60745268

ЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ
Рача
2007
1
2
Изузетну захвалност аутор изражава Епископу шумадијском Њего-
вом Преосвештенству Г. Јовану и Архијерејском намеснику рачанском оцу
Љубиши Ђурашу за учињене благотворне савете, као и рецензентима, др
Љиљани Стошић и архитекти мр Радославу Прокићу, на примедбама и
прилозима.
3
Живојин Андрејић
ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА
ПЕТРА И ПАВЛА У РАЧИ
Прво издање
Издавач:
Центар за митолошке студије Србије - Рача
Црквена општина Рача
Уредник:
Проф. др Миодраг Стојановић
Рецензенти:
др Љиљана Стошић
мр Радослав Прокић
Технички уредник:
Бобан Станојевић
Цртежи и фотографије:
Превод на енглески:
Братислав Срећковић
Штампа:
Колор прес - Лапово
Тираж:
500 примерака
ISBN 978-86-83829-31-6
4
ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА

ПЕТРА И ПАВЛА У РАЧИ
1855-2005
Рача
2007
5
6
РАЧА И ЛЕПЕНИЦА У
ПРОШЛОСТИ
Географски простор Лепенице је именован према истоименој реци,

левој притоки Велике Мораве, а одређиван просторно њеним сливом и
сливом њених већих притока: Угљешнице, Грошнице, Драче и Ждраљице
и њене некадашње притоке Раче. Интересантно је напоменути да се у реку
Лепеницу уливају две њене притоке готово истоветног имена: Драча и
Рача. Као административно-географска област Лепеница се под овим име-
ном први пут појављује у повељи манастира Хиландара великог жупана
Стефана Немање, 1198. године: Обновио сам дедовину, још сам више помоћу
Бога и своје мудрости придобио од Морске земље Зету са градовима, од
Арбанаси Пилот, од Грчке земље Лаб, Липљан, Дубочицу, Реке, Загрлату,
Левач, Лепеницу, Белицу.1 У Житију светог Симеона архиепископ Св. Сава
не помиње Лепеницу: ...и подиже пропалу своју дедовину и придоби од Помо-
рске земље Зету са градовима, а од Рабна Пилота оба, а од Грчке земље Пат-
ково, Хвосно цело и Подримље, Кострц, Дршковину, Ситницу, Лаб, Липљан,
Дубочицу, Реке, Ушку и Поморавље, Загрлату, Левач, Белицу.2 Угарски краљ
Бела је удајом своје кћери Маргарите за Исака Анђела, 1185. године, дао у
мираз Поморавље. То би биле области између Дунава и Равног, а то би
значило да је Лепеница била у поседу Угарске и потом, неко краће време, у
1
Стефан Првовенчани, Сабрани списи, Београд 1988, стр. 55.
2
Свети Сава, Сабрана дела, Београд 1998, стр. 149.
7
власти Византије.
Својом повељом архиепископији у Жичи, од 1220-1228. године, Сте-
фан Немања II Првовенчани одређује: И све жупе приложих Вам под власт
ове цркве: Крушилницу, Мораву, Борач, Лепенице обе, Белицу, Левач, Луго-
мир, Расину, Јошаницу.3 Ова повеља је поново преписана на зиду улазне
куле манастира Жиче у XIV веку4 што значи да стање жичког власте-
линства није промењено и да и тада постоје ове жупе. Првовенчани каже
да се састао са угарским краљом Андријом II у Равном «на међи отачас-
тва», а са Хенриком Фландријским у Нишу унутар своје земље.5
Очигледно је да се набројане области најчешће одређују према глав-
нијим истоименим рекама. Интересантно је да се још у XII веку појављују
две Лепенице, а област која је касније позната као Гружа се помиње као
Борач по истоименој и врло значајној тврђави. Најзанимљивији је податак
да постоје две Лепенице. Обично се мисли да је у питању Горња и Доња
Лепеница које се одређују према горњем и доњем сливу ове реке. Иако ми
не знамо да су икада постојале две суседне и истоимене реке, не треба
одбацити ни ову могућност. Очигледно је да у време првих владара Нема-
њина колена између река Дрине, Западне Мораве, Саве и Дунава и Велике
Мораве српској држави не припадају области Мачва, област са Београдом,
Кучево и Браничево. Мачва и Београд су јужно од Саве и Дунава, Брани-
чево је источно од Велике Мораве, а јужно од Дунава. Доскора се мислило
да је жупа Кучево до Браничева у Источној Србији.
Област Кучево се први пут појављује од краја XII века, најпре у
ктиторском натпису цркве босанског великог бана Кулина код Високог.6
Каже се да је Кулин сазидао цркву «када плени Кучевско загорје» што се
повезује са његовим учешћем у угарско-византијским борбама 1183. го-
дине. Најзначајнији помак у утврђивању тачне убикације ове области у
средњовековном периоду учињен је анализом првог турског пописа Сме-
дервеског санџака из 1476-78. године. Северну границу ове области пред-
ставља река Дунав. Источну представља река Велика Морава. Јужну гра-
ницу чине водотокови речице Турије до Великог Луга, потом Кубришнице
до ушћа у Јасеницу, а потом низ Јасеницу до Велике Мораве. Ту се граничи
3
С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, стр. 572.
4
Стефан Првовенчани, Сабрани списи, стр. 99-100.
5
Исто, стр. 100.
6
М. Диздар, Стари босански текстови, Сарајево 1990, стр. 48.
8
Црква Светих апостола Петра и Павла
Границе, градови, насеља и цркве средњовековне жупе Лепенице
са нахијом Лепеницa. На западу граница иде линијом планинског венца

Рудник - Букуља - Космај – Авала. Дакле, у области Кучева је и Смедерево.7
На основу тога се дају поуздано одредити све границе и средњо-
вековне жупе Лепенице: северна граница средњовековне жупе Лепенице,
или Лепенице обе, представља описана јужна граница области Кучево:
Турија, Велики Луг, Кубришница, Јасеница. Источна граница је, нема сум-
ње, Велика Морава. Западна граница је на линији: извориште речице
Турије брдо Кљештевица, западно од Орашца - Врбица (Аранђеловац) -
7
А. Крстић, Кучево и Железник, Историјски часопис XLIX, Београд 2002, стр. 139-162.
9
венац планине Венчац – Горња Шаторња – планина Рудник (Велики Шту -

рац) – Рамаћки вис – Баре – Вучковица – Честин - врх Липова глава –
Бајчетина – Аџине ливаде – Дуленски црни врх (Гледићке планине). Јужна
граница је ишла од Честина, Дуленског Црног врха, планинском водо-
делницом реке Осанице и Белице: Бајчетина – Велике Пчелице, Сугубина –
Црни врх – Багрдан. Када је у питању граница северних области Немањине
државе, пре свега Лепенице, видимо да је она била нешто северније од
горњег тока реке Јасенице. То је приметио своједобно и Стојан Новаковић:
Немања помакао границе српске државе северно у београдску област до
границе садашње наше Јасенице.8 Све области које су Немањина тековина
он сматра обнављањем територије његове дедовине. Та његова дедовина
јесте она Србија коју је имао жупан Вукан, његов стричевски деда, крајем
XI и почетком XII века. Од краља Уроша I граница Србије се усталила на
Дунаву и Сави тако да је све до пропасти државе, 1459. године, Лепеница
била унутрашња жупа.
Што се тиче река Јасенице и Раче, као и истоимених области, оне се у
средњовековним изворима уопште не помињу. Први пут се помињу у
турским Законима и законским прописима из XV и XVI века за сме-
деревску, крушевачку и видинску област. Берат за попис влаха - сточара,
1489-91. године, у Смедеревском санџаку наводи следеће нахије: Црница,
Колубара, Загора, Стари Жабар, Сивриџе, Жрнов, Железник, Ломница,
Лепеница, Јасеница, Осаница, Рача, Гружа и Рудник.9 Међутим, у каснијим
турским пописима се опет не спомињу Рача и Јасеница као посебне адми-
нистративне области већ само Лепеница. И под Турцима се читава област,
од Груже до планине Космај и од планине Рудник до реке Мораве, назива
Лепеницом у оквиру истоимене нахије.10
Крајем XIX и у XX веку Лепеница је сужена на њен географски оквир
у сливу реке Лепенице и њене највеће притоке Раче. На основу тока реке
област се дели на Горњу и Доњу Лепеницу. Михајло Динић сматра да су
средњовековне «Лепенице обе» биле под именом горња и доња.11 У том
смислу би се могле тумачити и Лепенице обе Стефана Немање II Прво-
8
С. Новаковић, Земљиште радње Немањине, стр. 230.
D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i
9
vidinsku oblast, Beograd 1974, стр. 93.

10
Исто
11
М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, стр. 54.
10
венчаног. Међутим, имајући у виду да се кроз читав Средњи век, све до

турског пописа и Антуна Вранчића12, не помиње река Јасеница, а да је
готово читав простор у њеном сливу, као што је уочено, у саставу жупе
Лепенице, види се да се и област Јасеница налази у нахији Лепеница. Ако
имамо у виду промене речних токова постоји могућност да је била у
питању једна река јер се Јасеница уливала у Лепеницу негде на простору
данашње општине Велика Плана, а која се потом уливала у Велику Мораву
још низводније.13 Тек од учвршћивања Турака на овим просторима, од
друге половине XV века, појављује се нахија Јасеница. Ову тезу о «Лепе-
нице обе» смо већ раније антиципирали14, а сада са прецизним убикацијом
граница, она постаје још реалнија.
Прво насеље средњовековне Лепенице које се појављује у изворима
је Хлапова пољана - Лапово. У повељи манастира Пантелејмона на Атосу,
коју издаје кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком, 1395. године,
налази се и Хлапова пољана са половином брода на Морави која припада
војводи Михајлу.15 Нема сумње да Хлапова пољана постоји и у време
оснивања Раваничког властелинства 1375-81. године јер се тада помиње
«брод на Гложане у Морави».16 Гложане је село наспрам Лапова. Поменута
пољана са бродом на Морави очигледно се одређује према неком Хлапу
чије је некада имање била. Знатна личност у време цара Душана био је
ћесар Радослав Хлап, али је он владао далеко на југу царства.
У Раваничкој повељи, 1381. године, помињу се: Осаница (?), Жи-
ровница (код Баточине?), Поскурице (код Крагујевца), Кикојевац (код
Рамаће) и Придворица (Сребрница?).17 Сматра се да је у питању Прид-
ворица код Смедеревске Паланке, али ће пре бити да је у питању Прид-
ворица у Сребрници где је Раваница могла имати велике приходе од
12
13
Све до велике поплаве 1927. године Лепеница је пролазила кроз атар Лапова и Мар-
ковца где се у њу уливала река Рача. Лепеница се уливала у Мораву у атару Старог Села.
Потом је просекла ново корито код Баточине и направила ново ушће у Мораву.
Слично се понашала и Ресава која се данас улива у Мораву испод Свилајнца, а некада је
текла паралелно са Моравом и у њу се уливала код данашњег Александровца.
14
Ж. Андрејић, Пола миленијума Раче, Рача 1989, стр. 12-13.
15
С. Новаковић, Законски споменици, стр. 519.
16
Г. Шкриванић, Раваничко властелинство, Историјски часопис XVI-XVII, Београд
1970, стр. 252.
17
Исто, стр. 239, 242, 252.
11
сребра. Раваници је припадао и «бир» (приход који дају мирски свеш-

теници) Кучевски и Браничевски. О Раваничком властелинству у светлу
топономастике из околине манастира писао је Симоновић доводећи у
сумњу и негира многе Шкриванићеве закључке. Он сматра да се цело-
купно властелинство простирало до Велике Мораве, јужно до Параћина,
северно до Гложана и источно до обронака Кучајских планина.18
После Ангорске битке, око 1410. године, саграђена је црква Св. Сте-
фана данашњег манастира Копорина. Својом повељом из 1428. године
деспот Ђурђе је потврдио свом челнику Радичу Поступовичу поседе које је
имао у доба деспота Стефана. Ту се помињу и села Градши и Саси у
Лепеници.19 Ова села нису убицирана са сигурношћу. Гавро Шкриванић
сматра да је Саси било у данашњем засеоку Металица у селу Рогојевцу,
како мисли и Динић20, а Градши је Градац код Баточине21. Обрадовић на-
води став М. Пурковића који је идентификовао Градши као Грошницу код
Крагујевца22. Ми смо мишљења да би Сасе могли лоцирати у Бадњевцу,
Ботуњу или Корману код Крагујевца23, а Градши би било у близини трга
Крагујевац. Градши би могло бити и Градиште у селу Вишевцу24. Саси би
могло бити и у пределу Грошнице где су некада били рудници сребра и
гвожђа, а то би значило да је Пурковић тачно убицирао и село Градши.
Међутим, на основу наших најновијих истраживања дошли смо до зак-
ључка да је Градши био на простору села Бреснице, данашњег предграђа
Крагујевца. Бресница и њен трг се као такви помињу у Жичкој повељи с
почетка XIII века. Касније ово село са тргом припада властелину Крагују и
мења име у Крагујев трг - Крагујевац који се под тим именом помиње у
18
Ђ. Симоновић, Топономастика Раваничког властелинства са посебним освртом на
поседе у околини манастира, Гласник Етнографског института САНУ, бр. 29, Београд
1980, стр. 97-112.
19
20
М. Динић, Српске земље у средњем веку, стр. 59.
21
Г. Шкриванић, Властелинство великог челника Радича Поступовича, Историјски ча-
сопис 20, Београд 1973, стр. 129.
22
Д. Обрадовић, Средњовековни градови на тлу Шумадије, Шумадијски анали 1, Кра-
гујевац 2004, стр. 51.
23
Ж. Андрејић, Пола миленијума Раче, стр. 12.
24
Исто, стр. 65, 68, 94.
12
турском попису 1476. године.25

Босански краљ Стефан Томаш издаје великом логотету српске дес-
потовине Стефану Ратковићу у Жепчу, 1458. године, повељу на добра која
је имао и у време деспота Стефана Лазаревића, Ђурђа и Лазара Бран-
ковића. У Лепеничкој власти логотет Ратковић има три села: Кутлеши,
Основа цркве на Јеринином брду у Градцу, X-XII век
Доњу Зловштицу и Драгиновце где му је двор.26 Динић није понудио

решење где су се налазила ова села. Ми смо Кутлеши убицирали као село
Кутлово, западно од Крагујевца. Село Доња Зловштица је данашње ис-
тоимено село кроз које протиче река Сребрница код Страгара27. У овом
селу се налази црква Петковица чији старији живопис потиче из друге
половине XIII века.28 Јасно је да постоји и село Горња Зловшница у Лепе-
ници, али она припада неком другом. Горња Зловшница је највероватније
била узводно на Сребрници у данашњем секу Љубичевцу које се некада
25
Ж. Андрејић, Крагујев трг - пређашњи трг Бресница, или о историји Крагујевца од 1228.
до 1476. године, (Рад у припреми за штампу у: Шумадијски анали 4, Крагујевац 2007.)
F. Rački, Prilozi za zbirku srpskih i bosanskih listina, Rad JAZU, I, Загреб 1867, стр. 156.
26
27
Ж. Андрејић, Загонетна Рамаћа, Рача 1992, стр. 80; Исти, Велики логотет кир Стефан
Ратковић, Mons Aureus 5-6, Смедерево 2004, стр. 188-189.
28
Ђ. Бошковић, Археолошки споменици и налазишта у Србији, II, стр. 173-176; Р. Про-
кић, Конзерваторско-рестаураторски радови на црквини «Петковица» код Страгара,
Саопштења , Београд 1970, стр. 81-91; Р. Николић, Живопис са црквине «Петковица»
код Страгара, Саопштења, Београд 1970, стр. 97-98; Ж. Андрејић, Загонетна Рамаћа,
стр. 89-96.
13
звало Бушинци по рудничким јамама. Нешто ниже, где се спајају Среб-

рница и Ђуриначка река и формирају Јасеницу, налазе се остаци цркве
Придворице. У првим турским пописима се каже «Придворице, друго име
Сребрница» стога смо сматрали да је на овом простору била средњо-
вековна Сребрница у којој је била ковница новца и где је деспот Стефан
одржао сабор, 1426. године, када је за наследника одредио свог сестрића
Ђурђа.29 Ми смо претпоставили и да је црква Придворица истоветна
цркви Св. Никола у Сребрници војводе Николе Зојића30 која је дарована
манастиру Св. Пантелејмона на Атосу повељом кнегиње Милице и синова,
1395. године: Војвода Никола и подружије његова Видослава, сродница наша,
приложи цркву Св. Николе у Сребрници са свим селима и метосима.31 Дакле,
сматрамо, да је Придворица из Раваничке повеље истоветна Сребрници
под Рудник планином, Srebernica de Rudnik – Sreberniza apresso Rudnik, са
Сребрницом у којој је црква Св. Николе војводе Николе и Сребрницом у
којој је одржан сабор деспота Стефана и у којој је често боравио деспот
Ђурђе. Драгиновце са двором великог логотета Стефана Ратковића иден-
тификовали смо са селом Рамаћом у коме се налази црква из XV века. Ову
цркву је по свему градио Стефан Ратковић са својим братом Радоњом као
своју придворну цркву, око 1454-57. године.32
Дакле, у периоду 1198-1456. године, када се помиње жупа Лепеница
знамо поуздано само за села: Бресница са тргом (Крагујевац), Хлапова
пољана (Лапово), Саси, Градши, Кутлеши (Кутлово), Доња (и Горња) Злов-
шница, Драгиновци (Рамаћа?), и недовољно поуздано за: Осаницу, Жи-
ровницу, Поскурице и Кикојевац.
Долазимо до закључка да је област Сребрнице припадала средњо-
вековној жупи Лепеници. Исто тако видимо да није постојала жупа Руд-
ник већ се увек помиње Рудник у смислу области, односно планине или
само град Рудник. Што се тиче области Рудник изгледа да је она једним
делом припадала жупи Борач (Гружа) и жупи Лепеница. Западни део је
припадао Островичкој власти. Свакако да још једну област жупе Лепенице
можемо препознати у источној подгорини Црног Врха, као Осаницу. Мо-
жемо претпоставити да постоји и област Рача, а све на основу тога што се у
29
Ж. Андрејић, Загонетна Рамаћа, стр. 81-99.
30
31
32
Ж. Андрејић, Велики логотет кир Стефан Ратковић, стр. 189, 197.
14
првим турским пописима ове области помињу као засебне администра-

тивне целине. Заправо, видимо да су жупе имале и своје области.
Иако још увек нема комплетних превода првих турских пописа и из
њихових делова видимо да постоји много већи број насеља у Лепеници
иако се у пописима говори о томе да је највећи број влаха нахије Лепенице
пребегао у Браничево. Највише их је у првом и другом турском попису
1476-1478. и 1516. године тако да се може претпоставити да су постојала и
пре пропасти Српске деспотовине, 1459. године. У првом попису из 1476-
-1478. године помињу се насеља која постоје и у време српске деспотовине:
село Крагујевац, бивши трг33, Баточина34, Горњи и Доњи Градић (вероватно
Градац код Баточине), Добра Водица (код Баточине), Лозица (Лозница,
данас заселак Баточине), Горња, Средња и Доња Каменица (западно од
Крагујевца), Горња и Доња Драча (код Крагујевца)35, Доња Грбица (код
Крагујевца), Петровац са мезром Јасиковица у Некудиму (атар Сепаца и
Вишевца код Раче) и Јарушица (код Раче).36 Олга Зиројевић је навела
истоветне турске изворе из 1476. године у којима се помиње Крагујевац
као бивши трг у коме су раније одржавани вашари и пазари. У Крагујевцу
раја станује расуто јер се налази „под непријатељском ногом“. Она прет-
поставља да Крагујевац спада у наша знатнија средњовековна насеља
пошто је он био трг у коме су одржавани пазари и вашари пре турских
освајања.37 Она наводи да се поред Крагујевца помињу само Баточина,
Дивостин (чије је становништво прешло у Браничево) и Комарице (чије је
становништво отишло у Јагодинску ханију). Најближе утврђено место је
Островица.38 У првом попису се налазе и данас непостојећа насеља: Радој
Вукул, Горњи и Доњи Прежник (Брежник-Дрежник), Видруги, Стопање,
Доња Дренова, Кртица и Остапштина.39 Помињу се Злошпетица (Злов-
33
Д. Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац 1972, стр. 40-41.
34
Ј. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Баточина 1976, стр. 21.
35
Некада се варошица Рача називала Горњом у односу на село Доња Рача, па би могло
бити да су у турским пописима у питању ова места.
36
А. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI век , I,
Чачак 1984, стр. 118, 242, 246-47, 270-271.
37
О. Зиројевић, Крагујевац до 1718. године, Историјски гласник 1, Београд 1971, стр. 74.
38
А. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI век , I
стр. 74-75.
39
Исто, стр. 209, 221, 231, 241, 243, 244, 245, 247.
15
шница код Страгара) и Штрбац Поље, али припадају Руднику.40 Сераскер

Лепенице има свој тимар од шест села и једне мезре. У попису из 1486-
-1487. године помиње се у турској војсци лепенички сераскер Ахмет Бо-
заџи са преко сто својих војника и њихових пратиоца који су сви Срби.41 У
Браничевском попису из 1467. године у атару села Сувобора (данашње
Дубље код Свилајнца) налази се пуста мезра Лапово коју обрађују меш-
тани «извана».42
У попису влаха – сточара из 1516. године се помиње: Ланар (Ланиште
код Багрдана), манастир Св. Стефана близу села Враженово (манастир у
данашњем Горовичу или Копорин у Радовању код Велике Плане), Мачков
Под (непознато), манастир Ваведење близу села Турчина (данас заселак
Баточине), Горњи и Доњи Брезник (непознато, може бити Брезовац код
Аранђеловца), мезра Доња Кравица (непознато), мезра Светиња (данас
између Крагујевца и Тополе).43 Најзначајнији је тимар Јована писара који је
најобимнији: Сараново (код Раче), Глухавица (заселак Саранова), Гра-
дишић (данашње Градиште у Вишевцу или Граца у Саранову), Жабар
(Жабаре код Тополе), Буковица (засеок Саранова), Горњи Грабовац, Баче-
во, Пласковац (код Тополе), Марковац (код Младеновца), Сипериш (Си-
пић код Раче), Сточинић, Вучји Дол, Платичница, Брезовица (Брезовац код
Аранђеловца), Горовица (Горович, заселак Жабара), манастир Ранчић
(Никоље) који припада Шаторњи (код Тополе), Ланари, Трнавица (заселак
Доње Раче или Трнава код Тополе), Котрање (Котража код Страгара),
Маслошево (код Страгара), манастир Св. Стефан код Враженова, Бучман
(Бучје код Велике Плане или у Жабарима), Горња Каменица (код Кра-
гујевца или данашња Топола), Србица и Балабановац.44 Тимар писара Јо-
вана захватао је највећи део Јасенице и Доње Лепенице. На основу имена
засеока Бакићи у данашњем Саранову писара Јована смо идентификовали
као неког из тада знамените породице кнезова Бакића. Постојао је и
ћатиб-писар Јован Радешић из Павловца под Космајем који припада кне-
40
41
О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд1974, стр.165.
42
М. Стојаковић, Браничевски тефтер, Београд 1987, стр. 179.
43
А. Аличић, Турски катастарски пописи, I, стр. 308; Исто, II, стр. 312, 317, 318, 350, 353.
44
Исто, I, стр. 305-309.
16
жини Јована Белошевића.45 Међутим, записано је сећање Милоша Воде-

ничаревића о неком трговцу Јовану Бакићу који је био 12 година турски
вазал са седиштем у граду Бањи на Венчац планини. Он се помиње у вези
турског напада на Беч у првој половини XVI века.46
У средњем веку град је представљао неприступачно камено утвр-
ђење на већем или мањем вису, најчешће изнад реке. Испод града се
налазило подграђе – варош или трг.47 Према изворима различите про-
винијенције долазимо до закључка да су у средњовековној жупи Лепеници
постојали следећи градови, који потичу из различитих временских пе-
риода и чија права имена не знамо: Јеринин град у Градцу код Баточине,
Градина у Грошници, Градина у Доњим Грбицама, Кулине у Петровцу код
Крагујевца, Градина у Котражи, Кулина у Бушинцима – Сребрница, Гра-
дина на Малом Венчацу и Голубан на Градишту у Вишевцу код Раче.
Основа триконхалне цркве у Борцима (Губеревац) из XVI века
После 1489. године Рача се не помиње све до 1717. године. Тада је

забележена на једној аустријској карти као Ratovia. После аустро-турских
ратова од 1688 до 1718. године у целој крагујевачкој нахији постоје само 38
45
Ж. Андрејић, Властелинство писара Јована почетком XVI века у Шумадији, Мито-
лошки зборник 7, Рача 2002, стр. 157-58; Исти, О Карађорђу и Старовишевцима,
Шумадијски анали 1, Аранђеловац 2003, стр. 78.
46
И. Стојановић, Шта Милош Воденичаревић о србској историји прича, Гласник Друш-
тва србске словесности II, Београд 1849, стр. 229-231.
47
С. Новаковић, Из српске историје (Град, трг, варош), Нови Сад-Београд 1966, стр. 144.
17
насељена места док је 164 напуштених.48 У аустријском попису из 1718.

године Рача је забележена као напуштено место. Многа насеља се обнав-
љају тако да Рача - Ratesia, поред Багрдана, Баточине и Бадњевца подпада
под аустријску војну управу, 1737. године.49 Већ следећи рат чини да су
места опустела. Турски попис из 1739/40. године у Лепеници, на простору
од Рудника и Космаја до Мораве бележи само Баточину и Лапово.
Припремајући се за нови рат Аустрија је стално слала своје шпијуне
јужно од Саве и Дунава. Непознати аустријски „путници“ као трговци
пролазе кроз Баточину и Рачу, 1783. године. Баточина је искључиво турско
место са 30 кућа, а Рача има 20 кућа од којих је само једна турска. Исте
године је Цариградским друмом прошао Росић који је записао да су му
рекли како Рача није село већ само пролазна станица на путу.50 Та станица
на путу је била код данашње цркве и велике чесме, а село је било ка
данашњој Доњој Рачи. Идуће године Шумадијом путује аустријски офи-
цир Митесер пресвучен у калуђера. „Пут из Баточине иде овамо право
кроз поље и ливаде“ да би наставио кроз густу шуму, мочваровитим
тереном и потоцима без мостова. Лево од пута, вероватно на коси Која-
динац, у атару села Црни Као налази се једна стражара од дрвета. „Ра-
чански поток“ тече кроз долину са пољима и ливадама, а „у то време у
септембру месецу има мало воде, али нагло плави при отапању снега,
прелази обале, натапа пределе и задржава се на путу четри дана“. Недалеко
од дрвеног моста преко реке Раче, Митесер наилази у подножју брда на
озидан извор. Очигледно је реч о рачанској чесми код цркве. Село Рача се
не налази на самом путу већ само хан око кога се налазе „дућан, ме-
сарница, две велике штале и једна кафана“. Село Рача се састоји из два дела
од којих већи остаје десно од пута на узвишици са 25 хришћанских кућа, а
мањи са 18 кућа остаје лево. За већи део се одвајао пут од хана, а мањи део
села се налази „између шуме и брежуљка под виноградима пола часа хода
од хана и са пута се не може видети“. За сеоске куће каже да су „од веома
бедног материјала само од плетеног прућа ретко облепљеним лепом. У
48
Т. Вученовић, Насеља у Србији у доба Првог српског устанка, Врањски гласник IX,
Врање 1979, стр. 12.
49
Д. Пантелић, Попис пограничних нахија Србије, Споменик XCVI, Београд 1948, стр. 23;
Д. Поповић, Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира, Београд 1950, стр.
70.
50
Д. Пантелић, Војно-географски описи Србије 1783-84, Споменик LXXXI, књ. 64, Београд
1936, стр. 59.
18
кући само једна кухиња без собе, где се кува, станује и спава те ове куће 6 а
највише 8 људи могу примити.“51 Године 1784. овим крајем пролази још
један путописац који на путу помиње Драча хан као „велико обрађено
место на потоку са мостом у шуми“.
Рачански хан из XVIII века
У Аустро-турском рату, 1788. године, побуњени Срби су учествовали

под командом Коче Анђелковића. Кочине трупе су ослободиле Рачу и у њој
је боравио један одред. Тада је око рачанског хана и мензулане била по-
дигнута паланка – утврђење од високих и масивних палисада са две капије.
Са доласком Мустафа паше Срби су добили одређена права, а поготову
после војног ангажовања народне војске у протеривању дахија. Међутим,
дахије су успеле да упадну у београдски пашалук и убију Мустафа пашу,
1799. године. Најзначајнија упоришта дахија у малим местима постају
ханови са њиховим господарима који су почели да чине разна недела
народу: Заплашили људе те беже по трлима или у планину, а они дођу па
чине шта хоће... У Саранову је био Хаџи-Тосун велики зулумћар. Он би често
везивао човека за реп, па би коња ошинуо да га је он вукао за собом, а
натеривао је људе да му своје жене доводе. У Чумићу је био ханџија Пузлеша и
он је чинио зла, али мање... Пеливан ханџија тако је у Рачи радио.52 Из тих
разлога се хајдучка дружина са Станојем Главашем и Карађорђем стално
51
52
Г. Пантелић, Казивање, Казивања о српском устанку 1804, Београд 1980, стр. 82.
19
увећавала. Из Раче су им пришли Јанко и његов отац Спасоје, Радосав

Радић и Марјан Милошевић, из Крчмара Павле и Живан Цукић, из Ви-
шевца Ђорђиц Лукић, Јован-бег Стојаковић, Неша Срећковић...53
После Првог и Другог српског устанка, у првом попису из 1818.
године Рача има 96 куће54, а по попису из 1826. године Рача Горња има 102
куће55. Први писмен становник Раче је била баба Трпка која се доселила из
Владова у Македонији, али је писала на грчком.56 Обнавља се рачанска
црква брвнара 1827. године. Њени свештеници су Михајло из Мирашевца
и Милослав Марисављевић из Ракинца, али не живе у Рачи што јасно
показује и попис из 1837. године у коме се помиње само рачански учитељ
Милош Марисављевић.57 У попису из 1834. године појављују се чак три
Раче. Горња, Доња и Варош са 127 кућа и 796. становника.58 У Рачи се
оснива школа која се први пут помиње 1836. године. Лепенички кнез,
Милутин Ђорђевић из Жабара се све више задржавао у Рачи тако да је она
лагано постала и седиште Лепеничке кнежине. Рача лагано постаје знатан
занатски и трговачки центар и исте године има 15 радњи и шест механа.
Власник хана је Алекса Цинцарин. Кнез Милош је донео одлуку, 1837.
године, да се многа значајнија места ушоре. Такав је случај и са Рачом чији
су заселци измештени код хана и, на раскрсници путева, код чесме са јаком
водом. Према опису капетана Франца Кајзера из 1837. године варош Рача
има 150 кућа са око 800 становника који су Србијанци и који се баве
земљорадњом и сточарством, а мање виноградарством. Он није видео
цркву брвнару јер тврди да у Рачи не постоји црква, а после пола сата
путовања прелази, наводно, преко реке Липовац и стиже у Баточину.59
Слабљење моћи Обреновића условило је долазак на власт Кара-
ђорђевог сина Александра. Са њим у Србију долазе многе личности од
којих су неке још од слома Првог српскогустанка остале у емиграцији.
53
Ж. Андрејић, Пола миленијума Раче, Рача 1989, стр. 123.
54
М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије, II, Београд 1889.
55
Р. Марковић, Крагујевачка нахија 1815-1839, књ. I, Београд 1954, стр. 164.
56
Д. Живановић, Записи из Лепенице, Нови Сад 1967, стр. 17.
57
М. Николић, Становништво Раче крагујевачке и њене ближе околине 1837. године,
Станишта 1991, Крагујевац 1991, стр. 125.
58
М. Николић, Становништво Раче крагујевачке и њене ближе околине 1837. године,
Станишта 1991, Крагујевац 1991, стр. 119-120, 123-125.
59
А. Ивић, По Србији кнеза Милоша, Споменик LXXIV, Београд 1933, стр. 97.
20
Међу њима је био и Урош, син чувеног војводе Павла Цукића из Великих
Крчмара, који је био упућен на рад у рудник соли у Влашкој. Пошто је
извршена административна реформа нахије су претворене у срезове, а
многа управна средишта су промењена. Урош Цукић је постављен за
начелника Лепеничког среза, а седиште је и даље у Рачи. Лепенички срез
има 26 општина са 60 села простирући се од Ловаца и Ботуња до Тополе и
Јагњила, од Рудника до Мораве. Општине су биле у већим насељима у које
је улазило по неколико села. Рача се убрзано развија од касабе до варо-
шице. Као срески начелник Урош Цукић је 1847. године послао окружном
начелству извештај о приликама у свом срезу. Прво среско начелство је
постављено у згради хана, а општинска зграда је имала и собу за пре-
ноћиште. Нешто веће зграде имале су општине Рача, Сипић, Трнава, Сеп-
ци и Бадњевац, а остале су биле од дрвета, покривене шиндром или
сламом. Општине су имале и апсане и арове као и штале од брвана.
Општинске зграде су биле саграђене од брвана и малих димензија тако да
су могле бити премештане тамо где се селила и општина. Ретко која
општина има има већи инвентар осим рачанске, која поред мацки за
батинање кажњених има сандук за новац и маказе. Мацке су најчешће
стајале испред општинске зграде, али су кажњавања батињањем извр-
шавана и по селима или на путу. Људи су понекад добијали батине и без
судских одлука, кад се пандури наљуте: Суде му по Цукића пропису.60
У многим селима није било ни једног писменог човека, па ни међу
кметовима те законске књиге које су почеле да стижу није имао ко да чита
тако да су губљене. Из тих разлога начелник је примењивао строге мере.
Општине су имале судове у којима су кметови судили једном недељно.
Судови су били на неком узвишеном месту у средини села, али су њихове
зграде биле од слабог материјала. Једино је рачански суд заседао у оп-
штинској згради која је била доста пространа и која је имала столове и сто-
лице и меденицу – звоно. По неки суд је имао највише један сто и две
столице, али је сваки имао свој печат.61
Отварање већег броја кафана, трговина и занатлијских радњи усло-
вио је бржи развој Раче. Од 41 механе у срезу, Рача их има 14, а имала је и
60
Д. Петровић, Крагујевачки округ средином XIX века, Крагујевац 1962, стр. 11-18.
61
Исто
21
месарницу и вагу за мерење стоке.62 У Рачи је, 1840. године, основано једно
од најстаријих занатских удружења у Србији: Мешовити терзијско-аба-
џијско-трговачки еснаф. Већ следеће године је основан грнчарско-папу-
џијски, а 1844. године и ковачко дрводељски.63
Српска народна војска у Рачи, 1876. године
Рачу је посетио окружни физикус – лекар Јосиф Панчић: Године 1849.

