DIREKTOR KAO

NOSILAC
RUKOVODNIH
Jelena Bili
FUNKCIJA

Olivera Bili
Sandra Stojkov
Jelena Pantovi
Milana Draga

Direktor bi trebao:
1. Voditi kolu prema bitno promenjenim
ciljevima;
2. Morao bi da napusti svoj stari profil
slubenika dravne birokratije i
transformisati se u javnu funkciju kojoj
prioritetne ciljeve odreuju korisnici usluga
njegove kole;
3. Treba pronai primerene naine voenja
u koli koja osim pouavanja i uenika,
funkcionie kao organizacija koja i sama ui.

 -Nadzorna funkcija drave i njena briga za

kvalitet kole dovela je u prvi plan i brigu za
direktora i njegov rad.

-Odgovornost direktora za postignua kole

i uenika potencira probleme vrednovanja
rada nastavnika.

-Jedno od vanih podruja delovanja

savremenih direktora jeste primena novih
tehnologija.

 Decentralizacija u kolstvu, to je u
poslednje vreme uzel maha u veini
europskih drava, bitno se odraava
na upravljanje i rukovoenje kolama.
Na putu ostvarivanja misije, zadataka i
programa, u koli se ostvaruju dve temeljne
vrste aktivnosti:
1. Administrativno- tehniki poslovi;
2. Razvojno- pedagoki.

Direktor kao pedagoki

rukovoditelj
- Planiranje i programiranje

- Uvoenje inovacija u V- proces

- Praenje i unapreivanje nastave
- Struno usavravanje uitelja
- Izvetaj o rezultatima rada

Direktor kao menader

nastavnog procesa
Takav direktor vodi brigu o :
* kolskom prostoru
* uspostavlja poslovne odnose
* brine za kvalitetne kadrove
* obezbeuje uslove za struno usavravanje
* otkriva potencijalne sponzore i donatore

inioci ( faktori)
rukovoenja u radu
Direktor i kola su deo ogromnog i kompleksnog
direktora
sastava obrazovanja i vaspitanja.
inioci koji utiu na ostvarivanje funkcije
rukovoenja u koli, su :

kola
Uenik
Nastavnici
kolski program
Finansijski resursi
Ambijent za uenje
Okruenje

Kompetencijski standardi
za
direkore
Najpoznatiji
kompetencijski standardi za
direktore su ISLLC Standards koji su razvijeni
u USA.
Ukljuuje pet podruja standarda:
1. Direkor se zalae za uspeh svih uenika
podsticanjem razvoja, usklaivanjem,
usmeravanjem i sprovoenjem zajednike
vizije uenja.
2. Direktor se zalae za uspeh svih uenika
stvaranjem, podravanjem i negovanjem

Model kompetencija
direktora

Lina kompetencija ukljuuje: iskrenost,

doslednost, komunikativnost, pristupanost,
poverenje, marljivost, samopouzdanje,
radnu energiju.
Razvojna kompetencija ukljuuje: jasnou
vizije rada kole, uvoenje inovacija u
pedagoki rad, primenu informatike
tehnologije, racionalno organizovanje
poslovanja kole.
Struna kompetencija ukljuuje:

Idealan direktor bi trebao:

imati sposobnost da sa lakoom komunikacije, iskrenou
i doslednou podstie svoje radnike na kvalitetniji rad
(lina kompetencija),
njegove bi razvojne kompetencije trebale garantovati da
e moi sistematski unositi pozitivne promene i pritom
racionalno organizovati funkcionisanje svoje ustanove

direktor bi u prvom redu trebao da razume pedagoka

naela na kojima se temelji vaspitno obrazovni proces
(struna kompetencija)
direktor moe uspeno obavljati svoju funkciju ukoliko
poznaje zakonitosti meuljudskih odnosa, zna reavati
nesporazume meu ljudima i ume ih motivisati na bolji rad
(socijalna kompetencija)
direktor treba da spremno prihvata sugestije i
savetodavno pomae unapreivanju rada kole (akcijska
kompetencija)

Kompetentan direktor je komunikativna osoba koja ume

raditi sa ljudima i reavati sukobe koji oteavaju ostvarenje
kolskog programa. On ima jednu viziju i trajno unosi
promene s ciljem da tu viziju ostvari. Takav direktor dobro
poznaje pedagoka naela vospitno obrazovnog rada
kole, a posebno didaktika naela na kojim se temelji
nastava.
U okviru ovog istraivanja, sprovedeno je i ispitivanje
kompetencija postojeih direktora. Njihove kompetencije se
znaajno razlikuju od kompetencija idealnog direktora. Za
razliku od poeljnih kompetencija ija se izraenost smeta
u intervalu od vrlo do izrazito, kompetencije postojeih
direktora procenjuju se od dobrog prema slabom.

Direktor u evropskim dravama

U evropskim zemljama se znatno razlikuju putevi prema
cilju obrazovanja, ali se cilj koji se vaspitanjem i
obrazovanjem eli ostvariti bitno ne razlikuje.
injenica je da je i ekonomska snaga pojedinih drava
povezana i sa kvalitetom obrazovanja u njima.
Ta je povezanost meusobno uslovljena najrazvijenije su
zemlje upravo najrazvijenije zato to se vaspitanju i
obrazovanju mladih pridaje najvea vanost i to se
intelektualni potencijal i odnos prema njemu kao
najvanijem resursu razvoja visoko vrednuje.