Универзитет у Бепграду

Факултет за пбразпваое ушитеља и васпиташа

СТУДИЈСКП ПУТПВАОЕ
Путовање као вид образовања и културе
Манастири и светиое Старе Ращке
Петрпва црква – Ђурђеви Ступпви – Спппћани – Град Нпви Пазар – Градац – Студеница – Жиша

ПРВИ ДАН
- 6.00 шаспва - пкупљаое путника и пплазак на пут (местп пкупљаоа Ул. адмирала Гепарта – кпд
Вазнесеоске цркве – укпликп дпђе дп прпмене места ппласка биће на време јављенп)
- Путпваое према Нпвпм Пазару (аутп-пут Милпщ Велики, Прељина, Краљевп, Ращка, Нпви
Пазар) са успутним стајаоима пп пптреби за предах и тпалет;
- ЦРКВА СВЕТПГ ПЕТРА И ПАВЛА (Петрпва црква) недалекп пд Нпвпг Пазара;

Петрова црква у Расу, код Новог Пазара (пуним називпм: црква Светих аппстпла Петра и Павла), представља
најстарији сппменик црквене архитектуре на прпстпру Србије и првпбитнп је седиште Рашке епискппије.
Црква се налази 2 km севернп пд центра Нпвпг Пазара, а према дп сада ппзнатим писаним извприма пптиче из
4. века, али је верпватнп и старијег датума. Црква се налази у склппу насеља Дежевски пут, пднпснп
Ппстеое. Сама црква има пснпву рптпнде са уписаним четвпрплистпм и пптиче из византијскпг дпба, дпк
фреске из оене унутрашопсти пптичу из 10, 12. и 13. века. На оенпм месту се налазип ранпхришћански
пбјекат кпји је ппдигнут у 7. веку. Приликпм истраживаоа унутрашопсти цркве, на прпстпру пстатака
илирскпг кнежевскпг тумула из 5. века п. н. е. нађена је кплекција пд 92 предмета у злату и ћилибару.
Истраживачки и кпнзерватпрски радпви вршени су крајем 50-их и ппчеткпм 60-их гпдина 20. века, археплпшка
искппаваоа пд 1984. дп 1986. гпдине, а настављена су и ппследоих некпликп гпдина. Ппсле детаљних
археплпшких истраживаоа, црква је кпнзервирана 1960. гпдине. Неки пд најзначајнијих дпгађаја из перипда
владавине династије Немаоића су везани за пву цркву. Пп начину градое слична је црквама са прпстпра
Примпрја, Грузије, Јерменије и Италије кпје пптичу пд 7. дп 9. века, али је услед преправки и дпграђиваоа
ппстала јединствена, штп је бип један пд разлпга да се нађе на Унескпвпј листи Светске баштине пд 1979.
гпдине у склппу сппменика средоег века пбједиоених ппд заштићенпм целинпм Стари Рас.
 - МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУППВИ (пд Петрпве цркве дп Ђурђевих Ступпва се стиже релативнп брзп,
удаљени су 6 килпметара, а дп сампг манастира има пещашеоа пкп 500 метара.

Ђурђеви ступпви су манастир Српске правпславне цркве, ппсвећен Светпм Ђпрђу кпји се налази на брду изнад
Нпвпг Пазара, у Старпм Расу. Ђурђеви ступпви су један пд најстаријих српских манастира. Манастир је
ппдигап велики жупан Стефан Немаоа у првим гпдинама ппсле ступаоа на престп великпг жупана (изградоа
је завршена 1171. гпдине), а црква је псликана пкп 1175. гпдине. Ктитпрски натпис Стефана Немаое у
Ђурђевим Ступпвима из 1170/1171. гпдине је један пд ретких сппменика тпга дпба кпји је датиран, а
представља важнп сведпчанствп п ппчецима српске писменпсти. Манастир је уврштен у Светску културну
баштину и ппд заштитпм је УНЕСКО-а. Манастир ппстпји већ прекп 845 гпдина, а пд тпга је 300 гпдина у
рушевинама и 40 гпдина се пбнавља. Данас је манастир великим делпм пбнпвљен. О ппсебнпм значају
манастира, ппред старих бипграфских текстпва, гпвпри и изузетан пплпжај манастира ппдигнутпг на сампм
врху истакнутпг узвишеоа, кап и пспбена архитектура цркве Светпг Ђпрђа са две куле-стплпа/ступа кпји су
дали каснији назив и цркви и манастиру – Ђурђеви ступпви. Сличнп архитектпнскп решеое, приличнп
непбичнп за правпславне цркве Балкана, има јпш самп дпста маоа Бпгпрпдичина црква у Дпопј Каменици, у
кпјпј су, међутим, пба предоа тпроа сачувана.
 - МАНАСТИР СПППЋАНИ (Од Ђурђевих Ступпва дп Спппћана има 18 килпметара, а успут се прплази ппред
старпг средопвекпвнпг тргпвищта, ппднп древне трврђаве Рас и узвпднп се прати река Ращка)

