Prokrastinacija - vetina odugovlaenja

Ono to moe danas, ostavi za sutra...

Mnogi ljudi se prepoznaju u reenici da je sutra najzauzetiji dan. Ostavljati za sutra ili za kasnije
neto bi trenutno trebalo raditi je skoro svima poznato ponaanje. Ipak, nekima je to toliko
ustaljen oblik ponaanja da predstavlja ivotni problem. Ovakvo ponaanje se najee i u
najoiglednijem obliku prepoznaje kod studenata koji uporno za svaki ispit tvrde da im nedostaje
dva dana kako bi dovoljno dobro pripremili gradivo. Ostaje pitanje zasto ovi inteligentni ljudi
ipak iznova ponavljaju ovaj oigledno neadekvatan obrazac ponaanja i poinju sa uenjem, kao
po pravilu, uz par dana zakanjenja. Kako su literatura i vreme potrebno za prelaenje iste
uglavnom poznati mesecema pre isita, postaje oigledno da je to dvodnevno odlaganje poetka
imalo neku funkciju za studenta, odnosno da mu neemu slui. Kako ovek nista ne radi ukoliko
to nema neku fuknkciju u njegovom ivotu, upravo je otkrivanje te uloge odlaganja ujedno i
klju za razumevanje i oslobadjanje od istog. Ovo naravno nije samo studentski problem, ve se
sree kod svih slojeva i grupa ljudi koji imaju posla sa rokovima i vremenskim ogranienjima.

ta je prokrastinacija
Oblik ponaanja za koji je karakteristino odlaganje akcija i zadataka za kasnije naziva se
prokrastinacija. Promena zacrtanog plana i odlaganje neke radnje ne moraju uvek biti lo znak i
ak mogu ukazivati na neiju fleksibilnost i sposobnost da se adekvatno prilagodi novonastalim
okolnostima. Odlaganje postaje problem onda kada pree u naviku i pone da znaajno sniava
kvalitet ivota. Jo jedna bitna odrednica prokrastinacije jesu psihiki bol i krivica koje takvo
ponaanje izaziva. Mogli bismo definiciji prokrestinacije jo dodati i to da se odlaganje vri
uprkos znanju da e isto imati negativne posledice.
Iako je danas ovo sve ei problem kod ljudi, ne postoji mnogo istraivanja ove teme. Po onima
koja jesu izvedena, ak 95 % ljudi barem povremeno prokrastinira, a 15% do 20 % ima i
ozbiljnijih problema sa prokrastinacijom. Kod studenata je uestalost daleko via, ak vie od
50% studenata prokrastinira.
Po istraivanjima o prokrastinaciji, ak 95 % ljudi barem povremeno prokrastinira, a 15% do 20
% ima problema sa prokrastinacijom. Kod studenata je uestalost daleko via, ak vie od 50%
studenata prokrastinira.

Uz pomo interneta i televizije

Sa savremenim tehnologijama beanje od obaveza i sve vee irenje ovog problema ini se jos
lakim jer odlaganje posla znaajno olakavaju internet i televizija. Nemogue je ne raditi ono
to ste sebi obeali da ete uraditi i pri tome ne oseati barem malu krivicu i anksioznost zbog
izbegavanja obaveza. Upravo se ta anksioznost lake potiskuje beanjem u surfovanje po netu,
pretraivanjem stranica i sajtova koji ba tada deluju izuzetno interesanto ili gledanjem serija i
emisija koje vam inae, kada ne biste time odlagali posao, ne bi ni privukle panju. Moda bi
ovo mogao biti ujedno i jedan od aspekata objanjenja opstanka brojnih televijskih emisija.
Da se sa modernim vremenom broj prokrastinatora poveava pokazala su i istraivanja. 1978.
godine izvreno je ispitivanje u kome su ljudima postavljana pitanja o tome koliko esto odlau
obaveze i samo se 1 % izjasnilo da to ini esto, dok je 15 % reklo da to ini ponekad. U slinom
istraivanju sprovedenom 2002. godine pokazalo se da je procenat ispitanika koji esto
prokrastiniraju popeo se na 6%, a ak 60% njih je reklo da to ini ponekad.

