Анализа дендрофлоре на локалитету дворишта

(Панчево)

Катарина Гојковић 51/17

У овом раду анализираће се седам врста дендрофлоре на локалитету Панчева, у насељу

Стара Миса Виногради. Простор који се анализира je двориште који се налази на углу
улице Козарачка и улице Србијанска. Координате овог простора су 44°86' северне
географске ширине и 20°64' источне географске ширине, док се надморска висина
креће од 19 m.

Слика 1: Локација простора

Извор: Google Maps

Двориште је је препуно најразноврснијег цвећа, а посебну лепоту чини разна врста

древћа. Дендрофлора као део биодиверзитета је веома битна како у природним
срединама, тако и у дизајнираним урбаним просторима.
Врсте дендрофлоре које се анализирају су 1. Питоми кестен (Castanea sativa), 2. Клен
(Acer campestre), 3. Европска тиса (Taxus baccata), 4. Панчићева оморика (Picea
omorika), 5. Мечја леска (Corylus colurna), 6. Јапански багрем (Styphnolobium japonicum)
и 7. Јапанска јабука (Diospyros kaki)

1
 Карта 1: Простор на коме се налазе појединачна стабла
Извор: QGis

У геоморфолошком погледу овај простор налази се на Банатској лесној заравни, на

рубу Банатске лесне терасе. Овај потес је на лесним терасама и на лесним платоима. На
овом простору у лесу се не јављају смеђе зоне што је главна геолошко-геоморфолошка
разлика између лесне терасе и лесне заравни. Лесне заравни имају бар два хоризонта,
растављена смеђом зоном, а лесна тераса један слој без смеђе зоне.

Што се тиче педолошког покривача овде је заступљен чернозем. Чернозем је

најзаступљенији тип земљишта. Њега карактеришу веома добре физичко-хемијске
особине, које га сврставају у ред најквалитетнијих земљишта високих производних
потенцијала. Одликује се моћним хумусним хоризонтом и карактерише га веома велика
микробилошка активност која је интезивна у првој половини вегетационог периода.

Клима је умерено континентална коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе
зиме и кратка пролећа. Просечна средња годишња температура ваздуха износи 11.3ºC.
Најтоплији месец је јул са просечних 21,8ºC, затим следи август са 21,5ºC и јун са 20,2
ºC. Најхладније је у јануару са просечних -0,4 ºC, а то је и једини месец у години када је
средња месечна температура негативна. Годишња амплитуда средњих месечних
температура износи 22,2 ºC. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и
сув ветар који траје пар дана. Најчешће дува у рано пролеће и позну јесен, а достиже

2
брзину око 100 km на час. У хладном периоду јављају се зимски северац и
северозападни ветар који доноси дуготрајне кише, а лети изненадне пљускове.
(Службени лист града Панчева)

У близини станишта нема активних површинских водотокова. Осцилације подземних

вода зависе од атмосферских падавина и геолошког састава терена. Заступљен је
збијени тип издани у оквиру квартарних наслага. Квартарне наслаге у које спадају лес,
лесоидне и алувијалне суглине, представљају претежно непропусне наслаге. У
хидрогеолошком погледу су то седименти који имају веома слабу пропусност и
издашност и због тога немају већи хидрогеолошки значај. Ови седименти су релативно
добри спроводници атмосферских падавина са којима се прихрањују издани формиране
у дубљим квартарним седиментима. (Извештај о стратешкој процени утицаја плана
детаљне регулације за твоструки далековод Тс Панчево 2)

Питоми кестен (Castanea sativa)

Природни ареал
Питоми кестен је распрострањен од југа Европе (Иберијско полуострво, Италија,
Медитеранска острва, Балкан) до северозапада Европе ( Енглеска, Белгија) и до западне
Азије (североисточна Турска, Јерменија, Грузија, Азербејџан и Сирија).