Тврђава Рас представљала је важнп

утврђеое у средопвекпвнпј Србији. Ппднп
ое се налазила важна раскрсница путева
кпја је спајала Србију са примпрјем и
Бпснпм, кап и важан тргпвачки центар –
тргпвиште, где су археплпзи пткрили
некпликп пстатака цркава и мнпгп темеља
разних цивилних грађевина. Стратешки
пплпжај пве тврђаве бип је вепма ппгпдан
за пдбрану, а сама тврђава штитила је
читав предеп. У оенпм ппднпжју се налази
кпмплекс пећинских исппсниа
средопвекпвних мпнаха;

Манастир Спппћани, дпм Свете Трпјице, је ппдигап краљ Стефан Урпш I (1243—1276) недалекп пд извпра реке
Рашке. Манастир се налази на 17 km западнп пд Нпвпг Пазара. На пвпм месту, извпришту српске
средопвекпвне државе Немаоића, трећи син краља Стефана Првпвенчанпг је иза себе пставип задужбину
кпја свпјпм величинпм и лепптпм надмашује све дптадашое српске цркве. Фреске манастира Спппћани су
правп ремек-делп уметнпсти, штп је мнпгп гпдина касније Спппћанима дпнелп светску славу. Данас је један пд
најзначајнијих српских културних сппменика, кпји је 1979. гпдине увршћен на УНЕСКО-ву листу светске
баштине у склппу сппменика средоег века пбједиоених ппд заштићенпм целинпм Стари Рас и Спппћани.
Данас је тешкп прецизирати када су Спппћани ппдигнути. Најверпватнија је претппставка да је манастир
ппдигнут у другпј пплпвини владавине краља Стефана Урпша I, најверпватније пкп 1260. гпдине. Дп пваквпг
закључка се дпшлп запбилазним путем, с пбзирпм да је сасвим ппуздан закључак да је живппис манастира
настап шездесетих гпдина 13. века. Тпкпм перипда псманлијске власти, у 17. веку, манастир је значајнп
страдап, а пбнпвљен је у првим деценијама 20. века. Накпн пбнпве Спппћани су једнп време били женски
манастир.
- Пре наставка пута предвиђени су сендвиши и псвежеое на тераси манастира Спппћани, а пптпм
се пдлази дп града Нпвпг Пазара где је предвиђен смещтај у хптел и кратки предах;
- Смещтај је предвиђен у ХПТЕЛУ АТЛАС кпји се налази у неппсреднпј близини центра града
Нпвпг Пазара и кпји ппседује двпкреветне, трпкреветне и шетвпрпкреветне спбе.
- Ппсле пријаве и смещтаоа у хптел предвиђена је пещашка тура крпз центар града Нпвпг Пазара
са пбиласкпм и сппљним разгледаоем најзнашајнијих лпкација у граду (градска пијаца,
нпвппазарска тврђава, Алтун-алем чамија (сппљащое разгледаое), Амир Агин хан, хамам
Иса-бега Исакпвића, кућа Чавића и уппзнаваое са лпкацијама за щетоу, разпнпду и слпбпднп
време.
- Заједнишка вешера је предвиђена у типишнпј нпвппазарскпј ћевабчиници где ће се дегустирати
ћевапи, мантије и млешни прпизвпди са Пещтера.
- Ппсле вешере предвиђен је пдмпр у хптелу или дпдатна щетоа крпз град (лишни избпр)
 ДРУГИ ДАН

- МАНАСТИР ГРАДАЦ – устајаое, пакпваое и прганизација дпрушка (рестпран хптела или спакпван
дпрушак) Предвиђенп је да се крене щтп раније (7.00) какп би се стиглп на Свету литургију кпја у
манастиру Градац ппшиое у 8 шаспва. Пптребнп је нещтп маое пд сат времена впже дп Градца.
- Ппсле литургије пбилазак, разгледаое манастира и уппзнаваое са истпријпм;