отидем као окружни лекар у Крагујевачку Рачу да извидим болест срдобољу
која је тамо била људе жестоко напала.64 Из тог времена је остало једно
сећање на изглед Раче: Збијене куће покривене шиндром протезале су се од
места на коме је сада млин Бабића (близу реке Раче) до зграде у којој је
Општина. Пред кућама бачве са водом за случај пожара. Скоро читава
варош се снабдевала водом од једне чесме код цркве и на ред се врло дуго
чекало. Куће су биле постављене унаоколо тако да затварају чаршију. Ва-
рош је имала три капије. Увече би добошар објавио време за затварање
капије, нико више није могао ући ни изаћи. Општина је била у згради преко
пута кафане ‘Последњи грош’ (код чесме). Физичке казне су јавно извођене
62
63
Н. Вучо, Распадање еснафа, књ. II, Београд 1958, стр. 27, 345, 325.
64
Д. Петровић, Крагујевачки округ средином XIX века, стр. 39.
22
пред Општином.65 Тако је изгледала Рача када је одлучено да се гради нова

црква.
Од 1857. године извршен је преображај пошта, а уместо поштоноша
на коњима – татарима пошта је вожена запрегама. Пошта у Рачи је имала
три коња са једним колима, кочијашем и служитељом.66 У Рачи је фор-
миран срески батаљон народне војске који је вежбе изводио на Ваша-
ришту које је било на раскрсници путева за Тополу и Смедеревску Па-
ланку. У сасатаву XI пука овај батаљон учествује у српско-турском рату.67
Са интезивнијом изградњом Рача добија модеран изглед за то време:
„Преовлађује варошко одело, а живот је готово варошки.“68 Забележено је
да „неземљоделци“ чине 76% становништва. Законом од 1866. године Рача
бива уврштена у варошице Србије69, а исте године добија првог лекара70.
Поред лекара Рача има 2 свештеника, 3 учитеља, 3 чиновника, 48 трговаца,
41 кројача, 6 обућара, 8 кожувара, 4 ткача, 11 бојаџија, 5 зидара, 3 столара, 54
ковача и бравара, 5 грнчара, 3 пушкара и ножара, 4 свећара, 1 котлара, 2
колара, 2 седлара, 2 берерина.71 Укупно, 896. становника. Од 1864. године је
основан и стални „марвени панађур“ – вашар који се и данас одржава на
Св. Илију, 2. августа, сваке године. Вашариште је тада било на простору
изнад раскрснице путева за Тополу и Смедеревску Паланку.
У Рачу 1868. године долази за учитеља, песник и сликар, Ђура Јакшић.
Пошто је у Рачу премештен из Пожаревца њему се она учинила као
„Сибирија“: Ово је робија! Нема ти ту поште, нема телеграфа, нити
средином ове усамљене варошице води друм: неколико дућана, један питер,
тишлери, неколико циган ковача, то је све што те опомиње да ниси у пуком
селу. За цркву се може рећи да је лепа, свештеници су добри људи али осим
требника не верујем да су што у веку прочитали.72 Ђура је најчешће био у
друштву са свештеницима Миланом Вукашиновићем и Хаџи Павлом Јо-
вановићем и председником општине Николом Митровићем. Ускоро пише
65
Д. Живановић, Записи из Лепенице, стр. 77-78.
66
Б. Перуничић, Смедеревска Паланка и околина, Београд 1980, стр. 655.
67
Д. Живановић, Записи из Лепенице, стр. 34.
68
Б. Којић, Варошице у Србији XIX века, Београд 1970.
69
*** Министарство унутрашњих дела, XVI, Архив Србије, Беохрад 1966, стр. 84.
70
*** Рачанска деца, имају свог лекара, Светлост, бр. 4, Крагујевац, стр. 10.
71
*** Државопис Србије, Св. 13, Београд 1884, стр. 362.
72
*** Преписка Ђуре Јакшића, Историјски архив Србије, Београд 1955, стр. 236.
23
из Раче: ... и ми смо отворили читалиште, лепо и ваљано, као што смо у
оваквој варошици пожелети могли; али без ‘Видовдана’ и ‘Световида’! Само
се једна ‘Ружа’ поткрала. Са жалошћу вам морам и то јавити да нас је
оставио срески лекар г. Густав Пиндер – сиротиња га јако жали, јер је сву,
без разлике, без пара и динара лечио, шавише није ни за лекове наплаћивао.
Био је вредан и честит, за годину дана је научио српски читати и говорити,
а многи од његових земљака ни за 20 год. Не научише, и то не да не могу него
баш неће, а многи од њих не сматрају другачије ову земљу, него као неку
73
богату совру, за коју се посадили да и последњи залогај прогутају. Већ идуће
године Ђура Јакшић је поднео оставку на службу у Рачи и отишао за
Београд.
Рача крајем XIX века
У периоду 1870-1880. године Рача је добила изглед праве варошице.

Нарочито се развијала трговина, а највећи успех имају браћа Павловић
који су извозили пољопривредне производе и стоку у Беч, Трст и Пешту.
Они су из тих разлога у Рачи подигли први парни млин и саградили
радионицу за прераду меса. Сазидали су више зграда и неколико кафана. У
то време Рача добија и телеграф. „И то је Варошица нова. Има цркву и
школу с четири разреда, три учитеља са 81 учеником и женску школу са
једном учитељицом и 34 ученице. Од скора је подигнут художни млин за
73
*** Сабрана дела Ђуре Јакшића, Приповетке, Београд 1978, стр. 359.
24
млевење брашна.“74 Политичком сценом су владали либерали међу којима

се истицао свештеник Милан Вукашиновић који је у два мандата био лепе-
нички посланик у Скупштини Србије.
Певачко друштви "Вишњић" са протом Костом Јовановићем

после оснивања 1892. године
Удруживањем богатих трговаца и земљорадника долази до фор-

мирања прве банке у Рачи. Тако је, 1890. године, основана рачанска ште-
дионица.75 У међувремену се занатлијски еснаф поделио на три. Године
1900. Терзијско-абаџијско-трговачки еснаф има 66 чланова, грнчарско-
-папуџијски 19 и ковачко-дрводељски 26.76 Деведесетих година XIX Рачани
почињу изградњу, за то време модерне, нове школе на спрат код цркве. У
Рачи је отворена прва књижара, а 1895. године, апотекар Булић и прву
апотеку. Почетком XIX века је формиран Државни воћно-лозни расадник.
Већи број писмених и школованих људи у Рачи утиче на развијање кул-
турног живота. Оснива се певачко друштво „Вишњић“, 1895. године, а
годину дана касније и Дилетантско позориште.77
Звона са рачанске цркве су се радосно огласила приликом доласка на
власт и крунисања за краља Србије Карађорђевог унука Петра I. Али, 1912.
године, у току кишне јесење ноћи снажна звоњава са торња је извела људе
74
М. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, стр. 294.
75
Д. Живановић, Записи из Лепенице, стр. 35.
76
Н. Вучо, Распадање еснафа, I, стр. 307, списак.
77
25
на улицу. Рачански добошар је на тргу испред цркве прочитао објаву рата

Турској. Расположење људи је било велико, а војнике окићене цвећем су уз
песму испраћали родитељи и родбина. Звона и добошар су објављивала
добре вести на општу радост иако је рат појединим породицама доносио
тугу. Већ следеће године рат са Бугарском је довео до тоталне мобили-
зације. Као свештеник коњичке дивизије отишао је поново и прота Воја
Марковић. Рача је остала полупуста, остали су само жене, деца и старци.
Само што је завршен Други балкански рат дошла је 1914. година и
Србији је рат објавила Аустро-угарска царевина. Звона рачанске цркве су
сада звонила дуго и злослутно. Напредовање непријатеља од Дрине изаз-
вало је прегруписавање српске војске и њено повлачење тако да је у Рачу
стигао и ту се стационирао штаб армије војводе Бојовића. Кад год би
војводао кренуо са својим аутом окупљала се гомила деце и радозналаца. У
Рачу је стигао и велики број избеглица из Мачве и Ваљева које су смештене
у кафане. Спавали су на поду, хране је било мало, хигијена никаква и
дошло је до појаве болести. Велике победе српске војске на Церу и Суво-
бору су омогућиле да избеглице крену кућама.
Штаб коњичке дивизије Живојина Мишића и њен

свештеник Воја Марковић из Раче
Неки од Рачана су се истакли у борби и добили највећа одликовања.

Карађорђеву звезду је добио Стојан Недељковић. О његовом подвигу је
остало сведочење његовог ратнод друга Михајла Милановића: Код Горњег
26
Милановца је био један аустријски батаљон састављен од Чеха. Стојан је са

своја два друга послат у патролу у току ноћи. Не знајући где се налазе
непријатељске снаге и ког састава ишли су полаку по помрчини. Пошто је
чуо гласове, приметио је обрисе рова. Привукао се и потом се убацио у ров и
ухватио једног војника и повиче да се предају ‘Предајте се ево иде наша
чета, све ће вас побити!’ Пошто су га Чеси прилично разумели а и два друга
на ивици рова са напереним пушкама су били речити. На тај начин је
Стојан заробио читаву чету и по ноћи је спровео у своју јединицу.78
У лето 1915. године у Рачу су стигле јединице Тимочке дивизије и
варош са околином је била пуна војника. Грађани су излазили на косу
изнад Раче да посматрају артиљеријска оруђа и кола са муницијом. Пов-
лачење српске војске од Дунава и Смедерева изазвало је појаву нових
избеглица и повлачење војске преко Раче у којој је била пољска болница и
дивизијско складиште. На овом правцу су фронт држале Шумадијска и
Коњичка дивизија, а наспрам њих 25. резервна, 6. и 11. баварска дивизија.
Непријатељ је отпочео наступање на целом фронту око реке Јасенице, 24.
октобра 1915. године, уз употребу авијације и тешке артиљерије. Коман-
дант дивизије се повукао у Рачу где је био примљен од стране Врховног
команданта српске војске. Повлачење је настављено, а са њим су се ева-
куисала и сва надлештва са архивом и чиновницима. Са њима је отишао и
свештеник Коста Јовановић. После доласка немачких трупа за команданта
места је одређен Мађар Боднар, а за учитеља и управника школе Карл
Шредер. У Рачи је ускоро формиран логор у који су довођени заробље-
ници са разних страна, а међу њима и свештеник Воја Марковић. Од 1917.
године у логор су почели да стижу и заробљени Италијани. У оквиру
спровођења реквизиције скинута су бронзана звона са цркве и однета.
Ускоро су окупационе власти у Рачи изградиле електричну централу и
поред ње млин за млевење реквирираног жита, тако да је и варош били
осветљена. За команданта места је постављен 1918. године Чех Растислав
Врзал тако да се ситуација доста поправила па је стекао и пријатеље. Већ у
октобру исте године у Рачу су стигле претходнице српске Дунавске диви-
зије, али звона није било да се огласе са торња.79
Ускоро се зачула јека нових звона. Обнављање грађанских институ-
ција, власти и странака је пратило и оснивање прве Гимназије у Рачи, 1920.
78
79
Д. Миленковић, Шумадијска дивизија позива, књ. 2, Крагујевац 1935, стр. 140-152, 177
27
Карађорђев дом у Рачи, саграђен 1932. године
године. Убрзо је обновљен и срески расадник са циљем да се развија

пољопривредна производња као и Женска занатска школа. У варош је
донета прва фудбалска лопта и основан клуб „Карађорђе“, 1927. године. У
току 1928. године дошло је до пада под стечај Рачанске штедионице што је
изазвало пропаст штедних улога грађана и распродају имања чланова
одбора банке. Већ 1929. године је на иницијативу грађана Раче и краљице
Марије Карађорђевић почела изградња велике и монументалне зграде
сиротишта за децу читаве Дунавске бановине - Карађорђев дом. Зграда је
завршена 1932. године и ускоро је формирано државно сиротиште. Као
среско место Рача је наставила да се развија тако да је породица Бабић
саградила још један парни млин. Кафеџија Ђура Миладиновић је у својој
кафани „Нацинал“ поставио камеру за репродукцију филмова тако да је
Рача добила биоскоп.80
Мирном и идиличном рачанском долином огласила су се звона са
цркве када је у Марсељу убијен и на Опленцу сахрањиван Александар I
Карађорђевић, краљ Југославије, 1934. године. Демонстарције у Рачи 26-27.
марта 1941. године против Тројног пакта у којима се давала подршка
престолонаследнику Петру II, као и у целој земљи, наговештавале су поче-
так рата и на овим просторима. Ујутро, 6. априла, када су многи кренули у
надлештва и поља на рад, изнад Раче је изненада пролетело неколико
авиона и изазвали забринутост. Стигла је вест да је фашистичка Немачка
80
Ж. Андрејић, Пола миленијума Раче, стр. 169-170, 200.
28
Авионски снимак Раче из 1937. године
бомбардовала Београд. Уследила је мобилизација. Код Велике Плане, Но-

вог Села и Марковца, надомак Раче, дошло је до веће борбе 18. пеша-
дијског пука Југословенске војске и фашистичке немачке армаде. Мост на
Морави код Свилајнца је дигнут у ваздух. Део југолсовенских војника се
повукао преко Раче, а Немци су гранатирали варош при чему су погодили
и цркву. Ускоро су са камионима и тенковима у Рачу ушле немачке трупе.81
После војног слома и капитулације официри бивше југословенске
војске лојални краљу Петру II Карађорђевићу и југословенској влади у
емиграцији почели су припрему за подизање устанка. Већ крајем маја 1941.
године, на челу са капетаном Прокопијем Гачићем, монархисти из овог
краја су формирали Лепеничку чету која је била под командом пуковника
Драже Михајловића. Устанак, који је у исто време био и револуција, при-
премали су и нешто касније отпочели, почетком јула 1941. године, и кому-
нисти и левичари у Лепеници. На тај начин је створена подела српског
народа и у Југославији почела истовремено борба против окупатора, крва-
ви грађански рат и комунистичка револуција.
Политиком великих сила, а пре свих Енглеске и Совјетског Савеза,
дошло је у Југославији до победе комунистичких снага на челу са Јосипом
81
Исто, стр. 227-230.
29
Брозом. После Другог светског рата, 1947. и 1955. године, укида се Ле-
пенички срез. Оснива се Општина Рача са седиштем у Рачи, али са мањим
бројем села и тако је остало до данас: Д. Рача, Вучић, Трска, Мирашевац,
Поповић, Вишевац, Бошњане, Сипић, Мало Крчмаре, Велико Крчмаре,
Ђурђево, Борци, Доње Јарушице, Сараново и Сепци.
30
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
НА ПРОСТОРУ ЛЕПЕНИЦЕ И
РАЧЕ
Најстарија црквена грађевина у овом крају је она из IX-XI века која је

била у оквиру тврђаве на Јеринином брду у Градцу, од које су сачувани
само темељи димензија 14 х 8 метара. Црква је једнобродна са полукруж-
ном апсидом и улазом са севера што је карактеристично за рановизан-
тијске сакралне грађевине.1
Када су обе Лепенице повељом Стефана Првовенчаног 1222. године
подложене Жичи ове области припадају истоименој епархији. Није искљу-
чено да у време краља Драгутина и његовог сина Владислава ове области
припадају епархији Сремској. У време кнеза Лазара нека села из овог краја
су у властелинству манастира Раванице. Касније су поново у оквиру Жиче,
а тако је вероватно и после пропасти српске деспотовине.
Што се тиче цркава и манастира у Лепеници може се рећи, на основу
сазнања којима данас располажемо, да су до 1459. године саграђени: мана-
стир Дивостин, Св. Архангел – Св. Стефан и манастир Копорин, црква
Преображења у Горовичу, Св. Никола у Рамаћи, Св. Никола у Сребрници –
Придворица, Петковица у Зловшници, Св. Архангел и манастир Вољавча,
Св. Никола – манастир Никоље у Доњој Шаторњи, Св. Архангела Гаврила у
1
Ж. Андрејић, Градови, насеља и цркве у средњовековној жупи Лепеница до XVI века,
Шумадијски записи 3, Аранђеловац 2006, стр. 201-202.
31
Брезовцу, манастир Св. Стефана у Блазнави, манастир Св. Архангела у

Јарушицама, Ваведење Богородице манастира Честина и манастир Ваве-
дење у Турчину код Баточине.2
Манастир Св. Арханђела
у Јарушицама се помиње у пр-
вом турском попису 1476. го-
дина, а потом 1574.3 Трикон-
хална црква је била у лошем
стању све до обнове: „Овај хр-
ам је пронађен у кршу. Године
1824. блаженопочивши Ми-
лош Обреновић, књаз српски,
обновио га је о свом трошку.“
Освештао ју је митрополит
српски Михајло. За време све-
Данашњи изглед цркве Св. арханђела Гаврила у
Јарушицама штеника Алексија А. Домано-
вића црква је реновирана и по-
дигнуто кубе. Припрата са звоником је дозидана 1969. године.4
Манастир Ваведење, селa Турчин код Баточине, помиње се у попи-
сима 1476. и 1516. године, средином XVI века је ненастањен, а његово
имање се обрађује споља.5 По легенди се манастир звао Сурчинак.6 У атару
села Борци, некадашњи Губеревац код Раче, поред речице Крчмаре се
налазе остаци невелике једнобродне цркве триконхалне основе. Црква је
грађена у врeме после пропасти српске средњовековне државе, а најве-
роватније у XVI веку.7
Простор данашње Лепенице припадао је после пропасти српске
средњовековне државе Београдској митрополији. Од средине XVI до поло-
2
Ж. Андрејић, Средњовековна жупа Лепеница до XVI века, Митолошки зборник 13, Рача
2005, стр. 30.
3
О. Зиројевић, Манастири и цркве од 1459-1683., Београд 1985, стр. 42; А. Аличић,
Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI века, I, стр. 270.
4
*** Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997,
стр. 109.
5
О. Зиројевић, Цркве и манастири од 1459-1683, стр. 74.
6
Т. Радивојевић, Насеља у Лепеници, стр. 30.
Ž. Andrejić, Novi nalazi iz Lepenice i Jasenice, Arheološki pregled 22, Beograd 1981, стр.
7
190-191.
32
вине XVII века припада Рудничкој, а потом Веначкој епархији чији је

митрополит резидирао, 1632. године, у манастиру Благовештењу.8 Поз-
нато је да је за време Првог српског устанка, а потом и за време кнеза
Милоша митрополија била у Крагујевцу. Ова је област припадала Бео-
градској архиепископији све до 1920. године.
Црква у Саранову
После обнављања цркве брвнаре у Рачи и Брзану, 1827. године,

саграђене су цркве брвнаре у Лапову (1828.) и Баточини (пре 1830.). Прве
зидане цркве у Лепеничком намесништву биле су у Јарушицама, потом у
Бадњевцу и Рачи.
Црква Св. апостола и јеванђелисте Марка у Бадњевцу је саграђена
1853. године. Трудом свештеника Јована Божића саграђен је у Бадњевцу
нов и већи храм Св. апостола Петра и Павла, од 1896. до 1903. године.
Црква је освећена од стране епископа жичког Саве. Главни мајстор био је
Немац Оскар Фендлер, који је пред смрт прешао у православље. Црква у
Бадњевцу је триконхална са дванаестостраном великом куполом и дво-
сливним кровом.9
Црква Успења Пресвете Богородице у Саранову је саграђена 1886.
8
*** Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997,
стр. 5.
9
33
Црква у Лапову
године и освећена од стране митрополита српског Михајла. Грађевина је

триконхална, засведена и са кровом на две воде. На западном делу има
двоспратни звоник. У овој цркви је био стари иконостас из Горовича који
је сликан 1825. и 1834. године. Замењен је новим, 1993. године, који је
даровао Љубомир Ивановић из САД-а. Нови иконостас је рад академског
сликара Мише Младеновића из Београда.10
Старија црква Св. Кузме и Дамјана у Сипићу је због дотрајалости
била срушена, њен иконостас је из 1892. године, а нова је саграђена 1928-29.
године. Освећена је од викарног епископа сремског Иринеја. Црква је
зидана по угледу на Лазарицу. Иконостас је рад Јована Јовановића.11
На месту старе цркве брвнаре у Лапову, из 1827. године, почео је да се
зида храм Преподобне матере Параскеве, 1910. године. Црква је завршена
1919. године, а освештао ју је митрополит српски Димитрије који је, 1870.
године, био капелан у старој цркви. Пројекат је израдио архитекта Јован
Станојевић. Црква је триконхална са куполом над централним просто-
ром. Иконостас је рад Јарослава Крајчека, а иконе су, 1912. године, сликали
10
*** Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, стр. 113.
11
34
академски сликари Пашко Вучетић и Љубиша Валић.12

Храм Рођења Пресвете Богородице у Малим Крчмарима подигнут је
1930. године и освештан од стране епископа тимочког Емилијана. Грађен је
по пројекту Николе Настасовића, сина сипићанског свештеника и првог
Црква у Сипићу Црква Св. великомученика Георгија у Вишевцу
пароха ове цркве, Милутина. Црква је триконхална са великом куполом.

Иконостас, из 1928. године, рад је непознатог сликара из Крагујевца. Звоно
је поклон краља Алаксандра Карађорђевића.13
Приликом посете Крагујевцу патријарха српског Гаврила, 1938. годи-
не, дошло је до идеје да се оснује Шумадијска епархија. Међутим, рат је
прекинуо ове послове. На предлог патријарха Гаврила, 1947. године, Свети
архијерејски сабор је донео одлуку о оснивању Епархије шумадијске са
седиштем у Крагујевцу са следећим намесништвима: крагујевачким, лепе-
ничким, темнићким, левачким, беличким, јасеничким, космајским, опле-
начким и колубарско-посавским. За првог епископа шумадијског изабран
је викарни епископ будимљански Гоподин Валеријан. После смрти еписко-
па Валеријана, 1976. године, за епископа Шумадијске епархије постављен је
епископ источноамерички и канадски Господин др Сава Вуковић, 1977.
године. Већ 17. јуна 2001. године упокојио се епископ шумадијски др Сава
Вуковић. Као администратор на трон шумадијске епархије долази епископ
12
Исто, стр. 110-111.
13
35
зворничко-тузлански Господин Василије који управља све до 1. 09. 2002.

године када за новог епископа шумадијског бива устоличен епископ запа-
дноамерички Господин Јован.
Архијерејско намесништво лепеничко шумадијске епархије сачиња-
вају следеће парохије: бадњевачка, вишевачка, ђурђевачка, јарушичка, ла-
повска, малокрчмарска, рачанска, сарановачка и сипићка. Архијерејски
намесник лепенички је протонамесник Љубиша Ђураш, парох први ра-
чански. Од 8. септембра 2006. године Архијерејско намесништво лепенич-
Црква у Малим Крчмарима Црква у Ђурђеву
ко је преименовано у Архијерејско намесништво рачанско, а за архијереј-

ског намесника рачанског постављен је протонамесник Љубиша Ђу раш,
парох први рачански. Досадашње Архијерејско намесништво крагујевач-
ко подељено је на Крагујевачко и Лепеничко. Из Архијерејског намесниш-
тва рачанског издвојена је Црквена општина Бадњевац и припојена Архи-
јерејском намесништву лепеничком. Ново успостављено Архијерејско
намесништво рачанско данас има 10. парохија и 7. црквених општина, 10.
активних свештеника и једног ђакона.
Дуже време после Другог светског рата у Лепеничком намесништву
није саграђена ни једна црква. Тек 1994. године саграђена је црква Св.
великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Вожда Првог српског
устанка. Цркву је подигао као своју задужбину епископ шумадијски др
36
Сава: „Извољенијем Оца и поспешенијем Сина и совршенијем Светога

Духа сазда се сеј свети и божанствени храм светаго великомученика
Христова Георгија у Вишевцу, родном месту Карађорђевом, ва љета 1989,
поче се, а 1994. соврши се. Господи помени ктитора епископа шумадиј-
скаго Саву. Оцу Василију и матери Милици за душу служи.“ Црква је
грађена од камена према пројекту архитекте Радослава Прокића из Кра-
гујевца. Основа цркве је у форми крста са две бочне, правоугаоне, апсиде
рашког типа. На пресеку бродова налази се кубе. Има малу припрату и
ексонартекс са кулом звонаром. Иконостас је урадио инжењер Бранислав
Николић из Крагујевца, а иконе Адонис Стергиу. Мозаички лик Св. Геор-
гија изнад улазних врата дело је академског сликара Мише Младеновића
из Београда.14 Црква је живописана 2004. године старатељством и трудом
епископа шумадијског Јована. Живописање је извршио атеље „Минић“
(Матеја Минић) из Београда.
Храм Рођења Пресвете Богородице у Ђурђеву је завршен 1997. го-
дине. Освећен је од стране епископа шумадијског др Саве. Грађен је према
пројекту архитекте Радослава Прокића из Крагујевца. Црква је зидана од
беле цигле. Крстообразне је основе са куполом. На западном делу има кулу
14
Ж. Андрејић, Карађорђе, Рача 2004, стр. 179-180.
37
звонару. Грађани села Ђурђева су почели

да зидају цркву 1943. године, али је она
срушена 1948. године по наредби тадаш-
њих власти.15
Од 1998 године је у селу Вучићу по-
чела изградња храма Св. апостола и је-
ванђелисте Марка. Пројекат за цркву је
урадио архитекта Радослав Прокић из
Крагујевца. Црква је једнобродна са две-
ма плитким правоугаоним бочним ап-
сидама. Једнокуполна је, засвођена и пок-
ривена кровом на две воде. На западном
делу има високу кулу звонару. Зидана је
циглом, а обложена жутим каменом.
Црква у изградњи у селу Вучићу
Јужни изглед реновиране цркве Св. апостола Петра и Павла у Рачи и парохијски дом
15
*** Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, стр. 109.
38
СТАРА РАЧАНСКА ЦРКВА -
БРВНАРА СВ. АРХАНГЕЛА
ГАВРИЛА
У Летопису рачанске цркве, из 1930. године, постоји податак да је у

рачанској цркви брвнари крштен Карађорђе од стране попа Антима из
Старог Аџибеговца, крајем 1762. године. Овај легендарни податак као
потпуно сигуран забележио је први Милан Јовановић.1 У Летопису је
записан, такође, легендаран податак да је рачанска црква брвнара сагра-
ђена још 1726. године.
По једном документу од 31. јула 1827. године види се да су зах-
ваљујући кнезу Милошу Обреновићу завршени радови на изградњи цр-
кве брвнаре у Рачи:2
Ваше Сиателство, Милостиви наш Гоподарју. Г:
вашему Сијателству усуђујемо се молити иза исе ... знанити за ову
церкву од вас направлјану у рачи ... сте се смиловали
из велике ваше милости ... наше убожество направити нам дом божи
Господару милостиви дали смо маисторима Готова ... новца 1500.
Гроша и за ово ће и ракиу и проча трошка ... изиће до 2000 Гроша, драговолно
оћемо у вашем здр...ју али убоги Есмо и ради смо данам пропоЕ се свја ... а ...
1
М. Јовановић, Прилог о насељу Вишевца, Крагујевац 1914, стр. 18.
2
*** Класицизам код Срба 2, Грађевинарство, Београд MCMLXVI, стр. 171.
39
летурђија али немамо церковна такума нималоа немамо га сачим ... пла-
тити за набавити без ваше превелике милости дати нам штогод од
такума церковнога сваЕ готова али нема такум
Црква брвнара на рачанском гробљу, 1726. године
ОстаЕмо вашего Сијателства

У рачи Јулија 31-га 827. г.
Кметове С. раче прошен.
Н: КрагоЕвачкои при.
3. Августа 1827
Покорни Кметови Села раче, вишевца, бошнјана

Петар васић, радоико Стојаковић
Неделко раденковић Иван Новаковић, СпасоЕ Јанић
Не може се утврдити да ли су радови завршени на обнављању старе
40
или изградњи нове цркве брвнаре.3 На самој цркви споља, на брвну лево
од главних врата, урезана је једноставно бројка „1827“ која се може пре-
познати као година градње из извештаја кнезу Милошу. Рачани су се и до
тада молили у гробљанској цркви брвнари Св. Архангела.
Црква брвнара у Рачи се убраја у једну од најлепших и најуспелијих
грађевина ове врсте на српским просторима. Средње величине, елиптичне
основе у облику лађе, под јединственим кровом јасно раздељена на три
Врата цркве брвнаре у Рачи Тајни натпис мајстора Осаћана
дела: трем, наос и олтар. Укупне дужине 13,60, ширине 5,45 и висине 7,60
метара. Полукружни трем са четири масивно изведена ступца, ограђен је у
приземном и таванском делу. Трем делује као затворен простор с равном и
ниском таваницом од шашоваца. Између два средња стуба је улаз где је
накнадно постављена неугледна двокрилна вратница. Трем и наос су поп-
лочани циглом старог формата. Изнад улаза у трем, на шашаовцу је сачу-
ван натпис изведен црвеном бојом труле вишње за који се сматра да је
3
Ђ. Бошковић, Гробљанска црква у Крагујевачкој Рачи, Старинар VII, Београд 1932, стр.
123; Исти, Археолошки споменици и налазишта у Србији, II, Централна Србија, Бео-
град 1956, стр. 224.
41
арапски. Међутим и на тај начин је нечитак. Доброслав Павловић је ћири-

лицом тумачио текст сматрајући да се може прочитати име, вероватно
градитеља, «Лазар».4 Међутим, биће да је овај натпис сачињен од стране
мајстора из Осата сачињен њиховим тајним писмом. За Осаћане је Мили-
ћевић забележио да су имали свој особити мајсторски, дунђерски језик
који се звао баналачки, бошкачки или бошњачки.5
Унутрашњи део је подељен ниском олтарском преградом, а засведен
је високом полуобличастом таваницом од шашоваца. Шестоугли олтарски
простор на истоку је засвођен истом таваницом која се над њим заобљује.
На тај начин таваница добија форму сферног неба. Олтарска преграда је
аутентична и на њеним доњим деловима се одржала првобитна цветна
орнаментика која је сликана под утицајем барока.
Примитивна крстионица са крчагом у рачанској цркви брвнари
Десно од улаза, на поду, налази се примитивна крстионица са крча-

гом за воду. Ту је по легенди која се прича у овом крају, био крштен Ђорђе
Петров Јованов Ђорђев – Карађорђе.
Кров је стрм и висок и има врло ниску, али врло широку стреху којом
се зидови од брвана штите од влаге. Стреха поступно ублажава окомитост
крова који на тај начин обухвата целокупну грађевину. Све талпе за зи-
4
Д. Ст. Павловић, Цркве брвнаре у Србији, Београд 1962, стр. 161.
5
Исто, стр. 38, 51.
42
дове, шиндра и греде су масивне тако да је у конструктивном смислу врло

снажна. Украшавање и декорисање је скромно, али наглашено црвеном,
плавом или црном бојом. Венац на стрехи је богатије резан, обрађен и
шаран. Најдекоративнија су западна врата украшена са по шест розета у
вертикалним троредним фризовима. Розете су бојене црвеном, зеленом и
црном бојом. Орнаментика је под директним упливом исламске умет-
ности под чијим су утицајем били градитељи из Осата (Босна). Северна
врата су далеко скромнија. Мали прозори имају скромне дрвене решетке и
има их укупно четири од којих су три на апсиди.
Црква брвнара у Сепцима
Први научни опис ове цркве сачинио је Ђурђе Бошковић, 1932.

године.6 Цркву у Рачи је описао путописно Живко Милићевић при чему је
пренео и цртеж академског сликара Љубе Ивановића цртан левом руком.7
Милићевић је оставио врло интересантно запажање: «Посматрана са ст-
ране, она се чини као изгубљена и скривена под својим раздуженим кровом.
Гледана с предње стране, са тим својим високим, зашиљеним, црним дрве-
ним кровом између столетних дубова, са својим необичним улазом са сту-
бовима и миниатурним вратима од тешке храстовине, она потсећа на
фантастичне грађевине далеког Истока, на Кину можда, или Јапана.» И
Бранислав Којић о овој цркви пише у више наврата посебно усмеравајући
6
Ђ. Бошковић, Гробљанска црква у краг. Рачи, Старинар VII, Београд1932, стр. 123-126.
7
Ж. Милићевић, Записи о српској земљи, Београд 1940, стр. 27-32.
43
пажњу на њена живописна западна врата.8

Велику пажњу посветио јој је Доброслав Павловић који је пренео и
врло квалитетан цртеж Љ. Милановића-Ћосића.9 Павловић чврсто стоји
на становиште да је прва рачанска црква на данашњем гробљу била саг-
рађена 1726. године у време аустријске краљевине Србије 1718-1739. го-
дине, а да је обновљена 1827. године јер је гробље сасељено тек неколико
година после тога услед сашоравања и пресељења варошице код данашње
чесме са јаком и обилном водом.
Југозападни изглед цркве брвнаре у Рачи после рестаурације
Да је црква брвнара у Рачи саграђена 1827. године, на месту где је

1726. године постојала старија грађевина, сматра и Бранко Вујовић.10
Рача је 1834. године имала три дела: Горња, Доња и Варош. Горња Рача
била је на брдској заравни према Мићаковцу, а ту је, поред Цариградског
8
Б. Којић, Црква брвнара у Ралу код Крагујевца, Гласник Етнографског института II-III,
град 1957; Исти, Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Београд 1949, стр. 156.
9
Д. Ст. Павловић, Цркве брвнаре у Србији, Београд 1962, стр. 4-7, 22, 30, 43, 47, 161,
164-165; Исти, Старе цркве брвнаре у Србији, Музеји 6, Београд 1951; Исти, Разноврсни
облици и вредности уметничког изражавања код цркава брвнара у Србији, Саопштења
IV, Београд 1961, стр. 377; Исти, Археолошки споменици и налазишта у Србији II,
Централна Србија, Београд 1956, стр. 224.
10
Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791-1848., Београд 1986, стр. 106.
44
друма, било и гробље. Кроз Србију, дакле и Рачу, 1837. године, пролази
Франц Кајзер који каже да место има 150 кућа са око 800 становника, али
нема цркву. Ово његово нетачно запажање је разумљиво јер је црква
брвнара била удаљена од пута, ван вароши, у шуми ка Доњој Рачи. У ово
време је одлучено да се места у Србији сашоравају, а поготову она која су
седиште нахије што је био случај и са Рачом.11
Традиција села Доње Раче бележи да се из Вишевца, из засеока Раду-
ловац иселила једна повећа породична задруга и да се населила по до-
линама и јаругама око данашње Раче, односно турског конака код чесме на
Цариградском друму. У Данашњу Доњу Рачу (Старо село) се иселио Јован
са сином Јањом. Овај Јован обнавља цркву брвнару Св. Архангела. У тој
цркви је служио поп Антим родом из Старог Аџибеговца (данашње Старо
Село код Велике Плане). Поп Антим је по вишевачком предању крстио
Карађорђа у рачанској цркви, 1762. године. У њој је Јанко Рачанин, 1804.
године, довео Рачане на причешће пре одласка у бојеве.12 Према осталим
легендарним подацима, који су сакупљени од казивача из Раче, Доње Раче
и Мирашевца рачанска црква брвнара је страдала у рату 1739-40. године.
Обновљена је поново и у њој је крштен Карађорђе. Пошто је оронула
обновио ју је Јања из Доње Раче. Поново је упаљена у време Кочине
крајине, 1788. године. Црква је обновљена од стране Јанка Рачанина, 1804.
године, а већ 1813. је поново изгорела. По налогу кнеза Милоша је на
старим темељима саграђена 1827. године.13
Рача се први пут помиње у турском попису из 1489-91. године као
нахија.14 Код рачанске чесме су приликом изградње стамбене зграде про-
нађени остаци зидова велике егономске грађевина из XV-XVI века. У
турском попису за владавине Мурата III, 1574-1595. године, помиње се
манастир Св. Архангела код села Заградина у нахији Лепеница са једним
калуђером. Овај манастир Олга Зиројевић лоцира у потез Заграде у селу
Вишевцу.15 Међутим, овај манастир може бити и на месту где је данашња
11
Ж. Андрејић, Пола миленијума Раче, стр. 139-140.
12
Р. Радић, Степковићи – Палавестре – Карађорђевићи, Београд 2001, стр. 24.
13
Податке нам је ставио на располагање сакупљач Радић Роберт на чему му се захва-
љујемо.
D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski spomenici iz XV I XVI veka za smederevsku, kruševačku i
14
vidinsku oblast, стр. 93.

15
О. Зиројевић, Цркве и манастири 1459-1683, Београд 1985, стр. 42.
45
црква брвнара, тада код бившег нахијског града Раче.

