У СПОМЕН И СЛАВУ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

КЊИГА 6-2
МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП
„СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР КРОЗ ВЈЕКОВЕ –
ИСТОРИЈА И ПРЕДАЊЕ (1016-2016)“
Бар, 15-17. септембар 2016. године

АРХЕОЛОГИЈА, ИСТОРИЈА УМЈЕТНОСТИ,

КЊИЖЕВНОСТ И ЕТНОГРАФИЈА

АУТОРСКО ИЗДАЊЕ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА

1000-ГОДИШЊИЦЕ МУЧЕНИЧКОГ СТРАДАЊА
СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА (1016–2016)
 С БЛАГОСЛОВОМ
АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ,
МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ
И ЕГЗАРХА СВЕШТЕНОГ ТРОНА ПЕЋКОГ
ГОСПОДИНА АМФИЛОХИЈА

Издавачи:
Митрополија црногорско-приморска
ИИУ СВЕТИГОРА

За издаваче:
Протопрезвитер–ставрофор Обрен Јовановић
Протопрезвитер–ставрофор Радомир Никчевић

Едиција: Свети Јован Владимир, Књига VI, свеска 2

Уредници издања:
др Васиљ Јововић
Протопрезвитер–ставрофор Гојко Перовић
Протопрезвитер–ставрофор Велибор Џомић

Рецензенти:
Проф. др Срђан Рудић, Проф. др Божидар Зарковић,
Проф. др Љубомир Милутиновић, Проф. др Ана Елаковић Ненадовић,
Протопрезвитер-ставрофор проф. др Саво Денда, Проф. др Марко Атлагић

Лектура: Весна Тодоровић

Преводиоци:
др Весна Вукићевић, ма Благоје Рајковић, Јана Рајковић,
Зоран Дубљевић, Протопрезвитер Никола Гачевић

Дизајн и припрема за штампу: Презвитер Александар Орландић

Штампа: Ротографика, Суботица

Тираж: 1000 примјерака

У СПОМЕН И СЛАВУ
СВЕТОГ JОВАНА
ВЛАДИМИРА
КЊИГА 6-2
МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП
„СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР КРОЗ ВЈЕКОВЕ –
ИСТОРИЈА И ПРЕДАЊЕ (1016-2016)“
Бар, 15-17. септембар 2016. године

АРХЕОЛОГИЈА, ИСТОРИЈА УМЈЕТНОСТИ,

КЊИЖЕВНОСТ И ЕТНОГРАФИЈА

Цетиње
2018.
МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП
„СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР КРОЗ ВЈЕКОВЕ –
ИСТОРИЈА И ПРЕДАЊЕ (1016-2016)“
Бар, 15-17. септембар 2016. године

Организациони одбор:
• Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски
др Амфилохије, предсједник
• Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, потпредсједник
• Проф. др Богољуб Шијаковић
• Др Душан Батаковић
• Проф. др Ненад Милошевић
• Др Радослав Распоповић
• Доц. др Ђорђе Ђекић
• Др Срђан Пириватрић
• Др Будимир Алексић
• Мр Младен Загарчанин
• Павле Јакоја Брајовић
• Предраг Вукић
• Јован Маркуш
• Протопрезвитер-ставрофор доц. др Велибор Џомић
• Протопрезвитер Јован Пламенац, секретар

Научни одбор:
• Архиепископ охридски митрополит скопски др Јован,
предсједник
• Проф. др Богољуб Шијаковић
• Др Борис Милосављевић
• Мр Младен Загарчанин
• Протопрезвитер-ставрофор доц. др Велибор Џомић, секретар
Мр Мла­ден За­гар­ча­нин
За­ви­чај­ни му­зеј, Бар
mladarh@t-com.me

О НЕ­КИМ НО­ВИМ АР­ХЕ­ЛО­ШКИМ НА­ЛА­ЗИ­МА

ИЗ ВРЕ­МЕ­НА СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА
СА ПО­СЕБ­НИМ ОСТВР­ТОМ НА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА
МА­НА­СТИ­РА ПРЕ­ЧИ­СТА КРА­ЈИН­СКА*
По­све­ће­но Вла­ду Вук­че­ви­ћу

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

Са­же­так: У овом ра­ду го­во­ри­мо о не­ким но­вим за­па­жа­њи­ма
ко­ја се од­но­се на ар­хе­о­ло­шке остат­ке из вре­ме­на Све­тог Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра. Го­во­ри­мо о но­вом на­ла­зу, пе­ча­ту ар­хон­та Пе­тра ко­ји је
про­на­ђен на Об­лу­ну, а та­ко­ђе из­но­си­мо и од­ре­ђе­на за­па­жа­ња о гра­
ду Сва­чу и о бр­ду Об­лик, као мје­сти­ма гдје је све­ти­тељ бо­ра­вио,
и по све­му су­де­ћи био пр­во­бит­но са­хра­њен (Свач) гдје се скло­нио
ис­пред Са­му­и­ла то­ком ње­го­вог по­хо­да на Ди­о­кли­ју (Об­лик или 5
да­на­шње бр­до Вла­ди­мир). По­себ­но смо ста­ви­ли ак­цент на ма­на­

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

стир Пре­чи­сту Кра­јин­ску пред­ла­жу­ћи не­ка но­ва за­па­жа­ња ко­ја су
иза­шла као про­из­вод ду­го­ди­шњег про­у­ча­ва­ња ар­хе­о­ло­шких на­ла­за
при­је све­га: оста­та­ка фре­са­ка, ме­та­ла, ста­кла и ке­ра­ми­ке.
Кључ­не ри­је­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, ар­хонт Пе­тар, Об­лик,
Свач, Пре­чи­ста Кра­јин­ска

Је­дан од пр­вих ве­ли­ких исто­ри­ча­ра ко­ји је пре­по­знао „Ма­ри­ји­

ну цр­кву у Крај­ни“ као мје­сто упо­ко­је­ња Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
био је Кон­стан­тин Ји­ри­чек.1 Осим то­га, он је и ме­ђу пр­ви­ма из­нио
* Про­ши­ре­на вер­зи­ја на­уч­ног ра­да

1 К. Ји­ре­чек, Исто­ри­ја Ср­ба, Бе­о­град 1988, 117. Ји­ре­чек je, на­кон што je кон­ста­
то­вао да је Вла­ди­ми­ро­во ти­је­ло са­хра­ње­но у „Ма­ри­ји­ној цр­кви у Кра­ји­ни“, за­кљу­чио да
су „Епир­ци“, ка­да су у вре­ме Не­ма­њи­ног си­на Сте­ва­на по­сје­ли Ска­дар, пре­ни­је­ли све­ца
у Драч, у до­ба ка­да су у вој­ним по­хо­ди­ма Ма­ђа­ра, Бу­га­ра и Фра­на­ка све­ти­тељ­ске мо­ћи
би­ле ве­о­ма дра­го­цјен пли­јен, на­во­де­ћи да мо­шти све­ти­те­ља са­да по­чи­ва­ју у ма­на­сти­ру
Све­тог Јо­ва­на код Ел­ба­са­на, у сред­њој Ал­ба­ни­ји, у цр­кви ко­ју је об­но­вио ар­ба­на­шки кнез
Kарло То­пи­ја 1381. го­ди­не: Ји­ре­чек, op.cit. 118. Те­шко је ка­за­ти и за­што Ји­ре­чек пи­ше
да је цр­ква у Ел­ба­са­ну по­све­ће­на Све­том Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу иако су му по­зна­та сва три
кти­тор­ска нат­пи­са (на грч­ком, ла­тин­ском и ста­ро­сло­вен­ском) гдје је ја­сно за­пи­са­но да
 ми­шље­ње да су „Епир­ци“ од­ни­је­ли мо­шти све­ти­те­ља из Пре­чи­сте
око 1215. го­ди­не, што је углав­ном при­хва­ће­но у ју­жно­сло­вен­ској
и дру­гој исто­ри­о­гра­фи­ји. Ф. Ши­шић је чак био из­ри­чи­ти­ји2, па је,
бу­ду­ћи увје­ре­ња да је Кра­ји­на мје­сто у ко­ме се на­ла­зи Вла­ди­ми­ро­
ва за­ду­жби­на, гло­си­рао и мје­сто са­хра­не Пе­три­сла­ва, ње­го­вог оца,
на­пи­сав­ши умје­сто „Se­pul­tus est in ec­cle­sia san­ctae Ma­ri­ae in lo­co
qui di­ci­tur Ga­ze­ni…“.3 Дру­ги на­зив мје­ста ње­го­вог по­чи­ва­ли­шта:
„in lo­co cui Cra­in­ i dic­tur“4, сва­ка­ко да би га из­јед­на­чио са Вла­ди­
ми­ро­вим жи­ти­јем ко­је је ње­му мно­го од­ре­ђе­ни­је, јер се на­во­ди:
„Tu­li­tque de­ni­que cor­pus eius et aspor­ta­vit in lo­co, qui Cra­in­ i di­ci­tur,
ubi cu­ria eius fu­it, et in ec­cle­sia san­ctae Ma­ri­ae re­con­di­dit.5 Ка­сни­је
се ово мје­сто са­хра­не све­тог кра­ља при­хва­та­ло ка­ко на осно­ву сту­
ди­ја не­ких во­де­ћих исто­ри­ча­ра 20. ви­је­ка, та­ко и на осно­ву ја­ког
кра­јин­ског кул­та Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ји се одр­жао до да­
нас. Ду­кља­ни­нов на­вод мје­ста са­хра­не „ у Кра­ји­ни у Цр­кви Све­те
Књига 6, свеска 2

Ма­ри­је“ и на­род­на тра­ди­ци­ја кра­ја, оста­ли су и дан-да­нас је­ди­ни

до­каз да је упра­во Пре­чи­ста Кра­јин­ска мје­сто гдје је упо­ко­јен све­
ти­тељ на­кон тран­сло­ка­ци­је ње­го­вих зе­мних оста­та­ка из Пре­спе,
што се вре­мен­ски опре­дје­љу­је у 11. ви­јек, прем­да би мо­гло да се
ка­же да су од 1977. го­ди­не ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња бит­но до­пу­
6 ни­ла на­ше са­зна­ње о овом ма­на­сти­ру.6
О то­ме ко је Пе­три­слав, Ду­кља­нин го­во­ри у 34. и 35. гла­ви
У спомен и славу Светог Јована Владимира

сво­га спи­са ка­да опи­су­је ко­јим обла­сти­ма вла­да, ко су му отац и

Кар­ло То­пи­ја из те­ме­ља по­ди­же цр­кву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на мје­сту гдје је не­ка­да
по­сто­јао ста­ри­ји храм ко­ји је био сру­шен:
2 Ф. Ши­шић, Ле­то­пис По­па Ду­кља­ни­на, Бе­о­град-За­греб 1928, 420
3 Ge­sta Reg­num Scla­vo­rum I, при­ре­дио Т. Жив­ко­вић, Бе­о­град - Ма­на­стир Острог,
124, XXXV 5
4 Ф.Ши­шић, op.cit, 420
5 GRS I, 136, XXXVI, 15
6 Oвакво да­то­ва­ње Кра­јин­ског ма­на­сти­ра при­хва­ти­ли су ско­ро сви зна­чај­ни­ји
исто­ри­ча­ри, исто­ри­ча­ри ар­хи­те­ку­ре сред­њег ви­је­ка и ар­хе­о­ло­зи: И. С. Ја­стре­бов, По­да­
ци из Исто­ри­је Срп­ске Цр­кве, Бе­о­град 1879; M. Šuf ­fl ay, Pra­vo­sla­vlje na Ja­dra­nu, Sta­ro­
hr­vat­ska pro­sve­ta no­va se­ri­ja II, 1-2 (1928), Za­grab-Knin 51: Sr­bi i Ar­ba­na­si, Be­o­grad 1925,
5-6; Ф. Ши­шић, op.cit. 340; А. Де­ро­ко, У Бо­ди­но­вој пре­сто­ни­ци-пу­то­пи­сне ар­хе­о­ло­шке
за­бе­ле­шке из Ска­дра, гра­да Ро­са­фа и око­ли­не, Ста­ри­нар, Ор­ган ар­хе­о­ло­шог дру­штва у
Бе­о­гра­ду, тре­ћа се­ри­ја (за 1928- 1930), 1930, Бе­о­град, 145; Ј. Ко­ва­че­вић, Од до­се­ље­ња
Сло­ве­на до кра­ја ХII ви­је­ка, у: Ист. Ц.Г. I, Ти­то­град 1967., 281; Т. Жив­ко­вић, Ле­ген­да о
Па­вли­ми­ру Бе­лу, Исто­риј­ски ча­со­пис 50 Бе­о­град, 2003 16; Т. Жив­ко­вић, Ge­sta Reg­numn
Scla­vo­rum II; Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис По­па Ду­кља­ни­на, Бе­о­град 1971, 37; П. Ми­јо­вић,
Ти­по­ло­ги­ја цр­кве­них спо­ме­ни­ка Цр­не Го­ре, ЦА­НУ, по­себ­на из­да­ња, књи­га 30, Под­го­ри­ца
1996; Ђ. Јан­ко­вић, Срп­ско По­мор­је од 7. до 10. сто­ље­ћа, Бе­о­град 2007. 86-87 и мно­ги
дру­ги.
дјед, и шта се де­си­ло са Ми­ро­сла­вом, ње­го­вим бра­том, на­кон чи­је
тра­гич­не смр­ти је пре­у­зео ње­го­ву област Под­гор­је. Ов­дје се и по
пр­ви пут по­ми­ње Зе­та код Ду­кља­ни­на, што је ве­о­ма бит­но јер се
ра­ди о про­ло­шком д­је­лу ко­је је увод у жи­ти­је Све­тог (Јо­ва­на) Вла­
ди­ми­ра. Ду­кља­нин Пе­три­сла­ва на­зи­ва кра­љем- rex, а из ре­че­ни­це:
„Post ha­ec rex Pe­tri­sla­vus ge­nu­it fi­li­um qu­em Vla­di­mi­rum vo­ca­vit et in
pa­ce qu­ie­ v­ it“7 мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да је умро у ста­ро­сти, јер се
на­кон ро­ђе­ња си­на Вла­ди­ми­ра бр­зо упо­ко­јио, да би био са­хра­њен
у мје­сту Га­зе­ни.8

7 GRS I, 124, XXXV 5

8 GRS I, 124, XXXIV-XXXV. Пи­та­ње уби­ка­ци­је мје­ста Га­зе­ни ни­је ни­ка­да до
кра­ја ри­је­ше­но, а ма­ло је на­уч­ни­ка ко­ји су се ба­ви­ли овим то­по­ни­мом. По­сто­је ар­хив­ски
спи­си о то­ме да је за мле­тач­ки „кнез и ка­пе­тан“ имао у Ска­дру сву власт, али се чи­ни да

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

град­ска ауто­но­ми­ја ни­је би­ла са­свим уни­ште­на. Пред­став­ни­ци гра­да по­те­за­ли су с вре­
ме­на на ври­је­ме пи­та­ње сво­јих пра­ва, ор­га­ни град­ске „оп­шти­не“ рас­по­ла­га­ли су из­вје­
сном над­ле­жно­шћу у упра­вља­њу гра­дом и до­бри­ма ко­ја су при­па­да­ла ста­нов­ни­ци­ма, али
је на град­ском под­руч­ју по­сто­ја­ло са­мо јед­но се­ло, ко­је је би­ло не­по­сред­но пот­чи­ње­но
оп­шти­ни а то се­ло се зва­ло Ка­зе­не. Овог име­на већ не­ма у ка­та­стру из 1416/17. го­ди­не
јер се мле­тач­ке вла­сти ни­су не­по­сред­но са њи­ме ба­ви­ле, али су ње­го­ви гла­ва­ри Ђи­ну­фа
и Ме­дон по­ме­ну­ти као за­куп­ци 20 „по­ља“ у ата­ру се­ла Гле­ро­са, а ста­нов­ни­ци Ка­зе­не
на­ве­де­ни су као об­ра­ђи­ва­чи зе­мље у се­лу Ве­ли­ка Бул­ки­ја (Ca­ta­sto 81/a, 82/a). То на­се­
ље се не­ка­да на­ла­зи­ло на­су­прот глав­не Ска­дар­ске ка­пи­је: „....pro un pe­cio ter­re­ni ab or­to
ad mon­tem ubi an­ti­qu­it­us erant Ca­se­ne ed opo­si­to por­te ma­gi­stre Scu­ta­ri“ (на истом мје­сту 7
144/б): И. Бо­жић, Не­мир­но по­мор­је 15 ви­је­ка, 269. На Ко­ро­не­ли­је­вом атла­су (1690) ово

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

мје­сто је уби­ље­же­но као Cas­se­na Bor­go di Scu­ta­ri S.Ma­ria, са 80 ку­ћа, му­сли­ма­на и хри­
шћа­на: V. Cor­ro­nel­li, Atlan­te Ve­ne­to nel qu­a­le si con­ti­en­ e la desctit­ti­o­ne ge­o­gra­fi­ca, sto­ri­ca,
sac­ra, pro­fa­na e po­li­ti­ca degl’ im­pe­ri m reg­ni, pro­vin­cie e sta­ti dell uni­ver­so, lo­ro di­vi­si­o­ne e
con­fin­ i, Il ag­gi­un­ta di tut­ti le pa­es­ i nu­o­va­men­te sco­per­ti, ope­ra e stu­dio del pa­dre ma­es­ tro Co­
ron­nel­li min con­vent, co­smo­gra­fo fel­la Se­re­nis­si­ma re­pu­bli­ca, e pro­fes­so­re di ge­o­gra­fia nell’
Uni­ver­si­ta di Ve­ne­tia dell’ Aca­de­mia co­smo­gra­fi­ca de­gli ar­go­na­u­ti, OMO, in Ve­ne­tia MDCXC.
При­ка­зан је цр­теж не­че­га што би мо­гао да бу­де бур­гум (итал. bor­go), са издиг­ну­том ку­
лом. До овог се­ла још јед­но се­ло, Ки­сен (Ка­сен), у ко­ме жи­ви 20 хри­шћа­на, са истом сти­
ли­за­ци­јом ку­ле или слич­ног рје­шења. У на­став­ку се ре­ђа­ју се­ла ко­ја, та­ко­ђе, има­ју ку­ле
или ви­со­ке зво­ни­ке: Si­ro­ko, Bu­sa­mo­ue, Zo­ga, на­кон че­га сли­је­ди Ca­stag­nia (Ко­шта­њи­ца),
док је ис­под Crag­nia (Кра­ји­на), при­ка­за­на као мје­сто, не као област штo је мо­жда до­каз
по­зна­ва­ња Ду­кља­ни­но­вог спи­са („ In lo­co Cra­in­ i dic­tur…“). Нај­зад, на ис­тој ма­пи, ис­под
Кра­ји­не, при­ка­за­но је Свач­ко (Ша­ско) је­зе­ро и озна­ка гра­да са нат­пи­сом ру­ше­ви­не епи­
ско­пи­ја Свач (Sfac­cia ru­in­ a di episc.), а за­тим и Свач­ко је­зе­ро (L. Sfa­cia, pe­sca di ce­fa­li).
Ту је на­ве­де­но још јед­но се­ло ко­је се зо­ве Ca­le­se­na, са на­цр­та­ном цр­квом. Озна­че­но је
да у се­лу жи­ве и Тур­ци и Хри­шћа­ни. За ово ме­сто би се та­ко­ђе мо­гло прет­по­ста­ви­ти да
је мје­сто са­хра­не ар­хон­та Пе­тра. У истом атла­су, на ма­пи ко­ја углав­ном об­у­хва­та област
Ска­дар­ског је­зе­ра са ди­је­лом при­мор­ја, на­ла­зи се бли­зу са­мог гра­да Сва­ча, или на мје­сту
да­на­шњег Вла­ди­ми­ра. Ис­пред се­ла или бур­га Ка­зе­не на­ла­зи се мост, ко­ји во­ди до Ска­дра,
а са ју­жне и ис­точ­не стра­не су и бр­да, озна­че­на као Mon­ti che Bat­to­no il Ca. Di Scu­ta­ri.
Ко­ли­ко је мо­гу­ћа претпстав­ка да је ово Ду­кља­ни­но­во мје­сто Га­зе­ни у ко­ме је са­хра­њен
краљ Пе­три­слав ве­о­ма је те­шко ка­за­ти. У пра­вом зна­че­њу bor­go је ита­ли­јан­ска ри­јеч ко­ја
од­го­ва­ра ен­гле­ској bo­urgh, ње­мач­кој burg и фран­цу­ском bo­urg, што би зна­чи­ло но­ви град
из­ван зи­ди­на не­ког ста­ри­јег или за­мак. Ве­о­ма че­сто borgoм мо­же зна­чи­ти у сми­слу ита­
ли­јан­ског пој­ма fra­zi­o­ne, што је ма­ло се­ло че­сто са не­ко­ли­ко ку­ћа ко­је окру­жу­ју глав­ни
град ко­му­не. Не­ке ко­му­не не­ма­ју ви­ше „frak­ci­ja“, али не­ке их има­ју не­ко­ли­ко де­се­ти­на.
 Нај­но­ви­је ар­хе­о­ло­шко свје­до­чан­ство о по­сто­ја­њу Пе­три­сла­ва,
си­на Хва­ли­ми­ро­вог, про­на­ђе­но је 2015. го­ди­не, са­свим слу­чај­но.
То је олов­ни пе­чат (ди­мен­зи­ја 1.7 х и 0.3 mm) от­ко­пан уну­тар утвр­
ђе­ња на бр­ду Об­лун на обо­ду Ска­дар­ског је­зе­ра (Сл. 1). На­ла­зио се
на ду­би­ни од око 15 цм, око 3 ме­тра сје­ве­ро­ис­ точ­но од оста­та­ка цр­
кве. На авер­су чи­тљи­вог пе­ча­та ја­вља се пред­ста­ва Све­тог Ђор­ђа,
у сто­је­ћем по­ло­жа­ју, са ду­гим ко­пљем у де­сној ру­ци, и ли­је­вом ру­
ком са­ви­је­ном у лак­ту ко­ја при­др­жа­ва мач ока­чен о по­јас. Мач ни­је
спу­штен уз но­гу већ је за­ко­шен у од­но­су на вр­ло бла­ги кон­тра­пост
фи­гу­ре. Ис­под де­сне ру­ке уоча­ва­ју се сла­бо очу­ва­не ли­ни­је на­бо­
ра ко­је при­ка­зу­ју огр­тач ко­ји па­да низ ле­ђа, док је мо­гу­ће ви­дје­ти
ми­ну­ци­о­зно из­гра­ви­ра­ну пан­цир­ну одје­ћу фор­ми­ра­ну од кон­цен­
трич­но ре­ђа­них на­бу­бре­ња. Гла­ва је окру­же­на ве­ли­ким оре­о­лом,
док је ко­са буј­на, што је ка­рак­те­ри­сти­ка на ње­го­вим пред­ста­ва­ма.
Са де­сне стра­не Све­тог рат­ни­ка на­ла­зи се нат­пис: S ΓΕΩ одво­јен
Књига 6, свеска 2

тан­ком ли­ни­јом, док је са ли­је­ве стра­не на пра­зном по­љу по­ду­жно

на­пи­са­но: ΓΙΟ, што би пред­ста­вља­ло S (san­ctus?) ΓEω(Р)ΓΙΟ. На
ре­вер­су се на­ла­зи уоби­чај­на скра­ће­на фор­му­ла­ци­ја на грч­ком у три
хо­ри­зон­тал­на ре­да, KERθ /TΩСΙΩΙ/ΠΕΤΡ/ ко­ја се у пот­пу­но­сти
чи­та као: Κύριε βοήθη τῷ σῷ δούλῳ или у пре­вод: Го­спо­де спа­
8 си слу­гу тво­јег Пе­тра. Ско­ро исто­вјет­на па­ле­о­гра­фи­ја сло­ва се ја­
вља­ју и на ста­ри­јем и до­сад по­зна­ти­јем Пе­тро­вом пе­ча­ту ко­ји је
У спомен и славу Светог Јована Владимира

об­ја­вио Шлам­бер­же9 на ко­јем је, на авер­су, ис­пи­са­но +ΠΕΤΡ(Ο)Υ

ΑΡΧΟΝΤΟΣ ΔΙΟΚΛ(Ε)ΙΑ(Σ) ΑΜΗΝ, док је на ре­вер­су пред­ста­
ва Бо­го­ро­ди­це са ма­лим Хри­стом и мо­но­гра­ми­ма Тхе­о­то­кос. Још
је­дан нат­пис с име­ном ар­хон­та Пе­тра, али укле­сан у ка­ме­ну, по
стил­ским осо­би­на­ма од­го­ва­ра на­шем пе­ча­ту, и да­ту­је га у исти пе­
ри­од. То је нат­пис на гре­ди епи­сти­ли­о­на у Цр­кви Све­тог Ми­ха­ил­ а
на Мар­ти­ни­ћа Гра­ди­ни.10 Нат­пис је дво­је­зи­чан, на грч­ком и ла­тин­
ском, али грч­ки дио нат­пи­са об­ли­ком сло­ва од­го­ва­ра па­ле­о­гра­фи­ји
оба сфра­ги­стич­ка на­ла­за.

Мно­го од њих су ма­ла се­ла, или за­се­о­ци, не­ко­ли­ко ку­ћа. Fraz­zi­o­ne Ca­se­na, бур­га или
пред­гра­ђа Ска­дра, има се­ла: Све­та Ма­ри­ја 80 ку­ћа, Ки­шен 20 ку­ћа, Ши­ро­ко 40, Бу­са­мо­уе
40 ку­ћа и се­ло Зо­га. Ко­ро­не­ли их не би на­во­дио ре­дом да ни­су пред­ста­вља­ли зна­чај за ко­
му­ну Ска­дра, а о то­ме се го­во­ри и у ка­та­стру. Казенa, Кал­се­на и Ге­зе­ни не­сум­њи­во има­ју
ети­мо­лош­шке слич­но­сти па би краљ Пе­три­слав мо­гао ла­ко би­ти са­хра­њен у окви­ру ла­ко
утвр­ђе­ног љет­њи­ков­ца из­ме­ђу Ска­дра и Сва­ча.
9 G. Schlum­ber­ger, Si­gil­lo­grap­hie de l’em­pi­re Byzan­tin, Pa­ris 1884, 433 – 434
10 Ре­кон­сту­и­са­ни нат­пис би пре­ма В.Ко­ра­ћу гла­сио: ЗА­СТУП­НИ­ШВОМ АР­ХИ­
СТРА­ТИ­ГА МИ­ХА­И­ЛА ЧУ­ВАЈ ПЕ­ТРА: В. Ко­раћ, Мар­ти­ни­ћа Гра­ди­на, Бе­о­град 2000, 123;
Ко­раћ из­во­ди и јед­ну за­ни­мљи­ву те­зу да би ди­о­клит­ски ар­хонт Пе­тар мо­гао да бу­де и Пе­тар
Гој­ни­ко­вић, дру­ги срп­ски кнез и ар­хонт ко­ји је вла­дао (892.-917.): Ко­раћ, op.cit 185.
 Осим при опи­су мје­ста са­хра­не, Ду­кља­нин Кра­ји­ну по­ми­ње још
је­дан­пут, на­во­де­ћи да је цар Вла­ди­слав оку­пио вој­ску на­кон пре­но­
ше­ња Вла­ди­ми­ро­вих мо­шти­ју из Пре­спе са ци­љем да „до­ђе и за­у­
зме зе­мљу бла­же­но­га Вла­ди­ми­ра и град Драч“.11 Кра­ји­на се на­зи­ва
ју­го­за­пад­ни при­о­бал­ни по­јас Ска­дар­ског је­зе­ра, као област из­ме­ђу
Црм­ни­це и Ана­мал­ског по­ља и про­сти­ре се све до гра­да Сва­ча. То
је не­ка­да­шња жу­па Об­лик ко­ја је би­ла ве­за­на Ска­дар­ским је­зе­ром
пре­ко пред­је­ла ко­ји се још у ври­је­ме Ди­о­кли­је на­зи­вао Кра­ји­на.12
А. Јо­ви­ће­вић је ме­ђу­тим био из­ри­чит у твдњи да је Пра­прат­на
обал­ни дио Ска­дар­ског је­зе­ра, а не Об­лик, и да јој се име са­чу­ва­ло у
да­на­шњем то­по­ни­му Пра­пра­ти­ште, а то је дио До­њих Му­ри­ћа, при
Ска­дар­ском је­зе­ру. Раз­лог то­ме што се не на­зи­ва ста­рим име­ном ле­
жи у чи­ње­ни­ци што су се Ар­ба­на­си, ко­ји да­нас жи­ве ов­дје, до­се­ли­ли

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

из Кли­мен­та, а Му­ри­ћи су њи­хо­во бра­тстве­но име и има их на не­ко­
ли­ко мје­ста у око­ли­ни.13 На овом про­сто­ру је, по ње­го­вом ми­шље­њу,
би­ла пре­сто­ни­ца кне­за Сте­фа­на Во­ји­сла­ва, ме­ђу хи­ља­ду­го­ди­шњим
ма­сли­ња­ци­ма и ке­сте­но­ви­ма. Ту је про­стра­на рав­ни­ца са гу­стом ма­
сли­но­вом шу­мом, а на ис­точ­ном кра­ју рав­ни­це на­ла­зе се ру­ше­ви­на
по­ве­ћег цр­кве­ног зда­ња у пред­је­лу ко­ји се зо­ве „Ће­ли­ја“, ду­жи­не 12
ме­та­ра и ши­ри­не 5-6 ме­та­ра.14 Са дру­ге стра­не, Јо­ви­ће­вић нам са­оп­
шта­ва да је кнез Вла­ди­мир сто­ло­вао у „Кра­љи­ћу“, мје­сту уда­ље­ном 9
два са­та хо­да од До­њих Му­ри­ћа у ср­цу Кра­ји­не. Пре­ма Јо­ви­ће­ви­ћу,

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

Об­лик је био жу­па од кра­јин­ских го­ра пре­ма Свач­ком (Ша­ском) је­зе­
ру и гра­ду Сва­чу, а Пра­прат­на од Кра­јин­ских го­ра до Ска­дар­ског је­
зе­ра.15 Ова за­па­жа­ња не тре­ба од­ба­ци­ти јер пи­та­ње жу­па код Ду­кља­
ни­на ни­је до кра­ја ри­је­ше­но, и по све­му су­де­ћи Т. Жив­ко­вић је био у
пра­ву ка­да је твр­дио да су оним ста­рим жу­па­ма, ко­је су по­сто­ја­ле у
ври­је­ме Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, при­до­да­те оне са кра­ја 13. ви­је­ка16
ка­да на­ста­ју Ду­кља­ни­но­ва Ge­sta у ко­ме се жи­ти­је скра­ћу­је, о че­му и
сам пи­ше: „а ко же­ли да са­зна ко­је је и ка­ка­ве вр­ли­не бог бла­го­и­зво­
лио не­ка про­чи­та књи­гу о ње­го­вим дје­ли­ма (li­ber ge­sto­rum eius)“.17

11 GRS I, 126
12 Ко­ва­че­вић, op.cit. 298,
13 А. Јо­ви­ће­вић, Цр­но­гор­ско При­мор­је и Кра­ји­на, Срп­ски Ет­но­граф­ски Збор­ник
СКА, књи­га XXI­II, пр­во оде­ље­ње, На­се­ља и по­ри­је­кло ста­нов­нип­штва, књи­га II, уред.
Јо­ван Цви­јић, Бе­о­град 1922, 14
14 Ibi­dem 14
15 Ibi­dem 15
16 Жив­ко­вић, op.cit. 135
17 GRS I, 126
 Име жу­пе Пра­прат­не је, по ми­шље­њу Јо­ви­ће­ви­ћа, за­ми­је­ње­но
име­ном жу­пе Кра­ји­на.18 Жу­па Пра­прат­на и жу­па Об­лик обра­зо­ва­
ле су се на­кон сло­ма ви­зан­тиј­ског ли­ме­са пре­ма Ска­дар­ком је­зе­ру
ко­ји је др­жа­ла Ко­ма­ни Кро­ја кул­ту­ра. Пи­та­ње ове по­пу­ла­ци­је ко­ја
се пру­жа на крај­њем за­па­ду, до Вир­па­за­ра гдје се на­ла­зи чу­ве­на не­
кро­по­ла Ми­је­ла, пред­ста­вља је­ди­ну мо­гућ­ност за од­го­не­та­ње пе­
ри­о­да 7-9. ви­је­ка на про­сто­ру сје­вер­не Ал­ба­ни­је, да­на­шње Кра­ји­не
уз ју­жни обод Ска­дар­ког је­зе­ра. Ње­на гра­ни­ца је област ко­ја гра­ви­
ти­ра пре­ма Ба­ру и Ул­ци­њу, али са при­мор­ским гра­до­ви­ма она не­ма
ве­зе. Рас­па­дом ове ин­три­гант­не по­пу­ла­ци­је, кoја је има­ла сво­ју
осо­бе­ну ма­те­ри­јал­ну и ду­хов­ну кул­ту­ру-по­лу­хри­шћан­ски ка­рак­тер
и ве­о­ма ри­гид­ни на­чи­ни са­хра­њи­ва­ња у но­шњи и пред­ме­ти­ма вој­
не и сва­ко­днев­не упо­тре­бе, до­шло је до отва­ра­ња про­сто­ра Сло­ве­
ни­ма из Зе­те да поч­ну на­се­ља­ва­ње при­мор­ских кра­је­ва.
Да би об­ја­сни­ли од­нос из­ме­ђу Ду­кља­ни­но­вих жу­па и оно­га
Књига 6, свеска 2

што су ар­хе­о­ло­шки фак­ти мо­ра­мо се освр­ну­ти на 30 гла­ву ње­го­

вог дје­ла гдје он по пр­ви пут по­ми­ње рас­по­ред жу­па: „ По­сле овог
краљ Пре­ли­мир је до­био че­ти­ри си­на чи­ја име­на су сле­де­ћа: пр­во­
ро­ђе­ни Хва­ли­мир, дру­ги Бо­ле­слав, тре­ћи Дра­ги­слав, че­твр­ти Све­
влад, ко­ји­ма је по­де­лио сво­ју зе­мљу на сле­де­ћи на­чин, Хва­ли­ми­ру је
10 дао Зе­ту са гра­до­ви­ма и сле­де­ћим жу­па­ни­ја­ма: Лу­шку, Под­луж­је,
Гор­ску, Ку­пел­ник, Об­лик, Пра­прат­ну, Црм­ни­цу, Бу­дву са Ку­че­вом
У спомен и славу Светог Јована Владимира

и Гр­баљ“ (GRS I XXX; 10). Ци­је­ла рад­ња овог по­гла­вља се од­ви­ја

у ври­је­ме Јо­ва­на Ци­ми­ски­ја (969 – 975) ко­ји је по­сле смр­ти бу­гар­
ског ца­ра Пе­тра по­ко­рио Бу­гар­ску. Иако је до­ка­за­но да је Пре­ли­
мир из­ми­шље­на лич­ност, и да је ци­је­ло по­гла­вље мо­гло на­ста­ти
тек на­кон 1185. го­ди­не ка­да је Сте­фан Не­ма­ња за­у­зео Ду­кљу, по­ме­
ни жу­па су на­ма ов­дје нај­бит­ни­ји, јер оне ни­су мо­гле да по­сто­је у
дру­гој по­ло­ви­ни 10. ви­је­ка. То се уве­ли­ко су­че­ља­ва са про­ло­шким
дје­лом Жи­ти­је Све­тог Вла­ди­ми­ра гдје се на­во­ди пот­пу­но дру­га­чи­ја
те­ри­то­ри­јал­на ор­га­ни­за­ци­ја ко­ју чи­ни Под­гор­је, и Зе­та као цен­тар
ар­хон­ти­је Ди­о­кли­је.
У сред­њо­вје­ков­ним спи­си­ма ја­сно се ви­ди да је мје­сто (лат.
lo­cus) мо­гло да озна­ча­ва и област, од­но­сно ве­ћу те­ри­то­ри­ју. Та­ко
Сте­фан Пр­во­вјен­ча­ни за Ди­о­кли­ти­ју ка­же да је „мје­сто“19, док До­
мен­ти­јан пи­ше да се Не­ма­ња ро­дио „у мје­сту зва­ном Ди­о­кли­ти­
ја, ко­је се зо­ве ве­ли­ко кра­љев­ство од по­чет­ка“.20 У по­ве­љи Ива­на

18 А. Јо­ви­ће­вић, op.cit.15
19 Ste­fan Pr­vo­ven­ča­ni, Sa­bra­ni spi­si, Be­o­grad 1988,73- VII
20 Доментијан: Жи­вот Све­то­га Са­ве и Жи­вот Све­то­га Си­ме­о­на, Пре­вод Ла­зар
Цр­но­је­вић из 1482. го­ди­не за Црм­ни­цу се ка­же да је „мје­сто“ (ва
мје­сто Цер­ни­цу). 21 То би зна­чи­ло да се под „мје­стом“ у сред­њем
ви­је­ку мо­гла под­ра­зу­ми­је­ва­ти ве­ћа област и да се овај по­јам че­сто
ко­ри­стио за та­кво озна­ча­ва­ње. С дру­ге стра­не, ако при­хва­ти­мо ова­
кво обра­зло­же­ње оста­је нам он­да је­ди­но пи­та­ње гдје су у Кра­ји­ни
по­чи­ва­ле мо­шти Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра?
Ар­хе­о­ло­шка свје­до­чан­ства у жу­пи Об­лик ни­су до­вољ­но ис­тра­
же­на, а мје­сто Вла­ди­мри­о­вог от­по­ра Са­му­и­ло­вој вој­сци, на ко­ме га
је, по Ду­кља­ни­но­вој вер­зи­ји жи­ти­ја, из­дао је­дан од жу­па­на обла­
сти ду­го се уби­ци­ра­ло на да­на­шњем бр­ду Об­ли­ку у Ал­ба­ни­ји, при
са­мој гра­ни­ци, иако је бр­до ни­ско, без ијед­ног тра­га не­ка­квог утвр­
ђе­ња на ње­му или не­ких дру­гих оста­та­ка ар­хи­тек­ту­ре.
У ста­ри­јој ли­те­ра­ту­ри се нај­ви­ше на­во­ди Ко­ва­че­ви­ћев при­каз