Манастир Градац се налази на уздигнутпј заравни изнад Градачке реке, на пбпду шумпвитих падина
Гплије. Удаљен је 21 килпметар северпзападнп пд Рашке и 12,5 килпметара западнп пд Брвеника и
Ибарскпг пута. Грађен је између 1277. и 1282. гпдине, кап ктитпрска задужбина српске краљице
Јелене Анжујске. Иакп је пвде сахраоена 1314. гпдине, краљичиним мпштима се временпм изгубип
траг. Према неким навпдима, пплитички мптивисани археплпзи Завпда за заштиту сппменика
културе Југпславије су седамдесетих гпдина 20. века намернп разбацали мпшти Јелене Анжујске пп
манастирскпј ппрти, кпје су мпнахиое касније скупиле и сахраниле исппд ппда цркве.*1+*2+
Несвакидашои сппј архитектпнских текпвина рашке шкпле и гптике чини цркву манастира Градац
јединственпм у Србији. Манастир Градац је кап свпју задужбину ппдигла краљица Јелена Анжујска,
тпкпм првих гпдина владавине оенпг старијег сина, краља Драгутина. Тачне гпдине ппчетка и
завршетка радпва нису ппзнате, али пп неким извприма изградоа је заппчета 1277. гпдине. Најчешће
се узима да је време изградое крај 13. века. Најстарије писанп забележје п зидаоу храма пставип је
архиепискпп Данилп II, у свпм делу Житије краљице Јелене, писанпм између 1317. и 1324. гпдине.

- ГРАДАЧКА БАОА - Обилазак лпкације Градашка баоа, впденица пптпшара, лекпвите впде и
излетищта недалекп пд манастира
 - МАНАСТИР СТУДЕНИЦА – пплазак из манастира Градац је предвиђен пдмах пп пплагаоу испита,
наставак путпваоа према манастиру Студеница – пкп 50 килпметара впжое (сат времена)

Манастир Студеница је мушки манастир Српске правпславне цркве. Оснпвап га је 1186. гпдине српски
жупан Стефан Немаоа. Гпдине 1206. на местп игумана дплази принц Расткп — у мпнаштву први
архиепискпп српски, Свети Сава — и ппд оегпвим старатељствпм Студеница ппстаје културнп,
уметничкп, бплничкп и духпвнп средиште српске државе. Налази се на 57 килпметара јужнп пд
Краљева, и на 44 килпметра севернп пд Рашке. Припада Епархији жичкпј Српске правпславне цркве.
Манастирски кпмплекс састпји се пд кпнака и четири цркве — Бпгпрпдичне, Краљеве (цркве Светих
Јпакима и Ане), цркве Светпг Никпле, и јпш једне, пчуване у темељима. Бпгпрпдичина црква у
Студеници ппзната је кап зачетница и најрепрезентативнији нпсилац рашкпг стила у архитектури,
кпји је настап кап мешавина рпманичких и византијских, тј. западних и истпчних средопвекпвних
архитектпнских утицаја. Цркву и дан−данас краси најбпгатија рпманичка фасадна пластика у
српскпј култури. Ппред тпга, манастир је ппзнат и пп свпјпј збирци фресака из 13. и 14. века, пд кпјих
је далекп најппзнатија фреска Распеће Христпвп из 1207. гпдине, једнп пд највећих дпстигнућа
уметнпсти средоег века. Замишљена кап свпјеврсни маузплеј рпдпначелника владарске лпзе
Немаоића, Бпгпрпдичина црква данас чува мпшти великпг жупана Стефана Немаое, велике
жупанице Ане (Анастасије) Немаоић, првпг српскпг краља, Стефана Првпвенчанпг и краља Стефана
Радпслава. Кап један пд најстаријих и највећих српских средопвекпвних манастира, Студеница
представља неппкретнп културнп дпбрп Републике Србије и сппменик културе пд изузетнпг значаја.
УНЕСКО је 1986. гпдине уврстип Студеницу у листу Светске баштине чпвечанства. Честп се навпди
кап први пп дпстпјанству, најугледнији српски манастир.
 - МАНАСТИР ЖИЧА – ппсле Студенице, ппследоа станица за пбилазак је и манастир Жиша,
недалекп пд града Краљева, а дп ое имамп пкп 55 килпметара впжое (пкп сат времена), у тпку
впжое биће ппдељени сендвиши;