Најзначајнији доказ о постојању цркве у Рачи пре 1827. године на-
лазимо у изворима који помињу попа Милослава Марисављевића од 1820.
године и попа Михајла од 1825. године.16 Поп Марисављевић је из Ракинца,
а поп Михајло је из Мирашевца.
16
Историјски архив Србије, Фонд Министарства финансија, Збирка тефтера, 624.
46
ИСТОРИЈАТ РАЧАНСКЕ ЦРКВЕ
СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И
ПАВЛА
Навршило се већ 150 година од како је у лепеничкој варошици Рачи

саграђена и исликана велика и, за оно време, јединствена црква са потпуно
новом визуром у читавој Шумадији. Тачније, црква је пропојала 1855.
године, у славу светих апостола Петра и Павла. О времену завршетка
цркве говори оштећени натпис повеље о градњи који се налази на запад-
ном зиду наоса, изнад улазног портала.
Са доласком на власт кнеза Александра Карађорђевића, 1842. године,
извршена је административна реформа у Србији, при чему су уместо
нахија формирани срезови и општине. За начелника среза Лепеничког са
седиштем у Рачи, постављен је Урош Цукић из Великих Крчмара, син
Карађорђевог војводе Павла Цукића, који поред рачанског свештенства
има несумњиве заслуге за градњу цркве у Рачи. У време изгнанаства у
Влашкој, Урош Цукић је имао прилике да се среће са Александром Кара-
ђорђевићем коме је био јако привржен. Пошто су били врло блиски, када је
Александар постао кнез Србије, поставио је Уроша за начелника среза
лепеничког. Постоје индиције да је и кнез Александар Карађорђевић преко
ресорних министарстава помагао изградњу нове цркве у среском месту
Рача, везан емоцијама за родни крај свога оца и легенду о његовом крш-
47
тењу у цркви брвнари Св. архангела Гаврила на рачанском гробљу. Да је

тако, говори и податак да је Петар, најстарији син кнеза Александра рођен
11/12. јула 1844. године, уочи Петровдана. С друге стране, Рачани су и сами
настојали да патроними њихове нове цркве, Св. Петар1 и Павле2 имају везе
са Карађорђевим унуком и његовим сином Александром.
Урош Цукић је рођен 1797. године, а у својој двадесетој години је
доживео да види очеву одсечену главу која је била изложена у Мајиној
кафани у Рачи. Постао је заклети непријатељ Обреновића. При крају своје
прве владе, кнез Милош је наредио да Уроша ухапсе. Међутим, обавештен
о томе, он се склонио код породице Гарашанин у Београду, са којом је био у
родбинској вези. Турци су га ухватили и послали у румунске руднике соли
на рад. Када је на власт дошао Александар Карађорђевић, Урош и његови
другови су враћени у Србију. Као срески начелник је и умро у Рачи, 1854.
1
Св. апостол Петар, син Јонин, брат Андрије првозваног из Витсаиде у Галилеји. Име му
беше Симон, а био је рибар. Христос га је назвао Кифа, или Петар (Јн. 1, 42), што значи
стена на чијој вери је основана црква. Петар је први од његових ученика јасно изразио
веру у Господа Исуса Христа: „Ти си Христос, син Бога живога“ (Мт. 16, 16). Међутим,
када је Христ био изведен на суд Петар га се три пута одрекао. Добио је опроштај уз
много суза од Васкрслог Христа. После силаска Светог Духа Петар постаје неус-
трашиви и силни проповедник Јеванђеља. Проповедао је у Јерусалиму, Палестини,
Малој Азији, Вавилонз, Илирику и Италији. Чинио је многа чудеса. Био је први
епископ Рима. Повратак у Рим дао је могућност да се развије идеја папства по којој је
Петар био епископ Рима 25. година и предавши га Лину кога је поставио за епископа у
Риму. Био је у Јерусалиму на Апостолском сабору, 50. године. Борио се против Симона
Волха који се издавао за бога и кога је посрамио и победио. По заповести Симона
Волха, цар Нерон је осудио на смрт Петра. Умолио је своје џелате да крст поставе
наопако, пошто је сматрао недостојим да умре као Христос. Распет је најкасније 68.
године. (*** Православна енциклопедија, Том II, Нови Сад 2000, стр. 131; Епископ
Николај, Охридски пролог, Ваљево 1991, стр. 492-493.)
2
Св. апостол Павле се родио у породици богатих Јевреја у Тарсу, од племена Вени-
јаминова. Звао се прво Савле у част израилског цара Саула. Стекао је велико обра-
зовање код Гамалила где је изучио и многобожачку литературу. Био је фарисеј и
прогонитељ хришћана. Обраћен је у веру на путу у Дамаск када му се јавио Господ.
Крстио га је именом Павле апостол Ананије. Проповедао јевнђеље од Арабије до
Шпаније. Добио је назив апостола незнабожаца. Написао је 14 посланица у којима
систематизује хришћанско учење. За време Нероновог гоњења је био осуђен на смрт и
кажњен заједно са апостолом Петром 29. јуна 65. године. (*** Православна енци-
колопедија, Том II, стр. 102; Николај, Охридски пролог, стр. 493.)
48
године.3
Послови на изградњи нове цркве у Рачи су започети још почетком
1846. године, а исте године Општина вароши Раче извештава архиепис-
копа београдског и митрополита српског Петра Јовановића да је склопила
погодбу за зидање нове цркве на основу чега се он обратио Министарству
вера:
Намјастник КрагуЕвачки Јоанн
Симеоновић доставио Е Консистории,
да се обштина вароши Раче согласила
нову церкву с торном зидати, поради
Кога дјала да Е већ с маистором и у
погодбу ступила, очекујући потребног
одобрени властии. Цркву ту желила
би обштина имати 34. цариградска
аршина или 13. Фатии и 4. шуха ду-
гачку, а широку 15. цариградски арши-
на или 6. Фатии, висина пак, означе-
нои ширини и дужини соразмјарна да
се опредјали од сочинителја плана, за
Кои умолјава Консисторију, га иои она
Кнез Александар Карађорђевић
таковии пошлја.
Богоугодно ово намјарениЕ обштине Рачанске Консисторија од своЕ
стране одобрава. А што се тиче плана, будући ће високославно Попе-
чителство може бити имати болии способ таковии устроити, то се оно са
званичном пристоиностију и умолјава, да би изволило имати промотрениЕ
послати, не манја да бу изволило и нуждни налог издати надлежнои власти
ради самог вознамјареног овог построЕнија.
И почем се ова похвална намјара честопоменуте обштине и од стра-
не високославног Попечителства одобри и Консисторија план усмотри,
онда ће и сладовати надлежно архиЕреиско благословениЕ.
К. Н. 218.
26. Априлиа 1846.
у Бјаограду
Митрополит је упутио захтев Министарству просвете које је замо-

3
Д. Петровић, Крагујевачки округ средином XIX века, Крагујевац 1962, стр. 18.
49
лило Министарство унутрашњих дела да код својих инжењера наручи

план за грађење цркве “13. фати и 4. шуха дугачку, а широку 15. цари-
градских аршина или 6. фати...”4. Министарство просвете је известило 12.
новембра 1846. године Министарство унутрашњих дела5 да је општина
рачанска припремила материјал за грађење цркве и направила погодбу са
зидарским мајстором за своту од 800 дуката:
Предсјададтел Суда Окружија Валјавскаго Г. Петар Степановић Жи-
тељ Рачанскии јавио Е Преч. АрхидиЕцезал. Консистории, по извјастију ове
од 28. пр. К. М. 668. да Е за зиданја нове цркве у Рачи у окр. КрагуЕвачком
купио 100.000. – Циглии и 70. до 80.000. – ока креча, у согласију са други 6.
лица. Коима Е обштина повјарила руковођенја овога дјала, притом да Е
склонио лјуде на то, да свакии неку возможну помоћ принесе, како у новцу
тако и око привлаченија потребног материјала и кад Е то учинјано, да Е по
Совјашанију већег числа народа за наисходниЕ нађено и избрано на таково
построЕниЕ место црквено, коЕЕи Маистор као здраво и постојано одо-
брио и после са обштином у погодбу ступио за 800. # ц.
Но сада вели да Е устало неколико варошана и противе се зиданју
цркве на оном месту црковном, пријачавајући, да узрок онаи ниов, што Е
кодовога места Една рупчага, ниЕ доволјан; Ер Е она 70. фатии од места
Црквеног удалјана, и она би цркви иошт од ползе била, како се у нју у време
Кише сва вода слива, но да Е правии узрок ниове противности то, што Едни
од ни желе већу цену дати кућама своима, а другии опет плацеве своЕ за
цркву продати.
Хвалјана Консисторија доставлјајући Попечителству Просвеште-
нија, ово обстојателство неслоге у Обштини Рачанскои, молила Е исто за
наредбу да се извиди, коЕ Е место за цркву болја, па после да би се отом
увјарили сви жители принадлежећии онои цркви, како се не би таким на-
чином народ одвратио од зиданја, као што се по речима предименованог
известителја већина већ изјаснила, да воле и неправити Цркве, него на оном
месту, тескобном и с водом оскудном зидати, и да се не би зиданја Цркве
повлачило и одлагало.
Попечителство Просвешетенија налазећи умјастном молбу речене
КонсисториЕ мнјанију Е да се изашлја у Рачу Една Комисија на тои Конац,
да извиди и избере коЕ Е место најболја за цркву. Па како Е нуждно, да у овои
4
*** Класицизам код Срба - Грађевинарство, књ. 2, Београд 1966, стр. 472-474.
5
Исто, стр. 473-474.
50
Комисии и Едан Инџинир буде, као лице наивештиЕ за избор и определ-

јалениЕ места Црквеног, Попечителство Просвештенија настоЕћим
умолјува предхвалјано Попечителство у званичнои пристоиности, да из-
воли на предзложении конац по свом благоразмотренију Коммисију опред-
јалити и извјастиЕ ове Попечит. Просвјашенију у своЕ време припослати.
Урбанистичка скица Раче архитекте Јана Неволе из 1849. године са предлозима за

локацију рачанске цркве
Пошто се грађани Раче нису сложили са местом за изградњу и траже

у ту сврху мишљење комисије, Министарство унутрашњих дела је упутило
у Рачу државног инжењера Јана Неволу који је радио пројекат за цркву. Он
је приликом посете Рачи предложио ситуациони план са две алтернативне
локације6 и, као што се види, два алтернативна пројекта основе цркве од
којих је усвојено прво решење са једном врло битном изменом. Невола је и
олтарску апсиду пројектовао као кружну и тако је црква добила, дефи-
нитивно, триконхалну основу.
Представши Консистории парох Рачански Милосав Маринковић, и
веће число жителја, Кметова и тутора Рачански и Бошнјански, изјаснили
6
Исто, стр. 479-483.
51
су, да на Чаршии Рачанскои, гди неки од сожителја ниови желе зидати

Цркву нема за цркву места, него да би се тек морало одкупливати, пак
Зато, да се не би чинили непотребни трошкови, мисле, да не би требало по
смилсу рјашенију Консисторијулног К.Н. 668. пр. год. шилјути Коммиссију
Какву, но да се без далјага размишленија црква Зида на новом изван ЧаршиЕ
месту близу школе, предлажући при том, ако би се Консистории опет
видило нуждно слати какву Коммиссију, да се нико не одређуЕ у нју од
Чиновника КрахуЕвачки, ни прота КрахуЕвачкии, Ер мисле да су сви инте-
ресирани или пристрасни.
Сообшавајући Консисторију ово изјајнениЕ високославному Попечи-
телству Просвјашенију у сојузу са отношениЕм своим од 26. Октовр. Пр.
год. К.Н. 688. умолјава Га званично да би у случају, ако и само увиђа нужду
КоммиссиЕ, изволило опредјалити КоЕ лице од Управителства јавни пост-
роЕнију с Едним Чиновником из оближнјаг Окруђију, и да би препоручило
последнјаму, да о року за Коммиссију опредјаленом увјадоми ПротоЕреју
Смедеревског Милутина Николића, Кога Консисторију у оваком случају од
стзране Свештенства за Коммиссију одређујЕ.
У Београду, 20. Маиа 1847. год.
АрхиЕпископ Београдскии и Митрополит Србскии

Петр Јоанновић.
Попечитељству Просвешценију
Ради определјанију места, на ком ће се по намјари, обштинскои црква
с торном у Рачи Окружију КрагуЕваком построити, Попечителство внут-
рени Дјала ниЕ могло по Жели предхвалјаног Попечителства од 25. Јунија
т. Год. П.Н. 611. особено Инџинира у истом Окружију изашилјати;
Но како Е по другом дјалу ишавши у ОкружиЕ КрагуЕвачко првии
Правителственнии Инџинир Г. Невола истом приликом по датом му одав-
де налогу, и место оно, на ком би се Црква у Рачи построити могла про-
мотрио и сверху тога мнјаниЕ своЕ с примјаченијума и с планом поднео
Попечителство ово има чест исто Инџинирско мнјаниЕ с планом овде ./.
приложено предхвалјаноме Попечителству с тим од своЕ стране учтивим
примјачаниЕм спровести, да би оно исто Инџинирско мнјаниЕ Коммисии,
ако би се ова и пак по истом дјалу изашилјала, предало, како би се Коммисију
иста с овим доволно ползовати могла.
52
Г.Н. 667.
1. Септемврија 1847.
У Бјаограду
Началник Полиц. Економ.
Отдјаленију,
А. Николић
Привр. Извршујући дужности

Попечитеју внутрени Дјала,
Член Совјата, Полковник,
Кавалјар, М. З. Ресавац.
Уз ове дописе прилаже се опширан извештај са планом државног
архитекте Јана Неволе од 16. јула 1847. године.7
Високославно Попечителсзво Просвјашенију изволило Е под 12. Но-
вембра пр. Год. Високославному Попечителству внутрени Дјала доста-
вити, како су жители вароши Раче ради у своиои вароши Едну нову цркву
подићи, но због тога, што се при биранју плаца немогу сви да сложе, намјара
се та ниова тако отлаже, да Е се бојути, да ће се ово подизанја Цркве
осуЕтити.
Тим Е поводом препохвално Попечителсзво Просввјашенију за добро
нашло Едну Коммисију опредјалити, коју би у Рачу изишла и назначила, кои
се од тамошни плацеви за построЕниЕ Цркве наиболја показуЕ, по чему Е и
молила да би се Едан Инџинир преднаведеног Конца ради истои Комисии
придружио.
Ја сам од дужег времена налог добио, Едан план за постројуванја цркве
у истои вароши сочинити; но будући ми Е мјастоположенија Црковног
плаца непознато било: то сам посаи таи до сада пропустио извршити; при
полседнјам путованју мом пак кроз Рачу, ползовао сам се ја мјастоположенја
плаца к постројуванју наведене цркве видети, гди су при мом долазку онде,
онога магновенију пријувили више ни од трговаца и жителју ондашни и
предложили ми, да ме собом изведу да видим на КоЕм су мјасту они мајарни
да граду цркву, придовши, да они за пострујуванја цркве два плаца у избору
имају, али при свему том да су због несогласију у призрјанију опредјаленију
Едног или другог од ови плацева, нерјашителни остали.
Приступ Едном од ови плацева под знаком 1. води кроз врло узании и на
7
Исто, стр. 481-483.
53
Западна фасада цркве у Рачи
страни положении сокачић, а самии плац состои се из Едне празне баше иза
вароши тако рећи у чистом полју јежећи, у близкости тог плаца налазе се
само 2. доз. Куће, између Коии се и Кућа местног Свјушеника налази. Други
плац напротив под знаком 2. лежи од Београда или КрагуЕвца долазећи лево
на главном друму чаршиЕ, и сочинјува први угал таковог.
Пре него што ћу се За изјаснити, кои Е између ови плацева к пос-
тројуванију цркве удобнии и прилични, узимам себи слободу моју прим-
јачанију о важности постројеваније Цркви у вообшем чинити.
ОсновноположениЕ постројеваније Цркве Ест у Закону само Едно, Т.Е.
оскудност прилике к извршиванију јевне молитве.
Пошто е дакле основноположениЕ или потреба к подизанију Цркве код
свију народа Едно и исто, т. Е. Едно ЗданиЕ направити у ком да може
Обшество своЕ вјаре касајуће се молитве свршавати, и у том смотренију
54
намјара истог лако испунјева; но кад се овакови налог у руке Едног Народа и
Отечество лјубителја преда, кои уме и зна уважавати какво влијениЕ Една
црква на преобразованја Народ, на одржаниЕ Народности, Правител-
ствени Уредба Народне Повјастнице и на Художество им; (:КоЕ предмете
доиста свак’ Правителство уважавати уме:) онда Е особито важно при
зиданју Цркве на слјадујуће призрјаниЕ имати:
1-во. Избор плаца и мјаста за нову цркву.
2-го. Величина цркве.
3-ће. Форма и смисао постројеванје по ком се Црква градити има.
Мјасто дакле гди се Една Црква градити има, да буде колико Е могуће у
средини Обшества положено, и оном мјасту, КоЕ Е на каквом пријетном
чистом и здравом предјалу поставлјана и притом на каквом главном друму
лежи, треба первенствено дати.
У том смотренију одговара Рача подпуно.
Што се избора плаца у таковом мјасту тиче, тоЕ таковии због-
управленје и мјастоположенје нетреба се избегавати, да црква у средини
мјаста дође, и да се на таи Конац Едан отворении и за слободан пролазак
наилепшии плац изтражи; Ер то се изискуЕ к важности оваквог зданија.
Противу избора плацева за цркве, држим ја да сам у Србии по вишои
части на погрешне наилазио; Ер само мала част Цркве могу се због свог
мјастоположенију отликовати; и потом могло би се отуда, што се цркве
овде као што велим више на сакривеним мјастима построене, заклјуча-
вати, да Србски Народ негдашни јарам Турског тирјанства, због коЕг Е
принуђен био молебствија свога вјароисповјаденија само крадом свршавати,
и дан данашњи пред очима има –
Крваво задобивена слобода ниЕ Народност ову иошт тако огрејала да
би она страдала се такову и у дјалу показати и оваи Народ приима иошт
многа Предрасужденја СуЕвјарија и отуда произтичуће обичаЕ, одкуда се
догађа врло често, да при биранју Еднога плаца ЕдногласиЕ равног Интереса
ради, на терет Обшества спада, сирјач да у време Собранија сувише и
пространо предмет избора увеличати се може тако да се онакови плац
избере, кои се к преднаведенои цјали достоинјаишии чини, без да то и
наиманја Божественнои високости и вјароисповјаданију, као и уваженју
цркве пристои.
Из истог побуђенија чини се мени да Е и Ошество Рачанско опред-
јалило себи више за плац 1. изјаснити, Кои изван вароши лежи, и за Со-
55
браниЕ заиста и болју прилику обећава; Ер нигди неда Обшество свои основ
због чега би био плац 1. боли, нежели плац под 2. на ћошку чаршиЕ и на
стицанју два главна пута у чистини лежећи, кои би тога по моме раз-
смотренију из призрјанија на истинои вјари, к постројаванју Цркве наиу-
добнии био.
Ја држим да би се напоменуто Обшество Едногласно за плац 2. изја-
снило, када би надлежнни Срезски Началник истоме са топлим рјачима
Западни портал Звоник цркве у Рачи
представио како Е добивенои нинои слободи лично и пристоино Цркву на

отвореними и чистим плацу подићи, а не на скривеном и на страни ле-
жећем мјасту, као што Е то у време робства чинити се морало. –
Како одвећ чрез добро потпредјалјани избор плаца за цркву цело мјас-
то на углед, и црква на уваженја и украшениЕ служи, тако напротив чрез
избор рђавог плаца за Едну цркву може се узети онаи примјар, да оваковии
поступак подражава Жертви Каина – будући се Богу као свемогућем, мисли
Една жертва поднети, која у ствари никакову или поне одвећ малу вредност
има.
2. Величина Едне Цркве има се по соразмјарију числа и душа Едног
Обшества планирати, и потом Е к полаганју Плана необходно нуждно
56
знати, число душа од ове Обшине.

3. Форма и вкус постројаванја Цркве, било Е од пре свим народима
опредјалително и као што нас вештина ИсториЕ учи са вјароисповја-
даниЕм Народа наитесние свезано.
У свим прјаделима и землјама Е постројаванја и отуда разликуЕ се
Египјанскии, Грчкии, Бизантискии или Славјанскии, Муамеданскии, Гот-
скии или Немачкии, Италиискии и.тд.
У свим прјаделима и зем лјама Е постројавнја свои наивиши развитак
на Црквама постигло, и они до нашег времена заоставши остаци стари
Зиданиа, кои Карактер Едног вкуса постројанја имају, Есу по већои части
цркве и капеле, одкуд ми наиточниЕ заклјучителна доказителства имати
можемо, да су за постројаванја Цркви, наши продмественици у смислу
Народноме наивећу брижливост и наивећу подпору обраћали.
Срби кои су између Славена први своју слободу извоЕвали и свои Устав
получили, кои себи Кнјазове сами бирају, зидају у саданјам времену многе
цркве. – Оћеду ли ове Цркве тако зидане бити да би за потомство као
спомен саданјаг вјака служиле? Немамо ли доста многи примера, да нјаке
Цркве по окончанију прете пасти или незаслужуЕли оваи јуначки Слав-
јански Народ да достоиниЕ и тврђе Споменике по Славјанском вкусу поди-
же, коЕ ће потомству сведочити? Заиста!
Но као што се од Стране Високославног Правителства из оскуд-
ности способни Инџинира при постројаванју Цркви немогу нуждна надзи-
раванја у свако време дати, тако доле подписании моли Високославно Попе-
чителство, да би оно изволело дјаиствовати:
1. Да се сваке године само толико цркви к построЕнију одобрити
могу,колико се од стране Заведенија Построиства точно назиравати могу.
2. Да Обшине само чрез споразумјаниЕ предпоставлјани им Старе-
шина и Инџинир плацеве за цркву бирају и
3. Да Обшине грађенја Цркве само са каквим способним Маистором и
само по одобреним од Попечителства Условијама и Плану закјучити могу.
При Концу овог прилаже се План изгледа вароши Раче одприлике пред-
ставјајући.
Главнии Правител.
Инџинир,
Невола.
57
Извештај и образложење предлога Јана Неволе у вези с расправом

грађана Раче о месту за изградњу цркве није решио ово питање. При томе
је подстакло на акцију митрополита Јовановића у овом правцу. Дописом8
од 30. октобра исте године упутио је своје предлоге Министарству прос-
вете како да се убудуће поступа при изградњи нових цркава у Србији:
Из посланог Консистории с писмом Високославног Попечителства
Просвјашенија од 30. пр. м. П. Н. 1119. извјастија инжинира правител-
ственоггог, коЕ се овим повраћа, видила Е Консисторија, како Е он за пос-
троЕниЕ нове Цркве у Рачи нашао за наисходниЕ оно место у начертанију
исте Вароши с числом 2. означено. Но Консистории Е познато, да оно место
ниЕ обштинско нити празно без сваког господара, него да има своЕ Законне
притјажатеја, и да би га валјало наипре одкупити, ако би га оби продати
хотели, па зато долази молити Високославно Попечителство, да би над-
Повеља о изградњи и живописању цркве изнад улаза на западном зиду наоса
лежним путем дало испитати, били лјуди своја места продали и пошто, и
к тому били обштина имала волју и доволно новца за одкуп исти места.
Што се тиче вообше плана за Цркве наше, Консисторија Е мнјанија,
да то не буде исклјучително посао нит право правителственног пост-
роиства, него да таковии по потреби и жели обштина може сачинити и
8
58
сваки вешт Зидар самода се истии има свагда наипре подбети и Консис-
тории и Попечителству на одобрениЕ; а Главно би Управителство пос-
троиства могло обшу Едну форму опредјалити, Коиои се имају Зиданја
Црквии сообразовати, и по оваквима кад се претходително од Прави-
телства и духовне власти одобре, могле би се Цркве Зидати, да Зданија
Црквена Колико Е могуће боја буду, Ер да толика памјатника Художества
архитектуре стечемо, Колико Е у Земли Црквии то мисли Консисторијја
да наше отечество не можепостићи, Као што ни друге Землја до таковог
могућства и совршенства ни су достигле.
Исто тако не може се Консисторија согласитина то, да се само
онолико Црквии праве, Колико ии може надзиравати правителственно
построиство, Едно што мисли, да би се тиме Зиданја Цркви одвећ огра-
ничило, Ер тешко ће Правителство поне Засада моћи доволно надзираниЕ
од реченног надлежателства на то одредити, а друго зато, што налази, да
то надзираниЕ ниЕ ни преко нуждно, Кад се Зида по одобреном плану, но при
свем том Консистории ниЕ противно то надзираниЕ, но паче Е и нои
пожелателно гди се год оно по наредби Пваителства имати може.
Да су се грађани Раче изјаснили за локацију на раскрсници путева у
центру вароши, види се из извештаја Министарства унутрашњих дела од
1. августа 1851. године9. При томе се сазнаје да су исплатили земљиште и да
су погодили посао са зидаром о градњи:
Началничество Окружија КрагуЕвачког извјастиЕм своим од 7. пр. м.
Н. 6193. Јавило Е Попечителству внутренни Дјала како Е обштина вароши
и горнја Раче ступила у погодбу са Маистором Анастасом Наумовићем из
Турске, да иои он цркву по приложеном овдја /. Плану за 2.000. # цесарски од
свог материјала сагради и да му она нешто до сада прибавлјаног на ову цјал
Материјала уступи, далја, да Е иста Обштина плац на коме ће се ова црква
градити, за 220. # цесарс. Купила, да она има собственог капитала 15.000. –
од доброволни прилога Е већ 22.249. гроша чарш. Скупила, а остатак к
подмиренију горнја сумме за исплату цркве и плаца кромја тепла у 87.071.
грош состоЕћи се, да Е заклјучила на свои 460. порез плаћајући глава у три
пута разрезати и тако исплатити; - молећи, да Попечителство ово,
предпријатиЕ обштине као Богоугодно у обште одобри.
Почем Е по гласу отношенија предхвалјаног Попечителства од 6.
Маја 1846. Год. П. Н. 497. реченна Обштина одобрениЕ на грађенја ове цркве
9
59
од дотичне духовне власти получила и почем и предхвалјано Попечител-

ство предпријатиЕ ово Обштине као похвале достоино сматрајући и своЕ
одобренја у дјалу Овоме не одриче, Попечителство ово неимајући никаква
примјачинја противу плана допушта, да се и прирезом недостатак к пого-
ђенои Сумми за правленја цркве измири и исплати. На Кои Е Конац под
данашним и одпустило Началничеству Окружија КрагуЕвачког налог да
надлежно расположениЕ преко себи подвјадомственни власти учини да се
прирез с времена на време и покупи.
Но будући Е нуждно, да предпохваллано Попечителство и надлежна
Духовна власт разсмотре како речении план по ком обштина жели цркву
правити тако и уговор с Маистором залјучении, па или то одобре, или
нареде, како ће се другчиЕ поступити; то Попечителство ово тога ради и
собштава предхвалјаном Попечителству оваи предмет с тим, да Е На-
челничеству Окружија КрагуЕвачког и то препоручено, да оно и на налог у
том смотренију имајући му од тог Попечителства послјадовати очекуЕ.
У заоставштини рачанског тровца Ђорђа Митровића сачуван је ори-
гиналан Контракт - Уговор зкључен, 3. јула 1851. године, између мајстора
Настаса Наумовића, са једне стране, и општина вароши Раче и Горње Раче.
Уговор је испред општине Горње Раче потписао главни кмет Петар Жи-
вановић са помоћницима Марком Павловићем и Илијом Радовановићем,
а испред "целе општине варош Раче главни кмет Милош Милановић са
помоћницима Павлом Марковићем и Ђорђем Тодоровићем.10
Изградња је трајала преко четири године, од 12. јула 1851. до јула 1855.
године, када је на црквену славу, Петровдан, извршено освештавање ка-
мена темељца у присуству великог броја људи, пошто је тога дана један од
традиционално великих рачанских вашара и панађура. Цркву је освештао
на Петровдан, 1855. године, митрополит српски Петар.11
Митрополит Петар Јовановић је боравио у Рачи и 1857. године што
се да закључити на основу квите која је издата од стране благајника Ђорђа
Митровића рачанском трговцу Николи Ђорђевићу наиме робе која је за ту
прилику узета из његовог "дућана".12 Разлог овог доласка митрополита у
Рачу свакако је у вези са фреско осликавањем унутрашњости цркве, као и
10
*** Лични фонд Косте Митровића, Историјски архив Шумадије Крагујевац (RO-10),
кутија V.
11
*** Српска православна епархија шумадијска 1947-1997 - Шематизам, стр. 112.
12
*** Лични фонд Косте Митровића, ИАШК, (RO-10), кутија V.
60
израде иконостаса. После завршетка радова, грађани су приступили при-

купљању новца за исликавање цркве и израду иконостаса. Осликавање
зидова је претходно извршио Милоја Марковић са Станком Лазаревићем,
највероватније, 1856-1857. године. И израду иконостаса су поверили поз-
натом романтичарском сликару Милији Марковићу и његовом сину Ни-
коли. Запис о изградњи и живописању се налази у повељи изнад западног
пролаза у наос, а о сликању и завршетку иконостаса налази се на икони
Христа Пантократора у десном доњем углу: “Марковић живописац 1859".
Рача је као седиште Лепеничког среза била значајно административ-
но, занатлијско и културно средиште. Њени грађани су са околним пољо-
привредним становништвом села: Доња Рача, Вучић, Мирашевац, Попо-
вић, Вишевац и Бошњане, на прилику богатих места у Војводини, смогли
снаге да исфинансирају изградњу пространог триконхалног храма са ви-
соким необарокним звоником са часовником.
О историји рачанске цркве до 1927. године, осим о изградњи, зна се
врло мало, пошто су Летопис и Протокол били закопани 1915. године. Зна
се да је приликом великог земљотреса са епицентром у Свилајнцу, 1892.
године, црква претрпела оштећења која су била санирана. Пословима око
оправке цркве је управљао Црквени одбор чији је председник био свеш-
теник Милан Вукашиновић, а благајник рачански трговац Коста Мит-
ровић. Поправку цркве је извршио мајстор Наум Димитријевић.13 На
основу писма које је упутио рачанском пароху Кости Јовановићу, сазна-
јемо да је Рачу и цркву посетио митрополит српски Михајло, 1908. године14.
Овом приликом је посетио и дом проте Косте:
Уважени оче прото,
Сећајући се врло радо гостопримства, које сте ми указали у своме
дому, приликом мог путовања по епархији, мило ми је што Вам овом при-
ликом могу изјавити своју благодарност на дочеку и пажњи, коју сте ми
указали.
Честитајући Вам нову 1909. годину, за успомену на моје бављење у
Вашем дому шаљем Вам своју слику.
13
*** Лични фонд Косте Митровића, Историјски архив Шумадије Крагујевац (RO-10),
кутија III.
14
Писмо се налази код потомка рачанског свештеника Хаџи Павла и његовог сина Косте
Јовановића, Јасмине Јовановић-Веланац из Београда, која је ставили на коришћење на
чему смо јој захвални.
61
30. 12. 1908. С благословом

Београд Архиепископ Београдски
и Митрополит Србије
Димитрије
Господину проти Кости Јовановићу, намеснику ср. лепеничког
За време Првог светског рата црква и

ограда су били оштећени, па су поправ-
љени по ослобођењу. Неколико јачих зем-
љотреса било је и 1927. године, али без пос-
ледица. Ове године су грађани обновили
кров од шиндре цркве брвнаре на рачан-
ском гробљу. Летопис наводи као значај-
нији догађај освештавање заставе рачан-
ског певачког друштва „Вишњић“ коју су
даривали овдашњи банкар Милан Жива-
новић и његова супруга Христина. Освеш-
тавање је извршено 19. јула 1931. године.
Милан Живановић је исте године изабран
за народног посланика.
Од 1932. године се при црквама осни-
вају црквене општине. Ове године је осве-
штана школа у Вучићу уз присуство мини- Митропилит и потоњи патријарх
Димитрије
стра просвете Драгутина Којића и
професора Жике Видаковића. Рачански
свештеници су свечано освештали нову зграду Карађорђевог дома, 8. де-
цембра 1933. године. Пре тога је одржан парастос Карађорђу и краљу
Петру I у цркви брвнари. Увече су одржане соколске вежбе, а потом кон-
церт у кафани „Европа“. У току 1934. године су оснивана свештеничка
удружења, а сви свештеници су били у обавези да се претплате на часопис
„Православље“. У овој години је образована и трећа парохија – Вишевачка.
Рачанску црквену општину је посетио викарни епископ Тихон. Пошто је у
Марсељу, 9. октобра у 16 сати, убијен југословенски краљ Александар I
Карађорђевић свештенство је одржало парастос, а звона су непрестано
звонила и приликом његове сахране у цркви на Опленцу.
У демонстрацијама у Крагујевцу, 1937. године, у време Конкордатске
62
кризе, учествовало је рачанско свештенство и многи грађани. Власти су

наредиле жандармерији да нападне скуп тако да су свештеници и гра-
ђанство тучени. Тај догађај је записан као „Крвава литија“. Исте године је
умро патријарх Варнава. Идуће године је дошло до измирења Цркве и
владе Милана Стојадиновића, а за новог патријарха је изабран Гаврило
Дожић.
Значајна година, 1941, у Летопису је запамћена по протестима 26. и
27. марта против пакта са Немачком. Одмах по објави рата Југославији
Немци су бомбардовали Београд, а потом је уследила „велика издаја од
стране Хрвата“. Приликом мањих борби при уласку у Рачу са јединицама
Краљевине Југославије Немци су гранатирали Рачу, 11. априла 1941. го-
дине, при чему је од граната црква оштећена. Пошто су „у Рачу 21. сеп-
тембра упали комунисти“ Немци су из правца Марковца и Лапова гра-
натирали Рачу, тако да су две гранате директно погодиле у кров цркве.
Направљено је веће оштећење, а том приликом су гелери оштетили на
више места иконостас и живопис на зидовима. Затим, 25. октобра „Не-
дићева војска по подне око 4 часа ослободила је Рачу и срез Лепенички од
комуниста, том приликом стрељано је 12. ухваћених комуниста“.
Поп Стева је записао да су 1943. године дошли „Недићеви доб-
ровољци који су тукли народ и све у вези са Дражом Михајловићем“.
Добровољци и жандарми су положили, у марту 1944. године, пред ра-
чанском црквом заклетву на верност краљу Петру II Карађорђевићу, отаџ-
бини и народу. Заклетву је извршио парох друге рачанске парохије Мило-
ван Марковић. У то време се у Лондону краљ Петар венчао са грчком
принцезом Александром, а кум им је био енглески краљ Ђорђе VI. Већ у
јесен, летописац бележи 9. октобар као дан када „синуло је сунце слободе са
истока. Звоно са цркве рачанске објавило народу радосну вест да су Руси
дошли... народ, деца и свештеници Милован Марковић и Славољуб Ветро-
вић дочекали су Русе... 11. октобра у 16 сати по подне Рачани су срдачно
дочекали нашу браћу српску народно ослободилачку војску 21. проле-
терску дивизију... док постоји српски народ, треба да пали свеће Руском
народу за здравље, срећу и напредак... Младићи... отишли су на фронт да
нашу државу ослободе од Усташа и Немаца...“. На Св. Саву су освештавани
и сечени славски колачи у школама.
На годишњицу ослобођења, 11. октобра 1945. године чиновници и
службеници среских и општинских власти из Раче дошли су у цркву на
63
благодарење „да се сви скупа захвале Богу, што смо дочекали ослобођење
од наше ослободилачке војске и наше браће Руса“, а потом су се упу тили на
рачанско гробље где је свештенство одржало парастос изгинулим бор-
цима. Али, следеће 1946. године, донета је одлука о одвајању цркве од
државе тако да се на Св. Саву нису секли славски колачи у школама „већ ко
је хтео у цркви“. Свештеник Стеван Живановић је „због неке мале кривице
(политичке)“ осуђен на 8 месеци затвора, а свештеник Милован Марко-
вић на 15 дана. Већ 1947. године власти су забраниле ношење литије, а
Месни рачаснки народни одбор није дозволио поправку црквеног крова
који није био на прави начин обновљен још од немачког гранатирања у
јесен 1941. године. Све радње и кафане су конфисковане. Исте године је
успостављена Шумадијска епископија на чији трон је устоличен Господин
Валеријан. Од новоустоличеног епископа су свештеници Живановић и
Марковић одликовани правом ношења црвеног појаса.
Већ 1949. године је од стране власти забрањено предавање веронауке
у школама. Рачу и околину, 14. јула, задесио је јак земљотрес (са епи-
центром на брду Висак) који су пратили мањи потреси. Црквени торањ и
кров били су оштећени. Оштећења су претрпеле и стамбене зграде на ко-
јима су падали црепови и димњаци. Летописац је забележио да је пре тога,
22. јуна, забележена у читавој земљи чудна појава. На свим прозорима су се
појавиле несвакидашње шаре у боји.
Пошто је поправљена, црква брвнара је, 1951. године, стављена под
заштиту државе као културно-историјски споменик од великог значаја.
Следеће године је поправљена и црква Светих апостола Петра и Павла у
Рачи од оштећења која су изавала бомбардовања и земљотреси. У току
1955. године свештеници су добили помоћ Америчког црвеног крста, а
следеће године је поправљен сат на торњу. Због великог притиска власти,
народ још увек слабо долази у цркву, а Светосавске прославе су врло
скромне и уз мали број деце. Због склоности паду, срушен је један део
црквеног трпезара, 1961. године, и из тих разлога је свештенство орга-
низовало прикупљање прилога за обнову. Изградња сале и црквене кан-
целарије завршена је 1964. године. У овој години је регистрована већа
посета верника и грађана цркви и присуствовање службама, а тај тренд је
настављен и у следећим годинама: „Верски живот све више буја“.
У години 1971. обијена је гробљанска кућа и покрадене свеће, а потом
је обијена црквена канцеларија. Власти су откриле и ухапсиле лопова.
64
Пошто је пре неколико година протутњала преко Раче јака олуја која је
оштетила кров на цркви и кровове кућа, чупала дрвеће, ломила прозоре и
уништила усеве, у току 1973. године се приступило поправци крова и
олука цркве. Међутим, било је много проблема са мајсторима који су из
неких разлога одустајали, тако да је Црквена општина морала са њима да
се спори и на суду. Ипак је црква поправљена, ојачан торањ и поправљена
његова фасада, а потом је извршено бојење целе спољне фасаде цркве. На
тај начин је црква после дужег времна добила врло леп изглед.
После смрти епископа Валеријана
устоличен је за новог епископа Шумадиј-
ске епархије др Сава Вуковић. Господин др
Сава је имао потпуно нов приступ што је
одушевило свештенство тако да је Славо-
љуб Ветровић записао у Летопису за го-
дину 1977. следеће: „Општа мобилизација
и покрет у рат – за Христов мир! Вођа је
дошао у нашу Шумадију да каже: ‘Ево мене,
ето рат – против мрака. Војници су се пре-
нули, са Божјом помоћи напред у наредне
године!’“. У току 1978. године обновљена је
ограда које су власти уклониле у ранијем
периоду, а у цркву је уведена струја и пос- Епископ шумадијски др Сава
тављено осветљење. Владика Сава је посе-
тио Рачу 3. септембра и служио службу. Том приликом је организована
прва духовна академија, а било је присутно 65 свештеника и преко 650
верника.
У току 1983. године покренута је иницијатива за изградњу паро-
хијског дома са становима за свештенике. Пројекат је израдио архитекта
Радослав Прокић из Крагујевца. Већ следеће године је извршена набавка
потребног материјала, а 28. септембра 1986. године су отпочели радови уз
добровољан рад верника. Темеље је освештао епископ шумадијски Гос-
подин др Сава. Завршни радови на парохијском дому и становима за
свештенике обављани су у току 1989. године. Исте године је на предлог
Господина Саве архитекта Прокић извршио пројектовање цркве Св. вели-
комученика Ђорђа у Вишевцу у спомен Вожда Карађорђа. Врло брзо је уз
помоћ многих дародаваца прикупљен материјал и отпочета је градња.
65
Владика Сава је, уз присуство великог броја верника и грађана општине

