УЗРОК, ПОВОД, ПОСЛЕДИЦА, УЗРОЧНО - ПОСЛЕДИЧНЕ ВЕЗЕ

ДОГАЂАЈИ ПОЈАВЕ ПРОЦЕСИ

РАЗУМЕТИ УЗРОК, ПОВОД И ПОСЛЕДИЦУ

Можда се неко пита зашто сам ову страницу назвала баш овако? Назвала сам је тако зато што сматрам
да су ствари које сам овде изнела изузетно важне за правилно учење и разумевање овог предмета. Зато
сам ову страницу и посветила само овој теми. Наравно, може градиво да се збуба у главу без
разумевања, отпева на часу и добије нека фина оцена, али то може само неколико пута а не стално.
Чим дође до ситуације где је потребно повезивање знања и разумевање, овакви ђаци имају велики
проблем, и оцене буду показатељ тога. За правилно разумевање градива и саме историје уопште,
неопходно је разумевање и познавање узрочно-последичних веза.

Узрок, повод и последица нису једноставни појмови за разумевање. Многи људи ни кад одрасту не
праве разлику између ових појмова. Треба да знате да ове ствари нису само битне за историју, већ је
разумевање ових појмова битно за разумевање самог живота, свега оног што се дешава Вама, вашој
породици, друговима и људима уопште. Оно што покушавам да урадим је да Вас научим да учите, да
разумете и да, на најбољи могући начин, покажете то што знате и разумете.

Шта је оно основно? Историчар, писац, наједноставније речено, покушава да одговори на нека питања
везана за развој људског друштва у прошлости. Та питања се уче у петом разреду и она се односе на
информације везане за неки догађај или дешавање Ако ова питања заборавите то ће Вас спречити да
квалитетно учите и памтите, и самим тим нећете моћи да добијете добру оцену (што је Вама у целој
причи и најважније). Овде ћу покушати да Вам што једноставније објасним на која то питања
историчар покушава да одговори.

Историја је један процес који траје и који има своје законитости као и свака друга наука (предмет).
Никако не треба заборавити да у историји постоји след који треба пратити, тј. дешавања и процеси
долазе својим редом и излагање догађаја не може да се обавља „збрда-здола“ како се коме учини
занимљивим. Основна питања на која историчар треба да одговори су везана за опис догађаја или
процеса:
Када - односи се на тренутак догађаја или колико траје дешавање; без овога нећемо знати да сместимо
дешавање у право време
Где - односи се на место дешавања, на ком простору; овом информацијом исправно смештамо догађај
у простор и тако га раздвајамо од сличних догађаја са других простора
Шта - значи шта се то десило; сваки догађај или процес има свој назив и овом информацијом одвајамо
догађај од неког другог сличног
Како – значи како се све одиграло, како је текао догађај; то је она прича која је Вама занимљива или
незанимљива, у зависности од тога како је испричана. Прича може да буде објективно испричана баш
онако како се десило без искривљавања и уношења ваших осећања или субјективно испричана са
прећуткивањима, искривљавањима, препуна осећања и неразумевања
Ко – значи ко је учесник догађаја или процеса; са овом информацијом ћемо знати исправно да вежемо
догађај или процес за одређеног појединца или народ и тако одредимо и шире место дешавања (где)
или шире време дешавања (када).

Да бих Вам ово појаснила замислите сад могући пример из ваше личне историје:
Долазите у школу у понедељак и свом најбољем другу препричавате догађај који се десио за викенд.
Шта мислите како ће тећи Ваша прича? Које су основне ствари које ћете испричати другу? Па
наравно, када се тачно десило, где се тачно десило, шта се десило, како је текао догађај и ко је још
поред Вас уплетен у њега.
Али, да ли је то све? Да ли је ово довољно да Ваш друг буде задовољан причом? Можда, али
вероватно ћете требати неке ствари да појасните и објасните. И шта ће вас, у том случају, питати друг?
Питаће вас зашто се то десило и шта се десило после тога. Е, тада Ви морате да објасните узрочно-
1
последичну везу.
Сваки догађај, појава или процес има своје зашто и своје зато. На њих историчар покушава да
одговори да историја не би била само пуко препричавање прошлих догађаја и самим тим само скуп
досадних или мање досадних догађаја. Оно што историчар треба да објасни је зашто и зато, а то су
узрок и повод за догађај или процес и последице дешавања.

