kada
osetimo impuls da nešto odložimo preispitamo prednosti i mane tog poteza.
Period studiranja, sa svim svojim rokovima i mnogobrojnim obavezama, jeste
stresan, ali, s obzirom na to da različite osobe imaju i različite odgovore na tu
situaciju, ne možemo reći da su rokovi i obaveze sami po sebi uzrok
prokrastinacije. Uzrok se nalazi u određenim disfunkcionalnim uverenjima koja
osoba može imati o sebi i obavezama, kao na primer:
,,Ne smem sebi da dozvoljavam greške. Sve što radim mora biti savršeno’’;
,,Bolje da uopšte ne izađem na taj kolokvijum/ispit, nego da padnem’’;
,,Ko zna šta će mi reći roditelji ako ne položim… Šta će o meni misliti kolege,
profesori, prijatelji?’’
,,Preteško je, nema šanse ovo da spremim, što da se trudim kad ću svakako da
padnem’’
,,Ovo gradivo je mnogo dosadno, ne mogu da podnesem taj osećaj
neprijatnosti’’.
U srži prokrastinacije najčešće ćemo, dakle, prepoznati nezdravi
perfekcionizam, prenaglašene strahove od greške, neuspeha, kritike i nizak
prag tolerancije na osećaj frustracije. Sva prethodno navedena uverenja koren
najčešće imaju u vaspitnom stilu koji je negovan u porodici. Kritikujuće i
kontrolišuće roditeljstvo će povećati šansu da se kod dece razviju nezdravi
perfekcionizam i njemu svojstveni strahovi, dok preterana popustljivost i
prezaštićivanje mogu voditi ka neusvajanju radnih navika, odnosno nerazvijanju
tolerancije na frustraciju.
Bitno je da skrenemo pažnju i na to da prokrastinaciji može prethoditi i druga
krajnost, to jest prekomerno učenje, zasićenje i sindrom sagorevanja koji može
da usledi ako se problem ne prepozna blagovremeno. 

Kada radimo na prevazilaženju akademske prokrastinacije, fokus je na

osvešćivanju i modifikovanju tih blokirajućih, samosabotirajućih uverenja koja
stvaraju otpor prema učenju. Potrebno je raditi i na prepoznavanju izgovora
kojima se osoba služi kako bi izbegla neprijatne emocije pri ,,suočavanju’’ sa
knjigom, i, takođe, na prepoznavanju mehanizama odbrane kojima se služi (često
je prisutan aktivizam – kada osoba radi sve osim onoga što zaista treba da radi).
Radi se i na razvijanju tolerancije na osećaj frustracije, radnih navika, veština
organizacije, na postavljanju realnih kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, i slično.
Bitno je da osoba osvesti i prihvati činjenicu da odlaganje predstavlja veći napor
nego samo izvršenje zadataka. U narednom tekstu daćemo Vam i savete kako
samostalno možete raditi na prevazilaženju ovog problema.

Kako da učenje od kuće bude efikasno – I deo

Za svu decu i mlade trenutna situacija pandemije sa kojom se ceo svet suočava
je sasvim novo i nepoznato iskustvo. Prilagođavanje na istu, između ostalog,
njima donosi i usvajanje novog načina učenja – praćenje nastave od kuće. Za
osnovce i srednjoškolce to podrazumeva nastavu preko TV programa i Internet
platforme, kao i stalnu komunikaciju sa njihovim nastavnicima u vezi sa slanjem
domaćih zadataka na osnovu kojih će se, pretpostavljamo, formirati i ocene.
Studenti gradivo obrađuju putem online predavanja i prezentacija. S obzirom na
to da je struktura rada drugačija nego u učionici i da nema direktne interakcije i
povratnih informacija, potrebno je da i deca i roditelji daju svoj doprinos i trud
kako bi ovakav način učenja imao razultate.