Jedan poseban nain na koji ljudi esto pokuavaju da zamaskiraju svoju potrebu za
prokrastinacijom jeste paralelno planiranje vie aktivnosti. Multitasking moe biti dobar, ali
ukoliko je uzrokovan na ovaj nain nuno e voditi samo naizmeninom odlaganju poslova i
prelaenju sa jedne aktivnosti na drugu pri emu se nijedna od njih ne obavlja u roku.

Uzroci prokrastinacije

Brojni su mogui uzroci ovakvog ponaanja i mogu se razlikovati, kako od osobe do osobe, tako
i od situacije do situacije. Za jednom opteprihvaenom teorijom o uzrocima prokrastinacije jo
uvek se traga, ali moemo navesti najee uzroke iste. Izbegavanje otpoinjanja posla moe biti
posledica niskog samopouzdanja ili nesigurnosti u sebe, takoe moe biti posledica stresa,
anksioznosti ili straha od neizvesnog ishoda.
U velikom broju sluajeva strah je ono to prouzrokuje prokrastinaciju. Osoba koja strahuje
da nee uspeno odraditi posao, ba kao i student koji se plai prevelikog gradiva, teiti e to
daljem odlaganju rada. Osobe niskog samopouzdanja esto se plae rezultata sopstvenog rada
ubeene da nee biti onoliko dobri koliko se to od njih oekuje. U tom sluaju, prokrastinacija ne
samo to ih udaljava od onoga ega se plae, ve im i daje dovoljno dobar razlog, odnosno
izgovor, za niske rezultate. Njihova logika je da, ak i ako ne budu ostvarili oekivanja, uz
prokrastinaciju e moi to da objasne nedostatkom vremena pre nego li nedostatkom
sposobnosti.
Perfekcionizam se takoe esto dovodi u vezu sa prokrastinacijom. Osobe sa previsokim
oekivanjima od sebe smatraju da je neophodno biti savreno pripremljen kako bi se neki posao
mogao otpoeti. Kako je takvo savrenstvo teko ostvarivo, odlaganje posla je jedini nain da se
osoba sauva od razoarenja.
Sledei est uzrok prokrastinacije jeste nedostatak motivacije. Ukoliko zadatak nije
uklopljen u neku iru sliku koju osoba ima o sebi i svom ivotu i ukoliko ne postoji elja i strast
ka posveivanju istom, tada osoba nee moi da obavlja zadatke podstaknuta unutranjom
motivacijom, ve e traiti spoljanje motivatore. Dobar motivator moe biti oseaj stresa koji se
poveava kako se blii krajnji rok za zavretak posla. Tek onda kada stres dostigne dovoljno
visok nivo on e osobu pogurati ka cilju i naterati je da se posveti zadatku.
Jo jedan nain na koji je mogue objasniti prokrastinaciju kod nekih ljudi jeste odnos prema
autoritetu. Mnogim ljudima izvravanje zadataka u striktno odreeno vreme ne predstavlja
problem niti zbog straha od nesupeha, niti zbog potrebe za povienjem stresa, ve zbog same
injenice da je taj rok oekivan i od okoline i to u najveem broju sluajeva od stane nekih
autoriteta. Probijajui rok i obavljajui zadatke sa kanjenjem oni zapravo ostvaruju oseaj line
autonomije i nezavisnosti za koje strahuju da im autoritet moe naruiti. Ipak, u ovakvim
sluajevima potrebno je posvetiti posebnu panju u analizi uzroka odlaganja jer, ukoliko osoba to
radi zbog averzije prema autoritetu, i ako je pri tom toga i svesna, ovaj problem bi se morao
tretirati drugaije od ostalih sluajeva prokrastiniranja. Ipak, ukoliko osoba ovih uzroka nije
svesna, moe se govoriti o prokrastinaciji.

Objanjenje prokrastinacije preko odnosa sa autoritetom moe nam donekle objasniti i

znaajno povienje prokrastinacije u periodu tinejdzerskih dana i adolescencije. Upravo je to
period kad se javlja i najvee buntovnitvo kod oveka jer pokuava da pomiri svoje potrebe sa
pravilima sveta odraslih u koji upravo ulazi. Bunt koji se tad javlja je normalan i moe donekle
objasniti potrebu za prokrastinacijom kod mladih. Ipak, teta koju takvo ponaanje donosi moe
biti vea od koristi u cilju pronalaenja sopstvenog identiteta i mesta u svetu odraslih. U tom
sluaju, rad na prokrastinaciji mora ukljuivati i rad na odnosu prema starijima.

