Professional Documents
Culture Documents
-Семинарски рад-
Ментор: Студент:
Име и презиме ментора Име и Презиме, бр. индекса
1. УВОД
2. ПОЛОЖАЈ И ИСТОРИЈАТ
3. ПРИРОДНИ И АНТРОПОГЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ
4. ОБЛИК ТУРИЗМА, БАЊА ВРДНИК
5. МОГУЋНОСТ УНАПРЕЂЕЊА
6. ЗАКЉУЧАК
7. ЛИТЕРАТУРА
1
1. УВОД
У раду је дато кратко објашњење појма посебних облика туризма и осталих појмова везаних
за посебне облике туризма, дат је кратак приказ историје Бање Врдник, приказан је положај
Бање Врдник, природни и антропогени потенцијал бање, акценат у раду стављен је на
тренутно стање туристичке понуде. Наведени су фактори који пружају могућности развоја
туризма .
2. ПОЛОЖАЈ И ИСТОРИЈАТ
Бања Врдник се налази у дну јужних падина Фрушке горе на надморској висини 181-260
метара, окружена благим поточним долинама, обраслим бујном и разноликом вегетацијом.
Од Новог Сада је удаљена 24 км, а од Београда 74 км. На подручју Бање Врдник преовладава
умерено – континентална клима, са веома мало падавина, ветра готово да нема. Чист ваздух
ову бањо ставља на листу ваздушних лечилишта у Србији.
Бања Врдник је једна од најмлађих бања у Србији. Насеље Врдник помиње се први пут 1315.
године, а пре лечилишта био је познат по руднику мрког угља. Овај рудник отворен је 1804. а
затворен 1968. године. Као лечилиште почео је Врдник да се развија када је 1931. у јамама
почела да избија топла и слана вода. Развој бање се одвијао веома споро. У њој су изграђени
први објекти, али већих улагања ипак није било. Свој процват је доживела тек 1981. године,
када је основан Завод за специјалну рехабилитацију Термал. Врдник је статус бање добио
1997. године, а истовремено ово место је стављено на туристичку мапу Србије. Данас бања
располаже савременом опремом и стручним кадровима.
Може се рећи да су природни потенцијали били основ за развоја туризма Бање Врдник.
За Врдник су посебно значајне термоминералне воде. Посебно се издваја извор киселе и
извор термалне воде. Извор киселе минералне воде налази се у долини врдничког потока.
Овај извор је откривен 1953. године. Извор даје око 50 литара воде на минуту, температуре
15,5°ц. Други извор термалне воде појавио се у јужном окну рудника мрког угља у Врднику.
Вода је класификована као натријум-магнезијум-хидрокарбонатно-сулфидна хомеотерма.
2
Температура воде је 32,8°ц, и успешно се примењује код лечења реуматизма, за
постоперативну рехабилитацију и друго.
Битно је поменути да туристе у Врдник привлачи и НП Фушка гора на којој је заступљен
велики комплекси липових шума, затим привлачи их њена геолошка грађа и
геоморфолошки облици, Фрушкогорско виногорјен шумска и ловна дивљач, мање или више
уређена излетишта.
Излетиште ''Змајевац''
се налази 4 км од центра Врдника и омиљено је међу туристима због својеблизине и
уређености.
Лазин вир
је један од ретких водопада на Фрушкој гори. Налази се у непосредној близини самог центра
Врдника (око 1.5 км) ипредстављаидеалну прилику зашетњу крозшуму иуживање у природи.
Извор Зјалина
се налази у врдничком насељу Стара Колонија, где га још зову и Добра вода
Пошто вода капље са стена, извор је ограђен и вода полако пуни бунар. У близини су поток и
водопад Дубочаш. У шуми поред извора уређено је излетиште са клупама и столовима.
3
3.2. Антропогени потенцијали
Стара црква манастира Врдника сазидана је пре турске власти у Срему и била је посвећена
Светом Јовану Крститељу. Први пут спомиње у турском попису из 1566. године а верује се да
је саграђен крајем XV и почетком XVI века. Славна историја овог здања започиње оног
тренутка када монаси, избегли из Раванице, 1697. године у Врдник доносе мошти кнеза
Лазара, од када манастир називају и Раваницом. Преношење светих костију значило је велики
број ходочасника па је била неминовна изградња новог, већег, храма који је довршен 1811.
(пар година касније стара црква је срушена). Нови храм је грађен у класицистичком
стилу. Манастирски комплекс чине црква посвећена Вазнесењу Господњем, три крила
конака и оградни зид са источне стране где се налази и улаз у манастирску порту. Манастир
је женски а његова слава Видовдан,негује и слави култ светог кнеза Лазара, чије су мошти
еколико векова почивале у њему, док се данас део њих налази у овом храму.
