Zato Realna Analiza nikada ne reava line probleme?

Jedna od najboljih tema za filozofsku raspravu i razmenu stavova su pitanja:

ta je to uspenim ljudima omoguilo da postignu svoj uspeh, dok su drugi ljudi
sa slinim ili boljim mogunostima ostali negde pri dnu?, ili ovo: Koja to
osobina ili karakteristika sudbinski odreuje ta e neka osoba postati i uraditi sa
svojim ivotom?
Veina ljudi smatra da su neke odreene situacije i faktori poput sree ili
sluajnosti, to to odreuje neiju sudbinu. Drugim reima oni veruju da su
uspeni ljudi imali sreu, odnosno da im se uspeh desio sluajno. Nekada sam i
ja tako mislio. Meutim, sada se ne slaem sa takvim objanjenjima. Radei
godinama sa ljudima svih profila, profesionalno se bavei njihovim ivotima,
doao sam do potpuno drugaijeg zakljuka
Nisu sami dogaaji ti koji oblikuju neiji ivot, niti su dogaaji ti koji odreuju
kako e se ta osoba oseati i ponaati u svom ivotu. Ono to odreuje njene
rezultate je nain na koji osoba analizira, tumai i procenjuje svoja ivotna
iskustva. Znaenje koje osoba pridaje dogaajima je faktor koji odreuje kako e
se osoba oseati, odluke koje e doneti, akcije koje e preduzuti i prema tome
njenu dalju sudbinu. Drugim reima, nain analiziranja situacija je kljuni faktor
koji sve odreuje.
Koliko krempita mogu da pojedem zatvorenih oiju?
Na lini nain procenjivanja, odnosno analize dogaaja stvara nau percepciju o
samom dogaaju. To nas direktno vodi do sledeeg pitanja: ta je u stvari
realna analiza ili procena situacije?
Odgovor glasi: ''To je ovo to sada radimo, mi upravo sada vrimo neku analizu,
odnosno procenu, zar ne? Postavljamo pitanja sa ciljem da neto nauimo i
objasnimo''.
ta sam ja to upravo uradio?
Upravo sam postavio gomilu pitanja, zar ne?
ta je u stvari analiza ili procena?
ta ja to sada radim?
Postavljam gomilu pitanja, zar ne?
Dakle zakljuak se namee sam: ''Realna Analiza'' nije nita drugo nego niz
pitanja koja pitamo sebe. Prosto neverovatno, a tako oigledno. Nae stalno,
uporno, svakodnevno analiziranje nije nita drugo osim procesa postavljanja
gomile pitanja i svesnog traenja odgovora na njih.
Ukoliko ste sad, nakon itanja ovoga pasusa pomislili: To je istina, ili To nije
istina, da biste to pomislili morali ste prvo sebi (svesno ili nesvesno) postaviti
pitanje: Da li je to tano?. Ako ste pak pomislili Moram da razmislim o tome,
to u prevodu znai: Potrebno mi je da sebi postavim par pitanja u vezi toga.
Dok razmiljate sad o tome, vi i dalje sebi postavljate pitanja sa ciljem da
formirate svoje miljenje, zar ne?
Zato slon ne spava na drvetu?
Da li znate ko su najvei majstori u postavljanju pitanja? Naravno da znate, to su
deca. Sa koliko miliona pitanja nas ona konstantno bombarduju dok odrastaju?
ta mislite zato je to tako? Da li deca to rade samo da bi nas izludeli? Naravno
da ne. Deca postavljaju gomilu pitanja zato to pomou tih pitanja ona vre
procenu za njih novih informacija, a onda grade svoje lino tumaenje u skladu
sa dobijenim odgovorima.
To je nain na koji deca kreiraju stavove i percepcije koji e definisati njihovu
budunost. Deca su maine za uenje i ona iskreno ele da ue. Deca postavljaju
gomilu naizgled neverovatnih pitanja sa ciljem da naprave svoje stavove o
svemu to ih okruuje. Taj proces stvaranja stavova i percepcija inicira se
pitanjima, I to pitanjima koja postavljamo sami sebi ili drugima. I to tako traje
ostatak naeg ivota.