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

жу­пе Об­лик, ко­ји је и нај­бли­жи ге­о­граф­ским при­ли­ка­ма то­га до­
ба: „На ли­је­вој оба­ли Бо­ја­не уз­ди­же се бр­до Та­ра­бош, и ви­је­нац
Ма­ја Го­ли­сит, а ис­под се про­сти­ре жу­па Об­лик. Жу­па од­го­ва­ра да­
на­шњој обла­сти Ана­ма­ли и спа­да у ма­ње при­лич­но ви­со­ке ди­о­
клиј­ске жу­пе, и вје­ро­ват­но се пру­жа­ла до под град Свач“.22 Кроз
њу је во­дио древ­ни ан­тич­ки пут ко­ји је спа­јао зет­ске при­мор­ске
гра­до­ве са Ска­дром, про­ла­зе­ћи по­ред са­мог Сва­ча. Овом жу­пом
до­ми­ни­ра твђа­ва на бр­ду Об­ли­ку (Вла­ди­мир), ко­ју пр­ви по­ми­ње 11
Ан­дри­ја Јо­ви­ће­вић.23 Жу­па је би­ла по­ве­за­на са Ска­др­ским је­зе­ром

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

пре­ко пред­је­ла ко­ји се још у ди­о­клиј­ском пе­ри­о­ду на­зи­вао Кра­ји­
на.24 Оту­да и пре­кла­па­ње жу­пе Об­лик са Кра­јин­ском об­ла­шћу, што
је у не­ку ру­ку при­лич­но ра­зу­мљи­во с об­зи­ром да се и јед­на и дру­га
на­ла­зе на истом про­сто­ру.
Да­на­шње бр­до Вла­ди­мир (алб. Мал Сумс, Су­ма; 486 mnv) на
сје­вер­ном ру­бу Сва­ча је Об­лик из Жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­
ра, док је са­да­шње бр­до Об­лик у Ал­ба­ни­ји из не­ког раз­ло­га пре­не­
се­ни то­по­ним јер на ње­му не по­сто­ји го­то­во ни­шта што упу­ћу­је на
ста­ри­ну. Ан­дри­ја Јо­ви­ће­вић пи­ше да се бр­до Об­лик, а да­нас Вла­
ди­мир, звао и Ка­тр­кол25, а у но­ви­јем жи­ти­ју ко­јег пре­но­си ава Ју­
Мир­ко­вић, при­ре­ди­ла Рад­ми­ла Ма­рин­ко­вић, Бе­о­град, Про­све­та и СКЗ, 1988, Ста­ра срп­
ска књи­жев­ност у 24 књи­ге, књ. 4. 329-369.
21 Р. Ко­ви­ја­нић, По­ме­ни цр­но­гор­ских пле­ме­на у ко­тор­ским спо­ме­ни­ци­ма (XIV-XV
ви­јек), књи­га 2, Ти­то­град 1974, стр. 83.
22 Ко­ва­че­вић, op.cit.333-334
23 Јо­ви­ће­вић, op.cit. 17
24 Ко­ва­ча­вић, нав. дје­ло, 324
25 Ј. По­по­вић, Жи­ти­је и стра­да­ње Све­тог му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Жи­ти­ја
Све­тих, Бе­о­град 1974, 528
 стин По­по­вић и Ко­со­гор („на тој ко­сој го­ри“).26 По­сто­ји ми­шље­ње
да је Об­лик у ства­ри пла­ни­на Та­ра­бош из­над Ска­дра.27 Бр­до Вла­
ди­мир тра­ди­ци­ја у на­ро­ду ко­ји жи­ви у око­ли­ни, као и утвр­ђе­ње са
цр­квом, ци­стјер­на­ма за во­ду и из­у­зет­ним стра­те­шким мо­гућ­но­сти­
ма, упу­ћу­ју да је ов­дје мје­сто на ко­јем се скло­нио кнез Вла­ди­мир
ис­пред Са­му­и­ло­вог на­па­да.28
Бр­до се по кне­зу Вла­ди­ми­ру та­ко зо­ве, мо­жда, већ од по­чет­ка
15. ви­је­ка. Та­да се по­ми­ње Цр­ква Све­тог Вла­ди­ми­ра ко­ја је са­гра­
ђе­на на ње­го­вом вр­ху. Ал­бан­ци си му да­ли име Су­ма (алб. врх), и
оно на­ста­је вје­ро­ват­но до­ла­ском Осман­ли­ја у ове кра­је­ве, ка­да је
хри­шћан­ско све­ти­ли­ште за­пу­стје­ло, али оби­чај из­ла­ска на врх бр­
да и да­ље се упра­жња­вао, са­мо без све­ште­ни­ка, ка­ко пре­при­ча­ва­ју
ста­ри­ји љу­ди овог кра­ја, што је схва­тљи­во с об­зи­ром на то да је
крај по­сте­пе­но исла­ми­зи­ран.
Град Свач је на­стао у 6. сто­ље­ћу, вје­ро­ват­но на­се­ља­ва­њем ро­
Књига 6, свеска 2

меј­ских из­бје­гли­ца из Драч­ке обла­сти пред стра­хо­ви­тим сло­вен­

26 Жив­ко­вић, op. cit. 261-262

27 Исто, 262
28 Ши­ме Љу­б ић је об­ја­в ио пр­в и по­м ен цр­кве на Вла­ди­ми­ру, по­с ве­ће­не све­
12 ти­те­љу и на­ла­зи се у до­ку­м ен­ту из 1406. go­d i­n e: Š. Lju­bić, Li­s ti­ne o od­no­š a­jih iz­me­đu
ju­ž nog sla­ven­stva i Mle­tač­k e re­p u­b li­k e knji­g a V, od go­di­ne 1403. do 1409, Ju­go­s lo­ven­
ska aka­de­m i­j a zna­n o­sti i umjet­n o­sti, Za­g reb 1875): „Item che tu­to el so ter­ren sia soo,
У спомен и славу Светог Јована Владимира

frn­c ho e li­be­ro se­gon­d o i so con­fi­n i, i qu­a ­il co­m en­z a a S. Ser­z i de Sa­tu­x a fin a S. Elia e
S. Vla­di­mir a S. Ma­ria in la val de Ro­m a­n eo e so­to li Bi­ga­z i fin a S. Zu­a­ne e tu­ta la bal­ta
de Zi­v ra­no fin per mez­zo a la pi­e­ra del za­lo, cho­m e apa­re per le sue char­te”. У дру­гом
до­ку­мен­ту из 1426. го­д и­н е ко­јег је об­ја­в ио Љу­б ић ка­же се: „Item dec­hi­a­re­mo li con­
fi­ni de Dol­c ig­no cum li Po­p ra­ti e cum san Ni­co­lo de la fo­z a com­men­z an­do da­la gle­s ia
de san Ser­gi per mez­zo la vil­la di Ju­ro­vic­h ii e cus­si su­s o per la co­ro­na de la mon­tag­na a
san Elia. E per zi­m a de Mon­xvar a san­cto Vla­d i­m ir e a san­c ta Ma­r ia de Ro­ma­no, che se
drit­t o al­l a Be­der­l a”: Š. Lju­b ić, Li­sti­n e o od­n o­ša­jih iz­me­đu ju­ž nog sla­v en­s tva i Mle­tač­k e
re­pu­bli­k e, knji­ga IX, od 1423. do 1452, Ju­g o­slo­v en­s ka aka­de­mi­ja zna­no­s ti i umjet­no­s ti,
Za­greb 1890: На осно­ву до­ку­м ен­т а из 1641. го­д и­не, чи­ји је аутор ска­дар­с ки би­с куп
Фра­њо Кру­т а, са­з на­је се за по­сто­ја­ње ка­п е­л е Св. Вла­ди­ми­ра. Ска­дар­с ки би­с куп је
по­с је­тио се­ло Ми­д е, ко­је се на­л а­зи ис­п од бр­д а Вла­ди­ми­ра и за­би­ље­жио по­с то­ја­ње
цр­к ве Св. Вла­ди­м и­р а му­ч е­н и­ка: М. Ја­ч ов, Спи­си Кон­гре­га­ци­је за про­па­ган­ду ве­ре
у Ри­му о Ср­би­ма, 1622- 1644, Срп­ска ака­д е­м и­ја на­у­ка и умет­но­с ти, Бе­о­град 1986.
Пр­ви од на­ших на­у ч­н и­ка ко­ји је об­ја­в ио ин­ф ор­ма­ци­ју о бр­ду Вла­ди­мир је А. Јо­ви­
ће­вић, Цр­но­гор­ко При­м ор­је и Кра­ји­н а, Срп­ски ет­но­граф­с ки Збор­ник, књи­га XXI­II,
На­с е­ља и по­ре­к ло ста­н ов­н и­штва, ур. Јо­ван Ци­в и­јић, Бе­о­град 1922, 1-139, 19; За­тим
је Фер­ди­нанд Ши­шић, пре­уз­ ео овај по­д а­т ак, пи­шу­ћи на бр­ду Вла­д и­ми­ру или Мал
Сумс, на ар­ба­на­ш ком, по­сто­је оста­ц и утвр­ђе­њ а: Ши­шић, op.cit. 142. Ина­ч е ек­пе­
ди­ц и­ј а у ко­ј ој сам уче­ство­вао са про­ф е­со­р ом Ђор­ђ ем Јан­ко­ви­ћем 2001. го­ди­не пр­ви
пут је по­ка­за­ла ар­хе­о­л о­шке до­ка­зе о по­сто­ја­њу ка­с но­ат­нич­ко-ра­но­с ред­њо­вје­ков­ног
ло­ка­ли­те­т а, што је, на­ж а­л ост, та­д а са­м о об­ја­в ље­но у ло­кал­ним но­ви­на­ма: Но­ве Бар­
ске Но­ви­не, Бар 2000, 15.
ским упа­ди­ма и пљач­ком. Та­да ро­меј­ски ста­нов­ни­ци до­но­се са со­
бом и свог за­штит­ни­ка, ло­кал­ног мар­ти­ра Све­тог Асти­ја.29
Сма­тра­мо да је пре­стан­ком жи­во­та у Сва­чу - то­ком 15. ви­је­
ка , пре­о­ста­ли сло­вен­ски жи­ваљ за­пу­стје­ле ру­ше­ви­не гра­да звао
30

„Вла­ди­мир“, до од­ре­ђе­ног вре­ме­на, јер је ар­ба­ни­за­ци­ја ци­је­ле око­

ли­не услије­ди­ла убр­зо на­кон ства­ра­ња Ска­дар­ског сан­џа­ка­та 1476.
го­ди­не, па су ру­ше­ви­не за­ми­је­ње­не име­ном Шас (Sha­sit). Ка­ко је
Вла­ди­мир сло­вен­ско име мо­ра се прет­по­ста­ви­ти да се сам то­по­ним
од­но­сио на на­пу­ште­ни сред­њо­вје­ков­ни град Свач, а не на ар­ба­на­
шко се­ло уда­ље­но не­ких два ки­ло­ме­тра од ру­ше­ви­на, јер Ал­бан­ци
сво­је се­ло не би на­зи­ва­ли сло­вен­ским име­ном. Слич­но је и са бр­
дом Об­лик, ко­ји се ми­је­ња у Вла­ди­мир, а по­том су му Ар­ба­на­си
на­дје­ну­ли свој на­зив Мал Сумс.31

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

29 Све­ти Асти­је, ко­ји је са Иса­вром на­ве­ден као па­трон драч­ке ка­те­дра­ле у 14. ви­
је­ку, пр­ви је по­зна­ти епи­скоп Дра­ча. Стра­дао је у I ви­је­ку, у про­го­ни­ма хри­шћа­на у до­ба
им­пе­ра­то­ра Тра­ја­на. Нај­ста­ри­ји по­мен епи­ско­па Дра­ча на­ла­зи­мо у фраг­мен­ту ру­ко­пи­са
ми­не­ја за јул, на грч­ком је­зи­ку, ко­ји се да­нас чу­ва у ма­на­сти­ру Све­тог Са­ве у Је­ру­са­ли­му.
Тај ру­ко­пис се да­ту­је и у IX вијек, али ни­је ис­кљу­чена ни мо­гућ­ност да је он на­стао јед­но
сто­ље­ће ра­ни­је: Пре­ра­до­вић, Култ Све­тог Иса­вра у Дра­чу, ЗО­ГРАФ 36 (2012). 1–12, 6-7.
Овом хри­шћан­ском му­че­ни­ку је у Дра­чу већ у IV- V ви­је­ку са­гра­ђе­на ка­пе­ла на мје­сту на­
пу­ште­не гла­ди­ја­тор­ске аре­не, а остао је па­трон гра­да све до XIV ви­је­ка: Пре­ра­до­вић op.
cit. 7; Ка­ко су Ро­ме­ји на­зва­ли утвр­ђе­но мје­сто по до­ла­ску не зна­мо, али је ка­сни­ји об­лик 13
Свач (лат. Su­a­ci­um, Su­a­co), сло­вен­ског по­ри­је­кла због то­га што сам на­зив има пре­фикс

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

су (сло­вен­ска скра­ће­ни­ца од ро­ман­ског san­ctus-све­ти), ка­рак­те­ри­ти­чан за оби­ље­жа­ва­ње
ха­ги­о­ни­ма у сло­вен­ским за­мља­ма, на­ро­чи­то на Ја­дра­ну. Та­ко се иза име­на Сва­ча кри­је
име Све­тог Асти­ја, јер се то­ком вре­ме­на вул­га­ри­за­ци­јом име­на ла­тин­ски San­ctus Asti­us
пре­тво­рио у сло­вен­ки Суaстиус (у сред­њо­вје­ков­ним до­ку­мен­ти­ма на ла­тин­ском: Su­a­stio,
Su­a­co), као што је то слу­чај са мно­гим дру­гим ха­ги­о­ни­ма, а на­ве­шће­мо са­мо не­ке нај­бли­
же: Су­сташ од Све­ти Ана­ста­си­је-на­се­ље код Ба­ра; Су­тор­ман, од Све­ти Ро­ман - пла­ни­на
из­ви­ше Ба­ра; Су­то­мо­ре од Све­та Ма­ри­ја, ва­ро­ши­ца и ту­ри­стич­ко на­се­ље бли­зу Ба­ра;
Су­шће­пан или Све­ти Сте­фан, бр­до­ви­та област из­над Хер­цег Но­вог; Су­тва­ра на­се­ље код
Тив­та - Све­та Вар­ва­ра; Су­ти­ван-Све­ти Иван у Бо­ки Ко­тор­ској итд.
30 Свач је око 1470. го­ди­не био све­ден на ни­во се­ла („...vil­la de Su­az­zo“), а 1553.
го­ди­не био је у пот­пу­но­сти на­пу­штен пре­ма пи­са­ним из­во­ри­ма: M An­to­no­vić, Grad i žu­
pa u Zet­skom pri­mor­ju i Sje­ver­noj Al­ba­ni­ji u XIV i XV ve­ku, Isto­rij­ski In­sti­tut, knji­ga 39, 2003,
48-50.
31 Ле­гед­на, за­би­ље­же­на у ча­со­пи­су „На­ше пла­ни­не“, по­твр­ди­ла је мно­ге прет­по­
став­ке о Об­ли­ку (Вла­ди­ми­ру) ко­ји се на­ла­зи на сје­ве­ро­за­пад­ном обо­ду Ана­мал­ском по­
ља, и да­ла не­ке од­го­во­ре. Та ле­ген­да се и да­нас мо­же чу­ти, али не та­ко пот­пу­на и свје­жа
као при­ча ко­ју је за­би­љежи­ла Ма­ри­ја­на Гу­шић, ко­ја је до­слов­це пре­ни­је­ла раз­го­вор са
не­ком ста­ри­цом. Тај не­вје­ро­ват­но дра­го­цјен раз­го­вор пру­жа нам оби­ље ет­но­граф­ских и
дру­гих по­да­та­ка: „Си­не Ђерђ, хо­ћеш зна­ти? О бр­ду Вла­ди­ми­ру хо­ћеш зна­ти? Ма­ли Вле­
ди­ми­рит, Ма­ли Сумс, та­мо је сад још ки­ша (цр­ква) е кра­љит (кра­ље­ва цр­ква). Да, с оба
име­на ми зо­ве­мо ово бр­до. Знам пам­тим, мој ми дје­вер о том при­чао. По­ла­зио на­род го­ре
на то бр­до. Има та­мо два­де­сет и че­ти­ри вре­ла. Два­де­сет и че­ти­ри жи­вих во­да, а на са­мом
вр­ху је глав­на во­да. Жи­ва во­да, а из­гле­да да се и са­да по­зна ја­ма од те во­де. Ишло се та­мо
 На вр­ху бр­да има тра­го­ва илир­ских, рим­ских и сред­њо­вје­ков­
них на­ла­за ко­ји га мо­гу и на осно­ву ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре по­ве­за­
ти са Об­ли­ком из Ду­кља­ни­но­вог Жи­ти­ја. Кон­ста­то­ва­ни су оста­ци
утвр­ђе­ња пра­во­у­га­ног об­ли­ка, ко­је за­пре­ма по­вр­ши­ну од око 40 х
30 ме­та­ра. Осно­ва је ра­ђе­на ве­о­ма моћ­но, од ка­ме­них бло­ко­ва ве­
за­них мал­те­ром. По ра­су­тим им­бри­це­си­ма ре­кли би­смо да је ов­дје
по­сто­ја­ло ка­сно­ан­тич­ко-ра­но­ви­зан­тиј­ско утвр­ђе­ње са ку­ћи­шти­ма
у окви­ру зи­ди­на. Ти­по­ло­ги­ја им­бри­це­са и кров­них те­гу­ла ука­зу­је
ши­ре да­то­ва­ње. У сје­ве­ро­за­пад­ном ди­је­лу про­на­ђе­на је ци­стијер­на
за во­ду, али из ко­јег вре­ме­на по­ти­че не мо­же­мо зна­ти без ар­хе­о­ло­
шких ис­тра­жи­ва­ња. Утвр­ђе­ње је слич­но Об­лу­ну, ско­ро пра­во­у­га­
о­ног об­ли­ка, а осно­ва те­ме­ља, ко­ја по­чи­ва на жи­вој сти­је­ни, од­го­
ва­ра на­чи­ну зи­да­ња и Об­лу­на и Ђу­те­зе (утвр­ђе­ње у Ди­но­ша­ма), са
прет­ход­ним или­ро-хе­ле­ни­стич­ким фа­за­ма.32 Са­мо де­таљ­на ис­тра­
жи­ва­ња мо­гу да од­го­во­ре на пи­та­ње ка­квим гра­ђе­ви­на­ма је при­
Књига 6, свеска 2

па­да­ла то­ли­ко ве­ли­ка ко­ли­чи­на им­бри­це­са, да ли се мо­жда ра­ди о

јед­ном ве­ли­ком објек­ту, на­пра­вље­ном за по­са­ду, или се утвр­ђе­ње
са­сто­ја­ло од ви­ше ку­ћи­шта.
Цр­ква Све­тог Вла­ди­ми­ра на Oблику је ве­о­ма ма­ла. Ра­ђе­на је
од фи­но при­те­са­ног ка­ме­ња, са ап­си­дом окре­ну­том пре­ма ис­то­ку.
14 Иако се пр­ви пут по­ми­ње 1406. го­ди­не ова цр­ква се по на­чи­ну зи­
да­ња да­ту­је нај­ка­сни­је у 14. ви­јек. Та­ко би, што је са­свим из­вје­сно,
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ова цр­ква мо­гла би­ти са­гра­ђе­на и за ври­је­ме Не­ма­њи­ћа, или сва­ка­

ко у по­чет­ку го­спод­ства пр­вих Бал­ши­ћа у овим кра­је­ви­ма.

Ар­хе­о­ло­шко ис­та­жи­ва­ње ма­на­сти­ра 1976. го­ди­не

Пр­ви по­зна­ти ар­хе­о­ло­шки по­да­ци Пре­чи­сте Кра­јин­ске по­ти­
чу са ис­тра­жи­ва­ња За­ви­чај­ног му­зе­ја у Ба­ру.33 Пре­ма днев­ни­ку

сва­ке го­ди­не јед­ном, у уто­рак по­сли­је Ду­хо­ва. ... То је би­ло све при­је тур­ског зе­ма­на, он­
да ка­да су овом зе­мљом вла­да­ли ка­ур­ски ца­ре­ви. Ка­сни­је ка­жу тур­ски су тр­гов­ци ву­ном
за­тр­па­ли ону во­ду. То­ли­ко су то­ва­ра ву­не утр­па­ли у ону ја­му, да је ву­на из­ла­зи­ла на Бо­
ја­ну код Све­тог Ђор­ђа. Јер ка­жу ту­да је не­ка­да ла­гум во­дио, од Бр­да Вла­ди­ми­ра на град
Свач, а одав­де до Све­тог Ђор­ђа на Бо­ја­ни. Да­нас, не да­нас не­ма ни то­га ла­гу­ма ни во­де.
Ни оних дру­гих во­да не­ма ви­ше. Има са­мо јед­на на врх бр­да, то је она куд су по­тр­па­ли
то­ва­ре ву­не. И има из­вор жи­ве во­де, ди­ван је­дан „кро­ни“ ус­пут ка­да се пе­њеш на бр­до..“:
M. Gu­šić, Na br­du Vla­di­mi­ru i na Ša­skom je­ze­ru, Na­še pla­ni­ne br. 3-4, Hr­vat­ski pla­ni­nar­ski
sa­vez, Za­greb, 1960.
32 M. Za­gar­ča­nin, Sred­njo­vje­kov­ni grad Svač. Re­zul­ta­ti is­ko­pa­va­nja 2012. go­di­ne i no­
va za­pa­ža­nja - Me­di­ev­ al town Svač Re­sults of ex­ca­va­ti­on car­ried out 2012 and new ob­ser­va­ti­
ons, JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce, Pod­go­ri­ca 2017, 177-235.
33 Ис­тра­жи­ва­њи­ма ко­ја су тра­ја­ла од 5. ок­то­бра 1977. до 15. ок­то­бра исте го­ди­не
ру­ко­во­дио је Омер Пе­ро­че­вић, ар­хе­о­лог За­ви­чај­ни­ог му­зе­ја у Ба­ру. На­кон крат­ког ис­тра­
ових ис­тра­жи­ва­ња мо­же се за­кљу­чи­ти да је ма­на­стир по­кри­ва­ла
огром­на ко­ли­чи­на шу­та-цри­је­по­ва, кле­са­них ква­де­ра, об­ру­ше­них
зи­до­ва, ме­ђу ко­ји­ма је ри­јет­ко би­ло ар­хе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла. У
ру­ше­ви­на­ма је би­ло људ­ских ко­сти­ју што свје­до­чи да се окол­но
ста­нов­ни­штво уко­па­ва­ло у ру­ше­ви­не на­кон за­ми­ра­ња ма­на­сти­ра и
ње­го­вог про­па­да­ња, али и да је вје­ро­ват­но би­ло и пљач­ка­шких ин­
тер­вен­ци­ја. Про­на­ђе­на су че­ти­ри тур­ска нов­чи­ћа, фра­ге­мен­ти гру­
бе и сли­ка­не ке­ра­ми­ке, ко­ма­ди фре­са­ка и не­ко­ли­ко ис­пре­ту­ра­них
мра­мо­ро­ва (гроб­них пло­ча). На јед­ној гроб­ној пло­чи је био укле­
сан шти­та­сти грб.
От­ко­па­ва­њем ру­ше­ви­на про­на­ђен је про­лаз, про­би­јен кроз сје­
вер­ну кон­ху. Улаз је на­пра­вљен од два ве­о­ма ло­ше кле­са­на до­врат­
ни­ка, као и пло­чом пра­га ко­ја је на сре­ди­ни има­ла уду­бље­ње за

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

за­гла­вљи­ва­ње два­ју кри­ла вра­та. Уз ис­точ­ни до­врат­ник, уз са­мо
дно, је је­дан ма­њи ка­ме­ни блок, са два ма­ња отво­ра на ко­јем је би­ло
при­чвр­шће­но кри­ло вра­та. Пре­сје­че­на сје­вер­на кон­ха је до­ста ру­
стич­но зи­да­на, чи­не­ћи та­ко улаз са сје­вер­не стра­не цр­кве, док ни­во
отво­ра ого­ва­ра ни­воу под­них пло­ча уну­тар цр­кве. На са­мој осно­ви
од пло­ча кон­ста­то­ван је та­нак слој пе­пе­ла де­бљи­не 2-4 цм, што зна­
чи да су у из­вје­сном пе­ри­о­ду др­ве­на кон­струк­ци­ја кро­ва, или ико­
но­стас го­ре­ли, на­кон од­у­ми­ра­ња или за­пу­шћи­ва­ња ма­на­сти­ра. То­ 15
ком ових ис­тра­жи­ва­ња пот­пу­но су от­кри­ве­ни пи­ла­стри, уз кон­хе са

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ун­утра­шње стра­не. У ју­жној кон­хи са­чу­ва­ни су са­мо ма­њи дје­ло­ви
жи­во­пи­са. У сје­вер­ном пи­ла­стру ис­точ­ног зи­да три­кон­хо­са са­чу­ва­
но је не­што ви­ше жи­во­пи­са­них фраг­мен­та­та мал­те­ра са со­кла, ко­ји
је био осли­кан ге­о­ме­триј­ским мо­ти­вом ко­со из­ло­мље­них, ши­ро­ких
ли­ни­ја, цр­ве­не и цр­не бо­је из­ме­ђу ко­сих тра­ка би­је­ле бо­је. Уз тај
зид је у шу­ту про­на­ђе­но ви­ше фраг­мен­та­та жи­во­пи­са.

Ар­хе­о­ло­шко ис­тра­жи­ва­ње ма­на­сти­ра 1985. го­ди­не

Ис­тра­жи­ва­ња ма­на­сти­ра Пре­чи­сте Кра­јин­ске оба­вље­на су у
то­ку мје­се­ца ју­на и ав­гу­ста 1985. го­ди­не.34 То­ком ових ра­до­ва отво­
ре­но је 11. сон­ди, раз­ли­чи­тих ди­мен­зи­ја, ко­је су би­ле по­ста­вље­не
на про­сто­ру пред­ви­ђе­ном за ши­ро­ко от­кри­ва­ње објек­та.
Сон­да 1 је по­ста­вље­на у на­о­су, у пот­ку­пол­ном про­сто­ру, на
мје­сту гдје се на­ла­зи­ла јед­на од гроб­них пло­ча са шти­та­стим гр­
бом (гроб I) и уре­за­ним сим­бо­лом у об­ли­ку ка­ри­ке или на­ру­кви­це

жи­ва­ња оста­вљен је ва­ли­дан днев­ник ис­тра­жи­ва­ња и из­вје­стан број ар­хе­ол­шких на­ла­за.

34 Ис­тра­жи­ва­ње је во­дио та­да­шњи му­зеј гра­да Ти­то­гра­да, ру­ко­во­ди­лац ис­тра­жи­
ва­ња био је арх. Ва­си­ли­је Кне­же­вић.
 (гроб II). Ис­под над­гроб­не пло­че и де­мон­ти­ра­ног окол­ног плоч­
ни­ка ја­вио се слој шу­та са­ста­вљен од: ло­мље­ног ка­ме­на, мал­те­ра
и зе­мље. Већ на 50 цм од ко­те плоч­ни­ка, па све до ду­би­не 1.12 м
про­на­ђе­ни су број­ни оста­ци ске­ле­та, ор­јен­ти­са­ни ис­ток за­пад. Ске­
ле­ти су ве­ћим ди­је­лом би­ли тро­шни и фраг­мен­тар­но очу­ва­ни. На
чи­та­вом про­сто­ру, об­у­хва­ће­ном сон­дом 1, ни­су кон­ста­то­ва­не гроб­
не кон­струк­ци­је. По­кој­ни­ци су уко­па­ва­ни ди­рект­но у зе­мљу, без
од­ре­ђе­ног ре­да и на раз­ли­чи­тим ни­во­им ­ а. При­ло­га ни­је би­ло. Од
ар­хе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла у шу­ту сон­де про­на­ђе­но је пар фраг­ме­на­
та ста­кла и ке­ра­ми­ке, а од ме­тал­них пред­ме­та три ме­тал­на дуг­ме­та
и је­дан сре­бр­ни нов­чић. Про­на­ђе­на дуг­мад су сре­бр­на, лоп­та­стог
об­ли­ка, са пе­тљом за при­чвр­шћи­ва­ње.
По­ста­вља­ње сон­де 1 на овом мје­сту усли­је­ди­ло је због прет­по­
став­ке да се ис­под по­ме­ну­те над­гроб­не пло­че на­ла­зи гроб. Ме­ђу­
тим, су­де­ћи по ре­зул­та­ти­ма до­би­је­ним от­ко­па­вањм сон­де, мо­же се
Књига 6, свеска 2

прет­по­ста­ви­ти да је ова пло­ча у на­о­су се­кун­дар­но упо­тре­бље­на, у

не­кој од фа­за об­но­ве и до­град­ње ма­на­стир­ског ком­плек­са.
При­ли­ком ра­шчи­шћа­ва­ња и ски­да­ња на­сла­га шу­та, ка­ко у три­
кон­хо­су та­ко и на оста­лим про­сто­ри­ма на ко­ји­ма се ра­ди­ло, на­и­
шло се на ве­ћи број пра­во­у­га­о­них мо­но­лит­них ка­ме­них пло­ча. Сје­
16 вер­на и ју­жна кон­ха по­пло­ча­не су та­квим пло­ча­ма као и по­вр­ши­на
из­ме­ђу ове дви­је кон­хе (гдје је отво­ре­на сон­да 1). Мје­сти­мич­но су
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ко­ри­ште­не и у нар­тек­су, у за­пад­ној про­сто­ри­ји до­зи­да­ној из­ме­ђу

ку­ле и три­кон­хо­са и дуж зи­до­ва са ју­жне стра­не. Не­ко­ли­ко пло­ча
угра­ђе­но је и у плоч­ник за­пад­ног ди­је­ла три­је­ма сје­вер­но од нар­
тек­са. На јед­ном бро­ју уре­за­ни су сим­бо­ли у об­ли­ку: шти­та, кру­га,
кр­ста, ка­ри­ке, што го­во­ри о њи­хо­вој про­бит­ној на­мје­ни. Та­ко­ђе,
на јед­ној пло­чи угра­ђе­ној у три­јем, сје­вер­но од нар­тек­са, на­ла­зе
се оста­ци ста­ро­сло­вен­ског нат­пи­са, тек­ста ко­ји је до­ста не­чи­тљив.
У сје­ве­ро­за­пад­ном ди­је­лу сон­де, ис­под шу­та, на ду­би­ни од 35
цм од ко­те плоч­ни­ка от­кри­вен је слој фре­ско мал­те­ра са мно­го­број­
ним фраг­мен­ти­ма жи­во­пи­са, што је на­мет­ну­ло по­тре­бу за про­ши­
ре­њем сон­де пре­ма за­па­ду све до за­пад­ног зи­да про­во­бит­не цр­кве
(или три­кон­хо­са). Де­бљи­на сло­ја из­но­си 35 цм. Од ар­хе­о­ло­шког
ма­те­ри­ја­ла у овом про­ши­ре­њу сон­де про­на­ђе­но је не­што фраг­ме­
на­та ста­кла пар фраг­мен­то­ва­них гво­зде­них ек­се­ра и дви­је ме­тал­не
луч­не коп­че, од ко­јих је јед­на фраг­мет­нар­но са­чу­ва­на.35
Сон­да 2 је по­ста­вље­на у ол­тар­ском ди­је­лу три­кон­хо­са, на про­
сто­ру из­ме­ђу сје­вер­ног и ју­жног зи­да укљу­чу­ју­ћи и ис­точ­ну ап­си­

35 Из днев­ни­ка ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња 1985. го­ди­не (Ва­си­ли­је Ва­јо Кне­же­вић)

ду. Ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал је от­кри­вен у сје­ве­ро­и­сточ­ном ди­је­лу
сон­де, из­ме­ђу сту­ба­ца и сје­вер­ног и ис­точ­ног зи­да три­кон­хо­са, као
и у шу­ту из­ме­ђу два плоч­ни­ка, и пре­те­жно се са­сто­ји од ве­ли­ког
бро­ја фраг­ме­на­та ста­кле­них по­су­да из­ра­ђе­них од тан­ког, про­зир­
ног ста­кла, чи­ја је по­вр­ши­на укра­ше­на ка­пљи­ча­стим апли­ка­ци­ја­
ма. Ово ста­кло се да­ту­је у 15-16. ви­јек. У сон­ди је на­ђе­но не­што
фраг­ме­на­та ке­ра­ми­ке, а од ме­тал­них пред­ме­та не­ко­ли­ко апли­ка­
ци­ја из­ра­ђе­них од сре­бр­ног и ба­ка­р­ног ли­ма, ко­је су укра­ша­ва­ле
ко­ри­це цр­кве­них књи­га, или дру­ге цр­кве­не пред­ме­те. От­ко­па­но је
јед­но ве­ће лоп­та­сто дуг­ме и три сре­бр­на нов­чи­ћа, од ко­јих су два
про­бу­ше­на, што го­во­ри о њи­хо­вој се­кун­дар­ној упо­тре­би. Од по­
себ­ног ин­те­ре­са је на­лаз јед­не стра­не ме­тал­ног кр­ста ре­ли­кви­ја­ра
или ен­кол­пи­о­на.