Узрок - то је оно због чега се нешто десило или дешава. Узрок некад може да буде један, али их
најчешће има више и то су они дубоки разлози који покрећу нешто. Некад су узроци јасни и лако се
налазе, али некад узроци нису јасно на површини и до њих морате да дођете размишљањем и
повезивањем, тј. пажљивим истраживањем и учењем. У уџбеницима се налази узрок у свакој лекцији и
наставник их увек истакне, али Ви не слушате увек на часу и онда се деси да код куће сами не умете да
их пронађете, па онда ни оцена после није задовољавајућа. Да не помињем да без познавања и
разумевања узрока није ни могуће очекивати високу оцену.

Повод – то је онај догађај који дефинитивно покреће ствари. То је последње дешавање у низу
дешавања који коначно одређују зашто се нешто десило. То је искра која покреће пожар (догађај). У
уџбеницима није увек наведен повод за неко дешавање, али тамо где га има, или га је наставник
објаснио, онда ученик треба да га зна и образложи кад буде питан. Он је, такође, битан ако неко жели
високу оцену.
Е, сад Вас друг пита: „Па добро, шта је било после?“ Сад ви треба да објасните последицу или
последице тог догађаја.

Последица – то је оно зато, то је оно до чега је довео догађај, оно што се десило после догађаја.
Последице могу да буду разне, могу да буду и добре и лоше, може да буде једна или више, могу да
буду краткотрајне али и дуготрајне, могу да буду безазлене а могу да буду и тешке и опасне по оне
који су учесници дешавања, па чак и за оне који нису директни учесници. Последице могу да буду
јасно предочене у уџбенику а некад их треба тражити или се налазе у неколико лекција па треба да их
спојите у повезану причу. Али наставник увек истакне последице догађаја или процеса ако му то
допустите, јер то је једнако важно као и узрок. У уџбеницима се увек налазе последице и без њиховог
разумевања и познавања није ни могуће очекивати високу оцену. И запамтите, сваки догађај има своју
последицу (свака акција има своју реакцију, тј. свако зашто има своје зато).
И како би сад текла Ваша прича другу? Па, рецимо, овако:

Препричавате догађај који се десио у суботу, 26.05.2017 године (када), на фудбалском турниру у
Шапцу, у Јанковој школи (где), на ком се одигравала фудбалска утакмица (шта) Вашег тима и тима
Јанкове школе (ко), која је текла лоше по Ваш тим и где сте одиграли нерешено (како), иако Вам је
победа била неопходна. Ово су основне информације о дешавању (опис) и Ваш пријатељ може да буде
задовољан са њима, али то ипак није случај, и он Вас пита зашто се то десило. Ви настављате
објашњењем:
„Играли смо нерешено зато што нисам дао пенал у 90. минуту утакмице, при резултату 0:0 (повод). А
зашто нисам дао пенал? Пааа, зато што сам лоше играо целу утакмицу, био сам уморан и нисам био
концентрисан. Требао сам да послушам тату који ми је рекао да не играм игрицу на рачунару до 1 сат
ноћу вече пред утакмицу, јер нећу бити спреман, и да доручкујем пре утакмице, јер нећу имати снаге
за целу утакмицу (узрок).“ И које су последице промашеног пенала? Пошто сам играо добро целе
сезоне, вероватно, нећу изгубити место у тиму (краткотрајна последица-добро за њега), али мој тим
није победио и није се пласирао у финале такмичења (дуготрајна последица-није испало добро за
тим; он ће морати више да се труди да врати пољуљано поверење тренера, а ако због тог труда
попусти у школи ко зна какве последице то може да остави на његово бављење спортом).Ово је
пример догађаја који може сваком да се деси. Ако још овакву причу и запишете, једног дана она може
да постане писани историјски извор и да се по њој сними и филм (ипак мора да буде мало
занимљивија).

