ОШ “13.

OКТОБАР“
AЛЕКСЕ ШАНТИЋА ББ
ЋУПРИЈА

ТЕМА ЕСЕЈА:

Подстицање тимског рада у школи

Татјана Пиштољевић-Војиновић
 УВОД

Немогуће је радити у школи а не осетити промене које се дешавају око нас.

Склоност ка раду у тимовима је захтев који је данас неизбежан у свету рада, па је
логично да га и ми у школи примењујемо и припремамо ученике за такву врсту
сарадње. Под појмом тимског рада подразумевамо облик активности у којој се
подела рада заснива на непосредној сарадњи равноправних чланова. Тимски рад је
користан увек када сложеност проблема не дозвољава успешно извршавање
задатака без учешћа више стручњака и без интердисциплинарног приступа.

Тим представља скуп људи који су повезани заједничким интересима,

мотивима и циљевима и усмерени су на њихово остваривање кроз међусобну
сарадњу. Они једни другима пружају помоћ и подршку, договарају се и кроз сукоб
мишљења долазе до креативних решења која доводе до жељених циљева.

Стручни тимови старају се о осигурању и унапређивању квалитета

образовно-васпитног рада установе, прате остваривање програма образовања и
васпитања, старају се о остваривању циљева и стандарда постигнућа, вреднују
резултате рада наставника, васпитача и стручног сарадника, прате и утврђују
резултате рада деце, ученика и одраслих, предузимају мере за јединствен и
усклађен рад са децом, ученицима и одраслима у процесу образовања и васпитања
и решавају друга стручна питања образовно-васпитног рада. Надлежност, начин
рада и одговорност тимова уређује се статутом установе.

Директор образује тим за остваривање одређеног задатка, програма или

пројекта. Тим могу да чине представници запослених, родитеља, јединице локалне
самоуправе, односно стручњака за поједина питања. У школи у којој стичу
образовање ученици са сметњама у развоју, директор образује стручни тим за
инклузивно образовање.

2
 Карактеристике тимског рада

Тим је група од 4 до 5 чланова у којој влада осећај заједништва и

припадности и јасна подела улога. Зато посебну пажњу треба посветити развоју
тима, међусобном упознавању и откривању позитивних особина чланова тима.

Успешан тимски рад карактеришу :

 јасна визија циља и усмереност на задатак

 међузависност и емпатија међу члановима тима
 подела одговорности и улога (тачно се зна ко шта ради)
 процедуре и правила која дефинишу начин рада
 механизми доношења заједничких одлука
 успешно решавање интерних тензија и конфликата
 у раду постоји поверење и добри међуљудски односи
 добра комуникација, активно слушање, јасно и прецизно изражавање
 разноврсност знања, искустава, способности и вредности чланова тима
(проблему се може приступити са више страна)

Развој тима

Развој тима одвија се у оквиру три димензије. Прва је социјална димензија

која обухвата организацију групне структуре и успостављање улога. Друга
димензија односи се на активности, задатке и оперативне процесе. Трећа димензија,
култура групе, односи се на развијање групних норми, вредности и заједничке
сврхе. У литератури наилазимо на три модела развоја тима:

1) Прогресивни модел који представља узлазни тренд у развоју и деловању

групе. Један од најчешће цитираних модела из ове групе је Такманов линеарно
прогресивни модел развоја тима по коме тим линеарно напредује пролазећи кроз
следеће фазе: фазу формирања која обухвата успостављање тима , фазу осцилације-
таласања коју карактерише заузимање позиција, фазу нормирања у којој долази до
процењивања деловања и активности, успостављања процедура, правила и
развијање вештина и фазу функционисања коју карактерише блискост и поверење,
подршка и ефикасност.

2) Циклични модел групног развоја полази од поставке да у развоју тима

постоје понављајуће секвенце, фазе настанка, раста и умирања или поновног
развоја.