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

Сон­да 3 је по­ста­вље­на у об­ли­ку ро­ва дуж спо­ља­шњег ис­точ­ног
зи­да три­кон­хо­са и зи­до­ва ко­ји се на­ста­вља­ју са сје­вер­не и ју­жне
стра­не. На ду­би­ни од око 40 цм од ко­те те­ре­на по­че­ли су да се по­
ја­вљу­ју гро­бо­ви - чи­та­вом ду­жи­ном сон­де. Би­ли су гу­сто уко­па­
ни, и ле­жа­ли су у не­ко­ли­ко ре­до­ва, је­дан из­над дру­го­га. Гроб­не
кон­струк­ци­је ни­су кон­ста­то­ва­не. Ске­ле­ти су уко­па­ва­ни ди­рект­но у
зе­мљу. Усљед уко­па­ва­ња кроз ду­жи вре­мен­ски пре­ри­од ске­ле­ти су
вр­ло по­ре­ме­ће­ни, че­сто са­мо фраг­мен­тар­но са­чу­ва­ни. Ор­јен­ти­са­ 17
ни су ис­ток - за­пад, а у гро­бо­ви­ма ни­је би­ло при­ло­га. У шу­ту из­над

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

гро­бо­ва на­ђен је ма­њи број фраг­ме­на­та гру­бе и сли­ка­не ке­ра­ми­ке.
Сон­да 4 је отво­ре­на у углу из­ме­ђу ју­жног и за­пад­ног зи­да три­
кон­хо­са (нар­тек­са) и за­пад­ног пи­ла­стра ју­жне кон­хе (1.66 х 1.42).
На ду­би­ни од 15 цм од ко­те плоч­ни­ка по­ја­ви­ла се гроб­ни­ца ор­
јен­ти­са­на ис­ток-за­пад чи­ја ду­жи­на ни­је утвр­ђе­на јер је пре­си­је­
ца пи­ла­стар. Дно гро­ба се на­ла­зи­ло на 1.00 м од ни­воа плоч­ни­ка.
Гроб је био оби­ље­жен вер­ти­кал­но по­бо­де­ном ка­ме­ном пло­чом, ма­
њих ди­мен­зи­ја, не­пра­вил­ног обли­ка, ко­ја вје­ро­ват­но пред­ста­вља
дио оште­ће­не и по­ло­мље­не пр­во­бит­не ма­сив­не над­гроб­не пло­че.
Гроб­ни про­стор је био ис­пу­њен зе­мљом из­ми­је­ша­ном са сит­ним
ло­мље­ним ка­ме­ном, фраг­мен­ти­ма ће­ра­ми­де и мал­те­ром. Чак на ду­
би­ни од 80 цм од ко­те плоч­ни­ка про­на­ђе­но је пар фраг­мен­та фре­ско
мал­те­ра са тра­го­ви­ма бо­је што по­твр­ђу­је - по­ред по­ло­мље­не пло­че
- прет­по­став­ку о ра­ни­јем отва­ра­њу гро­ба и на­кна­да­ном са­хра­њи­
ва­њу. На­и­ме, на по­мен­ту­тој ду­би­ни на­ђен је ве­о­ма тро­шан дје­чи­ји
ске­лет, дје­ли­мич­но очу­ван, а на ду­би­ни од 1 м од ни­воа плоч­ни­ка
про­на­ђен је ске­лет од­ра­сле осо­бе у опру­же­ном ста­ву, са ли­је­вом
ру­ком по­ло­же­ном у пред­је­лу по­ја­са. По­кој­ник је ис­под гла­ве имао
по­ста­вље­на два ка­ме­на. У гро­бу је от­кри­вен са­мо ма­њи, гор­њи,
 дио ске­ле­та док до­њи екс­тре­ми­те­ти за­ла­зе ис­под пи­ла­стра или су
уни­ште­ни град­њом пи­ла­стра, чи­ји те­ме­љи ис­пу­ња­ва­ју ис­точ­ни дио
гро­ба (и спу­шта­ју се до ду­би­не од 1.10 м од ко­те плоч­ни­ка). Овај по­
да­так је ве­о­ма зна­ча­јан за рје­ша­ва­ње про­бле­ма да­то­ва­ња пи­ла­стра.
На­им­ е ре­зул­та­ти до­би­је­ни про­вје­ра­ва­њем овом сон­дом на­во­де на
за­кљу­чак да пи­ла­стри при­па­да­ју ка­сни­јем пе­ри­о­ду и да су из­ра­ђе­
ни до­град­њом и про­ши­ре­њем ма­на­стир­ског ком­плек­са. При­ли­ком
де­таљ­ног чи­шће­ња ске­ле­та от­кри­ве­ни су гво­зде­ни ек­се­ри, са тра­го­
ви­ма др­ве­та - што ин­ди­ци­ра на упо­тре­бу сан­ду­ка при­ли­ком уко­па
по­кој­ни­ка. У шу­ту, ис­под ни­воа по­да плоч­ни­ка, на­ђе­но је не­што
фраг­мен­та ке­ра­ми­ке и ста­кла, а од ме­тал­них пред­ме­та гво­зде­ни
ек­се­ри раз­ли­чи­тих об­ли­ка и ди­мен­зи­ја и дви­је гво­зде­не ба­гла­ме. 36
Сон­да 6 је по­зи­ци­о­ни­ра­на у прав­цу сје­вер-југ, на сре­ди­ни ре­
цент­ног плоч­ни­ка за­пад­ног ди­је­ла три­је­ма, сје­вер­но од нар­тек­са.
Овом сон­дом је кон­ста­то­ва­но по­сто­ја­ње ста­ри­јег плоч­ни­ка ко­ји се
Књига 6, свеска 2

по­ја­вио на ду­би­ни од око 50 цм ис­под сло­ја шу­та, због че­га се на­

мен­ту­ла по­тре­ба за про­ши­ре­њем сон­де и си­сте­мат­ским от­кри­ва­
њем чи­та­ве по­вр­ши­не за­пад­ног ди­је­ла три­је­ма. От­кри­ве­ни три­јем
је по­кри­вен пло­ча­ма раз­ли­чи­тог об­ли­ка и ди­мен­зи­ја. Мје­сти­мич­но
су угра­ђе­ни и мо­но­лит­ни мра­мо­ро­ви - гроб­не пло­че, од ко­јих је је­
18 дан број имао уре­за­не сим­бо­ле што сва­ка­ко по­твр­ђу­је пре­по­став­ку
о њи­хо­вој се­кун­дар­ној упо­тре­би.
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Уз сам сје­вер­ни зид нар­тек­са за­пад­но од ула­за, ко­ји је дје­ли­

мич­но уз­диг­нут из­над плоч­ни­ка, от­кри­ве­на је ма­сив­на ка­ме­на
пло­ча ис­под ко­је је уоч­љи­во по­сто­ја­ње не­што ду­же гроб­не кон­
струк­ци­је ко­ја се са за­пад­не стра­не за­вр­ша­ва по­лу­кру­жно. Гроб­на
пло­ча је ор­јен­ти­са­на ис­ток - за­пад, ду­жи­на пло­че из­но­си 116 цм, а
ши­ри­на 60 цм. Де­бљи­на је 14 цм (ду­жи­на гроб­не кон­струк­ци­је је
160 цм.). На за­пад­ној стра­ни по­ста­вље­на је дру­га ве­рит­кал­на пло­
ча ко­ја сво­јим ју­жним ди­је­лом ула­зи у сје­вер­ни зид нар­тек­са. Од
по­крет­ног ар­хе­о­ло­шког ма­тре­ри­ја­ла у шу­ту, из­ме­ђу два плоч­ника,
про­на­ђен је је­дан ве­о­ма за­ни­мљив ме­тал­ни брон­за­ни пе­чат у об­ли­
ку ром­ба, са ор­на­мен­та­ци­јом у ви­ду сти­ли­зо­ва­них љи­ља­на као и
два ма­ња ка­снон­сред­њо­вје­ков­на нов­чи­ћа од ко­јих је је­дан ба­кар­ни,
а дру­ги сре­бр­ни. По­ред фраг­мет­на­та ће­ра­ми­де, ло­мље­ног ка­ме­ња
и зе­мље, у шу­ту се по­ја­вљу­је и фре­ско мал­тер са са­чу­ва­ним ма­
њим фраг­мен­ти­ма жи­во­пи­са.
По­ла­зе­ћи од прет­по­став­ке да се от­кри­ве­ни плоч­ник у сон­ди
6, у ди­је­лу три­је­ма ко­ји се про­сти­ре за­пад­но од сје­вер­не кон­хе,

36 Из днев­ни­ка ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња 1985. го­ди­не (Ва­си­ли­је Ва­јо Кне­же­вић)

про­ду­жа­ва и на ње­гов ис­точ­ни дио, по­ста­вље­на је но­ва сон­да 7 у
не­по­сред­ној бли­зи­ни, дуж сје­вер­ног зи­да три­кон­хо­са, из­ме­ђу сје­
вер­не кон­хе и про­ду­жног ма­сив­ног зи­да (кон­тра­фо­ра) на ис­точ­ној
стра­ни. На­кон де­мон­ти­ра­ња по­сто­је­ћег плоч­ни­ка, по­ја­вио се шут
у ко­ме су от­кри­ве­на два ма­ња сре­бр­на нов­чи­ћа, је­дан ба­кар­ни нов­
чић-оште­ћен, не­што фраг­ме­на­та сред­њо­вје­ков­не ке­ра­ми­ке, а од
ста­кла - јед­на фраг­мен­то­ва­на сто­па ча­ше из­ра­ђе­на од тан­ког про­
зир­ног ста­кла ко­ја се да­ту­је у 15. ви­јек.
На про­сто­ру об­у­хва­ће­ном овом сон­дом, от­кри­вен је ве­ћи број
гро­бо­ва ко­ји су уко­па­ва­ни ди­рек­то­но у шут, без од­ре­ђе­ног ре­да.
Не­ма тра­го­ва оби­ље­жа­ва­ња, та­ко да су ста­ри­ји гро­бо­ви ка­сни­јим
уко­пи­ма оште­ће­ни, а ске­ле­ти по­ре­ме­ће­ни и фраг­мен­тар­но са­чу­ва­
ни. При­ло­га ни­је би­ло.

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

На ду­би­ни од 50 цм од ко­те плоч­ни­ка, у ис­точ­ној по­ло­ви­ни
сон­де от­кри­ве­на је фраг­мен­то­ва­на ма­сив­на над­гроб­на пло­ча по­
ста­вље­на у прав­цу ис­ток – за­пад, са уре­за­ним кр­стом (ду­жи­на 78
цм, ши­ри­на 44 цм и де­бљи­не 18 цм) - сва­ка­ко из 15-16. виjека. У
шу­ту ко­ји се и да­ље по­ја­вљи­вао, про­на­ђен је ве­ћи број дис­ло­ци­ра­
них људ­ских ко­сти­ју што на­во­ди на за­кљу­чак да је чи­тав овај про­
стор ко­ри­штен за са­хра­њи­ва­ње кроз ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од, па и
он­да ка­да је ма­на­стир био у ру­ше­ви­на­ма. 19
Сон­да 8 об­у­хва­та про­стор ју­жно од нар­тек­са. Ов­дје се, ис­под

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ве­ли­ке ко­ли­чи­не шу­та, ко­ји је до­сти­зао ви­си­ну и до 2 ме­тра, на­и­
шло на те­ме­ље јед­не ве­ће про­сто­ри­је. Дуж зи­да на ју­жној стра­ни
овог про­сто­ра от­кри­ве­ни су оста­ци ма­сив­ног ступ­ца. От­кри­вен је
ве­ћи број фраг­ме­на­та гру­бе и сли­ка­не по­зно­сред­њовј­ков­не ке­ра­
ми­ке. Од ме­тал­них пред­ме­та је­дан нов­чић, сре­бр­ни пр­стен и је­
дан гво­зде­ни нож ко­ме не­до­ста­је дио др­шке, као и ко­ри­це ко­је су
га об­ла­га­ле. У крај­њем сје­ве­ро­за­пад­ном углу про­сто­ри­је до­зи­да­не
ју­жно од нар­тек­са, на­ђе­но је до­ста фраг­мет­на­та гру­бе ке­ра­ми­ке за
сва­ко­днев­ну упо­тре­бу.37
Сон­да 9 је отво­ре­на у нар­тек­су, дуж за­пад­ног зи­да са­чу­ва­ног у
те­ме­љи­ма. У то­ку ра­до­ва у ју­жном ди­је­лу сон­де от­кри­вен је гроб
пра­во­у­га­о­ног об­ли­ка, ор­јен­та­ци­је сје­вер - југ. За­пад­на и сје­вер­на
стра­на ози­да­не су од при­те­са­ног ка­ме­на по­ве­за­ног са мал­те­ром.
Гроб је при­сло­њен уз сам за­пад­ни зид три­кон­хо­са. Сво­јим ју­жним
ди­је­лом под­вла­чи се ис­под те­ме­ља ис­точ­ног пи­ла­стра до­зи­да­ног уз
ју­жни зид нар­тек­са, та­ко да че­твр­ту, ју­жну стра­ну гро­ба ни­је би­ло
мо­гу­ће от­кри­ти. Ни­је про­на­ђе­на над­гроб­на пло­ча ко­ја је вје­ро­ват­

37 Из днев­ни­ка ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња 1985. го­ди­не (Ва­си­ли­је Ва­јо Кне­же­вић)

 но про­во­бит­но по­сто­ја­ла, али је при­ли­ком отва­ра­ња гро­ба и на­
кнад­них уко­па оште­ће­на и укло­ње­на. Дно гроб­ни­це, ко­ја је ле­жа­ла
на са­мој здра­ви­ци - цр­ве­ној гли­на­стој зе­мљи, пре­ма­зан је сло­јем
креч­ног мал­те­ра чи­ји су тра­го­ви мје­сти­мич­но са­чу­ва­ни. Гроб­ни
про­стор је био ис­пу­њен зе­мљом по­ми­је­ша­них са мал­те­ром, а из­
над гро­ба, до де­мон­ти­ра­ног плоч­ни­ка по­да на­ла­зио се слој шу­та
са­ста­вљен од ло­мље­ног ка­ме­на, фраг­мет­на­та ће­ра­ми­де, мал­те­ра и
зе­мље по­мје­ша­ном са мал­те­ром. Већ у гор­њим сло­је­ви­ма сон­де,
из­над гро­ба, на ду­би­ни од 80 цм од ко­те плоч­ни­ка от­кри­ве­на су
два ске­ле­та, по­ло­же­на ди­рект­но на зе­мљу је­дан иза дру­гог, у прав­
цу сје­вер - југ. Од ске­ле­та на ју­жној стра­ни би­ли су от­кри­ве­ни са­мо
до­њи екс­тре­ми­те­ти - кар­лич­ни дио, оба фе­му­ра и пот­ко­ље­нич­на
кост обје но­ге без сто­па­ла. Оста­ли дио уни­штен је град­њом пи­
ла­стра. По­кој­ник на сје­вер­ној стра­ни је по­ло­жен на ле­ђа, у опру­
же­ном по­ло­жа­ју, са де­сном ру­ком по­диг­ну­том ви­со­ко на ра­ме­ну
Књига 6, свеска 2

ор­јен­ти­сан у прав­цу сје­вер - југ. По­ло­жај ли­је­ве ру­ке, од ко­је је

очу­ва­на са­мо над­лакт­на кост, ни­је се мо­гао од­ре­ди­ти. Ис­под два
ске­ле­та, у са­мом гро­бу, на раз­ли­чи­тим ду­би­на­ма до 1.10 цм од ко­
те плоч­ни­ка, на­ђе­ни су оста­ци ви­ше по­кој­ни­ка. Са­чу­ва­не ко­сти су
дис­ло­ци­ра­не у од­но­су на пр­во­бит­ни по­ло­жај, нај­вје­ро­ват­ни­је за
20 ври­је­ме на­кнад­них са­хра­њи­ва­ња или при­ли­ком ка­сни­јих до­град­
њи. При­ло­га не­ма. У за­пад­ном про­фи­лу сон­де из­над гроб­не кон­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

струк­ци­је кон­ста­то­ва­но је по­сто­ја­ње ве­ће ко­ли­чи­не га­ра и угље­на.

По­твр­ђу­је се прет­по­став­ка о на­кна­да­ној град­њи пи­ла­стра.
Сон­да 10 је по­ста­вље­на у об­ли­ку пра­во­у­га­о­ни­ка и об­у­хва­та
ши­ри по­стор ју­жно од три­кон­хо­са, ко­ји је био пре­кри­вен де­бе­лим
на­сла­га­ма шу­та и об­ра­стао гу­стом ве­ге­та­ци­јом, а ма­ња про­сто­ри­ја
до­зи­да­на уз ју­жни зид три­кон­хо­са би­ла је за­тр­па­на шу­том и ка­ме­
ном са об­ру­ше­ног објек­та. Укла­ња­њем шу­та, кон­ста­то­ва­но је да је
овај про­стор ју­жно од три­кон­хо­са ду­го ко­ри­штен за са­хра­њи­ва­ње,
и да су ту по­кој­ни­ци по­ко­па­ва­ни ди­рект­но у шут без од­ре­ђе­ног
ре­да. На осно­ву гу­сти­не рас­по­ре­ђе­них ске­ле­та, са­свим је из­вје­сно
да гро­бо­ви у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва ни­су би­ли оби­ље­жа­ва­ни, та­ко да
су ста­ри­ји на­кнад­ним уко­пом оште­ће­ни. У свим овим гро­бо­ви­ма
ни­је би­ло ни­ка­квих при­ло­га. У ју­го­за­пад­ном ди­је­лу сон­де, ис­под
ски­ну­тог сло­ја шу­та, от­кри­вен је је­дан број гро­бо­ва оби­ље­же­них
ве­ли­ким хо­ри­зон­тал­ним пло­ча­ма дје­ли­мич­но по­то­ну­лим у зе­мљу.
Ре­зул­та­ти ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња пру­жи­ли су до­вољ­но ар­
гу­ме­на­та ко­ји го­во­ре у при­лог прет­по­став­ци да се сред­њо­вје­ков­но
гро­бље 14-16. ви­је­ка про­сти­ра­ло сву­да око цр­кве па и ши­ре, да је
овај про­стор - као култ­но мје­сто - био у упо­тре­би кон­ти­ну­ир­ а­но,
чак и он­да ка­да је ма­на­стир био у ру­ше­ви­на­ма, од­но­сно ка­да су у
ње­гов шут уко­па­ва­ни гро­бо­ви.
По­кре­тан ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал про­на­ђен у шу­ту и при­ли­ком
ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња био је до­ста оби­ман и ра­зно­вр­стан, по­
себ­но онај про­на­ђен на про­сто­ру ју­жно од објек­та, док у гро­бо­ви­
ма, као што је већ ре­че­но, ни­је би­ло ни­ка­ка­вих при­ло­га. Ве­ћи­ну на­
ла­за пред­ста­вља­ју ве­ћи или ма­њи фраг­мен­ти ке­ра­мич­ких по­су­да,
раз­ли­чи­тог об­ли­ка, фак­ту­ре и ор­на­мен­та­ци­је.38

Ис­тра­жи­ва­ња 201239
Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња су би­ла фо­ку­си­ра­на на про­стор ју­
жно од ма­на­стир­ског ком­плек­са, гдје се пру­жа не­што уз­диг­ну­ти­ји
ли­вад­ски пла­то и гдје се прет­по­ста­вља­ло да по­сто­ји сред­њо­вје­ков­

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

но и ка­сно­сред­њо­вје­ков­но ма­на­стир­ско гро­бље. Пре­гле­дом ста­ри­је
до­ку­мен­та­ци­је ко­ја се од­но­си на ис­тра­жи­ва­ња 1985. го­ди­не утвр­
ђе­но је да су та­да­шња сон­да­жна ис­тра­жи­ва­ња во­ђе­на тик уз спољ­
ње ли­це ју­жног зи­да зи­да­ног ком­плек­са, да су вр­ши­о­ци та­да­шњих
ис­ко­па­ва­ња сон­ди­ра­ли и ма­ли про­стор упра­ван на цен­трал­ну ап­си­
ду цр­кве као и да је сон­да­ма об­у­хва­ћен и дио уну­тра­шњег објек­та.
На за­пад­ној и ју­го­за­пад­ној стра­ни уоча­ва се жи­ва сти­је­на ко­ја
па­да пре­ма сје­ве­ро­и­сто­ку и ис­то­ку, па се на­спрам цр­кве ни­ве­ла­ 21
ци­јом (вје­штач­ки) и еро­зи­ја­ма (при­род­но) фор­ми­рао ду­бок сен­ди­

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

мент ко­ји је по­де­сан за ви­ше­слој­но уко­па­ва­ње. План је био да се
отво­ре дви­је сон­де, од­мах уз ју­жну про­сто­ри­ју ко­на­ка. Пр­ва сон­да
(сон­да I/2012) по­ста­вље­на је да за­хва­та јед­ним ди­је­лом ви­ши, а
дру­гим ди­је­лом ни­жи дио ли­вад­ског про­стран­ства, па је због то­га
ори­јен­ти­са­на сје­ве­ро­и­сток - ју­го­за­пад. Дру­га сон­да (сон­да II/2012)
је по­ста­вље­на на рав­ном про­сто­ру окре­ну­том та­ко да пра­ти ори­
јен­та­ци­ју цр­кве (ис­ток - за­пад). Обје сон­де има­ју исте ди­мен­зи­је 3
x 4 ме­тра.
Јед­но­мје­сеч­ним ис­ко­па­ва­њем утвр­ђе­но је да у обје сон­де по­
сто­је дви­је иден­тич­не стра­ти­граф­ске је­ди­ни­це: пр­ва је там­но мр­ки
рас­те­си­ти се­дим­нет са улом­ци­ма опе­ке, док је дру­га СЈ цр­вен­ка­
сто-мр­ки ком­пакт­ни се­ди­мент са фраг­мен­ти­ма опе­ке и га­ри. Је­ди­
на раз­ли­ка је што се у пр­вој сон­ди (I/2012) на са­мој по­вр­ши­ни,
у ди­је­лу ко­ји је бли­жи ма­на­сти­ру ја­вља шут ми­је­шан са стра­ти­
38 Из днев­ни­ка ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња 1985. го­ди­не (Ва­си­ли­је Ва­јо Кне­же­вић)
39 Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња Ма­на­сти­ра Пре­чи­ста Кра­јин­ска код Остро­са, у
окви­ру про­јек­та „Пу­те­ви кон­ти­ну­и­те­та“, вр­ше­на су у пе­ри­о­ду од 12. но­вем­бра до 12. де­
цем­бра 2012. го­ди­не. Из­вје­штај о ис­ко­па­ва­њи­ма су са­чи­ни­ли Ни­ко­ла Бо­ро­ви­нић и Пе­тра
Здрав­ко­вић (у да­љем тек­сту: Из­вје­штај 2012).
 граф­ском је­ди­ни­цом 1 ко­ји је ту де­по­но­ван то­ком јед­не од фа­за
са­на­ци­је и ре­ста­у­ра­ци­је ма­на­сти­ра. У стра­ти­граф­ској је­дин­ци 2, у
сон­ди I/2012 на ду­би­ни од око 60 цм про­на­ђе­на је пр­ва гроб­на кон­
струк­ци­ја ко­ју чи­не на­са­тич­но по­ста­вље­не ка­ме­не пло­че и оста­ци
ске­ле­та. Про­на­ла­зак гро­ба 1 усло­вио је ши­ре­ње сон­де I/2012, чи­је
су ко­нач­не ди­мен­зи­је 5 x 6 ме­та­ра.40
То­ком кам­па­ње отво­ре­на је сон­да III /2012 на ис­точ­ној стра­ни,
од­мах иза ап­си­де ди­мен­зи­ја 7 x 1,5 ме­та­ра ко­ја се пру­жа прав­цем
сје­вер-југ, док је стра­ти­граф­ски од­нос исти као у сон­ди 1 и 2. По­
ста­вља­ње тре­ће сон­де ни­је би­ло нео­п­ход­но, с об­зи­ром на то да је
на цр­те­жу из 1985. утвр­ђе­но да је ов­дје већ отва­ра­на сон­да. Ме­ђу­
тим, ис­тра­жи­ва­ња 1985. ни­су има­ла ва­лид­ну ме­то­до­ло­шку ком­
по­нен­ту, што је по­ка­за­ла чи­ње­ни­ца да се та­да, управ­но на ап­си­ду,
отво­рио са­мо ма­њи ров ко­ји је на­кон ис­тра­жи­ва­ња - пр­вен­стве­но
ар­хи­тек­ту­ре - за­тр­пан кон­го­ло­ме­ра­том шу­та и по­ми­је­ша­них стра­
Књига 6, свеска 2

ти­граф­ских је­ди­ни­ца 1 и 2.
Оно што је кон­ста­то­ва­но ис­ко­па­ва­њи­ма 2012. го­ди­не у сон­ди
III је­сте да је ис­точ­ни про­стор ипак по­пу­њен гро­бо­ви­ма, по све­му
су­де­ћи са­мо дјеч­јим (уз ап­си­ду) што је би­ло ви­дљи­во на осно­ву ма­
лих уко­па са је­два на­зна­че­ним кон­струк­ци­ја­ма од пло­ча­стог креч­
22 ња­ка, и, мо­жда нај­ва­жни­је, да озна­че­на сон­да на ски­ци из 1985, са
ис­точ­не стра­не (уз ап­си­ду) не од­го­ва­ра оби­му та­да спро­ве­де­них
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња. Због то­га се до­во­ди у сум­њу и ва­лид­

ност ис­тра­же­них сон­ди 1985.
Ар­хе­о­ло­шким ис­ко­па­ва­њем у но­вем­бру и де­цем­бру 2012, об­у­
хва­та­ју­ћи све три сон­де, от­кри­ве­но је 14 људ­ских ске­ле­та и мно­го
људ­ских ко­сти­ју ко­је ни­је­су би­ле у ар­ти­ку­ла­ци­ји. Сви про­на­ђе­ни
гро­бо­ви се на осно­ву ду­би­не и на­чи­на са­хра­не мо­гу ста­ви­ти у 2
хо­ри­зон­та.
Мла­ђем хо­ри­зон­ту при­па­да­ју по­кој­ни­ци са­хра­ње­ни без гроб­не
кон­струк­ци­је у ка­рак­те­ри­стич­ном по­ло­жа­ју. Све ин­ди­ви­дуе из овог
хо­ри­зон­та са­хра­ње­не су у опру­же­ном по­ло­жа­ју са ли­је­вом ру­ком
са­ви­је­ном у лак­ту та­ко да је ша­ка ру­ке по­диг­ну­та бли­зу де­сног ра­
ме­на, док је де­сна ру­ка са­ви­је­на ско­ро под углом од 90° у пред­је­лу
кар­ли­це, на ли­је­вој стра­ни. Све ин­ди­ви­дуе, овим на­чи­ном са­хра­не,
пра­те ор­јен­та­ци­ју цр­кве ис­ток-за­пад осим гро­ба IX из сон­де I/2012
ко­ји има ор­јен­та­ци­ју сје­ве­ро­за­пад - ју­го­ис­ ток. Гроб VI­II из сон­де
II/2012 је је­ди­ни у овом хо­ри­зон­ту имао кон­струк­ци­ју ко­ју чи­ни
на­ба­ца­но ка­ме­ње сред­њих ди­ме­зи­ја (5-15 цм), ор­јен­ти­са­но као и

40 Из­вје­штај 2012.
оста­ли по­кој­ни­ци. Овом хо­ри­зон­ту при­па­дао би и гроб XI из сон­де
II/2012 ко­ји је имао исту кон­струк­ци­ју као и гроб VII, али је са­
хра­њен у опру­же­ном по­ло­жа­ју са ру­ка­ма пре­кр­ште­ним у пред­је­лу
кар­ли­це ко­ји је ор­јен­ти­сан сјве­ро­и­сток - ју­го­за­пад.
У дру­гом, ста­ри­јем хо­ри­зон­ту, про­на­ђе­ни су по­кој­ни­ци ко­ји су
има­ли гроб­ну кон­струк­ци­ју од на­са­тич­но по­ста­вље­них ка­ме­них
пло­ча, и, у по­је­ди­ним слу­ча­је­ви­ма, по­кри­ве­ни ка­ме­ним пло­ча­ма.
По­кој­ни­ци су са­хра­ње­ни у опру­же­ном по­ло­жа­ју али по­ло­жај ру­
ку ни­је ја­сан јер су про­на­ђе­не ко­сти би­ле у ја­ко ло­шем ста­њу због
са­ста­ва зе­мљи­шта, а не­ке кон­струк­ци­је ни­је­су отво­ре­не због не­до­
стат­ка вре­ме­на и мо­гућ­но­сти. Са­мо у јед­ном слу­ча­ју је про­ми­је­ње­на
ор­јен­та­ци­ја, код гро­ба 1 ко­ји је ор­јен­ти­сан сје­ве­ро­за­пад-ју­го­и­сток.
Кон­струк­ци­ја овог гро­ба се на­сла­ња на кон­струк­цјиу гро­ба III.

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

Од гроб­них при­ло­га про­на­ђе­на је ма­ња брон­за­на игла ду­жи­не
око 7 цм у гро­бу 1 и три брон­за­на дуг­ме­та у гро­бу 8. Ке­ра­ми­ка
ко­ја је про­на­ђе­на то­ком ис­ко­па­ва­ња се да­ту­је у пе­ри­од 15. и 16. ви­
је­ка, а про­на­ђе­на је и ре­цен­та ке­ра­ми­ка (19 – 20. ви­јек). У сон­ди
III/2012 про­на­ђен је дје­чи­ји гроб и мно­го људ­ских ко­сти­ју ко­ји­ма
ни­је утвр­ђе­на ар­ти­ку­ла­ци­ја па се не мо­же са си­гур­но­шћу го­во­ри­ти
о при­пад­но­сти опи­са­ним хо­ри­зон­ти­ма.
Ис­тра­жи­ва­ња 2012. су по­ка­за­ла и до­ка­за­ла да се са ју­жне стра­ 23
не, у још уви­јек не­по­зна­том пе­ри­о­ду, обра­зо­ва­ло гро­бље, пр­вен­

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

стве­но мо­на­ха, а за­тим и ста­нов­ни­ка окол­них се­ла (о че­му пре­вас­
ход­но свје­до­че гро­бо­ви дје­це са ис­точ­не стра­не уз ис­точ­ну ап­си­ду,
као и ске­ле­ти же­на у гро­бо­ви­ма сон­ди 1 и 2). То го­во­ри о зна­ча­ју
ма­на­сти­ра на­кон ње­го­вог на­пу­шта­ња то­ком 17-18. ви­је­ка.
Ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал ни­је по­ка­зао до­вољ­но по­да­та­ка ко­ји би
мо­гао да де­тер­ми­ни­ше ври­је­ме уко­па­ва­ња и обра­зо­ва­ње хо­ри­зо­
на­та. У два слу­ча­ја, пра­те­ћи ис­ко­па­ва­ња, утвр­ђе­но је да гро­бо­ви
„про­би­ја­ју“ слој са ма­те­ри­ја­лом ко­ји се да­ту­је у 16 сто­ље­ће, а да је
до­ња хро­но­ло­шка гра­ни­ца ван по­у­зда­ног стра­ти­граф­ског кон­тек­
ста, мо­же­мо ка­за­ти и по­вр­шин­ска, и да се опре­дје­љу­је у 15. сто­
ље­ће, као нпр. не­ке ју­жно­и­тал­ске по­су­де и фа­ен­тин­ска ма­јо­ли­ка.
Ме­тал­ни пред­ме­ти су хро­но­ло­шки нео­сје­тљи­ви. Про­на­ђе­на игла
за за­коп­ча­ва­ње ри­зе или лоп­та­ста дуг­мад су хро­но­ло­шки нео­сје­
тљи­ва. Ке­ра­ми­ка је ра­зно­вр­сна и об­у­хва­та ши­рок вре­мен­ски ра­
спон, од 16. до 20. ви­је­ка.
 Ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи из ма­на­сти­ра Пре­чи­ста Кра­јин­ска
То­ком ис­тра­жи­ва­ња 1985. го­ди­не по­ред при­лич­но ве­ли­ког бро­
ја уло­ма­ка ке­ра­ми­ке у шту­ту је на­ђе­но и не­што ме­тал­них пред­ме­та.
От­кри­ве­на су сре­бр­на дуг­мад лоп­та­стог бли­ка, из­ли­ве­на из јед­ног
или два ди­је­ла (Сл. 2а-д). Очу­ва­ни при­мјер­ци из два ди­је­ла има­ју
пе­тљу за при­чвр­шћи­ва­ње. На два на­ла­за шу­пљих ку­гли­ча­стих дуг­
ма­ди очу­ва­ле су се пер­фо­ра­ци­је. Про­на­ђен је је­дан брон­за­ни при­
ве­зак кру­жног об­ли­ка, са ал­ком за ка­че­ње на гор­њем ди­је­лу (Сл. 3:
3). Ор­на­мент је из­ве­ден у об­ли­ку ср­цо­ли­ког мо­ти­ва - про­ла­ма­њем,
са јед­ним ви­се­ћим укра­сом у об­ли­ку обр­ну­тог по­лу­мје­се­ца. Од­
ли­вак је лош, а до­ра­ђи­ва­ње про­ла­ма­њем ни­је за­вр­ше­но до кра­ја.
Мо­гу­ће је да су у Пре­чи­стој са­ми из­ра­ђи­ва­ли на­кит као што је то
слу­чај са Стар­че­вом, гдје је про­на­ђен ка­луп за пра­вље­ње на­ки­та
уре­зан у ко­мад кров­не ци­гле.41
Из­у­зе­тан на­лаз је ли­ве­ни сре­бр­ни пр­стен са рав­ном, осмо­у­га­
Књига 6, свеска 2

о­ном гла­вом (Сл. 3: 4). Ор­на­мен­ти­сан је у ви­ду ше­сто­ли­сног цви­

је­та, ра­ђе­ног ће­ли­ја­сто па је мо­гу­ће да су уду­бље­ња би­ла по­пу­
ње­на ста­кле­ном па­стом. Од цви­је­та, ко­ји је уну­тар осмо­у­га­о­ног
по­ља, ра­ди­јал­но се се спу­шта и ши­ри ка ра­ме­ну украс у об­ли­ку
мре­же пра­во­у­га­о­них уду­бље­ња, ко­ја су, та­ко­ђе, мо­гла би­ти ис­пу­
24 ње­на не­ком па­стом. Са јед­не и дру­ге стра­не ра­ме­на уре­за­но је по
шест плит­ких уду­бље­ња ко­ја се са гор­ње стра­не за­вр­ша­ва­ју пре­ло­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

мље­ним лу­ко­ви­ма што ода­је њи­хо­ву по­зни­ју стил­ску при­пад­ност.

Слич­но ор­ма­мен­ти­сан пр­стен на­ла­зи се у Му­зе­ју гра­да Бе­о­гра­да, и
да­ту­је се у 15. ви­јек, с ти­ме што је јед­но­став­ни­је укра­шен, од­но­сно
осим осмо­у­га­о­не гла­ве са цви­је­том и ка­ри­чи­цом не­ма то­ли­ки број
осми­шље­них де­та­ља.42
У ол­тар­ском ди­је­лу цр­кве, ис­под де­мон­ти­ра­ног по­да, у шу­ту,
от­кри­ве­но је и не­ко­ли­ко пред­ме­та укра­сне на­мје­не, ко­ји су слу­жи­
ли као апли­ка­ци­је на по­ве­зи­ма књи­га (Сл. 3:1,2, 5). Ра­ђе­ни су од
сре­бра (Сл. 3: 5) или ле­гу­ре ба­кра, ка­ла­ја и цин­ка у сје­че­ним ли­сто­
ви­ма ли­ма, у ко­ји­ма су ути­сну­ти фло­рал­ни ор­на­мен­ти (Сл. 3:1,2 ).
Нај­ве­ћи ко­мад је осмо­у­га­о­на ро­зе­та са плит­ко ути­сну­тим цви­је­том
са­чи­ње­ним од осам ла­ти­ца. Оста­ле апли­ка­ци­је су су ма­ње, у об­ли­
ку ли­ста дје­те­ли­не са че­ти­ри ли­ста.
Апли­ка­ци­је од сре­бр­ног ли­ма су мно­го бо­ље из­ра­де. Ра­ђе­не су
од ве­о­ма ква­ли­те­ног сре­бра, ути­ски­ва­њем (Сл.3: 5). Нај­ве­ћи при­
41 Ма­те­ри­јал са ис­тра­жи­ва­ња ма­на­сти­ра Стар­че­во ко­ји сам при­пре­мио за пу­бли­
ко­ва­ње чу­ва се у За­ви­чај­ном му­зе­ју у Ба­ру.
42 М. Ба­ја­ло­вић-Ха­џи Пе­шић, На­кит VI­II-XVI­II ви­је­ка из Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да,
Бе­о­град (1984) 108, ТVIII 1.
мје­рак је је ими­та­ци­ја мор­ске шкољ­ке, са плит­ко ка­не­ло­ва­ним ре­
бри­ма по по­вр­ши­ни и ру­пи­ца­ма за при­чвр­шћи­ва­е­ње по ру­бу. Оста­
ла два су ли­сто­ли­ког об­ли­ка, с тим што је је­дан ор­на­мен­ти­сан ути­
сну­тим тач­ки­ца­ма по ру­бу док је дру­ги ути­снут на ка­лу­пу, са бла­го
на­бу­бре­ним ор­на­мен­том у сре­ди­ни.
Од ме­тал­них пред­ме­та от­кри­ве­на су два гво­зде­на но­жа (Сл. 4:
а, б). Је­дан има дје­ли­мич­но са­чу­ван дио за при­чвр­шћи­ва­ње ко­ри­ца
(Сл. 4: а). На­ђе­но је мно­штво ек­се­ра, ба­гла­ме (Сл. 4: в; Сл. 5: г, в)
и два око­ва за отва­ра­ње вра­та (Сл.5: б, д). Ли­јеп ко­вач­ки при­мјер
око­ва за отва­ра­ње вра­та је ра­ђен од уви­је­не шип­ке, овал­ног је об­
ли­ка са пре­ба­че­ним кра­је­ви­ма и про­ву­че­на је кроз ба­гла­му (Сл. 5:
в). Ма­њи оков са пре­ба­че­ним кра­је­ви­ма је кру­жног об­ли­ка и пра­
во­у­га­о­ног пре­сје­ка (Сл. 5: д).

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

На­ђен је је­дан бој сре­бр­них и брон­за­них нов­чи­ћа, от­кри­ве­них
у шу­ту, за­јед­но са ке­ра­ми­ком, ста­клом и дру­гим сит­ним пред­ме­ти­
ма од ме­та­ла (Сл. 6: а-ж). Три при­мјер­ка при­па­да­ју ду­бро­вач­ким
пер­пе­ри­ма (Сл. 6: а, б, в) док су оста­ли осман­лиј­ске аспре 18-19.
ви­је­ка (Сл. 6 д, е, ђ, ж). Из­дво­ји­ли смо три ско­ро иден­тич­на ка­сно­
сред­њо­вје­ков­на ду­бро­вач­ка гро­ша из 17. вијекa. На авер­су је при­
ка­зан Исус Христос, ко­ји бла­го­си­ља де­сном ру­ком док у ли­је­вој
др­жи шар (Glo­bus cru­ci­ger). Око фи­гу­ре су ути­сну­те звје­зди­це. Ова 25
стра­на је при­лич­но оште­ће­на. Ра­за­зна­је се нат­пис SALVS TVTA.

