БИОМИ

БИОСФЕРА
• Сви биоми на Земљи чине биосферу.
• Биосфера је највећи еколошки систем
на свету.
• Сви насељени делови литосфере,
хидросфере и атмосфере чине
биосферу.

• Биом представља заједницу биљних и

животињских врста које имају заједничке
особине за процтор који насељавају.
КОПНЕНИ БИОМИ

Будући да је развој
екосистема у складу са
Копнени биоми обухватају климатским условима на
више сличних екосистема датом простору на Земљи,
који се развијају на копну. уочавамо мање-више
правилан распоред идући од
полова према екватору.
ВРСТЕ
КОПНЕНИХ
БИОМА
1. Копнени биоми могу бити:
2. биом тундре
3. биом тајге
4. биом листопадних шума
5. биом медитеранских вечнозелених шума и
макија
6. биом саване
7. биом степе
8. биом пустиње и
9. биом тропских кишних шума.
10. Водени биоми су:
11. биом мора и океана и
12. биом копнених вода.
 ТУНДРА
• Тундра је биом који се налази у областима где је
раст дрвећа онемогућен нижим температурама и
недостатком влаге. Име потиче од килдин-
лапонске (лапонске) речи tūndâr, која означава
„ледину без дрвећа”.
• Постоје два типа тундре: арктичка,
распрострањена у поларним областима Арктика и
Антарктика, и алпијска, распрострањена на
високим планинама
• У тундри се налазе биљке малих димензија.
Дрвенастих биљака има, попут неких врста бреза
и патуљастих врба, али се често не виде од
зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама
припадају животној форми хамефита, а не
фанерофита, којој припадају сродне врсте. Од
зељастог биља бројне су маховине и пречице, а
познате су и врсте пурпурна каменика и шумски
геранијум. 
 ТАЈГА
• Тајга је биом који се налази у поларним зонама.
Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је
годишња температура 2 - 4 степени C, а годишње
падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из
алтајских језика, где чини високе и шумске планине. 
• Tајге се налазе у поларним зонама Евроазије
(Скандинавија, Сибир , Монголија), Северне
Америке (Канада, Аљаска) и Јужне Америке (Огњена
земља). 
• Фауну тајги чине врсте попут - вука, ласице,
хермелина, врсте пореклом из умерених шума -
ровчице, јеж, зец, пољски миш, јелен, срна, мрки
медвед, веверица, рис, врсте које су заједничке за
тајге и тундре - ирвас, ендемске - кртица, леминг,
самур и полуендемске врсте - веверице, лос,
ждеравац.
САВАНЕ
• Саване су травне заједнице тропског и
суптропског поднебља, са ретким дрвећем и
грмљем, које се биогеографски простиру између
области тропских кишних шума и пустиња.
Типичан пример су саване у источној Африци, са
својим разноликим животињским светом и
препознатљивом вегетацијом (нарочито по
високим акацијама са пљоснатом крошњом). 
• Савана би у дословном преводу значила
„широка равница“. На пространим афричким
равницама смењују се два годишња доба. Лето
је кишовито и влажно. 
• Тада се савана зелени од високе траве и
олисталог дрвећа. Зима је веома топла и без
падавина, па је све суво. 
• Тада дрвеће збацује лишће а траве се суше и
прелазе у фазу мировања, која траје до
следећег лета.
• Током влажног, летњег периода, животиње које
се хране биљкама ретко пате због недостатка
хране, док у сувом, зимском периоду, постоји
велика опасност од умирања због глади, па се
тада многе животиње селе у потрази за храном
и водом
СТЕПЕ
• У физичкој географији, степе (рус. степь)
области су обрасле ниском травом, без много
дрвећа, изузев оних у близини река и језера.
• Веома су плодне (њихово земљиште је
чернозем) и преношењем у оранице
употребљавају се за узгој аграрних биљака.
Назив степа је настао у Русији за травнате
области, док се за травнате формације у
тропским и суптропским областима користи
израз савана.
• Овај термин се исто тако користи за
означавање климе која се среће у областима
које су сувише суве да би подржале шуме, али
не довољно суве да би биле пустиње. 
 ПУСТИЊЕ
• Пустиња је подручје (биом) које услед велике
оскудице влаге има слабо развијену
вегетацију. Иако су пустиње најпознатије по
одржавању веома мало живота, оне у ствари
пружају уточиште многим живим бићима која
обично остају сакривена (посебно током
дневног светла) како би сачувала влагу. 
• Приближно једну трећину Земљиног копна
чине пустиње.устиње понекад садрже вредна
лежишта минерала која су се обликовала у
аридној околини или су била изложена
ерозији. 
• Будући да су пустиње сува подручја, оне су
идеална места за очување фосила и људских
рукотворина. 
 ТРОПСКЕ КИШНЕ
ШУМЕ
• Тропска кишна шума (Pluviisilvae), тропска влажна
шума, влажна тропска шума, eкваторијална или
екваторска шума, тропска прашума, џунгла је
еволутивно најстарији екосистем на планети
Земљи. Простире се у зони тропске кишне климе
(Кепенова класификација Af) у којој постоје
непрекидни и оптимални услови температуре и
влаге током целе године.
• Прилагођеност тропске кишне шуме манифестује
се у вечито зеленом типу шуме са високим
дрвећем и бројним лијанама и епифитама.
Дрвеће је јако високо, са висинама и преко 50
метара, а вегетација је распоређена у 4 до 5
вегетационих спратова.
• Приземни део се налази у зони сенке са свега 1/40
делова светлости у односу на зону крошњи
дрвећа. Разноликост живог света је екстремно
висока, те се на свега 3 км² може наћи и до 400
различитих биљних формација.