Раче, али и из суседних општина, 12. новембра 1989. године, пар дана уочи
Ђурђица, дана када је рођен Карађорђе у Вишевцу 1762. године, освештао
темеље нове цркве.
Поводом 140. година цркве у Рачи је извршена обнова металне огра-
де око порте и извршена оправка и лакирање дрвеног пода у цркви.
Прослава је одржана 8. октобра 1995. године, а почела је са светом Архи-
јерејском Литургијом коју је служио епископ шумадијски др Сава са свеш-
тенством. Проповедање је извршио протојереј др Жарко Гавриловић из
Београда. У току 1997. године је извршена електрификација и звона, а
потом је завршена фасада парохијског дома.
У селу Вучићу, 1998. године, освећени су темељи нове цркве Св.
апостола и јеванђелисте Марка. Тај храм је означен као 77 у Шумадијској
епархији.
Најзначајнији догаћај у историји рачанске цркве и њеног свештен-
ства био је 13. новембар исте године. Рачу и њен храм је посетио Његова
Светост патријарх српски Господин Павле и чланови Светог Синода Срп-
ске православне цркве: епископ бачки Гоподин Иринеј, епископ брани-
чевски Гоподин Игњатије и епископ шумадијски Господин др Сава. Том
приликом је патријарх Павле записао посвету на Јеванђељу рачанске цр-
кве:
Посетих храм Светих апостола Петра и Павла молећи се Богу и
Светима да благослови свештенство и верне овога места и свију верника
наше Свете Цркве дарују мир, слогу и љубав.
13. новембар 1998. Патријарх српски + Павле

епископ бачки Иринеј
епископ браничевски Игњатије
Његова светост патријарх српски Павле је том приликом посетио и

Карађорђев дом у Рачи и храм Светог великомученика Георгија у Кара-
ђорђевом родном селу Вишевцу.
Почетком 1999. године умро је вишевачки парох протонамесник
Живослав Миловановић, после краће и тешке болести, у 41. години жи-
вота оставивши за собом троје малолетне деце. Летопис рачанске цркве
бележи да је 24. марта започело бомбардовање Савезне Републике Југос-
66
лавије од стране 19 земаља чланица НАТО пакта: „Био је то сумрак људског
ума и хришћанске цивилизације на прагу 21. века, велико одпадништво
човека од Бога.“ Забележено је да су у време бомбардовања биле неза-
памћене поплаве, а снаге НАТО-а су ушле на Косово тако да су многи Срби
избегли, а један део њих је насељен у згради Карађорђевог дома у Рачи.
Његова Светост патријарх српски Павле
На самом почетку 2000. године упокојио се бивши парох вишевачки

протонамесник Славољуб Ветровић. Настављено је зидање капеле и зво-
наре на гробљу у Рачи. У свим намесништвима Шумадијске епархије је
најсвечаније обележено 2000. година од рођења Господа Исуса Христа. Јуна
17. године 2001. упокојио се епископ шумадијски др Сава. За админис-
тратора Шумадијске епархије постављен је епископ Зворничко-тузлански
Господин Василије Качавенда. Врло важна одлука за Српску православну
цркву у 2002. години је враћање веронауке у школе. Још значајнији догаћај
је избор трећег епископа шумадијског у лику Преосвећеног Господина
Јована Младеновића. Хиротонисање на епископски трон извршено је 1.
септембра 2002. године.
67
У току 2004. године извршене су све припреме за обележавање 150.

година цркве Св. апостола Петра и Павла у Рачи. У том циљу је реновиран
звоник на цркви. Поводом 200. година Првог српског устанка, а уз посебно
ангажовање епископа Господина Јована, започело је живописање цркве
Св. великомученика Георгија у Вишевцу. На овај начин су отпочеле при-
преме за обележавање овог јубилеја и централне прославе на нивоу Шума-
Епископ шумадијски Г. Јован са децом у рачанској цркви
дијске епархије у Карађорђевом родном Вишевцу, 14. новембра 2004. годи-

не. За тај дан је било предвиђено и откривање споменика Вожду
Карађорђу и етно комплекса у организацији Фонда Ђорђе Петровић -
Вожд Карађорђе из Београда кога су основали Рачани из Београда, Кра-
гујевца и општине Рача.15 Прослава је започета освећењем живописа у
15
Иницијатива за формирање одбора и изградњу споменика Карађорђу у његовом
родном селу је настала после промоције књиге "Карађорђе" Живојина Андрејића у
Удружењу књижевника Србије у Београду, 14. фебруара 2004. године. Управни одбор
68
цркви Св. великомученика Георгија које је извршио шумадијски епископ

Јован. Затим је поред цркве, у за ту прилику посебном опремљеном ша-
тору, одслужио Свету архијерејску Литургију уз саслужење једанест свеш-
теника, два ђакона и више богослова. На Литургији су певале и монахиње
из манастира Грнчарице и црквени хорови из Тополе и Смедеревеске Па-
ланке. На крају Литургије је одржан помен Вожду Карађорђу и свим
изгинулим устаницима, ктитору цркве у Вишевцу, епископу шумадијском
Споменик Карађорђу у Вишевцу Нови живопис цркве у Вишевцу
Гоподину др Сави и дародавцу, почившој госпођи Секи Сретеновић. Епис-

коп шумадијски Господин Јован је, затим, у присуству великог броја вер-
ника и грађана из читаве Шумадије, освештао споменик Карађорђу Пет-
ровићу.
Споменик, рад академског вајара Станимира Павловића из Београда,
открио је господин Зоран Стојковић, министар правде у Влади републике
Србије. После освећења и откривања споменика изведен је културно-
-уметнички програм.
Настављајући припреме за обележавање 150. година цркве у Рачи
Фонда сачињавали су његови утемељитељи и оснивачи: мр Весна Стојановић (пред-
седник), Живојин Андрејић, др Малиша Станојевић, др Зоран Ивошевић, Милош
Бабић (+), Милорад Стојановић, Владан Златић, Александар Сенић, Душан Пауновић,
Бранко Јанковић, Драган Симић и Коста Петровић. Председник Скупштине фонда је
Живан Живојиновић.
69
извршено је обнављање бакарног лима на куполи звоника, учвршћен је

крст, замењена дотрајала кровна грађа, замењен је стари цреп, скинут је
стари малтер на свим спољним зидовима, извршено је ново малтерисање,
црква је утегнута по ширини и дужини, урађена је армирано-бетонска
греда око читаве цркве, а на крају је урађена целокупна фасада. Прослава је
уприличена на дан Св. апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 9. ок-
тобра 2005. године. Велики број верника и свештеника је дочекао Његово
Преосвештенство епископа шумадијског Господина Јована. Добродош-
лицу је пожелео старешина рачанске цркве и Архијерејски намесник лепе-
нички Љубиша Ђураш: Много је труда и љубави било потребно да се ова
црква генерално среди али уз помоћ Божју и помоћ добрих људи у томе се
успело. Сада ова црква са разлогом може да се уврсти у ред најлепших у
Шумадији. Свету Архијерејску Литургију, у препуној цркви, служио је
епископ Јован уз саслужење бројног свештенства. Његово Преосвештен-
ство епископ Јован је на крају одржао надахнуту беседу: Нека је срећан и
благословен овај дан у коме смо се сабрали ради Бога, ради своје душе и сваког
добра које Бог даје људима да у овом храму старом 150 година и ми присутни
на овој Светој Литургији бар једну лепту, један најмањи дар придружимо
даровима својих светих предака и оних који су овај храм градили, не у своју
славу, већ у славу Божију, а за добро потомства свога...
Затим су деца, ученици веронауке рачанске Основне школе „Кара-
ђорђе“ из Раче, изговорили молитву Господњу и Симбол вере, а читаво
одељење Средње школе примило је Св. Тајну Причешћа. Све значајне госте
и присутне је поздравио и председник општине Рача, господин Драган
Стевановић, а међу званицама је био и министар енергетике у Влади
републике Србије, господин Радомир Наумов. Епископ Јован је најзас-
лужнијима за обнову храма доделио Архијерејске грамате признања, а
старешину цркве у Рачи и Архијерејског намесника лепеничког Љубишу
Ђураша одликовао достојанством протонамесника.
70
АРХИТЕКТУРА ЦРКВЕ СВЕТИХ
АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У
РАЧИ
Рачанска црква је једна од ређих цркава романтичарског архитек-

тонског стила у ондашњој Кнежевини Србији, а поготову у Шумадији.
После доласка на власт Уставобранитеља и Карађорђевог сина кнеза Алек-
сандра 1842. године, био је ангажован при Министарству унутрашњих
дела чешки инжињер Јан Невола. Невола је у Бечу завршио Политехничку
и Уметничку академију. У Србију је дошао 1846, а вратио се у своју домо-
вину 1863. године. Рачанска црква је једна од његових првих грађевина у
Србији. Пројектовао је и цркву у Ужицу, као и више репрезентативних
зграда у Београду и више јавних зграда у унутрашњости и тиме постао
водећа личност романтичарског градитељства Србије.16 Према Неволи-
ном пројекту, цркву у Рачи је са својим мајсторима озидао Атанас Нау-
мовић из Врања.
Црква је у стилу “пречанских” српских православних, али и като-
личких богомоља. Усвајање новог архитектонског концепта се налази у
хабзбуршкој верској политици која је наметала да спољашњост храма, без
обзира на вероисповест, буде сведена на неколико прописаних основних
облика. Стандардизовани план је подразумевао једнобродну цркву изду -
16
М. Коларић, Класицизам код Срба - Грађевинарство, стр. 35.
71
жене основе са звоником на западу.17

Овакав облик цркве постаје популаран у Србији после 1830. године, а
преузет је са простора српских крајева преко Саве и Дунава. Изградњом
Саборне цркве у Београду у овом стилу, од 1836. до 1839. године, коначно је
прихваћен нов европски узор заснован на класицистичком концепту.18
Издужени облик храма назван лађа, требао је да означи живот хришћана
као пловидбу ка небеском пристаништу изложеног непрестаним бурама и
таласима. Тумачење храма са куполом на средини као слике микрокосмоса
било је напуштено. Извесно национално обележје налазимо у појави три-
конхалног плана наоса, као код рачанске цркве, чиме почиње постепено
формирање специфичног националног стила. Рачанска триконхална цр-
ква овог типа је једна од првих у Кнежевини Србији. Васић га је ока-
ректисао као псеудотриконхос који је имао циљ да одржи везу са визан-
тијском традицијом.19
Високи барокни звоник од лима над галеријом на западу имао је и
часовник на све четири стране. Звоник је тумачен као јарбол, односно крст
спасења, у односу на цркву која представља брод вере. Он је у исто време и
светионик који води душе верних кроз лавиринт искушења према спа-
сењу. У време барока, звоник са крстом на врху тумачен је као симбол
сигурности и безбедности.20
Грађевина је зидана седиментним каменом кречњаком из познатог
мајдана овог камена, на вису Караула, поред пута Рача-Смедеревска Па-
ланка, и опеком. Малтерисана је и споља и изнутра. Основа цркве је
триконхална, а брод је засведен полуобличасто-коритастим сводом. Ол-
тарска апсида и конхе су полукружне и споља и изнутра. Ово је посебна
особина и новина, имајући у виду да су до тада цркве овог стила у Србији и
Војводини биле без бочних апсида, а ако су их имале, оне су биле споља
четвртасте и понекад изнутра полукружне.
Неволин пројекат за рачанску цркву је по много чему јединствен, а
триконхална основа са полукружним апсидама се у то време среће само
код цркве светог архангела Гаврила у Великом Градишту. На основу типич-
17
М. Тимотијевић, Црква Св. Георгија у Темишвару, Нови Сад 1996, стр. 36.
18
Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, Београд 1986, стр. 112.
19
П. Васић, Црквена уметност код Срба у 18. и 19. веку, Српска православна црква
1219-1968, Београд 1969, стр. 350.
20
М. Тимотијевић, Црквасв. Георгија у Темишвару, стр. 44.
72
ног изгледа да се закључити и да је црква у селу Жабари код Тополе дело

истог архитекте. Невола је пројектовао у истом маниру и цркве у Аран-
ђеловцу и Горњем Милановцу, ктиторије кнеза Милоша Обреновића из
1860-62. године. Штавише, црква у Жабарима је, сем у неколико детаља на
фасади, потпуна копија рачанске. За ову цркву се зна да је у њеној из-
градњи учествовала књегиња Љубица Обреновић 1860. године, за време
друге владе њеног супруга кнеза Милоша. Кнегиња је цркви поклонила и
1.50
3.00
5.50
9.00
31.00
2.00
10.00
3.35 1.30 2.15 1.30 3.40 5.20 4.75 1.85 4.80 6.00 65 1.30 4.80
1.70 11.50 1.70 29.15
15.60
Западна и јужна фасада цркве Св. апостола Петра и Павла, према Ж. Андрејићу
једно Јеванђеље које је штампано у Кијеву. За разлику од рачанске цркве,

жабарска има испод припрате крипту чија је намена до данас остала
нејасна. Нејасна је уопште и појава ктиторке из владарске куће Обреновић
у крају где су корени и традиција Карађорђевића. Осим тога, у Жабарима, у
средњевековној цркви Горович се венчао Карађорђе. Појава Обреновићке
ктиторије у овом крају истог изгледа као у Рачи, где има индиција о
извесном учешћу кнеза Александра Карађорђевића, може бити мотиви-
сана династичком потребом.
Кров рачанске цркве је двоводан, а над апсидама купастог облика са
73
покривком од бибер црепа21. На источном делу крова, на месту где би

требало да се налази кубе наоса, постављен је велики крст. Прозори су
лучно засведени; а има их по два на северној и јужној страни брода, по
један на конхама и три на олтарској апсиди. Галерија има три кружна
прозора. Прозори и двокрилна, такође лучно засведена врата су од дрвета.
Прозори имају украсне али једноставне гвоздене решетке. Осим главног
улаза на западу постоје и двоја врата на северној и јужној страни наоса.
Рачанска црква је великих димензија, дужине 29,15 m. и ширине
брода 12,20 m. Укупна ширина са конхама износи 15,60 m. Висина кровног
венца је 10,00 m, а укупна висина цркве са великим гвозденим крстом над
металном куполом звоника је 31,50 m. Дебљина зидова износи 1,70 m.
Пројектована је као једнобродна грађевина са засвођењем „коритастим
сводовима“, на размаку од 3,00 m између којих су лукови спуштених
центара. Теме унутрашњег лука се налази на висини од 10,33 m, а ослонци
на висини од 7,00 m. На истој висини је и спољни кровни кордон венац.
Испод сваког лука се налази плитак пиластар од 10 cm, широк 1 m.
Улазни део на западу има два масивна стуба квадратне профилације
димензија 1,5 х 1,5 m. Ови стубови са унутрашње стране подухватају и
носе галерију и конструкцију звоника. На улазу у наос, на левом и десном
стубу налазе се плоче од белог мермера са уклесаним именима добро-
твора.22 Над припратом (6,70 х 2,00 m) се налази галерија истих димензија
21
До 2005. године црква је покривена првобитним бибер црепом на један зуб.
22
На левом стубу је плоча натписом: + Добротвори, +Драгомир Јовановић, Д. Рача, +
Станица Живковић, Рача, + Ружица Живковић, Рача, Боривоје Ристић, Рача, Живадин
Живковић, вос.(кар), Поповић, + Љубисав Радовановић, Вишевац, + Перса Радова-
новић, Вишевац, + Божидар Радовановић, Вишевац, + Немања Радовановић, Више-
вац, + Живко Радовановић, Вишевац, + Милован Јанковић, Клока, + Радован Јанко-
вић, Клока, + Никола Живковић, Поповић, + Даница Живковић, Поповић, + Младен
Живановић, Београд, Бранка М. Живановић, Београд, + мон. Софија Јанковић, Клока,
Загорка Јанковић Клока, Роксанда Цветић, Рача, Витомир Павловић, Вишевац, Љуби-
ца Павловић, Вишевац, Драгослав Павловић, Вишевац, Станија Филиповић, Рача. а
десном стубу пролаза у наос налази се бела мермерна плоча са натписом: + Велики
добротвори, + Никола Стојановић, Рача, + Сава Трифуновић, Поповић, + Зоран
Познановић, Крагујевац, + Живорад Жира Ђоковић, Бошњане, + Владета Трифу-
новић, Поповић, Милица С. Трифуновић, Поповић, + Живорад Радовановић, Рача, +
Анта Петровић, Поповић, + Олга Јончић Јанковић, + Добривоје Илић, М. Мирашевац,
+ Милован Ранђеловић, Вучић, + Милена Селена Ранђеловић, Вучић, + Наталија Талка
Ранђеловић, Вучић, + Љуборад -еко. техничар Ранђеловић, Вучић, + Милосав Глишић,
74
у коју се успиње из припрате кружним-спиралним, каменим степеништем

на северној страни. Галерија се употребљавала за повећање простора за
вернике али и за црквени хор. Она има три отвора лучно засведена према
наосу, а њима одговарају лучни пролази из припрате у наос. Лепезасто,
вертикално степениште од камена кречњака се наставља у истој верти-
кали до куле звонаре (2,50 х 2,50 m). Дрвеним степеништем се из куле
звонаре успиње на дрвену платформу куполе где је звонара и сатни меха-
низам.
Основа рачанске цркве, према Ж. Андрејићу
Наос са две полукружне конхе (са отвором 3,10 и дубине 2,20 m) је

дугачак 16 и широк 9 m. Испред олтара је кружни дрвени амвон у два
нивоа који није фиксиран за под. Под наоса је дрвен (патос) у дужини од
10 m, а у дужини од 4,50 m испред иконостаса је од керамичких плочица са
једнобојним, тамно-окер, емајлом. Истом врстом плочица је поплочана и
припрата, као и део наоса, у истом правцу, дужине 1,50 метара.
Уз јужну конху је двојни дрвени престо, а уз северну, уздигнута на
висину од 2,00 m, налази се дрвена шестострана проповедаоница. И њен
Поповић, + Наталија Глишић, Поповић, Илић Цуја, + Ђорђевић Аца, + Ђорђевић
Мила
75
дрвени кров је шестоугаон са чијих углова се уздижу полукружни дрвени

лукови на чијем се врху, на споју налази осмоугаони постамент на коме се
налазе две таблице у виду отворене књиге. На њима су исписани римски
Предикаоница крај северне конхе Трон крај јужне конхе
бројеви од I до X (Десет божјих заповести), а над таблицама се налази крст.

До проповедаонице свештеник излази кроз пролаз у зиду кружним степе-
ништем из северне конхе. Испод проповедаонице се налазе два дрвена
седишта из 1912. године, прилог и власништво Стевана и Ружице Михај-
ловић из Вишевца, и до њих још два седишта Буде Радосављевића, трговца
из Раче.
Престо представља архијерејски и владарски трон. Архијерејски
трон симболично истиче ауторитет епископа. Владарски трон који се
уноси истиче значај који се придаје владару у православној цркви. Трон
има три канелована стуба постављена на високим постаментима, који се
завршавају капителима са храстовим лишћем. Они носе полукружну кон-
струкцију на којој су смештене две круне, црквена и владарска. Поред
трона се налазе још три дрвена седишта, за које на основу натписа доз-
најемо да су прилози и посед Васе Радовановића и Николе С. Марковића,
трговаца из Раче.
76
Испред иконостаса, на месту солеје непостојећег кубета, налази се

двостепени дрвени амвон. У југозападном делу наоса, налази се дрвена
реплика Христовог гроба. Четири округла истокарена стуба придржавају
четвооугаони балдахин од црвеног сомота. Ту се поставља плаштаница
која се износи из олтарске апсиде на Велики Петак. Она на Христовом
гробу стоји све до Васкрса.
Пресек галерије, према Ж. Андрејићу
Олтарска апсида има отвор 6,00 m и дубину 5,80 m. Проскомидија и

ђаконикон (1 х 1 m) са својим полукружним нишама улазе у габарит зида.
Апсида има још две полукружне нише затворене дрвеним двокрилним
вратима за чување одежди и црквених књига. Испод средњег прозора
апсиде се налази архијерејско-престона, полукружна и отворена ниша –
горње место. На горњем месту седи архијереј за време читања апостола и
представља Господа Исуса Христа као учитеља и судију. Оно симболизује
гору са које је Христос изговорио беседе о блаженствима, планину са које
се вазнео на небо. Али, горње место највише симболизује Христов небески
престо на коме Он седи са десне стране Бога Оца, и са кога ће судити као
праведни судија.
Проскомидија - жртвеник у виду нише се налази на северној страни
олтарског простора. Назива се жртвеником јер се на њему спремају часни
дарови за приношење евхаристијске жртве на светом Престолу, а чувају се
и сасуди потребни за свету Евхаристију. Ђаконикон се налази у ниши на
77
јужној страни олтарског просто-

ра, а у њему се чувају сасуди пот-
ребни за богослужење.
Фасаде цркве су без плас-
тичних и архитектонских украса.
Једине украсе представљају кров-
ни венци, двојне лезене и слепи
прозори. На жуто окреченим зи-
довима двојне лезене се посебно
наглашавају и тамноцрвенo обо-
јен23. Слепи прозори су над север-
ним и јужним улазом, као и два
Пресек куле звонаре, према Ж. Андрејићу
на чеоној фасади са обе стране
улаза. Над западним улазом је
четвртаста плитка ниша. Десно од главног улаза налази се вертикално из-
ду жена бела мермерна плоча са пописом изгинулих у ратовима Србије
1913-1919. године.24
23
Зидови су до 2005. године били бело окречени, а лезене обојене сиво-плаво.
24
На плочи су урезана следећа имена: 1913. Стеван К. Јовановић, Миливоје В. Симић,
Драгутин Крстић. 1914. Милан Ч. Величковић, Михајло А. Николић, Миливоје Петро-
вић, Мијаило Г. Милошевић, Војислав Обрадовић, Танаско Деспотовић, Јефта М.
Бимбашић, Алекса Филиповић. 1915. Радојко Митровић, Мита Максимовић, Чеда
Ђорђевић, Михајло Петковић, Милан Милановић, Велимир Константиновић, Живо-
та Р. Николић, Јован Ф. Јовановић, Живадин Гошић, Драгомир Маринковић, Велимир
Вељковић, Гаврило В. Гошић, Коста Николић, Веца Николић, Миладин Јовановић,
Коста Јовановић, Михајло Марковић, Ранко Голубовић. 1916. Милош Доић, Веца
Антонијевић, Илија Петковић, Мирко Милошевић, Александар Мискијевић, Милан
Соколовић, Васиљко Ристић, АнтаПоповић, Божидар А. Поповић, Милу тин С. Мис-
кијевић. 1917. Мата Петковић, Павле Јовановић, Билбил Крагујевић, Димитрије Мис-
кијевић, Божидар Радовић, Таса Васић. 1918. Стеван Симић, Павле Булић, Милан
Димитријевић, Драгослав Живановић. 1919. Илија Радовановић, Живота Ивошевић,
Љубомир Арсић, Костадин Живковић, Никодије Глишић, Милан Глишић, Сава Гли-
шић, Миладин Глишић, Светозар Лукић, Данило Марковић, Александар Марковић,
Чедомир Михаиловић, Лазар Матић, Чедомир Михаиловић, Драгољуб Маричић, Вла-
димир Милојевић, Која Матић, Чедомир Петровић, Живко Петровић, Антоније Пет-
ровић, Велимир Петровић, Жарко Петровић, Милутин Петровић, Рака Петровић,
Гвозден Петровић, Драгутин Павловић, Андрија Павловић, Милија Радовић, Дра-
гољуб Маричић, Радоје Радовић, Милорад Радовић, Панта Радовић, Драгољуб Радо-
вић, Милосав Радовић, Пера Радовић, Велимир Радовић, Чедомир Стојановић, Св-
78
Кула звоника има прозоре лучно засведене на свим странама и

часовником изнад њих. Сатни механизам се налазио на дрвеној плат-
форми у горњем делу звоника. Фасада куле звонаре украшена је двојном
лезеном. Кула има два отвора на источној страни. Доњи, четвртаст отвор
(80 х 45 cm), над галеријом гледа на наос и олтарску апсиду, а горњи, лучно
засведен (80 х 135 cm) служи као улаз на таван цркве. Доњи отвор је био
намењен клисару који је пратио службу у наосу ради благовременог зво-
њења. Над кулом је црвено обојена звонара која својим барокним, иако не
раскошним, изгледом представља најлепши украс цркве.
Звоник има карактеристичну
типизирану профилацију лимене
кровне конструкције из три дела.
Кровна конструкција од дрвета носи
лимену оплату. Ова лимена оплата је
и до данас остала ау тентична. Од кор-
дон венца куле се формира ниски
четвороводни кров низ чија сва че-
тири слемена силазе на доле волуте
које се шире и завршавају у форми
бубња. На тим бубњићима се налазе
велики лонци са крстовима. Затим је
постављен четворострани јастук на
чијим се угловима налазе велике буб-
њасте волуте. На јастук је постављена
мала кула са четири олучена прозора.
Мала кула се завршава испупченим
кордон венцом. На кулици је постав-
љен четворострани, стрми – стрелас- Представа Христовог гроба
ти кров. Ка угловима се спуштају во-
лу те на којима се налазе мали позлаћени лонци са крстовима. На врху се
налази четвртасто постоље са великом позлаћеном куглом која носи ве-
лики, гвоздени, главни крст цркве.
Током 2004-2005. године, извршена је обнова и конзервација цркве у
Рачи. Обновљен је и конзервиран барокни бакарни кров звоника. Извр-
етозар Стојановић, Радован Стојановић, Велимир Стефановић, Живота Радовановић,
Петроније Стојановић.
79
шена је санација целокупне грађевине тако што је, изнад прозора, дуж чи-
тавог обима цркве урађен армиранобетонски серклаж са спољашње стра-
не. Затим су додатно постављене затеге од челика на висини ослонца
лукова. И кровна конструкција је реконструисана и санирана, а потом је
препокривена новим и квалитетним бибер црепом. Замењени су сви ста-
ри олуци и увале новим од бакарног лима. Са свих фасадних површина
скинут је постојећи премаз и обијен малтер. Извршено је малтерисање
продужним малтером, а затим је фасада обојена у две боје: тамно циг-
лоцрвеном и светлим окером.
Парохијски дом цркве у Рачи
80
ЖИВОПИС МИЛИЈЕ
МАРКОВИЋА И СТАНКА
ЛАЗАРЕВИЋА
Полазна оцена за вредновање зидног сликарства и икона цркве Све-

тих апостола Петра и Павла у Рачи представља закључак Павла Васића. Он
сматра да је све зидне слике урадио Милија Марковић, 1855. године. Жи-
вопис подсећа на зидно сликарство браће Марковић, Милије и Ивана, у
Смољинцу и Витовници и нема неку посебну вредност. Васић децидирано
каже да се живопис налази само на своду наоса, а представљају га сцене из
живота апостола Петра и Павла.25 Има мишљења да је живопис рачанске
цркве радио Димитрије Посниковић.26 Међутим, после исчитавања по-
веље о градњи и живописању, видимо да се Посниковић не помиње.
За сликарство Милије и Ивана Марковића, из 1847. године, у Смо-
љинцу Васић каже да је „у пуном смислу речи рђаво и његова вредност је
искључиво историјска“. Сликарство у Витовници, из 1856. године, пред-
ставља „известан напредак“, али је још увек грубо – невешто и „поред
њихове добре воље да се прилагоде новим схватањима“. Примећује да то
може бити зато „што нису имали узоре зидног сликарства у делима П.
25
П. Васић, Сликарска породица Марковић, Зборник VII, Чачак 1976, стр. 43.
26
М. Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба, Београд-
-Крагујевац 1987, стр. 90.
81
Ђурковића или А. Јакшића“.27 Чини се готово невероватним да је Васић

превидео или игнорисао да живопис постоји и у доњим зонама и на
читавој западној страни наоса, као и у апсидама и олтарском простору.
Осим тога, у време његове проспекције ове цркве, повељи о градњи на
западном зиду наоса, такође, није посвећена пажња и није читана, мада је у
то време она била у много бољем стању.
Свети Симеон Немања Свети кнез Лазар
Да се приметити, на основу сликарског израза и колорита, да су зидне

слике у цркви Св. апостола Петра и Павла у Рачи радила два мајстора, а то
се документује и у тексту повеље о градњи и живописању изнад улаза на
западном зиду наоса. Главни мајстор је Милија Марковић, који је обавио
највећи део посла, а други је, његов помоћник, Станко (?) (Јанко) Ла-
заревић. По свему судећи, Милија Марковић и Станко Лазаревић су после
цркве у Рачи живописали и Витовницу.
Слике су рађене на сувој подлози тако да су временом изгубиле своју
племениту површину, а слој боје се на многим деловима осуо. Слике су до-
датно јако оштећене због стварања пукотина зидова и отпалог малтера,
као последице слегања грађевине, оштећења од земљотреса и од експло-
27
Исто, стр. 39-41.
82
зија немачких граната.

Марковићеве и Лазаревићеве зидне слике цркве у Рачи су заиста
слабији рад и не доносе ништа ново. Изведене су у маниру који је усвојио
Димитрије Аврамовић. Цртеж је стилизован и уопштен у контексту на-
заренског немачког сликарства. Марковићев колорит је нешто светлији, уз
коришћење златне боје. И овде се истичу његове омиљене црвене и плаве
боје које се хармонизују плаво-сивим нијансама, љубичастим и сивим
тоновима.28
На западном зиду наоса се налази живопис у три нивоа.
Изнад два масивна стуба и главног, олученог пролаза насликан је
оборени пелтасти штит који придржавају два анђела раширених крила
који трубе у дуге, златасте трубље и њиховим продорним звуцима вели-
чају света дела на свим странама небеских простора. Анђели стоје на
светло сиво-плавим облацима. Анђели су обучени у дуге хаљине до босих
стопала, са дугим рукавима, а преко рамена имају пребачене танане огр-
таче. Анђео са леве стране има светлоплаву хаљину и светло-циглацрвени
огртач који лелуја, а анђео са десне стране светлосиву хаљину. И један и
други анђео имају тамнозелена крила. На плавој површини штита је ис-
писана повеља о градњи цркве. Доњи део штита повеље је украшен зе-
леним венцом од винове лозе са бројним гроздовима. Гроздови су светло
или тамно љубичасти. Осморедни запис је јако оштећен и потпуно уни-
штен у средишњем делу. Очувани текст са нашим реконструкцијама гласи:
Во славу (Оца и Сина и Светога Духа)..................................а ........р ....(с)аздја

...................................................................................................................чест Бгома
тере п(ресвете Богородице) ..............................(церк)в (С)в. Пет(ра и) Павла
созидана (и) (живопи)сом оукра(си оваи пресвети) (х)рам при владанију свјатлог
кнеза Ср(бског) Алекса(н)дра (Петровича) и при архиепкопу Београд-
ском и м(итр)ополиту србск(ом) (Петру) (И)оановичу иждивением же мјастие
вароши Р(аче и) Долнја Раче (живописан) храм бист Милиа Марковича
Беогр(дски) (гл)вни (м)аистор (и помошник нг)ов (Ст)анко Лазаревич.
Лта Г(осп)дна 1855.
Други ниво на западном зиду наоса представљају стојеће фигуре Св.

кнеза Лазара, на северном, и Св. Симеона Немање, на јужном стубу га-
лерије над припратом. Лукови отвора галерије су обрубљени широком
28
П. Васић, Уметност Источне Србије у XIX веку, Браничево 4-5, стр. 56.
83
циглоцрвеном бордуром. Горњи делови слика Св. Кнеза Лазара и Св. Си-
меона се завршавају лучно. Кнез Лазар је обучен у дугу, биљним орна-
ментима, луксузно украшену златоткану зелену хаљину. Заогрнут је там-
ноцрвеним и тешким плаштом који му прекрива рамена и руке до лаката,
а потом пада низ леђа и на тло. Насликан је на заравни испред брдовитог
пејзажа у позадини. Простор земље је у црвеним, окер и тамно црвеним
нијансама боје која се на многим местима
осула. Изнад брда је тамноплаво небо. Ду-
ге браде и гологлав, али са светачком ман-
дролом, Лазар у левој испруженој руци
држи своју одсечену главу са нимбом. У
десној испруженој руци држи једнокра-
ки, кратки крст и палмову гранчицу. Са
његове леве стране се налази сто са свет-
лосивим, једноставним прекривачем на
коме се налази његова царска круна и
жезло. У горњем делу слике постоји неко-
лико мањих оштећења. Иако је у рачан-
ској цркви кнез Лазар гологлав, по свему
судећи, предложак за ову слику рађен је
по узорима на две варијанте Св. кнеза Ла-
Св. кнез Лазар - Х. Жефаровић
зара из Жефаровићеве Стематографије
"Стематографија"
(1741.).
Св. Симеон је, такође, гологлав и са нимбом. Обучен је у дугу браон
монашку одору и огрнут дугим сивотамним копораном који пада до
земље. У десној руци, испред себе држи развијени свитак са натписом, а у
левој руци, највероватније, испред прса држи крст са палмовом гран-
чицом. Читав део слике где се налазе прса са левом руком и горњим делом
десне руке је потпуно уништен. На сивозеленкасто-окер пољу, десно од
њега налази се круна и жезло, а лево, такође, на земљи плава кугла –
владарски шар. Круна је жуте боје са зупцима посувраћеним упоље. Лево
од Св. Симеона се види део његове задужбине, црква Св. Богородице у
Студеници. Немањине одбачене владарске инсигније симболизују мона-
шење којим се одриче благодати земаљске власти у корист служења вери у
Христу. Оваква садржина слике родоначелника Немањића јасно алудира и
на пало царство земаљско и Лазара, кнеза мученика који је изабрао вечни
84
живот кроз славу Царства небеског.