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

На јед­ном нов­чи­ћу се са де­сне стра­не све­ца рас­по­зна­је сло­во G, а
са ли­је­ве е тек на­зи­ру два не­чит­ка сло­ва (Сл. 6: в). На ре­вер­су је
пред­ста­ва Све­тог Бла­жа, ко­ји ру­ком др­жи ма­ке­ту гра­да и и ар­хи­е­
пи­скоп­ски штап, а де­сном бла­го­си­ља. Нат­пис је при­лич­но не­чи­так.
Ра­за­зна­је се нат­пис S (BLA­SI­US). ...RAGVSI..
Је­дан од нај­за­чај­ни­јих на­ла­за је крст ре­ли­кви­јар (ен­кол­пи­он),
от­ко­пан је у орл­тар­ском про­сто­ру ис­под под­них пло­ча (Сл. 7). Из­
ра­ђен је од брон­зе у тех­ни­ци ли­ве­ња и ци­зе­ли­ра­ња. Про­на­ђе­ни
пред­мет дио је дво­дје­л­ног ен­кол­пи­о­на, ди­мен­зи­ја 7.5 х 5.3 цм, По­
ло­ви­на кр­ста ра­ђе­ног од ле­гу­ре ба­кра, ка­ла­ја и цин­ка, је по глат­ко­
сти спољ­не по­вр­ши­не ко­ри­ште­на у ве­о­ма ду­гом пе­ри­о­ду. На­ро­чи­то
се то при­мје­ћу­је по кра­ју по­ду­жног кра­ка, и кра­је­ви­ма по­преч­ног
кра­ка, ко­ји су би­ли че­шће по­ду­хва­та­ни ру­ком, не­го што је то сре­ди­
на кр­ста нпр. На то ука­зу­је при­каз еван­ге­ли­сте Јо­ва­на у ме­да­љо­ну,
чи­је је ли­це ско­ро пот­пу­но по­ха­ба­но. Крст има уко­ше­не стра­не,
ре­кли би­смо бла­го тра­пе­зо­ид­ног об­ли­ка. У гор­њем и до­њем ди­је­
лу је оста­так шар­ни­ра за ме­ха­ни­зам за­тва­ра­ња дру­гог ди­је­ла овог
ен­кол­пи­о­на ко­ји не­до­ста­је, а не­до­ста­је и ка­рак­те­ри­стич­на кру­ни­
ца кроз ко­ју се про­вла­чио лан­чић. На са­чу­ва­ној по­ло­ви­ни очу­ва­ла
 се сти­ли­зо­ва­на фи­гу­ра Бо­го­ро­ди­це Оран­те, са по­диг­ну­тим ру­ка­ма,
овјен­ча­на оре­о­лом. Ње­на одје­ћа је ду­гач­ка ту­ни­ка, уско умо­та­на до
аб­до­ме­на - што при­ка­зу­ју ци­зе­ли­ра­не ко­се бра­зде с обје стра­не, а
за­тим пре­ла­зи у ду­гач­ку оде­жду ко­ја је сми­ре­на бла­го уко­ше­ним
ли­ни­ја­ма на­бо­ра. Ис­под лак­та де­сне ру­ке при­ка­зан је огр­тач ко­ји је
та­ко­ђе на­бу­брен, на кра­је­ви­ма су у кру­жним ме­да­љо­ни­ма при­ка­за­
ни че­ти­ри је­ван­ђе­ли­ста, уокви­ре­ни тор­ди­ра­ном тра­ком. У по­сљед­
њем, и је­ди­ном обим­ни­јем ра­ду о кра­јин­ском ен­кол­пи­о­ну, крст је
да­то­ван у 10-11. ви­јек. 43
Пе­чат за ко­жне по­ве­зе про­на­ђен је ис­под плоч­ни­ка сје­вер­ног
три­је­ма, пре­ма за­пад­ној про­сто­ри­ји из­ме­ђу цр­кве и ку­ле (Сл. 3: 4).
Пе­чат, ром­бо­ид­ног об­ли­ка ис­пу­њен биљ­ним ор­на­мен­том, из­ра­ђен
је у тех­ни­ци ли­ве­ња и ци­зе­ли­ра­ња. Укра­сни знак на пе­ча­ту пред­ста­
вља­ју два афрон­тир­на љи­ља­на окру­же­на уре­за­ним пре­пле­том, чи­ји
су пу­пољ­ци са­ви­је­ни ка сре­ди­ни. Сти­ли­за­ци­јом и об­ра­дом при­па­да­
Књига 6, свеска 2

ју умјет­нич­кој ор­на­мен­ти­ци 13-14. ви­је­ка. Kринови су у за­нат­ској

умјет­но­сти по­ста­ли ка­рак­те­ри­стич­ни за ове кра­је­ве у 14. ви­је­ку,
гдје се све ви­ше из­ра­ђу­ју у ко­тор­ским ра­ди­о­ни­ца­ма. То је по­твр­ђе­но
на осно­ву на­ла­за из­у­зет­них при­мје­ра­ка пр­сте­ња,44 па је мо­гу­ће да је
овај пе­чат ра­ђен упра­во не­гдје у кру­гу ко­тор­ских зла­та­ра.
26 Зи­до­ви три­кон­хо­са са­чу­ва­ни су до ви­си­не од 85 цм, из­у­зев
ди­је­ла зи­да сје­вер­не кон­хе ко­ји је са­чу­ван и до 2 ме­тра. На овом,
У спомен и славу Светог Јована Владимира

не­што ви­ше са­чу­ва­ном, зи­ду оста­ци фре­ско мал­те­ра су на­жа­лост

пот­пу­но кал­ци­фи­ци­ра­ни, а на­зи­ру се са­мо не­знат­ни тра­го­ви бо­је­
ног сло­ја. Не­што ма­ло ви­ше бо­је­них тра­го­ва оста­ло је на сје­вер­
ном и ју­жном зи­ду, гдје је био исли­кан сокл на­из­меј­нич­не цр­ве­не
и цр­не тра­ке на би­је­лој осно­ви, гдје мо­тив ор­на­мен­та ни­је мо­гу­ће
пот­пу­но утвр­ди­ти.45
Иза пр­вог пи­ла­стра на сје­вер­ном зи­ду ука­зао се фраг­мент жи­
во­пи­са у ло­шем ста­њу. Не­ја­сног је цр­те­жа, ви­дљи­ви су са­мо тра­
го­ви пиг­мен­та окер, цр­ве­не и зе­ле­не ни­јан­се. Ин­те­ре­сант­но је то
да ни­је на­ста­вак сли­ка­ног фри­за со­кла, што је у овом ди­је­лу нор­
мал­но би­ло оче­ки­ва­ти. На ју­жном зи­ду иза пр­вог пи­ла­стра ни­је на­
ђен осли­кан мал­тер. Зид иза пи­ла­стра по­кри­вен је сло­јем мал­те­ра

43 R. Bel­ca­ri, Una Val­va di cro­ce-re­li­qu­a­rio pet­to­ra­le da ostros al mu­seo di Bar, No­va

an­tič­ka Du­klja V, Po­go­ri­ca 2016, 97-117
44 Б. Ра­дој­ко­вић, Не­ке од­ли­ке ко­тор­ског зла­тар­ства и ути­цај на уну­тра­шњост
зе­мље, Ста­ри­не Цр­не Го­ре III-IV, Под­го­ри­ца (1965-1966), 61-76
45 У не­ну­ме­ри­са­ном ди­је­лу из­вје­шта­ја ис­ко­па­ва­ња, ко­ји се од­но­си на про­на­ђе­не
остат­ке фре­са­ка из­дво­ји­ли смо за­па­жа­ње Рај­ке Ву­јо­ше­вић - Из­вје­штај са ис­ко­па­ва­ња
Пре­чи­сте Кра­и­јин­ске 1985.
без ика­квих тра­го­ва сли­ка­ња. По­ред по­ме­ну­тих оста­та­ка жи­во­пи­са
уоче­ни су са­мо не­знат­ни тра­го­ви на оста­ци­ма за­пад­ног зи­да три­
кон­хо­са. Из све­га опи­са­ног мо­же се као по­да­так на­ве­сти да су ови
тра­го­ви дио јед­не цје­ли­не на­ста­ле у ври­је­ме ка­да је са­зи­дан три­
кон­хос и да су при­па­да­ли пр­во­бит­ном сло­ју жи­во­пи­са.46
Дру­гу цје­ли­ну чи­ни­ли би оста­ци фре­са­ка у до­зи­да­ној при­пра­
ти. За­пра­во, оста­ци су са­чу­ва­ни иза уга­он ­ их пи­ла­ста­ра за­пад­ног
зи­да при­пра­те и у под­нож­ју пи­ла­ста­ра, на сје­вер­ном зи­ду. Фраг­
мен­ти у угло­ви­ма за­пад­ног зи­да ве­о­ма су оште­ће­ни, јер су их кор­
је­ни ра­сти­ња ско­ро са­свим рас­пу­кли. Фраг­мент на пи­ла­стру је не­
што бо­ље очу­ван, дио је сли­ка­ног со­кла цви­јет­ним мо­ти­вом. У то­
ку ис­ко­па­ва­ња у II и III фа­зи ар­хе­о­ло­шких ра­до­ва от­кри­вен је је­дан
број фраг­ме­на­та жи­во­пи­са, у сон­да­ма ко­је су по­ста­вље­не у на­о­су

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

и при­пра­ти, или од­лом­ци ко­ји су раз­ба­ца­ни ру­ше­њем и пре­зи­ђи­ва­
њем ма­на­сти­ра. Ве­ћа го­ми­ла и нај­ин­те­ре­сант­ни­ји ко­ма­ди фре­са­ка
про­на­ђе­на су у сон­ди 1. При­ку­пље­ни су они на ко­ји­ма су би­ли ви­
дљи­ви сли­ка­ни де­та­љи. За овај дио фраг­ме­на­та мо­же се ре­ћи да су
од исте цје­ли­не и да су при­па­да­ли нај­ста­ри­јим фре­ска­ма ко­је су
пре­кри­ва­ле зид­не по­вр­ши­не цр­кве (Сл. 8-11).47 Иако је сли­кар­ство
14. -15 ви­је­ка ве­о­ма број­но за­сту­пље­но у ви­зан­тиј­ском сви­је­ту,48
у Зе­ти Бал­ши­ћа ми не­ма­мо очу­ва­ног сли­кар­ства ко­је мо­же да нам 27
при­бли­жи ову епо­ху на јед­ном про­сто­ру ко­ји је оби­ло­вао жи­во­пи­

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

сом, осим ако се не ра­ди о фраг­мет­ни­ма от­па­лим са фа­са­да, ко­ји се
чу­ва­ју у му­зе­ју гра­да Ба­ра. На осно­ву са­чу­ва­них ко­ма­да жи­во­пи­са
те­шко је не­што ви­ше ре­ћи о умјет­нич­кој кон­цеп­ци­ји уну­тра­шњег
осли­ка­ва­ња цр­кве Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це. При­мје­ћу­је се из­у­зет­но бо­
гат ко­ло­рит и скло­ност ка де­та­љи­ма ко­ја је на при­ка­за­ним фраг­
мен­ти­ма (Сл. 9: а, б,ц е, х) ја­ко из­ра­же­на. Ов­дје се нај­вје­ро­ват­ни­је
пре­по­зна­је гла­ва Хри­ста?, осли­ка­на у бо­га­том ко­ло­ри­ту ши­ро­ке
па­ле­те ни­јан­си и ја­сно­ћи цр­те­жа, што по на­ма, ода­је вје­штог мај­
сто­ра жи­во­пи­са 14. или по­чет­ка 15. вје­ка. На дру­гим фраг­мет­ни­ма
(Сл.8: а-ж) чи­ни се као да се ра­ди о не­што по­зни­јем сли­кар­ству.
Цр­теж је не­што све­де­ни­ји, ин­те­зи­тет бо­ја је јак док се код фраг­
мен­та на сли­ци 8 а уоча­ва не­што не­вје­шти­ји цр­теж гла­ве прем­да
су бор­ду­ре и на­бо­ри рје­ше­ни ру­тин­ски. Да ли се ов­дје ра­ди о дви­је
фа­зе, ста­ри­јој (Сл. 9) и мла­ђој (Сл. 8), на­ста­лој мо­жда у при­ра­ти

46 Из днев­ни­ка ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња 1985 (Рај­ка Ву­јо­ше­вић)

47 Исто.
48 А. Гра­бар, Ви­зан­ти­ја, Ви­зан­тиј­ска умет­ност сред­њег ве­ка (од 8 до 15 ве­ка),
ур. В. Ђу­рић, ед. Умет­ност у све­ту, Но­ви Сад 1969, стр 172.
 гдје су фраг­мет­ни и про­на­ђе­ни, не мо­же­мо са си­гур­но­шћу ка­за­ти
док се по­је­ди­нач­но не об­ра­де сви очу­ва­ни ко­ма­ди фре­ско­сли­кар­
ства. На дру­гим ко­ма­ди­ма жи­во­пи­са (Сл. 10: а-з ; Сл. 11: а-ђ) при­
ка­за­ли смо дје­ло­ве очу­ва­них ћи­ри­лич­них нат­пи­са и бро­ду­ре.
Фра­г­мен­ти ста­кла по­ти­чу из сон­ди уну­тар цр­кве (Сл. 12: а-е).
Про­на­ђе­ни су у ол­та­ра­ском про­сто­ру, за­тим ис­под ка­ме­них под­
них пло­ча ко­је у ка­сни­је по­ста­вља­не на пр­во­бит­ни под. Ста­кло је
углав­ном ква­ли­тет­не из­ра­де, ве­о­ма тан­ко, са ра­зли­чи­тим укра­сним
де­та­љи­ма. Пре­о­вла­ђу­ју ра­зни об­ли­ци, од ча­ша и кан­ди­ла до бо­ца,
раз­ли­чи­то укра­ша­ва­ни у ви­ду апли­ци­ра­них пла­вих ни­ти, бра­да­
ви­ча­тих ка­пљи, фа­це­ти­ра­них дна и др. Нај­ви­ше ста­кла је на­ђе­но
у про­сто­ру ол­та­ра, што је и ра­зу­мљи­во с об­зи­ром на то да су то
пред­ме­ти по­себ­не на­мје­не и они се нај­ви­ше ко­ри­сте у ли­тур­гиј­ске
свр­хе. То су: кан­ди­ла, пе­ха­ри ам­пу­ле и пу­ти­ри.
На осно­ву пре­гле­да ма­те­ри­ја­ла за­кљу­чи­ли смо да ста­кло, као и
Књига 6, свеска 2

ке­ра­ми­ка, при­па­да пе­ри­о­ду од кра­ја 13. и по­чет­ка 14. ви­је­ка и се­

же до 16. ви­је­ка (али има и тур­ског ма­те­ри­ја­ла, ста­кла и ке­ра­ми­ке
17-19. ви­је­ка). То је углав­ном му­ран­ско или ду­бро­вач­ко ста­кло, са
осо­бе­ним де­та­љи­ма ко­ји пра­те ову ве­не­ци­јан­ску про­дук­ци­ју. Што
се ти­че ор­на­ме­на­та нај­ви­ше по­су­да је укра­ше­но сит­ним и круп­ним
28 ка­пи­ма (Nup­pen­bec­her i Kra­ut­strunk). Ве­ћи број уло­ма­ка укра­шен је
вер­ти­кал­ним ре­љеф­ним ре­бри­ма (Rip­pen­bec­her).
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Кан­ди­ла су као она из Но­вог Бр­да, Све­тог Ср­ђа у Ко­ло­че­пу,49

цр­ка­ва: Све­тог Ми­ха­ил­ а и Све­тог Три­фу­на у Ко­то­ру,50 ма­на­сти­ра
Бо­го­ро­ди­це Ра­тач­ке код Ба­ра и ма­на­сти­ра Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це на
остр­ву Бе­шка Го­ри­ца (Сл. 12: а).51 За­тим про­на­ђен је из­вје­стан број
ча­ша, са ко­балт пла­вим ре­бри­ма, иде­нич­не они­ма из ма­на­сти­ра
Ба­ње,52 Ста­рог гра­да Ба­ра,53 ко­је се да­ту­ју од по­сљед­ње че­твр­ти­не
14. ви­је­ка и пр­ве че­твр­ти­не 15. ви­је­ка54 до 16. ви­је­ка (Сл. 12: в):
49 В. Хан, Три ве­ка ду­бро­вач­ког ста­клар­ства (XIV-XVI век), СА­НУ- Бал­ка­но­ло­
шки ин­сти­тут, по­себ­на из­да­ња, књи­га 1981, 258, Т2/5, Т3/1, Т3/3
50 M. Кри­жа­нац, Сред­њо­ве­ков­но ста­кло из цр­кве Све­тог Ми­ха­и­ла у Ко­то­ру, Гла­
сник САД 9, Бе­о­град (1993), 76-83; Иста: Sred­njo­ve­kov­no sta­klo iz ka­te­dra­le sve­tog Tri­fu­na
u Ko­to­ru, Cen­tar za ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja-Fi­lo­zof­ski fa­ku­tlet Be­o­grad, 2001.
51 Ста­кле­ни ма­те­ри­јал са ис­тра­жи­ва­ња Рат­ца и Бе­шке је нео­бја­вљен. Чу­ва се у
де­по­и­ма Му­зе­ја у Ба­ру.
52 В. Хан 1981, Т/2,3
53 M. За­гар­ча­нин, Ста­ри град Бar-Во­дич кроз вје­ко­ве, Bar, 2008, 58, сл. 95/3; Eri­ca
D’Ami­co, Marg­he­ri­ta Fer­ri, Spe­ran­za Fre­sia, 5. LE DI­SCA­RIC­HE DI UN ISO­LA­TO DEL XVI
SE­CO­LO A STA­RI BAR: TE­STI­MO­NI­AN­ZE DI UNA FA­MI­GLIA BE­NE­STAN­TE, Ana­liz­
za­re lo spa­zio Ana­li­za­re il tem­po, a cu­ra di Sa­u­ro Ge­lic­hi, Fi­ren­ze (2011), 5.10/6
54 В. Хан op.cit, Т8/1
за­тим, ту су улом­ци ча­ша са фа­це­ти­ра­ним дном да­то­ва­ним 14-16
ви­јек55 (Сл. 12: д), „Крун­струнк - Kra­u­strunk“ ча­ше са ка­пљи­ча­стим
апли­ка­ци­ја­ма 15-16. ви­јек56 (Сл. 12: г, е), лам­пе 15-16. ви­јек (Сл.
12: е).57
То­ком ис­тра­жи­ва­ња 1976, а на­ро­чи­то 1985. го­ди­не про­на­ђен
је ве­о­ма ве­ли­ки број уло­ма­ка ку­хињ­ске и сто­не грн­ча­ри­је, да­то­
ва­не од 14. до 19. ви­је­ка (Сл.13; Сл. 14; Сл.15; Сл. 16; Сл: 21).
Хро­но­ло­шки спек­тар ке­ра­мич­ких ти­по­ва је ве­ли­ки и мо­же­мо га
пр­во по­дије­ли­ти у дви­је гру­пе, у грн­ча­ри­ју ра­ђе­ну у ло­кал­ним ра­
ди­о­ни­ца­ма и ону ке­ра­ми­ку лук­су­зне из­ра­де ко­ја је им­пор­то­ва­на са
стра­не, по­нај­ви­ше из итал­ских и шпан­ских ра­ди­о­ни­ца, а ка­сни­је и
ра­ди­о­ни­ца ши­ром „Ото­ман­ског цар­ства“.
Не­по­сто­ја­ње ја­сно де­фи­ни­са­них сло­је­ва од­ра­жа­ва се на мо­

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

гућ­ност ста­вља­ња ку­хињ­ског по­су­ђа у ја­сни­ји хро­но­ло­шки оквир.
Од­ре­ђе­не фор­ме и укра­си по­ја­вљу­ју у ка­сном сред­њем ви­је­ку и
осман­ском пе­ри­о­ду (Сл. 16: п, р). Од по­ли­тич­ке про­мје­не не за­ви­си
уви­јек оп­ста­нак грн­чар­ске тра­ди­ци­је ко­ја на­ста­вља да про­ду­ку­је
сво­је про­из­во­де и под оку­па­ци­јом. Са дру­ге стра­не, ус­кра­ће­ни смо
за спо­зна­ју од­ре­ђе­них ар­хе­о­ло­шких про­це­са уну­тар ма­на­стир­ског
на­чи­на жи­во­та, па и оног ка­да ма­на­стир по­ста­је обје­кат не­ког дру­
гог ка­рак­те­ра, мо­жда и при­ват­ног, јер на­кон пу­сто­ше­ња ма­на­сти­ра 29
ма­те­ри­јал тур­ског пе­ри­о­да се аку­му­ли­ра, али мо­на­шког жи­во­та не­

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ма. Ко он­да ба­шти­ни уру­ше­ни про­стор? Да ли је то не­ка до­се­ље­на
ар­на­ут­ска по­ро­ди­ца ко­ја аме­на­жи­ра оро­ну­ле ру­ше­ви­не и по­ку­ша­ва
да ис­ко­ри­сти про­стор за жи­вот, или се под тра­ди­ци­јом сла­вље­ња
култ­ног мје­ста, а зна­мо да је Вла­ди­ми­ров крст ов­дје био из­ло­жен
при­је пре­ла­ска у мр­ков­ски крај, тр­пе­зна и дру­га ке­ра­ми­ка по­ја­вљу­
је у да­ни­ма са­би­ра­ња Ср­ба пра­во­слав­ног, ка­то­лич­ког и му­ха­ме­дан­
ског-исла­ми­зи­ра­ног ста­нов­ни­шва.
На осно­ву ана­ло­ги­ја, ко­је се нај­ви­ше од­но­се на ор­на­мен­ти­
ку (ва­ло­ви­ца, уре­за­не ли­ни­је, ре­бро, ја­ми­це...), ог­њи­шну ке­ра­ми­ку
је мо­гу­ће уба­ци­ти у ши­ри кул­тур­но ет­нич­ки про­стор ко­ји пре­вас­
ход­но гра­ви­ти­ра пре­ма ра­зним обла­сти­ма Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва,
чи­не­ћи, на не­ки на­чин, дио ве­ли­ке по­ро­ди­це тзв. „сло­вен­ске грн­
ча­ри­је“. Од фор­ми тре­ба из­дво­ји­ти ве­ли­ке тр­бу­ша­сте лон­це бла­го
из­ви­је­ног или ско­ро ус­прав­ног обо­да, ра­ђе­не на руч­ном ко­лу (Сл.
21: 3, 4, 9). Ор­на­мен­та­ци­ја је из­ве­де­на у ви­ду ре­бра пунк­ти­ра­ног

55 В. Хан, op.cit, Т6/1, 2

56 M. Fer­ri et all op.cit, 5.10/12
57 M. За­гра­ча­нин op.cit, 58, сл. 95
 ја­ми­ца­ма, ко­је те­че у ком­би­на­ци­ја­ма: по обо­ду, ра­ме­ну, или у па­
со­ви­ма - по ра­ме­ну и тр­бу­ху лон­ца (Сл. 21:2, 4, 6, 10).
Дру­ги тип ло­на­ца је ово­ид­ног об­ли­ка са из­ви­је­ним обо­дом (Сл.
21: 5, 7, 8). Углав­ном се ра­ди о ве­ли­ким лон­ци­ма ве­о­ма до­бре фак­
ту­ре са до­ста сит­ног квар­ца, пре­кри­ве­ним ни­зом ре­ба­ра и уре­за­ним
ва­ло­ви­ца­ма. Тре­ћи тип ло­на­ца има ус­пра­ван ско­ро ци­лин­дри­чан
обод, јед­ну или дви­је др­шке ис­под обо­да. Ри­јеч је о лон­ци­ма бла­го
по­ви­је­ног обо­да ис­под чи­је усне те­че низ пра­вил­них ја­ми­ца пунк­
ти­ра­них нок­том, или не­ким пред­ме­том. Цр­ве­не су до цр­ве­но­бра­он
бо­је пе­че­ња и има­ју ши­ро­ке ма­сив­не др­шке по ко­ји­ма су пра­вил­но
рас­по­ре­ђе­ни уре­зи. Њих има мно­го у Ста­ром Ба­ру, у сло­је­ви­ма 18.
-19. ви­је­ка. (Сл. 21: 1, 3, 9, 11, 13, 15). Ови лон­ци су ти­пич­ни за
осман­ску епо­ху, и за­сту­пље­ни су нај­ве­ћем бро­ју.58
Ни­су за­би­ље­же­ни ко­ма­ди цре­пу­ља или вр­шни­ка, ка­рак­те­ри­
стич­них за ре­пер­то­ар ку­хињ­ског по­су­ђа ме­ди­је­вал­ног пе­ри­о­да на
Књига 6, свеска 2

овим про­сто­ри­ма. Мо­жда је хлеб пе­чен на не­ком дру­гом мје­сту,

бли­же ма­на­сти­ру због стра­ха од по­жа­ра, с об­зи­ром на то да је ов­дје
мо­ра­ла би­ти пре­не­се­на ве­ли­ка ри­зни­ца пре­пу­на књи­га и до­ку­ме­на­
та. Не ви­де се ни мо­гу­ћи про­сто­ри за ог­њи­ште у до­њим зо­на­ма са
ју­жне стра­не, а у из­вје­шта­ју не­ма­мо опи­са пе­пе­ли­шта или мо­гу­ћег
30 ог­њи­шног про­сто­ра.
Нај­ста­ри­ји ко­мад ке­ра­ми­ке ко­ји је про­на­ђен то­ком ис­тра­жи­ва­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ња је фраг­мент здје­ле, из дру­ге по­ло­ви­не 13. ви­је­ка (Сл. 13). Ри­јеч

је о про­то­ма­јо­ли­ци апул­ске про­из­вод­ње (pro­to­ma­io­ ­li­ca brin­di­si­na)
ве­о­ма ра­ши­ре­ној на ис­точ­но­ме­ди­те­ран­ском про­сто­ру. Дру­гој по­
ло­ви­ни 14. ви­је­ка при­па­да фраг­мент ар­хај­ске ма­јо­ли­ке („ma­io­ ­li­ca
ar­cha­ic­ a“), Сл. 14: а. По об­ли­ку при­па­да бо­ка­ли­ма пра­вље­ним од
пре­чи­шће­не цр­ве­но пе­че­не гли­не, осли­ка­не ко­балт пла­вом и па­со­
ви­ма во­до­рав­них ли­ни­ја из­вед­ним бра­он или мр­ком бо­јом. 59
Ве­не­ци­јан­ски ути­цај у тр­го­ви­ни не по­чи­ње ве­не­ци­јан­ском пре­
вла­шћу над Ја­дран­ским мо­рем, што се нај­бо­ље ви­ди по вр­ста­ма
по­су­да ко­је су по­че­ле да се ко­ри­сте од дру­ге по­ло­ви­не 14. ви­је­ка,
на по­чет­ку бал­шић­ке вла­да­ви­не. Та­кав тр­го­вач­ки ток мо­же да се
пра­ти дуж ци­је­лог Зет­ског при­мор­ја и на свим ис­тра­же­ним Го­ри­
ца­ма Ска­дар­ског је­зе­ра гдје су вр­ше­на ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња
ма­на­стр­ских цје­ли­на. По­ја­ва „но­ве“, лук­су­зне грн­ча­ри­је пра­ти и
смје­ну умјет­нич­ких сти­ло­ва, у ко­ји­ма на­ста­ју но­ви ор­на­мен­ти у
58 V. Bi­kić, Lo­cal pot­tery from the Ot­to­man pe­riod, Old town Bar-Ot­to­man ti­mes, The
story of Sta­ri Bar, M. Gu­štin, V. Bi­kić, Z. Mi­le­u­snić, Ko­per 2008, 85-142
59 M. Za­gar­ča­nin, Sta­ri Bar ke­ra­mi­ka ve­ne­ci­jan­skog pe­ri­o­da, An­na­les me­di­te­ra­nea,
Ko­per 2004
ду­ху цвјет­не го­ти­ке и на­до­ла­зе­ће ре­не­сан­се. Број ра­ди­о­ни­ца ода­
кле при­сти­жу но­ви ти­по­ви ра­сте, а тр­жи­ште усло­вље­но по­ра­стом
еко­ном­ске мо­ћи Ре­пу­бли­ке Ве­не­ци­је по­чи­ње да пре­пла­вљу­је Ја­
дран­ску оба­лу по­ну­да­ма ра­ђе­ним у Ра­ве­ни, Мон­те­лу­пу, Фи­рен­ци и
Ве­не­ци­ји. Тех­ни­ке укра­ша­ва­ња се бр­зо ми­је­ња­ју а ико­но­гра­фи­ја се
обо­га­ћу­је ре­а­ли­стич­ним при­ка­зи­ма људ­ских про­фи­ла, хе­рал­ди­ке,
ре­ли­гиј­ских сце­на, апо­тро­пеј­ских сим­бо­ла, ан­тич­ких ре­ми­ни­сцен­
ци­ја. Од сли­ка­не ке­ра­ми­ке ра­ђе­не ура­ша­ва­не у тех­ни­ци зга­фи­то
пре­о­вла­ђу­ју ти­по­ви: „gr­fit­ta acr­ha­ic­ a pa­da­na“, „gra­fit­ta ri­na­sci­
men­ta­le“,“pun­ta e a ste­ca“, „pun­ta so­ti­le“ (Сл. 14: а-з: Сл.15: а-м).
Кон­тро­ли­шу­ћи тр­го­ви­ну Ве­не­ци­јан­ским за­ли­вом, ка­ко су Мле­ци
на­зи­ва­ли Ја­дран­ско мо­ре, им­пор­ту­је се и ро­ба шпан­ске про­дук­
ци­је. Та­ко су ме­ђу ке­ра­мич­ким пред­ме­ти­ма по­свје­до­че­ни не­ки од

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

нај­љеп­ших пред­ме­та ра­ђе­них у обла­сти Ва­лен­си­је, гдје су се под
ути­ца­јем ма­вар­ских умјет­ни­ка то­ком 14. ви­је­ка одво­ји­ла два ве­о­
ма зна­чај­на цен­тра - Ма­ни­сес и Па­тер­на, ко­ји ра­де пре­по­зна­тљи­ву
ел до­ра­до-ли­стер ке­ра­ми­ку. Об­ли­ци су ра­зно­вр­сни, и на њи­ма се
осли­ка­ва­ју ми­ну­ци­о­зни ара­беск­ни мо­ти­ви не­ри­јет­ко с куф­ским пи­
смом сли­ка­ним по уну­тра­шњо­сти или спо­ља, ка­рак­те­ри­стич­ним за
ома­јад­ску Шпа­ни­ју и зе­мље Ма­гре­ба. Про­на­ђе­на су два фраг­мен­та
шпан­ске ма­јо­ли­ке ко­ја се да­ту­ју у пр­ву по­ло­ви­ну 15. ви­је­ка (Сл. 16: 31
в, г).60 Оста­ли ти­по­ви ма­јо­ли­ке 15-17. ви­је­ка при­па­да­ју итал­ским

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ра­ди­о­ни­ца­ма. Од мно­штва усит­ње­њих на­ла­за ра­зно­вр­сних об­ли­ка
тр­пе­зе­не ке­ра­ми­ке - та­њи­ра, здје­ла и бо­ка­ла, нај­за­сту­пље­ни­ји су
ти­по­ви: „zaf­fe­ra in ri­li­ev­ o“ (Сл. 16: b), „zaf­fe­ra ver­de“ (Сл. 16: з) „
go­ti­co flo­re­a­le“ (Сл. 16: е, ј ),“ ri­na­sci­men­ta­le“ (Сл. 16: д, ђ, њ), „be­
ret­ti­na“ (Сл. 16: и), „com­pen­da­rio“ (Сл. 16: к), и ка­сне ма­јо­ли­ке из
Мо­не­тлу­па (Сл. 16: к, л, љ, м, н) и Ве­не­ци­је (Сл. 16: о).

Ар­хи­те­кру­ра Ма­на­сти­ра Пре­чи­ста Кра­јин­ска

По­сто­ји ми­шље­ње да је на­ста­ри­ји дио цр­кве на Пре­чи­стој Кра­
јин­ској три­кон­хал­не осно­ве, без пи­ла­сте­ра, са рав­ном, др­ве­ном та­
ва­ни­цом, а да су у дру­гој фа­зи до­да­ти пи­ла­стри ко­ји су но­си­ли
ку­по­лу. Та­ко­ђе, пр­хва­ће­но је ми­шље­ње да је при­пра­та при­зи­да­на
на­кон што је са­гра­ђан три­кон­хос.61 Ме­ђу­тим, ка­да се бо­ље по­гле­да
ар­хи­тек­ту­ра овог објек­та, ла­ко се уви­ђа да је то пр­во­бит­но би­ла
јед­но­став­на гра­ђе­ви­на без уну­тра­шњих пи­ла­сте­ра (Сл.17; Сл.18:
1а). Цр­кве ова­кве кон­цеп­ци­је су за­би­ље­же­не у се­лу Цкла (Све­та

60 Ibi­dem, str. 35.

61 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре II/2, Ти­то­гад 1970 (В. Ђу­рић), 425-428.
 Tекла) и Ру­ња­ма, а има их не­ко­ли­ко у гра­ду Сва­чу. Ри­јеч је о јед­но­
брод­ним цр­ква­ма са по­лу­кру­жном ап­си­дом, ко­је ни­су раш­чла­ње­не
пи­ла­стри­ма већ има­ју јед­но­став­ну др­ве­ну та­ва­ни­цу и те­шко их је
пре­ци­зни­је да­то­ва­ти. Ра­ђе­не су од ло­мље­ног ка­ме­на, је­два при­те­
са­ног и уто­пље­ног у ве­ћу ко­ли­чи­ну мал­те­ра. По­лу­кру­жна ап­си­да је
уви­јек окре­ну­та пре­ма ис­то­ку.
У дру­гој фа­зи до­ла­зи до ком­плет­ног пре­зи­ђи­ва­ња ове ма­ле јед­
но­брод­не цр­кве. До­са­да­шња ис­тра­жи­ва­ња ни­су узи­ма­ла у об­зир да
су кон­хе, сје­вер­на и ју­жна, на сво­јим кра­је­ви­ма спо­је­не са­мо јед­
ним кон­струк­тив­ним ша­вом ко­ји је на­кнад­но уву­чен у плат­но зи­да,
док је дру­га, спољ­на стра­на, при­сло­ње­на и без ве­зи­ва (Сл. 18: 1б:
Сл. 19: 1-4). Прет­по­ста­вља­мо да се гра­ди­тељ но­сио ми­шљу ка­ко
му је је­дан кон­струк­тив­ни шав био са­свим до­во­љан да обез­би­је­
ди ја­чи­ну ве­зе са ти­је­лом цр­кве, али то се из­гле­да ка­сни­је по­ка­за­
ло не­до­вољ­ним, па су гра­ди­те­љи мо­ра­ли да при­зи­ђу­ју уну­тра­шње
Књига 6, свеска 2

пи­ла­стре ка­ко би цр­ква мо­гла да под­не­се ку­по­лу. Боч­не ап­си­де су

по­ста­вље­не на око 2/3 ду­жи­не од иви­це ис­точ­ног угла ол­та­ра, јер
је од­мах, на по­чет­ку град­ње, осми­шље­на ду­жа при­пра­та. Ти­ме је
цр­ква по­при­ми­ла об­лик Цр­кве Све­тог Ђор­ђа на Бе­шкој, на­кон до­
зи­ђи­ва­ња при­пра­те (Сл. 18: 2). На осно­ву ово­га сма­тра­мо да је ова
32 ин­тер­вен­ци­ја мла­ђа, или мо­жда исто­вре­ме­на са град­њом при­пра­те
цр­кве на Бе­шкој ко­ја је из до­ба Је­ле­не Бал­шић. Та­ко­ђе, она је слич­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

на са пла­ном Цр­кве Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це на Стар­че­ву (Сл. 18: 5).

