Фактори успешног учења

На учење утичу многи чиниоци. Сваки од њих, на свој начин, мање или више утичи на
процес учења и усвајања знања.
Најчешће се наводе следећих седам:
1. Физиолошко стање
За успешно учење изузетно је важно ваше здравствено стање, начин на који се храните,
боравак на ваздуху, физичка активност, довољно сна…
2. Мотивација
Одуговлачите почетак учења, досадно вам је док седите изнад књиге, читате, али памтите
врло мало, говорите себи како морате да учите, а ипак не учите, кињите себе због тога...
Ово све значи да нисте мотивисани за учење.
Како да пробудите мотивацију?
Главни подстицај учењу јесу позитиван став и воља, угодне мисли, позитивна очекивања.
Готово 50% успеха зависи од тога колико имате позитивно гледиште на све око себе.
Исход често зависи од очекивања.
Још једна добра техника је да уредите простор за учење. Уредност је пола учења (мисли се
на план, радну торбу, сто...). Направите оптималну температуру, нека просторија у којој
учите буде осветљена, не мењајте место за учење (иста ситуација ствара позитивне
асоцијације за учење).
Слушање музике је такође добра стратегија. Музика јача ум, ослобађа креативне
способности, чини тело здравим. У књизи „Моцартов ефект” Дон Кампбел наводи да
угодна, ненаметљива и тиха музика и до пет пута олакшава учење и мотивише ученика.
3. Рад на часу
Ово подразумева активно присуство на часу (учешће у дискусијама, постављање
питања...), записивање белешки, праћење наставе са пуном концентрацијом...
4. Планирање учења
Планирање је јако важно јер повећава ефикасност учења. Врло је битно да направите план
учења на дневном и недељном нивоу. Код креирања дневног плана водите рачуна колико
предмета ћете учити данас, како ћете их распоредити, направите да план буде реалан и
изводљив, да између
сваког предмета постоји одмор, да одмор садржи и неку угодну активност (Интернет,
одлазак у биоскоп, на пиће и сл).
Прављење недељног плана учења је неопходно јер ви имате и свој приватни живот,
интересе и жеље. Креирање недељног плана помоћи ће вам да стекнете радне навике и
омогућити контролу над вашим активностима.
Ево једног предлога како би требало да изгледа дневни и недељни план учења:
5. Сналажење у материји која се учи
Када учите, врло је важно да разликујете битно од небитнога, да сажимате градиво у
облику властитих белешки, да уочите кључне речи и појмове, да садржај препричате
својим речима тј. да избегнете дословно цитирање и учење напамет.
6. Понављање и увежбавање градива
Веома је битно да понављате градиво које сте прешли као и да знате колико пута то треба
учинити. Да би се градиво добро научило, треба да га понављате и након што сте га први
пут тачно препричали. Овакав начин учења ће вам помоћи да превазиђете страх на испиту
и да течно и разложно одговорите на испитно питање.

ФАКТОРИ УЧЕЊА
Због важности и значаја школског образовања и васпитања и школа и друштво у целини
улажу напоре да (не)успех ученика проуче и објасне са педагошког, психолошког и
социјалног аспекта.
“Успех ученика је сложен педагошки проблем који произилази, у највећој мери, из
природе самог процеса васпитања, образовања и учења“.
Успех у учењу зависи од више фактора. Можемо их сврстати у четири велике групе:
физичке, физиолошке, социјално- економске и психолошке факторе. Или, “према
чиниоцима неуспеха:
1) ученик (способности, предзнања, мотивација)
2) породица (материјалне прилике, клима у породици, образовање родитеља)
3) друштвена средина (стандард средине и социјалне групе, културни амбијент,
социјални миље)
4) школа и наставник (оспособљеност наставника, квалитет његовог рада и
мотивисаност, организација школе и наставе, нове методе, средства и облици рада, односи
у школи)“.