Карта 2: Распрострањеност питомог кестена

Извор: http://www.euforgen.org/species/castanea-sativa/

Карактеристике станишта
Питоми кестен расте на топлијим местима где је годишња температура између 8 и 15ºС.
Минимум годишњих падавина је између 600 и 800 mm. Иако је потребно доста сунчеве
светлости, може да успе и у условима полу-хлада. Расте између 200 и 1600 m
надморске висине. А pH вредност земљишта је најповољнија између 6 и 7 pH.
(https://pdfs.semanticscholar.org/7abe/504d1880b8efc6c120388f0c2dab630e0f05.pdf?
_ga=2.139052147.1701465104.1587668636-1316522437.1587668636)

3
 Слика 2: Питоми кестен Слика 3: Питоми кестен
Извор: Катарина Гојковић Извор: Катарина Гојковић

Основне карактеристике
Питоми кестен може да порасте и преко 20 m, има бујну и велику крошњу. Кора му је
глатка и сивосмеђа. Листови су дугуљасти, ланцетасти, крупно назубљени, дуги 8-18
cm и широки 3-6 cm. на лицу су голи, а на наличју длакави, не опадају са стабла све до
пролећа. Цветови се појављују почетком јуна, када су листови већ потпуно развијени.
Мушки цветови стоје у жућкастим чуперцима на дугим, усправним и испрекиданим
ресама. Женски цветови стоје при дну тих реса или у пасуху листова, појединачно или
у мањим групама. Плодови дозревају почетком октобра, на површини су сјајни,
полукугласти или заобљено пљоснати орашасти, смеђе боје.

Еколошке и економске карактеристике

Дрво кестена се најчешће користи за огрев, дрвени угаљ, као и мање стубове, а такође
може да се користи и за ограде. Своју примену налази у у производњи намештаја.

Питоми кестен обилује лековитим својствима, а његов плод се употребљава као

додатак у различитим прехрамбеним производима. Хранљиви плод кестена садржи
преко 60% скроба, шећера 17% и беланчевина до 10%, па га често, у комбинацији са
јабуком или јужним воћем, користе особе које имају проблема са гастритисом.
Специфично за кестен је да је он једино орашасто воће које има витамин Ц. Осим тога,
кестен је богат минералима калијума и фосфора, а садржи и калцијум, магнезијум,
сумпор, хлор, гвожђе, бакар и манган.

4
(https://www.agromedia.rs/agro-teme/vocarstvo/koja-je-razlika-izmedju-divljeg-i-pitomog-
kestena)

Клен (Acer campestre)

Природни ареал
Ареал клена обухвата већину Европе. На западу распрострањеност клена иде до
Шпаније, на северозападу до северне Енглеске и јужне Шкотске, на истоку до Русије.
Даље се протеже југозападном Турском до Кавказа. Од северне Африке се протеже до
Атлас планине.

Карта 3: Распрострањеност клена

Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Acer_campestre#/media/File:Acer_campestre_range.svg

Карактеристике станишта
Клен има врло широку распрострањеност. Може да расте и на надморским висинама од
1600 m. Боље расте на топлијем климату, али може да успе и у хладнијим крајевима.
Може да успе и на глиновитим теренима, а такође може да расте и на тлу са pH
вредношћу мањом од 6 као и већом од 8. Током првих 10 година раста толерантан је
мањак светлости, али у каснијим годинама је потребно доста сунчаних дана.
(https://forest.jrc.ec.europa.eu/media/atlas/Acer_campestre.pdf)

Основне карактеристике
Стабло клена достиже висину до 20 m и пречник до 80 cm и често је кривудаво. Кора је
светла, сивосмеђа и ситно испуцала. Крошња је лоптастог облика. Листови су кожасти,
на дугој петељци, доста ситни у односу на листове других врста јавора. Дланолики су,
дубоко трорежњевити са по два бочна краћа режња. С лица су тамнозелени а са наличја
бледозелени и маљави. У јесен пожуте, па поцрвене. Цветови су светлозелени,
скупљени у гроње. Изузетно је медоносна врста. Плод чине две крилате орашице дуге

5
2-4 cm, при врху мало проширене, али при основи нису сужене. Крила стоје готово у
истој равни. (https://www.gbif.org/species/3189863)

Слика 4: Acer campestre

Извор: https://volimbiologiju.wordpress.com/2015/05/02/botanicki-praktikum-2/list-3/#main

Слика 5: Клен
Извор: Катарина Гојковић

6
Еколошке и економске карактеристике

Дрво клена је бело, тврдо и јако. Користи се за намештај, столарију и подове. Такође,
користи се и за огрев. Има велику примену и у парковима и заштитним појасевима.
Клен је врло користан и за пчеле при прављењу меда.
(https://forest.jrc.ec.europa.eu/media/atlas/Acer_campestre.pdf)

Европска тиса (Taxus baccata)

Природни ареал

Европска тиса (Taxus baccata) је дрвенаста зимзелена врста четинара из рода тиса
(Taxus). Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу,
северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана. У Србији се најчешће
може наћи на Златибору, Копаонику и у Ђердапској клисури.