U ivotu svakog oveka pitanja su primarni nain uenja i tumaenja praktino
svega. Prosto je neverovatno koliko veliki uticaj imaju pitanja u naem ivotu.
Ona direktno utiu na definisanje naih oseanja, raspoloenja i ponaanja, a isto
tako pitanjima definiemo tumaenje svih prethodnih ivotnih dogaanja.
Zato ja nisam srean kao Bili Gejts?
Ova knjiga, kao i itav moj rad na ovu temu rezultat su nekih mojih pitanja: ta
to usmerava oveka da bude to to jeste i radi to to radi? ta je razlog da se
ovek osea dobro ili loe? Zato se ovek osea uspean ili neuspean? ta ga
usmerava da se osea zdrav ili bolestan? Kao i super pitanje: Kako napraviti
pozitivne promene na to bri i efikasniji nain?
Veina ljudi, kada vidi nekoga ko je uspean ili nekoga za koga im se ini da je
spreman da se suoi sa svim ivotnim izazovima, pomisli: Blago njemu! Ba ima
sree u ivotu! Sigurno je takav roen. Za razliku od njih, radei moj posao
hipnotizera, video sam vie nego dovoljno dokaza u praksi da bez obzira na
okolnosti u kojima je ovek roen i odrastao, te oigledne situacije i uslovi, ne
odreuju njegovu dananju sudbinu.
Ispostavilo se da ovekovu dananju sudbinu skoro uvek odreuju njegovi
stavovi i uverenja koja on ima u sebi o sebi. To me je navelo da prouavam
kakva je interna komunikacija uspenih ljudi, odnosno njihov unutranji dijalog
koji usmerava i odreuje kvalitet ivota tih ljudi. Prouavao sam ljude na mojim
seansama i predavanjima, potpuno razliito pozicionirane ljude, od uspenih
privatnika, preko menadera u velikim korporacijama, pa sve do obinih radnika,
studenata i slubenika.
eleo sam da otkrijem ta kreira njihova uverenja i stavove koji ih vode kroz
ivot. Stavove i uverenja o njima samima koji su ih doveli do toga to danas
jesu. Istraujui njihovu internu komunikaciju (razgovor sa samim sobom),
pokazalo se da postoji vrlo oigledna razlika izmeu ljudi koji su uspeni u nekoj
oblasti svog ivota i onih koji to nisu. Na kraju se nedvosmisleno pokazalo ta
pravi tu kljunu razliku.
Naravno da sam realan i analitian, a vi?
Dokle e me pratiti maler? Zato se ba meni uvek deavaju lose stvari? Ima li
jo neko s#@&e, koje moe da me snae? Zato sam ja ovakav kreten? Ma
uostalom, ja i ne sazluujem bolje! Oduvek sam bio baksuz!
Gore navedena pitanja su primer jedne prosene Realne Analize koju veina
ljudi praktikuje svakodnevno. Ba realno i vrlo inspirativno, zar ne?
Kljuna razlika izmeu uspeha i neuspeha, zadovoljstva i frustracije, odreuje se
tom naom uvenom Realnom Analizom. Uspeni ljudi u svojoj internoj
realnoj analizi postavljaju sebi mnogo bolja i kvalitetnija pitanja, za razliku od
neuspenih ljudi. Kao rezultat takvih boljih pitanja, oni uvek dobiju bolje
odgovore. Uspeni ljudi postavljaju sebi pitanja koja ih stabilizuju, motiviu i
prosto pokreu da urade sve to treba da urade da bi ostvarili rezultate kakve
ele.
Drugim reima, kvalitetna pitanja kreiraju kvalitetan ivot. Poeljno je da
zapamtite ovu izjavu, zato to e vam ona potpuno promeniti ivot onog trenutka
kada ponete da je primenjujete.
Evo detaljnijeg objanjenja. Veina ljudi je nauena da realno analizira svoje
probleme tako to postavljaju sebi destruktivna pitanja i na taj nain usmeravaju
sve svoje kapacitete na potencijalno loe ishode: Zato ja nemam sree?; Zato
se ba meni ovo deava?; Gde sam pogreio? i ostala slina pitanja, a onda se
ude to ba takve rezultate imaju.