У ври­је­ме ка­да је про­би­јен зид јед­но­брод­не цр­кви­це са ју­жне
и сје­вер­не стра­не - да би се при­зи­да­ле кон­хе ко­је су ду­бље од цен­
трал­не (ис­точ­не) ап­си­де, до­зи­да­ни су пи­ла­стри ко­ји су но­си­ли ку­
бе, а за­тим је до­зи­да­на и при­пра­та без пи­ла­ста­ра (Сл. 17;Сл. 18:
1ц). За­пад­на стра­на са пор­та­лом пр­во­бит­не цр­кве је сру­ше­на ско­ро
у ци­је­лој ши­ри­ни пр­во­бит­не цр­кве, ка­ко би се на­ос по­ве­зао са при­
пра­том без по­сто­ја­ња одво­је­ног ула­за. То до­ка­зу­ју ула­зна вра­та по­
ста­вље­на на сје­ве­ру, уз са­му кон­такт­ну зо­ну да­те при­пра­те и пр­во­
бит­не цр­кве (Сл. 17; Сл. 18. 1ц; Сл. 20: 5). На­ос је имао два ши­ро­ка
про­зо­ра про­би­је­на на ју­жном и сје­вер­ном зи­ду. Та­кви про­зо­ри су
за­би­ље­же­ни на Цр­кви Све­тог Ђор­ђа на Бе­шкој. У ври­је­ме ка­да је
при­пра­та пре­гра­ђи­ва­на, и ка­да се по­ста­вљао но­ви под, при­сла­ња­ју
се и но­ви пи­ла­стри, по три на сва­кој стра­ни - ју­жној и сје­вер­ној, у
угло­ви­ма и на сре­ди­ни. Ти пи­ла­стри има­ју уло­гу да но­се кр­ста­сте
сво­до­ве, и вје­ро­ват­но та­да цр­ква по­но­во до­би­ја нов жи­во­пис (Сл.
17; Сл. 20: 1, 2, 5, 6). Та­ко­ђе, то­ком ове ин­тер­вец­ни­је про­би­ја­ју се
ју­жна вра­та пре­ма про­сто­ру (Сл. 17), јер се ма­на­стир про­ши­ру­је
до­дат­ним ке­но­ви­јал­ним цје­ли­на­ма оја­ча­ним кон­тра­фо­ри­ма.
Сл. 1

Сл. 2
Сл. 3
Сл. 4

Сл. 5
а б

в г

д ђ

е ж

Сл. 6
Сл. 7
Сл. 8
Сл. 9
Сл. 10 Сл. 11

Сл. 10-б Сл. 13

Сл. 12
Сл. 14 Сл. 15
Сл. 16
 Сл. 17

Сл. 18
Сл. 19 Сл. 20
Сл. 21
Сл. 22 Сл. 24

Сл. 23
Сл. 25

Сл. 26
 Ис­пред пр­во­бит­не цр­кве је вје­ро­ват­но би­ло гро­бље са мра­мо­
ро­ви­ма-мо­но­лит­ним пло­ча­ма са укле­са­ним зна­ци­ма у ви­ду кр­ста,
кру­га или шти­та­стог гр­ба. Ти мра­мо­ро­ви се дис­ло­ци­ра­ју у ци­љу
град­ње но­ве ар­хи­тек­тон­ске кон­цеп­ци­је, и од њих се пра­ви плоч­ник
у про­сто­ру 3, као и плоч­ник про­сто­ри­је ко­ја је при­зи­да­на са сје­вер­
не стра­не. Та­ко­ђе, над­гроб­ни мра­мо­ро­ви се угра­ђу­ју у кон­тра­фо­
ре ко­ји су при­сло­ње­ни уз угло­ве ол­тар­ског про­сто­ра јер се ја­ви­ла
по­тре­ба да се цр­ква под­у­пре. Вје­ро­ват­но је до­шло до про­бле­ма у
ста­ти­ци, тим при­је, ка­ко смо ка­за­ли, јер су кон­хе има­ле сла­бу кон­
струк­тив­ну ве­зу са ју­жним и сје­вер­ним зи­дом - на­ро­чи­то са сје­вер­
ним, што се ви­ди по то­ме што су гра­ди­те­љи мо­ра­ли по­ста­вља­ти и
још је­дан пар кон­тра­фо­ра уну­тар кон­хи ка­ко би оја­ча­ли угао из­ме­
ђу сје­вер­не кон­хе и зи­да (Сл. 19: 2; Сл. 20: 5). Ја­ки кон­тра­фо­ри са

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

стра­на се до­дат­но оја­ча­ва­ју уз уну­тра­шње за­пад­но ли­це. Чи­ни се
да пр­во­бит­на цр­ква ни­је има­ла ни­ти ја­ке те­ме­ље ни до­бре уга­о­не
ве­зе. До­дат­ни про­блем у дру­гој фа­зи је био што су пи­ла­стри би­ли
уко­па­ни у шу­ту, не до­ди­ру­ју­ћи чак ни под од плоч­ни­ка пр­во­бит­не
цр­кве, па су због то­га то­ну­ли у слој по­ми­је­шан са људ­ским ко­сти­
ма, ће­ра­ми­дом и мал­те­ром по­ми­је­ша­ним са зе­мљом (Сл. 20: 1, 7).
Због све­га то­га је мо­ра­ло до­ла­зи­ти до стал­них ин­тер­вен­ци­ја, а да
су би­ле ур­гент­не и ра­ђе­не на бр­зи­ну за­кљу­чу­је­мо на осно­ву упо­ 33
тре­бе мо­но­лит­них гроб­них пло­ча ко­је су ста­вља­не из јед­ног ди­је­ла

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ка­ко би се њи­хо­вом те­жи­ном обез­би­је­дио ве­ћи при­ти­сак на боч­не
зи­до­ве.
Ка­да је у не­кој сти­хи­ји, или по­сте­пе­ним за­ми­ра­њем, ма­на­стир
по­чео да се уру­ша­ва, из­гле­да да је нар­текс пр­ви стра­дао. То ви­ди­мо
на осно­ву пробиjaња вра­та кроз сје­вер­ну кон­ху, и пра­вље­ња трај­
ног ула­за, јер се ви­ше ни­је мо­гло про­ћи кроз при­пра­ту (Сл. 19: 1-3;
Сл. 20: 5). Та­да ви­ше ни­је би­ло по­тре­бе за епи­скоп­ским дво­ром,
ни­је би­ло ни по­тре­бе за мо­на­шким ода­ја­ма, већ је оста­ла по­тре­ба
за не­ка­да­шњим ол­та­ром, али ни то ни­је би­ло ду­гог ви­је­ка. Ова фа­
за би мо­гла да се да­ту­је нај­ка­сни­је у 18. ви­јек.
Са за­пад­не стра­не цр­кве, уз при­пра­ту, са­гра­ђен је, у ври­је­
ме пре­се­ље­ња Ми­тор­по­ли­је са Пре­вла­ке у Кра­ји­ну и епи­скоп­ски
двор, ко­ји не­што ма­ло од­сту­па од пра­вил­ног пра­во­у­га­о­ни­ка (14,5
и ши­рок 7 ме­та­ра). Згра­да је има­ла спрат и би­ла је по­кри­ве­на др­
ве­ном та­ва­ни­цом и дво­слив­ним кро­вом, чи­ји се тра­го­ви ви­де на
зи­ду до­бро очу­ва­не ку­ле зво­ни­ка, исто­доб­но са­гра­ђе­не уз њен сје­
ве­ро­за­пад­ни угао. Про­сто­ри­ја је мо­гла би­ти и спољ­на при­пра­та
хра­ма, у ко­јој су се по­ред оста­лог одр­жа­ва­ли цр­кве­ни са­бо­ри и
ма­на­стир­ски са­стан­ци су­де­ћи по то­ме да је ов­дје би­ла Ми­тро­по­ли­
 ја.62 На спра­ту је би­ла ка­ти­ху­ме­на, мје­сто са ко­јег су све­штен­ство
и до­сто­јан­стве­ни­ци при­су­ство­ва­ли ли­тур­ги­ја­ма, али ко­ја је би­ла и
ста­ни­ште ми­тро­по­ли­та или ра­ди­о­ни­ца пре­пи­си­ва­ча књи­га, че­му су
слу­жи­ле ве­ли­ке ма­на­стир­ске ка­ти­ху­ме­не63. Ин­те­реснтно је да по­
сто­је два тра­га кро­ва на ма­на­стир­ској ку­ли, па мо­же­мо прет­по­ста­
ви­ти да је због по­тре­ба за по­ви­ше­њем спрат­но­сти ко­нак из­диг­нут
(Сл. 22; Сл. Сл. 23).
По­твр­да ар­хе­пи­скоп­ског до­сто­јан­ства је зво­ник. Ку­ла –зво­ник
је би­ла по­ди­је­ље­на др­ве­ним гре­да­ма и па­то­си­ма на пет спра­то­ва,
не­ка­да ме­ђу­соб­но по­ве­за­них др­ве­ним сте­пе­ни­штем. Го­ди­не 1930.
у ври­је­ме ис­пи­ти­ва­ња гра­ђе­ви­не од стра­не Ђур­ђа Бо­шко­вић, ку­ла
је би­ла са­чу­ва­на у свих пет ета­жа, а спра­то­ве ку­ле по­ве­зи­ва­ло је
др­ве­но сте­пе­ни­ште. На че­твр­тој ета­жи на­ла­зи­ла се ма­ла ка­пе­ла са
по­лу­о­бли­ча­стим сво­дом, чи­ја ап­си­да ис­па­да из зи­да ку­ле (слич­но
као на Мо­рач­ни­ку). Зад­ња ета­жа је би­ла не­ка вр­ста ло­ђе са луч­
Књига 6, свеска 2

ним отво­ром. На нај­ви­шем спра­ту, не­што ши­рем од оста­лих у ло­ђи

са ве­ли­ким про­зо­ри­ма, би­ла су смје­ште­на зво­на. Гра­ди­тељ је кроз
бла­го пре­ло­мље­не лу­ко­ве над отво­ром ло­ђе по­ка­зао сво­ју стил­ску
при­пад­ност го­ти­ци, од­но­сно при­мор­ском гра­ди­тељ­ству (Сл. 23).
Ско­ро све цр­кве ко­је су има­ле ка­те­драл­ну при­ро­ду, уз ко­је је,
34 да­кле, би­ло сје­ди­ште епи­ско­па или ар­хи­е­пи­ско­па од све­то­сав­ских
вре­ме­на, ре­дов­но су има­ле спо­ља­шње при­пра­те и ку­ле зво­ни­ке.64
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Уз зво­ник је са ју­жне стра­не ози­да­на пра­во­у­га­о­на гра­ђе­ви­на ма­сив­

них зи­до­ва ко­ја је има­ла ве­ли­ку де­бљи­ну, што ин­ди­ци­ра на мо­гућ­
ност да је у пи­та­њу не­ки до­дат­ни де­фан­зив­ни пирг (Сл. 17; Сл. 24).
О то­ме свје­до­че и уске стре­лар­ни­це или пу­шкар­ни­це у при­зе­мљу.
Де­бљи­на зи­до­ва ове гра­ђе­ви­не ука­зу­је на ње­ну спрат­ност и ја­чи­ну,
прем­да је мо­жда та­ко зи­да­на и као по­тре­ба да се под­у­пре ви­со­ки
пирг са ју­жне стра­не и ти­ме оја­ча ку­ла чи­ја де­бљи­на зи­до­ва у од­
но­су на спрат­ност ни­је са­свим од­го­ва­ра­ју­ћа.
То­ком до­са­да­шњих ис­ко­па­ва­ња ма­на­сти­ра ни­су от­кри­ве­ни тра­
го­ви жи­во­та ко­ји би се ве­зи­ва­ли за ди­о­клиј­ског кне­за Вла­ди­ми­ра,
а сав ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал (ке­ра­ми­ка, ста­кло, ме­тал и фре­ске),
ко­ји је про­на­ђен то­ком ис­тра­жи­ва­ња, да­ту­је се од дру­ге по­ло­ви­не
13. ви­је­ка до 19. ви­је­ка. Нај­ста­ри­ји по­крет­ни на­лаз је дио кр­ста ре­
ли­кви­ја­ра (ен­кол­пи­он) ко­ји се да­ту­је у ши­ро­ки вре­мен­ски пе­ри­од
од 10-11. ви­је­ка, али се на осно­ву овог уса­мље­ног на­ла­за не мо­гу

62 В.Ђу­рић, op.cit, 425-428

63 Ibi­dem, 427
64 Ibi­dem, 427
из­во­ди­ти пре­ци­зни­ји хро­но­ло­шки за­кључ­ци. Ни­је ис­кљу­че­но да се
ра­ди о пред­ме­ту ко­ји је про­на­ђен у шу­ту, и ко­ји је због свог основ­
ног зна­че­ња у ду­жој упо­тре­би по­ти­цао из ра­зо­ре­ног гро­ба не­ке ду­
хов­не лич­но­сти ко­ја је у ма­на­сти­ру бо­ра­ви­ла у ври­је­ме ње­го­вог
пу­ног жи­во­та, од­но­сно од 15. ви­је­ка и ко­ја је на­кон смр­ти за­јед­но
са кр­стом са­хра­ње­на у окви­ру са­мог ма­на­сти­ра. У ка­сни­јим ра­за­
ра­њи­ма ма­на­сти­ра ра­зо­рен је и сам гроб, па је и крст до­спио у шут,
гдје је и на­ђен то­ком ис­ко­па­ва­ња.65
Ка­да се ра­ди о ар­хи­тек­ту­ри цр­кве по­ка­за­ли смо да је она на­
ста­ла пре­о­бли­ко­ва­њем јед­не ма­ње јед­но­брод­не цр­кве ко­ја по­ти­че
из кра­ја 13. или пр­ве по­ло­ви­не 14. ви­је­ка.66 Та цр­ква је по­ста­ла
три­кон­хос са ду­гач­ком при­пра­том, ко­ја је до­зи­да­на уз њу са за­
пад­не стра­не. Све ука­зу­је да су се кон­хе по­ста­ви­ли у од­но­су на

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

укуп­ну ду­жи­ну са при­пра­том, а не у од­но­су на јед­но­брод­ну цр­кву.
То зна­чи да је три­кон­хос са ку­по­лом и при­пра­та из дру­ге фа­зе. У

65 Ч. Mar­ko­vić, Ar­he­o­lo­gi­ja i na­uč­na isti­na, 234, Ma­ti­ca 18/19 go­di­na V, Под­го­ри­ца

(2002), 234.
66 Ђ. Јан­ко­вић ко­ји се на­но­во ба­вио ар­хи­тек­ту­ром цр­кве ми­шље­ња је да је то про­
бит­но би­ла јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на са боч­ним при­сло­ње­ним ап­си­да­ма, мо­жда ду­бљим од
ол­тар­ске, и да на­ли­ку­је ра­но­ви­зан­тиј­ским три­кон­хо­си­ма у Ба­ру, Те­пљу­ху и Кли­су­ри: Ђ. 35
Јан­ко­вић 2007, Срп­ско По­мор­је 7-10 сто­ље­ћа, Бе­о­град 2007. 86. По ње­го­вим за­па­жа­њи­
ма вје­ро­ват­но је да је при­пра­та има­ла по дви­је ма­ње боч­не ода­је, на­во­де­ћи да се да­нас

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

уоча­ва­ју дви­је ве­ће пра­во­у­га­о­не про­сто­ри­је при­сло­ње­не уз боч­не зи­до­ве. Та­кве про­сто­
ри­је су ана­лог­не са ра­но­ви­зан­тиј­ским цр­ква­ма у Ци­му код Мо­ста­ра, Би­ли­ца­ма код Ши­бе­
ни­ка, а котрaфори под­сје­ћа­ју на оне на ба­зи­ли­ци у Ци­му. По­том су оба­вље­не пре­град­ње,
до­да­ти пи­ла­стри, по­диг­ну­та ку­по­ла, свод, а за­пад­ни дио је одво­јен вра­ти­ма и та­ко је
до­би­је­на при­пра­та. По ње­му је Пре­чи­ста Кра­јин­ска, цр­ква ко­ја је по­диг­ну­та нај­вје­ро­ват­
ни­је у 4-5. ви­је­ку, и ко­ри­шће­на је без ве­ћих пре­ки­да у пр­во­бит­ном до­гра­ђи­ва­њу док ни­је
до­би­ла ку­по­лу, нај­при­је у 10. ви­је­ку. Јан­ко­вић је пр­ву фа­зу цр­кве да­то­вао у 4. ви­јек (Јан­
ко­вић op.cit 86-87). Од ис­тра­жи­ва­ча ко­ји су се нај­ви­ше ба­ви­ли ути­ца­јем ра­но­хри­шћа­ских
три­кон­хо­са, оног у Ба­ру при­је све­га, на ску­пи­ну Зет­ских три­кон­хо­са нај­ви­ше се ба­вио
Па­вле Ми­јо­вић: П. Ми­јо­вић, Ти­по­ло­ги­ја цр­кве­них спо­ме­ни­ка Цр­не Го­ре, ЦА­НУ, књи­га 7,
Под­го­ри­ца 1996. Овај на­уч­ник је раз­вио ци­је­лу те­о­ри­ју ко­ја је је­дин­стве­на по то­ме да се
ге­не­за тро­ли­сних цр­ка­ва у Зе­ти мо­же кон­ти­ну­и­ра­но пра­ти­ти од Бар­ског три­кон­хо­са, ко­ји
је не­ка вр­ста узо­ра, пре­ко Пре­чи­сте Кра­јин­ске, ко­ју он смје­шта у 10-11. ви­јек, а ко­ја је
ути­ца­ла на ори­ги­нал­ност цр­ка­ва на Стар­че­ву, Бе­шкој и Мо­рач­ни­ку. Ми­јо­ви­ће­ве те­о­ри­је
уни­је­ле су нај­ви­ше за­бу­не у про­у­ча­ва­њу ар­хи­тек­ту­ре Пре­чи­сте Кра­јин­ске, ства­ра­ју­ћи ни
ма­ње ни ви­ше не­ки но­во­на­ци­о­нал­ни кон­цепт цр­ка­ва, ко­је се осла­ња­ју на аутох­то­ност,
при­мор­ску град­њу и ло­кал­ну кон­цеп­ци­ју. Та­квим те­о­ри­ја­ма не же­ли­мо да се ба­ви­мо, већ
са­мо на­по­ми­ње­мо да ова­кве те­о­ри­је не­ма­ју ар­хе­о­ло­шког и ар­хи­тек­тон­ског уте­ме­ље­ња.
Три­кон­хос у Ба­ру и Зет­ски три­кон­хо­си на је­зе­ри­ма не­ма­ју ни­ка­кве по­ду­дар­но­сти. То су
раз­ли­чи­те кон­цеп­ци­је оства­ре­не сва­ка у свом вре­ме­ну. Тре­ба опет на­по­ме­ну­ти да се ме­ђу
хи­ља­да­ма фраг­ме­на­та грн­ча­ри­је, ка­ко оне фи­не ра­ђе­не на бр­зом ви­тлу та­ко и ог­њи­шне,
ра­ђе­не гње­та­њем, ни­је про­на­шао ни­ти је­дан ко­ма­дић ке­ра­ми­ке, или не­ког дру­гог ар­хе­о­
ло­шког ма­те­ри­ја­ла ко­ји би мо­гао да се ве­же у ври­је­ме при­је 13. ви­је­ка.
 овој фа­зи се дис­ло­ци­ра­ју мра­мо­ро­ви ис­пред пр­во­бит­не цр­кве, и од
њих се пра­ви плоч­ник са сје­вер­не стра­не гдје је сва­ка­ко по­сто­ја­ла
не­ка про­сто­ри­ја са­ста­вље­на од ла­ке кон­струк­ци­је за при­јем вјер­
ни­ка. Ова фа­за би мо­гла да се да­ту­је у пр­ву по­ло­ви­ну 15. ви­је­ка,
нај­вје­ро­ват­ни­је за ври­је­ме Бал­ше III (1403-1421) ка­да се Пре­чи­ста
Кра­јин­ска пр­ви пут по­ми­ње у пи­са­ним до­ку­мен­ти­ма. За­тим до­ла­
зи до пре­се­ље­ња Ми­тро­по­ли­је у овај ма­на­стир, због че­га се гра­ди
по­ду­жна гра­ђе­ви­на за сје­ди­ште ми­ро­по­ли­та или епи­скоп­ски двор.
Уз ову згра­ду се при­зи­ђу­је и зво­ник. Та­да се при­пра­ти до­да­ју пи­ла­
сти­ри и ра­ди се нај­вје­ро­ватни­је но­ви жи­во­пис, али о то­ме не­ма­мо
до­вољ­но по­да­та­ка. Ме­ђу на­ла­зи­ма има фраг­ме­на­та на ко­ји­ма се ви­
ди осли­ка­ва­ње пре­ко ста­ри­је фа­зе, али је те­шко ка­за­ти ком пе­ри­о­ду
при­па­да јер су ко­ма­ди фре­са­ка усит­ње­ни. То­ком дру­ге по­ло­ви­не
15. ви­је­ка и уни­јат­ских ми­тро­по­ли­та (од око 1552. го­ди­не) вје­ро­
ват­но­је би­ло ви­ше пре­прав­ки и до­зи­ђи­ва­ња, али о то­ме не мо­же­мо
Књига 6, свеска 2

не­што при­бли­жни­је ка­за­ти. Нај­вје­ро­ват­ни­је је та­квих ин­тер­вен­ци­

ја би­ло и ка­сни­је у 16 и 17. ви­је­ку, све до за­пу­шћи­ва­ња ма­на­сти­ра,
јер ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал по­ка­зу­је кон­ти­ну­и­тет жи­во­та до 19. ви­
је­ка, о че­му свје­до­чи тур­ска ке­ра­ми­ка 19. ви­је­ка (Сл. 16: п, р).
Пре­чи­сту Кра­јин­ску, као нај­ве­ће ма­на­стир­ско на­се­ље на Ска­
36 дар­ском је­зе­ру сре­ће­мо по­но­во у пи­са­ним из­во­ри­ма тек у 15. ви­је­
ку у јед­ној по­ве­љи Бал­ше III 1417. го­ди­не. У тој по­ве­љи, гдје се
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ка­же да он по­кла­ња ма­на­сти­ру на ко­ри­шће­ње из­вје­сна со­ли­ла, по­

ми­ње се „го­спо­дин ми­тро­по­лит са всем збо­ром и кли­ро­сом Пре­чи­
сте Кра­јин­ске“. Упра­во та­да је Бал­ша III дао на по­клон ма­на­сти­ру
пра­во на ко­ри­шће­ње из­вје­сних со­ли­ла. То би мо­гао би­ти знак да је
он евен­ту­ал­но кти­тор ма­на­сти­ра и да цр­кву тре­ба да­то­ва­ти по­сле
1403. го­ди­не јер је те го­ди­не он сту­пио на пре­сто.67
У јед­ном дру­гом до­ку­мен­ту са­чи­ње­ном на Вра­њи­ни 1455. го­
ди­не, на­во­ди се до­го­вор из­ме­ђу Мле­тач­ке Ре­пу­бли­ке и зет­ске вла­
сте­ле о под­ло­жно­сти Гор­ње Зе­те Мле­ци­ма, за­кљу­чен из­ме­ђу Сте­
фа­на Цр­но­је­ви­ћа и про­ви­ду­ра Зу­а­на Бо­ла­ни­ја, гдје се из­ри­чи­то
ка­же да у Кра­ји­ни не мо­же сто­ло­ва­ти ка­то­лич­ки ар­хи­е­пи­скоп, не­го
пра­во­слав­ни „да се ми­тро­по­лит из Кра­ји­не на­зи­ва ми­тро­по­ли­
том из Зе­те и да он пред­ста­вља на­ше све­ште­ни­ке без ко­јих ми не
мо­же­мо би­ти“. Али, хро­но­ло­шким ре­дом ста­ње у ко­ме се на­ла­зи­
ла Пре­чи­ста Кра­јин­ска до кра­ја 15. ви­је­ка де­таљ­но је опи­са­но од
стра­не М. Спре­ми­ћа и И. Бо­жи­ћа, што ће­мо пре­ни­је­ти у нај­кра­ћем
ви­ду. У том исто­риј­ском пе­ри­о­ду се ви­ди за­што Пре­чи­ста Кра­јин­

67 Т. Пе­јо­вић, Ма­на­сти­ри на тлу Цр­не Го­ре, Под­го­ри­ца 1995, 105-106

ска гу­би зна­чај за Ср­бе пра­во­слав­це и за­што се се­ли на Вра­њи­ну и
Ком, ода­кле Иван Цр­но­је­вић Ми­тро­по­ли­ју трај­но смје­шта на Це­
ти­ње 1484. го­ди­не.
Пра­во­слав­на Цр­ква је кра­јем 14. ви­је­ка би­ла при­мора­на на по­
вла­че­ње, а зет­ски ми­тро­по­лит на Пре­вла­ци био је у све те­жем по­
ло­жа­ју, гу­бе­ћи сво­је при­хо­де и ју­рис­дик­ци­је. На­кон „Ска­дар­ског
ра­та“ Ма­на­стир Све­то­га Ми­ха­и­ла у Ул­ци­њу је до­спио у ру­ке ка­то­
ли­ка од­лу­ком па­пе. Из тог раз­ло­га се Је­ле­на Бал­шић ве­о­ма ус­про­
ти­ви­ла сту­па­ју­ћи у спор око пра­во­слав­них ма­на­сти­ра на Бо­ја­ни.
Бал­ша III Бал­шић је 1415. го­ди­не тра­жио об­но­ву свих по­вла­сти­ца
за пра­во­слав­не цр­кве у Ска­дар­ској обла­сти али је Ве­не­ци­ја од­го­во­
ри­ла да не же­ли да вр­ши при­ти­сак на сви­јест вјер­ни­ка јер је бри­
га о цр­ква­ма њи­хо­ва при­ват­на ствар. За­тим је Се­нат по­кло­нио сва

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

ма­на­стир­ска има­ња Цр­кве Све­тог Ми­ха­и­ла у Ул­ци­њу се­ља­ни­ма из
Кру­те (Ар­ба­на­си­ма), али и на­кон про­те­ста пра­во­сла­ва­ца 1433. го­
ди­не у ма­на­сти­ру ви­ше ни­је би­ло ни­јед­ног мо­на­ха.68
Од по­чет­ка два­де­се­тих го­ди­на усле­ди­ла су те­шка вре­ме­на. Ве­
не­ци­ја узи­ма Ко­тор, Ул­цињ и Бар, а да би ствар би­ла те­жа по пра­
во­слав­но ста­нов­ни­штво Бал­ша III, го­спо­дар Зе­те, уми­ре 28. апри­ла
1421. го­ди­не код уја­ка де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа на ко­га пре­
но­си сва овла­шће­ња ра­чу­на­ју­ћи да је је­ди­но он ка­дар да се но­си с 37
Мле­ча­ни­ма, са ко­ји­ма се сам но­сио то­ком ци­је­ле сво­је вла­да­ви­не.

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

Др­же­ћи се по­у­ка сво­је мај­ке Је­ле­не Ла­за­ре­вић Бал­шић, кће­ри кне­
за Ла­за­ра, Бал­ша III је исту­пао пред пред­став­ни­ци­ма Ве­не­ци­је као
за­штит­ник ста­рих пра­ва Срп­ске Цр­кве. Да­ро­вао је не­ко­ли­ко пра­
во­слав­них ма­на­сти­ра и тру­дио се да се не окр­њи над­ле­жност пра­
во­слав­ног ми­тро­по­ли­та Зе­те, ко­га је по­ста­вљао пећ­ки па­три­јарх.
Та­ко је, смр­ћу Бал­ше III, ње­гов рат с Мле­ча­ни­ма на­сли­је­дио де­спот
Сте­фан Ла­за­ре­вић. Во­дио га је, с по­вре­ме­ним пре­ки­ди­ма, и ње­гов
на­сљед­ник де­спот Ђу­рађ Бран­ко­вић, та­ко­ре­ћи до кра­ја жи­во­та.69
Ми­тро­по­ли­ја смје­ште­на у ма­на­сти­ру Све­то­га Ми­ха­и­ла на Пре­
вла­ци је већ та­да би­ла у ве­о­ма ло­шем ста­њу, нај­ви­ше због упа­да
Ко­то­ра­на на Ми­хољ­ске по­сје­де. У тим вре­ме­ни­ма у Зе­ти су дје­ло­
ва­ли и по­по­ви гла­го­ља­ши ко­ји су би­ли ода­ни Ри­му, и би­ли су ве­о­ма
вје­шти по­бор­ни­ци ши­ре­ња ри­мо­ка­то­ли­ци­зма, јер су ну­ди­ли на­род­
ну слу­жбу и про­по­ви­јед на на­род­ном је­зи­ку. Не­гдје 30-тих го­ди­
на по­ми­ње се пр­ви „гла­го­љаш“ ко­ји се при­пре­ма на спо­ро­во­ђе­ње

68 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре II/2, Ти­то­град 1970, 327 (И.Бо­жић)

69 Спре­мић, Ср­би и фло­рен­тин­ска уни­ја цр­ка­ва 1439. го­ди­не, Збор­ник ра­до­ва Ви­
зан­то­ло­шког ин­сти­ту­та, 24-25 (1986) 413-421
 уни­је, Ма­теј Ћу(и)ри­ли­ца. Исто­вре­ме­но због ве­о­ма ло­ших усло­ва
Ђу­рађ Бран­ко­вић је мо­рао да скло­ни ми­тро­по­ли­та у Бу­дву, ко­ју
је на­пу­стио 1442, ка­да се град­ска оп­шти­на пре­да­ла Мле­ча­ни­ма.
Осје­тив­ши опа­сност, ми­тро­по­лит се та­да скло­нио у Пре­чи­сту Кра­
јин­ску.70 Ни­је по­зна­то ка­да се на Пре­чи­стој одр­жао зет­ски ми­тро­
по­лит, на­сљед­ник Те­о­до­си­ја, ко­ји се по­ми­ње при­је 1446. го­ди­не.
Кир Јо­сиф је за­би­ље­жен 1446. у „Ко­по­рин­ском ље­то­пи­су“ и вје­
ро­ват­но ни­је ви­ше имао сво­је сје­ди­ште у Кра­јин­ском ма­на­сти­ру71
јер је исте те го­ди­не Мле­тач­ки Се­нат обе­ћао Ива­ну Цр­но­је­ви­ћу да
ни­шта не­ће пред­у­зи­ма­ти про­тив „срп­ских цр­ка­ва“ и све­ште­ни­ка
од Ко­то­ра до Ље­ша. Ни­је ис­по­што­ва­на од­ред­ба Вра­њан­ског Уго­
во­ра (1455) да над пра­во­слав­ци­ма не­ће има­ти ни­ка­кву над­ле­жност
ла­ти­ски ар­хи­еп­ и­ско­пи. Цр­но­је­вић је зах­ти­је­вао да се пра­во­слав­ни
вјер­ни­ци не при­мо­ра­ва­ју на да­жби­не у ње­го­ву ко­рист, „јер има­ју
срп­ске епи­ско­пе и све­ште­ни­ке ко­је су уви­јек има­ли“.
Књига 6, свеска 2

У Пре­чи­стој Кра­јин­ској сје­дио је 1452. го­ди­не уни­јат­ски пре­

лат грч­ког по­ри­је­кла Са­ва, ра­ни­ји епи­скоп Тер­мо­пи­ла, ко­ји је пси­
хо­ло­шки при­пре­мао пра­во­слав­це на уни­ја­ће­ње. Дви­је го­ди­не ка­
сни­је по­стао је кра­јин­ски ми­тро­по­лит Ду­шман, Мле­ча­ни­ма до­бро
по­знат као па­рох у Тре­ви­зу (1440), епи­скоп у Сва­чу (1443) и на
38 кра­ју епи­скоп у Дри­ва­сту (1446). Он је 1454. по­стао пап­ски ну­циј
у Ср­би­ји са пра­вом да про­по­ви­је­да рат про­тив Ту­ра­ка. Ду­шман је
У спомен и славу Светог Јована Владимира

из­бје­га­вао од­ред­бе Ри­ма и био је из­оп­штен због сво­јих не­по­слу­

шно­сти, али је 1457. умро. Ипак Пре­чи­ста Кра­и­јин­ска је би­ла из­гу­
бље­на као сје­ди­ште пра­во­слав­ног зет­ског ми­тро­по­ли­та. На мје­сто
Па­вла Ду­шма­на сти­гао је Јо­ван са Кри­та, уни­јат­ски пре­лат, Грк по
по­ри­је­клу, за­вр­бо­ван за мле­тач­ку по­ли­ти­ку. Ње­го­ви на­сљед­ни­ци су
би­ли Хр­ват Ан­дри­ја Ја­мо­не­тић (1476) и мле­ча­нин Фран­ће­ско Кви­
рин (1495) го­ди­не. Зет­ски ми­тро­по­ли­ти су се по­вла­чи­ли, нај­при­је
у Ма­на­стир Све­то­га Ни­ко­ле на Вра­њи­ни, а за­тим у цр­кву на Ко­му.
У том ме­те­жу не зна­мо ко је по­ста­вио Ви­са­ри­о­на, јер Пећ­ка па­три­
јар­ши­ја одав­но ни­је по­сто­ја­ла. Он се одр­жа­вао за­хва­љу­ју­ћи пу­ној
по­др­шци Цр­но­је­ви­ћа, ко­ји је у Обо­ду оку­пљао ка­лу­ђе­ре на­пу­ште­
них цр­ка­ва око Ска­дар­ског је­зе­ра и омо­гу­ћа­вао им да на­ста­ве тра­
ди­ци­о­нал­ну дје­лат­ност Срп­ске Цр­кве.72
Сље­де­ћи по­да­ци о ма­на­сти­ру по­ти­чу из вре­ме­на ви­зи­та­ци­ја
бар­ских ар­хи­е­пи­ско­па то­ком 16 и 17. ви­је­ка, гдје се ви­ди да је ма­

70 M.Спре­мић op.cit. 413-421

71 И. Бо­жић op.cit. 327
72 Ibi­dem 327
на­стир у ру­ка­ма срп­ских пра­во­сла­ва­ца-или Ср­ба ши­зма­ти­ка ка­ко
их на­зи­ва ар­хи­е­пи­ско­оп Мар­ко Јор­га или Ра­бља­нин ар­хи­е­пи­скоп
Ма­рин Би­за. У Пре­чи­стој Кра­јин­ској се та­да об­на­вља култ ко­ји је
за­по­ста­вљен у пе­ри­о­ду уни­јат­ских ми­тро­по­ли­та. Упра­во нам бар­
ски над­би­ску­пи сво­јим нео­ба­вје­шта­ва­њем о кул­ту Све­тог Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра по­твр­ђу­ју до­ка­зе да ка­то­лич­ка цр­ква овај култ ни­је га­
ји­ла као свој. Да то ни­је био њи­хов култ нај­бо­ље се ви­ди из из­вје­
шта­ја Ан­дри­је Зма­је­ви­ћа73, над­би­ску­па бар­ског. Док је био у па­ро­
хи­ји Бри­ска, сти­гао му је по­зив од игу­ма­на бли­ског Бо­го­ро­ди­чи­ног
ма­на­сти­ра у Краји­ни, да по­сје­ти њи­хов ма­на­стир, Пре­чи­сту Кра­
јин­ску. На јед­ну ми­љу од ма­на­сти­ра иза­шао му је у су­срет игу­ман
са мо­на­си­ма и све­ште­ни­ци­ма об­у­че­ним у оде­жде ко­ји су но­си­ли
ико­не и све­то је­ван­ђе­ље. Зма­је­вић на­во­ди да се пред сви­том игу­

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

ман кре­тао до­сто­јан­стве­но, др­же­ћи сре­бр­ни крст ко­га је цје­ли­вао
а за­тим је нед­би­скуп ока­ђен та­мја­ном на­ста­вио пут пре­ма ма­на­
сти­ру пра­ћен по­ја­њем мо­на­ха и све­ште­ни­ка.74 Иако се за сре­бр­ни
крст, ко­ји је игу­ман но­сио, мо­же са из­вје­сном си­гур­но­шћу ка­за­ти
да се ра­ди о „Вла­ди­ми­ро­вом кр­сту“, он све­ти­те­ља не по­ми­ње ни­је­
дан­пут, као ни ње­го­ву ре­ли­кви­ју ко­ја је си­но­ним ја­ча­ња и ши­ре­ња
кул­та.
Над­би­ску­пи­ја Бар­ска је по­сле смр­ти Ан­дри­је Зма­је­ви­ћа (1694) 39
оста­ла ду­же ври­је­ме не­у­пра­жње­на. Кон­гра­га­ци­ја је па­пи Ино­ћен­

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ти­ју (1691-1700) пред­ло­жи­ла бар­ског ка­но­ни­ка Ар­ба­на­са Мар­ка
Јор­гу, Спи­ча­ни­на, ко­ји је био 43 по ре­ду ар­хи­е­пи­скоп бар­ски. Овај
цр­кве­ни ве­ли­ко­до­стој­ник је пр­во­бит­но био све­ште­ник у Ба­ру, да би
га за ар­хи­е­пи­ско­па по­ста­вио ко­тор­ски би­скуп Ма­рин Дра­го 1696.
го­ди­не, гдје је остао до 1700. го­ди­не. Мар­ко Јор­га је 1697. го­ди­не
оста­вио Кон­гре­га­ци­ји оп­ши­ран из­вје­штај о ста­њу и под­руч­ју бар­
ске ди­ја­це­зе, ко­ји је, ка­ко сам на­во­ди са­ста­вио лич­ним са­зна­њем
и са­зна­њем сте­че­ним на осно­ву уви­да у по­сто­је­ћу до­ку­мен­та­ци­ју
(„dal­le atic­he car­te“). У ори­ги­на­лу, из­вје­штај има 7 стра­на и чу­ва се
у Ар­хи­ву Ва­ти­ка­на.75

73 Ан­дри­ја Зма­је­вић, бар­ски над­би­скуп (од 1671), на­пи­сао је Ље­то­пис Цр­ков­ни :

Dar­xa­va sve­ta slav­na i kre­po­sna­car­kov­nog le­to­pi­sa tru­dom An­dri­je Зmaievicha Pe­rascta­ni­na
fi­lo­so­fie na­u­ci­te­glia i bo­go­slov­ca, gnig­da opa­ta Pe­rascko­ga sa­da ar­ki­bi­sku­pa bar­skog, u Bu­dvi
SV. pri­sto­glia apo­stol­sko­ga na­me­sni­ka, kra­gli­ev­stva Ser­vie na­cel­ni­ka svo­mu na­ro­du Sla­vin­sko­
mu. год. MDCLXXV.
74 Ј. Ра­до­нић, Рим­ска ку­ри­ја и ју­жно­сло­вен­ске зе­мље од 16. до 19. ве­ка, Бе­о­град
1952, 372
75 Con­gre­gaz­zio de pro­pa­gan­da Fi­de, Scrit­tu­re ori­gi­na­li ri­fe­ri­te nel­lle Con­gre­gaz­zi­o­ni
ge­ne­ra­li, An­no 1697, vol. 528 nro 18 (15. 6. 1697), stra­ne 307-313.
 Ар­хи­е­пи­скоп Ђор­га на­во­ди да је у Ба­ру и око­ли­ни ка­то­ли­чи­ких
ду­ша 279, од ко­јих је за све­те са­кра­мен­ти и при­че­шће спо­соб­но
199, а ко­је оп­слу­жу­је Ђор­ђе Де­бе­ља, док у са­мом гра­ду Ба­ру по­
сто­је са­мо дви­је ка­то­лич­ке ку­ће. Ђор­га на­во­ди ка­ко у ње­му жи­ви
2700 му­ха­ме­да­на­ца и не­ко­ли­ко Ср­ба, ко­ји су у гра­ду и ње­го­вом
под­гра­ђу. За Кра­ји­ну на­во­ди да је пр­ва бар­ска ди­ја­це­за ко­ја се на­
ла­зи на ис­то­ку, на­во­де­ћи да се ов­дје на­ла­зи ма­на­стир Слав­ном Уз­
не­се­њу Бла­же­не Дје­ви­це (Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­чи­ног или Пре­чи­ста
Кра­јин­ска), ко­ји је ве­о­ма да­ри­ван од окол­ног на­ро­да па и са­мих
ка­то­ли­ка и му­ха­ме­да­на­ца на дан ње­го­ве сла­ве. Овај ма­на­стир и
цр­ква су у по­сје­ду и слу­жњу ка­лу­ђе­ра или пак срп­ских мо­на­ха, бу­
ду­ћи да је ци­је­ла ова оп­шти­на тог об­ре­да од ста­ри­на, али, да­ље
ка­же да без об­зи­ра на то, и на­ши­ма (ка­то­ли­ци­ма) је до­зво­ље­но
це­ле­бри­ра­ти, бу­ду­ћи да је и сам це­ле­бри­рао у њој за­јед­но са ра­до
по­ми­ња­ним прет­ход­ни­ком Ан­дри­јом Зма­је­ви­ћем за ври­је­ме ње­го­ве
Књига 6, свеска 2

зад­ње по­сје­те овој ди­ја­це­зи.