Изнад лукова отвора на галерији, налази се трећи ниво слика које
представљају велику сцену Парабола о убогом Лазару (Лк. 16, 20-26)29, која
Парабола о убогом Лазару I - Библија Парабола о убогом Лазару II - Библија

Ектипа Ектипа
је, највероватније, у вези са Св. кнезом Лазаром. Ова сцена има своје две
слике чији су предлошци коришћени из Библије Ектипе као и цркви у
Ритишеву, после 1763. године.30 У јужном делу је, изнад Св. Симеона Нема-
ње, илустрација која је у доњем делу, где се налази убоги Лазар, кога лижу
пси, јако оштећена. Горњи део је очуван и јасно се види раскошна барокна
29
Лк. 16-20-26: А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим
вратима гнојав, 21. И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и
пси долажаху и лизаху гној његов. 22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у
наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га. 23. И у паклу кад бјеше у мукама
подиже очи своје и угледа из далека Авраама и Лазара у наручју његову, 24. И пови-
кавши рече: Оче Авраме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од
прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену. 25. А Аврам рече:
синко! опомени се да си примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се
он тјеши, а ти се мучиш. 26. И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика
провалија, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама
да прелазе.
30
Љ. Стошић, Западноевропска графика као предложак у српском сликарству XVIII века,
Београд 1992, сл. 32-33, 34.
85
палата са свечаним степеништем и балконом на коме за великим столом

богати обедују. Уз степениште узлазе слуге које носе велике хлебове и
кондире са вином. Изнад је балкон на коме се налазе раскошно одевене
жене. Сцена у северном делу је много боље очувана и јасно се види Аврам
како седи на облаку и у наручју држи полунагог Лазара. Доле, у Паклу,
десном руком ланцем закован за стену, у пламену и диму, седи богаташ и
обраћа се Авраму.
Свети ратници: Теодор Тирон и Свети Петар Александријски,

Теодор Стратилат, северни зид наоса северна апсида
На јужном зиду наоса, изнад јужних врата, у горњој зони, налазе се

два света ратника: Св. Ђорђе и Св. Димитрије. Наспрам њих, на северном
зиду, изнад северних врата се налазе, највероватније, Св. Теодор Тирон и
Теодор Стратилат. Овако постављени свети ратници су, очигледно, у
улози чувара врата. Обе ове слике стилски, по начину употребе боје, по
колориту, грацилности фигура, малим главама и наглашеном младалач-
ком изгледу личности, употреби златне боје и златне бордуре, припадају
сликарском поступку Милије Марковића какав он исказује и на својим
иконама. Они стоје на равном пољу које је данас, због оштећења бојене по-
вршине, бледозелене боје, а некада је оно било тамно зелене боје као што се
86
види у доњем десном делу слике. Изнад земље је небо светлоплаве боје. Св.
Ђорђе и Димитрије су голобради млади људи, врло кратке косе, са ним-
бовима, одевени као римски преторијанаци. Одевени су кратким хаљи-
нама са дугим рукавима, а преко њих на прсима имају оклопе. Заогрнути
су богато набораним огртачима који им низ леђа падају на земљу. Св.
Ђорђе је на левој страни и у десној, поред
тела спуштене, руки држи усправљено,
дуго, танко копље. Огртач је тамно браон
боје, хаљина светлозелене боје, а оклоп
од жутог - позлаћеног лима. У левој руци
на прсима држи крст, који је због ош-
тећења боје нестао. На ногама има ду-
боке чизме од жуте коже. Св. Димитрије
је на десној страни. Његова хаљина је
светлије циглоцрвене боје, а оклоп свет-
ло плав. Ортач је тамноплаве боје. Леву
руку је спустио на усправљени округли
штит са купастим, на шиљак изведеним
испупчењем. Штит је светло жуте боје
чиме се имитира позлата. Од глава све-
таца па до краја слика је у горњем делу у
Св. Димитрије - Захарије Орфелин
потпуности уништена. Тај простор неба
(бакрорез 1764.)
је осликан жутим и окер нијансама које
подражавају божанску светлост у кој је, највероватније, исто као на слици
светих ратника на северноим делу, лебдео анђео. И свети ратници у ра-
чанској цркви имају узоре у барокним графикама Захарија Орфелина
(1764. и 1769.).31
На северном зиду наоса налазе се, по свему судећи, Св. Теодор Тирон и
Теодор Стратилат. Реч је о нешто времешнијим мушкарцима са не много
дугим брадама и краће потшишаном косом. Иако им је фрагментарно
оштећено лице и одећа од удара комада граната ова слика је много боље
очувана. Захваљујући томе се види да је анатомија фигура цртачки боље
приказана од осталог живописа, као и приказ светла од сликарства на
сводовима, апсиди и западном зиду наоса. Одећа такође. Међу тим, там-
нозелена површина земље је јако оштећена тако да се појављује бели
31
Д. Давидов, Студије о српској уметности XVIII века, Београд 2004, стр. 150, 152.
87
гипсани слој на коме је вршено осликавање. У даљини су светло љуби-

части, стеновити планински предели. Св. Теодор Тирон, смеђе косе и браде у
десној руци држи крст са палмовом гранчицом, а у левој тањир са хлебом.
Огрнут је богато набораним огртачем хромоксид зелене боје. Преко свет-
ло сиве, кратке хаљине има кожни панцир, светло-окер боје. На ногама
има дубоке црне чизме од коже. Св. Теодор Стратилат у левој, од лакта
уздигнутој, руки држи дуго и танко копље, а лаву руку је спустио на
усправљени округли штит. У тој руци држи и крст са палмовом гран-
чицом. Штит је тамноплаве боје и са купастим, на шиљак испупченим
делом. Преко наранџасте кошуље има гвоздени, светло сиви панцир. Огр-
нут је богато набраним огртачем кобалтно плаве боје. У горњем делу неба,
светло жутом и окер обојеној божанској светлости, која долази из горњих
простора небеса, насликан је анђео раширених крила који у раширеним
рукама држи по један зелени венац и палмову гранчицу. Одећа анђела је
богато набрана и, такође, фино моделована. Огртач, пребачен преко левог
рамена се безветрено, магично, лелуја. Узор и предложак за ову двојицу
светих ратника српски сликари су налазили у барокној графици Хрис-
тифора Жефаревића (1741.),32 који је своје значајне узоре имао у илус-
трованој Библији Холанђанина Пискатора (1550-1612.)33
На источном делу северне апсиде, у горњем делу, насликан је неки
свети јерарх. На десној стране од главе налази се део сигнатуре .....................
александријски. На основу тога, а и самог изгледа, може се претпоставити
да је у питању Св. Петар Александријски.34 Слика има бордуру којом се
имитира рељефни рам са позлатом. У горњем делу је слика полукружна.
Изнад лука, као саставни део рама, насликан је разлистали, спирални
32
Д. Давидов, Српски бакрорези 18. века, Нови Сад 1983.
33
Љ. Стошић, Западноевропска графика као предложак у српском сликарству XVIII века,
Београд 1992, стр. 5.
34
Св. Петар, епископ александријски је био старешина александријске школе где се
трудио да уведе строго црквени правац. Оповргавао је Оригенову алегорију, учење о
предпостојању душе, борио се против антитринитанаца и доказивао Божанство
Христово. У време Диоклецијана је гоњен тако да је отишао у усамљеништво. Сас -
тавио је "правило" о прихватању "палих" назад, у крило цркве. Године 306. сазвао је
сабор у Александрији против епископа ликопољског Мелетија, који је одбио да прими
"пале", оне који се клањају идолима. Године 311. многобошци су га погубили без
суђења. Познато је његово дело "О покајању". (* * * Православна енциклопедија, том II,
Н. Сад 2000, стр. 132.)
88
биљни украс златасте боје. Св. Петар Александријски има нимб и лепо
украшену калиптру. Десни део лица и црне браде је оштећен. Његов сакос
је црвене боје. У десној руци држи епископски жезал, а у десној, на прсима
Јеванђеље. Избор овог светитеља може бити у вези са митрополитом
Петром Јовановићем.
На источном делу јужне апсиде, у горњем делу, слика је јако ош-
тећена тако да су глава и торзо светитеља потпуно уништени и не пре-
познатљиви.
Живопис калоте олтарске апсиде: Жртва Ноева, Молитва у Гестиманском врту и

Жртва Аврамова
У олтарској апсиди, у доњој зони, налази се Служба светих архи-

јереја. Боја стојећих фигура архијереја је доста оштећена тако да су ликови
неразговетни. Задњи у низу, у јужном делу олтарске апсиде налази се
архијереј изнад чије главе се распознаје завршни део текста „србски“ тако
да се може претпоставити да је у питању Св. Сава архиепископ српски. У
левој руци држи архиепископску палицу која је укошено насликана с лева
у десно. Његов сакос је светло љубичаст са биљном орнаментиком. У
десној руци, од лакта уздигнутој, држи крст којим благосиља.
89
Први у низу у олтарској апсиди је, по свему судећи. Св. Јован Бого-
слов. Поворку архијереја започиње, архијереј изнад чије главе се назире део
текста: ..... Иоани ........... Он је ћелав и кратке браде. Десну руку је усмерио
ка отвореном Јеванђељу које држи у левој руци. Његов сакос је жут и
украшен многобројним цветовима љиљана. Следећи је, највероватније,
Св. Василије Велики, црне косе и браде. Десном руком благосиља, а у левој
руци држи отворено Јеванђеље. Изнад горњег места је сцена Христос са
крстом. Христос са трновим венцом на глави стоји пред Голготом и дес-
ном руком држи усправљени крст који је спуштен на земљу. Дуга, тамно-
љубичаста одеће је на левом делу поцепана тако да су му наге груди и лева
рука мирно опуштена низ бок. Испред њега приступа лебдећи анђео који
обема рукама држи велики сребрнастомодри свети пехар - путир. Свети
пехар је путир из кога је Исус Христос пио у време Тајне вечере пре него
што су га издали. По предању, Јосиф из Ариматеје је у њега сакупио крв
распетог Христа.35
Калота олтарске апсиде је издељена на три поља, три сцене. Све три
сцене рађене су по западноевропским графичким предлошцима илус-
троване Библије Ектипе, Кристофа Вајгла (1695.), омиљеној код српских
сликара доба барока с краја XVIII века.36 Међутим, ова Библија из времена
барока је, из неких разлога, била врло популарна код наших сликара све до
35
*** Православна енциклопедија, том I, стр. 254.
36
Српски сликари XVIII века: Крачун, Тенецки, Грабован, зоограф Георгије, браћа Исаи-
ловићи, мајстор Аксентије, Бачевић, Д. Поповић, Остојић, Суботић, Орфелин и Чеш-
љар су најрадије користили Вајглову Библију дословно копирајући у Крушедолу, Гор-
њој цркви у Сремским Карловцима, Земуну, Владичанској капели у Вршцу, Ритишеву
у Румунији, Старом Сланкамену, Сибачу, Беочину, Јаску, Руми, Стоном Београду,
Вуковару, Сент Андреји, Бођану, Гудовцу, Бачком Петровом Селу (Љ. Стошић, Запад-
ноевропска графика као предложак у српском сликарству XVIII века, Београд 1992, стр.
76.). Вајглова Библија је имала многа издања у целости али и мања издања и у мањем
формату. Библију Ектипу је лично имао Јован Грабован. (М. Јовановић, Илустроване
Библије из библиотека у Бечу и Минхену, Зборник Филозофског факултета X-1, Бео-
град 1968, стр. 299-300.) Многи сликари романтичари, а пре свих Павле Симић,
најдоследнији и најпотпуније школован наш сликар на традицији назаренског рели-
гиозног сликарства, користили су Каролсфелдову Библију (1794-1872.) или Библију из
1850. године чије гравире је израдио мање познати немачки графичар Клеменс Ци-
мерман (1788-1869.). (Види у: З. Давидов, Сликарски узори Павла Симића, Зборник за
ликовне уметности Матице српске 8, Нови Сад 1972, стр. 327-338; Д. Медаковић,
Српска уметност XIX века, Београд 1981, стр. 120-121.) Познато је да је Каролсфелдову
Библију користио и Стева Тодорови. Јовановић сматра да је Никола Марковић корис-
90
краја XIX века тако да се не може у потпуности одржати тврдња да је

читаво црквено сликарство романтизма у Срба било под утицајем на-
заренског сликарства. На северном пољу је насликана сцена Сазда Ное
жртвеник са натписом: Битиа : глава: Н. стих: К. Ова сигнатура јасно
говори да је извршена илустрација осме главе, стих двадесети из Постања:
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех
птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве паљенице. После потопа и
изласка из лађе, која се у даљини види на врху Арарата, изнад кога се
разилазе тамни облаци и где се појавила дуга, у првом плану Ноје клечи на
десној нози и подлаже ватру жртвеника испред њега. Појава дуге је у вези
Христова молитва у Гетсиманском врту Аврамова жртва (Постање 22, 11) -

(Мт. 26, 44) - Библиа Ектипа Библиа Ектипа
Божје одлуке: 11. Постављам завјет с вама... и давања знака о томе: 12. И
рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе
твари, која је свама до вијека: 13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак
завјета између мене и земље. (Пост. I, 9.) Ноје има плаву кошуљу и светло
црвену дугу тогу до ножних чланака, дугу тогу. Жртвеник је лево од Ноја.
Озидан је од правилно тесаних тамнозелених камених блокова у виду
тио Библију Доре (Густав Доре, Штутгарт 1868.). (Види у: М. Јовановић, Илустроване
Библије из библиотека у Бечу и Минхену, стр. 304-305.)
91
зарубљене купе. Поред жртвеника је одложена секира и нарамак облица за

подлагање. Лево од Ноја, испред шатора на две воде од зеленог платна,
клече његови синови Сим, Јафет и Хам.
У средишњем пољу је Молитва Христова у Гетсиманском врту са
натписом: Ев. Матеа: глава КS. стих МД. Ова сигнатура означава да је
извршена илустрација главе 26, стих 44, Јеванђеље по Матеју. Реч је о наго-
вештају Петровог одрицања и Христовој молитви у Гетсиманији: И оста-
ви их опет. Отишавши помоли се по трећи пут и изговори исте речи.
Христос је и тада поновио речи из стиха бр. 42: Оче мој, ако не може да ме
мимоиђе ова чаша, да је не пијем, нека буде твоја воља. Сцена приказује
Христа који се моли пред анђелом са светим крстом на великом сиво-
црном облаку. Небеса су озарена божанском златножутом светлошћу. На
доњем делу облака, који се стрмо уздиже на више, клечи босоноги Христос
са испруженим рукама на горе, ка крсту. Обучен је у браон хаљину и
заогрнут плавим огртачем. Анђео, такође, на облаку клечи. Десном руком
је обгрлио златножути, дуги крст са кратким краком, а у њој држи свети
путир који је Исус на Тајној вечери понудио апостолима: 27. Тада узе чашу
и захвали, даде им и рече: пијте из ње сви; 28. јер ово је моја крв новога савеза,
која се пролива за многе ради опроштаја грехова. 29. Али вам кажем, од сада
нећу пити од овога рода чокотова до онога дана када ћу га с вама пити новог
у царству Оца мога. (Мт. 26.). Тамнозелена крила је снажно закрилио изнад
главе тако да је међу њима и изнад Његове главе главни део крста. Анђео
има светло плаву одећу и огртач од лаког плавог материјала који се вијори
на поветарцу божанских небеских висина.
На јужном пољу је сцена Аврамова жртва са натписом: Битиа КВ.
стих IА. Реч је о илустрацији главе 22, стих 11 Постања: Али Анђео Гос-
подњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме. Сцена Аврам
жртвује сина којим доказује своју ревност у вери одвија се под дрветом
испод кога се налази бујно зелено растиње, али у полупустињском пејсажу.
Аврам је одбацио на тло плави огртач где се налази и жара у облику ћупа са
дршкама. Ту је саградио од дрвених облица жртвеник на који је положио
свог полунагог сина Исака. Робусна ћелава глава са дугом брадом увинута
је у правцу десне руке којом је замахнуо ножем да убије Исака. Пошто је
самом том одлуком доказао да за веру може учинити и такав чин Бог је
послао анђела који спречава у томе ухвативши га за руку: 12. И анђео рече:
не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш
92
Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради. Анђео,
високо закриљених тамнозелених крила, седи на сивозелено-црном об-
лаку. Аврам има плаве чакшире и до колена дугу кошуљу окер боје. Рукаве
кошуље је заврнуо до изнад лаката. Сцена Аврамове жртве сина је у непо-
средној вези са жртвом Христа сина за спас људског рода. Заправо, „Син“,
односно потомак Аврамов био је и Господ Исус Христос (Мт. 1, 1; Лк. 3,
34.). Преко Њега, по речима апостола Павла, сви који верују у Њега постају
„Аврамови синови“ (Рим. 9, 7-8; Гал. 3, 7.). Исакова жртва, као највећи
пример праве вере, од апостола Павла, светих отаца и учитеља цркве
означен је као предизображење приношења на жртву Исуса Христа, које је
учинио његов Отац.37
Бог Саваот са хором престоних анђела на првом травеју свода
Свод наоса је са три ниска пиластра, једног метра ширине, подељен

на четири травеја. Коритасти свод источног травеја, испред иконостаса и
олтара, у теменом делу подражава солеју, а подухватају га калоте апсида. Ту
је насликан Саваот окружен анђелима. У вертикалној подели црквеног
простора успостављена је духовна хијерархија кроз уздизање до Небеског
Јерусалима који симболично представља простор куполе, чији кров –
37
*** Православна енциклопедија, том I, стр. 17.
93
калота припада Богу оцу или, најчешће, Христу Пантократору. Пошто

црква Св. апостола Петра и Павла нема куполу овде се тај најсветији
простор трећег неба успоставља само сликаним садржајем. Бог Саваот
седи на свом престолу на сивом облаку који се налази тачно изнад крста са
Распећем као највишој тачки иконостаса. Уосталом, распети Христос му се
на овај начин директно обраћа.38 Саваот око главе има свој специфични
троугласти нимб. Термином Господ Саваот означава се свемоћ Бога као
Владике свих сила неба и земље. Према библијској представи, звезде и
друга небеска тела представљају „војску“ чији је заповедник Бог – „Господ
сила“.39 Међутим, Саваот је заправо Бог Отац у контексту Свете Тројице и
има директну везу и са иконом на олатару рачанске цркве Света тројица
крунише Богородицу. Велико оштећење крова и свода од експлозије гра-
нате уништило је леву страну Саваотове фигуре и светложутих небеса.
Око Божјег престола је кружно постављен Сабор светих анђела и архан-
ђела40 који клече држећи у рукама своје персонификације. Они су разде-
љени у два хора по осам. Овакав број и распоред анђела је нека врста
преседана јер престоних анђела је седам: Гаврило, Фануило, Михаило, Ури-
ло, Рафаило, Израел и Усијел. Према кабалистичким списима их је петнест,
а установљених према Шестој и Седмој књизи Мојсијевој: Тронус, Техом,
Хасеха, Амарзјом, Шавајт, Хуша, Завар, Јахел, Адојахел, Шимуел, Ахусатон,
Шадил, Хамијел, Паримел и Хајо.41 Кружним постављањем анђела сликари
су подражавали сферну форму калоте кубета. У сва четри угла сцене, где
би требали бити пандантифи, налази се још по један анђео. Они са нај-
виших висина полећу трубећи из трубљи разглашавајући песме којом
анђели славе славу Божју свих времена: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот!“.
38
"Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио" (Мт. 27,
46) "Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?
(Мк. 15, 34.).
39
*** Православна енциклопедија, том II, стр. 218.
40
Реч анђео у јеврејском означава посланика, а у грчком весника. У Старом Завету се
употребљавају у односу на Бога и Господа Исуса Христа, али и на људе. У правом
смислу анђелима се зову бића која је створио Бог, бића виша од човека, али бестелесна,
духовна, обдарена вишим умом, слободном вољом и великим моћима, која увек стоје
пред Божјим престолом, служе Богу и славе Га. Анђели су бића послата човеку да му
служе за спасење. Много је анђела и различитог су карактера. Сем добрих, постоје и
зли анђели, отпадници од Бога. (Види у: *** Православна енциклопедија, том I, стр. 68.)
41
Г. Дејвидсон, Речник анђела, Београд 1996, стр. 342.
94
Но, то би могли бити и анђели четири ветра. У ноћи рођења Спаситеља у

Витлејему анђели су певали: „Слава Богу на висини, а на земљи мир међу
људима добре воље.“
На јужном и северном делу источног лука наоса су насликана четири
јеванђелиста: Марко, Матеј, Јован и Лука. Они седе на небеским облацима,
разнобојне одеће, држећи на крилима јеванђеља и са својим персони-
фикацијама. Из жуте лунете на плавој површини небеса све апостоле
обасјава млаз божанске светлости. Дакле, тамо где би требали бити пан-
датифи кубета, са обе стране сцене Саваот са сабором анђела, у два поља,
северном и јужном, налазе се по двојица еванђелиста. У северном пољу су
Св. Марко и Св. Матеј. Поред Св. Марка је крилати лав, његова персонифи-
кација, због великог оштећења потпуно уништена док је мала фигу ра
анђела очувана поред Св. Матеја. На јужном делу лука насликани су Св.
Јован, поред кога је представа орла и Св. Лука, поред кога се не налази
његова уобичајена персонификација крилатог бика. Са његове десне стра-
не из облака на коме седи израња горњи део сликарског штафелаја на коме
се налази икона Богородице са Христом. Милија Марковић је овде иско-
ристио другу варијанту симболизације овог јеванђелисте и изразио јасно
алудирање на Св. Луку који је први изобразио икону Богородице и који је
као иконописац често приказиван.
У коритастом своду другог травеја налазе се три сцене од којих је она
у теменом делу, као на првом, трећем и четвртом травеју, дупло већа. На
северној страни се налази сцена Христос проповеда ученицима. Христос
седи на великом камену, а испред њега стоје четири ученика на челу са
Петром. Плаво небо се отворило и кроз небеска врата се виде простори
Божјих небеса где сија вечита светост. Десно од врата небеских налази се
минијатурна представа мушкарца велике главе са роговима – Сатане. Он
има крила слепог миша, а око себе обмотану змију. Петар је левом ногом
згазио змију, а десном шкорпију као симболе зла и знаке ђавола. На доњој
бордури налази се оштећен натпис: „Се дају вам власт наступати на змију
.......... и ...... и на свију силу вражију. Луки: IА .... .“. Реч је о тексту главе 11.
по Луки. Ова глава се односи на три предања: Поуке о молитви, Исус и
Велзевул и Претња књижевницима и фарисејима.
У средишњем делу другог лука налази се масовна сцена коју сачи-
њава тринест мушких и две женске особе распоређених око Богородице у
три групе, тако да неке стоје или клече а неке седе. Десно и лево од
95
Христос беседи на Гори - трећи травеј свода
централне групе их је по пет. Још пет особа се налазе око Богородице, троје
са њене десне и двоје са леве стране. Дакле, у централној групи око Бого-
родице су две жене, од којих је она у групи лево од ње обучена у бело. Све
особе имају око главе жуте нимбове, а изнад њих по један мали црвени
пламен. Разнобојна одећа је богато набрана. Радња се одвија у екстеријеру
који представља пространа дворана са великим стубовима. У оба горња
угла се налазе лучно окачене велике драперије од тамномрке, тешке свиле
богатих набора. Изнад групе са Богородицом која седи је насликан велики
елиптични, жуто пламтећи прстен – Врата небеса. У тамномркој унутраш-
њости прстена, ван центра, налази се голубица раширених крила. Голуби-
ца је плавомрке боје, и зрачи млазевима бледосиве светлости. Очигледно је
реч о сцени Силазак Светог Духа на апостоле. У доњем делу слике је сачу-
ван оштећени текст: „.............. (зач)у са нбсе шум нко нос.........................
бурну и в..............н мо..................................... в.“
На јужној страни се налази сцена на чијој доњој бордури је оште-
ћени текст: „Самаранин и јакто гра...... ад него и видиа его милосердиа:
Луки г. Г. ст. Г.“. На основу ове сигнатуре да се закључити да је у питању
сцена Приче о милостивом Самарјанину. Текст се, међутим, не односи на
96
главу 3, стих 3 по Луки.42 У централном делу сцене насликан је старији

човек кога су испребијали хајдуци, коме је пришао Самарјанин, са карак-
теристичном капом, и придиже га. Иза њих је његов магарац, а у позадини,
крај пута, нека овећа грађевина - гостионица. У Причи о милостивом
Самарјанину Христос је поучио да је грех мрзети припадника других
народа, али се она налази код Луке у поглављу 10, стихови 25-37.43
У коритастом своду трећег травеја се налазе, на јужној и северној
страни, две сцене из теме Крштење капетана Корнилија (Дап. 10.). На
јужном делу је представљен римски капетан Корнилије из Кесарије који је
под утицајем божанске светлости посрнуо и пао на земљу. Пало је испред
њега његово дуго копље и офцирска кацига. Својим великим црвеним
огртачем се заклања. Поред њега стоје његова два војника без оружја. У
даљини су голи врхови стеновитог ланца планина. Изнад њега на великом
облаку, седи Христос који у десној руци држи крст, а левом благосиља. На
северној страни је сцена крштења капетана Корнилија које врши апостол
Петар у његовој кући. " ...Корнелије му пође у сусрет, паде пред његове ноге
и поклони се тада га Петар подиже говорећи: устани; и ја сам само човек."
Овај чин се обавља на крају дугог стола прекривеном једноставним белим
столњаком. На столу је свитак. Ту су и два војника. Иза њих се на зиду
налазе окачени копље и штит, а у левом горњем углу тамноцрвена завеса
богато драпирана. Десно се види двориште и у даљини зидови и куле
тврђаве Кесарије. Сцена Свети Петар преобраћа капетана Корнилија у
рачанској цркви нема аналогија и зато је, по свом колориту, композицији и
садржају, по много чему оригинална творевина Милије Марковића и ње-
говог помоћника. Увођење ове сцене у фреско програм с тога може бити у
вези са неким од знатнијих људи из Раче који су имали битну улогу у
42
Лк. 3: "2. За поглавара свештеничкијех Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријину у
пустињи, 3. И дође у сву околину Јорданску проповедајући крштење покајања за
опроштење гријеха; 4. Као што је писано у књизи ријечи пророка Исаије који говори:
глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове... 7.
Јован пак говораше људима који излажаху да их крсти: породи апсидини! ко вам каза
да бјежите од гњева који иде?".
43
Лк. 10: "30. А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон,
па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола
мртва. 31. А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га
прође... А Самрјанин некакав пролезећи дође над њега, и видјевши га сажали му се; 34.
И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе
доведе у гостионицу..."
97
подизању и осликавању цркве, а ту треба имати у виду на првом месту

среског начелника, капетана Уроша Цукића.
У средини се налази велика сцена из живота Христовог Беседа на
гори (Лк. 6, 17-49; Мт. 5-7). Између брда, у средини уздигнуте заравни седи
Свети Петар преобраћа капетана Корнилија
Христос, а иза њега у збијеној групи стоје апостоли. Десно и лево од њих се
налазе масе народа које слушају његове проповеди. Људи и жене разли-
читог узраста седе, стоје или клече.
На јужном делу коритастог свода четвртог травеја се налази јако
оштећена сцена. Ипак се види да је у питању радња у екстеријеру који је
поплочан великим квадратним каменим плочама. Грађевина је монумен-
тална, а просторија има велике лучне прозоре и врата. На десној страни је
мушка фигура за коју се може наслутити да је римски војник. Сцена на
северном делу је оштећена због пукотина зидова, али је доста јасна. И ова
сцене се одвија у екстеријеру велике дворане поплочане квадратним каме-
ним плочама сиве боје. У позадини је зид са два правоугла прозора ис-
пуњених белом ромбичном мрежом витража од прозрачног стакла. У оба
горња угла се налазе зелене богато набране драперије. На средини се
налази постеља на којој лежи полунаго дете. Постеља је прекривена плаво-
мрком тканином која пада до пода. Испред лежаја стоји мајка и рукама
98
придржава дете. Слеве стране мајке приступа младић који обема рукама
држи велики свећњак са свећом. Иза лежаја стоје три старца и гледају у
дете. Десно од постеље стоји старац пред светитељом дуге седе браде са
нимбом. Старац је са капом на глави, обучен у дугу плаву хаљину. Свети-
тељ седи на некој врсти престола и на крилима држи левом руком плочу на
којој десном руком пером исписује реч: „Иоан“. Ову плочу десном руком
придржава и старац. Очигледно да је у питању сцена Крштење Св. Јована
Претече. Светитељ који исписује име је првосвештеник јерусалимског
храма, отац детета. Мајка Јелисавета стоји поред постеље у време крштења
и обрезања са сродницима који се окупише на тај дан. Пре него што је об-
јавио чудесно зачеће девице Марије, архангел Гаврило се јавио првосвеш-
тенику Захарији објавивши чудесно зачеће његове већ старе, бездетне
жене Јелисавете. Захарија не поверова и зато му се језик свеза и остаде нем
све до осмог дана по рођењу Јовановом. Када сродници упиташе Захарија
какво име жели дати сину, будући онемео, написа на дасци име и тада
чудом проговори. (Лк. 1, 5-25; 57-66.)
Крштење капетана Корнилија
Велика сцена у средини представља Проповед Јована Крститеља.

Радња се одвија у једној малој долини коју са леве стране окружује мас-
лињак, а са десне стране и иза стеновита увала. На средини слике стоји
Јован Крститељ са закрштеним штапом на коме се налази узани свитак са
99
натписом. Обучен је у кратку хаљину од камиље коже опасану са кожним

појасом. Св. Јован овде има и плави огртач. Око њега се налази народ који
је дошао из Јудеје и Јерусалима. Он им проповеда покајничко крштење за
опроштај греха и наговештава долазак Исусов. (Мт. 3, 1-12; Мк. 1, 1-8; Лк. 3,
1-20; Јн. 1, 19-31.)
Све сцене живописа су одвојене и оивичене широким циглоцрве-
ним бордурама. Лучни пиластри свода имају са обе стране сиве бордуре, а
унутрашња поља су обојена светло плавом бојом. На плавом пољу је
помоћу картуш матрица омалано по седам осмолисних цветова. Сличан
начин украшавања је примењен и у луковима свих прозора, али само са по
једним цветом. На сводовима припрате и галерије су на плавим пољима
исликане, жутом боје у две нијансе, осмокраке или шестокраке звезде.
100
ИКОНОСТАС МИЛИЈЕ
МАРКОВИЋА
Иконостас у Рачи је већим делом насликао и извео Милија Марковић

1859. године уз помоћ брата Ивана и Станка Лазаревића као и зидне слике.
Његов син Никола највероватније није учествовао у овом раду јер се
сматра, додуше не баш прецизно, да је отишао у Италију на школовање
1857. године44. Међутим, Никола је тада имао само 14, а може бити и само
12. година45 тако да ће бити вероватније да је отишао крајем 1859. године и
да је помагао оцу у раду на иконостасу у Рачи. Уосталом, и сам Никола каже
да се вратио у земљу тек почетком 1870. године46.
Иконостас је троспратан и садржи 31 икону укомпонованих у дрво-
резбарену “стубасту архитектуру” украшену раскошним флоралним и
златно бојеним елементима. Стубови иконостаса су беле боје и капи-
телима јонског стила са позлатом. Сви стубови су канеловани и исте су
висине. У доњој зони иконостаса стубови стоје на високим постаментима,
а у горњој зони су постаменти три пута нижи. Око стубова се увијају
венци од храстовог лишћа. Капители су обложени храстовим лишћем и
малим волутама. Иконостас је подељен у три зоне које одређују три кордон
венца који придржавају капители стубова. Унутар прве зоне је интезив-
44
П. Васић, Сликарска породица Марковић, стр. 15.
45
Исто. Постоје подаци да је рођен 1843, али и 1845. године.
46
М. Јовановић, Српско сликарство у доба романтизма, Н. Сад 1976, стр. 109-111.
101
Изглед и схема иконостаса рачанске цркве према Ж. Андрејићу
није украшавање флоралном орнаментиком са позлатом. Орнаментику

чине стилизовано храстово лишће, гранчице и руђе које излазе из ваза.
Дуборезни украс је у духу барокних идеја које су конципирале идеални
духовни пејсаж који се везује за идеју раја и непролазне лепоте у којој
вечно бораве одабрани. Идеја о златном добу и библијском земаљском рају
повезана је и са потоњом идејом о Небеском Јерусалиму као цветном врту.
На тај начин иконостас, који повезује олтар и наос, раздваја небески и
земаљски свет. Ружин цвет је небески цвет којим се исказује Христова
божанска љубав.47
Целокупна структура рачанског иконостаса по свему има узор у
иконостасу Саборне цркве у Београду који је конструисао и резао мајстор
Димитрије Петровић 1842. године. Милијин рад су и две престоне иконе
на платну и три на проповедаоници рачанске цркве.
У најнижој зони, на соклу се налазе четири парапетне правоугаоне
иконе (1, 3, 4, 6), мањих димензија, 70 х 86 см, рађених у техници темпера на
47
М. Тимотијевић, Црква Св.Георгија у Темишвару, стр. 101.
102
препарираном платну које је причвршћено на дрвену плочу са полеђине

паркетиране попречним даскама. У питању су сцене: Анђео избавља Св.
Петра и Павла из тамнице (1), Благовести Захарији (3), Христос и Самар-
јанка (4) и Анђео се јавља Захарији (6). У сцени Избављање Св. Петра и
Павла (1) доминира у првом плану анђео у белом и белих крила. Анђео се
ослања на мали мрки облак који му обавија леву ногу чије стопало изви-
рује из масе. Анђео снажним покретом отвара врата ћелије у којој стоје
Петар и Павле док римски стражари спавају.
Анђео избавља Св. Петра и Павла из Анђео се јавља Јосифу и Марији - икона у
тамнице - икона у соклу соклу
Сцена Јављање анђела Јосифу и Марији (3) је са натписом: Ев.