Карта 4: Распрострањеност Европске Тисе

Извор:http://www.euforgen.org/fileadmin/templates/euforgen.org/upload/Documents/Maps/JPG/
Taxus_baccata.jpg

7
Карактеристике станишта

Европска тиса најбоље успева у условима влажне климе као и океанске климе. Обично
је у подручијима са благим зимама и обилним падавинама. Јаки ветрови и хладније
зиме негативно утичу на њене изданке.
• 80% врсте расте у пределима који имају преко 1000 mm падавина годишње
• 62% врсте расте на стрмим падинама
• 80% на надморској висини од 90 до 250 m
Европска тиса обично расте на кречњачким падинама и на рендизном земљишту.
Успева такође и на кречњацима и трeсету. Међутим, Европска Тиса може да расте
скоро на свакој врсти тла, укључујући и силицијумска тла изведена из магматских и
седиментних стена. (https://besjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1046/j.1365-
2745.2003.00783.x)

Основне карактеристике

Европска тиса је по животној форми жбун тј. средње високо дрво, висине до 20 m.
Стабло јој је неправилног облика, пречника до 1 m, са широком пирамидалном круном.
Кора је танка, црвенкастосмеђе боје. Четине (листови) су чешљасто распоређене на
гранама, при основи сужене, а на врху нагло ушиљене, дуге до 3 cm, а широке до 2,5
mm, спљоштене. Тиса је голосеменица, стога нема цветове ни плод. Тиса је дводома
биљка, у размножавању користи једнополне шишарке. Семе је сјајно, тамносмеђе боје,
окружено јарко црвеним арилусом. Изузев арилуса, читава биљка садржи алкалоид
таксин који је изузетно отрован. Расте споро и представља дуговечну врсту, може да
доживи 2.000 – 4.000 година.
(https://besjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1046/j.1365-2745.2003.00783.x)

Слика 6: Таxus baccata

Извор: https://fineartamerica.com/featured/english-yew-or-european-yew-taxus-baccata-bildagentur-
online.html

8
 Слика 7: Европска тиса
Извор: Катарина Гојковић
Еколошке и економске карактеристике

Тиса се може користити у лековите сврхе. Садржи материју таксол, који показује
значајни потенцијал у лечењу рака, посебно код рака јајника. Сви делови биљке, осим
меснатог дела, делују као антиспазмолитици, кардиотоници, екпекторанси и лаксативи.
Унутрашњом применом листова лечи се астма, бронхитис, штуцавица, реума и
епилепсија. С обзиром на отровност биљке, не би је требало користити у кућној
употреби без надзора овлашћене особе.
Дрво Европске тисе је слично дрвету кедра и бора, има затворене поре и мекано је.
Дрво је изузетно еластично, па се због тога вековима користило као материјал за
прављење лукова. Осим ове намене, тиса се користи и за израду инструмента флауте.
(https://www.agroklub.rs/ukrasno-lekovito-bilje/tisa-hiljadugodisnji-grm-koji-ubija-i-leci/
29983/)

Панчићева оморика (Picea omorika)

Природни ареал

Панчићева оморика је ендемит подручја Подриња, западне Србије и источне Босне

(околина Вишеграда). Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је
открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта.
Природна станишта Панчићеве оморике данас се простиру на узаном подручју око
средњег тока реке Дрине, са обе стране између Вишеграда и Бајине Баште и на два
мања рејона - један југоисточно од Устипраче и други југозападно од Фоче. Године
1975. пронађено је и једно ново налазиште у близини манастира Милешева код
Пријепоља. До тада се веровало да она расте само на Тари. (https://www.bionet-
skola.com/w/Pan%C4%8Di%C4%87eva_omorika)

9
 Карта 5: Распрострањеност Панчићеве оморике
Извор: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Picea_omorika_range.svg/
1200px-Picea_omorika_range.svg.png
Карактеристике станишта

Оморика је планинска врста која расте на висинама од 400 до 1.700 m надморске

висине. Углавном расте на кречњаку, понекада и на серпентину. То су стрме кречњачке
литице, претежно окренуте ка северу. Оморика гради чисте састојине, посебно на
стрмим теренима, или мешовите са смрчом, јелом, белим и црним бором, јавором,
брезом, црним грабом и др. На Митровцу на Тари расте на мочварном земљишту, са
црном јовом, смрчом, јелом и буквом. Осетљива је на негативно деловање човека на
природним стаништима, а са друге стране јако добро успевање у загађеним урбаним
условима.