Ђор­га за­тим по­на­вља Зма­је­ви­ћев опис до­че­ка, по­на­вља­ју­ћи ка­
ко су их пра­во­слав­ни ка­лу­ђе­ри че­ка­ли на ми­љу од ма­на­сти­ра, об­
у­че­ни у оде­жде са кр­стом на­при­јед, ка­ди­о­ни­цом и упа­ље­ним сви­
је­ћа­ма “пје­ва­ју­ћи хим­не на свој на­чин за­др­жа­ли су нас три да­на
40 на свој тро­шак“ За­тим ка­же: „Ова оп­шти­на (Кра­ји­на) бро­ји 1200
ду­ша, ови­ја­них Ср­ба („tut­ti pe­ro Ser­vi­an­ i“)“.76
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Као и код Зма­је­ви­ћа и ов­дје се не по­ми­ње Све­ти Јо­ван Вла­

ди­мир, или не­што што би мо­гло да ука­же на ра­ши­ре­ност ње­го­вог
кул­та. То опет го­во­ри о то­ме да је бар­ским над­би­ску­пи­ма био или
пот­пу­но не­по­знат или га на­мјер­но пре­ћут­ку­ју, јер је го­то­во не­за­
ми­сли­во да на по­чет­ку 18. ви­је­ка, ка­да Кра­ји­на има 1200 срп­ских
ста­нов­ни­ка, ка­да је тај култ сва­ка­ко ве­о­ма јак, оба над­би­ску­па не
по­ми­њу све­ти­те­ља. Да им ни­је не­по­знат већ га пре­ћут­ку­ју у из­вје­
шта­ји­ма нај­бо­ље по­ка­зу­је Ђор­гин по­да­так да ка­то­ли­ци и му­ха­ме­
дан­ци до­ла­зе на дан ма­на­стир­ске сла­ве и да­ру­ју ма­на­стир. Ло­гич­
но је да до­ла­зе за­то што же­ле да це­ли­ва­ју Вла­ди­ми­ров крст ко­ји
се та­мо на­ла­зио и за ко­је­га тра­ди­ци­ја ка­же да је имао чу­до­твор­на
свој­ства, и да уче­ству­ју у ли­ти­ји ко­ја се та­да кре­та­ла пр­вог да­на
Ду­хо­ва из ма­на­сти­ра Пре­чи­ста Кра­јин­ска на Ру­ми­ју, а тре­ћег да­на
из истог ма­на­сти­ра на бр­до Об­лик, гдје се на­ла­зи­ла цр­ква по­све­ће­
на све­том кра­љу, ка­ко на­во­ди Бог­да­ни (ви­ди до­ље).

76 Рас­то­дер Ш., Из­вје­штај над­би­ску­па Мар­ка Јор­ге о ста­њу бар­ске над­би­ску­пи­је

1697. год., Исто­риј­ски за­пи­си, XLVI­II, бр.1-2, Под­го­ри­ца, 1994.
 У не­ма­лом бро­ју слич­них из­вје­шта­ја из­два­ја­мо и из­вје­штај
Ма­ри­на Би­зе, Ра­бља­ни­на, ко­га је пу­бли­ко­вао Фра­њо Рач­ки.77 И код
Ма­ри­на Би­зе не­ма по­ме­на Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, или не­ког
кул­та ко­ји је при по­пи­су си­ту­а­ци­је у Бар­ској ди­ја­це­зи мо­рао би­ти
ин­те­ре­сан­тан Кон­гре­га­ци­ји за про­па­ган­ду вје­ре.
Сва­ка­ко је­дан од нај­по­зна­ти­јих из­вје­шта­ја ка­то­лич­ких пре­ла­та
је опис Сан­џа­ка­та Ска­дар­ско­га из 1614. го­ди­не, Ма­ри­ја­на Бо­ли­це.78
Ње­го­ви по­да­ци су од из­у­зет­не ва­жно­сти, на­ро­чи­то због то­га што
је по­бро­ја­вао сва се­ла у Цр­ној Го­ри и ди­је­лу Ар­ба­ни­је, од­ре­див­ши
ко­ли­ко је бо­ра­ца спо­соб­но по пле­ме­ни­ма и ко су им стар­је­ши­не
од­но­сно ко­ма­дан­ти. Раз­лог ова­ко ис­црп­ног по­пи­са пра­во­слав­них
се­ла ле­жи у же­љи да се на­пра­ви стра­те­ги­ја уни­ја­ће­ња и по­ди­за­ња
по­бу­не про­тив осман­ске вла­сти. Ме­ђу­тим, осим де­мо­граф­ских по­

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

да­та­ка има и дру­гих, ко­ји опи­су­ју од­ре­ђе­не обла­сти и ста­ње цр­кве
у тим пред­је­ли­ма. Ка­да го­во­ри о Це­ти­њу, он на­во­ди:   „Ze­tig­ne e
po­sta in pi­a­no non trop­po fer­ti­le di qu­at­tro mi­glia in cir­ca in long­hez­za
et due di larg­hez­za, do­ve qu­a­si nel fi­ne pres­so a qu­at­tro gran­dis­si­mi e
ben ac­con­zi poz­zi d’ ac­qua sor­gen­te e fre­dis­si­ma l’ il­lu­stris­si­mo sig­nor
con­te Gi­o­van­ni Cer­no­vic­hio vi fa­bri­co un pic­ciol si ma bel­lis­si­mo mo­
na­ste­rio de Mo­na­ci o Ca­lo­gi­er­ i di s. Ba­si­lio di ri­to ser­vi­a­no, nel qu­al vi
res­si­ed­ e un ve­sco­vo con 25 ca­lo­gi­er­ i et 40 al­tri tra chi­er­ i­ci et con­ver­ 41
si. Qu­es­ to pre­la­to co­me me­tro­po­li­to com­man­da a tut­ti gli ha­bi­tan­ti di

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

Mon­te­ne­gro nel spi­ri­tu­a­le, ri­co­no­scen­do so­la­men­te il re­ve­ren­dis­si­mo
pa­tri­ar­ca di Pech per su­per­io­ ­re.“
О ма­на­сти­ри­ма на Ска­дар­ском је­зе­ру Бо­ли­ца на­во­ди сље­де­ће:
„Tor­ne­gia 120 mi­glia, d’ en­tro d’ es­so vi res­si­ed­ o­no cin­que sco­gli, e ca­
daun d’ es­si sor­tis­se il nom pro­prio del con­ven­to di ca­lo­gi­er­ i ser­vi, che
ivi ha­bi­ta­no. Il prin­ci­pal d’ es­si e s. Ni­co­lo di Vu­ra­ni­na, Com, Bes­ca­go­
ri­za, Star­ce­va­go­ri­za, Mo­rac­nich.“
Иако је Бо­ли­ца ба­зи­рао свој из­вје­штај на ста­ти­сти­ци хри­шћан­
ских на­се­ља, пр­вен­стве­но ка­ко ка­же срп­ског об­ре­да, он на­бра­ја и
и ка­то­ли­ке, „del ri­to ro­ma­no“, ко­ји су углав­ном Ар­ба­на­си Ска­дра и
око­ли­не. Ме­ђу ње­го­вим опи­си­ма не­ма ни­ти јед­ног по­да­тка ко­ји се
од­но­си на крст Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, ње­гов култ или Пре­чи­
сту Кра­јин­ску.

77 Из­вје­штај Бар­ског над­би­ску­па Ма­ри­на Би­зе о сво­јем пу­то­ва­њу по Ар­ба­на­шкој

и Ста­рој Ср­би­ји, JАЗ, Ста­ри­не 20, 1888.
78 M. Bo­li­ca, Re­la­ti­o­ne et de­scrit­to­ne del san­gi­a­ca­to di Scut­ta­ri, do­ve si ha pi­en­ a con­
tez­za del­le cit­ta et si­ti, lo­ro vil­la­gi, ca­se et ha­bi­ta­to­ri, ri­to, co­stu­mi, ha­ve­re et ar­mi di qu­ei po­po­
li, et qu­an­to di con­si­de­ra­bi­le mi­nu­ta­men­te si con­ten­ga in qu­el du­ca­to; fat­ta da Ma­ri­a­no Bo­liz­za
no­bi­le di Cat­ta­ro. 1614.
 Над­би­скуп Пе­тар Бог­да­ни, ска­дар­ски би­скуп и ад­ми­ни­стра­тор
Ба­ра, за­сјео је на сто­ли­цу скоп­ске над­би­ску­пи­је зва­нич­но 1680. го­
ди­не. „Cvnevs prop­he­tarvm de Chri­sto sal­va­to­re mvndi et eivs evan­
ge­li­ca ve­ri­ta­te, ita­li­ce et epi­ro­ti­ce con­tex­ta, et in du­as par­tes di­u­is­ a a
Pe­tro Bog­da­no Ma­ce­do­ne, Sa­cr. Con­gr. de Prop. Fi­de al­vmno, Phi­lo­
sop­hi­ae & Sac­rae The­o­lo­gi­ae Doc­to­re, olim Epi­sco­po Sco­dren­si & Ad­
mi­ni­stra­to­re An­ti­ba­ren­si, nunc ve­ro Ar­chi­ep­ i­sco­po Scvporvm ac to­tivs
reg­ni Ser­vi­ae Ad­mi­ni­stra­to­re”. Бог­да­ни­ју је Кон­гре­га­ци­ја на­ро­чи­то
ста­ви­ла у ду­жност да пра­ти си­ту­а­ци­ју у жу­пи Пећ.79 Оно што у
ивје­шта­ји­ма овог над­би­ску­па при­вла­чи на­ро­чи­ту па­жњу, је­сте да
он на­во­ди да је у „сјај­ној де­чан­ској цр­кви“, гдје је бо­ра­вио ок­то­бра
1680., са де­сне стра­не ћи­вот Све­тог Вла­ди­ми­ра. Он да­ље ка­же да
му је пре­сто­ни­ца би­ла у Ска­дру, а на вр­ху јед­но­га бр­да (сва­ка­ко
Вла­ди­ми­ра тј. Об­ли­ка) „ali con­fin­ i ver­so An­ti­va­ri“,, на­ла­зи се цр­ква
под ње­го­вим име­ном, гдје се тре­ћи дан Ду­хо­ва др­жи цр­кве­на сла­
Књига 6, свеска 2

ва, на ко­јој је он, као би­скуп ска­дар­ски, це­ле­бри­рао ми­су по угле­ду

на сво­је прет­ход­ни­ке.80 Те­шко је за­кљу­чи­ти шта је Бог­да­ни­ју ов­дје
би­ло на уму. Дa је до­би­јао ин­фор­ма­ци­је са ра­зних стра­на свје­до­чи
ње­го­во по­ве­зи­ва­ње гроб­ни­це Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра са Де­ча­ни­
ма, ко­ри­ште­ње Ду­кља­ни­но­вог скра­ће­ног жи­ти­ја Све­тог Вла­ди­ми­
42 ра - или мо­жда не­ког пре­пи­са јер умје­сто Пре­спе по­ми­ње Охрид
(S. Vla­di­mi­ro, uc­ci­so dal re Bul­ga­ri in Oc­hri­da pro Chri­sto“). Ка­ко се
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Бог­да­ни ве­о­ма слу­жио ра­зним пи­сци­ма, па је че­сто ци­ти­рао Вер­

ги­ли­ја, Ови­ди­ја, Ле­о­ни­ка Хан­ко­ди­кла, Ма­вра Ор­би­на и дру­ге, али
че­сто по­гре­шно, јер нпр. при­ча о су­ко­бу Ср­ба и Мар­ка Кра­са, па
за­тим на­во­ди да је Ско­пље Не­ма­њи­на пре­сто­ни­ца, он­да су ње­го­
ви на­во­ди ско­ро са­свим не­по­у­зда­ни. Ка­же­мо ско­ро јер ма­кар је из
све­га на­ве­де­ног јед­но би­ло ве­о­ма мо­гу­ће, а то је це­ле­бри­ра­ње на
тре­ћи дан Све­те Тро­ји­це, на бр­ду Об­ли­ку гдје се без сум­ње на­ла­зи
цр­ква по­све­ће­на Све­том Вла­ди­ми­ру. Не­што ка­сни­је, го­ди­не 1697,
Мар­ко Ђор­га на­во­ди да је за­јед­но са над­би­ску­пом Ан­дри­јом Зма­
је­ви­ћем це­ле­бри­рао у Пре­чи­стој Кра­јин­ској, али не на­во­ди да је то
ра­дио на бр­ду Об­ли­ку, гдје се на­ла­зи цр­ква Све­тог Вла­ди­ми­ра, док
Бог­да­ни на­во­ди да су то ра­ди­ли и ње­го­ви ска­дар­ски прет­ход­ни­ци,
што је ве­о­ма мо­гу­ће. Бог­да­ни је по све­му су­де­ћи слу­жио за­јед­нич­
ку слу­жбу на Об­ли­ку, као што су то ра­ди­ли мно­ги ка­то­лич­ки пре­
ла­ти у за­јед­ни­ци са пра­во­слав­ним све­ште­ни­ци­ма на мно­гим пра­
во­слав­ним хра­мо­ви­ма, ка­ко у оним са два ол­та­ра (гдје је ка­то­лич­ки

79 Ј. Ра­до­нић, op. cit. 373

80 Ibi­dem, 374
при­зи­дан до­ци­ни­је), та­ко и оних без, гдје су се одр­жа­ва­ли до­бри
ме­ђу­соб­ни од­но­си, али при­је све­га раз­лог за­јед­нич­ког бо­го­слу­же­
ња на Све­ту Тро­ји­цу би­ла је пр­вен­стве­но Уни­ја.

За­кључ­на раз­ма­тра­ња
Зе­та81 је у пр­вој по­ло­ви­ни 10. ви­је­ка гра­ви­ти­ра­ла око цен­трал­
ног ди­је­ла да­на­шње Цр­не Го­ре, у обла­сти до­ли­не ри­је­ке Зе­те, за­по­

81 Ди­о­кли­ја је ви­зан­тиј­ски на­зив за ар­хон­ти­ју ко­ји ка­сни­је при­сва­ја­ју срсп­ки пи­

сци Сте­фан Пр­во­вјен­ча­ни, До­мен­ти­јан, да би за Ву­ка­на то би­ло име краљвства ко­ју ста­
ри­ји Не­ма­њин син до­би­ја на­кон су­ко­ба са сво­јим бра­том око при­мо­ге­ни­ту­ре, као дио уди­
о­не вла­сти. Не­ко­ли­ко пу­та код Кон­стан­ти­на Пор­фи­ро­ге­ни­та као (Ди­о­кли­ја, Ди­кли­тиа...),
на пе­ча­ти­ма ар­хон­та Пе­тра: ПЕ­ТАР АР­ХОН­ТОС ДИ­ОК ­ ЛИА АМЕН...(); кра­ља Бо­ди­на,
гдје је за­би­ље­же­на ње­го­ва ви­зан­тиј­ска ти­ту­ла екс­е­у­сти­ас и на пе­ча­ту кра­ља Ђор­ђа GE­

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

OR­GI­IS RE­GIS DI­O­KLIA. У ис­пра­ви кне­за Де­се бе­не­дик­тин­ској опа­ти­ји Све­те Ма­ри­је
на Мон­те Гар­га­ну из 1151. ја­вља се об­лик Di­oc­le­ia. У јед­ном ко­тор­ском из­во­ру из 809. то
је Di­oc­lia, док се у епи­граф­ским нат­пи­си­ма ка­кав је онај на цр­кви Све­тог Лу­ке у Ко­то­ру
из 1195. го­ди­не, a за­тим на нат­пи­су об­но­вље­не цр­кве Све­тог Сер­ге­ја и Вак­ха на Бо­ја­ни,
од стра­не Уро­ша и Је­ле­не. По­себ­но тре­ба на­по­ме­ну­ти да је у 18. ви­је­ку цр­но­гор­ски ми­
тро­по­лит Ва­си­ли­је Пе­тро­вић у сво­јој Исто­ри­ји Цр­не Го­ре на­вео да се „Зењ­та и Мо­ра­ча
са­ста­ју ис­пред гра­да Вр­то­гра­да гдје се ро­дио Ди­о­кле­ци­је­ан ко­ји је са­гра­дио ве­ли­ки град
на­звав­ши га по свом име­ну Ди­о­кли­ти­ја, та­да је овој за­мљи умје­сто Зен­та да­то име
Ди­о­кли­ти­јан­ска Зе­мља. У дру­гом ди­је­лу на­кон ге­о­граф­ског опи­са вла­ди­ка Ва­си­ли­је он 43
у при­лич­но на­ив­ном при­по­вје­да­њу исто­ри­је Не­ма­њи­ћа ка­же : „...Урош, ко­ји ро­ди Си­ме­
о­на Не­ма­њу, а тај Си­ме­он при­је за­мо­на­ше­ња био је Сте­фан, осни­вач срп­ског цар­ства,

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

срећ­но вла­да­ше 46 го­ди­на; исти ра­зо­ри град Ди­о­кли­ти­ју..” (Mi­tro­po­lit Va­si­li­je Pe­tro­vić,
Isto­ri­ja o Cr­noj Go­ri, Ce­ti­nje –Ti­to­grad, 1985 . На­зив Зе(н)та, пр­ви пут се код ви­зан­тиј­ских
пи­са­ца сри­је­ће код Кав­ка­ме­на (Ка­кав­мен, ВИ­ИНЈ III, 1966). Код тзв „Ду­кља­ни­на“ овај
на­зив за срп­ску кне­же­ви­ну, тј пра­ви на­зив, она­ко ка­ко су Сло­ве­ни на­зва­ли сво­ју зе­мљу
ја­вља не­ко­ли­ко пу­та: „Pro­el­i­mi­ro re­gi na­ti sunt qu­a­tu­or fi­lii, qu­o­rum no­mi­na sunt ha­ec... Pri­
mo­ge­ni­tus Chva­li­mi­rus, se­cun­dus Bo­le­sla­vus, ter­ti­us Dra­gi­sla­vus, qu­ar­tus Sve­vla­di­us, qu­ib­ us
et di­vi­sit ter­ram su­am hoc mo­do, Chva­li­mi­ro de­dit Zen­tae (GRS I, XXX, 118); Pri­mo­ge­ni­tum
Pe­tri­sla­vum vo­ca­vit, qui re­gi­o­nem Zen­tam re­xit...(GRS I, XXXIV 122) “; „Ar­me­no­po­los, ius­
sit eum ve­ni­re et de­bel­la­re re­gem Do­bro­sla­vum et eius fi­li­os. Qui con­gre­ga­to mag­no exer­ci­tu
mi­li­tum et pe­di­tum, per­ve­nit usque ad pla­ni­ti­em Zen­tae (GRS I, XXXVII, 142)...“„Do­ma­nec
cum ali­qu­an­tis eva­sit. De­in­de re­lin­qu­en­tes ibi Sa­ga­nec, Mic­ha­la et Ra­do­sla­vus re­ver­si sunt in
Zen­tam…. Non post mul­tum tem­po­ris Sa­ga­nec ti­mens et ip­se­re­ver­sus est in Zen­tam ad iupa­ni­as
su­as.... Ra­do­sla­vo am­bo fra­tres et pri­vi­le­gi­um ei scrip­se­runt ut ip­se et eius he­re­des pos­si­de­
ren­tar­tem Zen­tae“ (GRS I, XXXIX,156)...; „...fra­tri suo Ra­do­sla­vo, sed tu­lit il­li iupa­ni­am
Zen­tae et de­dit il­lam fi­lio suo Bla­di­mi­ro (GRS I , XL, 158): „Post ha­ec Bo­di­nus ac­cep­to reg­no
in­tra­vit in Zen­tam... Do­bro­sla­vum in Ras­sam ve­ne­runt et ob­ti­nu­er­ unt Zen­tam et­de­pre­da­ve­runt
ma­xi­mam par­tem Dal­ma­ti­ae“ (GRS I, LXII); „Bel­ca­nus post ha­ec per­re­xit Ras­sam et Co­ci­a­
pa­rus re­man­sit in Zen­tam XLI­II... De­dit il­lis par­tem ter­rae eti­u­pa­ni­as in Zen­ta et val­de co­ep­ it
eos di­li­ge­re (GRS I, XLV); Des­sam fi­li­um Uro­sci et de­de­runt ei Zen­tam et Tri­bu­ni­am“ (GRS I,
XLVII). Ду­кља се код истог по­ми­ње два­пут, али као град: „...ec­cle­sia san­ctae Ma­ri­ae in ci­
vi­ta­te Di­oc­li­ta­na (GRS I, XLI­II); Rex ve­ro con­gre­gans po­pu­lum vo­lu­it se de­fen­de­re.Com­mis­so
de­ni­que bel­lo in Di­oc­lia su­pra flu­vi­um qui Mo­ra­cia di­ci­tur ce­ci­dit pars po­pu­li re­gis Do­bro­sla­vi
et ip­se cap­tus est (GRS I, XLI­II).
 сје­да­ју­ћи плод­ну рав­ни­це дуж ста­рог ан­тич­ког пу­та ко­ји је ишао за
Ска­дар и об­у­хва­та­у­ћи је­дан дио обла­сти пре­ма Ска­дар­ском је­зе­ру.
Раз­лог за­што ни­је мо­гла да се ши­ри да­ље, при­је 9. сто­ље­ћа, ле­жи
у то­ме што је сје­вер­ни и сје­ве­ро­за­пад­ни дио оба­ле Ска­дар­ског је­
зе­ра др­жа­ла кул­тур­на гру­па по­зна­та под име­ном „Ко­ма­ни –Кро­ја“,
рат­нич­ко пле­ме са спе­ци­фич­ном но­шњом, оби­ча­ји­ма и на­чи­ном
са­хра­њи­ва­ња, на­се­ље­но од стра­не Ви­зан­ти­је. Град Свач по­ста­је
нај­вје­ро­ват­ни­је пре­сто­но мје­сто Ди­о­кли­је на­кон про­ши­ре­ња ове
ар­хон­ти­је у ври­је­ме ка­да не­ста­је „Ко­ма­ни-Кро­ја кул­ту­ра“ чи­ји су
пред­став­ни­ци чу­ва­ли ви­зан­тиј­ски ли­мес пре­ма кне­же­ви­ни.82 Ње­на
гра­ни­ца је те­кла до ју­жног и ју­го­за­пад­ног обо­да Ска­дар­ског је­зе­
ра, све до Ми­је­ла код Вир­па­за­ра, гдје је про­на­ђе­на нај­за­пад­ни­ја
не­кр­по­ла ове кул­тур­не гру­пе ко­ја је тра­ја­ла све до око сре­ди­не 9.
ви­је­ка. То је упра­во област да­на­шње Кра­ји­не, ко­ју су срп­ски кне­
же­ви по­сте­пе­но за­у­зи­ма­ли по­чев вје­ро­ват­но од са­мог Пе­три­сла­ва,
Књига 6, свеска 2

јер се у про­ло­шком ди­је­лу жи­ти­ја на­во­ди да је са­хра­њен у мје­сту

Га­зе­ни (Ka­ze­ni, Ka­zem) ко­је мо­же­мо смје­сти­ти на про­стор из­ме­ђу
Ска­дра и Сва­ча. При­је то­га, цен­тар Зе­те и пре­сто­но мје­сто ар­хо­на­
та Ди­о­кли­је би­ла је Мар­ти­ни­ћа Гра­ди­на (мо­гу­ће Пор­фи­ро­ге­ни­то­ва
Лон­то­до­кла), са дво­ром и об­но­вље­ном цр­квом по­све­ће­ном Све­том
44 Ми­ха­и­лу ар­хи­стра­ти­гу.83 Пе­три­сла­ва (на ви­зан­тиј­ским пе­ча­ти­ма
Пе­тра) по­сле смр­ти за­мје­њу­је Вла­ди­мир, о ко­ме ве­о­ма ма­ло зна­мо
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ван жи­ти­ја и Ски­ли­чи­ног на­во­да84 у ве­зи до­га­ђа­ја на­кон Са­му­и­ло­ве

смр­ти. То­по­ни­ми и ве­о­ма ја­ка тра­ди­ци­ја кра­ја ука­зу­ју нам на то да
је област Сва­ча и ње­го­ве око­ли­не исто­риј­ски ве­за­на за име ар­хон­та
Вла­ди­ми­ра, а Об­лик (Вла­ди­мир та­ко­ђе) оно бр­до ко­је се по­ми­ње
у Ду­кља­ни­но­вом жи­ти­ју као мје­сто гдје се скло­нио пред сна­жни­
јом Са­му­и­ло­вом вој­ском. Но­вим ис­ко­па­ва­њи­ма Сва­ча до­шло се до
по­да­та­ка о раз­во­ју гра­да у 10. и по­ло­ви­ни 11. ви­је­ка. От­кри­вен је
пирг ве­ли­ког ма­на­сти­ра и фу­не­рар­не ка­пе­ле овог пе­ри­о­да,85 ко­је
би мо­гле да бу­ду мје­ста са­хра­не нај­ра­ни­је ди­о­клиј­ске вла­сте­ле, а у

82 M. Za­gar­ča­nin, Sred­njo­vje­kov­ni grad Svač. Re­zul­ta­ti is­ko­pa­va­nja 2012. go­di­ne i no­

va za­pa­ža­nja - Me­di­ev­ al town Svač Re­sults of ex­ca­va­ti­on car­ried out 2012 and new ob­ser­va­
ti­ons, JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce , Pod­go­ri­ca 2017, 177-235: 222- 223. Утр­вр­ђе­ни ли­мес
Ди­о­кли­је пре­ма Ви­зан­ти­ји др­жа­ла су утвр­ђе­ња Об­лун (гдје је про­на­ђен пе­чат ар­хо­на Пе­
тра), Ђу­те­за у Ди­но­ша­ма, а мо­жда и Са­мо­бор, утвр­ђе­ње на сје­вер­ној стра­ни Ска­дар­ског
је­зе­ра.
83 В. Ко­раћ, op. cit. 23.
84 Ј. Ски­ли­ца (Ј. Фер­лу­га), ВИ­ИНЈ, том 3, Ви­зан­то­ло­шки ин­сти­тут, Бе­о­град 1966,
117-19
85 М. За­гар­ча­нин, op. Cit, 199, sl.8, 222
не­ку од њих су мо­гле би­ти по­хра­ње­не и мо­шти све­тог кра­ља, на­кон
тран­сло­ка­ци­је ње­го­вих зем­них оста­та­ка из цр­кве Све­тог Ахи­ли­ја
из Пре­спе, гдје је, по Ду­кља­ни­ну, на­кон ку­ка­вич­ког умор­ства био
са­хра­њен у пра­во­слав­ној цр­кви Све­тог Ахи­ли­ја.86 Али, до до­би­ја­
ња чвр­шћих ма­те­ри­ја­них до­ка­за, а ка­за­ли смо да је укуп­на исто­ри­
о­гра­фи­ја и ар­хе­о­ло­ги­ја углав­ном твр­ди­ла да је мје­сто тран­сло­ка­ци­
је ње­го­вих мо­шти­ју Пре­чи­ста Кра­јин­ска, ми за са­да има­мо мно­го
ви­ше ар­гу­ме­на­та да прет­по­ста­ви­мо да је Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир
са­хра­њен у сво­јој за­ду­жби­ни ко­ја се пре­ма тра­ди­ци­ји и „Грч­ком
жи­ти­ју“ на­ла­зи­ла у обла­сти Ел­ба­са­на, у цр­кви Све­те Бо­го­ро­ди­це
или Све­те Тро­ји­це, ко­ју је Кар­ло То­пи­ја за­те­као по­ру­ше­ну и об­но­
вио као цр­кву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра (Shhinјon Vla­di­mi­rit), не
Све­тог Јо­ва­на (Shi­n Jon), што се и да­нас ско­ро ре­дов­но ко­ри­сти за

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

по­гре­шно об­ја­шње­ње ње­го­вог име­на Јо­ван јер је из не­ког раз­ло­га
увијек пре­не­бре­га­ва­но пра­во име ове То­пи­ји­не за­ду­жби­не.
Ову цр­кву, ко­ја се на­ла­зи на шест ки­ло­ме­та­ра од гра­да Ел­ба­са­
на, об­но­вио је ал­бан­ски вел­мо­жа Кар­ло То­пи­ја, 1381. го­ди­не, и по­
све­тио је Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру. Ма­на­стир Све­тог кра­ља, ка­ко
је дав­но на­пи­сао Сто­јан Но­ва­ко­вић: «за­ба­чен ме­ђу ви­со­ким пла­ни­
на­ма, у го­ра­ма го­лим и вр­лет­ним». Ов­дје «ви­со­ки и ста­ри зи­до­ви
сто­је као у на­ком гни­је­зду ме­ђу зе­ле­ним ки­па­ри­си­ма и шу­мар­ци­ма, 45
у дну јед­не од боч­них до­ли­на Шкум­би­ја»87. Ис­под ма­на­сти­ра те­че

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ре­ка Куш, а ви­со­ко из­над ње­га на­ла­зи се јед­но ма­ле­но хри­шћан­ско
се­ло од 19 ку­ћа, ко­је се зо­ве «При­ми­ши­о­ни» -Per­mbi Shi­njon, или у
пре­во­ду „Над Све­тим Јо­ва­ном», ма­да и са­мо бр­до но­си то исто име
– При­ми­ши­о­ни88. По­сто­ји и сти­је­на од Шин­ђо­на (Све­тог Јо­ва­на),
код се­ла Шел­цан та­ко­ђе код Ел­ба­са­на, a та­ко­ђе се­ло у Крај­ни Го­ло­
бра­ди­це се зо­ве Вла­ди­ми­ри­ца. На ју­го­ис­ точ­ној и сје­ве­ро­ис­ точ­ној
стра­ни ма­на­сти­ра на­ла­зе се ли­ва­де ко­је мје­шта­ни на­зи­ва­ју «ча­и­
ре».89 По јед­ном пре­да­њу пр­ву цр­кву, на том мје­сту са­гра­дио је сам
Све­ти краљ у част Све­те Бо­го­ро­ди­це, док је по дру­гом, мно­го ја­чем,
на овом мје­сту, по­сто­јао храм Све­те Тро­ји­це90. До ка­да је по­сто­ја­
86 GRS I, op. cit. 137: „За­тим, по­љу­бив­ши крст, опро­стив­ши се са епи­ско­пи­ма и
сви­ма упла­ка­ни­ма, иза­шао је из цр­кве и убр­зо по­том су га вој­ни­ци пред вра­ти­ма цр­кве
на­па­ли и од­ру­би­ли му гла­ву да­на два­де­сет дру­гог ма­ја. А епи­ско­пи узев­ши ње­го­во те­ло
са­хра­ни­ли су га у тој ис­тој цр­кви уз хим­не и сла­во­пе­ве.“
87 С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу бал­кан­ским сло­ве­
ни­ма, За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град 2002, 222.
88 Ibi­dem 223; Лу­ка­ни , op. cit, 136)
89 Lu­ka­ni, op. cit, 136
90 Ibi­dem ,op. cit, 137
 ла пр­во­бит­на цр­ква не мо­же­мо са си­гур­но­шћу ка­за­ти. За­пи­са­но
је са­мо да је 1381 год. но­ву цр­кву са­гра­дио, на ме­сто ста­ре Кар­ло
То­пи­ја, ар­ба­на­шки го­спо­дар, бли­зак срод­ник фран­цу­ског кра­ља. То
по­ка­зу­ју три нат­пи­са на грч­ком, ла­тин­ском и ста­ро­сло­вен­ском, ко­ја
су укле­са­на на глав­ном пор­та­лу То­пи­ји­не цр­кве из XIV ви­је­ка, ко­ји
се са­да на­ла­зи у На­ци­о­нал­ном му­зе­ју Ал­ба­ни­је у Ти­ра­ни.
Пр­ви нат­пис је на грч­ком је­зи­ку :
„ДА СЕ ЗНА КА­КО ЈЕ ОВАЈ ХРАМ СА СВИМ ОД ТЕ­МЕ­ЉА
ДО СЉЕ­МЕ­НА БИО СРУ­ШЕН ОД ЗЕ­МЉО­ТРЕ­СА У ВРИ­ЈЕ­МЕ
КА­ДА ЈЕ СВОМ ЗЕ­МЉОМ АР­БАН­ШКОМ ГО­СПО­ДА­РИО ПРЕ­
ВИ­СО­КИ И ПР­ВИ КАР­ЛО ТО­ПИ­ЈА, КРВ­НИ РО­ЂАК КРА­ЉА
ФРАН­ЦУ­СКЕ, И ОН СА­ЗИ­ДА ОВАЈ ХРАМ СВЕ­ТО­ГА ЈО­ВА­НА
ВЛА­ДИ­МИ­РА И ПО­ДИ­ЖЕ ГА ОД ОСНО­ВА ДО ВР­ХА РА­ДИ ВЈЕ­
РЕ И ТО­ПЛА СР­ЦА. ОД ХРИ­СТО­ВА РО­ЂЕ­ЊА ПО­ДИГ­НУ­ЋА
ХРА­МА ГО­ДИ­НЕ 1381, А ОД РО­ЂЕ­ЊА СВИ­ЈЕ­ТА 6890. А ГО­
Књига 6, свеска 2

СПОД­СТВА ТО­ПИ­ЈИ­НА ГО­ДИ­НЕ 22-ГЕМ 4-ОГ МЈЕ­СЕ­ЦА, ИН­

ДИК­ТА 5-ОГ, СУН­ЧА­НОГ КРУ­ГА 4-ОГ, МЈЕ­СЕЧ­НОГ 12-ОМ. А
ПОДИЖЕ ХРАМ ШТО ГА ГЛЕ­ДАШ ВЕ­ЋИ ОД ОНОГ ШТО БЈЕ­
ШЕ ПРЕ­ЂЕ.“ (нат­пис је ду­жи­не 2.20 и ши­ри­не 0.70, и на­ла­зи се на
над­врт­ној гре­ди)
46 Дру­ги натпс је на ла­тин­ском:
„AN­NO AB IN­CAR­NA­TI­O­NE DO­MI­NI NO­STRI JU. XRI­STI
У спомен и славу Светог Јована Владимира

MCCCLXXXI IN­DIC­TI­O­NE V RE­GEN­TE IN AL­BA­NIA SE­RE­NI­SI­

MO PRI­CI­PO DU­MI­NO KAR­LO TO­PIA PRI­MO DE DO­MO FRAN­
CI­AE AN­NO DO­MI­NA­TI­O­NIS EJUS XXII UNA CUM ILU­STRIS­SI­
MO SUO FI­LIO PRI­MO­GE­NI­TO DO­MI­NO GE­OR­GIO NANC EC­
CLE­SI­AM FE­CIT“ (нат­пис је ди­мен­зи­ја 0.50 х 0.48 м, и на­ла­зио се
узи­дан на ју­жној стра­ни)
(Го­ди­не од Вас­кр­се­ња Ису­са Хри­ста 1381, ин­дик­та 5, ка­да је
Ал­ба­ни­јом го­спо­да­рио ње­го­ва свје­тлост Кар­ло То­пи­ја Пр­ви, од
фран­цу­ске ку­ће, 22. го­ди­не ње­го­вог вла­да­ња, са сво­јим си­ном пре­
свје­тлим и пр­во­ро­ђе­ним Ђор­ђем, ову цр­кву са­гра­ди).
Тре­ћи нат­пис на ста­ро­сло­вен­ском гла­си:
„ОВУ СВЕ­ТУ ЦР­КВЕ СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА
СТВО­РИ КАР­ЛО ТО­ПИ­ЈА ГО­СПО­ДАР РА­БИ­АН­СКИ ГО­ДИ­НЕ У
ЉЕ­ТА ГО­СПОД­СТВА СВО­ЈЕ­ГА 22 И СВР­ШИ ЈЕ У ЉЕ­ТА ГО­
СПОД­СТВА СВО­ЈЕ­ГА 24“.
Да ли је ста­ри­ја цр­ква сру­ше­на у зе­мљо­тре­су за ври­је­ме вла­
да­ви­не Кар­ла То­пи­је или при­је, па је би­ла у ру­ше­ви­на­ма у ње­го­во
ври­је­ме док ни­је до­нио од­лу­ку да са­гра­ди ов­дје сво­ју за­ду­жби­ну
ни­је ја­сно ни у ду­жем, грч­ком нат­пи­су. Но­ва­ко­вић је ми­шље­ња
да је ста­ри­ја ин­тер­пунк­ци­ја тек­ста не­ма тач­ке по­сли­је ρυγος τες
Φαγγιας не­го се глав­ни дио нат­пи­са чи­та у јед­ној ре­че­ни­ци, пре­ма
то­ме, ста­вља­ње зна­ка αητος је из­ли­шно али из­ла­зи чи­сти­ји сми­сао
да се храм на­шао сру­шен. Мо­же се ра­зу­мје­ти, по ње­му, да се храм
сру­шио у ври­је­ме Кар­ло­вог вла­да­ња и то би био узрок да арб­на­шки
ве­ли­каш ту цр­кву зи­да нано­во. Пре­ма то­ме у цр­кви ни­шта ни­је би­
ло ста­ри­је од 1380. го­ди­не па Но­ва­ко­вић са пра­вом по­ста­вља пи­та­
ње шта је би­ло са мо­шти­ма и са гроб­ни­цом и ћи­во­том све­ти­те­ље­
вим на­кон ра­за­ра­ња91. Ме­ђу­тим, шта по­ка­зу­је ар­хе­о­ло­ги­ја?
На осно­ву сон­да­жних ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња по­зна­ти су
нам од­ре­ђе­ни до­ка­зи о по­сто­ја­њу нај­ста­ри­је цр­кве, ко­ју је по пре­
да­њу као сво­ју за­ду­жби­ну по­ди­гао Јо­ван Вла­ди­мир. Оно што има­
мо од кон­крет­них ар­хи­тек­тон­ских на­ла­за је­сте пр­ва фа­за осно­ве