Познато је да је манастирска ризница чувала изузетне драгоцености: хаљину кнеза
Лазара, покров од црвене свиле за лице кнеза Лазара, свилени надбедреник везен златом и
свилом из XV века, бакрорез Захарија Орфелина из 1773. са ликом кнеза Лазара, бакрорез из
1764. са ликом св. Ђорђа, богато украшен златни крст, дар Александра О бреновића (поводом
500 година од косовског боја).
Данас, највеће духовно богатство манастира чини део кнежевих моштију које су изложене
испред иконостаса, у стакленој посуди уграђеној у кивот.Од кнежеве хаљине, данас се у
манастиру чува само један њен део. Испред иконостаса леже и мошти свете великомученице
Анастасије (III век), светиње са Христовог гроба као и део моштију св. Теодора Тирона.
Врдничка кула
Средњовековно утврђење се у изворима први пут помиње 1315. као Реднак, Реднук, Regnicz.
Mеђутим постоје,, подаци по којима је на том месту 278. године римски цар Пробус подигао
утврђење чија је сврха била заштита Сирмијума од напада народа који су долазили из правца
данашњег Баната и Бачке. Од старог града је очувана само бранич кула са нешто мало бедема
а са којих се пружа фантастичан поглед на све четири стране света. Кула је у облику
потковице, висока нешто преко 18 метара док су зидови бедема широки око 3 метра. Градски
зид је опасавао подграђе и обухватао простор у дужини од 200 и ширини од 90 метара.
Тврђава је изгубила војни значај када су је освојили Турци 1521. године, будући да се нашла
у унутрашњости освојене територије.
Врдничка кула је1991. године проглашена је за културно добро од великог значаја.
4
Термоцентрала рудника угља
Остаци термоцентрале
српска песникиња, чувена ''Врдничка вила'' је део свогживота провела у Врднику. У главној
улици се налази кућа у којој је живела и стварала, а у порти манастира Раваница се налази
споменик.
5
Споменик борцима за слободу и жртвама фашизма,
“Стаза знања”
Надомак Бање Врдник налазе се остали Фрушкогорски манастири који су такође битан
фактор за развој туризма..............................................................
Посебни облици туризма настају као индивидуална жеља човеказа аутентичним доживљајем
током одмора и путовања. У теорији и пракси користе се различити термини:
o Посебни облици туризма
o Специфични облици туризма,
o Туризам на бази посебних интересовања
o Тематски туризам
o Туризам ниша
o Алтернативни туризам
Појам ‘селективни облици туризма’ користи се одпочетка 70. година 20. века.Постоје
различите врсте селективног туризма, а њихова потпуна класификација није могућа.
Бањски туризам у свету има дугу и богату традицију. Одлазак људи у крајеве
богатетермоминералним изворима, убраја се у најстарије врсте туристичких кретања. Бањски
туризам је експанзију доживео већ за време великог Римског царства
Бање, термалне, минералне воде и ваздушне бање су природни ресурси који се користе за
очување здравља и опоравак људи вековима и миленијумима. веровање у здравствено дејство
минералних вода сеже у праисторију. таква пракса је најпре постојала у Европи. Временом су
ови ресурси постајали основа развоја и снажан елемент афирмације туристичке понуде и
стварања туристичког производа здравственог туризма и његова два
типа: медицинског и wеллнесс туризма. интернационална спа асоцијација (интернатионал
спа ассоциатион – исПа), 2007. године дефинисала је бање (спа) као „места посвећена
унапређењу квалитета живота кроз разне професионалне услуге које потпомажу об-
нављање ума, тела и духа“
6
У Србији постоји Закон о бањама („Службени лист РС, 80/92“), према коме је бања подручје
где постоји и користи се једа н или више природних лековитих фактора и, као такво,
представља природно добро од општег интереса којим управља држава.
Као услови у погледу уређености и опремљености бањско г места наводе се (члан 2):
o Организована здравствена служба;
o објекти и уређаји за коришћење природног лековитог фактора;
o објекти за смештај и боравак посетилаца,
o одговарајући комунални и други објекти (водовод, канализација, саобраћајнице, ПТТ
и електрообјекти и јавне зелене и рекреационе површине).
5. МОГУЋНОСТ УНАПРЕЂЕЊА
Предности за развој туризма су:
повољан географско туристички положај, близина најважнијих туристичких емитивних
центара у земљи (Београд и Нови Сад), налази се на Фрушкој гори која је један од
најатрактивнијих типова туристичких дестинација из разлога што има добар потенцијал за
развој гео туризма, а такође и њен биодиверзитет представља добар потенцијал у развоју еко
туризма; постоји велики потенцијал за развој оних облика туризма који се базирају на
8
културно-историјском наслеђу; предност је и традиција развоја излетничког туризма.
природне туристичке вредности.
6. ЗАКЉУЧАК
7. ЛИТЕРАТУТА
http://www.eparhija-sremska.rs/manastiri/vrdnik-ravanica/
http://sr.wikipedia.org/wiki
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1091
http://www.turorgirig.org.rs/uploads/images/KATALOG%20Turisticka%20organizacija%20Opstine
%20Irig%2026.01.2017b.pdf