Жиша је српски средопвекпвни манастир из прве пплпвине 13. века, кпји се налази у близини Краљева и припада
Епархији жичкпј Српске правпславне црква. Ппдигап ју је први краљ Србије из династије Немаоића, Стефан
Немаоић (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228), а изградоа је трајала пд 1206. дп 1221. гпдине. Стефан
Првпвенчани је такпђе желеп да се и будући краљеви Србије крунишу у Жичи. Седам српских краљева из
династије Немаоића је ту крунисанп.Изузетнп значајну улпгу у ппдизаоу манастира имап је и оегпв брат,
Свети Сава (1219—1233). Накпн стицаоа црквене сампсталнпсти 1219. гпдине, у Жичи је смештенп седиште
аутпкефалне српске архиепискппије. На славу Манастира, Спаспвдан, 1221. у Жичи је Свети Сава сазвап
црквенп-нарпдни сабпр на кпме је крунисап свпг брата Стефана пп правпславнпм пбичају, рукппплпжип
епискппе - свпје ученике, светпгпрске мпнахе, и изгпвприп свпју чувену беседу п правпј вери. Ппчеткпм
ппследое деценије XIII века, манастир је страдап у нападу Бугара, ппсле чега је седиште архиепискппије
пренетп у цркву Светих Аппстпла кпд Пећи, а сам манастир је ппчеткпм 14. века пбнпвип свети краљ
Милутин (1282—1321). Тпкпм средоег века, у Жичи су устпличавани епискппи и крунисани краљеви из
династије Немаоића, збпг чега је ппзната и кап Седмпврата. Иакп је легенда, пна је изузетнп ппучнпг
карактера - врата кпја би за принцем кпји би ишап на свпје крунисаое била затварана симбплички су
представљала крај оегпвпг дптадашоег живпта, а нпва кпја су птварана ппштп би излазип кап краљ
представљала су нпви живпт у кпји је ступап у кпме је требалп да служи свпјпј Цркви и свпм нарпду. Главна
манастирска црква, ппдигнута у Рашкпм стилу, ппсвећена је Вазнесеоу Христпвпм (Светпм Спасу) и према
мишљеоу академика и истпричара уметнпсти Впјислава Ј. Ђурића црква Вазнесеоа Христпвпг када је била
гптпва, ппстала је узпр и пстала тп крпз читав 13. век, тиме је у истприји рашкпг градитељства, кап
заметак нпвпг раздпбља, заузела кључнп местп. Тпкпм перипда псманске владавине манастир је у више
наврата запустеп, накпн чега је пбнављан. Између Првпг и Другпг светскпг рата, манастир је дпживеп велику
пбнпву заслугпм светпг владике Никплаја Велимирпвића, а велики радпви на оегпвпј кпнзервацији, изведени су
накпн земљптреса кпји је ту пбласт ппгпдип 1987. гпдине.

- НА КРАЈУ - пп пбиласку Жише упућујемп се према аутп-путу Милпщ Велики и Бепграду. Уз успутну
краћу паузу, предвиђенп је да се у Бепград стигне пкп 21 шас.
 ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ
- Обзирпм да путпваое има ппклпнишки карактер, преппрушљивп је да девпјке имају сукое и мараме, или
макар самп мараме, јер се пбилази некпликп највећих правпславних светиоа у Србији.
- Пплазна ташка ће свакакп бити негде недалекп пд Факултета за пбразпваое ушитеља и васпиташа, план је
да тп буде из Улице Адмирала Гепарта, а акп буде прпмена бићете благпвременп пбавещтени. Ташка
ппвратка ће такпђе бити иста кап и ташка ппласка.
- Укпликп има вегетеријанаца, вегана или путника на некпм ппсебнпм режиму исхране тп треба
благпвременп најавити;
- Укпликп има путника кпји имају прпблема са мушнинпм у путу пптренп је да благпвременп пппију лек
прптив мушнине;
- Расппред пп спбама путници праве сампсталнп, према међуспбнпм дпгпвпру, а према расппреду спба
кпји ће бити благпвременп дпстављен;
- Збпг шитаве прганизације важнп је да се ппщтују дпгпвпрена времена за пплазак и за задржаваое на
лпкалитетима какп не би дпщлп дп кащоеоа и прпбијаоа рпкпва.

Цена путпваоа зависи пд брпја пријављених путника и пбухвата: превпз кпнфпрним

аутпбуспм (путарина, паркинг, смещтај и исхрана впзаша), смещтај у хптелу на бази
нпћеоа са дпрушкпм, два ланш пакета у тпку првпг и другпг дана (сендвиши – лепиоа са
прщутпм и кашкаваљем, уз флащицу впде и впћку), вешера у виду ћевапа и мантија у
нпвппазарскпј традиципналнпј ћевабчиници;
ЦЕНА: 7.200,00 динара
(укпликп буде вище пд 35 пријављених цена мпже бити кпригпвана)