Мат: Гл. Б. Ст. ГI. (Мт. 2, 13.): А кад они одоше, гле анђео Господњи јави се у сну
Јосифу и рече: устани, узми дете и мајку његову па бежи у Египат, и буди
онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије. Бели анђео
прилази Јосифу који спава док поред њега седи Богородица са малим
Христом. Интересантно је да анђео овде хода по земљи.
Икона Христос и Самарјанка (4) се одликује контрасним првим и
светлијим другим планом. Наслоњена на бунар – кладенац Самарјанка је
извијена ка Христу који седи поред. То је тренутак када Христос разговара
са Самарјанком која је дошла по воду и при томе јој указује на себе као као
на "извор живе воде". Одећа им је богато драпирана и валерски складна.
Бели анђео Господњи се у светлу јавља и првосвештенику Захарији
103
(6) објављујући да ће његова престарела супруга Јелисавета родити мушко

дете коме треба да надене име Јован. На овој икони је натпис: Ев. Луки Гл.
А. Ст. АI. БI. (Лк. 1, 11-12.): 11. Тада му се појави анђео Господњи стојећи с
десне стране кадионог жртвеника. 12. Видевши га Захарије се узнемири и
страх га спопаде. Захарија је испред жртвеника у пурпурно црвеној свеш-
теној одори и са "рогатом" капом на глави у храму при богослужењу у
тренутку када се пред њим појављује у сјају лебдећи анђео белих крила и
беле одеће. Захарија у десној руци држи кадионицу из које се извија бе-
личасти дим тамјана.
Северне и јужне двери сачињавају иконе издуженог овалног облика
већих димензија, 65 х 107 cm, сликане у темпера техници на грундираном
платну причвршћеног на дрвену плочу која је са полеђине паркетирана.
Око сликаног поља је позлаћени дуборез са флоралном орнаментиком ди-
мензија 204 х 89 cm. На северним вратима је Св. архангел Михаило, а на
Свети архангел Михаило Свети архиђакон Стефан
јужним Св. архиђакон Стефан. Архангел Михаило (2) је насликан на там-

номркој позадини која означава просторе доњег света. Његов бакарни
оклоп са позлаћеним деловима, браон огртач и плава хаљина су складно
хармонизовани. Архангео стоји на прсима савладаног Сатане који има
црну шиљасту браду, дуге шиљасте уши и црне рогове. Сатана има гвоз-
дени оков око врата са ланцом који левом руком држи победоносни Ар-
104
хангел при чему је десницом замах-

нуо мачем. Пали Сатана у десној
руци држи усправљену двозубу вилу.
Победа над Сотоном постаје атри-
бут Св. Михаила тако да се у средњо-
вековној западној иконографији, од
века и касније, врло често у бароку
приказује како гази наказног, длака-
вог ђавола. Икона је делимично ош-
тећена, а поготову доњи део.
Св. архиђакон Стефан (5) је
обучен у тамноцрвену архиђаконску
одећу са зеленим епитрахиљом. Оде-
ћа је украшена златоткана флорал-
ном орнаментиком која је изведена
луцидним потезима пастуозне на-
ранџасто-жуте боје. У десној руци
држи кадионицу. Позадина, небо и
земља су јако оштећени.
Царске двери (10) се састоје од
Благовести - царске двери у Рачи два дрвена крила правоугаоног об-
лика димензија 203 х 109 cm. Око
овалних поља слика је богато украшен и позлаћени дуборез с флоралним
орнаментом. Изнад икона су вазе у којима супо три ру жина цвета. На
левом крилу је насликана Пресвета Богородица, а на десном Св. архангел
Гаврило у класичној композицији Благовести. На десној страни Архангел
Гаврило у профилу стоји на малом облаку, а у левој руци држи крин.
Богородица је у стојећем положају на левој страни. Она стоји пред пултом
са левом руком на грудима, а иза ње је богато драпирана црвена завеса од
свиле. Пресвета Богородица је у тренутку молитве Богу да пошаље обећа-
ног Спаситеља Израиљу угледала пред собом Св. архангела Гаврила који јој
доноси вест о њој као изабраној од Бога за оваплоћење Сина Божјег. Она са
смиреношћу у благоразумом прима "поздрав анђела божјег".48
Четири велике престоне иконе (7, 9, 12, 14) су правоугаоне али лучно
48
Митрополит Михајло, Пастирска поученија православним христијанима на све недеље
и празнике преко године, Београд 1860, стр. 437.
105
завршене у горњем делу. Око њих се налази позлаћени дуборез са флора-

лним елементима. Иконе су рађене на грундираном платну у техници тем-
пере које је учвршћено на дрвену плочу димензија 220 х 75 cm. Дрвена
плоча је са полеђине паркетирана двема попречним даскама. На северној
страни су као патронимици храма: Св. апостоли Петар и Павле (7) у
стојећем ставу. Св. апостоли Петар и Павле су приказани испод Све-
видећег Божијег ока у троуглу који зра-
чи многобројне млазове свете светлос-
ти. Они држе Јеванђеља у десним
рукама и своје атрибуте: кључ Раја и
Пакла и мач правде и вере. Ликови су
дати врло реалистично и са великом
дозом психологизације. Одећа је бога-
то драпирана и великим осећајем за
валерско решење.
У стојећем ставу је и Богородица
са Христом - Одигитрија (9). Богоро-
дица стоји на облаку и на левој руци
држи малог Христа који се привија уз
њу, а у левој руци усправљен струк кри-
на са три цвета и три пупољка на врху.
Овај чисто западни елемент који није у
духу православља био је на српским Св. апостол Павле - Библија Ектипа
просторима прихваћен и тек ће кас-
није бити дочекан са критичким освртима Валтровића и других. На овој
икони је Милија Марковић унео једну посебну иконографску занимљи-
вост. Под Богородичиним ногама се налази склупчана змија са јабуком у
зубима. Овај детаљ је алузија на њено свеколико одбацивање првог и
праисконског греха Евиног. У сликању Богородице Immaculata-e (Без-
грешног зачећа) Милија и Никола су отишли још даље у психологизацији
њеног реалног лика и продубљивању обраде богато драпиране одеће и
валерског умећа.
На јужној страни су на истоветан начин изведене иконе: Христос
Пантократор (12) и Св. Јован Крститељ (14). Христос стоји на облаку
босоног. Десном руком благосиља у ставу “benedictio latina”, а у левој држи
куглу васељене, али без крста, као симбол небеске и земаљске власти. И
106
Христов портрет и одећа су сликани мајсторски. На икони, којој је при-

даван највећи значај, налази се потпис сликара: “Марковић живописац
1859.”.
Св. Јован Крститељ стоји на једном пропланку у првом плану. На
ногама има сандале са каишевима. Шума у тамној сени је у другом, а у
трећем плану су светло љубичасте планине у даљини. На овој икони је
посвећена велика пажња пејсажу. Св. Јован десном руком благосиља, а
левом држи уз тело танки дуги крст који стоји на земљи. Крст је укошен о
десне ноге ка левом рамену. Око крака крста је обмотана бела трака са
Престона икона - Богородица са Христом Престона икона - Свети Јован Крститељ
натписом: Се агнец Бжии. Одевен је у хаљину од кострети са рукавима и

заогрнут тамноплавим огртачем који је фино драпиран.
На истом “спрату”, у горњем делу, између престоних икона налазе се
три сцене. Над северним дверима је Чудо апостола Павла са змијом (8), а
над јужним Св. апостол Петар пред римским војницима - Петрово одри-
цање (13). И ове иконе су рађене на препарираном платну које је фик-
сирано на дасци паркетираној на полеђини. Правоугаоног су и заобљеног
107
облика (димензија 90 х 70 cm), али са богатим позлаћеним дуборезом који

их урамљује. Сцена Чудо апостола Павла са змијом је сигнирана текстом:
Дјании глава КН ст. Е (Дап. 28, 5.): 5. А он само отресе животињу (змију) у
ватру и никакво зло му се не догоди. Сцена са ове иконе, заправо, одсликава
читаво 28. поглавље које се односи на догађаје у ноћи после бродолома на
путу Св. Павла за Рим и приспеће на Малту. Варвари са острва су их при-
мили и наложили ватру, а када је Павле сакупио гомилу грања из ватре
изађе змија и чељустима се ухвати за његову руку. Павле само отресе змију
у ватру и ништа му се не догоди иако су сви очекивали да ће умрети. После
тога почеше да говоре да је он неки бог.
Икона са сценом Петрово одрицање је сигнирана текстом: Ев. Марка
Гл: ДI. Ст. ЗТ. (Мк. 14, 69.): 69. А слушкиња га виде и поче опет говорити
онима што тамо стајаху: овај је од њих. 70. Али он опет одрицаше. Мало
после опет присутни рекоше Петру: заиста си од њих; јер си и Галилејац. 71.
Тада он поче да се проклиње и заклиње: не знам тога човека за кога говорите.
И ова сцена је насликана у ноћном амбијенту Јерусалима, испред зида
дворишта и око ватре. Петар, слушкиња, војници и грађани су окупљени
Одрицање Св. апостола Петра - Чудо Св. апостола Павла са змијом -

икона изнад северних двери икона изнад јужних двери
око ватре чији пламен их осветљава. У полутами, иза зида, виде се јасно
куће у тој улици.
Изнад царских двери је кружна икона пречника 100 cm, са сценом
108
Тајна вечера (11). Слика је сигнирана у горњем делу: Таина ................ Око
дугог и правоугаоног стола прекривеног белим столњаком, који пада до
пода, налазе се апостоли полукружно постављени тако да у средњем делу
испред Христа нема никог. Са десне Христове стране је Петар, а лево млади
Јован. На левој страни слике, испред стола, без нимба и окренут леђима се
налази Јуда. Исус је леву руку испружио од себе и ослонио на сто, а десну је
Тајна вечера - икона изнад Царских Тајна вечера - Вајглова гравира из Библије
двери цркве у Рачи Ектипе (Мт. 26, 26-29.)
покренуо ка путиру - чаши, малом округлом хлебу и малој посуди, веро-

ватно сланику. То су једини предмети који се налазе на столу. Читаву сцену
осветљава округла светиљка и која је окачена за плафон изнад Христа из
које избија већи број пламичака. Иза Христа су разгрнуте завесе од тешког
платна око олучених врата. На иконостасима у Србији, од средине XIX
века, изнад царских двери се слика Тајна вечера која је као "напис" који об-
јашњава чему је намењен олтар.
Други спратни ниво иконостаса се састоји од седам правоугаоних
икона већих димензија, 220 х 75 cm. Идући са северне стране на јужну
ређају се теме: Ваведење Богородице (15), Христово рођење (16), Крштење
Христово (17), Св. Тројица крунише Богородицу (18), Васкрсење Исуса Хрис-
109
та (19), Вазнесење Богородичино (20) и Преображење Христово (21). Све су

сликане и припремане на исти начин и уоквирене позлаћеним дуборезом
са флоралним мотивима.
Ваведење Богородице Рођење Христово - Божић
Ваведење Богородице (15) – са натписом „Вавди ва храма пресвјати

Б(огороди)ции“ - одвија се на степеништу трема, у храмовном дворишту.
Првосвештеник Захарија, дуге седе браде и косе, пружа руке према тро-
годишњој Марији која сама хода испред родитеља. Њени родитељи, Јоа-
ким и Ана, држе по једну запаљену свећу. Иза првосвештеника се налазе
два свештеника, а у позадини се налазе јерусалимске девојке које су је доп-
ратиле до храма. Уместо 15 степеника улаза у храм, приказана су само два.
Сцена Христово рођење (16) – сигнирано текстом „Рождество
Хр(и)стово“ – је представљена у затамњеном простору стаје. Богородица
седи поред јасли прекривених белим платном и у које је ставила малог
Исуса у повојима. До њих стоји Јосиф, а иза њега се види крава. Око
колевке клече три мушкарца, а још тројица стоје десно од ове групе. Изнад
њих је приказано отворено небо са облацима. На ивици облака се налазе
два анђела у белом изнад којих је велика осмокрака звезда која је објавила
110
рођење. У другом плану је неколико анђелчића. Око малог Христа је над-

природно божанско осветљење - светлост спасења. Христос је извор свет-
лости који обасјава све око себе.49 "... сину светлост која обасја сву васељену,
светлост чисте небеске радости која никада неће престати светлети."50
Крштење Христово (17) – означено са текстом „Крстение Хр(и)с -
тов(о)“. Христос, обнажених ногу и до појаса, стоји у плићаку реке Јордан,
повијене главе и са рукама склопљеним у молитвени став. Христос је
складно и атлетски грађен. Са његове десне стране стоји на обали Јован
Крштење Христово - Богојављање Св. Тројица крунише Богородицу
Крститељ који у левој руци држи танки дуги крст, а десном шаком полива
водом Христа по глави. Овде је Св. Јован оденут одећом од кострети која
му допире до изнад колена, такође, снажних ногу. Десно од Христа се
налази један анђео на малом, ниско лебдећем облаку. Међутим, тради-
ционална представа чији је иконографски образац формиран још у сред-
49
М. Тимотијевић, Светлост као симбол на представама Христовог рођења у српској
уметности 18. века, Свеске друштва историчара уметности Србије 17, Београд 1986,
стр. 28-39.
50
Митрополит Михајло, Пастирска поученија, стр. 394-395.
111
њем веку приказује најчешће три анђела.51 На нежноплавом небу је бела

голубица, Свети Дух који слеће на његову главу. Горе на небесима, налази
се допојасна представа Бога Саваота која израња из белог облака и бла-
госиља овај чин раширених руку. У православној цркви овај празник се
Васкрсење Христово Вазнесење Христово
традиционално прославља као Теофанија - Богојављање тако да се сликају

сва три лица Свете Тројице.52
Четврта по реду, на средини другог спрата иконостаса, изнад Тајне
вечере и царских двери, налази се највећа икона која је олучена горе и доле,
али доле ка унутра. Реч је о икони Света Тројица крунише Богородицу (18)
као централној ка којој је психолошки усмерено око верника. Икона је
сигнирана текстом „Сватиа Тр(ои)ца“ Сцена се одвија на облацима небес-
ког врхунца чија су „врата отворена“ и која чувају два клечећа бела анђела.
Богородица је управо прошла кроз „небеска врата“ држећи у десној руци
51
М. Тимотијевић, Иконографија Великих празника у српској барокној уметности, Збор-
ник ликовних уметности Матице српске 25, Нови Сад 1998, стр. 103-104.
52
М. Тимотијевић, Иконографија Великих празника у Српској барокној уметности, стр.
104.
112
струк крина са три бела цвета и три пупољка. На главу јој, у истом тре-
нутку спуштају круну царства небеског и земаљског, Бог Отац – Саваот и
Божји син – Исус Христос. И Отац и Син седе. Савот је у белој одећи са
троугластим нимбом, а у левој руци држи скиптар. Христос има црвену
хаљину и плави огртач, а у десној руци држи велики крст. Изнад њих лебди
Свети Дух – бела голубица. Одећа је и на овој икони богатих набора и
финим тонским решењима моделована. И ова икона је урађена према већ
постојећим картушима у којима је засновано врло промишљењо компо-
зиционо решење. Два анђела и Богородица су постављени у форми једна-
костраничног троугла. У истом поретку су и Саваот, Христос и Свети Дух.
Ова два „троугла“ се прожимају тако да врх доњег – Богородица - „про-
дире“ у горњи при чему се ствара слика „невидљивог“ троугла обрнутог на
доле.
Следећа је сцена Васкрсење Христово (19) која је сигнирана текстом:
„Воскрсение Хр(и)стово“. Из каменог саркофага, чији је поклопац успра-
вио анђео Божји, одлази ка небу васкрсли Христос. Његово, наглашено
снажно атлетски грађено тело је обнажено до појаса. На његовим сто-
палима и длану испружене руке се виде ране од ексера којима је био
прикован. Леву руку је усмерио у узлету ка небесима, а у десној држи
црвену заставу са белим крстом. Копље на коме се налази застава има на
врху једноставан крст. Поред ковчега један од римских стражара спава, а
други се пробудио ужаснут од страха пред чудом коме присуствује. Читава
сцена се одвија у осветљеној ноћној полутами, тако да је сцена јасна. Ква-
литетно обрађена одећа и валерска решења красе и ову слику, а добар
утисак повећавају и квалитетне материјализације оклопа и оружја вој-
ника.
Следи сцена Вазнесење: „Вознесении Хр(и)стово“. Вазнети Христос
стоји на облаку испод кога се налазе два анђела у белим дугим хаљинама.
Доле, на земљи, налазе се Богородица и апостоли. Богородица је у средини
међу апостолима којих сада има једанест. Наравно, нема Јуде, издајника.
Преображење „Преображение Христово“ је завршна икона другог
спрата. Исус Христос се после шест дана (по Луки осам) од Васкрсења
јавио апостолима Петру, Јакову и Јовану и извео их на високу планину. Ту
се преобразио и његово лице засија као сунце, а његове хаљине постадоше
беле као светлост. И тада се појавише велики пророци Илија и Мојсије и
разговараше са Христом. (Мт. 17, 1-4; Мк. 9, 2-5; Лк. 9, 28-31.). Ови делови
113
Јеванђеља су на овој икони илустровани тако да у доњем делу три апостола

седе са рукама у молитвеном ставу, а у горњем делу на планинском врхунцу
стоји Христос у белој хаљини док поред њега седе Илија и Мојсије.
У трећем, највишем нивоу, се налази осам овалних икона, у форми
елипсе димензија 60 х 45 cm. Три су у купастој композицији на северној и
три на јужној страни. У средини је крст са Распећем (31) око кога се налазе
још две иконе поменуте форме, нешто мањих димензија, 60 х 45 см. Испод
крста се налази кружна икона Скидање Христа са крста (28).
Северну групу сцена сачињавају: непознати Апостоли - Пророци (22
и 23) и Анђео (Пророк?) (24). На јужној страни је група: Анђео (Пророк?)
Св. Арсеније Сремац Св. Сава Св. Стефан Првовенчани
(25) и Апостоли - Пророци (26 и 27). Око крста - Распећа налазе се: Бого-
родица (29), са десне и Апостол Јован (30), са леве стране.
На владарском трону украшеног позлаћеним флоралним дуборе-
зом, западно од јужне певнице, се налазе две иконе, димензија 90 х 48 cm,
сликане на препарираном платну у темпера техници са позлатом, које су
причвршћене изнад наслона. Иконе нису сигниране. На престолу ближем
олтару налази се икона првог српског архиепископа Св. Саве, а на другој је
Св. краљ Стефан Првовенчани.53
53
На основу документације Завода за заштиту споменика културе Крагујевац (П. Пај-
кић, Ј. Пајкић, Попис уметничких предметаи икона у црквама на територији опш-
тине Рача Крагујевачка, Крагујевац 1985.) тврди се да је поред Св. Саве непознати
светитељ. Ми смо претпоставили да је поред Св. Саве на трону насликан Св. цар Урош.
114
Свети Сава има нимб и на глави патријаршијску калиптру. Брада,

коса и бркови су му мрке боје. Левом руком благосиља, а десном држи
патријаршијски штап на чијем врху се налазе две змије са крунама на
глави. Обучен је у луксузни црвени сакос са богатом биљном орнамен-
тиком. Бели епитрахиљ је извежен златом са три крста. Стоји у храму,
испред неке врсте апсиде, чији је под украшен плочама црвене и тамно-
плаве боје у форми шаховског поља којим се постиже ефекат перспективе.
Дарохранилица Плаштаница рачанске цркве
Краљ Стефан Првовенчани је средовечан, дуге косе, са брковима, али

без браде. На глави има нимб и трозубу круну западног типа какву имају
краљеви. У десној руци држи владарски жезао, а у левој куглу – владарски
шар. Владарска одећа је зелене боје украшена богатим биљним орна-
ментима златовезом. Заогрнут је владарским огртачем са белим херме-
лином. Иза њега су један стуб и велика тамнозелена завеса. Под је украшен
квадратним плочама циглоцрвене и светло окер боје. Најранија представа
Стефана Првовенчаног на владарском трону је у Саборној цркви у Бео-
граду, рад Димитрија Аврамовића. Представа Св. Саве и Св. Стефана
Првовенчаног ће постати стандардна иконографија владарских тронова у
Кнежевини и Краљевини Србији чиме сежелео истаћи континуитет и
легитимитет обновљене српске државе на основама старе средњовековне
Види у: Ж. Андрејић, Рачанска црква Јана Неволе и иконостас Милије Марковића,

Некудим 3, Смед. Паланка 1. новембар 2002, стр. 21. Међутим, обе ове тврдње се морају
одбацити.
115
државности.54
На проповедаоници која је, такође, украшена златно бојеним дубо-
резом, на њеним бочним странама, налазе се још три иконе димензија 50 х
40 cm. Платно им је делимично одвојено од дрвета носача. На иконама су
представљени: Св. Никола, Св. Арсеније (Сремац) и непознати, несигни-
рани светитељ. Масивна дрвена проповедаоница је фиксирана за зид на
висини од 1,5 метра, а на њу свештеник излази степеништем кроз, у зид ос-
тављен, узани пролаз.
На часној трпези се налази крст са дарохранилицом. Крст је висине
89, а ширине 39 cm и рађен је у темпера техници са позлатом. На чеоном
делу крста је насликано Распеће. У средини је распети Христос, а лево и
десно, у овалима су Богородица и апостол Јован. Крст је добро очуван, али
није рад Милије Марковића, јер по запису се види да је рађен тек 1905.
Св. Климент - самостална икона
године од стране мајстора који се није потписао.

Иконостас је на многим местима оштећен и потамнео, а неке од
54
Н. Макуљевић, Прилог познавању сликаних програма владарских тронова у Србији
(1804-1914), Саопштења XXVII-XXVIII, Београд 1996, стр. 231-232.
116
икона, као оне на царским дверима, су се отрле и готово изгубиле боју.

Многе иконе су перфориране гелерима од топовских граната. Понеки од
делова богато дрворезбарених украса су отпали или су се делимично
одлепили и прете да и они падну.
Сребрни путир рачанске цркве из 1885. Сребрна кадионица рачанске цркве из 1866.
године године
У рачанској цркви се налази и стара плаштаница сликана на тамно-

црвеном сомоту. На основу сликарског приступа, моделације инкарната и
портретског манира Оплакивања уочава се да ово није рад из времена
израде иконостаса.
Западно од јужних врата налази се икона Св. Климента епископа
римског која је рађена у техници уља на платну која представља врло
квалитетан рад, највероватније, Милије Марковића. Св. Климент римски
је насликан у орнату православног патријарха. Св. Климент је био све до
краја XIX века породична слава Карађорђа Петровића и његових пото-
мака. Израда ове иконе и њено постављање свакако има везе са кнезом
Александром Карађорђевићем у чије време је рачанска црква грађена и
осликана.
Некада се у рачанској цркви налазила врло квалитетно урађена ка-
117
дионица од сребра коју је поклонио рачански трговац Милија Павловић,

1866. године. Из рачанске цркве је и квалитени путир од масивног сребра
који је поклон Цаке А. Прокић, 1885. године.55 Путир је од ливеног сребра
на коме је угравирано име приложника и година. Стопа, пречника 15 см. је
украшена рељефно са лозом и грожђем у три поља која су раздељена
профилисаним сегментима на којима се налазе стабљике жита са по три
класа. Пречник чаше је 9. см. Путир је израђен у духу необарока, нај-
вероватније рад једног од двојице београдских златара: Стојића или Јована
Николића који су радили у другој половини XIX века.56
55
Кадионица и путир се као посебно вредни примерци налазе у Музеју Епархије шу-
мадијске при манастиру Каленићу.
56
Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791-1848, стр. 371, 420-421.
118
СЛИКАРСКИ АТЕЉЕ МИЛИЈЕ И
НИКОЛЕ МАРКОВИЋА
Марковићи, отац и син, Милија и Никола, сликари иконостаса рачан-

ске цркве, међу првим су образованим и истакну тијим домаћим сли-
карима XIX века. Милија је основао велику сликарску радионицу у којој су
радили његов брат Иван, синови Никола и Радован и Димитрије Поснико-
вић. У његовој тајфи је радио и Јанко Лазаревић чију појаву региструјемо у
сликању живописа у Рачи.
Димитрије Посниковић (1814-1891.) je “дођош” из Војводине, али је
читав свој живот провео у Кнежевини Србији. Посниковић је своје цркве-
но сликарство дефинитивно формирао код Димитрија Аврамовића који
је тада боравио у Београду. У београдској сликарској школи Димитрија
Аврамовића стварао се још један његов следбеник. Милија Марковић се са
Посниковићем упознао код свог учитеља. Посниковић је са Милијом за-
почео и прве послове на изради иконостаса у Србији, а потом су одвојено и
самостално исликали многобројне иконостасе, иконе и зидне слике. Као
први образовани сликари стекли су искуства и добили велико охрабрење
да се сукобе са старом традицијом и потисну конзервативне зоографе и
традиционалисте.1 Сликарске поуке добијене код бечких ђака, а пре свега
код Аврамовића, укорењена су у назаренском стилу иконописања Овер-
бековог манира. Први рад Посниковић био је у заједници са Милијом
1
*** Димитрије Аврамовић, Каталог САНУ, Београд 1970, стр. 42, 73.
119
Милија и Никола Марковић
Марковићем у Ужицу, 1851. године2.

Станко Лазаревић је по много чему анониман и загонетан. Колико
нам је познато овај сликар се једини пут појављује у Рачи. Може се прет-
поставити да је био Милијин ученик, постоји могућност да је и он учио код
Димитрија Аврамовића и да су се у његовој школи у Београду и срели, али
може бити и да је Станко ангажован за помоћника од стране Милије као
већ изучен сликар. Једини познат сликар овог презимена био је карловачки
молер-сликар Димитрије. Димитрије Лазаревић је сликао са Константи-
ном Лекићем из Београда. Лекић је учио сликање код Димитрија Брато-
глића у Земуну и потом се оженио његовом ћерком. Са Теодором Дрез-
мaновићем Димитрије Лазаревић слика зидове и иконостас цркве Св.
Теодора у Иригу. Димитрије Лазаревић и Константин Лекић сликају
иконостасе цркве у Огару (1827.) и Брестачу (1834.).3 Познат је и добар
дрворезбар Максим Лазаревић из Сремских Карловаца4. Он би могао бити
Димитријев брат, а Станко Димитријев син. Код оца је највероватније учио
живописање зидова и сликање икона. Његов самосталан рад би могла
бити Тајна вечера у саставу иконостаса цркве Рођења пресвете Богородице
у Баточини који су сликали Марковићи, а понајвише Никола, 1872. године.
Цртачки и колиристички, ау тор Тајне вечере у Баточини се по слабијем
квалитету издваја од осталих које су радили, на првом месту, Николе
2
Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, стр. 68.
3
М. Коларић, Класицизам код Срба 1790-1848., књ. I, Београд 1965, стр. 102-103.
4
Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, стр. 161.
120
Марковића и његовог оца Милије, а по много чему подсећа на делове

зидног сликарства цркве у Рачи. Ми смо ову баточинску икону означили
као слаб рад неког ученика из радионице Марковића.5
Милија је од домаћих зоографа први на најрадикалнији начин рас-
крстио са старим и приближио се новом сликарству. Када је његова прва
супруга умрла затражио је од владике браничевског да му одобри да се
поново ожени јер је имао ситну децу. Пошто је то владика одбио расчинио
се и потпуно се посветио сликарству. Са братом Иваном, “молером пожа-
ревачким”, мења стил и приближава се сликарима из Војводине, а у цркви у
Смољинцу слика дословно копи-
рајући Претечу Арсенија Јакшића
преузимајући његов покрет, на-
чин драпирања, колорит… Мили-
јине иконе из Рукомије представ-
љају варијације тема из
владичанске капеле у Вршцу Ни-
коле Нешковића. На основу тога
се дало закључити да су Маркови-
ћи у прво време прелазили у Банат
ради допуне својих знања. Постоји
могућност да су учили сликање и
код Арсенија Јакшића у Белој
Цркви.6
Овербековци су на западу
своја схватања религиозне умет-
ности укључили у службу обнове
снажног и јединственог католи-
Св. Јован - икона Милије Марковића из
чанства. Начином живота, одева- старије фазе, Народни музеј у Београду
њем у дуге једноставне хаљине и
пуштањем дуге косе Овербек и следбеници су желели да подсете на време
и савременике Исуса Христа из Назарета. Због тога су добили надимак
“Назарени” који нема никакве везе са истоименом верском сектом. Сва
њихова делатност, почетком XIX века, била је усмерена на обнављање
некада велике западне уметности цркве. Назаренска традиција се учврс-
5
Ж. Андрејић, Црква Рођења пресвезе Богородице у Баточини, Баточина 2004, стр. 72.
6
П. Васић, Сликарска породица Марковић, стр. 6-8.
121
тила у Бечу где су је прихватили наши први студенти и мајстори који су ту

одлазили на студијска путовања.7 Средином XIX века српски сликари,
међу којима је први Константин Данил, одлазе у Италију и Рим. У Риму је
био Павле Симић, у Риму и Фиренци бораве Никола Алексић, Новак
Радонић и Стева Тодоровић, а Никола Марковић је студирао на фирен-
тинској Академији уметности.8 Сматра се да је Никола студирао између
1857. и 1862. године. Милија је отишао у Италију 1862. године и са собом је
повео сина у Србију9.
Када се појавило назаренско религиозно сликарство на српским
иконостасима укоренило се и није лако нестало. Уз то су код нас унете и
теме из националне прошлости и мита. Тиме је црквено и лаичко и даље
остало нераздвојно. Ту је постојала велика тешкоћа која на српским прос-
торима никако није могла бити превазиђена.10 Наиме, назаренска идеја о
обнови старогерманске цркве и њене уметности није било могуће пренети
у романтичарски покрет обнове старосрпског стила. Тиме су многе могуће
позитивне промене мимоишле Србију, али су довеле до тога да се ство-
рило искуство засновано на историјском сликарству библијске или српске
патриотске тематике. Посебно значајна тековина је што су савладани пос-
тупци извођења великих композиција.11 Услови за спровођење Овербе-
ковог покрета у Србији нису постојали те и није могло доћи до усвајања
његовог идеолошког и програмског покрета. Основна тековина се сас-
тојала у томе што је дошло до промене приступа икони у смислу ико-
нографије, а поготову у стилу. Тематика икона на олтарима се није битније
променила, али су култови домаћих светитеља често утицали на појаву
нових тема: сцене из живота Светог Саве, а поготову Благосиљање Срп-
чади, Свети кнез Лазар и тд. Међутим, домаћи сликари су директно ко-
ристили назаренске предлошке и буквално копирали његова компози-
циона решења. Димитрије Аврамовић је отворено нападнут да му из
слика “Овербек вири”. Тај напад је коментарисао уз неубедљиву одбрану:
7
М. Јовановић, Српско сликарство у доба Романтизма, Нови Сад 1976, стр. 51-55.
8
9
10
Н. Кусовац, Јован Поповић, сликар, Опово 1971, стр. 99.
11
М. Јовановић, Српско сликарство у доба Романтизма, стр. 80.
122
“Ви тиме хоћете да кажете: да нису моји оригинали, већ копије”.12 Бечка
школа је у српско сликарство унела стилске новине које су неговале читаве
генерације српских уметника XIX века. Негован је добар цртеж, а у коло-
рисању се тежи виртуозној материјализацији и чарима лазура.
У том новоствореном уском кругу први истакнутији домаћи сликар
је био Милија Марковић. Милија је рођен 1812. године у Пожаревцу.
Способност сликања иконостаса је остварио учећи најпре код неких Грка у
манастиру Горњаку, а потом у Војводини код неког од школованих срп-
ских сликара чије име није познато. Милија се први пут сликарски појав-
Исус Христос - икона Николе Марковића Исус Христос - икона Николе Марковића у
у Аранђеловцу, 1862. године Гроцкој, 1885. године
љује у Ћуприји где се потписао на икони Богородице „Милија Марковић,

местни парох и молер“. Један од његових најранијих радова је и иконостас
манастира Букова код Неготина из 1837. године где се види да није много
одмакао од зоографских традиција. После рада на овом иконостасу оти-
шао је на школовање. Напустио је свешетенички позив и од тада му је
остао надимак „Распоп“, а по томе су он и његова браћа и син добили и
12
Исто
123
презиме Распоповић.13 Сликар је био и његов брат Иван14 као и синови

Никола и Радован.
Милија је мање плодан од Посниковића иако је врло сналажљив и
послован. Уопште узев, његова сликарска достигнућа не досежу знатне ви-
сине, чак не улазе ни у круг посебности личног акцентовања. Остварио је
„мало незграпан, али снажан стил, који је местимице прожет реалистич-
ким акцентима“. Иако се интересовао за фотографију Милија се није ба-
вио сликањем портрета. Њега и његову жену је касније портретисао Стева
Тодоровић.
Васкрсење Христово - Никола Марковић (?),

црква у Гроцкој, 1869. године
У време раног периода је израдио иконостас за цркву у Јаребицама (у

западној Србији), цекву у Пожаревцу, 1852. године, који је пренет у
13
Н. Кусовац, Милија Марковић - свештеник и сликар, Гласник Српске православне
цркве 9, Београд 1965, стр. 276; М. Јовановић, Српско сликарство у доба Романтизма,
стр. 82-84; *** Енциклопедија Ликовних умјетности, III, Загреб 1964, стр. 410.
14
*** Српски Сион, IX/45, Ср. Карловци 1902, стр. 789.
124
манастир Рукумија15, Витовници и цркви у Смољинцу код Пожаревца.

Затим, иконостас у Стапарима (срез Ужички), 1850-54. године, у цркви у
Ужицу 1851, са Посниковићем; у манастиру Рача 1854; у цркви у Рачи 1855;
манастиру Св. Тројице у Овчару 1856; Бранковини 1857, Ваљеву 1864,
Великом Орашју код Велике Плане. Сачувана је и једна дарохранилица у
цркви Великог Градишта, из 1855. године, са његовим потписом. Са сином
Николом ради у манастиру Љубостињи, а потом у Манасији. Конкурисао
је за рад у цркви Ужичке Пожеге 1850. године и том приликом је написао
ужичком епископу Никифору да је он најбољи сликар у Србији “после
господина Димитрија Аврамовића”.16 У натпису о живописању цркве у
Рачи Милија тврди да је главни београдски сликар.
Св. архиђакон Стефан (Никола Марковић,

црква у Баточини)
Милија је 1850. године у Новинама Сербским објавио да је од “Адолфа

Дајча научио дагеротипирати” и за то му јавно захваљује. Изјављује и да је
15
В. Касалица, Саборна црква у Пожаревцу, Споменици Смедеревља и Браничева 1,
Смедерево 1997, стр. 63.
16
Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије (1791-1848), Београд 1986, стр. 266; М. Цуњак,
Манастир Рукумија, Пожаревац 1996, стр. 51-53.
125
од њега “добру машину купио и овај посао за 14 дана научио”. Потписао се

у огласу као “поп Милија Марковића, историчкиј живописац”.17
Тек у сликама иконостаса у Рачи, који је завршио 1859. године, Ми-
лија и Никола остварују снажнији сликарски израз који је ту и тамо про-
жет и реалистичким акцентима. Особито су престоне иконе добиле на
тежини израза и поступка. На делима мањег формата, парапетним ико-
нама, Милија Марковић даје једно од најлепших дела раног романтизма у
Србији. Реч је о икони Благовести Захарији на рачанском иконостасу која
изненађује својим контрастима и својом колористичком хармонијом цр-
веног и зеленог.18 У појединим сценама овог иконостаса се примећују
директна подражавања истих мотива Димитрија Аврамовића. Од Авра-
мовића је преузео и склоност за исликавање ноћних сцена где тамно
светло долази до пуног израза.
Често је радио са члановима своје породице, братом Иваном, а потом
са синовима Радованом и Николом. Са Посниковићем је био ангажован за
рад у цркви у Ужицу после значајне преписке између Попечитељства
унутрашњих дела у Београду, ужичког начелства и црквене Конзисторије.
Ужички епископ Никифор се успротивио да израду зидних слика добију
Посниковић и Милија Марковић - Распоповић. Епископ је био привржен
традиционалном начину сликања икона па се залагао да посао добије ико-
нописац Константин из Битоља. Епископ се нашао у улози заштитника
широких народних и црквених слојева који су неговали одбојност према
свему што се чинило иноверним, а поготову западњачком. На захтев По-
печитељства унутрашњих дела сва три сликара су морала да доставе по је-
дну икону и доказе о свом мајсторству и знању. Попечитељство је потом
одлучило да се посао уговори са Посниковићем и Марковићем. Васић је
овај тренутак схватио као кључни за судбину српског сликарства тога доба
уз оцену: “тиме је коначно судбина домаћег сликарства била решена”.
Овом одлуком и оном донетом десет година пре, да се позове Димитрије
Аврамовић да украси Саборну цркву у престоници, у Србији су се ново-
створени интелектуални кругови одлучили за евроепизирано сликар-
ство.19
Милија је са сином Николом успоставио велику радионицу са
17
П. Васић, Адолф Дајч и распоп Милија, Политика 29. јул 1972, Београд.
18
Исто
19
М. Јовановић, Српско сликарство у доба Романтизма, стр. 82-83.
126
помоћницима (Станко Лазаревић) и уз ангажовање бољих сликара (Ди-

митрије Посниковић и Стева Тодоровић) израђује велики број иконостаса
и икона са позлатом, барјаке, целиваонице, рипиде са крстовима, а преко
иностраних добављача испоручује: полијелеје, чираке, петохљебнице, ка-
дионице, путире, посребрена и сребрна кандила и звона разне велеичине.
Марковићи су успели да елиминишу све своје конку ренте на разне начине.
Урош Кнежевић се жалио на ниске цене за иконостасе које је Милија
сликао за 450 до 500 дуката. Масовном продукцијом и потпомогнут од
власти Милија је допринео преоријентацији сликарства у Србији и елими-
нацији "цинцарског стила". Али, на тај начин је Марковићева тајфа на-
метнула Србији свој стил црквеног сликарства и тиме елиминисао ства-
рање и неких других решења. О великом сликарском и пословном угледу
Милије Марковића и Стеве Тодоровића сведочи и једно писмо Ђуре Јак-
шића упућено из Раче Стојану Новаковићу: “И као молер сам исте среће
био: сви ме хвалише, али ме не хтедоше као Стеву, Дерока и Распоповића
(Марковића) потпомагати”.20 Односи Николе Марковића и Ђуре Јакшића
су били коректни. Када је, 1868. године, дошао у Рачу на службу Јакшић је
имао прилике да упозна још један рад Марковића. Са Стевом Тодоровићем
у својој кући Милија оснива сликарску школу 1859. године. Исте године
Стева са својим ђацима приређује прву сликарску изложбу у Београду.21
Већ 1863. године општински часници Ваљева моле Министарство
просвете да оно одобри уговор за сликање иконостаса у њиховој цркви са
Милијом Марковићем, јер је Конзисторија одобравала рад само академски
образованих сликара. Тек када се шабачка епископија уверила у сликарски
квалитет Милије и његовог сина Николе Марковића одобрен је њихов
уговор са ваљевском општином.22 Промене и нова схватања су тешко
продирала у забите делове кнежевине. Такав пример је и молба него-
тинског епископа Евгенија епархијској Конзисторији да не прихвате “на-
зови молера Павла и неког Нестора кога су довели однекуд из Турске”. Мај-
стори нису дали никакав план из кога би се видело како ће изгледати
иконостас “дрворез, молерај, позлата итд.”. Епископ извештава да мајстори
подбуњују вернике против свештеника тврдњама да цркве уступају “Шва-
бама” да малају шокачке свеце и тиме народ преобраћају. На основу мок-
20
Д. Медаковић, Српско сликарство XVIII-XIX века, Нови Сад 1968, стр. 196.
21
22
М. Јовановић, Српско сликарство у доба Романтизма, стр. 83.
127
рањске цркве, коју су малали поменути мајстори, епископ тврди да

њихово сликарство не одговара “укусу данашњег времена”.23 Ранорома-
нтичарска струјања су потискивала зоографску и традиционалну умет-
ност. Ти нови таласи су многима, у необавештеној и необразованој сре-
дини, изгледали потпуно православно и, чак, незападњачки.
Благовести Захарији - парапетна икона Милије Марковића

у Рачи, 1859.
Иконе Милије Марковића су рађене врло прецизно и допадљиво.