Svi gledaju u mene, ba sam lep i zgodan, zar ne?
Sa druge strane imamo onaj mali procenat ljudi koji kad se suoe sa nekim
problemom ponu da pitaju sebe inspirativna pitanja: ta je najbolje reenje za
ovu situaciju? Kako sam ovo reio proli put? Naravno, ti ljudi ne samo da ree
taj problem, nego se pri tome i sjajno oseaju.
Postavljanje pravih pitanja, onih koja pojaavaju nau mo i veru u sebe, je
vetina koja nas vodi do stalnog napretka u svim sferama ivota kako u poslu,
tako i u meuljudskim odnosima, a posebno na polju zdravlja.
Meuljudski odnosi (porodica, brak, veze) prosto procvetaju kada ljudi sebi
postavljaju prava pitanja. Pitanja o tome kako da podre jedno drugo umesto da
se kritikuju i osuuju.
Politiari su maheri u postavljanju dobrih pitanja. Oni dobijaju izbore, kada u
svojim govorima biraima postavljaju prava pitanja (eksplicitna ili implicitna),
koja prosto navode te ljude na pomisao da e im ba ti politiari obezbediti
odgovore koji e poboljati kvalitet njihovog ivota. Naravno, politiari nikad to
ne isporue.
Zato mene niko ne voli?
Kao to sam ve rekao, naa interna komunikacija, odnosno realna analiza
pravi osnovnu razliku izmeu uspeha i neuspeha, sree i tuge, zdravlja i bolesti.
Ta osnovna razlika se ogleda u izboru pitanja koja ovek postavlja sam sebi, a
evo i praktinog primera:
Postoje ljudi koji su depresivni na regularnoj osnovi. Verovatno se pitate zato su
takvi?
Odgovor je vie nego oigledan, oni su takvi zato to je njihova interna
komunikacija zasnovana na filozofiji nemoi i onesposobljavanja, to znai da su
oni stalno fokusirani na pitanja koja u njima izazivaju oseanja tuge, krivice,
slabosti i nemoi. Takav izbor pitanja ih neminovno vodi u neprijatno stanje koje
se naziva depresija.
Depresivni ljudi sebi konstantno ponavljaju loa i obeshrabrujua pitanja, pitanja
poput: emu sve ovo?; Zato bih uopte pokuavao, kada nema nade?; Boe,
zato sam bolestan?, Zato ba ja? Ukoliko sada krenete da sebi postavljate
ovakva pitanja, vrlo brzo ete se i Vi oseati depresivno.
Da ne zaboravimo jednu sitnicu: Takvi ljudi obino kau da su depresivni zbog
neega ili nekoga! Vrlo interesantno objanjenje. Pitam se, ko je u njihovoj glavi
i ko bira pitanja koja oni sebi postavljaju? Verovatno ti drugi o kojima priaju.
Da li ja zasluujem da budem srean i zadovoljan?
Sudbonosno pitanje glasi: Da li je mogue promeniti svoja postojea oseanja,
raspoloenja i ponaanja? Naravno da je mogue! Ta promena se brzo i lako
postie pravilnim usmeravanjem svog emotivnog fokusa. ta to bee emotivni
fokus? Emotivni fokus je proces usmeravanja i korienja prirodnih potencijala i
sposobnosti naeg uma u cilju ostvarivanja rezultata naeg izbora.
Sledee logino pitanje glasi: Koji je najbri nain usmeravanja svog emotivnog
fokusa? Najbri i najefikasniji nain usmeravanja svog emotivnog fokusa lei u
izboru pitanja koja postavljamo sebi. Verovatno se sad pitate, zato pitanja koja
postavljamo sebi imaju tako strahovito veliki uticaj na nas?
Evo objanjenja: Na mozak je procesor naeg mentalnog raunara, tako da koje
god pitanje postavili sebi, procesor automatski kree u traenje odgovora. Gde
on trai te odgovore? Na procesor trai odgovore u naoj internoj bazi podataka
odnosno u naem znanju i naim ivotnim iskustvima.
