СВЕТИЊЕ ПРИЗРЕНА

И ОКОЛИНЕ
ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ

Упознајте знамениту средњовекону престоницу, прошетајте

старом калдрмом и древним градским језгром, којим су корачали
властела, царски војници и некадашњи становници престонице цара
Душана. Упознајте сво мултиетничко и мултирелигиозно богатство
овога града и околине.
Опис туре:

Окупљање испред хотела, где Вас чека водич у 9:30.

Долазак у сами центар града и пешачке зоне – Шадрван. Призрен је град са веома богатом
славном историјом, традицијом и културом. Његово богатство се огледа у томе што су у њему, у
различитим епохама, живели Римљани, Византинци, Срби, Турци и Албанци. Сваки од наведених
народа оставио је мањи или већи траг свога постојања на овом простору. Град се налази у подножју
Шар планине, близу албанске и македонске границе. Призрен се први пут помиње 1019. године
као Приздријана у повељи цара Василија II. Његов вековни развој допринео је да овај град буде
препознатљив као стециште многих историјских, духовних и
културних споменика. У време Византије, Призрен је био
значајно регионално седиште и у то време у њему су изграђена
утврђења Дрвенград и Вишеград, познат као призренски Горњи
град (данас Каљаја). У њему је било седиште епископије.
Повељом цара Василија II из 1019. године, под надлежност
Охридске архиепископије је стављена и Призренска епархија и
ово је први писани документ у коме се помиње Призрен тада под
именом Приздријана.
Од око 1214. године, у време Стефана Немањића, град
припада српској средњовековној држави и постаје привредно и
духовно средиште. У доба краља Милутина, Призрен је постао
најзначајније трговачко место у Србији. Град на Бистрици
економски јача нарочито у време краља Милутина, цара
Душана и цара Уроша. У то време Призрен кује и свој новац. Из
тог периода су најзначајнији историјски споменице српске
средњовековне баштине, црква Богородица Љевишка и
манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана.
Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша. На дворцу ових царева
издате су и сачуване њихове повеље у Призрене и на Рибнику које представљају сведочанство о
боравку српских владара у 14. веку. Средњовековно призренско становништво било је разнородно и
већину су у то време чинили Срби али је било и Дубровчана,
Корчулана, Влаха, Млечана, Грка, Саса и Арбанаса. Они су обично живели у колонијама. Највећу
колонију су сачињавали Дубровчани. Путописци тога времена Призрен називају „царски град“ и
„царска престоница“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.

- Одлазак до цркве Богородице Љевишке

Црква се налази у старом делу Призрена. Посвећена је Успењу
Богородице. Задужбина је Светог краља Милутина. Саграђена је као
катедрална црква 1306/7. на темељима византијске базилике из X или
XI века, коју су Немањићи обновили и још почетком XIII века. Црква
је претворена у џамију и то је утицало на њен спољашњи и
унутрашњи изглед, јер су претрпели знатна оштећења. После
ослобођења Призрена од Турака (1912. године) поново је постала
црква. Уписана је у листу светске културне баштине УНЕСКО-а
(2006. године) и представља прави бисер фреско-сликарства из епохе

2
ренесансе Палеолога. За православне Србе овога краја представља једну од највећих светиња.
Најпознатије фреске су Богородица Милостива (из периода пре краља Милутина) и Христос Чувар
Призрена. Позната је и по специфичним представама античких филозофа међу старозаветним
личностима, као и о уклесаном стиху персијског песника Хафиза на самом улазу у храм. Поред овог
храма, у старом делу града налазе се и још шест средњовековних храмова, који су сведоци веома
богате српске историје, духовности и културе у овом граду
(Свети Спас, Свети Никола Тутић, Свети Ђорђе Руновић, Света
Недеља…).
Успутни обилазак Сахат-куле и Турског купатила
саграђеног у XVII веку. Обе грађевине представљају значајне
споменике из периода турске владавине Призреном.

- Обилазак Синан-пашине џамије (улазак у џамију по жељи)

Синан-пашина џамија је исламски верски објекат у Призрену,
подигнут 1615. године. Према одликама њене архитектуре,
припада класичном отоманском стилу, иако је њена унутрашња
структура нестандардна и ретка. Свој назив је добила по свом
ктитору, Синан-паши, који је за њену изградњу искористио камен са
задужбине цара Душана, манастира светих Архангела. На њеном
унутрашњем зиду се налази натпис Ђенет мисали, што у преводу
значи слична рају. Синан-пашина џамија се данас налази под
заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног
значаја.

- Кафа и освежавајући природни напитак – боза у једном од кафена на тргу. Пауза од 30

минута.

- Одлазак до манастира Светих Архангела код Призрена (аутобусом)

Манастир се налази у близини Призрена.

Задужбина је и гробно место цара Душана.
Подигнут је у првој половини XIV века.
Манастирски комплекс састојао се из две
цркве (посвећене Св. Николи и Св.
Арханђелима Гаврилу и Михаилу), конака,
трпезарије, библиотеке и утврђења
Вишеград, изнад манастира. Манастир је
порушен у XVII веку и од тог камена
саграђена је Синан-пашина џамија.

3
- Одлазак у Велику Хочу

Српско село Велика Хоча, налази се недалеко

од Ораховца, а у широј околини Призрена.
Спада у ред најстаријих насеља у Метохији.
Помиње се у Хиландарској повељи Светог
Симеона-Немање из 1198/9. Године. У селу
постоје бројне цркве и црквишта. Место је
познато по томе да су овде били
најпознатији средњовековни виногради, а ту
се и данас становништво највише бави
узгајањем грожђа и прављењем вина.

- Ручак уз послужење домаће ракије и вина

у Дечанској кући.

Након ручка обилазак цркве Светог Стефана,

Јерусалимске собе у сеоској кући и Дечанске
винице уз дегустацију вина и дружење.

- Повратак у Призрен у вечерњим часовима.

АРАНЖМАН ОБУХВАТА:

-превоз туристичким аутобусом (клима, аудио и видео опрема) на релацији Призрен-Свети

Архангели-Велика Хоча-Призрен
-улазнице за све наведене посете
-услуге стручног водича
-трошкове организације путовања