2
Типичан пример из школског градива је пример из Првог светског рата:
Основни узрок рата била је тежња Немачке и Аустро-Угарске за ширењем својих територија и
освајањем колонија, што остале велике силе нису хтеле да дозволе јер би то значило да оне морају да
се одрекну својих територија или сфера утицаја. Као повод за рат је искоришћен сарајевски атентат
Гаврила Принципа на надвојводу Фердинанда, наследника аустро-угарске круне. Последице рата су
многобројне-нестанак 4 царства, разарање, глад, болести, инфлација, и све до чега доводи један тако
велики рат.
Ако се мало потрудите, брзо ћете научити да правите разлику између ова три појма и једног дана
уочићете да се ваша оцена из Историје поправила (као и из других сличних предмета), а приметићете и
да са лакоћом разумете ствари око себе, док се други још муче са простим разумевањем ових појмова.
Најбољи начин да разумете ове појмове је да сами, сваког дана, изаберете један прошли догађај и
одредите му узроке, повод и последице. Ово може бити било шта, и оно што се Вама десило јер добро
познајете догађај, а може бити и нешто из градива. Врло брзо ће Вам прећи у навику да објашњавате
себи дешавања, чак и да предвиђате могуће последице, па Вам ови помоћни примери неће више ни
бити потребни. Другим речима, зар то и није једна од основних функција објашњавања и
препричавања прошлих догађаја, да нешто сазнамо, научимо и не понављамо наше или туђе грешке.
Латини су у потпуности били у праву када су рекли да је Историја учитељица живота

Historia magistra vitae est

Табела са примерима основних појмова
ПОЈАВЕ (ДРУШТВЕНЕ,
ДОГАЂАЈИ ПОЛИТИЧКЕ, ПРОЦЕСИ
КУЛТУРОЛОШКЕ...)
ПРОГЛАШЕЊЕ УСТАВА; СЕОБЕ; ОТРКИЋА; РАТОВИ; РЕВОЛУЦИЈА; СЕОБЕ;
УСТОЛИЧЕЊЕ ВЛАДАРА; АТЕНТАТ; ДРЖАВНИ РЕВОЛУЦИЈА, ИДЕОЛОГИЈЕ ПОКРШТАВАЊЕ;
ПРЕВРАТ; ОТКРИЋЕ (ПОЈЕДИНАЧНО); БИТКА; –РЕЛИГИЈЕ; ПИСМЕНОСТ; ЕКОНОМСКА КРИЗА;
ОТВАРАЊЕ ФАБРИКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТ ТРАНЗИЦИЈА

Историјски догађај – означава оно што се збило у неком тренутку. Примери за догађај из националне
историје: проглашење Саве Немањића за првог српског архиепископа 1219; почетак Првог српског
устанка 1804. Примери из светске историје: Откриће Америке 1492; завршетак Другог светског рата у
Европи 9. мај 1945. (9. мај се обележава као Дан Европе, Дан победе над фашизмом); Пад Бастиље 14.
јул 1789. - почетак Француске буржоаске револуције; 20. јули 1969. слетање човека на Месец. Догађај
из скорије прошлости: промена власти 5. октобра 2000.

Историјска појава – настаје услед неког догађаја (открића) и саставни је део процеса, али није везана
за временско трајање. Пример појаве је писменост. Предуслов за настанак писмености је било
стварање писма и његова шира употреба. У средњем веку писменост у Србији се шири после добијања
црквене независности, када је Сава Немањић организовао описмењавање српских свештеника у више
манастира. У средњем веку су људи учили да читају и пишу у манастирима. Робовласништво је појава.
Постоји више хиљада година, од времена најстаријих цивилизација на свету. У овом контексту
спомените и пресељавање афричког становништва у Северну Америку током 17. и 18. века – у
положају су робова на плантажама памука и индига. Робовласништво као појава и положај појединаца
повежите са њиховим знањима о људским правима. Пример појаве из скорије прошлости и савременог
доба: незапосленост. Услед промена у привреди или услед економске кризе долази до затварања
фабрика и губитка радних места.

Процес – се састоји од низа догађаја и појава и има дуже трајање. Не може се везати за један датум
или само једну личност. Пример христијанизације, односно примања хришћанства је процес. Примање
хришћанства, мењање животних навика и обичаја веровања је трајало дуго, понекад чак и вековима. У
3
средњем веку Срби су први пут покрштени у 7. веку, али се тај процес завршио тек делатношћу Саве
Немањића почетком 13. века, пошто је он постао архиепископ и успоставио низ нових црквених
седишта у српској држави. Процес христијанизације је трајао неколико векова. Колонизација је
процес. После открића Америке, европске државе, Шпанија, Енглеска, Француска, Низоземска,
Португалија покренуле су освајање новооткривених територија где су оснивали своје градове и
насељавали своје становништво. Тако су настале колоније. Колонизација је трајала деценијама и
вековима. У процесу колонизације биле су присутне различите појаве, а једна од њих је била и
робовласништво. Процес различитих промена у савременом државном, економском и друштвеном
животу Србије после 5. октобра траје и данас. Тај процес се назива транзиција

4
5