Meutim ono to veini ljudi nije poznato: Odgovori koji stiu na sva naa
postavljena pitanja - nikada ne stiu u formi rei i misli, nego u formi telesnih
senzacija koje oseamo, a koje nazivamo oseanjima. Te fizike senzacije onda
naa svest tumai traei situacije iz naeg ivota kada smo se tako oseali.
Kada pronae slinu situaciju iz naeg ivota, tada svest daje odgovor u formi
misli, odnosno tumaenja situacije.
Naravno, ova razmena informacija se deava brzinom svetlosti, tako da je mi ne
primeujemo sve do samog kraja, kada imamo odgovor sastavljen iz dva dela:
Telesno oseanje i njegovo svesno tumaenje.
Da ponovim vrlo vaan podatak: Vi svoje odgovore uvek dobijate iskljuivo na
osnovu vaih ivotnih iskustava koja su ve protumaena i kodirana kroz vae
percepcije, uverenja i stavove. To znai da svaka vaa interna komunikacija,
pojaava Vaa ve postojea oseanja i stavove o sebi i ivotu.
Realna Analiza iliRealna Samodestrukcija?
Na primer, ako zapitate sebe Zato meni ne ide u ivotu?, odgovor vae
podsvesti je neko loe oseanje u telu (u stomaku, grudima, itd.), a onda vaa
svest to oseanje tumai kroz neku prolu situaciju u kojoj vas je neko uvredio,
ignorisao ili odbio. Vi tad automatski stvarate percepciju u sebi da ete u svakoj
buduoj slinoj situaciji da se oseate loe. Ali obino, to je samo poetak! Vi
nastavljate dalje da realno analizirate. Zato ste se u toj proloj situaciji
oseali loe? Ko je kriv zbog toga? Zato se to vama deava? Ovakva pitanja se
nastavljaju u nedogled, konstantno pojaavajui loa oseanja u vamai.
Analizirajui na taj nain vi uvek pronalazite nove situacije iz vae prolosti koje
pridodajete onoj prvoj, a poto se ve oseate loe, onda i te situacije
automatski tumaite kao loe... Tako izgleda uobiajena realna analiza, zar ne?
Ako ste dovoljno puta ponovili takvu realnu analizu, onda je verovatno
zavravate u stilu: Zbog toga to ja ne zasluujem uspeh, ili Zbog toga to ja
nemam sree. Stvarno ste realni, zar ne?
Sad kad sve ovo znate, zapitajte sebe kakva je vaa Realna Analiza? Da li vi
sebe pitate dobra ili loa pitanja? Odgovor e biti potpuno u skladu sa onim kako
se oseate u vezi sebe - dobro ili loe? To vam je prava demonstracija snage
koju pitanja imaju na va ivot.
Vaa pitanja odreuju rezultat svega to radite u svom ivotu, ona su ta koja
definiu i vae mogunosti i vae rezultate. Na primer, veliki broj ljudi ne uiva u
emotivnoj vezi jednostavno zbog toga to sebi stalno postavljaju pitanja koja
pojaavaju njihovu nesigurnost i sumnju u sebe: ta li sad radi?; ta ako sretne
neku bolju?; Ako se sada veem za njega, da li e me povrediti? Nastavite
tiradu
To su strana i obeshrabrujua pitanja! Ona pojaavaju oseanje straha i raaju
zabludu da je trava zelenija sa druge strane ograde. Takva pitanja vam prosto
ne dozvoljavaju da uivate u onome to ve imate u svom ivotu.
Ali tu nije kraj, vrlo esto ljudi unitavaju svoje karijere postavljanjem loih
pitanja poput: Zato sam ja nebitna? Zato me ne cene dovoljno? Zato sam ja
uvek kriva za sve? Zato su drugi uspeniji od mene? ta mislite kakva oseanja
i uverenja izazivaju takva pitanja? Prosto divna
Uporedite sad ta pitanja sa ovima: Zato sam ja srena to radim ovde?; Zato
mi ovaj posao toliko prija?; Zato me kolege vole i cene?; Kako ovaj zadatak da
uradim to bolje? ta mislite, ima li razlike u oseanjima i raspoloenju?
Zato sam ja ovako uspean i zadovoljan?