Objanjenje prokrastinacije preko odnosa sa autoritetom moe nam donekle objasniti i znaajno
povienje prokrastinacije u periodu tinejdzerskih dana i adolescencije. Upravo je to period kad se
javlja i najvee buntovnitvo kod oveka jer pokuava da pomiri svoje potrebe sa pravilima sveta
odraslih u koji upravo ulazi. Bunt koji se tad javlja je normalan i moe donekle objasniti potrebu
za prokrastinacijom kod mladih.

Po nekim strunjacima, postoje dva tipa prokrastinatora: oputeni i napeti.

Osobe koje onda kada odlau obaveze tee da se usmere na neke druge ivotne sfere i na traj
nain zaborave na rokove i planove deluju kao da ih prokrastinacija ne brine previe. Njih
svrstavamo u grupu oputenih prokrastinatora.
S druge strane, postoje napeti prokrastinatori koji obino deluju, a i oseaju se, kao da su
preplavljeni obvezama . Ova vrsta prokrastinatora se moe prepoznati i po njihovom oseaju da
ne mogu da postignu sve to imaju u planu, da nemaju dovoljno energije, niti dovoljno
sposobnosti.
Ipak, bez obzira na to o kom tipu prokrastinatora se radi, od kljunog znaaja za prevazilaenje
ovog poblema jeste traganje za dubljim uzrocima istog, a onda i rad na njihovom otklanjanju.
Dragana Mileti

Kako prekinuti odlaganje

Shvativi da problem sa odlaganjem obaveza nije jednostavno lenjost, za neke e moda

predstavljati savreni izgovor da to ne promene. Sve to ima prizvuk dijagnoze, ljude moe
psiholoki da rastereti odgovornosti i da ih uvrsti u pasivnom prihvatanju takvog stanja. Moda
je sloenost problema neke uplaila? Anksioznost je jedan od vanih elemenata pojave koju ovde
opisujemo, a ako uinimo da ona poraste, umanjiemo anse da osoba bilo ta preduzme. A ako
jo uz sve to primetimo koliko je problem rasprostranjen, bilo da se radi o manje ili o vie
izraenoj osobini...ma, zavriu reenicu sutra!
Zaista, zakljuak moe da bude veoma demoraliu : Dakle, ja sam takva kakva sam, za to
postoje duboki razlozi; problem je kompleksan, odnosi se na celokupnu aktivnost, za promenu
mi treba mnogo vremena i truda, a moda ne uspem i emu onda sav taj trud, a i sama injenica
da je teko izaziva u meni strah koji me blokira; uostalom, to svi rade!
Pravo pitanje je da li smo zadovoljni ovakvim odgovorom? Kada bismo mogli na miru i bez
ikakvih problema da odlaemo obaveze ne bismo ni imali problem. Lepo mi je i to me nita ne
kota! Ali kao to je ranije objanjeno, prokrastinatori (da ih tako struno etiketiram) nisu ni
zadovoljni ni bezbrini. A zato? Zato to kljune aktivnosti u naem ivotu nisu ni sluajne niti
trivijalne. One nose vaan deo naeg identiteta, a isto tako i nain na koji ih obavljamo. ak i
ako nam je neka aktivnost koju bi trebalo da obavimo odbojna ili besmislena, ona nas vraa na
pitanje kako smo uopte doli u situaciju da 'moramo' da je obavljamo. Mogunost slobodnog
izbora zahteva veliku odgovornost, disciplinu, svesno preuzimanje rizika i motivisan rad. To je
upravo ono to ljudima koji odugovlae nedostaje.