3
 3) Несеквенционални модел полази од поставке да не постоје стадијуми у
развоју кроз које пролази група, већ се свака фаза може јавити у различито време и
испољити се на различите начине као резултат деловања фактора којима се мења
фокус активности групе

Уобичајена структура односа у традиционалним образовним институцијама

је линеарно-хијерархијска. Сваки члан који је на вишој позицији хијерархијске
лествице доживљава се као контролор, а не сарадник у раду. Као разлоге зашто
тимски рад није у потпуности развијен наводе се недовољно ангажовање свих
чланова, проблем времена и руководиоца. Док су добробити од тимског рада код
учесника: више идеја, лакше решавање проблема, боља комуникација, толеранција,
разумевање, развијање комуникативних вештина, отвореност, флексибилност,
сигурност, ефикасност, самопоштовање, елан, поштовање потреба и мишљења
других, планирање, већа креативност и подела одговорности.

Сврха тимске организације је да се део оперативних процеса школе додели

тимовима састављеним од особа, којима се даје известан степен слободе да одлуче
како ће организовати процес који им је поверен.

Потенцијална корист од тимске организације је у томе што се ослобађа

креативна енергија запослених и ствара се “сигурна” радна средина да особље
изрази своје вештине. Додатно, тимска организација даје запосленима већи осећај
да могу да утичу на радну ситуацију и повећава радну мотивацију. Врло је важно
нагласити да корист од тимске организације не долази аутоматски и да оснивање
тимова без праве припреме или подршке са обе стране, чланова тима и школске
управе, може да доведе до негативних резултата.

Слабости које одликују традиционалну наставу, се могу превазићи тимским

радом и тимском наставом. Формирање тимова учитеља, наставника би се
унапредио квалитет наставног процеса, јер би ученици били активнији у раду.
Тимски рад доприноси и бољем остваривању професионалног развоја запослених у
школи, под условом да се одвија по принципима који обезбеђују узајамну
усаглашеност и продуктивност.

4
 Тимови у школи

Законом о основама система образовања и васпитања предвиђено је

деловање неколико тимова у школи који раде на остваривању самосталних циљева,
али међусобно веома повезани и ослањају се један на други. Бројна су подручја
деловања и задаци школе који се успешније остварују тимским радом, него ли
појединачно или у формално структуираним радним групама. Тако се у школама
формирају стручни тимови за :

 самовредновање рада школе

 школско развојно планирање
 Тим за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања
 Тим за израду Школског програма
 Тим за инклузивно образовање
 Ученички парламент, али и многи други тимови у зависности од
проблема, ситуације, локалне заједнице у којој школа делује.

Тим за самовредновање рада школе, ради осигурања квалитета рада у

установи вреднује остваривање циљева и стандарда постигнућа, програма
образовања и васпитања, развојног плана и задовољства ученика и родитеља,
односно старатеља деце и ученика. Самовредновањем установа оцењује: квалитет
програма образовања и васпитања и његово остваривање, све облике и начин
остваривања рада, стручно усавршавање и професионални развој, услове у којима
се остварује образовање и васпитање, задовољство ученика и родитеља, односно
старатеља деце и ученика. У самовредновању учествују стручни органи, савет
родитеља, ученички парламент, директор и орган управљања установе.

Тим за школско развојно планирање кроз кључне области процењује и

анализира стање у школи и одређује који су приоритети и правци развоја. Посао
тима за школско развојно планирање је и одређивање мисије и визије школе који се
потом уграђују у стратешки план развоја школе.

Тим за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања планира и

предузима мере за спречавање сваког облика насиља и злостављања ученика и
запослених у школи, применом протокола поступања у установи у одговору на
насиље и злостављање које прописује министар као и садржај и начине спровођења
превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика,
начине заштите од насиља, злостављања и занемаривања одређених од стране
министра.

Тимови се окупљају и око израде Школског програма, који се доноси на

основу наставног плана и програма. Школским програмом обезбеђује се
остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа, према потребама ученика
и родитеља, односно старатеља и локалне заједнице.