Pitanja koja postavljate sebi, uvek automatski usmeravaju va emotivni fokus,
koji definie vaa oseanja, raspoloenja, razmiljanja i ponaanja, a samim tim i
kvalitet vaeg ivota. Dakle, pitanje glasi: Kakve rezultate moete postii
postavljajui neka naizgled jednostavna ali mona pitanja? Odgovor glasi:
Fenomenalne!
Pitanja su Vaa arobna lampa koja omoguava geniju u Vaem umu da ispuni
sve vae elje. Ovo je tako zato to pitanja koja postavljate sebi aktiviraju i
usmeravaju sve potencijale i sposobnosti vaeg uma. Ona vam omoguavaju da
ostvarite vae elje, naravno pod uslovom da ih predstavite u formi specifinih i
preciznih zahteva. Zapamtite, va um je dobri duh iz arobne lampe koji Vam
uvek daje ono to traite. Prema tome budite oprezni ta traite, jer ta god da
zatraite - dobiete.
Verovatno se sad pitate: Ako je to istina, kako je onda mogue da sa svom tom
moi koju ovek poseduje, nema mnogo vie ljudi koji su sreni, zdravi i
uspeni? Zato je toliko mnogo frustriranih i nezadovoljnih ljudi koji se oseaju i
ponaaju kao da nemaju reenje za svoj ivot? Jedan od najpreciznijih odgovora
glasi: Nezadovoljni ljudi su naueni da sebi postavljaju loa pitanja i zato se
oseaju LOE!
Zbog tih loih pitanja i loih odgovora koje dobijaju, oni tumaraju kroz ivot
oekujui nekakvo udo da ih spasi, ponaajui se pri tome kao da je neko drugi
odgovoran za nihov ivot. U skladu sa tim, oni su kritiki nastrojeni prema celom
svetu, a sebe doivljavaju, tretiraju i oslovljavaju kao rtvu. Pri tome oni
zaboravljaju istorijsku istinu koja glasi: rtva nikada ne moe istovremeno da
bude i pobednik.
Veni ~ Vidi ~ Vici!
Zvui vam poznato odnekud? Zakljuak je vrlo jednostavan, da biste promenili
svoj ivot na bolje, prvo morate promeniti svoja uobiajena pitanja, odnosno
nain svoje Realne Analize, jer pitanja koja postavljate sebi uvek usmeravaju
va emotivni fokus.
Pri tome zapamtite, VI ste jedina osoba na planeti Zemlji koja osea odgovore na
vaa interna pitanja. Zato postavljajte sebi pitanja iji e odgovori podii va duh
i pokrenuti vaa dobra oseanja tako da svaku svoju aktivnost moete pretvoriti
u zadovoljstvo.
Krajnje je vreme da zapitate sebe: Hoete li nastaviti da sebi pruate na hiljade
razloga da se oseate loe, nesreno, uplaeno i nezadovoljno, ili ete poeti sebi
da pruate razloge da se oseate dobro, sreno, uspeno i zadovoljno?
Ni ja, kao ni bilo koji drugi ovek na planeti Zemlji, ne moemo vas spreiti da
nastavite sa svojom starom Realnom Analizom zbog koje se oseate loe. Isto
tako, Vas niko ne moe naterati da krenete sa novomboljom analizom koja e
uiniti da se oseate dobro. Oba navedena oseanja su iskljuivo vaa, pa su
samim tim iskljuivo rezultat vaeg izbora. U pitanju je VA ivot i zato BIRAJTE!
P.S.
Sada, kada vam je jasan znaaj pitanja u naem ivotu, vae pitanje verovatno
glasi: Koja to pitanja ja treba da postavljam sebi da bih se odmah oseao
DOBRO? Odgovor je jednostavan: DOBRA PITANJA.
Mnogo vie detalja i uputstava o pitanjima, koja su pri tome samo deo procesa
koji na um koristi u svakodnevnom radu nai ete u knjizi:
Emotivni Fokus Vetina upravljanja sopstvenim ivotom
www.EmotivniFokus.com
P.S.S.
Ukoliko ste zadovoljni ovom knjigom moete je podeliti sa drugima, objaviti na
svom sajtu ili nekom drugom mediju. Naravno pod uslovom da nita u njoj ne
menjate.