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

цр­кве. Ре­че­ни­ца из кти­тор­ског нат­пи­са на грч­ком: „Да се зна ка­ко
је овај храм са свим од те­ме­ља до сље­ме­на био сру­шен од зе­мљо­
тре­са у ври­је­ме ка­да је свом зе­мљом ар­бан­шком го­спо­да­рио пре­
ви­со­ки и пр­ви Кар­ло То­пи­ја...“ ука­зу­је на то да је То­пи­ја на­пра­вио
цр­кву на ру­ше­ви­на­ма ста­ри­је бо­го­мо­ље. Из то­га, да је «овај храм
био сру­шен», он нам ин­ди­рект­но ука­зу­је ка­ко је ње­гов храм об­но­
вљен на том истом мје­сту и да ле­жи на те­ме­љи­ма ста­ри­јег хра­ма.
На осно­ву ре­зул­та­та, до­би­је­них на­кон ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ 47
ва­ња мла­ђе цр­кве,92 мо­же­мо са си­гур­но­шћу ка­за­ти да је ста­ри­ја

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

цр­ква би­ла ве­ли­ка тро­брод­на ба­зи­ли­ка упи­са­ног кр­ста са ку­по­лом
на сре­ди­ни, на шта ука­зу­ју шест сту­бо­ва, од ко­јих че­ти­ри фор­ми­
ра­ју ква­драт­но по­сто­ље над ко­јим се фор­ми­ра­ла кон­струк­ци­ја ко­ја
је но­си­ла ку­по­лу. На ис­точ­ној стра­ни на­ла­зи се ду­бо­ка по­лу­кру­
жна цен­трал­на ап­си­да, а ис­тра­жи­ва­њи­ма су от­кри­ве­не и дви­је ма­
ње, та­ко­ђе по­лу­кру­жне, са стра­на ко­је су кључ­не за де­фи­ни­са­ње
ње­ног пр­во­бит­ног про­стор­ног пла­на ко­ји се­же из 11. ви­је­ка. При
уну­тра­шњим угло­ви­ма боч­них ап­си­да при­сло­ње­ни су пи­ла­стри, па
се раз­вој­на ар­хи­тек­тон­ска схе­ма хра­ма ко­јег је То­пи­ја за­те­као у ру­
ше­ви­на­ма мо­же и при­бли­жно од­ре­ди­ти.
То је тип сред­њо­ви­зан­тиј­ске ба­зи­ли­ке са ку­по­лом и тран­сеп­том
у сре­ди­ни, и три по­лу­кру­жне ап­си­де на ис­то­ку. Вје­ро­ват­но је на за­
па­ду по­сто­јао нар­текс ко­ји је не­стао ка­сни­јим пре­град­ња­ма. Основ­
не ана­ло­ги­је за ова­кву дис­по­зи­ци­ју про­стор­ног пла­на нај­ста­ри­је
цр­кве из­ве­де­не су, нај­вје­ро­ват­ни­је, из цр­кве Све­те Со­фи­је у Охри­
ду, па­три­јар­шиј­ске цр­кве ко­ју је по све­му су­де­ћи са­гра­дио цар Са­

91 С. Но­ва­ко­вић, op. cit, 227

92 M. La­bi op. cit, 50
 му­и­ло пре­се­лив­ши сје­ди­ште из Све­тог Ахи­ла на Ма­лој Пре­спи, ис­
пред ко­је је по­гу­бљен Вла­ди­мир, у сво­ју но­ву пре­сто­ни­цу - Охрид.
Пре­мје­шта­ње ар­хи­е­пи­ско­пи­је из Пре­спе, од­но­сно Све­тог Ахи­ла у
Охрид, био је са­свим до­во­љан раз­лог за по­ди­за­ње хра­ма, док су
из­град­ња и укра­ша­ва­ње до­вр­ше­ни у ври­је­ме ар­хи­е­пи­ско­па Ла­ва
у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 1035. и 1056. го­ди­не. Пр­ва фа­за Све­те Со­фи­је
пред­ста­вља тро­дјел­ну за­сво­ђе­ну ба­зи­ли­ку са ку­по­лом на сре­ди­ни,
и тро­дјел­ним ол­тар­ским за­вр­шет­ком на ис­то­ку. Из­над при­пра­те на­
ла­зи­ла се га­ле­ри­ја до ко­је се до­ла­зи­ло сте­пе­ни­штем кроз ку­лу ко­ја
је би­ла са­гра­ђе­на на сје­вер­ној стра­ни, док су из­над про­ско­ми­ди­је и
ђа­ко­ни­ко­на по­диг­ну­те ка­пе­ле са по­лу­кру­жним ап­си­да­ма на ис­точ­
ној стра­ни. У по­ре­ђе­њу са оста­лим сред­њо­ви­зан­тиј­ским ба­зи­ли­ка­
ма ве­ли­ка но­ви­на је ку­по­ла из­над сре­ди­не хра­ма, упра­во као што
је на цр­кви Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра (Све­те Тро­ји­це ?) по­сто­ја­ла
ку­по­ла над сре­ди­шњим про­сто­ром. На по­че­ци­ма сред­њег раз­до­бља
Књига 6, свеска 2

Ви­зан­ти­је обра­зо­ван је храм са ку­по­лом на сре­ди­ни.93

Од де­ве­тог ви­је­ка, од до­ба обновe мо­ћи Цар­ства под Ма­ке­дон­
ском ди­на­сти­јом ар­хи­тек­тон­ски кон­цепт цр­ка­ва по­чи­ва на осно­ва­
ма та­ко­зва­ног грч­ког упи­са­ног кр­ста са ку­по­лом на сре­ди­ним или
у сло­же­ни­јим ва­ри­јан­та­ма, са пет ку­по­ла на угло­ви­ма. На по­чет­ку
48 дви­је гра­ђе­ви­не ко­је су, чи­ни се, осно­ва бу­ду­ће ар­хи­тек­ту­ре ба­зи­
ли­ке упи­са­ног кр­ста, Бо­го­ро­ди­чи­на цр­ква ма­на­сти­ра Кон­стан­ти­на
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Лип­са (Фе­не­ри Иса џа­ми­ја да­нас) из 907. го­ри­не и Ми­ре­ле­он (да­

на­шња „Бо­друм“ џа­ми­ја, по­диг­нута 920 го­ди­не).94 За њих мо­же­мо
да ка­же­мо са су за­чет­ни­ци оно­га што је у ар­хи­тек­ту­ри 10/11. ви­је­ка
по­че­ло као ба­зи­ли­кал­ни ар­хи­тек­тон­ски кон­цепт упи­са­ног кр­ста са
ку­по­лом. Та­квих, на про­сто­ру Охрид­ске па­три­јар­ши­је то­га вре­ме­
на, ма­њих или ве­ћих по­сто­ји де­се­так, и да­ту­ју се у 10 -11. ви­јек,
као нпр: Све­ти Гер­ман у Пре­спи, Све­тих 15 му­че­ни­ка у Стру­ми­ци,
Све­ти Иван Кр­сти­тељ у мјесту Не­се­бар, Све­ти Ге­ор­ги у Ко­лу­ши
итд. Са дру­ге стра­не, мо­же се ка­за­ти да је гра­ди­тељ­ски кон­цепт по­
ду­жне ви­зан­тиј­ске ба­зи­ли­ке 10. ви­је­ка сли­чан цр­ква­ма у Кал­ба­ки,
Се­ру, Вер­ни­ји, Ме­сем­ври­ји и на­рав­но Све­том Ахи­лу на Пре­спи
гдје је уби­јен Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир пре­ма Ду­кља­ни­но­вом жи­ти­
ју,95 што је за нас од из­у­зет­ног зна­ча­ја ка­ко би на­пра­ви­ли гра­ди­
93 В. Ко­раћ, М. Шу­пут, op. cit, 112-115.
94 Op. cit, 50
95 Г. Остро­гор­ски, Исто­ри­ја Ви­зан­ти­је, Бе­о­град 1996, 287. Вла­ди­ми­ро­во од­во­ђе­
ње у Пре­спу де­си­ло по­сле 997. го­ди­не, на­во­де­ћи да је Жи­ти­ју Вла­ди­ми­ро­вом по­ме­ну­то
ка­ко је он од­ве­ден у Пре­спу (in lo­co ljui Pre­spa di­ci­tur) где је био и ца­рев двор (cu­ria),
што би зна­чи­ло да је до за­ро­бља­ва­ња ду­кљан­ског кне­за до­шло при­је 997. го­ди­не ка­да је
тељ­ске па­ра­ле­ле ре­ла­тив­но исто­доб­них цр­ка­ва, слич­ног или ком­
би­но­ва­ног ар­хи­тек­тон­ског пла­на: Све­тог Ахи­ли­ја, Све­те Со­фи­је и
Све­те Тро­ји­це (Бо­го­ро­ди­це?), за­ду­жби­не Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
код Ел­ба­са­на, а ко­ја је вје­ро­ват­но стра­да­ла у не­ком зе­мљо­тре­су.
Пре­спа се по­че­ла по­ми­ња­ти од 10. ви­је­ка али док је по­не­кад
ри­јеч о је­зе­ру нај­че­шће се на­во­ди као ло­ка­ли­тет. Као је­зе­ро по­ми­
ње се код Ски­ли­це-Ка­дре­на. Да се ра­ди о ло­ка­ли­те­ту, а не о је­зе­ру,
из­ла­зи из Ски­ли­чи­ног На­ста­вља­ча.96 У сред­њем ви­је­ку ка­да ни­је
ри­јеч о је­зе­ру он­да се под­ра­зу­мије­ва остр­во ко­је је би­ло ве­ћим ди­
је­лом на­се­ље­но и оби­ло­ва­ло је па­ла­та­ма, двор­ци­ма, цр­ква­ма, ку­
ла­ма, а и да­нас је пре­кри­ве­но оста­ци­ма цр­ка­ва, ку­ла, твр­ђа­ва­ма и
па­ла­та­ма ко­је ука­зу­ју да је би­ла ве­о­ма зна­чај­на за ври­је­ме Са­му­ил­ а
и да је у ста­ри би­ла ње­го­ва пре­сто­ни­ца. У Ге­ста­ма код Ду­кља­ни­

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

на на­ла­зи­мо по­да­так да се ов­дје по­сто­јао дво­рац: Qu­em im­pe­ra­tor
sta­tim re­le­ga­vit in exi­li­um in par­ti­bus Ac­hri­dae in lo­co qui Pre­spa di­
ci­tur, ubi et cu­ria eius­dem im­pe­ra­to­ris erat.97 У на­ро­ду се ово остр­во

цен­тар бу­гар­ске др­жа­ве пре­не­сен у Охрид. Са­му­и­ло је, исти­на, имао ви­ше ре­зи­ден­ци­ја
a на осно­ву из­во­ра, по­зна­те су: Пре­спа, Би­тољ, Охрид, Се­те­на, ис­ти­чу­ћи да је по­ку­шај
од­ре­ђи­ва­ња пре­сто­ног мје­ста Са­му­и­ло­ве Бу­гар­ске при­лич­но про­бле­ма­ти­чан. Охрид је
био цр­кве­но сре­ди­ште Бу­гар­ске, a Ду­кља­нин за­пи­су­је да је у Пре­спи био Са­му­ил­ ов двор,
а он је то био и при­је и по­сле 997. gодине. Сто­га, не­ма по­тре­бе др­жа­ти се Зла­тар­ског 49
и ње­го­ве при­мјед­бе да је пре­сто­ни­ца Са­му­и­ло­ва око 997. го­ди­не по­стао Охрид, па на

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

осно­ву тог за­кључ­ка усло­вља­ва­ти да­ти­ра­ње Вла­ди­ми­ро­вог за­ро­бља­ва­ња. Ма­вро Ор­би­ни,
пре­но­се­ћи овај дио Ду­кља­ни­но­вог тек­ста о мје­сту Вла­ди­ми­ро­вог за­то­че­ни­штва, ка­же да
је он про­тје­ран у Охрид, у мје­сто зва­но Пре­сла (in es­si­lio in Oc­hri­da, in un lu­o­go det­to Pre­
sla, doу era la sua re­si­den­za): M. Ор­би­ни, Кра­љев­ство Сло­ве­на, 1968, 222. Ипак не мо­же
се при­хва­ти­ти овај по­да­так из про­стог раз­ло­га што је Са­му­и­ло нај­ве­ћу сво­ју за­ду­жби­ну
са­гра­дио упра­во на Пре­спи по­хра­нив­ши у њу мо­шти Све­тог Ахи­ли­ја, ко­је је опљач­као у
Ла­ри­си 986. го­ди­не. По до­но­ше­њу мо­шти­ју, што пред­ста­вља по­ли­тич­ки по­тез, на остр­ву
је смје­стио двор. Чи­ње­ни­ца да је цар Са­му­и­ло, за­јед­но са Га­ври­лом Ра­до­ми­ром и ње­го­
вим уби­цом, бра­том од стри­ца Јо­ва­ном Вла­ди­сла­вом, са­хра­ње­н за сад не­ма исто­риј­ског
об­ја­шње­ња: Фер­лу­га, Вре­ме по­ди­за­ња цр­кве Св. Ахи­ли­ја на Пре­спи, Збор­ник за ли­ков­не
умет­но­сти, Бе­о­град 1966, 2, 3-8.
96 „И он (Са­му­и­ло) као ра­то­бо­ран чо­вјек и не зна­ју­ћи да ми­ру­је и ис­ко­ри­стив­ши
при­ли­ку што су ро­меј­ске вој­ске би­ле за­ба­вља­не бор­ба­ма про­тив Скли­ра, опу­сто­ши цио
за­пад, не са­мо Тра­ки­ју и Ма­ке­до­ни­ју, и обла­сти око Со­лу­на ве и Те­са­ли­ју Хе­ла­ду и Пе­
ло­по­нез. За­у­зео је и мно­ге твр­ђа­ве од ко­јих глав­на бје­ше Ла­ри­са, Чи­је се ста­нов­ни­штво
са свим оро­ди­ца­ма пре­се­ли­ло у уну­тра­шњост Бу­гар­ске. Пре­нио је за­тим мо­шти Све­тог
Ахи­ли­ја, епи­ско­па Ла­ри­се за ври­је­ме Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког и ко­ји је при­су­ство­вао ве­
ли­ком и пр­вом си­но­ду за­јед­но са Ре­ги­ном, Ско­пе­лом и Ди­о­до­ром из Три­ке, и пре­нио у
Пре­спу гдје је био ње­гов дво­рац (са­гра­див­ши ве­ли­ку цр­кву по­све­ће­ну ње­го­вом име­ну“
до­пу­на Ми­ха­и­ла Де­вол­ског: Ј. Ски­ли­ца, ВИ­ИНЈ III, op. cit. 82
97 GRS I, op. cit. 126. По­сто­је два „Пре­спан­ска је­зе­ра“ ко­ја су у сво­јој ге­о­ло­шкој
про­шло­сти чи­ни­ла јед­но, али су се од­ије­ли­ла, раз­два­ја­ју­ћи их уз­ви­ше­ње обра­зу­ју­ћи тзв.
„Ма­ло и Ве­ли­ко је­зе­ро“, или „Ма­лу и Ве­ли­ку Пре­спу“. На сје­вер­ном ди­је­лу Ма­ле Пре­спе
 на­зи­ва­ло «остр­во Аил» у ма­лом Је­зе­ру, «Је­зер­че» (Вен­трок у та­
да­шњим ма­па­ма) а на­зи­ва се још и Тр­нов­ско је­зе­ро. Цр­кву је по
пре­да­њу зи­дао Све­ти Аил, а у ври­је­ме Но­ва­ко­ви­ће­вих про­у­ча­ва­ња
на остр­ву је по­сто­ја­ло се­ло са 12 ку­ћа ко­је су «по­ста­ле из јед­не ве­
ли­ке за­дру­ге, ди­је­ље­њем а осов­на за­дру­га бро­ји 65 ду­ша». Аил­ци,
ка­ко се зо­ву, жи­ве осо­бе­но, а има­ли су до­зво­лу да се мо­гу же­ни­ти
до тре­ћег ко­ље­на.98 Ло­кал­на ле­ген­да би­ље­жи да је на остр­ву жи­во
цар Мир­че и да га је ње­гов бра­ту­чед из за­ви­сти убио. На пи­та­ње да
ли је цар Мир­че са­хра­њен на Аилу ста­нов­ни­ци ка­жу да ни­је ви­ше и
да су мо­шти пре­ко Охри­да пре­не­се­не у „Ар­на­ут ­ лук“, у Ал­ба­ни­ју.99
Цр­ква Све­тог Ахи­ли­ја при­па­да ти­пу сред­њо­ви­зан­тиј­ских ба­
зи­ли­ка ко­је су при­лич­но спе­ци­фич­на по­ја­ва ме­ђу цр­кве­ним гра­ђе­
ви­на­ма 10 -11. ви­је­ка. Са јед­не стра­не ме­ђу не та­ко ма­ло­број­ним
цр­ква­ма овог ти­па по­сто­је оне об­но­вље­не, ра­но­хри­шћан­ске, ра­но­
ви­зан­тиј­ске, док је са дру­ге стра­не ста­ра схе­ма не­што ре­ду­ко­ва­на
Књига 6, свеска 2

и про­мије­ње­на. Ба­зи­ли­ке овог пе­ри­о­да су по пра­ви­лу без атри­ју­ма,

на уским нар­тек­сом и тро­дјел­ним ол­тар­ским про­сто­ром, а зи­да­ни
стуб­ци по­ти­сну­ли су сту­бо­ве. За­др­жа­ва­ју се у Бу­гар­ској, про­вин­
ци­ја­ма Ју­жне Ита­ли­је, и иако се ове по­сљед­ње не мо­гу по­ис­то­вје­
ти­ти са ба­зи­ли­ка­ма у обла­сти­ма Грч­ке. Ју­жно­ит­ ал­ске ба­зи­ли­ке су
50 ску­пи­на за се­бе и раз­ли­ку­ју се од ла­тин­ских ба­зи­ли­ка, у ко­ји­ма се
на­ста­вља тра­ди­ци­ја ра­но­хри­шћан­ских ба­зи­ли­ка: упо­тре­ба ан­тич­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ких сту­бо­ва за кон­струк­ци­ју сло­бод­них осол­на­ца из­ме­ђу сред­њег

и боч­них бро­до­ва.100 По­зна­те ба­зи­ли­ке ко­је су из ра­но­ви­зан­тиј­ског
вре­ме­на као: Ве­ри­ја у Се­ру, Ка­ла­ба­ци и Про­та­тон у Ка­ре­ји, ко­је
су об­но­вље­не или су пре­жи­вје­ле ра­но­ви­зан­тиј­ско ври­је­ме, док су
дру­ге ра­ди­кал­но из­мије­ње­не: Ми­тро­по­ли­ја у Ми­стри и Вла­хе­ра­не
у Ели­ди. Што се ти­че цје­ли­не, ра­ди се о јед­но­став­ној про­стор­ној
за­ми­сли, од­но­сно о упро­ше­ће­но­сти про­сто­ра ра­зу­мљи­вој у окви­ру
укуп­них окол­но­сти у ко­ји­ма су те ба­зи­ли­ке на­ста­ја­ле. Иако су по­
зна­те ба­зи­ли­ке на­ста­ле у про­ви­ци­ји са раз­ло­гом је опа­же­но да се
не мо­же ис­кљу­чи­ти да су гра­ђе­не у Ца­ри­гра­ду101. Основ­ни про­стор
на­ла­зи се остр­во, на ко­ме се на­ла­зи Са­му­и­лов дво­рац са ве­ли­ком ба­зи­ли­кал­ном и цр­квом
по­све­ће­ном Све­том Ахи­ли­ју ко­ју је цар са­гра­дио по­што је из Ла­ри­се до­нио мо­шти све­ти­
те­ља, за­тим по­сто­је оста­ци утвр­ђе­ња (Ка­ле) и не­ки про­прат­ни објек­ти ко­ји ни­су до кра­ја
ис­тра­же­ни. Сма­тра се да се овај цен­тар по­чео раз­ви­ја­ти још за вре­ме­на уче­ни­ка Све­тих
Кли­мен­та и На­у­ма: Фер­лу­га 1966, 7.
98 Но­ва­ко­вић, op. cit, 238.
99 Ibi­dem, 238.
100 Ко­раћ, Шу­пут op. cit, 119
101 op. Cit.119
је тро­брод­ни на­ос, а сва три бро­да се на ис­точ­ној стра­ни за­вр­ша­ва­
ју ап­си­да­ма, уну­тра по­лу­кру­жним, а спо­ља по­лу­кру­жним, тро­стра­
ним или пе­то­стра­ним. Сред­ња ап­си­да ол­та­ра ве­ћа је од боч­них,
ме­ђу­соб­но јед­на­ких, а ве­ли­чи­на сред­ње и боч­них сра­змјер­на је ши­
ри­ни сред­њег и боч­них бро­до­ва. По пра­ви­лу, сло­бод­ни ослон­ци
ко­ји но­се гор­њу кон­струк­ци­ју зи­да­ни су као стуб­ци пра­во­у­га­о­ног
пре­сје­ка по­ве­за­ни лу­ко­ви­ма. Ко­ри­шће­ње сту­ба­ца је био јед­но­став­
ни­ји и лак­ши по­сао, уз то и јеф­ти­ни­ји јер се за­о­би­ла­зи­ло кле­са­ње
сту­бо­ва од мер­ме­ра, али чи­ње­ни­ца да су стуб­ци нај­че­шће свој­ство
сред­њо­ви­зан­тиј­ских ба­зи­ли­ка не мо­же да се из­ву­че за­кљу­чак о
вре­ме­ну њи­хо­вог гра­ђе­ња. Упро­ште­на схе­ма про­сто­ра од­но­си се
на­ро­чи­то на ис­точ­не за­вр­шет­ке боч­них бро­до­ва а па­да у очи да
код ве­ћи­не ба­зи­ли­ка ни­су по­себ­но ор­га­ни­зо­ва­ни за­вр­ше­ци боч­них

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

бро­до­ва ко­ји су слу­жи­ли као про­те­зис и ђа­ко­ни­кон102.
Све­ти Ахи­ли­је је глав­ни храм па­три­јар­ши­је ца­ра Сму­и­ла.
Ова ба­зи­ли­ка по­ка­зу­је ве­о­ма увјер­љи­во от­ку­да у то по­зно ври­је­ме
усмје­ре­ност кти­то­ра на ба­зи­ли­ку за глав­ни храм ње­го­ве др­жа­ве.
Па­три­јар­шиј­ска цр­ква Све­тог Ахи­ли­ја са мо­шти­ма све­ти­те­ља мо­
ра­ла је да бу­де не са­мо ре­пре­зен­та­ти­ван већ и до­вољ­но про­стран
храм.103 Све­ти Ахи­ли­је у ни­зу је нај­ве­ћих цр­ка­ва овог вре­ме­на.
51
102 op. cit.119

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

103 По све­му су­де­ћи у Пре­спи је на­пи­са­на и слу­жба Све­том Ахи­ли­ју на сло­вен­
ском је­зи­ку, ко­ја је са­чу­ва­на у срп­ским ру­ко­пи­си­ма, та­ко да је овај култ био из­ра­жен код
Ср­ба, о че­му свје­до­чи и по­да­так да је нај­ста­ри­ји храм по­све­ћен ње­му на срп­ском про­сто­
ру са­гра­ђен у 12. ви­је­ку: Мил­ка Ча­нак-Ме­дић, Све­ти Ахи­ли­је у Ари­љу, Ре­пу­блич­ки за­вод
за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бе­о­град 2002. Ипак, у Ди­о­кли­ји дру­ге по­ло­ви­не 11. и у
12. ви­је­ку, до до­ла­ска Сте­фа­на Не­ма­ње 1183. го­ди­не, ни­је постоjao ни­ти је­дан храм, па
чак и ма­ња цр­кви­ца по­све­ће­ња овом све­ти­те­љу. То без­ма­ло чу­ди јер је за сво­га жи­во­та
Вла­ди­мир два ­пута био на Све­том Ахи­лу, од­но­сно на Пре­спи, ко­ја ви­ше ос свих мје­ста
ко­ја се по­ми­њу у жи­ти­ју сим­во­ли­ше ње­го­ву ово­зе­маљ­ску пат­њу. Пр­ви пут ка­да је као
за­ро­бље­ник био утам­ни­чен и око­ван у лан­ци­ма на остр­ву, пре­ма Ду­кља­ни­но­вом жи­ти­ју,
и дру­ги пут ка­да је на пре­ва­ру до­ве­ден пред ца­ра Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва ко­ји га је по­гу­био
ис­пред цр­кве. Та­да је ње­го­во ти­је­ло би­ло са­хра­ње­но у цр­кви Све­тог Ахи­ла, Са­му­и­ло­вој
за­ду­жби­ни и глав­ној цр­кви цар­ства, чи­ме му је ода­та по­част као кра­љу ко­ме је Са­му­ил­ о
дао сво­ју кћер­ку Ко­са­ру за же­ну (пре­ма Ду­кља­ни­но­вом жи­ти­ју), и чи­та­ву Драч­ку област
на упра­вље­ње (Ce­le­bra­tis ita­que nup­ti­is fi­li­ae su­ae mo­re­re­ga­li con­sti­tu­it im­pe­ra­to­ri Vla­di­mi­
rum in re­gem et de­dit ei ter­ram et reg­num pa­trum su­o­rum to­ta­mque ter­ram Du­ra­ce­no­rum: GRS
I, XXXVI, 130). Не­ма­ло по­сле умор­ства, на ње­го­вом гро­бу у цр­кви Све­тог Ахи­ла, по­че­ла
су да се де­ша­ва­ју чу­да, што је био пр­ви знак ње­го­ве све­то­сти: „За­тим, по­љу­бив­ши крст,
опро­стив­ши се са епи­ско­пи­ма и сви­ма упла­ка­ни­ма, иза­шао је из цр­кве и убр­зо по­том су
га вој­ни­ци пред вра­ти­ма цр­кве на­па­ли и од­ру­би­ли му гла­ву да­на два­де­сет дру­гог ма­ја.
А епи­ско­пи узев­ши ње­го­во те­ло са­хра­ни­ли су га у тој ис­тој цр­кви уз хим­не и сла­во­пе­
ве. А Го­спод, да би об­ја­вио за­слу­ге бла­же­ног му­че­ни­ка Вла­ди­ми­ра, учи­нио је да мно­ги,
му­че­ни ра­зним бо­ли­ма, на­кон што уђу у цр­кву и по­мо­ле се над ње­го­вим гро­бом, бу­ду
 Схе­ма ње­го­вог про­сто­ра има тро­члан ол­тар­ски про­стор са ап­си­
дом ко­ја је има­ла ре­пре­зен­та­тив­ну три­фо­ру: тро­борд­ни на­ос и
одво­јен нар­текс ура­ђен на уоби­ча­јан на­чин са вра­ти­ма пре­ма сва
три бро­да. На­ро­чи­то је ис­так­нут сред­њи брод, по­себ­но ол­тар­ски
про­стор, у ко­јем су мо­гле да се на све­ча­ни на­чин оства­ру­ју све
об­ред­не рад­ње. Као па­три­јар­шиј­ска цр­ква, Све­ти Ахи­ли­је има у
глав­ној ап­си­ди син­тро­нос, а на по­вр­ши­ни зи­да из­над син­тро­но­са
от­кри­ве­ни су оста­ци рит­мич­ног ни­за по­вр­ши­на ко­је су за­вр­ша­ва­
не са 18 укра­сних по­лу­кру­жних лу­ко­ва, у ко­ји­ма су би­ла име­на
су­фра­га­на Са­му­и­ло­ве па­три­јар­ши­је. Очи­глед­но су то би­ла мје­ста
за њих пред­ви­ђе­на.104 Из­ме­ђу сред­њег и боч­них бро­до­ва из­гра­ђен
је си­стем зи­да­них сту­ба­ца ме­ђу­соб­но по­ве­за­них по­лу­кру­жним лу­
ко­ви­ма. Си­стем је дво­спра­тан, два по­ја­са лу­ко­ва су јед­на­ких ви­си­
на. Свје­сно је ства­ран у ен­те­ри­је­ру пра­ви­лан и си­ме­три­чан ри­там
сло­бод­них осло­на­ца, ко­ји су но­си­ли гор­њу кон­струк­ци­ју ба­зи­ли­ке,
Књига 6, свеска 2

што зна­чи да је из­над боч­них бро­до­ва има­ла три­би­не.105 Ова ба­зи­

ли­ка по при­ка­зи­ва­њу рје­ше­ња гор­ње кон­струк­ци­је ли­чи на Ста­ру
Ми­тро­по­ли­ју у Ме­сем­ври­ји. На ис­точ­ном за­вр­шет­ку боч­них бро­
до­ва, про­ско­ми­ди­ја и ђа­ко­ни­кон су има­ли ку­по­ле.106 Мо­же се ре­ћи
да се ра­ди исто­вре­ме­но и о па­ра­кли­си­ма ко­ји су ри­је­ше­ни у об­
52 ли­ку са­свим са­же­тог упи­са­ног кр­ста. Та­ко је ве­ли­ка цр­ква на два
мје­ста до­би­ла ку­по­ле као за­мје­ну за ве­ли­ку ку­по­лу ко­ја је тре­ба­ло
У спомен и славу Светог Јована Владимира

да пре­кри­ва сре­ди­шњи дио про­сто­ра, а ко­ја се у опи­са­ној кон­цеп­

ци­ји град­ње ни­је мо­гла оства­ри­ти. Нар­текс је био об­у­хва­ћен све­ма
ква­драт­ним одје­ље­њи­ма, не­го ка­ко је овај дио гра­ђе­ви­не са­свим

из­ле­че­ни. А но­ћу су та­мо сви ви­де­ли бо­жан­ску све­тлост и као да го­ре мно­ге све­ће“: GRS
I, op. cit. 137. Вла­ди­мир не са­мо да је са­хра­њен у пра­во­слав­ној цр­кви не­го је у тој цр­кви
за­по­че­ла ње­го­ва све­ти­тељ­ска сна­га ко­ја је вр­ло бр­зо об­у­хва­ти­ла чи­та­ву Бу­гар­ску, Ма­ке­
до­ни­ју и Ал­ба­ни­ју, сти­гав­ши до Ди­о­кли­је и ње­го­вог пре­сто­ног мје­ста Сва­ча ко­ји то­ком
вје­ко­ва до­био име Вла­ди­мир (што је ка­сни­је пре­не­се­но као име об­ли­жљег се­ла, исто као
што је име Свач, пре­не­сно на се­ло Шас ко­је се на­ла­зи у са­мом под­нож­ју уз­ви­ше­ња на
ко­ме се на­ла­зе ру­ше­ви­не гра­да). До са­да ни­је за­би­ље­жен култ Све­тог Ахи­ла на про­сто­ру
Ди­о­кли­је 11-12. ви­је­ка, што би, уко­ли­ко се култ Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ствар­но раз­ви­
јао на овом под­руч­ју у том вре­ме­ну, мо­рао да по­сто­ји. За то ври­је­ме раз­ви­ли су се при­је
све­га кул­то­ви Све­тог Ђор­ђа (Бар, Риб­ни­ца), Све­те Бо­го­ро­ди­це ( Бу­два), Све­тог Ми­ха­и­
ла (Мар­ти­ни­ћи, Све­то­ми­хољ­ска Пре­вла­ка, Стон, Ра­тац), Све­тог Пе­тра (Шу­рањ), Све­тог
То­ме (Ку­ти, Пр­чањ), Све­тог Па­вла (Муо), Све­тог Сте­фа­на (Су­шће­пан), Све­тог Јо­ва­на
(Свач), али не по­сто­ји цр­ква по­све­ће­на све­том Ахи­ли­ју што из ове пер­спек­ти­ве са­гле­да­
ва­ња Вла­ди­ми­ро­вог кул­та у Ди­кли­ји из­гле­да ве­о­ма чуд­но.
104 А. Гра­бар, ЗР­ВИ, 8/2, Бе­о­град 1964, 136.
105 Ђ. Бо­шко­вић, Ар­хи­тек­ту­ра сред­њег ве­ка, Бе­о­град 1967, 130.
106 Бо­шко­вић, op. cit, 130.
по­ру­шен то се не ви­ди ка­ко су ови би­ли про­стор­но, тј. ка­ко прет­
по­ста­вља Бо­шко­вић, да ли су на си­риј­ски на­чин би­ли из­ве­де­ни у
об­ли­ку две­ју ни­ских боч­них ку­ла. По­ста­вља се пи­та­ње да ли је
цр­ква ура­ђе­на по цр­кви у Ла­ри­си из ко­је су од­не­ше­не мо­шти, па
је кти­тор хтио да пре­сли­ка основ­ну кон­цеп­ци­ју хра­ма. Да­нас се не
мо­же зна­ти да ли је ку­по­лу за­мије­ни­ла сли­ка­на де­ко­ра­ци­ја на не­кој
рав­ној та­ван­ици, ба­зи­ли­ка ко­ја је за­сво­ђе­на и то по пра­ви­лу ка­да
до­би­ја ку­по­лу на сре­ди­ни оста­ла је дје­ло оних схва­та­ња у ко­ји­ма
се ку­по­ла сма­тра као је­дан од кључ­них еле­ме­на­та цје­ли­не.107
Пр­во­бит­на цр­ква (Све­те Тро­ји­це или Све­те Бо­го­ро­ди­це) у Ел­
ба­са­ну, за­ду­жби­на Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, има у осно­ви све од­
ли­ке гра­ђе­ви­не 10 -11. ви­је­ка, што зна­чи да је по кон­цеп­ци­ји ве­
о­ма слич­на ба­зи­ли­ка­ма упи­са­ног кр­ста овог пе­ри­о­да - бли­ска је

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

ар­хи­тек­ту­ри Све­те Со­фи­је али и дру­гих цр­ка­ва упи­са­ног кр­ста са
ку­по­лом: Све­тог Гер­ма­на или Не­сем­ври у Бу­гар­ској. У овом слу­
ча­ју за раз­ли­ку од Све­те Со­фи­је, уко­ли­ко мо­же­мо да се осло­ни­мо
на аутен­тич­ност ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња ко­ле­га из Ал­ба­ни­је, а
у то не­ма­мо раз­ло­га за са­да да сум­ња­мо, стуб­ци ко­ји обра­зу­ју по­
сто­ље за ку­по­лу, но­си­ли су лу­ко­ве пре­ма боч­ним бро­до­ви­ма и ол­
тар­ском тра­ве­ју што нам до­зво­ља­ва да ре­кон­стру­и­ше­мо цр­кву на
осно­ву до­ступ­них нам еле­ме­на­та. 53
Не зна­мо шта се де­ша­ва­ло са кул­том Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

ра у Ди­о­кли­ји 11-12. ви­је­ка. Вје­ро­ва­ти Ду­кља­ни­но­вом ла­тин­ском
жи­ти­ју ко­је је скра­ће­но и пре­у­ре­ђе­но - пре­ма схва­та­њу ка­то­лич­ког
све­ште­ни­ка или дог­ме то­га вре­ме­на уоп­ште, би­ло би пре­тје­ра­но,
јер ка­ко је и сам на­во­ди «Ље­то­пи­сац» је по­зна­вао ори­ги­нал­но жи­
ти­је упу­тив­ши чи­та­о­ца да по­сто­ји: «Ко­ли­ка и ка­ква чу­да и до­бра се
Бог удо­сто­јио да пру­жи по­сред­ством бла­же­ног Вла­ди­ми­ра, свог
слу­ге, онај ко же­ли да са­зна не­ка про­чи­та ње­го­ву исто­ри­ју (li­ber
ge­sto­rum eius) и уви­де­ће да је овај све­ти чо­век био је­дан дух са Го­
спо­дом и да је Бог бо­ра­вио у ње­му, ко­ме не­ка је сла­ва итд».
Чак нам се чи­ни да је не­ра­зум­но не­ко­ри­шће­ње Грч­ког жи­ти­ја у
пра­во­слав­ном ка­лен­да­ру, ма­кар у дје­ло­ви­ма ко­ји су сва­ка­ко уне­се­
ни из «Ве­ли­ке књи­ге, и срсп­ких до­ку­ме­на­та», јер Ко­зма Ки­ти­јеј­ски
ка­же да је то „ли­јеп си­нак­сар све­ти­те­љев“ и да: у Ве­ли­кој књи­зи
(ори­ги­нал­ном жи­ти­ју прим. мо­ја) је би­ло ви­ше о слу­жби и о жи­
во­ту али се она из­гу­би­ла, а у књи­га­ма срп­ским чу­ва­ју се бо­ље жи­
вот и чу­де­са све­ти­те­ље­ва. Не­схва­тљи­во је да у срп­ском жи­ти­ју
Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра не по­сто­је жи­тиј­ске при­че из Грч­ког жи­

107 Ко­раћ, Шу­пут op. cit, 119.

 ти­ја, као: „Чуд­но­ва­то др­во”, „По­ја­ва кр­ста”, „Ко­ња­ник без гла­ве”.
Огром­но по­што­ва­ње кул­та Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на про­сто­ру
Охрид­ске ар­хи­еп­си­ко­пи­је и ве­ли­ки број мје­ста ко­ја су по­ве­за­на са
Вла­ди­ми­ро­вим кул­том свје­до­че о ње­го­вом ра­ном по­што­ва­њу ме­ђу
хри­шћа­ни­ма пра­во­слав­ци­ма на под­руч­ју од Охри­да до Ел­ба­са­на.
Дукљнин је из сво­га жи­ти­ја из­ба­цио не­ке од кључ­них при­ча ко­је
су по на­шем ми­шље­њу би­ле ве­о­ма ва­жне за од­ре­ђе­не дје­ло­ве све­
ти­те­ље­вог кул­та, по­себ­но оног гдје се го­во­ри о то­ме у ко­јој цр­кви
је са­хра­њен, па је пре­ма то­ме ла­тин­ско жи­ти­је не­пот­пу­но. Он је по
свом нахођењу без раз­ло­га пре­ба­цио мје­сто са­хра­не све­тог кра­ља
у ди­о­клиј­ску Кра­ји­ну, же­ле­ћи на тај на­чин да оправ­да све­ти­те­љев
култ са­мо на про­сто­ру Бар­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је. При­ча о то­ме ка­ко
се Све­том кра­љу ука­за­ло мје­сто на ко­ме ће по­диг­ну­ти за­ду­жби­ну
је уоста­лом и нај­зна­чај­ни­ја при­ча у ори­ги­нал­ном жи­ти­ју. Из ње се
мо­же за­кљу­чи­ти шта је у ства­ри ње­гов му­че­нич­ки пут до Ел­ба­са­
Књига 6, свеска 2

на, и шта га је на­ве­ло да са­гра­ди сво­ју за­ду­жби­ну упра­во та­мо.