U nastavku teksta pročitajte nekoliko saveta koje možete primeniti kako bi učenje
od kuće bilo što efikasnije. Imajući u vidu to da su studenti već samostalni u
procesu učenja, saveti će se više odnositi na decu osnovnoškolskog i
srednjoškolskog uzrasta, ali biće i nekoliko univerzalnih, korisnih za sve uzraste.
Dnevna rutina. Ovo je prvo i najosnovnije pravilo. Motivišite dete da, kada su u
pitanju obaveze, što vernije održava dnevnu rutinu koja je postojala i pre
zatvaranja škola – da ustaje u odredjeno vreme, uči kao da ima redovnu nastavu,
odlazi na spavanje kao da sutra ustaje za školu. Kada postoje rutina i radna
navika, učenje postaje automatizovani proces. Održavanje rutine i dnevne
strukture svima će nam pomoći da, kada se budemo vraćali u redovni životni tok,
to ne bude novi stres jer smo se previše ulenjili. Ukoliko radite od kuće, bilo bi
dobro, ukoliko je moguće, da svoje obaveze, ili makar deo njih, uskladite sa
obavezama vašeg deteta – da vi radite u vreme kada ono uči, i da to zapravo
bude porodična rutina.
Planiranje aktivnosti. Ukoliko detetu ne polazi za rukom da održi disciplinu,
predložite mu da pravi plan svojih aktivnosti. Plan se pravi kroz tabelu koja treba
da sadrži 3 kolone: vreme, aktivnost i postignuće – u koje vreme se obavlja koja
aktivnost i koliko od predviđenog je postignuto na skali od 1 do 5. Primer jednog
plana aktivnosti za dete viših razreda osnovne škole okvirno izgleda ovako:

Vreme Aktivnost Postign

7.15-8.00 - ustajanje, higijena

8.00-9.00 - doručak, priprema za časove

9.00-9.30 - čas iz srpskog

9.30-10.00 - čas iz matematike

10.00-10.30 - čas iz istorije

- pauza, kontakt sa drugarima i nastavnicima u vezi sa domaćim zadacima,

10.30-11.30
užina

11.30-12.00 - domaći iz srpskog

12.00-12.10 - pauza

12.10-12.40 - domaći iz matematike

12.40-12.50 - pauza

12.50-13.20 - doći iz istorije

13.20-13.30 - pauza

13.30-14.00 - domaći iz fizike

14.00-14.10 - pauza

14.10-14.40 - domaći iz engleskog

14.40.-
- ručak, slobodno vreme
15.30
 15.30-16.00 - domaći iz geografije

16.00-17.00 - fizička aktivnost (vežbe u kući ili dvorištu)

17.00-18.00 - sređivanje sobe i pomoć mami oko kućnih poslova

18.00-19.00 - video pozivi sa drugarima

19.00-21.30 - večera i porodične aktivnosti

21.30-22.30 - igranje igrica

- priprema za spavanje, ocenjivanje današnjih postignuća i pisanje plana za

22.30-23.00
sutra

23.00 - odlazak na spavanje

Na kraju dana, u trećoj koloni ,,postignuće’’ potrebno je upisati u kojoj meri je

predviđena aktivnost ostvarena, na skali od 1 do 5. Tamo gde su ocene 1 i 2, istu
aktivnost preneti u sledeći dan, ali uz pravilo da nemamo mogućnost da istu
aktivnost još jednom prenesemo u naredni dan. Kako bi prikaz bio slikovitiji,
možete detetu predložiti i da skine neku aplikaciju za pravljenje dnevnog
rasporeda na svom telefonu.
Ovo je univerzalna tehnika za sve uzraste. Dobro će doći i studentima kojima ne
polazi za rukom da se organizuju i koji stalno odlažu obaveze, kao i odraslima
koji sada rade od kuće. Kada ovako napravimo plan, on nas prosto tera da
budemo odgovorni, da ispunjavamo predviđeno, da damo sebi lepe ocene na
kraju dana (pa i da se nagradimo nečim na kraju uspešne nedelje). Svakako
deluje motivišuće i kada vidimo koliko slobodnog vremena zapravo imamo na
raspolaganju ako preskočimo ,,razvlačenje’’.