Цртеж је врло сигуран и при томе доста наглашен. Колорит је контрастан
са наглашеним бојама без валерских нијансирања. На свим иконама ним-
бове светаца слика златном бојом. Компоновање је стереотипно и по већ
устаљеним предлошцима и мотивима Димитрија Аврамовића који су по
свему пореклом из Библије Ектипа. Но, чини се да је Милија Марковић и
сам имао неко од издања ове Вајглове Библије. Од Аврамовића је наследио
23
128
и склоност за ноћне сцене где тамно светло долази до пуног изражаја код
Одрицања Петровог. У истом духу су и начин приказивања анатомије,
перспективе, пластичности и светлости. У рачанској цркви се посебно
истичу изузетно романтичарско-реалистични и мајсторском рутином
сликани портрети Богородице, Исуса Христа, Св. Јована и Св. Петра и
Павла. Највећи домет у свом укупном сликарству Милија Марковић је, по
тврдњи Павла Васића, достигао на парапетним иконама иконостаса у
Рачи. Пре свега се истичу Чудо Св. Павла са змијом и Благовести Захарији.
Чудо Св. Павла са змијом је нешто боља и свежија слика створена у тре-
нуцима посебног расположења. Још већи домет је постигао у Благовес-
тима Захарији. То је једно од најлепших дела раног романтизма српског
сликарства тога доба. Контрасти су изненађујући, али изузетно колори-
стички усклађени хармонијом црвеног и зеленог.
Милија Марковић је умро у напону снаге и усред послова, 21. априла
1877. године, у 65. години. Исликао је са помоћницима преко 40 цркава са
иконостасима. Идентификација иконостаса које је радио Милија и његов
син Никола, као и удео другог сина Радована представља велики проблем и
може се рећи да је још увек у току.
Правом романтичарском сликарству припада Милијин син Никола
Марковић (1843 -1889.) који је, такође, познат само по црквеном сли-
карству. Каниц каже да је рођен у Пожаревцу 1843. године, а Николина
кћер Мара каже да је рођен 1845. године.24 Време њеових почетака је у раној
младости са оцем Милијом чији је помоћник био. Примера ради, у време
израде икона за цркву у Рачи имао је 16. година. Највероватније да је
отишао у Италију на школовање крајем 1859. године. Отац га је вратио
1862. године. Када је поново отишао нема прецизних података, а сам каже
да се вратио почетком 1870. године и да се школовао пет година. То би
значило да је отишао 1865. године. Ако се има у виду да је пре тога провео
три године у Италији онда је други пут провео само две године, од 1868. до
1870. Имајући у виду тврдњу Миодрага Јовановића25 да је Никола користио
Библију Доре, која се појавила 1868. године, долазимо до закључка да ју је он
набавио у Италији, пред повратак у Београд. Очигледно је да са оцем
Милијом и даље користи и опробане предлошке из Библије Ектипе и
Каролсфелд Библије (Баточина, Лозница, Краљево, Књажевац, Велики
24
25
М. Јовановић, Илустроване Библије из библиотека у Бечу и Минхену, стр. 304-305.)
129
Извор и Зајечар). Велика репутација његовог оца је била у почетку пре-

судна препорука за добијање послова. Уз то, није пропуштао да истакне
своју ученост и сликарско образовање. То је посебно дошло до изражаја
после свађе са Стевом Тодоровићем: "Прво сам учио Часловац, па онда
Буквар, па сам научио да сричем Ба-Ба. Учио сам Гимназију у ком добу не
знам. Сећам се само да је тада Г. Министар савијао новине у Држ. штам-
парији. Говорим Француски, Талијански и пишем Немачки, а по мало
Латински. После Гимназије и Буквара отишао сам у Италију гди сам 5
година провео о мом трошку, био сам у Ђерманији и Француској и научио сам
Благовести Захарији - икона Николе Благовести захарији (Лк. 1, 11-12.) -

Марковића у баточинској цркви Библија Ектипа
да мало шарам колико је за Гимназију доста. Кад сам се повратио у

Отаџбину 12-тог Фебруара 1870. изабрат сам за редовног члана Срп. Учен.
Друштва, као што прилог тврди."26
Никола се оженио Јеленом, ћерком богатог београдског трговца
26
*** Енциклопедија Ликовних умјетности, III, Загреб 1964, стр. 411; М. Јовановић,
Српско сликарство у доба Романтизма, стр. 109-111. П. Васић каже да се његова ћерка
звала Мара, удато Тодоровић. (Види: П. Васић, Сликарска породица Марковић, стр. 15.)
130
Николе Спасовића са којом је имао кћер Милицу. На почетку своје ка-

ријере, радећи са оцем, а потом са Стевом Тодоровићем, добијао је стално
послове у већим местима Србије које је успешно окончавао. Шта више,
добио је и посао у Војводини, у Белегишу.27 Помажући оцу са братом
Радованом радио је у манастиру Боговађи 1858. године, у Рачи 1859. го-
дине, Аранђеловцу 1863. године, Манасији 1864. године, између 1865. и
1870. у Кораћици, Чумићу и Пожаревцу.28 Са Милијом, Стевом Тодоро-
вићем и његовом супругом Полексијом, највероватније, и са братом Радо-
ваном, радио је иконостасе у Смедереву 1874-75. године.29 Смедеревској
Паланци је урадио највећи број икона иако је тај посао добио Стева
Тодоровић. Пошто је урадио престоне и неке празничне иконе Тодоровић
је највећи део осталог посла препустио Николи Марковићу.30
Његова веза са Стевом Тодоровићем потиче из око 1860. године када
је са братом Радованом био у његовој приватној школи. Уствари, у кући
његовог оца Милије је отворена школа у којој је Тодоровић давао часове
сликања, певања и телесног вежбања. За Милијине синове које учи сли-
карству Тодоровић каже: "Обоје су доцније отишли у Италију да у Фиренци
наставе учење. Старији Радован, после године и по неким нагоном оде у
Египат, где још у почетку оболе и умре; а млађи Никола... у неким црквама
радио је заједно самном. Био је даровит. Штета што је рано умро."31
Стева, његова супруга Полексија и Никола су 1874. године заједно
радили иконостас цркве у Топчидеру.32 У Војводини је Никола насликао
иконостасе у Крушедолу, Раваници, Обилићеву и Новом Саду код Дун-
ђерског. Никола је 1877. године самостално радио у Белегишу, као и пре
тога у Горњем Милановцу 1862, Аранђеловцу 1862, Ваљеву 1865, Св.
Тројици Кабларској 1868, Љубостињи 1870, Свилајнцу, Пожаревцу 1870,
Лозници 1871-73, Баточини 1874, Краљеву, Књажевцу, Великом Извору
27
М. Јовановић, Поводом иконостаса у Белегишу, Рад војвођанских музеја, 14, Нови Сад
1965,стр. 306-310.
28
М. Јовановић, Сликари топчидерске и вазнесенске цркве у Београду, Ослобођење
градова у Србији од Турака 1862-1867. године, Београд 1970, стр. 677-685; В. Касалица,
Саборна црква у Пожаревцу, Споменици Смедеревља и Браничева 1, стр. 63-66.
29
Ж. Андрејић, Црква рођења Пресвете Богородице у Баточиби, стр. 51-52.
30
В. Грујић, Иконопис и зидно сликарство у црквама, у: Н. Кусовац, М. Врбашки, В. Грујић,
В. Краут, Стеван Тодоровић, Београд-Н. Сад 2002, стр. 192.
31
32
М. Јовановић, Сликари топчидерске и вазнесенске цркве у Београду, стр. 677-685.
131
код Зајечара 1875. и самом Зајечару 1881. године.33 Потом следи капела у
новом двору у Београду и иконостас у Гроцкој 1883-85. године.34 Никола
Марковић је, највероватније, завршио иконостас који је започео његов
отац Милија у Великом Орашју код Велике Плане, 1884-1885. године.35
Осим на изради иконостаса Никола Марковић је био ангажован и на
сликању застава за народну војску.36 Иза Николе је остало и неколико
портрета и славских икона. Познат је портрет митрополита Михајла и
неколико разних грађана.
Никола Марковић је формирао
неку врсту свог стила којим домини-
ра стамен цртеж прожет топлим ко-
лоритом чији максимум остварује у
мањим, парапетним иконама Ав-
рамово гостољубље, Благовести Заха-
рију и у празничним иконама. У
престоним иконама присутно је реа-
листично схватање фигуре, одеће и
пејсажа. Врло ангажовано приступа
првом плану пејсажа, земље окерасте
боје, камења, траве и предела у да-
љини. У сваком случају, Стева Тодо-
ровић тананије и племенитије мате-
ријализује фигуре, одећу и драперију.
Никола Марковић је за класу робуст-
нији, снажнији и контрастнији.37
Никола негује пастуозну обраду
слике која у појединим партијама
подсећа на Аврамовићеве радове. На-
Никола Марковић, Богородица са Христом,
црква у Аранђеловцу
глашава материјализацију одеће и
33
М. Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба, Београд-
-Крагујевац 1987, стр. 87-88.
34
Б. Вујовић, Црквени споменици на подручју града Београда, стр. 125-128.
35
У. Рајичевић, Три мало позната уметничка посла сликара Николе Марковића, Зборник
Народног музеја -2, Београд 1994, стр. 152-153.
36
Д. Медаковић, Српско сликарство XVIII-XIX века, стр. 196.
37
132
предмета, по чему се разликује од Тодоровића. Значајну пажњу је придавао

пејсажу који слика са задовољством што говори да је имао прилике да
ради по природи. Обрада воде, брегова, ваздушне перспективе, још више
иду у прилог томе. Познавао је и руско црквено сликарство, иако је његова
вокација била везана за Запад. Марковићев стил је снажан, енергичан и по
много чему сличан реализму. У складу са назаренским формулама, био је
склон и идеализовању фигура и мотива.38
Лица и драперија су сликани сигурно, а пастуозна и звучна боја
понекад уступа пред сувопарним и оштрим цртежом. Лица и драперије су
сликани снажно и уз пастуозност говоре о једном изграђеном посебном
сликарском осећају. Пејсаж и у оквиру њега обрада воде, брегови и ваз-
душне перспективе, Никола слика са задовољством. Пастуозна фактура је
посебна карактеристика Николе Марковића на основу чега се он сврстава
у минхенску школу, а не у бечку и са сличностима сликарству Стеве
Тодоровића. У погледу одеће и ношње Никола изненађује применом арха-
ичних форми. Архаичност, која је у директној супротности са пикту -
ралношћу, огледа се и у употреби нимбова и злата. У његовом сликарству
је присутна и велика промена у стилу. Престоне иконе почињу да губе на
идеји материјалности, а добијају на спиритуалности, проду ховљености и
небеском. Светости се успињу или обитавају на светлом небу и облацима.
Богородица постаје префињена и тананија, без једрине карактеристичне
за народни тип жене, чиме се тежи иконографском инкарнату.39
Учећи у Фиренци, Никола је упознао и ондашње примитивне слика-
ре и с тога није ништа прихватио од назарена. Потенцира материјали-
зацију и остварује црквено сликарство које је животније и реа листичније.
И архитектура иде у том правцу, јер је најчешће псеудоправославна, а само
делимично римска. С тога се може рећи да Никола Марковић припада
реалистима, као и то да његово сликарство има аналогију у реализму
Ђорђа Крстића.40
Најзад, једна од битних особина сликарства Милије, а поготову њего-
вог сина Николе Марковића јесте историчност. Њихове иконе су посма-
трачу јасно приказивале одређену фабулу, догађај и радњу. Икона је као
38
П. Васић, Црквена уметност код Срба у XVIII-XIX веку, Српска православна црква
1219-1969, Београд 1969, стр. 353.
39
40
133
носилац историјске истине била прича у сликама са тачним физичким

изгледом ликова, њихових емоционалних стања, аутентичним костимима
и предметима, као и местима и пејсажима у којима се радња одвијала. У
томе су се верно држали предложака илустрованих Библија,41 нарочито
бакрореза Кристофа Вајгла из аугзбуршке Библије Ектипе (1695).42
41
М. Тимотијевић, Религиозно сликарство као историјска истина, Саопштења XXXIV,
Београд 2002, стр. 374, 382.
42
Љ. Стошић, Западноевропска графика као предложак у српском сликарству XVIII века.
134
СВЕШТЕНСТВО РАЧАНСКЕ
ЦРКВЕНЕ
- Поп Антим (1762.),

- Поп Михајло (1825),
- Милослав Марисављевић (1827-1846.),
- Поп Алексије (Поповић), (1831-1841.),
- Милосав Марисављевић-Богојевић, (1831-1850.) ,
- Драгутин Милошевић, (1841-1850.),
- Хаџи Павле Јовановић, протојереј, (1850-1879.),
- Милосав Маринковић (1847.)
- Јован Поповић (1858.)
- Стојан Васиљевић, (1868-1884.),
- Коста П. Јовановић (oко 1880-1914.),
- Мијајло Б. Ивановић,
- Милан Вукашиновић (пре 1861-1902),
- Василије Миловановић (1878 - ?),
- Новица Жугић,
- Милосав И. Ђокић (+1908.)
- Војислав Марковић (1914-1947.),
- Стеван Живановић (1930-1978.),
- Петар Ђорђевић (1925-1952. Рача),
- Милован В. Марковић (1929-1961.),
135
- Славољуб Ветровић (1952-1982. Вишевац) (1961-1969. Рача),

- Драгослав Сенић (1978-1991. Рача),
- Живомир Попадић (1978-1981.),
- Живослав Миловановић (1982- 1999. Вишевац),
- Миле Миловановић (1982-1987.),
- Новица Ескић (1987-1991.),
- Дарко Булатовић (1991-1994.),
- Зоран Митровић (1991-1996.),
- Ненад Савић (1994 - ),
- Љубиша Ђураш (1996 - ),
- Миломир Васиљевић (1999 - , Вишевац)
Милослав Марисављевић
Он је рођен 1799/1800. године у Ракинцу. Рукоположен је од шабачког

епископа Герасима 27. 03. 1827. године у Шапцу.1 После обнове рачанске
цркве брвнаре, 1826. године, он је њен први свештеник, али је и даље са
породицом живео у Ракинцу. Рачански парох је до 1841. године.
Милосав Маринковић
Постао је парох рачански пре 1847. године. Као рачански парох је,
1847. године, покренуо иницијативу за изградњу цркве Св. апостола Петра
и Павла у Рачи. Под његовим руководством је завршена изградња цркве
(1855.) и израђен иконостас (1859.)
Хаџи Павле Јовановић
Рођен је 1831. године. Ишао је на хаџилук у Јерусалим. Са свеш-

теником Вукашиновићем и учитељем Ђуром Јакшићем основао Рачанско
1
Списак свештенства монашког и мирског реда у целој Србији године 1836.те, АС-
-ДС-РNо 196/837, лист 54-55.
136
читалиште. Био је рачански свештеник од 1856. године. Имао је сина Косту

који је постао свештеник. Умро је 1891. године.
Милан Вукашиновић
Био је свештеник цркве у Баточини од 1854. до 1857. године, а потом

је дошао у Рачу. Са рачанским учитељем, песником и сликаром, Ђуром
Јакшићем је основао Читалиште и био њен први председник. Био је биран
за народног посланика из Лепенице за годину 1861 и 1878. Њему се при-
писује противљење да кроз Рачу прође железничка пруга да се не би
покварила женска омладина. Умро је у Рачи 1902. године.
Коста П. Јовановић
Родио се 8. септембра 1854. године у ра-

чанској свештеничкој породици. Завршио је
полугимназију у Крагујевцу, а потом Богосло-
вију у Београду. Одликован правом ношења
црвеног појаса и ношења напрсног крста. У
основној школи предавао Веронауку. Један је
од оснивача Рачанског читалишта, рачанског
певачког друштва „Вишњић“ и Дилетантског
позоришта. Био је члан Главног задружног са-
веза Србије. Свештеник рачански до 1914. го-
дине када је постављен за протојереја Призрен-
ског округа. Ту га је затекла и окупација.
Бугарски окупатори су га одвели из Призрена у Сурдулицу, а потом негде
изван града убили. После тога су објавили да је прота "отишао у Софију да
тражи да се Косово освети".2 Његов син Павле је прошао голготу Албаније
и отишао у Бизерту где је умро и сахрањен на српском гробљу.
2
Ј. Х. Васиљевић, Бугарска зверства у Врању и околини, Нови Сад 1922, стр. 83.
137
Милосав И. Ђокић
Свештеник друге рачанске парохије и ви-

шевачке. Умро 1908. године.
Петар Ђорђевић
Свешетеник рачански и Архијерејски на-

месник лепенички од 1925. године. Пензиони-
сан је 1952. године. Умро у Рачи 1957.
Војислав Марковић
Родио се 22. 10. 1876. године. Завршио је

Духовну академију у Москви. По повратку у
Београд постављен је за свештеника Коњичке
дивизије. Од стране краља Александра Обре-
новића је одликован Таковским крстом. Ко-
њичка дивизија је под командом пуковника
Живојина Мишића учествовала у Балкан-
ским ратовима, 1912-1913. године. Са овом је-
диницом је у ратовима учествовао и свеш-
теник Воја и добио неколико одликовања:
Крст Петра I и медаљу Освећено Косово. Пос-
тављен је за пароха рачанског 1914. године.
За време Првог светског рата је остао у
Рачи. По наређењу командатна места Боднара у Рачи је, 1916. године,
формиран логор. Један од прво приведених био је поп Воја. После осло-
бођења, као свестрано образован поп Воја се поред свештеничког слу -
жења активно укључивао у културни живот. Био је члан рачанског певач-
ког друштва „Вишњић“, а пошто је знао да свира виолончело био је и члан
свирачко-певачког друштва „Урнебес“. У рачанској основној школи и
Гимназији је предавао Веронауку.
Одликован је правом ношења црвеног појаса и ношења протске
камилавке. Умро је у Рачи 15. марта 1947. године.
138
Милован В. Марковић
Рођен је у Београду, у свештеничкој по-

родици, 19. јануара 1901. године. Његов отац је
чувени рачански свештеник поп Воја. После за-
вршених три разреда Гимназије уписао је Бо-
гословско-учитељску школу у Призрену 9. 05.
1923. године. Постављен је за ђакона рачанске
цркве, а када је постао свештеник за пароха
угриновачко-бољковачког у Бољковцу код Гор-
њег Милановца.
На молбу оца Војислава враћен је у Рачу,
22. јануара 1929. године. Одликован је правом
ношења црвеног појаса 1947. године, а 1956.
правом ношења протске камилавке. Пензионисан је 1961, а умро у Рачи 1.
новембра 1972. године.
Стеван Живановић
Поп Стева је рођен 1. фебруара 1906. го-

дине у врло познатој рачанској трговачкој поро-
дици. После завршене ниже реалне гимназије
уписао се у Српску правослaвну богословију у
Битољу. Богословију је са одличним успехом зав-
ршио 1929. године. Рукоположен је за ђакона
13/26. децембра 1930. године и распоређен на
службу у своје родно место. У Сремским Карло-
вцима је положио практични испит за пароха 12.
маја 1934. године и бива распоређен за пароха
села Вишевца код Раче. Због свог односа према
комунистичким властима осуђен је на 8 месеци затвора у току 1946. годи-
не. Као презвитер је одликован ношењем црвеног појаса, 18/31. децембра
1947. године од стране ново устоличеног, првог владике новоуспостављене
Шумадијске епархије, епископа Валеријана. Рачански парох постаје после
смрти пароха и лепеничког намесника Петра Ђорђевића, 1952. године.
139
Произведен је у чин протојереја и постављен за Архијерејског намесника

Лепеничког, 29. јуна 1956. године. Одликована је правом ношења напрсног
крста од стране епископа др Саве, 17. јуна 1985. године. Рачански „поп
Стева“ је пензионисан 1978. године. Провео је свој цео свештенички радни
век у Рачи где је и умро 12. фебруара 1987. године.
Славољуб Ветровић
Рођен је 16. фебруара 1917. године у Кра-

гујевцу. После завршене основне школе и Гим-
назије уписао је Богословију у Призрену 1932.
године. По завршетку Богословије рукополо-
жен је за свештеника, 15. 12. 1938. године и упу-
ћен у Горњи Товарник код Шида. Када је Немач-
ка окупирала Краљевину Југославију омогућила
је стварање Усташке Хрватске која је завладала
читавим Сремом. Свештеник Ветровић је од
стране Усташког логора у Шиду разрешен дуж-
ности 18. јуна 1941. године и протеран.
Упућен је за свештеника у Рачу где је остао
све до краја Другог светског рата. Пошто је велики број свештеника са
простора фашистичке Хрватске страдао или избегао у Србију, враћен је на
службу у Горњи Товарник, 3. јула 1945. године. Поново је упућен у рачанску
парохију 31. јула 1952. године. Одликован је правом ношења црвеног
појаса.
Пошто је био талентован за писање и склон теолошком размиш-
љању и усавршавању био је задужен за држање предавања приликом
скупова Удружења свештеника епархије шумадијске. Пензионисан је 3.
марта 1977. године. Умро је 12. јануара 2000. године у Рачи.
Драгослав Сенић
Родио се у Селевцу 31. марта 1949. године. После завршене основне

школе уписан у Богословију Св. Кирил и Методије у Призрену, 1963.
године, а потом премештен у Богословију Св. Арсеније Сремац у Срем-
ским Карловцима коју је завршио 1968. године. Рукоположен у чин ђакона
140
у Крагујевцу 6. новембра 1969. године, а сутра-

дан у чин свештеника и постављен за привре-
меног пароха друге рачанске парохије где је
остао све до 5. новембра 1991. године.
За време службовања у Рачи посеб-
но се старао о зидању парохијском дома у Рачи
и зидању цркве Св. великомученика Георгија у
Вишевцу, задужбини блаженопочившег епис-
копа шумадијског др Саве.
Од 5. новембра 1991. године је пре-
мештен на прву парохију Смедеревске Палан-
ке где се и данас налази. За време овог службо-
вања је подигнута и освештана, 2004. године, црква Преподобне мајке
Параскеве.
Одликован је правом ношења црвеног појаса 1980, достојан-
ством протонамесника 1987. и чином протојереја 1994. године. Одликован
је правом ношења напрсног крста, а потом, 2001. постављен за Архи-
јереског намесника јасеничког. Од стране његовог Преосвештенства епис-
копа шумадијског Г. Јована одликован орденом Вожд Карађорђе, 24. окто-
бра 2004. године.
Живослав Миловановић
Рођен је 3. фебруара 1959. године у Мет-

лићу код Шапца. После основне школе уписао
је Богословију „Св. Арсеније Сремац“ у Срем-
ским Карловцима коју је завршио 1980. го-
дине. Рукоположен је у чин ђакона 10. октобра
1982. године, а пет дана касније, у манастиру
Благовештење, у чин презвитера. Постављен
је исте године за привременог пароха више-
вачког и на том месту остаје до краја живота. У
браку са супругом Драгицом, која је изгубила
живот трагично у саобраћајној несрећи, имао
је сина Бојана и близнакиње Катарину и Кри-
стину. После кратке, али неизлечиве болести преминуо је 14. фебруара
141
1999. године. За време његовог свештеничког стажа изграђен је парохијски

дом у Рачи и саграђена нова црква у Вишевцу.
Ненад Савић
Рођен 24. октобра 1954. године у Ло-

парима (Република Српска). После завршене
основне школе у родном месту уписао се у
Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Кр-
ка, 1972. године. Богословију завршио 1977.
године и рукоположен за ђакона 2. октобра
1978. године, а су традан за свештеника и по-
стављен за пароха у Сиоковцу код Јагодине,
24. октобра 1978. године. Од 13. октобра 1986.
године налази се на служби у Бељини код Ба-
рајева. Постављен је, 30. септембра 1994. го-
дине, за пароха друге рачанске парохије где се
и сада налази.
За време службовања у Сиоковцу извршени су радови на рено-
вирању парохијског дома, а на цркви Св. Саве заштићен кров и ограђена
црквена порта. У Бељини започео са изградњом парохијског дома. У време
службовања у Рачи завршен је црквенопарохијски дом који је освећен
1997. године. Започета изградња храма Св. апостола и јеванђелисте Марка
у селу Вучићу, 22. фебруара 1998.
Миломир Васиљевић
Рођен је у Крагујевцу, 14. јанура 1977. го-

дине, а пореклом из Горње Трнаве. Основну
школу завршио у Горњој Трнави, а потом упи-
сан у Богословију Св. Арсеније Сремац у Срем-
ским Карловцима, 1992. године, а исту завршио
1997. године. Рукоположен у чин ђакона 14. ав-
густа 1999. године, а сутрадан у чин свеште-
ника.
Постављен је за привременог пароха ви-
142
шевачког, 4. септембра 1999. године, где се и данас налази. За ово време

фрескописана је црква Св. великомученика Георгија у Вишевцу.
Љубиша Ђураш
Рођен је у Карловцу у свештеничкој по-

родици, 26. јануара 1975. године. Основну шко-
лу завршио у Костајници, а Богословију Св.
Сава у Београду 1994. године. Рукоположен је
за ђакона 14. октобра 1995. године у Јагодини и
постављен за ђакона при храму Св. архангела
Михајла у Јагодини. У чин свештеника руко-
положен 4. августа 1996. године и постављен за
пароха првог у Рачи где се и данас налази.
За старешину храма Св. Петра и Павла у
Рачи постављен 30. августа 1999. године, а за
Архијерејског намесника лепеничког са се-
диштем у Рачи постављен 15. новембра 2001. године од стране Његовог
Преосвештенства администратора епархије шумадијске Г. Василија.
Одликован достојанством протонамесника, 9. октобра 2005.
године, од стране Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Гос-
подина Јована. За архијерејског намесника рачанског постављен је одлу-
ком Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована, 8. сеп-
тембра 2006. године.
143
РЕЗИМЕ
Изградња нове цркве у Рачи отпочела је 12. јула 1851. године према
пројекту државног инжењера Јана Неволе, а завршена и освештана од
стране српског митрополита Петра, 12. јула 1855. Рачанска црква је једна
од ређих романтичарског архитектонског стила у Кнежевини Србији око
половине XIX века, а посебно у Шумадији, као што су то биле "пречанске"
српске православне цркве. Стадарни план једнобродне цркве издужене
основе са кулом звонаром и сатом добио је национално обележје у три-
конхалном плану наоса. Брод цркве је засведен полуобличасто-коритас-
тим сводом чији су лукови спуштених центара. Олтарска апсида и конхе су
полукружне и споља и изнутра што представља посебну новину. Улазни
део на западу има два квадратна масивна стуба који подухватају и носе
галерију са звоником. Црква је малтерисана и споља и изнутра. Фасаде су
без пластичних и архитектонских украса, само са двојним лезенама, сле-
пим прозорима и кровним венцом. Звоник има карактеристичну типи-
зирану стреласту профилацију, лимене кровне конструкције са већим и
мањим волутама које се завршавају у форми бубња. Рачанска црква је
великих димензија, дужине 29, 15 и ширине брода 12, 20 метара, а крст
звоника је на висини од 33 метара. Под је готово у целости поплочан
керамичким плочицама биљно-геометријске декорације. розори су полу-
кру жни и украшени једноставним гвозденим решеткама. Зидање цркве је
у целости обавила мајсторска тајфа Анастаса Наумовића.
Осликавање фрескама на сувом извршили су Милија Марковић и
145
Станко Лазаревић, 1855. године. Живопис нема посебних вредности јер је

највећи број сцена рађен још увек грубо и прилично невешто. Живопис се
налази у горњим деловима и на своду наоса и олтарској апсиди и конхама
и стилски се не разликује од романтичарско-назаренских образаца које је
Милија Марковић примењивао и у сликању иконостаса.
Иконостас у цркви Св. апостола Петра и Павла у Рачи један је од
првих радова из зрелог сликарског и мајсторског периода Милије Мар-
ковића чијој тајфи су били његов брат Иван, млади син Никола и Станко
Лазаревић. Захваљујући његовом личном сигнирању при завршетку и
постављању иконостаса види се јасна датација: 1859. година. У сликама
овог иконостаса достижу снажнији сликарски израз прожет јаким реа-
листичним детаљима. У овом смислу се посебно истичу тежином израза и
поступку извођења престоне иконе. У једном делу иконостаса у Рачи
Милија Марковић је успео да уђе у ред највећих сликара српског раног
романтизма. Поготову када је реч о парапетној икони Благовести Захарији
где су јаки контрасти црвене и зелене боје складно хармонизовани. Ми-
лију Марковића одликује врло сигуран и наглашен цртеж, контрастни
колорит наглашених боја са валерским нијансирањем. Такве вредности
успео је да постигне захваљујући и томе што је користио за предлошке
гравире из Вајглове барокне Библије Ектипе. Иако под назаренским ути-
цајима коришћење поменуте Библије сликарство Милије Марковића доб-
рим делом поприма многе необарокне елементе.
Појава Саваота - Бога оца, како на своду тако и на иконостасу цркве у
Рачи, подсећа на барокно богословље које је истицало повезаност неба и
земље тако да становници неба активно учествују у земаљским дога-
ђајима, а које је у српском сликарству усвојено још у XVIII веку. У барок-
ном сликарству православног света невидљиви и нераздељиви Бог пред-
стављан је и симболично а не само антропоморфно. Божје име је
уписивано у једнакостранични троугао у коме се као симбол свете Тројице
појављују три пламичка или је, као у престоној икони Св. апостола Петра
и Павла, насликан као свевидеће око: "Гле, око је Господње на онима који га
се боје, и на онима који чекају милост његову" (Пс. 33, 18). Исти значај оно
има и на архијерејском трону. У барокном сликарству је прихваћена ан-
тропоморфна представа Бога Оца у виду старца са дугом седом косом и
брадом и владарским скиптром у руци и с троуглом око главе. Самим тим
највише хијерархијско место у калоти куполе или на своду првог травеја,
146
које је у православном средњовековном сликарству припадало Христу

Пантократору, дато је Богу Оцу окру женог анђеоским хоровима, као што
је то случај и у Рачи. Овакав тип представе приказивао се све до краја XIX
века. Друго лице свете Тројице је Христос, а светог Духа као треће лице
представља голубица.
Барокно сликарство Запада је увело и праксу приказивања сва три
лица свете Тројице заједно. Бог отац и Бог Син седе на облацима један
поред другог, а изнад њих се поставља бели голуб -Свети Дух. Вршено је
повезивање Христових страдања са представом свете Тројице и зато се он
приказује као искупитељ са крстом у рукама. У српском барокном сли-
карству је под утицајем запада постала популарна и представа свете Тро-
јице у чину крунисања Богородице која се и у Рачи појављује у средишту
иконостаса.
У рачанској цркви, посредством барокних предложака Библије Ек-
типе, акцентирана је масовна појава анђела као посредника између неба и
земље у симболичној интервенцији Бога у историји, заштите праведних и
верних и кажњавању отуђених. Анђели трубачи прослављају славу Божју.
Арханђел Михајло стоји победнички над пораженим демоном и тако
постаје персонификација духовне борбе цркве која тријумфује над јере-
сима и отпадницима. Посебно се у српском сликарству истиче и архангел
Гаврило, а поготову у Благовестима са љиљаном у руци и прстом упртим у
небо. Он се појављује и у Благовестима Захарији на соклу испод престоне
иконе Јована Претече. Посредством укрaјинских богословских књига
поштовање анђела-чувара прихваћено је прво у Карловачкој митропо-
лији. Прихваћено је и учење да сваки човек на крштењу стиче свог ан-
ђела-чувара који је задужен за његову душу и тело. И тема Ослобађање
апостола Петра из тамнице у соклу је реминисценција барокне иконо-
графије анђела као чувара сваког човека појединачно.
Очигледно је да на иконостасу у Рачи доминирају стојеће фигуре
што је, такође, једна од значајних особина барокности. Стојеће фигуре у
форми победничког атлете су одређене појмом херојског као симбол три-
јумфа врлина. Још је Василије Велики назвао Јована Крститеља хришћан-
ским атлетом. Атлете су тумачене као примери мученика и самог Христа.
Представа Христа атлете у сценама Крштења и Васкрсења на иконостасу
цркве у Рачи има упориште у његовом описивању као "атлета вечне врли-
не" у хомилијама Јована Златоустог. Христос је тако постао не само ду -
147
ховни него и физички борац за спас човечанства. Ту представу Христа