Razumevanje uzroka put ka reenju

Uzroci prokrastinacije mogu biti razliiti. Moda smo poeli da odlaemo zbog svoje bazine
nesigurnosti. Moda nas frustrira injenica da nita nije dovoljno dobro uraeno. Moda ne
umemo da isplaniramo svoje vreme... ta god da je osnovni razlog, budite sigurni da e se oni
vremenom gomilati. Tako dobijamo perfekcionistu koji odlae dok ne smisli savren nain da
neto uradi, ali poto poinju da ga pritiskaju rokovi, postaje anksiozan, pritisak ga konano
blokira i on shvata da nikada nee zavriti posao, zbog ega poinje da misli kako moda nije
dovoljno dobar, a dok mu samopouzdanje progresivno opada isto tako progresivno se
nagomilavaju obaveze koje vie ne zna kako da organizuje, a kamo li da ih obavi savreno. Ovo
je samo jedna ilustracija odgovora na pitanje 'Kako mi se ovo dogodilo?'. Svako bi mogao da
pronae svoj lini tok razvoja problema i to je esto ono to ljudi otkrivaju na psihoterapiji. Uvek
e se iza nekog problema nai neko iracionalno uverenje koje smo kroz vaspitanje i iskustvo
usvojili kao vaee, kao to je na primer i uverenje da sve mora da bude savreno ili ne treba ni
da postoji!
Istraivanje svoje unutranje motivacije za odreeno postupanje ili nepostupanje i
aktivna promena nauenog ponaanja moraju se obavljati sinhronizovano

Navika-panika

Drugi aspekt problema je naueno ponaanje. Uenjem nekog ponaanja i njegovim

uvrivanjem stvara se navika. Ovo je u biti koristan mehanizam jer nas oslobaa
svakodnevnog razmiljanja i odluivanja o stvarima koje se uvek na slian nain obavljaju i time
nam oslobaa mentalni prostor za novine, kreativno delovanje i dalje uenje. Ali, nisu sve navike
koje usvojimo dobre za nas. Navika da odlaemo stvari je esto veoma vrsta, zbog svoje
kompleksnosti i injenice da stvara zaarani krug poaanja koje se sve vie produbljuje. Dakle
potrebno je da promenimo naviku.
Istraivanje svoje unutranje motivacije za odreeno postupanje ili nepostupanje i aktivna
promena nauenog ponaanja moraju se obavljati sinhronizovano. Nekada je dovoljno da
shvatimo koje iracionalno uverenje imamo o sebi ili svetu, pa da ponemo da se ponaamo
drugaije, tj. u skladu sa onim kako stvari zaista funkcioniu. Takoe, nekada je navika toliko
izgubila vezu sa poetnim razlozima zbog kojih smo je usvojili, da je dovoljno da odluimo da se

disciplinujemo, da pratimo 'kako-da-protokol' pa se reimo problematinog ponaanja. Ipak,

najee ove dve stvari ostaju nerazdvojne, a to je pogotovo sluaj sa stvarima koje su nam
znaajne. Reavanjem samo jednog aspekta problema stalno emo se vrteti u krugu.
Paradoksalna teorija promene kae da poinjemo da se menjamo upravo onda kada
potpuno prihvatimo sebe onakve kakvi smo

Davanje direktnih saveta za prevazilaenje ovakvog problema je esto uzaludan posao. Ako malo
bolje pogledamo, videemo da su ljudi koji najvie odlau zapravo vrlo svesni onoga to rade.
Oni tano znaju da je nastup entuzijazma za bavljenje nekom aktivnou zapravo nain da se
izbegne neka druga aktivnost. Oni esto znaju i sve mogue savete za prevazilaenje ovakvog
ponaanja. Zapravo, ini se esto da sve znaju o svom problemu, u stvari, ne biste bili paranoini
kada biste pomislili da su vam ovaj tekst priredila dva iskusna prokrastrinatora! Oni bi to
svakako umeli da urade. Jedini problem je u tome to spoznaja ne vredi ako samo stoji
uramljena u svesti i to preporuke za reavanje problema funkcioniu jedino kada se upotrebe.
Kako da ubedimo nekoga ko odlae da bilo ta upotrebi sad i odmah ili bilo kada?! Ovog puta
pokuajmo sa manje poznatim istinama koje 'rade'.