Zašto osećamo iscrpljenost usled povišene anksioznosti

Osećaj iscrpljenosti i umora javlja se kao čest propratni simptom povišene
anksioznosti, koji može vrlo ometajuće uticati na celokupno funkcionisanje i
produktivnost osobe. Kada se osoba sve vreme oseća kao da nema energije ni
za šta, očekivano je da će se to značajno odraziti na različite segmente njenog
života. Možda će se osećati kao da je konstantno iscrpljena, od ujutru do uveče, i
da ni popodnevni odmor uopšte ne pomaže. Možda će se umor ispoljavati u vidu
loše koncentracije, dezorijentisanosti, zbunjenosti. Takođe, može doći i u obliku
osećaja stalne težine u rukama i nogama ili u glavi. Sve ovo dalje može voditi u
odlaganje obaveza. Nagomilane obaveze koje se odlažu iz dana u dan i same po
sebi postaju okidač za nezadovoljstvo, stres i anksioznost, te se ulazi u začarani
krug anksioznosti. Da bi se iz njega izašlo, potrebno je razumeti šta je to što
dovodi do stalnog osećaja iscrpljenosti kada se osećate anksiozno.
Za osećaj iscrpljenosti i umora postoji nekoliko mogućih objašnjenja, i kod jedne
osobe se ovi razlozi uglavnom prepliću.
Nesanica i nemiran ili isprekidan san. Povišena anksioznost se gotovo uvek
odražava na kvalitet sna. Intenzivna, bezrazložna briga, kao i iracionalni strahovi,
će Vas ili sprečavati da zaspite jer niste u stanju da se distancirate od njih, ili će, i
kada Vam to pođe za rukom, stajati negde u pozadini Vašeg uma i buditi Vas
tokom noći, te uticati na to da novi dan započinjete neodmoreni. Već posle par
dana nekvalitetnog sna osećaćete se veoma umorno i iscrpljeno.
Nagle promene nivoa adrenalina u krvi. Anksioznost je emocija koja se aktivira
kada mi procenjujemo da smo u potencijalnoj opasnosti. Nakon te procene,
uključuje se simpatički nervni sistem, pod čijim uticajem se izlučuje velika doza
adrenalina koji ima funkciju da nas pripremi za suočavanje sa tom opasnošću –
da, recimo, budemo mnogo brži, spretniji i jači nego što inače jesmo. Bez obzira
na to što smo u iracionalnoj opasnosti i iako nam ,,bori se ili beži’’ odgovor nije
zaista potreban, adrenalin svakako struji kroz naše telo, ali ga mi ne koristimo.
Adrenalin je stimulans, i nakon što projuri kroz naše telo sledi nagli pad nivoa
istog u krvi. To je ono što može izazvati i iznenadnu iscrpljenost celokupnog
organizma. Ovo je karakteristično za panične napade.
Konstantno povišen nivo adrenalina i kortizola u krvi. Pod uticajem fizičkog,
psihičkog ili emocionalnog stresa, izlučivaće se određene doze adrenalina i
kortizola (hormona stresa), čija je funkcija da nam pomognu da se na što bolji
način nosimo sa istim. Stres može biti stalan i različiti stresori mogu svakodnevno
,,visiti nad glavom’’ – neplaćeni računi, previše poslovnih obaveza, problemi u
partnerskom odnosu, nesuglasice sa ukućanima. Kada postoji stres, postoji i
anksioznost koja nas opominje da smo u nekom neskladu i da treba nešto da
preduzmemo po tom pitanju. Pod uticajem stalne anksioznosti, i endokrini sistem
će stalno biti aktivan, što može dovesti do osećaja iscrpljenosti i fizičkog umora.
Potiskivanje i/ili negiranje problema. Stalna briga, stres, različiti iracionalni
strahovi i neprijatne misli sastavni su deo povišene anksioznosti. Neke osobe,
kao mehanizam za nošenja sa istim, upotrebljavaju potiskivanje i negiranje. Za to
je potrebno mnogo mentalne energije. Pritom, ovi mehanizmi ne dovode do
rešavanja problema već suprotno – do njihovog usložnjavanja, ostavljajući za
sobom iscrpljenost. Naš mozak se od preteranog razmisljanja i mentalne
aktivnosti umara u istoj meri kao telo od fizičkog rada.
Umor kao odbrambeni mehanizam. Pitajte sebe da li ste stvarno toliko umorni i
nemate energije ni za šta, ili je to možda izgovor da biste izbegavali određene
situacije koje procenjujete kao potencijalne okidače za svoju anksioznost ili bilo
koju vrstu neprijatnosti. Ovo se može javiti i kao nesvesni mehanizam, i takođe je
neadekvatan način za nošenje sa potencijalno stresnim situacijama koji će Vam
obezbediti trenutnu satisfakciju, ali, dugoročno posmatrano, ,,hraniće’’ Vašu
anksioznost. Prisutan je recimo kod studenata koji na ovaj način izbegavaju
učenje. Često je potrebno samo da se jednostavno upustimo u neku aktivnost,
bez ikakvog preispitavanja da li imamo snage za to, da bismo zapravo videli da je
ipak imamo i da nam nešto ide od ruke i kada naša energija, volja ili motivacija
nisu na vrhuncu.