5
 Тим за инклузивно обрзовање обезбеђује отклањање физичких и
комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план за ученика коме
је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога
потребна додатна подршка у образовању и васпитању. Тим у школи чини наставник
разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина,
стручни сарадник, родитељ, односно старатељ, а у складу са потребама ученика и
педагошки асистент, односно пратилац за личну помоћ ученику, на предлог
родитеља, односно старатеља.

Идентификовање ученика са тешкоћама у развоју, прилагођавању, учењу и

понашању захтева тимски рад одељенског старешине, педагога, психолога,
наставника, лекара , социјалног радника, родитеља итд. Често се на седницама
одељенских већа или на посебним састанцима, за специјалне проблеме, дефинише
мишљење и договор о ученику и мерама помоћи. Пракса показује да је саветодавни
рад стручних сарадника са ученицима и родитељима једна од устаљених мера
помоћи.

Посебан тим ученика је ученички парламент, који се организује у

последња два разреда основне школе и у средњој школи и чине га по два
представника сваког одељења у школи. Парламент има своја подручја деловања, у
циљу остваривања ученичких права и изношења мишљења и ставова ученика о
питањима и проблемима који се тичу њиховог образовања и васпитања.

Поред наведених могу се формирати и многи други тимови који се окупљају

и свој рад усмеравају у најразличитијим правцима.

Програм професионалне оријентације ученика се једино кроз тимски рад

може успешно реализовати. Ученици у разговору са одељенским старешином
долазе до информација које су битне за њихово даље школовање-избор школе.
Након тога одељенски старешина заједно са стручним сарадницима планира даље
активности. Могу се урадити одређени тестови на ту тему, дискусије са ученицима.
У тај тим се укључују и представници средњих школа који ће ученицима
презентовати своје школе и образовне профиле. Бивши ученици а садашњи
средњошколци могу да едукују своје вршњаке.Такође се укључују и родитељи
различитих профила занимања, који ће на различите начине представити своју
професију (радионице, разговор, демонстрација). Треба користити капацитете
локалне заједнице-предузећа, фабрике, организације. Овако усклађен тимски рад
помаже ученицима да процене сопствене способности, знања и умења за наставак
школовања.

Дакле, поље деловања школских тимова је врло разнолико из чега се заправо

и види неопходност подстицања тимског рада. Стручни сарадник, педагог, управо
ту може да оствари једно од начела свог рада, начело тимског рада.

6
 Улога стручног сарадника- педагога у подстицању тимског
рада у школи

Задатак стручног сарадника јесте да својим компетенцијама, саветодавним и

другим облицима рада унапређује образовно-васпитни рад и сарадњу са
родитељима, односно старатељима у установи, да прати остваривање утврђених
стандарда постигнућа, пружа подршку наставницима и васпитачима за
унапређивање њиховог образовно-васпитног рада, у складу са принципима,
циљевима и стандардима постигнућа, помоћ наставницима у развијању
индивидуалних образовних планова и помоћ деци, ученицима, родитељима,
наставницима и васпитачима, по питањима која су од значаја за образовање и
васпитање и развој професионалне каријере ученика.

Педагог, уз директора једини у целини покрива васпитно-образовну

структуру школе. Педагог се не сме изгубити у разнородности проблема и
активности. Он мора стручно и вешто вршити селекцију и дистрибуцију свих
школских збивања и укључивати себе лично у оно што треба непосредно или
посредно самостално или у сарадњи са другима да ради или да реши. Заправо
школи је неопходан педагошки стручњак за питања васпитања и образовања у
школи, који може пратити, контролисати, усмеравати, саветовати, координирати и
унапређивати.

Стручни сарадник, педагог је особа која интензивно сарађује како са

наставницима, ученицима, родитељима, тако и са другим институцијама, стручним
службама. Својим професионалним компетенцијама је дужан да ради на развијању
тимског духа и својеврсном промовисању тимског рада, а све у циљу унапређења
образовно-васпитног рада школе.

