DOLINA KRALJEVA

KAD VEKOVI ZAMIRIU JORGOVANIMA

U dolini Ibra i Rake, od Kraljeva pa na jug do ispod Novog Pazara, roena je srpska
srednjovekovna drava. Neki je, zato, zovu Dolinom kraljeva, drugi Dolinom vekova a oni
romantiniji Dolinom jorgovana. I svi su, svako na svoj nain, u pravu, jer ovde jesu kraljevi
pravili dravu, vekovi se jesu mrekali i njima se jeste hodilo "putevima obuenim u jorgovane".
Mada je red da se ide po redu, ovde emo poeti malo posle poetka, nekako s prolea. U vreme
kad je dolina Ibra sanjala Provansu. Tada kralj Uro I (12431276) poeleo je da svoju buduu
nevestu doeka kako dama iz znamenite loze Anuj i zasluuje. I zapovedio je da se u celoj
dolini Ibra, od Rake do Kraljeva, posade jorgovani. Buduu srpsku kraljicu, ali i sveticu,
doekali su milioni strukova ovog vesnika prolea. Od tada se, poetkom maja, tradicionalno

odrava narodno veselje poznato pod imenom Dani jorgovana. A kraljica Jelena Anujska, majka
dvojice srpskih kraljeva, Dragutina i Milutina, upravo je poiznad Doline jorgovana izgradila
svoju zadubinu, jedan od bisera srpske srednjovekovne batinE. Re je o manastiru Gradac,
ija je gradnja zavrena 1276, a u kome e 38 godina kasnije i sama biti sahranjena.
Poetna taka putovanja kroz Dolinu kraljeva ipak je Kraljevo, jedan od najznaajnijih gradova
sredinje Srbije, koji je dananje ime dobio 1882, kad je obnovljena Srbija proglaena za
kraljevinu, a kralj Milan Obrenovi u oblinjem manastiru ia krunisan za prvog srpskog
novovekog kralja. Graena izmeu 1206. i 1217. godine, ova "majka svih crkava",
karakteristine crvene fasade, postaje hram u kome se za prvog srpskog kralja (1217) krunie
njen ktitor Stefan Prvovenani. Dve godine posle dobija ulogu prvog sedita Srpske
arhiepiskopije. U njoj e se, kae legenda ugraena i u grb Kraljeva, krunisati jo est kraljeva i
za svakoga e biti otvorena a zatim i zazidana po jedna vrata, te otud i ono, poetino,
"sedmovrata ia".
Osam kilometara od Kraljeva nalazi se Mataruka Banja, zapravo park od 15 ha s izvorima
lekovite mineralne vode koja lei od reume, ubrzava oporavak posle povreda, lomova i
hipertrofije miia, lei od bolesti krvnih sudova, puake Birgerove bolesti, te mnogih oboljenja
nervnog sistema.
Petnaestak kilometara junije nailazi se na Bogutovaku banju, ije lekovite vode pomau kod
leenja irokog spektra neuropsihijatrijskih bolesti, ali i bolesti srca i krvnih sudova.
Daljim putem uz udljivi Ibar stie se ispod planine Stolovi. Na vrh brda, tamo gde stoluju
magle, ugnezdio se jedan od najouvanijih srednjovekovnih gradova u Srbiji Magli.
Pretpostavlja se da je ova tvrava nastala 1240. godine, s namerom da titi prilaz Ibarskoj dolini i
brani manastire Studenicu i iu. Danas se do Maglia, i dalje monog izgleda, s druma moe
stii samo viseim mostom, poput Indijane Donsa.
U srcu srpske zemlje Rake, jedanaest kilometara severozapadno od Ibra, u dolini reice
Studenice (koja se u varoici Ue uliva u Ibar) nalazi se istoimeni manastir, sagraen u
poslednjoj etvrtini 12. veka. Manstirski kompleks Studenice gradili su i dograivali veliki
upan Stefan Nemanja, sin mu sveti Sava, unuk kralj Radoslav i praunuk kralj Milutin. U to
vreme poelo je zidanje crkve Notr Dam u Parizu. U jednoj od najveih svetinja koje su Srbi
ikad imali, prekrasnoj carskoj lavri, sahranjeni su Nemanja, njegova ena Ana, sinovi Vukan i
Stefan i unuk Radoslav. Ovde se prvi put pojavljuju srpski natpisi na freskama.
Na okomitoj litici, desetak kilometara od Studenice, uklesana i nadgraena na ve postojeu
peinu, ugnezdila se Isposnica svetog Save.
U njoj je mala jednobrodna crkva, a unutranjost peine podeljena je na spratove za boravak

isposnika. Povest nam poverava da je upravo ovde sveti Sava pisao "Studeniki tipik" i "itije
svetog Simeona", svog oca. I danas ovde, u svojevrsnom tihovanju i postu, monasi vole da se
osame.
Dalje uz Ibar, kao na dlanu, na visokom kupastom brdu, na padinama Kopaonika, smestio se
srednjovekovni grad Brvenik. Pored njega su i dve znaajne i lepe crkve: Stara i Nova Pavlica,
vane za razumevanje srpskog srednjovekovnog umetnikog naslea. Takav je i, na levoj obali
Ibra, tri kilometra jugoistono od grada Rake i manastir Konuli.
Jedan od dragulja srpske umetnosti, ali i istorije, svakako su urevi stupovi, podignuti na
kupastom umovitom breuljku. Podigao ih je veliki upan Stefan Nemanja 1171. godine. Uz
njih su uzrasle i dve visoke kule-zvonici (stlpovi-stubovi-srednjovekovni pojam za kule). Vreme
i ljudi nisu bili milostivi prema ovom manastiru, ali on velikom akcijom velikog broja znanih
i neznanih vraa svoj nekadanji sjaj. Neopozivo se zna da je srpska srednjovekovna drava
krenula u svoj uzlet iz Starog Rasa, prve prestonice po kojoj je Srbija tada nazivana Rakom.
Pod Starim Rasom se, inae, danas podrazumevaju Petrova crkva (najstarija bogomolja u Srba,
mesto gde je Stefan Nemanja, rodonaelnik dinastije Nemanjia, preao iz rimokatolike u
pravoslavnu veru), urevi stupovi, Crna reka, Konuli i, pre svega, Sopoani. Ceo ovaj
komplsks je 1979. stavljen na listu UNICEF-a, kao podruje od znaaja za svetsku kulturnu i
prirodnu batinu.
Ko zna da li bi sve i stiglo do tako uvaene institucije poput UNICEF-a, da 1961. godine, na
velikoj izlobi u Parizu, predstava "Uspenje Presvete Bogorodice" iz Crkve sv. Trojice u
manastiru Sopoani, nije proglaena za najlepu fresku srednjeg veka. Nita neobino ako se
zna da freske oslikane u drugoj polovini 13. veka, u ovoj zadubini kralja Uroa I, slove za
vrhunske domete vizantijske umetnosti.
Ni ovde nije kraj drumovanju Dolinom kraljeva. Vekovi e vam doapnuti da i, trinaest
kilometara juno od Novog Pazara, srednjovekovni grad Jele, "jedna od ratnih prestonica
Nemanjia", ima ta da kae. Petnaestak kilometara junije, u prirodnom okruenju pred ijom
lepotom zastaje dah, pored hune ponornice ije ime nosi, nalazi se manastir Crna reka u kome
od 14. veka poivaju moti Petra Korikog, velikog srpskog svetitelja. Ovde stiu mnogi verujui
ljudi (bez obzira da li su pravoslavci, muslimani ili rimokatolici) uvereni da e neko od ovdanjih
"uda" pomoi.