Paradoksalna teorija promene

Paradoksalna teorija promene kae da poinjemo da se menjamo upravo onda kada potpuno
prihvatimo sebe onakve kakvi smo. Moda deluje lako, ali zapravo prihvatanje sebe takvih kakvi
smo znai i to da moemo da kaemo sebi surovu istinu i da pri tome ne padnemo u depresiju ili
se dezintegriemo. Kako da priznamo sebi da smo godinama zaglavljeni na istom zadatku, da se
nikada nismo stvarno potrudili da se odatle izbavimo, da su ljudi u nas izgubili poverenje, da je
put do uspeha i zadovoljstva sada mnogo dui, da smo deo ivota potroili nepovratno na
nezadovoljavaju nain itd. Upinjanje da na brzinu neto uradimo, da jo jednom probamo da se
izvuemo 'na foru', da jo jednom sveano odluimo da svoj ivot menjamo iz korena i slino,
zapravo su samo metode odvraanja panje sa onoga kakvi smo stvarno. One nas zabavljaju i
daju nam iluziju da smo 'sve' pokuali, na alost nije nam ilo ni ovog puta, ali na sreu,
smisliemo ih jo pregrt! Prihvatanje sebe takvih kakvi smo moe nekima da izgleda kao
konano odustajanje i da zato bude neprihvatljiv koncept. Ipak, istina je da je da se 'psiholoko
ienje' najbolje obavlja kada znamo ime raspolaemo. Bez samoprihvatanja nikada neemo
zaista biti potpuno svesni sebe i svojih stvarnih mana i potencijala. A ako sebe ne prihvatimo,
onda je neophodno da budemo zauzeti trivijalnostima kako ne bismo mnogo o tome razmiljali.
Zar to nije upravo ono to prokrastinatori rade?
Velike revolucionarne promene na bolje zvue lepo, ali su i one zapravo veoma stresne
i iscrpljujue. Zato u principu i ne uspevaju i vode ka naglom odustajanju.

Smanjiti oekivanja od sebe i sadanjeg trenutka zahteva veliku koliinu samoubeivanja. Ako
ste dugo iveli odlaui, posle odluke da to promenite moete osetiti neutoljivu glad za
promenom i nestrpljenje da konano uradite neto dobro za sebe i vidite efekte svog rada.
Entuzijazam je koristan, ali ete na rezultate morati da priekate. Povratna reakcija nam prua
informaciju o tome da li neto radimo dobro ili ne i bez nje bismo samo slepo tumarali. Povratna
informacija uvek postoji, samo moda ne postoji u onom obliku u kom mi elimo da je
dobijemo. Moramo da budemo spremni da e nam jedno vreme izgledati kao da se nita ne
deava. To je mesto gde mnogi odustaju. Najee ne primeujemo ni kada napravimo par
koraka napred zato to zapravo elimo da vidimo kako trimo. Mi svoje odlagako ponaanje
nismo stekli preko noi, ve nam je za to trebalo mnogo vremena i ogromna koliina psihike
energije koju nismo tedeli, pa zato ne smemo oekivati manje ni za postizanje obrnutog
procesa.Velike revolucionarne promene na bolje zvue lepo, ali su i one zapravo veoma stresne i
iscrpljujue. Zato u principu i ne uspevaju i vode ka naglom odustajanju.
Ponite od malih stvari. Cilj je da osetite kako tee proces zavravanja nekog posla. Postavite
rok, napravite plan, striktno ga se drite bez obzira na sve i onda sumirajte rezultat. Ako odluite
da svesno pratite sebe i svoje reakcije, kroz ovu naizgled jednostavnu aktivnost, videete da
prolazite kroz sve one muke koje su vas do sada spreavale da se pokrenete. Verovatno ete
primetiti i da ste vie uloili nego to ste dobili. Zato i slui veba sa malim ulozima: malo
frustracije, malo truda, mali dobitak.
Motivacija. Na svakom poetku motiviu govor je neprocenjiv. Naroito kada patite od
nedostatka samopouzdanja i uverenja da neto ne moete, bodrenje od strane drugih, bilo da se
radi o psihoterapeutu ili nekom iz privatnog okruenja, moe vam pomoi. Jo jedan izvor
motivacije mogu biti motiviue parole koje bi trebalo sami sebi da upuujete. Nekada su to
zapravo jedini izvori motivacije na koje u poetku morate raunati. Oni slue kao neka vrsta
surogata za pravu gratifikaciju koja se spontano javlja onda kada uspeno ostvarite vaan
zadatak. Podrka drugih e uvek biti znaajna, kao i pozitivne parole, ali najvei izvor potvrde
biete sami sebi onda kada dovoljno odmaknete sa zavravanjem za vas vanih zadataka.