Да би се подстицање успешно изводило стручни сарадник, педагог треба да

у свој план и програм рада уврсти и следеће активности:

 истицање предности тимског рада у односу на индивидуални или групни

облик рада
 обука и упућивање чланова различитих тимова на начин успешног
функционисања тима
 планирање стручног усавршавања за наставнике кроз акредитоване
семинаре на тему тимског рада и ненасилне комуникације
 проналажење стручне литературе о тимском раду и стављање на
располагање свим заинтересованим
 мотивисање свих наставника да се укључе у рад појединих тимова према
својим компетенцијама и интересовањима
 давање упутстава за најбољи начин формирања тима (број чланова 5 – 8,
подела улога и задужења)
 извештавање о активностима појединих тимова и резултатима рада

7
  обављање мини истраживања у оквиру одређених тимова
 доприношење конструктивном решавању евентуалних конфликтних
ситуација у тиму
 радионице са ученицима на тему тимског рада
 координација послова у тиму
 планирање одржавања састанака појединих тимова
 иницирање различитих пројеката који ће ангажовати нови тим људи
 подстицање тимског рада у одељенској заједници
 рад на професионалној оријентацији ученика кроз формирање тима
различитих стручњака, родитеља деце, старих ученика а сада успешних
људи
 кроз педагошко – инструктивни рад подстицање наставника да користе
тимску наставу у превазилажењу недостатака традиционалних метода.

Стручни сарадник, педагог ће ове активности обављати у зависности од улоге коју

има у одређеном тиму.

Требало би искрено погледати себе и друге и сагледати ситуацију, бити свестан да

нема рецепта, тимски рад није решење за све, није примењив у свим ситуацијама и
не одговара свим људима. Неопходно је указати и на ометајуће факторе за успешно
подстицање тимског рада, како би се могли препознати и отклонити. То су пре
свега: нетолеранција, крутост у понашању и не прихватање новина,
незаинтересованост, пасивност, лоши међуљудски односи, предрасуде,
неспремност на сарадњу, преоптерећеност појединих наставника и ученика. О свим
овим, али и другим ометајућим факторима педагог мора водити рачуна и
проналазити начине да их превазиђе или промени како би школа постала један
велики тим.

8
 Закључак

У савременој школи потреба за учешћем педагога у тимском раду је

израженија и свеобухватнија у раду на пројектима ради остваривања различитих
задатака или програма.
Тимски рад са осталим учесницима школског живота је једна од основних
претпоставки успешног рада педагога. Посебно је важна сарадња са директором
установе, стручним сарадницима, са којима тимски у оквиру одређених области
рада реализује активности у установи. У току једне школске године педагог
учествује у раду највише три тима, а може да координише једним тимом.
Тимски рад је неопходан за успешно функционисање савремене школе,
остваривања свих циљева образовно-васпитног рада и максимално ангажовање
свих актера школског живота. Неприхватљив је сваки покушај да се рад педагога
изолује од рада свих осталих особа у васпитно-образовном процесу.
Стручни сарадник, педагог у свом раду, мора проналазити увек нова решења
и начине за подстицање тимског рада, мора трагати за новим сазнањима из области
тисмког рада путем индивидуалног усавршавања. Такође треба да прихвата
конструктивна решења и предлоге других: наставника, родитеља и ученика.

9
Литература :

- Закон о основама система образовања и васпитања (72/2009, 52/2011 и

55/2013) Београд: Службени гласник РС.

- Јурић, В. (2004): Методика рада школскога педагога. Загреб: Школска књига.

- Павловић-Бренеселовић Д. (2010): Од тима до заједнице учења, Педагогија

LXV, 2.

- Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника (2012) Београд:

Просветни гласник, 5.

- http :// www.pedagog.rs; 22.02.2014.

10