Основне карактеристике

Панчићева оморика је танко, витко, до 50 метара високо четинарско дрво. Може се

сматрати живим фосилом у биљном свету, обзирем да је врста која потиче из терцијара.
Хабитус (крошња) је веома уско пирамидалан. Горње гране на стаблу оморике уперене
су навише, оне у средини су хоризонталне, док су доње повијене ка земљи, али су
врхови уперени ка врху. Кора је танка, смеђе боје, љуспасто испуцала.
Пупољци су без смоле. Четине су дуге 8-20 mm, широке до 2 mm, на врху зашиљене до
заобљене, на пресеку спљоштене. Са лица су сјајне и тамно зелене, са наличја са две
беличасте пруге стоминих отвора.
Мушке цвасти су светло црвене, женске (младе шишарице) љубичасте. У зависности од
станишта цвета од краја априла до јуна. Шишарице сазревају у октобру и новембру..
Висеће су, дуге око 5 cm, сјајне, црвено смеђе боје. Семе је дуго 2-3 mm, широко око
1,6 mm, са криоцем.

10
Слика 8 : Панчићева оморика у природном Слика 9: Панчићева оморика
станишту Извор: Катарина Гојковић

Еколошке и економске карактеристике

Панчићева оморика гаји се као украсна врста због своје уско пирамидалне крошње и
лепе боје шишарки, али што је још важније, због велике отпорности коју показује
према условима у градској средини (велике летње врућине, аерозагађење). Дрво је
велике техничке вредности и користи се за израду музичких инструмената. Осим код
нас, оморика се гаји и у многим европским градовима, не само као појединачна стабла,
већ и у малим састојинама. (http://www.tara-planina.com/panciceva_omorika.html)

Мечја леска (Corylus colurna)

Природни ареал

Ареал мечје леске обухвата Румунију, Балканско полуострво, Малу Азију, Иран, и
Индо-хималајску област. У Србији је карактеристична врста за Ђердапско подручје, где
улази као едификатор у већи број фитоценоза, заједно са буквом, храстом и другим
врстама. У Турској расте у областима Кулу, Симла, Кинаур и Чамба.

11
 Карта 6: Распрострањеност мечје леске
Извор: https://www.seefor.eu/images/arhiva/vol10_no1/seho/1.jpg

Карактеристике станишта

Мечја леска може да успе на висини од 100 до 1300 m надморске висине, али се
најчешће може наћи на висинама од 300 до 800 m.
Расте у киселим, органско богатим, средње влажним и добро дренираним теренима.
Потребна јој је велика количина сунчеве светлости, али може и да успе у делимичном
хладу. Толерише земљишта просечног квалитета, а успева и на глиновитом земљишту.
Новозасађеним биљкама је потребан стални извор влаге. Добро се адаптира на урбане
услове и на загађење.
(http://www.missouribotanicalgarden.org/PlantFinder/PlantFinderDetails.aspx?
taxonid=277856)

Основне карактеристике

Мечја леска је листопадно дрво висине до 25, ређе и до 30 m, прсног пречника дебла до
75 cm (ређе и до 1 m). Крошња је правилна, купаста до широко заобљена. Кора дебла је
сивкасто бела до тамно сива, плутаста, уздужно плитко испуцала. Једногодишњи
изданци су длакави, жућкасте боје, а касније посиве и постају плутасти.
Пупољци су крупни, дуги 6-7 mm. Листови широко јајолики до округласти, дуги 7-
12cm и широки 5-10 cm. С лица су тамно зелени, а с наличја длакави дуж нерава. По
ободу су двоструко тестерасти, нешто сужени при врху, док је основа листа срцолико
урезана. Први пар бочних нерава наставља се на петељку и није обрастао лиском.
Лисна петељка дуга је до 2,5 cm и често жлездасто маљава.