Физички услови
Поједини спољашњи услови могу да делују на учење. То могу бити: температура,
светлост, ваздух, влажност итд. У негативне физичке услове спадају сувише висока или
ниска температура, повећана влажност ваздуха, нагле временске промене, бука, галама и
друго.
Физиолошки услови
Поједини физиолошки, односно органски услови, такође могу негативно да утичу на
успех у учењу, као: физичка болест, исцрпљеност, ситост, глад, неисправност чулних
органа, органа за дисање и др.
Социјално-економски услови
За социјално-економске услове може се рећи да они ретко делују на учење непосредно,
осим када ученик не може да учи, јер није у могућности да купи уџбеник или прибор за
рад.
Психолошки услови
Породичне околности
Сређени односи у породици стимулативно делују на децу. Такође, “интересовање
родитеља за рад и резултате ученика позитивно делују и подстичу их на рад.
Индиферентан однос родитеља према резултатима рада своје деце дестимулативно делују
на њихову активност“.
Културни фактор
Културни фактор игра значајну улогу. Образовани родитељи пружају својој деци веће
могућности за интелектуални развој него необразовани.
Интелектуални фактор
Ученици су различитих способности, тако да су одељења хетерогена. Ученици се развијају
према својим способностима (ученици испод просечних могућности треба да усвоје
основну наставну грађу, а остали треба да постигну знатније резултате у раду.
Мотивација за учење
Основно значење речи мотив је побуда, подстрек, покретач. Ученик може имати високе
способности за учење, може да познаје технике успешног учења, али је све узалуд ако није
мотивисан, односно вољан да учи. Јеркс-Додсонов закон “одређује однос јачине мотива и
успеха у учењу. Резултати учења су слаби ако је мотивација за учење мала; како расте
мотивација, расте и успех у учењу, али само до једне оптималне тачке, после које
повећање мотивације може да доведе до слабијег успеха у учењу“.
Потреба за школским успехом
Потреба за школским успехом један је од најосновнијих мотива. Односи се на тежњу
ученика да постигне школски успех, што зависи од његове опште мотивисаности.
Такмичење
Мотив такмичења је средство за подстицање ученика на бољи рад. Такмичење са другима
“доводи до улагања већих напора, боље ефикасности у раду и бољег општег школског
успеха“.
Учесталост оцењивања
Наставници прибегавају честом оцењивању ученика, као једном од мотивационих
средстава за успешан и континуиран рад ученика (претпоставља се да ће ученици боље,
упорније и непрекидно радити ако знају да ће у неком непосредном року бити
испитивани). Више се мотивишу, односно “стављају у положај психичке приправности“.
Похвала и покуда
Похвала и покуда једно је од главних средстава утицања на мотивацију ученика, који
значајно зависе и од црта личности појединца (може деловати подстицајно, али и
негативно).
Познавање напредовања
Јасно познавање напредовања боље везује ученика за градиво које учи и подстиче га на
даљи успешан рад.
Успех или неуспех
Успех у учењу отвара нове могућности за успешно учење (ученик стиче поверење у себе,
своје могућности, начине учења), док неуспех отежава услове за каснији успешан развој
неког појединца (стварање несигурности, осећаја мање вредности, фрустрираности,
узнемирености).
Намера
Намера је уско повезана са вољном одлуком у чијој основи лежи неки мотив. “Намера да
се нешто научи покреће, активира одређене интелектуалне радње које омогућују успешно
учење и памћење“.
Интересовање као мотив за учење
“Интересовање значи позитиван став према ономе што учимо“. Оно што је за ученика
интересантније боље и лакше памти, него градиво за које није заинтересован.
Радне навике
Радне навике су веома значајан услов успешног учења. Да би се стекле радне навике
ученик се мора држати следећег правила, а то је да “никада не треба пропустити прилику
да се одговарајућа радња изврши када дође моменат за њено извршење“. Такође је веома
корисно имати одређену радну просторију или “радни кутак“, издвојен од буке и
узнемиравања