Kako prevazići iscrpljenost usled povišene

anksioznosti?
Anksioznost je emocija koja se aktivira kao odgovor na povišen stres
organizma, kao opomena, alarm, da je po tom pitanju potrebno nešto preduzeti.
Praćena je različitim simptomima kao što su ubrzan rad srca, stezanje u grudima,
pojačano znojenje, podrhtavanje tela, mučnina, nepravilno disanje, razdražljivost.
Kada nivo anksioznosti opadne, tu kod velikog broja ljudi nije kraj – često sledi
osećaj sveopšte iscrpljenosti, tromosti, umora. U literaturi ova pojava se
opisuje i kao mamurluk usled povišene anksioznosti.
Ovde , detaljnije objašnjenjavamo kako i zašto nastaje ovaj osećaj, te smo naveli
da su najčešći uzroci: 1) nesanica i nemiran i/ili isprekidan san, 2) nagle promene
nivoa adrenalina u krvi, 3) stalno povišeni nivoi adrenalina i kortizola (hormona
stresa) u krvi, 4) potiskivanje i/ili negiranje problema i 5) upotreba umora kao
odbrambenog mehanizma.
Kako poboljšati kvalitet sna?
Prvi i osnovni korak kada želimo da radimo na poboljšanju kvaliteta sna jeste da
se trudimo da uspostavimo rutinu – da u približno isto vreme svakog dana
odlazimo na spavanje i ustajemo ujutru. Čak i ako Vam se čini da Vam neće poći
za rukom da zaspite, budite u to određeno vreme u krevetu, i, recimo, čitajte neku
laganu, opuštajuću literaturu. Tokom dana nemojte spavati. Vremenom ćete
istrenirati svoje telo da na najbolji mogući način iskoristi to vreme za spavanje
koje mu pružate.
Opšte poznato je da se i fizička aktivnost može pozitivno odraziti kako na
sveukupni kvalitet života, tako i na kvalitet sna. Umor koji se oseća usled
anksioznosti, zapravo, nije prirodan i zdrav umor i zato se on negativno odražava
na san, nasuprot umoru koji nastupa nakon fizičke aktivnosti. To ne moraju biti
naporni treninzi u teretani – i pola sata brzog hoda dnevno napraviće korak ka
tome da bolje spavate i da se bolje osećate.
Takođe je važno da u kasnim popodnevnim i večernjim časovima ne
konzumirate kafu, ne pušite previše cigareta, ne jedete tešku hranu, da na
spavanje ne odlazite sa mobilnim telefonom. Posavetujte se sa svojim
lekarom da li bi bilo dobro da pred spavanje suplementirate magnezijum i u kojoj
dozi. Mnoga istraživanja dokazala su da deficit magnezijuma može uticati na
povišenu anksioznost i nesanicu.
Kako držati pod kontrolom nivoe hormona stresa?
Hormoni stresa – adrenalin i kortizol – prirodno se izlučuju u našem telu kada je i
sama anksioznost povišena. Stoga, potrebno je raditi na samom uzroku, odnosno
sniziti nivoe same anksioznosti. U tome će Vam pomoći osvešćivanje
iracionalnosti u Vašim mislima i strahovima. Na primer, pitajte sebe: ,,Šta je
najgore što može da se desi u nekoj situaciji koja je potencijalno opasna?’’, ,,Da li
mi način na koji razmišljam pomaže ili odmaže da prevaziđem
anksioznost?’’, ,,Kako mogu da razmišljam drugačije i da se bolje
osećam?’’, ,,Šta bih ja posavetovao/-la osobi koja bi bila u ovoj situaciji?’’. Zatim,
može Vam pomoći, naročito tokom paničnih napada, da merite nivo svoje
anksioznosti na skali od 1 do 10. Na svakih par minuta pitajte sebe koliko je
anksioznost izražena. Tako ćete osvestiti da vremenom nivo anksioznosti
prirodno opada i izbeći ćete „strah od straha“.
Kada primetite da pridajete veliki značaj svojim iracionalnim, negativnim mislima,
da previše analizirate neke situacije ili potencijalne negativne ishode, pomoći će
Vam vraćanje u sadašnji trenutak – na primer, prebacivanje fokusa pažnje na
tehnike disanja i relaksacije, na neku aktivnost koja će Vam okupirati
koncentraciju i slično.