12
Мушки цветови у цвастима - ресама, по 2-3 ресе заједно, формирају се у јесен и тако
презимљују. Женски цветови јављају се у пролеће. Ситни су и неугледни, као код
обичне леске. Плодови, лешници, јављају се по 3-8 заједно. Округласти су, нешто
спљоштени, дуги 17-20 mm и 12-18 mm у пречнику. Перикарп је дебео и тврд, а језгро
ситно. Листолики омотач плода је жлездасто длакав и меснат, обухвата читав плод и 2-
3 пута премашује величину плода својим неправилним кончастим наставцима, који су
повијени на све стране. (https://www.barcham.co.uk/products/corylus-colurna/)

Слика 10: Мечја леска

Извор: Катарина Гојковић

Слика 11: Изглед мечје леске

Извор: https://www.treeseedonline.com/uploads/1/0/2/3/ _p163_i1_w504.jpeg

13
Еколошки и економски значај

Због свог вредног дрвета, велике количине мечје леске су експлоатисане, а многа
станишта су уништена. Од краја 16. века до 1850. године велике количине овог дрвета
транспортоване су из Турске у Аустрију ради производње намештаја. Мечја леска је
била друга најцењенија врста дрвета у Бечу.
Дрво мечје леске је чврсто и жилаво. Добро се полира. Mечја леска не даје изданке, те
се користи као подлога за гајење племенитих сорти обичне леске, где служи као
стаблотворац. У Србији се мечија леска узгаја у воћарским расадницима посебно за ову
намену.
У Србији се мечја леска често гаји у расадницима и као украсна врста. Декоративности
доприноси целокупан хабитус овог дрвета, али и правилна густа крошња чије лишће
остаје зелено до дубоко у јесен. Због правилног облика дебла и крошње нарочито је
погодна за дрвореде, а изузетно је лепа и као солитерно стабло. У градским срединама
добро успева. Добро везује терен, па је погодна за пољозаштитне појасеве, а густа
крошња чини је добрим избором и за ветрозаштитни појас.
(https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/biljke/sume/mecja-leska.php)

Јапански багрем (Styphnolobium japonicum)

Природни ареал

Јапански багрем је родом из Кине, али је у Јапану интодукована. То је популарно

украсно дрво у Европи, Северној Америци, Јужној Америци и Јужној Африци.

Карта 7: Распрострањеност јапанског багрема

Извор: https://www.discoverlife.org/mp/20m?kind=Styphnolobium&flags=glean:

14
Карактеристике станишта

Спорог је раста и процвета тек након 30-40 година. Одговара јој положај пуног сунца.
Толерише слабу земљу, а отпорно је на сушу и градске нечистоће. Као одрасла биљка
отпорна је на хладне температуре до -25 ºС.

Основне карактеристике

Јапански багрем је листопадно дрво из породнице махунарки (Fabaceae). Нарасте до 20

m висине творећи широку, густу заокружену крошњу. Гране су еластичне, отпорне,
раширене и доста разгранате. Листови су наизменични, сложени, непарно перасти,
састављен 7-21 дугуљасто јајастих лисака. Лиске су дуге 3-5 cm, ушиљеног врха, на
лицу су тамнозелени и сјајни, наличје је сивизелено и длакаво. Цветови су ситни, бели,
благо мирисни, скупљени у велике метличасте цватове дуге до 25 cm. Плод је висећа
махуна велика 3-6 cm која налик на огрлицу садржи 3-7 међусобно размакнуте тамне
семенке. (https://www.plantea.com.hr/japanska-sofora/)

Слика 12: Цвет Јапанског багрема Слика 13: Јапански багрем

Извор: https://www.123styphnolobium-japonicum.html Извор: Катарина Гојковић

15
Еколошки и економски значај

Цветови и цветни пупољци сакупљају се на почетку лета, суше се и користе као чај.
Код нас нису популарни али користе се у традиционалној кинеској медицини. Делују
антиупално, смањују крвни притисак и користи се за третирање хемороиде. Садрже
састојак сличан никотину због чега су токсични у већим количинама.
(https://www.plantea.com.hr/japanska-sofora/#Karakteristike)

Јапанска јабука (Diospyros kaki)

Природни ареал

Јапанска јабука је већински распрострањена у источној Азији. Чак око 90% врсте расте
у Кини, Индији, Јапану и Кореји. У Европи се гаји у Шпанији у региону Валенсије, у
Албанији у региону Елбасана, у Бугарској у региону Црног мора. У САДу се највише
гаји у Калифорнији.