атлетске грађе српски сликари баштине још од барока, а Марковићи је
директно црпе из Библије Ектипе.
И представа Срба светитеља своје предлошке има у српској барокној
графици насталој на западним предлошцима, а пре свега Захарија Орфе-
лина, Христофора Жефаровића и Србљака. Тако је створена идеја о све-
титељу који следи пут вере и зато су владарске инсигније под њиховим
ногама чиме се узражава симболично презирање земаљске таштине. Нај-
зад, једна од битних особина сликарства Милије, а поготову његовог сина
Николе Марковића јесте историчност. Њихове иконе су посматрачу јасно
приказивале одређену фабулу, догађај и радњу.
Израду архитектуре иконостаса, проповедаонице и трона извршила
је највероватније радионица Димитрија Петровића из Београда.
148
SUMMARY
The building of the new Church in Raca began 12th July 1851 according to
the project of the State engineer Jan Nevola, and it was finished and sanctified by
the Serbian Metropolitan Peter, 12th July 1855. This Church in Raca is among the
uncommon ones that belong to the romantic, architectural style in the Du-
kedom of Serbia around the middle of the 18th century, especially in Shumadia.
The standard plan of the one-nave Church with the extended base including the
bell tower and clock got the national distinctive feature of constructing the naos
with three conchae. The nave of the Church is vaulted by semi-round-ar-
ched-trough vault whose arches have lowered centers. The altar apse and the
conchae are semicircular both on the outside and inside, which is the particular
novelty. The part of the entrance at the west end has two square, massive
columns that support and bear the gallery with the bell tower. The Church is
plastered both from outside and inside. The facades are without the plastic and
architectural decorations, they have only double lezaines, blind windows and
roof wreath. The bell tower has a characteristic standardized arrow profiling, tin
roof construction with bigger and smaller volutes in the corners, which end up in
the shape of a drum. This Church in Raca has large dimensions, the nave being
29.15 meters long and 12.20 meters wide, and the bell tower cross is put up at the
height of 33 meters. The flour is completely covered with the ceramic tiles with
the plant-geometric decorations. The windows are semicircular, decorated with
the plain iron grids. The Church was completely built by the master tajfa of
Anastas Naumovic.
149
The frescoes were painted “a secco” by Milija Markovic and Stanko La-
zarevic in the year 1855. The painting has no special artistic values because a lot
of scenes were made still roughly and pretty unskillful. The painting is situated in
the upper parts and on the vault of the naos and the altar apse and conchae and it
is not distinguished by the style from the romantic-nazarene patterns that Milija
Markovic also used to paint the iconostasis.
The iconostasy in the Church St. Apostles Peter and Paul in Raca is one of
the first works from the mature painter and master period of Milija Markovic in
whose taifa were his brother Ivan, his young son Nikola and Stanko Lazarevic.
Owing to his initials with which he signed the iconostasis at the end of the work,
the iconostasis dates clearly from the year: 1859. In the images of this iconostasis
Markovic achieves the more powerful painting expression, intertwined with
strong realistic details. Especially the throne icons are brought into prominence
in this sense through their graveness of the expression and the workmanship. In
one part of the iconostasis in Raca Milija Markovic managed to enter the circle of
the greatest painters of the Serbian early romanticism. Especially, when it con-
cerns the parapet icon Anunnciation to Zacharias where the strong contrasts of
the red and green color harmonized completely. Milija Markovic is distin-
guished by very good and emphatic drawing, by contrasting coloration of
accentuated colors with valeric nuances. He was successful in achieving these
artistic values because he also used the engravings from the Weigl`s Baroque
Biblia Ectypa as patterns. Although the using of the above mentioned Bible is
under the Nazarene influence, the painting of Milija Markovic mostly adopts a
lot of non-baroque elements.
The appearance of the Savior – God the Father, both on the vault and
iconostasis of the Church in Raca reminds of the baroque theology that sets off
the connection of the Heaven and the Earth so that the inhabitants of the Heaven
actively take part in the events on the Earth, which was adopted in the Serbian
painting yet in the 18th century. In the baroque painting of the orthodox World
the invisible and indivisible God is also represented symbolically, and not only
anthropomorphically. The name of the God was inscribed in the isosceles
triangle in which three little flames appear as a symbol of the Holy Trinity, or the
God was painted as All-visible Eye as it is the case on the throne icon of the St.
Apostles Peter and Paul. This All-visible Eye has also the same meaning on the
Archiereus` Throne. In the Baroque painting the anthropomorphical idea of
God the Father in the form of an old man with long grey hair and beard, holding
150
the ruler scepter in the hand and having the triangle around the head. Therefore,
the highest hierarchical place in the calotte of the Dome or on the vault of the
first architrave that in the orthodox painting belonged to Christ the Pantekrator,
was given to God the Father surrounded by the angels choirs. Such type of the
representation was practiced until the end of the 19th century. The second face of
the Holy Trinity is Christ, and the Holy Spirit, as a third person, is represented as
s dove.
The baroque painting of the West put into practice the representation of
all three faces of the Holy Trinity together. The God the Father and God the Son
sit on the clouds one beside the other and the white dove of the Holy Spirit is put
above them. The Christ doom is connected with the representation of the Holy
Trinity and that is the reason why He is represented as the Redeemer with the
cross in his hands. In the Serbian baroque painting under the influence of the
West it became popular also the representation of the Holy Trinity as the act of
crowning of the Holy Mother of God that appears in the middle of the ico-
nostasis also in Raca.
In this Church in Raca by means of the Baroque patterns of the Biblia
Ectypia, it was accentuated a mass of angels that appear as mediators between
the Heaven and the Earth in symbolical God intervention in history, protecting
the righteous and faithful and punishing the alienated.
The Holy Archangel Micheal stands as a victor over a defeated daemon,
becoming so the personification of the Spiritual struggle of the Church that
triumphs over the heresy and apostates. Also the Archangel Gabriel comes into
promenece in the Serbian painting, especially in the Annunciation with the lily
in his hand and his finger directed to the Heaven. He appears also in the Church
in Raca in the Annunciation to Zacharias on the socle under the throne icon of
John the Forerunner. By means of the Ukrainian theological books the honoring
of the Angel the Guardian was accepted the Doctrine that every human being at
the Baptizing ceremony acquires its angel-guardian who cares about its body
and soul. Also, the theme Liberation of the Apostle Peter from the prison in the
socle is the reminiscence of the baroque iconography of the angel as a guardian
of every man individually.
It is evident that the standing figures dominate on the iconostasis in Raca,
which is, also, one of the significant characteristics of the Baroque style. The
standing figures in the shape of the victorious athlete are defined by the concept
of the heroic as a symbol of the virtue triumph. The concept of Christ the Athlete
151
in the scenes of the Baptizing has its hold point in the homilies of John
Chrysostom, in which Christ was depicted as the athlete of the eternal virtue,
becoming so not only the spiritual, but also the physical warrior for the redee-
ming (salvation) of the humankind. This concept of Christ of athletic Stature
inherit the Serbian painters still from the baroque, and the Markovics take it as
inspiration directly from the Biblia Ektypa.
Also the representation of the Serbian saints takes its origin in the Serbian
baroque artwork of Zaharia Orfelin, Hristofor Zefarovic and Srbljak, evolved on
the west patterns. So, it was created the idea of the Saint who follows the path of
the faith and because of it the ruler insignia are under his feet, by which is
symbolically expressed the despising of the vanity on the Earth. Finally, one of
the essential characteristics of Milija`s painting , and especially of his son, Nikola
Markovic, is the historicity. The observer can see in their icons a clear deter-
mined fable, event and action.
The architectural composition of the iconostasis, pulpit and the throne
was made most probably in the artistic workshop of Dimitrije Petrovic from
Belgrade.
152
ЛИТЕРАТУРА
*** Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам,

Крагујевац 1997.
*** Православна енциклопедија, том I-II, Нови Сад 2000.
*** Класицизам код Срба, Грађевинарство, књ. 2, Београд 1966.
*** Државопис Србије, св. 13, Београд 1884.
*** Преписка Ђуре Јакшића, Историјски архив Србије, Београд 1955.
*** Српски Сион IX/45, Ср. Карловци 1902.
*** Министарство унутрашњих дела, XVI, Историјски архив Србије,
Београд 1966.
*** Рачанска деца, имају свог лекара, Светлост, бр. 4, Крагујевац.
*** Сабрана дела Ђуре Јакшића, Приповетке, Београд 1978.
*** Enciklopedija likovnih umjetnosti, III, Zagreb 1964.
*** Фонд Министарства финансија, Збирка тефтера 624, Историјски
архив Србије
А. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја Западне Ср-
бије XV и XVI век, I-III, Чачак 1984.
Ж. Андрејић, Рача и околина, Крагујевац 1979.
Ž. Andrejić, Novi nalazi iz Lepenice i Jasenice, Arheološki pregled 22,
Beograd 1981.
Ж. Андрејић, Пола миленијума Раче, Рача 1989.
Ж. Андрејић, Загонетна Рамаћа, Рача 1992.
Ж. Андрејић, Властелинство писара Јована почетком XVI века у
153
Шумадији, Митолошки зборник 7, Рача 2002.

Ж. Андрејић, Рачанска црква Јана Неволе и иконостас Милије Мар-
ковића, Некудим 3, Смед. Паланка 1. 11. 2002.
Ж. Андрејић, О Карађорђу и Старовишевцима, Шумадијски записи 1,
Аранђеловац 2003.
Ж. Андрејић, Карађорђе, Рача 2004.
Ж. Андрејић, Црква Рођења пресвете Богородице у Баточини, Бато-
чина 2004.
Ж. Андрејић, Средњовековна жупа Лепеница до XVI века, Митолошки
зборник 13, Рача 2005.
Ж. Андрејић, Градови, насеља и цркве у средњовековној жупи Лепеница
до XVI века, Шумадијски записи 3, Аранђеловац 2006.
Д. Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац 1972.
С. Богдановић, Православност у српском црквеном живопису, Збор-
ник за ликовне уметности Матице српске 9, Нови Сад 1973.
D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za sme-
derevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974.
Ђ. Бошковић, Гробљанска црква у краг. Рачи, Старинар VII, Београд
1932.
Ђ. Бошковић, Археолошки споменици и налазишта у Србији, II, Цент-
рална Србија, Београд 1956.
Ј. Х. Васиљевић, Бугарска зверства у Врању и околини, Нови Сад 1922.
П. Васић, Димитрије Аврамовић, Београд 1970.
П. Васић, Адолф Дајч и распоп Милија, Политика 29. јула 1972, Бео-
град.
П. Васић, Сликарска породица Марковић, Зборник VII, Чачак 1976.
П. Васић, Црквена уметност код Срба у 18. и 19. веку, Српска право-
славна црква 1219-1968, Београд 1969.
П. Васић, Уметност Источне Србије у XIX веку, Браничево 4-5, Пожа-
ревац 1963.
Н. Вучо, Распадање еснафа, књ. I-II, Београд 1958.
Т. Вученовић, Насеља у Србији у доба Првог српског устанка, Врањски
гласник IX, Врање 1979.
Б. Вујовић, Саборна црква у Београду, Годишњак града Београда XXX,
Б. Вујовић, Црквени споменици на подручју града Београда, Београд
154
1973.
Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије (1791-1848), Београд 1986.
В. Грујић, Иконопис и зидно сликарство у црквама, у: Н. Кусовац, М.
Врбашки, В. Грујић, В. Краут, Стеван Тодоровић, Београд - Н. Сад 2002.
Д. Давидов, Српски бакрорези 18. века, Нови Сад 1983.
Д. Давидов, Студије о српској уметности XVIII века, Београд 2004.
Г. Дејвидсон, Речник анђела, Београд 1996.
М. Диздар, Стари босански текстови, Сарајево 1990.
М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978.
Г. Доре, Библија, Београд 1990.
Д. Живановић, Записи из Лепенице, Нови Сад 1967.
О. Зиројевић, Крагујевац до 1718. године, Историјски гласник 1, Бео-
град 1971.
О. Зиројевић, Манастири и цркве од 1459-1683, Београд 1985.
О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд 1974.
Т. Ивановић, Црква Светог арханђела Гаврила у Аранђеловцу, Аран-
ђеловац 2004.
А. Ивић, По Србији кнеза Милоша, Споменик LXXIV, Београд 1933.
М. Јовановић, Прилог насељу Вишевца, Крагујевац 1914.
М. Јовановић, Српско сликарство у доба Романтизма, Н. Сад 1976.
М. Јовановић, Поводом иконостаса у Белегишу, Рад војвођанских
музеја 14, Н. Сад 1965.
М. Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство новијег
доба, Београд-Крагујевац 1987.
М. Јовановић, Сликари Топчидерске и Вазнесенске цркве у Београду,
Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867. године, Београд 1970.
М. Јовановић, Илустроване Библије из библиотека у Бечу и Минхену,
Зборник Филозофског факултета X-1, Београд 1968.
Б. Којић, Варошице у Србији XIX века, Београд 1970.
Б. Којић, Црква брвнара у Рачи код Крагујевца, Гласник Етнографског
института II-III, Београд 1957.
Б. Којић, Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Београд 1949.
М. Коларић, Класицизам код Срба 1790-1848, књ. I, Београд 1965.
А. Крстић, Кучево и Железник, Историјски часопис XLIX, Београд
2002.
Н. Кусовац, Јован Поповић, сликар, Опово 1971.
155
Н. Кусовац, Милија Марковић - свештеник и сликар, Гласник Српске

православне цркве 9, Београд 1965.
Н. Макуљевић, Прилог познавању сликаних програма владарских
тронова у Србији (1804-1914), Саопштења XXVII-XXVIII, Београд 1996.
Р. Марковић, Крагујевачка нахија 1815-1839, књ. I, Београд 1954.
Д. Медаковић, Представе српских владара - светитеља у XVIII веку,
Богословље XXXIII, св. 1 и 2, Београд 1979.
Д. Медаковић, Историзам у српској уметности XIX века, Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор 3-4, Београд 1968.
Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Београд.
Д. Медаковић, Српско сликарство XVIII-XIX века, Нови Сад 1968.
Д. Миленковић, Шумадијска дивизија I позива, књ. 2, Крагујевац 1935.
Д. Медаковић, Барок код Срба, Загреб 1988.
Ж. Милићевић, Записи о српској земљи, Београд 1940.
М. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876.
Ј. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Баточина 1976.
Митрополит Михајло, Пастирска поученија православним христи-
јанима на све недеље и празнике преко године, Београд 1860.
М. Николић, Становништво Раче крагујевачке и њене ближе околине
1837. године, Станишта 1991, Крагујевац 1991.
Р. Николић, Живопис са црквине "Петковице" код Страгара, Саоп-
штења IX, Београд 1970.
С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Бео-
град 1912.
С. Новаковић, Земљиште радње Немањине, Годишњица Н. Чупића I,
С. Новаковић, Из српске историје (Град, трг, варош), Нови Сад -
Д. Обрадовић, Средњовековни градови на тлу Шумадије, Шумадијски
анали 1, Крагујевац 2004.
Д. Ст. Павловић, Цркве брвнаре у Србији, Београд 1962.
Д. Ст. Павловић, Старе цркве брвнаре у Србији, Музеји 6, Београд
1951.
Д. Ст. Павловић, Разноврсни облици и вредности метничког изра-
жавања код цркава брвнара у Србији, Саопштења IV, Београд 1951.
Г. Пантелић, Казивања, Казивања о српском устанку 1804, Београд
156
1980.
Д. Пантелић, Војно-географски описи Србије 1783-84, Споменик
LXXXI, књ. 64, Београд 1936.
Д. Пантелић, Попис пограничних нахија Србије, Споменик XCVI, Бео-
град 1948.
Б. Перуничић, Смедеревска аланка и околина, Београд 1980.
Д. Петровић, Крагујевачки округ средином XIX века, Крагујевац 1962.
М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије, II, Београд
1889.
Д. Поповић, Србија и Београд од Пожареваћког до Београдског мира,
Р. Прокић, Конзерваторско-рестаураторски радови на црквини
"Петковица" код Страгара, Саопштења IX, Београд 1970.
Р. Радић, Степковићи-Палавестре-Карађорђевићи, Београд 2001.
Т. Радивојевић, Насеља у Лепеници, Београд 1930.
F. Rački, Prilozi za zbirku srpskih i bosanskih listina, Rad JAZU, I, Zagreb
1867.
Стефан Првовенчани, Сабрани списи, Београд 1988.
У. Рајичевић, Три мало позната уметничка посла сликара Николе
Марковића, Зборник Народног музеја XV -2, Београд 1994.
Свети Сава, Сабрана дела, Београд 1998.
Ђ. Симоновћ, Топономастика Раваничког властелинства са посеб-
ним освртом на поседе у околини манастира, Гласник Етнографског инс-
титута 29, Београд 1980.
М. Стојаковић, Браничевски тефтер, Београд 1987.
И. Стојановић, Шта Милош Воденичаревић о србској историји прича,
Гласник Друштва србске словесности II, Београд 1849.
Љ. Стошић, Западноевропска графика као предложак у српском сли-
карству XVIII века, Београд 1992.
Љ. Стошић, Српско сликарство 1690 - 1740, Београд 2006.
М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Нови Сад 1996.
М. Тимотијевић, Религиозно сликарство као историјска истина,
Саопштења XXXIV, Београд 2002.
М. Тимотијевић, Иконографија Великих празника у Српској барокној
уметности, Зборник илковних уметности Матице српске 25, Н. ад 1998.
М. Тимотијевић, Светлост као симбол на представама Христовог
157
рођења у српској уметности 18. века, Свеске друштва историчара умет-

ности Србије 17, Београд 1986.
М. Тимотијевић, Црква Св. Георгија у Темишвару, Нови Сад 1996.
М. Цуњак, Манастир Рукумија, Пожаревац 1996.
Г. Шкриванић, Властелинство великог челника Радича Поступовича,
Историјски часопис 20, Београд 1973.
Г. Шкриванић, Раваничко властелинство, Историјски часопис XVII ,
158
ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ
академик, историчар уметности, рођен у Ра-

чи (крагујевачкој) 25. 9. 1950. где је завршио ос-
новну школу и гимназију. Вишу педагошку школу
у Београду, Група Опште техничко, а потом Ли-
ковна уметност, завршио 1972, односно 1977. Ап-
солвирао на Групи историја уметности Филозоф-
ског факултета у Београду, а дипломирао на
Филозофском факултету у Косовској Митровици
2003. Од 1978. до 1982. био је делегат Републичког
СИЗ-а културе. Оснивач и уредник недељника
"Глас Лепенице" (1991-1992). Члан Academia-e de stinte, literatura si arte
Oradea (ASLA) Румуније, од 2000; Удружења књижевника Србије, од 2000;
Српског археолошког друштва, од 1982; Удружења конзерватора Србије,
од 2005, и Ликовних уметника Крагујевца, од 1976. године. Основао је и
водио, од 1987. до 2001, Ликовну колонију „Вишевац“ у Рачи. Оснивач је
Центра за митолошке студије Србије у Рачи 1996. Приређивач је Мито-
лошких зборника.
Просветну каријеру отпочео је у Осаоници код Новог Пазара, 1972.
године. Од 1977. до 1988. радио у Гимназији, а потом у Основној школи у
Рачи. Од 1993. до 1997. био је директор Културног центра у Рачи. Од 1997.
ради као ликовни педагог у Основној школи у Рачи.
Књига Витезови реда змаја је награђена Специјалном Дипломом на
159
Међународном салону књига у Араду - Румунија (2000.), а Карађорђе

Почасном Повељом као најбоља књига о Карађорђу поводом 200. година
Првог српског устанка од стране Радио Београда 2 и Краљевског књи-
жевног клуба "Карађорђевић" (2004.).
Према књигама Пола миленијума Раче, Гривне живота и Митологија
пчеле снимљени су научно-образовни филмови: Искони Лепенице, Три-
балске гривне и Пчела у миту и животу. Филм Трибалске гривне (Les bra-
celets des Tribals) је учествовао на Међународном фестивалу научних фил-
мова телевизија Европе у Паризу (1997).
Објављене књиге:
Рача и околина, Крагујевац 1979,
Таме и свитања, Рача 1980,
Стара варош Рача, Рача 1982,
Трговина Свилајнца, Свилајнац 1984,
Поколењу за незаборав, Рача 1986, (коаутор),
Баточина и околина, Баточина 1988,
И ништа не даје, (песме), Дубровник-Рача 1989,
Стара Рача, (мапа цртежа), Рача 1986, 1988, 1989,
Стара Топола, (мапа цртежа), Рача 1988,
Дубровник, Рача 1989,
Пола миленијума Раче, Рача 1989,
Средње Поморавље – археолошко рекогносцирање, Рача 1990,
Загонетна Рамаћа, Рача 1992,
Велућа, Београд-Рача 1993,
Шакасте гривне, Београд-Рача 1993,
Велућа Драгаша, Београд-Рача 1996,
Гривне живота, Београд-Рача 1997,
Витезови реда змаја, Београд-Рача 1999,
Владари Трибала, Рача 2000,
Престоно место Рас, Рача 2001,
Митологија пчеле, Рача 2002,
Манастир Велуће (монографија), Рача 2002,
Карађорђе, Рача 2004,
Свети Сава, Рача 2004,
Црква Рођења пресвете Богородице у Баточини, Баточина 2004,
160
Метафизика Лепенског Вира, Рача 2005,

Света српска лоза, Рача 2005,
Карађорђева колевка, Рача 2006,
Биобиблиографски речник Митолошког зборника, Рача 2006,
Црква Свете Богородице у Доњој Каменици (монографија),
Рача 2007,
Црква светих апостола Петра и Павла у Рачи (монографија),
Рача 2007.
Значајнији научни радови:

1) Ђурђево, Рача Крагујевачка-остава, Археолошки преглед 18, Бео-
град 1976; 2) Археолошко рекогносцирање Доње Лепенице, Археолошки
преглед 20, Београд 1978; 3) Нови налази из Лепенице и Јасенице, Архео-
лошки преглед 22, Београд 1981; 4) Нека питања и могући одговори о
рачанској слободној територији и II шумадијском 1941. године, Рачанска
република 1941. године, Рача 1989; 5) Деспот Стефан и медицина, Инфор-
матор струковног удружења доктора медицине и стоматологије 1, Смед.
Паланка 1992; 6) Историјско и митолошко Косово, Митолошки зборник 1,
Београд-Рача 1998; 7) Сербали или Савеанци, Митолошки зборник 2, Рача
2000; 8) Свети знаци, Митолошки зборник 3, Рача 2000; 9.) Дунавски бог
Дагон, Развитак 205-206, Зајечар 2001; 10) Дрво смрти, Етнокултуролошки
зборник VII, Сврљиг 2001; 11) Митологизација и парамитологизација Ка-
рађорђа, Митолошки зборник 4, Рача 2001; 12) Некудим на Косову и Јасе-
ници, Некудим 1, 15. 02. 2002, Смед. Паланка; 13) Завиде, Немање и Ми-
рослави, или о пореклу жупана Стефана Немање, Некудим 2, 6. 05. Смед.
Паланка; 14) Црква Св. Стефана манастира Копорина и питање другог
гроба Св. деспота Стефана Високог, Наш траг 3, Вел. Плана 2002; 15) Ми-
тологија Коса бога рата и смрти, Митолошки зборник 5, Рача 2002; 16)
Значење имена Параћина, Параћинских 14 дана, 48, год. III, Параћин 10. 10.
2002. и бр. 50., 7. 11. 2002; 17) Метафизичка геометрија и прво лице Бога
света културе Лепенског Вира, Развитак 209-210, Зајечар 2002; 18) Кошарна
као тајно место за ритуално и жртвено убиство прореченог владара,
Митолошки зборник 7, Рача 2002; 19) Логика бројева геометрије Лепенског
Вира, Баштиник 5, Неготин 2002; 20) Властелинство писара Јована почет-
ком XVI века у Шумадији, Митолошки зборник 7; 21) О Карађорђу и Ста-
ровишевцима, Митолошки зборник 8, Рача 2002; 22) Тихомири, Уроши,
161
Вукани, Мирослави, Завидеи Немање, или о пореклу жупна Стефана Нема-

ње, Новопазарски зборник 26, Н. Пазар 2002; 23) Тврђава витеза златног
Змаја, Митолошки зборник 6, Рача 2002; 24) Мара Ресавкиња – реликт пра-
старог божанства лова и рата, Митолошки зборник 6; 25) Крушевац није
настао одједном, Победа бр. 2.581, год. LVIII, Крушевац 20. 06. 2003; 26)
Митски и демонски свет, култна места и објекти у духовној и мате-
ријалној култури – Дискусија, Етнокултуролошки зборник VIII, Сврљиг
2003; 27) Црква свете Богородице у Доњој Каменици и област “Дендра“
великог жупана Десе и његових потомака, Развитак 211-212, Зајечар 2003;
28) Митологија пчеле, Књижевне новине, од бр. 1078-1079. до 1093, Бео-
град од 15. 03. до 30. 11. 2003; 29) О српском царском челнику Муси и његовом
пореклу, Рашка 38-39, Рашка 2003; 30) Рачанска црква Јана Неволе и ико-
ностас Милије Марковића, Некудим 3, Смед. Паланка 1. 11. 2003; 31) О
Карађорђу и Старовишевцима, Шумадијски записи 1, Аранђеловац 2003;
32) Српски средњовековни династии црквене прилике у Источној Србији и
северозападној Бугарској у XII-XV веку, Баштиник 6, Неготин 2003; 33)
Свети Сава први архиепископ и патријарх, Некудим 5, Смед. Паланка 1. 11.
2003; 34) Владарска идеологија, инвеститура и инсигније Карађорђевића и
њихове задужбине, Митолошки зборник 9, Рача 2003; 35) Монахиња Јефи-
мија, ћерка ћесара Војихне, унука Владислава II и праунука краља Дра-
гутина, Јефимија 14, Трстеник 2004; 36) Свети Сава први архиепископ и
патријарх, Развитак 215-216, Зајечар 2004; 37) Још о пореклу Карађорђа,
Шумадијски записи 2, Аранђеловац 2004; 38) Мултикултурални односи
Срба и Румуна, Баштиник 6, Неготин 2004; 39) Уснули будни, Митлошки
зборник 10-11, Рача 2004; 40) Представа космоса Лепенца, Митолошки
зборник 10-11; 41) О времену и идеологији римских тетрарха, настанку и
значењима Ромулиане, Развитак 217-218, Зајечар 2004; 42) Архиепископ Ар-
сеније Сремац, Некудим 7, С. Паланка 2004; 43) Карађорђево порекло у
светлу до сада не коришћених извора, Митолошки зборник 12, Рача 2004;
44) Велики логотет кир Стефан Ратковић, Mons aureus 5-6, Смедерево
2004; 45) Карађорђеви претци из архиве Андрије Лубурића, Архивско нас-
леђе 2, Зајечар 2004; 46) Племенско порекло Карађорђа, Савиндан 15, При-
јепоље 27. 01. 2005; 47) Ко је хумски кнез Мирослав и када је настало његово
јеванђеље?, Некудим 8/9, Смед. Паланка 2005; 48) Средњовековна жупа
Лепеница до XVI века, Митолошки зборник 13, Рача 2005; 49) Прилог
истраживању о великим жупанима Примиславу и Белушу и претпоставка
162
о њиховим могућим потомцима, Митолошки зборник 13; 50) Ко су сликари

цркве у Доњој Каменици код Књажевца?, Развитак 219-220, Зајечар 2005; 51)
Крушевац – трибалодарданска и рановизантијска Дардапара, Расински
анали 3, Крушевац 2005; 52) Представа фундације и консекрације munici-
piuma у данашњем Пријепољу, Ужички зборник 31, Ужице 2005; 53) Хумски
кнез Мирослав, Одзиви 127, Бијело Поље 2005; 54) Пантелија Срећковић и
Иларион Руварац – сукоб либерално-романтичарске критичности и ради-
кално - позитивистичког критицизма; урушавање индоктринарног сис-
тема са појавом новоромантичара – слика слабости српских националних
институција и потреба стварања нове српске историјске школе, Мито-
лошки зборник 14, Рача 2005; 55) Персонификација Дарданије из Медијане
и припадност Ниша Дарданији у Антици, Баштиник 8, Неготин 2005; 56)
Велики логотет кир Стефан Ратковић ктитор цркве Св. Николе у Рамаћи,
Шумадијски анали 2, Крагујевац 2005; 57) Прво лице Бога, Буктиња 16,
Неготин 2005; 58) Још једном о Бановић Страхињи и Влах Алији, Развитак
221-222, Зајечар 2005; 59) Порекло кнеза Лазара и крштено име деспота
Стефана, Копорински зборник 1, Крагујевац 2005; 60) Прилог истра-
живању о рашким великим жупанима Примиславу и Белушу, Савиндан 16,
Пријепоље 2006; 61) Градови, насеља и цркве у средњовековној жупи Лепе-
ница до XVI века, Шумадијски записи III, Аранђеловац 2006; 62) Свети
Сава и Византија, Јефимија 16, Трстеник 2006; 63) Трибало-дарданска
престоница Дамастион, или о ковању новца и сечењу злата Трибала, Раз-
витак 225-226, Зајечар 2006; 64) О крунисању сугубим венцом босанског кра-
ља Твртка I Котроманића, Ужички зборник 32, Ужице 2007; 65) Архие-
пископ Арсеније Сремац, сестрић светог Саве, Савиндан 17, Пријепоље
2007; 66) Нека питања о Првом српском устанку у вези са запостављеним
сазнањима о Карађорђевом пореклу, Српска слободарска мисао 58, бр. 2,
Београд 2007; 67) Прве шпрестонице обновљене Србије - једна паралела:
Вожд Карађорђе и Топола и кнез Милош и Крагујевац, Крагујевац прес-
тоница Србије 1818-1841, Крагујевац 2007; 68) Стара Дубровачка књи-
жевност на размеђу српства и хрватства и допринос српској историји
академика Мирослава Пантића, Митолошки зборник 16, Рача-Свилајнац
2007; 69) О српском кнезу Стројимиру и његовом златном печатњаку,
Јефимија 17, Трстеник 2007; 70) О сродству римских августа Александра
Севера и Лицинија и императора прве и друге тетрархије, Баштиник 10,
Неготин 2007; 71) Област Загорја од XII до XV века и Белмужевићи, (коау -
163
тор), Шумадијски записи IV, Аранђеловац 2007; 72) О пожаревачкој сли-

карској породици Марковић поводом њиховог новооткривеног иконостаса у
Батчини, Браничево кроз војну и културну историју Србије I, св. 4-5,
Пожаревац 2007; 73) О Старовишевцима, у: М. Станојевић, Трагом срп-
скога Вожда, Београд 2007; 74) Сусрети са академиком Антонијем Иса-
ковићем и поимање његове књижевне личности, Митолошки зборник 17,
Рача 2007; 75) Крагујев трг - пређашњи трг Бресница, или о историји Кра-
гујевца од 1228. до 1476. године, Шумадијски анали 3, Крагујевац 2007.
164
САДРЖАЈ
РАЧА И ЛЕПЕНИЦА У ПРОШЛОСТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НА ПРОСТОРУ ЛЕПЕНИЦЕ И РАЧЕ . . . . . 31
СТАРА РАЧАНСКА ЦРКВА - БРВНАРА СВ. АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА . . . . . . . . . 39
ИСТОРИЈАТ РАЧАНСКЕ ЦРКВЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА. . . . 47
АРХИТЕКТУРА ЦРКВЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У РАЧИ . . . . 71
ЖИВОПИС МИЛИЈЕ МАРКОВИЋА И СТАНКА ЛАЗАРЕВИЋА . . . . . . . . . . . . 81
ИКОНОСТАС МИЛИЈЕ МАРКОВИЋА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
СЛИКАРСКИ АТЕЉЕ МИЛИЈЕ И НИКОЛЕ МАРКОВИЋА . . . . . . . . . . . . . . . . 119
СВЕШТЕНСТВО РАЧАНСКЕ ЦРКВЕНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
РЕЗИМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
ЛИТЕРАТУРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
ЖИВОЈИН АНДРЕЈИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
САДРЖАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
165
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
271. 222 (487.11) - 523. 4 "1855 / 2005"

726. 54 (497.11) "1855 / 2005"
АНДРЕЈИЋ, Живојин
Црква Светих апостола Петра и Павла у Рачи
: 1855 - 2005 / Живојин Андрејић ; (цртежи и
фотографије Живојин Андрејић). - 1. изд. -
Рача : Центар за митолошке студије : Црквена
општина, 2007 (Лапово : Кoлор прес) . - 165
стр. , (16) стр. с таблама : илустр . ; 25 cm
Ауторова слика . - Тираж 500 . - Живојин

Андрејић : стр. 159-164. - Напомене и
библиографске референце уз текст . - Summary.
- Библиографија : стр . 153-158 .
ISBN 978-86-83829-31-6
а) Рача - Црква Св. апостола Петра и Павла

- 1855-2005
COBISS . SR-ID 145349900
166

60745268

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

60745268

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА

Географски простор Лепенице је именован према истоименој реци,

Границе, градови, насеља и цркве средњовековне жупе Лепенице

са нахијом Лепеницa. На западу граница иде линијом планинског венца

венац планине Венчац – Горња Шаторња – планина Рудник (Велики Шту -

vidinsku oblast, Beograd 1974, стр. 93.

венчаног. Међутим, имајући у виду да се кроз читав Средњи век, све до

сребра. Раваници је припадао и «бир» (приход који дају мирски свеш-

турском попису 1476. године.25

Основа цркве на Јеринином брду у Градцу, X-XII век

Доњу Зловштицу и Драгиновце где му је двор.26 Динић није понудио

звало Бушинци по рудничким јамама. Нешто ниже, где се спајају Среб-

првим турским пописима ове области помињу као засебне администра-

шница код Страгара) и Штрбац Поље, али припадају Руднику.40 Сераскер

жини Јована Белошевића.45 Међутим, записано је сећање Милоша Воде-

Основа триконхалне цркве у Борцима (Губеревац) из XVI века

После 1489. године Рача се не помиње све до 1717. године. Тада је

насељена места док је 164 напуштених.48 У аустријском попису из 1718.

Рачански хан из XVIII века

У Аустро-турском рату, 1788. године, побуњени Срби су учествовали

увећавала. Из Раче су им пришли Јанко и његов отац Спасоје, Радосав

Српска народна војска у Рачи, 1876. године

Рачу је посетио окружни физикус – лекар Јосиф Панчић: Године 1849.

пред Општином.65 Тако је изгледала Рача када је одлучено да се гради нова

Рача крајем XIX века

У периоду 1870-1880. године Рача је добила изглед праве варошице.

млевење брашна.“74 Политичком сценом су владали либерали међу којима

Певачко друштви "Вишњић" са протом Костом Јовановићем

Удруживањем богатих трговаца и земљорадника долази до фор-

на улицу. Рачански добошар је на тргу испред цркве прочитао објаву рата

Штаб коњичке дивизије Живојина Мишића и њен

Неки од Рачана су се истакли у борби и добили највећа одликовања.

Милановца је био један аустријски батаљон састављен од Чеха. Стојан је са

Карађорђев дом у Рачи, саграђен 1932. године

године. Убрзо је обновљен и срески расадник са циљем да се развија

Авионски снимак Раче из 1937. године

бомбардовала Београд. Уследила је мобилизација. Код Велике Плане, Но-

Најстарија црквена грађевина у овом крају је она из IX-XI века која је

Брезовцу, манастир Св. Стефана у Блазнави, манастир Св. Архангела у

вине XVII века припада Рудничкој, а потом Веначкој епархији чији је

После обнављања цркве брвнаре у Рачи и Брзану, 1827. године,

године и освећена од стране митрополита српског Михајла. Грађевина је

академски сликари Пашко Вучетић и Љубиша Валић.12

Црква у Сипићу Црква Св. великомученика Георгија у Вишевцу

пароха ове цркве, Милутина. Црква је триконхална са великом куполом.

зворничко-тузлански Господин Василије који управља све до 1. 09. 2002.

Црква у Малим Крчмарима Црква у Ђурђеву

ко је преименовано у Архијерејско намесништво рачанско, а за архијереј-

Сава: „Извољенијем Оца и поспешенијем Сина и совршенијем Светога

звонару. Грађани села Ђурђева су почели

У Летопису рачанске цркве, из 1930. године, постоји податак да је у

Црква брвнара на рачанском гробљу, 1726. године

ОстаЕмо вашего Сијателства

Покорни Кметови Села раче, вишевца, бошнјана

Не може се утврдити да ли су радови завршени на обнављању старе

Врата цркве брвнаре у Рачи Тајни натпис мајстора Осаћана

арапски. Међутим и на тај начин је нечитак. Доброслав Павловић је ћири-

Примитивна крстионица са крчагом у рачанској цркви брвнари

Десно од улаза, на поду, налази се примитивна крстионица са крча-

дове, шиндра и греде су масивне тако да је у конструктивном смислу врло

Црква брвнара у Сепцима

Први научни опис ове цркве сачинио је Ђурђе Бошковић, 1932.

пажњу на њена живописна западна врата.8