Ukoliko generalno vodite stresan način života svakoga dana odvojite minimum
sat vremena za sebe gde ćete se posvetiti aktivnostima koje Vam poboljšavaju
raspoloženje, a ,,isključiti’’ stresore.
Kako izbeći potiskivanje i negiranje problema?
Potiskivanje i/ili negiranje problema su odbrambeni mehanizmi čija je funkcija da
nas „sačuvaju“ od suočavanja sa problemom, i ujedno neprijatnih emocija koje
suočavanje sa sobom nosi. Međutim, ne vode ka rešenju već do guranja
problema „pod tepih“, što postaje okidač za anksioznost, depresivnost i sveopšte
nezadovoljstvo. Pritom, ovi mehanizmi crpe veliku količinu naše energije.
S druge strane, osvešćivanje i prihvatanje svakodnevnog stresa, preterane brige i
negativnih misli pomoći će da se, s jedne strane, oslobodimo ovih mehanizama,
a s druge, da se usredsredimo na traženje rešenja. U tome Vam može pomoći
vođenje dnevnika anksioznosti, stresa i misli koje Vas uvode u nezdrave emocije.
Kao što nam je lakše da složeni matematički zadatak rešimo kada ga postavimo,
kada zapišemo šta je dato, a šta se traži, tako i kada zapišemo svoje misli lakše
možemo otkriti njihov uzrok, iracionalnost u njima, kao i šta su koraci ka rešenju
i/ili prednosti i mane donošenja neke odluke.
Kako ne dozvoliti umoru da bude odbrambeni mehanizam?
Iako će Vam nakon paničnog napada ili stresnog dana na poslu ili fakultetu
delovati kao da nemate energije ni za šta, a čeka Vas još brdo obaveza,
preispitajte taj osećaj. Dajte sebi malo vremena za odmor i relaksaciju, a zatim,
na primer, pitajte sebe: „Da li mogu da učim makar 15 minuta?“. Odgovor će
uglavnom biti potvrdan. Nakon tih 15 minuta, ponovo pitajte sebe: „Da li mogu da
učim još 15 minuta?“ i tako sve dok ne uradite dobar deo predviđenog. Na ovaj
način ćete ispuniti makar deo svojih obaveza i osećati se bolje jer će sam osećaj
korisnosti delovati motivišuće i pozitivno na prevazilaženje anksioznosti i
mentalne iscrpljenosti. Često je potrebno samo da se jednostavno upustimo u
neku aktivnost bez preispitivanja da li imamo snage za to da bismo shvatili da
nam nešto može ići od ruke i kada naša energija nije na vrhuncu.