Карта 8: Распрострањење Јапанске јабуке

Извор:https://www.discoverlife.org/nh/maps/Plantae/Dicotyledoneae/Ebenaceae/Diospyros/
map_of_Diospyros_kaki.jpg

Карактеристике станишта

Јапанска јабука расте у суптропској и тропској клими. Међутим, дрво може да трпи и
изузетно ниске температуре у периоду мировања и до – 15 ºC . Дрвету је потребно и

16
доста светлости, око 1400 часова годишње. Расте на великом броју врста земљишта, а
најбоље успева на оцедитом земљишту. Што се тиче pH вредности тла, најоптималнија
је између 6 и 6.8 pH. (http://www.fruitipedia.com/2018/12/japanese-persimmon_diospyros-
kaki/)

Основне карактеристике

Јапанска јабука нарасте 5-10 m, листопадно је дрво, дуговечно. У Кини постоје

примерци старости 400 - 500 година. Листови су јајолико издужени, дужине 8-12 cm и
ширине 4-6 cm, са наличја бледо зелени, а са лица тамније зелени, у јесен добијају
црвенкасту боју. Цветови су у пазуху листова на кратким дршкама, женски цветови су
крупни и појединачни, са четириделном круницом беле или бело-жуте боје, а мушки
ситни и у групама. Постоје једнодоми и дводоми варијетети (стабла са мушким и
женским цветовима на једној биљци или одвојене биљке само са женским или мушким
цветовима). Плодови су слични јабукама или парадајзу, 80-500 грама, тамно жути или
наранџасти, јестиви, са танком и сјајном покожицом, пепељастом превлаком и са 1-8
семенки. Биљке на којима женски цветови нису оплођени дају плодове без семена
(партеногенеза). Сазрева у јесен, а бере се након првих мразева. Плодови су богати бета
каротином (провитамин А) и танином који даје опор укус недозрелим плодовима.
(http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/1450-Japanska-jabuka.php)

Слика 14: Јапанска јабука

Извор: Катарина Гојковић

17
 Слика 15: Diospyros kaki
Извор: https://www.magnoliabox.com/products/diospyros-kaki-japanese-persimmon-hrp09258

Еколошки и економски значај

Највећа примена јапанске јабуке је примена њеног плода.

Каки воће је препуно антиокдисанаса који имају антиканцерогено дејство. Самим тим,
оно се успешно бори против слободних радикала који су главни узрочници појаве
малигних болести. Јапанска јабука каки има доста и витамина А за који благотворно
утиче на кожу. Поред њега, концентрација бета-каротена, лутеина и ликопена даће јој
прави природни аntiаgе третман, јер ће спречити знакове прераног старења попут бора,
старачких пега, подочњака и опуштених мишића. Осим тога, постоје сазнања да ово
воће елиминише ризик од добијања Алцхајмерове болести. Осим што регулише крвни
притисак, каки воће је одличан стимуланс за стварање нових црвених крвних зрнаца.
То је због великих количина бакра у овим плодовима, који благотворно утиче на ниво
хемоглобина у крви. Стога је препоручљиво да ове јабуке једу особе које пате од
симптома малокрвности, чиме ће побољшати концентрацију црвених крвних зрнаца.
(https://kodren.com/zdrava-ishrana/654-kaki-japanska-jabuka.html)

18
Литература

1. Извештај о стратешкој процени утицаја плана детаљне регулације за двоструки

Далековод Тс Панчево2, 2016. Београд
2. Службени лист града Панчева, октобар 2015. Панчево

Електронски извори:

1. https://pdfs.semanticscholar.org/7abe/504d1880b8efc6c120388f0c2dab630e0f05.pdf?
_ga=2.139052147.1701465104.1587668636-1316522437.1587668636
2. https://www.agromedia.rs/agro-teme/vocarstvo/koja-je-razlika-izmedju-divljeg-i-
pitomog-kestena
3. https://www.gbif.org/species/3189863
4. https://forest.jrc.ec.europa.eu/media/atlas/Acer_campestre.pdf
5. https://besjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1046/j.1365-2745.2003.00783.x
6. https://www.agroklub.rs/ukrasno-lekovito-bilje/tisa-hiljadugodisnji-grm-koji-ubija-i-
leci/29983/
7. https://www.bionet-skola.com/w/Pan%C4%8Di%C4%87eva_omorika
8. http://www.tara-planina.com/panciceva_omorika.html
9. http://www.missouribotanicalgarden.org/PlantFinder/PlantFinderDetails.aspx?
taxonid=277856
10. https://www.barcham.co.uk/products/corylus-colurna/
11. https://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/biljke/sume/mecja-leska.php
12. https://www.plantea.com.hr/japanska-sofora/
13. http://www.fruitipedia.com/2018/12/japanese-persimmon_diospyros-kaki/
14. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/1450-Japanska-jabuka.php
15. https://kodren.com/zdrava-ishrana/654-kaki-japanska-jabuka.html

19