Не зна­мо ко­ја је то цр­ква Све­те Ма­ри­је у Крај­ини о ко­јој Поп
Ду­кља­нин го­во­ри у свом дје­лу као мје­сту дру­ге са­хра­не све­тог
кра­ља, али то сва­ка­ко ни­је Пре­чи­ста Кра­јин­ска, од­но­сно цр­ква Ус­
пе­ња Бо­го­ро­ди­це код Остро­са, што смо и до­ка­за­ли на осно­ву ар­хе­
54 о­ло­шких и дру­гих по­ка­за­те­ља. Ду­кља­нин не по­ми­ње Свач у ко­ме је
по све­му су­де­ћи кр­штен Вла­ди­мир, у ста­ри­јој цр­кви Све­тог Јо­ва­на,
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ко­ја је на­стра­да­ла од Мон­го­ла 1242. го­ди­не, да би би­ла об­но­вље­на

од стра­не кра­љи­це Је­ле­не Ан­жуј­ске 1300. го­ди­не. Свач је глав­ни
град жу­пе Об­лик, пре­сто­но мје­сто ње­го­ве кра­ље­ви­не на­кон про­па­
сти Ко­ма­ни Кро­ја кул­ту­ре, и на­кон за­пу­шћи­ва­ња у 15. ви­је­ку, мје­
сто у ко­ме се очу­вао ве­о­ма јак култ све­ти­те­ља јер је по ње­му јед­но
ври­је­ме но­сио име, као и обли­жње бр­до Об­лик.
Та­ко­ђе, ве­о­ма је мо­гу­ће да је на­кон по­гу­бље­ња, до­не­сен из
Пре­спе из пра­во­слав­не цр­кве Све­тог Ахи­ли­ја у сво­ју род­ну зе­мљу
Ди­о­кли­ју, гдје му је на­род одао по­част, али је са­хра­њен у сво­јој
за­ду­жби­ни у Ел­ба­са­ну, у цр­кви Све­те Тро­ји­це, ко­ју је ар­ба­на­шки
ве­ли­каш Кар­ло То­пи­ја об­но­вио као сво­ју за­ду­жби­ну по­све­тив­ши је
Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, не Све­том Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу ка­ко се то
уоби­ча­ва при­ка­за­ти да би се ла­жно оправ­да­ло ње­го­во­во хри­шћан­
ско име Јо­ван, ко­је је сва­ка­ко до­био на кр­ште­њу, што је уоста­лом
би­ла прак­са то­га до­ба не са­мо код ње­го­вих бу­гар­ских са­вре­ме­ни­ка,
ца­ре­ва Га­ври­ла Ра­до­ми­ра и Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва, већ и код ње­го­вих
срод­ни­ка Сте­фа­на Во­ји­сла­ва и Кон­стан­ти­на Бо­ди­на.
Чи­ње­ни­ца да се ни је­дан члан из ло­зе Во­ји­сла­ве­ви­ћа ни­је по­
бри­нуо да оста­ви ма­те­ри­јал­ног тра­га о по­сто­ја­њу њи­хо­вог све­тог
пре­тка је, бла­го­ре­че­но, чуд­на. Ако се мо­дер­на ду­кљан­ска исто­ри­
о­гра­фи­ја упи­ње да при­ка­же ка­ко је култ уни­штен од стра­не Не­ма­
њи­ћа, јер је то­бо­же Сте­фа­ну Пр­во­вјен­ча­но­ме до­бро до­шло да се
мо­шти све­ти­те­ља што ви­ше уда­ље од Ди­о­кли­је гдје је тре­бао да се
оства­ри но­ви култ Све­тог Си­ме­о­на, а за­шта је као пре­ћут­но по­мо­
гао Епир­ци­ма, по­ста­вља­мо пи­та­ње ка­ко је цр­ква Све­тог Вла­ди­ми­
ра по­диг­ну­та упра­во на Об­ли­ку у 14. ви­је­ку, и то нај­вје­ро­ват­ни­је
за ври­је­ме Не­ма­њи­ћа, што је до­ка­зи­во на осно­ву тех­ни­ке град­ње
са­ме цр­кве ко­ја је без по­го­во­ра из тог пе­ри­о­да. На­да­ље, ни­ко­га ко­ји
се ба­ви или или се ба­вио про­из­вољ­ним прет­по­став­ка­ма о ру­ше­
њу кул­та од стра­не Не­ма­њи­них пре­да­ка ни нај­ма­ње не опо­ми­ње
чи­ње­ни­ца да Не­ма­њи­ћи, Урош I и Је­ле­на Ан­жуј­ска, са си­но­ви­ма
Ми­лу­ти­ном и Дра­гу­ти­ном, на Зет­ском при­мор­ју гра­де углав­ном

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

ка­то­лич­ке цр­кве и ма­на­сти­ре, на оста­ци­ма ста­рих цр­ка­ва 6. или 9
-11. сто­ље­ћа.

Ли­те­ра­ту­ра

К. Ји­ре­чек, Исто­ри­ја Ср­ба, Бе­о­град 1988, 117.

Ф. Ши­шић, Ле­то­пис По­па Ду­кља­ни­на, Бе­о­град-За­греб 1928, 55
420.

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

Ge­sta Reg­num Scla­vo­rum I, при­ре­дио Т. Жив­ко­вић, Бе­о­град-ма­
на­стр Острог.
И. С. Ја­стре­бов, По­да­ци из Исто­ри­је Срп­ске Цр­кве, Бе­о­град 1879.
M. Šuf ­fl ay, Pra­vo­sla­vlje na Ja­dra­nu, Sta­ro­hr­vat­ska pro­sve­ta no­va
se­ri­ja II, 1-2 (1928), Za­grab-Knin 51: Sr­bi i Ar­ba­na­si, Be­o­grad 1925.
A. Де­ро­ко, У Бо­ди­но­вој пре­сто­ни­ци-пу­то­пи­сне ар­хе­о­ло­шке за­
бе­ле­шке из Ска­дра, гра­да Ро­са­фа и око­ли­не, Ста­ри­нар, Ор­ган ар­
хе­о­ло­шог дру­штва у Бе­о­гра­ду, тре­ћа се­ри­ја (за 1928- 1930), 1930,
Бе­о­град.
Ј. Ко­ва­че­вић, Од до­се­ље­ња Сло­ве­на до кра­ја ХII ви­је­ка, у: Ист.
Ц.Г. I, Ти­то­град 1967.
Т. Жив­ко­вић, Ле­ген­да о Па­вли­ми­ру Бе­лу, Исто­риј­ски ча­со­пис
50 Бе­о­град, 2003.
Т. Жив­ко­вић, Ge­sta Reg­numn Scla­vo­rum II.
Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис По­па Ду­кља­ни­на, Бе­о­град 1971.
П. Ми­јо­вић, Ти­по­ло­ги­ја цр­кве­них спо­ме­ни­ка Цр­не Го­ре, ЦА­НУ,
по­себ­на из­да­ња, књи­га 30, Под­го­ри­ца 1996.
Ђ. Јан­ко­вић, Срп­ско По­мор­је од 7. до 10. сто­ље­ћа, Бе­о­град 2007.
И. Бо­жић, Не­мир­но по­мор­је 15 ви­је­ка.
 V. Cor­ro­nel­li, Atlan­te Ve­ne­to nel qu­a­le si con­ti­en­ e la desctit­ti­o­ne
ge­o­gra­fi­ca, sto­ri­ca, sac­ra, pro­fa­na e po­li­ti­ca degl’ im­pe­ri m reg­ni, pro­
vin­cie e sta­ti dell uni­ver­so, lo­ro di­vi­si­o­ne e con­fin­ i, Il ag­gi­un­ta di tut­ti le
pa­e­si nu­o­va­men­te sco­per­ti, ope­ra e stu­dio del pa­dre ma­e­stro Co­ron­nel­li
min con­vent, co­smo­gra­fo fel­la Se­re­nis­si­ma re­pu­bli­ca, e pro­fes­so­re di
ge­o­gra­fia nell’ Uni­ver­si­ta di Ve­ne­tia dell’ Aca­de­mia co­smo­gra­fi­ca de­gli
ar­go­na­u­ti, OMO, in Ve­ne­tia MDCXC
G. Schlum­ber­ger, Si­gil­lo­grap­hie de l’em­pi­re Byzan­tin, Pa­ris 1884,
433 – 434
В. Ко­раћ, Мар­ти­ни­ћа Гра­ди­на, Бе­о­град 2000.
А. Јо­ви­ће­вић, Цр­но­гор­ско При­мор­је и Кра­ји­на, Срп­ски Ет­но­
граф­ски Збор­ник СКА, књи­га XXI­II, пр­во оде­ље­ње, На­се­ља и по­
ри­је­кло ста­нов­нип­штва, књи­га II, уред. Јо­ван Цви­јић, Бе­ог­ рад 1922.
Жи­вот Све­то­га Са­ве и Жи­вот Све­то­га Си­ме­о­на. Пре­вод Ла­
зар Мир­ко­вић, при­ре­ди­ла Рад­ми­ла Ма­рин­ко­вић, Бе­о­град, Про­све­та
Књига 6, свеска 2

и СКЗ, 1988, Ста­ра срп­ска књи­жев­ност у 24 књи­ге, књ. 4. 329-369.

Р. Ко­ви­ја­нић, По­ме­ни цр­но­гор­ских пле­ме­на у ко­тор­ским спо­ме­
ни­ци­ма (XIV-XV ви­јек), књи­га 2, Ти­то­град 1974.
Ј. По­по­вић, Жи­ти­је и стра­да­ње Све­тог му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­
ди­ми­ра, Жи­ти­ја Све­тих, Бе­о­град 1974.
56 Š. Lju­bić, Li­sti­ne o od­no­ša­jih iz­me­đu ju­žnog sla­ven­stva i Mle­tač­ke
re­pu­bli­ke, knji­ga V, od go­di­ne 1403. do 1409, Ju­go­slo­ven­ska aka­de­mi­ja
У спомен и славу Светог Јована Владимира

zna­no­sti i umjet­no­sti, Za­greb 1875.

Š. Lju­bić, Li­sti­ne o od­no­ša­jih iz­me­đu ju­žnog sla­ven­stva i Mle­tač­ke
re­pu­bli­ke, knji­ga IX, od 1423. do 1452, Ju­go­slo­ven­ska aka­de­mi­ja zna­
no­sti i umjet­no­sti, Za­greb 1890.
М. Ја­чов, Спи­си Кон­гре­га­ци­је за про­па­ган­да ве­ре у Ри­му о Ср­
би­ма, 1622- 1644, Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умјет­но­сти, Бе­о­град
1986.
А. Јо­ви­ће­вић, Цр­но­гор­ко При­мор­је и Кра­ји­на, Срп­ски ет­но­
граф­ски Збор­ник, књи­га XXI­II, На­се­ља и по­ре­кло ста­нов­ни­штва,
ур. Јо­ван Ци­ви­јић, Бе­о­град 1922, 1-139.
Но­ве Бар­ске Но­ви­не, Бар 2000.
Д. Пре­ра­до­вић, Култ Све­тог Иса­вра у Дра­чу, ЗО­ГРАФ 36
(2012)
M. Za­gar­ča­nin, Sred­njo­vje­kov­ni grad Svač. Re­zul­ta­ti is­ko­pa­va­nja
2012. go­di­ne i no­va za­pa­ža­nja - Me­di­ev­ al town Svač Re­sults of ex­ca­va­
ti­on car­ried out 2012 and new ob­ser­va­ti­ons, JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­
go­ri­ce, Pod­go­ri­ca 2017, 177-235.
М. Ба­ја­ло­вић-Ха­џи Пе­шић, На­кит VI­II-XVI­II ви­је­ка из Му­зе­ја
гра­да Бе­о­гра­да, Бе­о­град, 1984.
 R. Bel­ca­ri, Una Val­va di cro­ce-re­li­qu­a­rio pet­to­ra­le da ostros al mu­
seo di Bar, No­va an­tič­ka Du­klja V, Po­go­ri­ca, 2016.
Б. Ра­дој­ко­вић, Не­ке од­ли­ке ко­тор­ског зла­тар­ства и ути­цај на уну­
тра­шњост зе­мље, Ста­ри­не Цр­не Го­ре III-IV, Под­го­ри­ца,1965-1966.
А. Гра­бар, Ви­зан­ти­ја, Ви­зан­тиј­ска умет­ност сред­њег ве­ка (од
8 до 15 ве­ка), ур. В. Ђу­рић, ед. Умет­ност у све­ту, Но­ви Сад, 1969.
В. Хан, Три ве­ка ду­бро­вач­ког ста­клар­ства (XIV-XVI век), СА­
НУ- Бал­ка­но­ло­шки ин­сти­тут, по­себ­на из­да­ња, књи­га 1981, 258
M. Кри­жа­нац, Сред­њо­ве­ков­но ста­кло из цр­кве Све­тог Ми­ха­и­
ла у Ко­то­ру, Гла­сник САД 9, Бе­о­град (1993), 76-83;
M. Кри­жа­нац, Sred­njo­ve­kov­no sta­klo iz ka­te­dra­le sve­tog Tri­fu­na u
Ko­to­ru, Cen­tar za ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja-Fi­lo­zof­ski fa­ku­tlet Be­o­grad.
M. За­гар­ча­нин, Ста­ри град Бar-Во­дич кроз вје­ко­ве, Bar, 2008,

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

58, сл. 95/3.
Eri­ca D’Ami­co, Marg­he­ri­ta Fer­ri, Spe­ran­za Fre­sia, 5. LE DI­SCA­
RIC­HE DI UN ISO­LA­TO DEL XVI SE­CO­LO A STA­RI BAR: TE­STI­
MO­NI­AN­ZE DI UNA FA­MI­GLIA BE­NE­STAN­TE, Ana­liz­za­re lo spa­zio
Ana­li­za­re il tem­po, a cu­ra di Sa­u­ro Ge­lic­hi, Fi­ren­ze (2011).
V. Bi­kić, Lo­cal pot­tery from the Ot­to­man pe­riod, Old town Bar-Ot­
to­man ti­mes, The story of Sta­ri Bar, M. Gu­štin, V. Bi­kić, Z. Mi­le­u­snić,
Ko­per 2008. 57
M. Za­gar­ča­nin, Sta­ri Bar ke­ra­mi­ka ve­ne­ci­jan­skog pe­ri­o­da, An­na­les

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

me­di­te­ra­nea, Ko­per 2004.
Исто­ри­ја Цр­не Го­ре II/2, (В. Ђу­рић)Ти­то­гад 1970,
Ч. Mar­ko­vić, Ar­he­o­lo­gi­ja i na­uč­na isti­na, 234, Ma­ti­ca 18/19 go­di­
na V, Под­го­ри­ца, 2002.
Спре­мић, Ср­би и фло­рен­тин­ска уни­ја цр­ка­ва 1439. го­ди­не,
Збор­ник ра­до­ва Ви­зан­то­ло­шког ин­сти­ту­та, 1986.
Ан­дри­ја Зма­је­вић, бар­ски над­би­скуп (од 1671), на­пи­сао је Ље­
то­пис Цр­ков­ни: Dar­xa­va sve­ta slav­na i kre­po­sna­car­kov­nog le­to­pi­sa
tru­dom An­dri­je Зmaievicha Pe­rascta­ni­na fi­lo­so­fie na­u­ci­te­glia i bo­go­
slov­ca, gnig­da opa­ta Pe­rascko­ga sa­da ar­ki­bi­sku­pa bar­skog, u Bu­dvi
SV. pri­sto­glia apo­stol­sko­ga na­me­sni­ka, kra­gli­ev­stva Ser­vie na­cel­ni­ka
svo­mu na­ro­du Sla­vin­sko­mu. год. MDCLXXV.
Ј. Ра­до­нић, Рим­ска ку­ри­ја и ју­жно­сло­вен­ске зе­мље од 16 до 19
ве­ка, Бе­о­град, 1952.
Con­gre­gaz­zio de pro­pa­gan­da Fi­de, Scrit­tu­re ori­gi­na­li ri­fe­ri­te nel­
lle Con­gre­gaz­zi­o­ni ge­ne­ra­li, An­no 1697, vol. 528 nro 18 (15. 6. 1697)
Ш. Рас­то­дер, Из­вје­штај над­би­ску­па Мар­ка Јор­ге о ста­њу бар­
ске над­би­ску­пи­је 1697, Исто­риј­ски за­пи­си, XLVI­II, бр.1-2, Под­го­
ри­ца, 1994.
 Из­вје­штај Бар­ског над­би­ску­па Ма­ри­на Би­зе о сво­јем пу­то­ва­
њу по Ар­ба­на­шкој и ста­рој Ср­би­ји, JАЗ, Ста­ри­не 20, 1888.
M. Bo­li­ca, Re­la­ti­o­ne et de­scrit­to­ne del san­gi­a­ca­to di Scut­ta­ri, do­ve si ha pi­en­ a con­tez­za
del­le cit­ta et si­ti, lo­ro vil­la­gi, ca­se et ha­bi­ta­to­ri, ri­to, co­stu­mi, ha­ve­re et ar­mi di qu­ei po­po­li,
et qu­an­to di con­si­de­ra­bi­le mi­nu­ta­men­te si con­ten­ga in qu­el du­ca­to; fat­ta da Ma­ri­a­no Bo­liz­za
no­bi­le di Cat­ta­ro, 1614.
Mi­tro­po­lit Va­si­li­je Pe­tro­vić, Isto­ri­ja o Cr­noj Go­ri, Ce­ti­nje –Ti­to­
grad, 1985.
M. Za­gar­ča­nin, Sred­njo­vje­kov­ni grad Svač. Re­zul­ta­ti is­ko­pa­va­nja
2012. go­di­ne i no­va za­pa­ža­nja Me­di­ev­ al town Svač Re­sults of ex­ca­va­ti­
on car­ried out 2012 and new ob­ser­va­ti­ons, JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­
ri­ce , Pod­go­ri­ca 2017, 177-235
Ј. Ски­ли­ца (Ј. Фер­лу­га), ВИ­ИНЈ, том 3, Ви­зан­то­ло­шки ин­сти­
тут, Бе­о­град 1966.
С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу бал­
Књига 6, свеска 2

кан­ским сло­ве­ни­ма, За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­

град, 2002.
M. La­bi, Gjon Vla­di­mi­ri, Prin­ci qe be shenj, Ti­ra­ne 2015, 49-50.
В. Ко­раћ, М. Шу­пут, Ар­хи­те­кру­ра ви­зан­тиј­ског сви­је­та, Бе­о­
град, 1988.
58 M. Ор­би­ни, Kra­ljev­stvo Slo­ve­na, Be­o­grad, 1968.
Ј. Фер­лу­га, Вре­ме по­ди­за­ња цр­кве Св. Ахи­ли­ја на Пре­спи, Збор­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ник за ли­ков­не умет­но­сти, Бе­о­град 1966.

Мил­ка Ча­нак-Ме­дић, Све­ти Ахи­ли­је у Ари­љу, Ре­пу­блич­ки за­
вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бе­о­град, 2002.
А. Гра­бар, ЗР­ВИ, 8/2, Бе­о­град, 1964.
Ђ. Бо­шко­вић, Ар­хи­тек­ту­ра сред­њег ве­ка, Бе­о­град, 1967.
Мr­Mla­den Za­gar­ča­nin
Ho­me­land Mu­se­um, Bar

ABO­UT SO­ME NEW AR­CHE­O­LO­GI­CAL FINDS FROM THE

TI­ME OF JO­VAN VLA­DI­MIR WITH SPE­CIAL RE­VI­EW OF
RE­SE­AR­CHING MO­NA­STERY PRE­ČI­STA KRA­JIN­SKA

Ab­stract: This is the work abo­ut so­me new ob­ser­va­ti­ons on ar­che­

o­lo­gi­cal finds from the ti­me of Sa­int Jo­van Vla­di­mir. It is abo­ut new
find, the seal of Ar­chon Pe­tar di­sco­ve­red on Ob­lun, and it is al­so abo­ut
cer­tain ob­ser­va­ti­ons abo­ut town Svač, the hill Ob­lik, the pla­ces which
we­re vi­si­ted by the sa­int, the pla­ce in which, jud­ging by the facts, he
was ori­gi­nally bu­ried and the pla­ce whe­re he fo­und a shel­ter to hi­de

Мр Мла­д ен За­г ар­ч а­н ин

him­self from Sa­muil du­ring his cam­pa­ign aga­inst Di­o­klia. We spe­ci­ally
emp­ha­si­zed the mo­na­stery Pre­či­sta Kra­jin­ska, gi­ving sug­ge­sti­ons abo­ut
so­me new da­tings which we­re the pro­ducts of long-la­sting stu­di­es of
ar­che­o­lo­gi­cal finds – fre­scos, me­tals, glass and ce­ra­mic.
Keywords: Sa­int Jo­van Vla­di­mir, Ar­chon Pe­tar, Ob­lik, Svač, Pre­
či­sta Kra­jin­ska

59

О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма

Канд. на­ук Мла­ден За­гар­ча­нин
Кра­е­вед­че­ский му­зей го­ро­да Бар

О НЕ­КО­ТО­РЫХ НО­ВЫХ АР­ХЕ­О­ЛО­ГИ­ЧЕ­СКИХ

НА­ХОД­КАХ ВРЕ­МЕН СВЯ­ТО­ГО ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА,
С ОСО­БЫМ ВНИ­МА­НИ­ЕМ К ИС­СЛЕ­ДО­ВА­НИ­ЯМ
МО­НА­СТЫ­РЯ ПРЕ­ЧИ­СТА КРА­ИН­СКА

Ре­зю­ме: В ста­тье го­во­рит­ся о не­ко­то­рых но­вых вы­во­дах, свя­

зан­ных с ар­хе­о­ло­ги­че­ски­ми па­мят­ни­ка­ми, от­но­ся­щи­ ­ми­ся ко вре­
ме­ни свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра. Это ка­са­ет­ся но­вой на­ход­ки – пе­
ча­ти ар­хон­та Пе­тра, ко­то­рая бы­ла об­на­ру­же­на на Об­лу­не. Мы так­
же при­во­дим не­ко­то­рые на­блю­де­ния о го­ро­де Свач, о хол­ме Об­лик,
ме­стах пре­бы­ва­ния свя­ти­те­ля и, су­дя по все­му, о ме­сте его пер­во­го
за­хо­ро­не­ния, том ме­сте, где он скры­вал­ся от во­йс­ ка Са­му­ил­ а во
вре­мя по­хо­да по­след­не­го на Ди­о­клею. Мы осо­бо вы­де­ли­ли мо­на­
сты­рь Пре­чи­ста Кра­ин­ска и пред­ло­жи­ли не­ко­то­рые но­вые опре­де­
ле­ния дат, по­лу­чен­ные в про­цес­се про­дол­жи­те­ль­но­го ис­сле­до­ва­ния
ар­хе­о­ло­ги­че­ских на­хо­док – фре­сок, ме­тал­ла, сте­кла, ке­ра­ми­ки.
 Клю­че­вые сло­ва: свя­той Иоанн Вла­ди­мир, ар­хонт Пе­тр, Об­лик,
Свач, Пре­чи­ста Кра­ин­ска

Мr­Mla­den Za­gar­ča­nin
Μουσείο του Μπαρ

ΠΕΡΙ ΚΑΠΟΙΩΝ ΑΡΧΑΙΟΛΟΓΙΚΩΝ ΕΥΡΗΜΑΤΩΝ ΑΠΟ

ΤΗΝ ΕΠΟΧΗ ΤΟΥ ΆΓΙΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΤΟΥ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ ΜΕ
ΙΔΙΑΙΤΕΡΗ ΕΜΦΑΣΗ ΣΤΙΣ ΑΝΑΣΚΑΦΕΣ ΣΤΗΝ ΜΟΝΗ
PRE­ČI­STA KRA­JIN­SKA

Περίληψη: Στην εργασία αυτή εξετάζουμε μερικές καινούριες πα-

ρατηρήσεις που αφορούν αρχαιολογικά απομεινάρια από την εποχή
του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου. Παρουσιάζουμε ένα καινούριο εύρη-
Књига 6, свеска 2

μα, τη σφραγίδα του άρχοντα Πέτρου που βρέθηκε στο Όμπλουν (Ob­
lun). Επίσης, εκθέτουμε και μερικές απόψεις για την πόλη του Σβατς
(Svač) και τον λόφο του Όμπλικ (Ob­lik) ως μέρη στα οποία ο Άγιος
διέμενε και κατά πάσα πιθανότητα πρωτίστως θάφτηκε όπως και για
το καταφύγιό του από τον Σαμουήλ κατά τη διάρκεια της επιχείρησής
60 του στην Διοκλεία. Δώσαμε ιδιαίτερη έμφαση στην Μονή Pre­či­sta Kra­
jin­ska προτείνοντας κάποιες καινούριες χρονολογήσεις που προέκυψαν
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ως αποτέλεσμα μακροχρόνιων μελετών των αρχαιολογικών ευρημά-

των (τοιχογραφιών, μετάλλων, γυαλιού και κεραμικής).
Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, άρχοντας Πέτρος,
Όμπλικ (Ob­lik), Σβατς (Svač), Pre­či­sta Kra­jin­ska
Doz. Mag. Dr. Mi­ha­i­lo St. Po­po­vić
Austrian Aca­demy of Sci­en­ces, Vi­en­na, Austria
Mi­ha­i­lo.Po­po­vic­@o­e­aw.ac.at

THE AR­CHI­TEC­TU­RAL COM­ME­MO­RA­TION OF

SA­INT JOHN VLA­DI­MIR IN THE MO­NA­STERY
OF SA­INT NA­UM NE­AR OHRID1
Ab­stract: The mo­na­stery of Sa­int Na­um is clo­sely con­nec­ted to the

Доц. др Ми­х а­и­л о Ст. По­п о­в ић

li­fe and the de­eds of Sa­int Na­um and forms an in­te­gral part of the sac­
red landsca­pe of the Ohrid-Pre­spa re­gion. It li­es on the so­ut­hern sho­re
of La­ke Ohrid, is de­di­ca­ted to the Sa­int Ar­chan­gel Mic­hael and was
fo­un­ded by Sa­int Na­um at the be­gin­ning of the 10th cen­tury. The holy
re­lics of the Sa­int are still kept in the mo­na­stery, which in its pre­sent
form most pro­bably ori­gi­na­tes from the 16th cen­tury.
The ar­tic­le ela­bo­ra­tes on a spe­cial pe­riod of the mo­na­stery’s hi­
story, na­mely on the pe­riod from 1912/13 un­til 1954/55, in which this
pla­ce of ve­ne­ra­tion was en­ric­hed with the cult of Sa­int John Vla­di­mir.
Af­ter the Bal­kan Wars in the years 1912/13 and the par­ti­tion of the 61
Euro­pean part of the Ot­to­man Em­pi­re, a fi­nal and in­ter­na­ti­o­nally re­

Ар­хи­тек­тон­ска ко­ме­мо­ра­ци­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

cog­ni­sed de­li­mi­ta­tion bet­we­en the Bal­kan sta­tes was im­pe­ded by the
out­bre­ak of WW I. Af­ter the vic­tory of the Ger­man, Austro-Hun­ga­rian
and Bul­ga­rian tro­ops over Ser­bia in Oc­to­ber 1915 and over Mon­te­ne­gro
in Ja­nu­ary 1916, both co­un­tri­es we­re oc­cu­pied by the Cen­tral Po­wers
and the­ir ter­ri­to­ri­es di­vi­ded bet­we­en three mi­li­tary com­mands as well
as in­te­rests. The front ca­me to a halt and was sta­bi­li­sed in to­day’s so­ut­
hern Al­ba­nia and nort­hern Gre­ec­ e, whe­re the so-cal­led Sa­lo­ni­ca Front
was esta­blis­hed. The mo­na­stery of Sa­int Na­um fo­und it­self on this very
front-li­ne, on which ma­te­rial from the Austrian Sta­te Ar­chi­ves gi­ves vi­
vid evi­den­ce. In the mid­dle of Sep­tem­ber 1918 the Ser­bian army, which
af­ter its re­co­very on the island of Cor­fu had been de­spatched to the
Sa­lo­ni­ca Front in the spring of 1916, la­un­ched a suc­cessful of­fen­si­ve,
bre­ac­hed the front and ca­u­sed a col­lap­se of the Cen­tral Po­wers on the
who­le Sa­lo­ni­ca Front.

1 This ar­tic­le is ba­sed on scho­larly re­sults de­ri­ving from the aut­hor’s pro­jects “Ma­ce­
do­nia, Nort­hern Part” (Ta­bu­la Im­pe­rii Byzan­ti­ni 16; http://tib.oeaw.ac.at/in­dex.php?se­i­te=sta­
tus&sub­me­nu=tib16) and “Di­gi­ti­sing Pat­terns of Po­wer (DPP): Pe­rip­he­ri­cal Mo­un­ta­ins in the
Me­di­e­val World” (DH 2014/10; http://dpp.oeaw.ac.at) at the Austrian Aca­demy of Sci­en­ces
(Vi­en­na).
 What had not been sol­ved was the qu­e­sti­on, which con­cer­ned the
fron­ti­er bet­we­en Al­ba­nia and the newly for­med Serb-Cro­at-Slo­ve­ne
King­dom. Af­ter the Se­cond Bal­kan War (1913), the fron­ti­ers of Al­ba­nia
we­re to be set­tled by the Con­fe­ren­ce of Am­bas­sa­dors. The Con­fe­ren­ce
fi­xed a fron­ti­er li­ne with the ex­cep­ti­on of a small part in the ne­ig­hbo­
ur­hood of the mo­na­stery of Sa­int Na­um. In 1920 Al­ba­nia was ad­mit­ted
a Mem­ber of the Le­a­gue of Na­ti­ons, su­bject to the set­tle­ment of her
fron­ti­ers. In the re­gion of the mo­na­stery of Sa­int Na­um both Al­ba­nia
and the Serb-Cro­at-Slo­ve­ne King­dom cla­i­med the mo­na­stery. The Con­
fe­ren­ce of Am­bas­sa­dors al­lo­ca­ted it to Al­ba­nia, but was una­ble to set­tle
the en­su­ing dif ­fi­cul­ti­es. The­re­fo­re, this qu­e­sti­on was sub­mit­ted to the
Per­ma­nent Co­urt of In­ter­na­ti­o­nal Ju­sti­ce. The Co­urt ga­ve an af ­fi r­ma­
ti­ve an­swer, con­si­de­ring that, on the evi­den­ce pro­du­ced, the fron­ti­er
at the mo­na­stery of Sa­int Na­um had not been une­qu­iv­ o­cally fi­xed in
1913, and that, the­re­fo­re the re­cent de­ci­sion al­lo­ca­ting the mo­na­stery
Књига 6, свеска 2

had been ne­ces­sary and law­ful. Sub­se­qu­ently, the Serb-Cro­at-Slo­ve­ne

King­dom suc­ce­e­ded in pro­du­cing fresh evi­den­ce sho­wing that in 1913
the fron­ti­er at Sa­int Na­um was ef­fec­ti­vely con­si­de­red as ha­ving been
set­tled in fa­vo­ur of Ser­bia. The two Go­vern­ments then con­clu­ded an
agre­e­ment by which the mo­na­stery was han­ded back to the Serb-Cro­at-
62 Slo­ve­ne King­dom in con­si­de­ra­tion of com­pen­sa­tion in anot­her sec­tor.
It was af­ter this agre­e­ment that a new form of ve­ne­ra­tion was esta­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

blis­hed at the mo­na­stery of Sa­int Na­um. In Ja­nu­ary 1925 the fo­un­da­tion

for a to­wer of Sa­int John Vla­di­mir was laid ba­sed on a con­cept of the
fa­mo­us Ser­bian ar­chi­tect Mo­mir Ko­ru­no­vić (1883-1969). The oc­ca­sion
was the com­me­mo­ra­tion of the Sa­int’s de­ath in 1016. Due to fi­nan­cial
ob­stac­les the con­struc­tion co­uld not be com­ple­ted un­til 1929. The fa­mo­
us Ser­bian bis­hop and Sa­int Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić of Ohrid (1881-1956)
se­cu­red the fi­nan­cial me­ans ne­ed­ ed by re­ce­i­ving sup­port from the royal
fa­mily and the go­vern­ment of the King­dom of Yugo­sla­via. The to­wer
was ina­u­gu­ra­ted on 4 Ju­ne 1929, had a cha­pel on the gro­und flo­or de­sig­
ned by the Rus­sian pa­in­ter Ste­van Ko­le­sni­kov (1879-1955), was 25 m
high and had a gla­zed li­brary on its top, which ena­bled a pa­no­ra­mic vi­
ew of La­ke Ohrid. Thus, a uni­que form of ar­chi­tec­tu­ral com­me­mo­ra­tion
of Sa­int John Vla­di­mir was ini­ti­a­ted, which was ba­sed on the hi­sto­ri­cal
facts of his pre­sen­ce in the Ohrid-Pre­spa re­gion and which la­sted un­til
1954/55, when the to­wer was de­mo­lis­hed out of po­li­ti­cal re­a­sons and of
con­si­de­ra­ti­ons re­gar­ding the ove­rall mo­nu­ment con­ser­va­tion. The aim
of the ar­tic­le is to ela­bo­ra­te on the afo­re­said aspects and to hig­hlight
this ne­arly for­got­ten epi­so­de in the com­me­mo­ra­ti­ve cul­tu­re of the cult
of Sa­int John Vla­di­mir.
 Key words: Bal­kan Hi­story; Ma­ce­do­nia; Ohrid; Mo­na­stery of Sa­int
Na­um; Sa­int John Vla­di­mir

Ar­tic­le

Af­ter the be­gin­ning of the First World War on 28 July 1914 the
king­dom of Ser­bia suc­ce­e­ded in re­si­sting the Austro-Hun­ga­rian Em­pi­re
thro­ug­ho­ut the year 1914 and du­ring the first half of the year 1915. A
mo­men­to­us chan­ge in the ove­rall stra­te­gic si­tu­a­tion on the Bal­kan pe­
nin­su­la oc­cur­red, when the tsar­dom of Bul­ga­ria jo­i­ned the Cen­tral Po­
wers in autumn 1915 and dec­la­red war on Ser­bia on 14 Oc­to­ber 1915.

Доц. др Ми­х а­и­л о Ст. По­п о­в ић

The Ger­man 11th army and the Austro-Hun­ga­rian 3rd army had al­ready
la­un­ched an at­tack on the Ser­bian po­si­ti­ons on 5 Oc­to­ber 1915 by cros­
sing the ri­vers of Dri­na, Sa­va and Da­nu­be. The Bul­ga­rian 2nd army re­
ac­hed Sko­pje on 21 Oc­to­ber 1915 and pro­ce­e­ded to­wards Bi­to­la, whi­le
the Bul­ga­rian 1st army advan­ced in the di­rec­tion of Ko­so­vo. Fa­ced with
si­mul­ta­ne­o­us at­tacks from three si­des, the Ser­bian army star­ted an or­
ga­ni­sed re­tre­at to­wards Ko­so­vo and from the­re via Al­ba­nia to the Adri­
a­tic co­ast, from which it was fi­nally eva­cu­a­ted to the islands of Vi­do
and of Cor­fu. On 20 No­vem­ber the Bul­ga­rian army re­ac­hed the town
of Bi­to­la, fol­lo­wed by De­bar and Ohrid. In a jo­int ef­fort Austrian and 63
Bul­ga­rian for­ces advan­ced to North- and Cen­tral-Al­ba­nia in the be­gin­

Ар­хи­тек­тон­ска ко­ме­мо­ра­ци­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

ning of 1916. Af­ter the vic­tory of the Ger­man, Austro-Hun­ga­rian and
Bul­ga­rian tro­ops over Ser­bia in Oc­to­ber 1915 and over Mon­te­ne­gro
in Ja­nu­ary 1916, both co­un­tri­es we­re di­vi­ded bet­we­en three mi­li­tary
com­mands. Bul­ga­ria or­ga­ni­sed its ter­ri­to­ri­es in­to two zo­nes, na­mely
the “Mo­ra­va Mi­li­tary In­spec­tion Area” and the “Ma­ce­do­nia Mi­li­tary
In­spec­tion Area” with its he­a­dqu­ar­ters in Sko­pje. Fi­nally, the front ca­
me to a halt and was sta­bi­li­sed in to­day’s so­ut­hern Al­ba­nia and nort­hern
Gre­e­ce, whe­re the Sa­lo­ni­ca Front was esta­blis­hed. The Cen­tral Po­wers
di­vi­ded the front-li­ne in­to se­ve­ral zo­nes of re­spon­si­bi­lity. The Austro-
Hun­ga­rian army to­ok po­si­ti­ons in the Al­ba­nian part of the front from
the Ionian Sea to La­ke Ohrid. The Bul­ga­rian 1st army for­ti­fied the li­ne
from La­ke Ohrid via Bi­to­la along the Gre­ek bor­der to Pri­lep. The Ger­
man 11th army was po­si­ti­o­ned in Pri­lep and to­get­her with Bul­ga­rian
tro­ops in the Be­la­si­ca Mo­un­ta­ins as well as to the North of La­ke Doj­ran.
In the eastern part of the front-li­ne the Bul­ga­rian 2nd army co­ve­red the
zo­ne Stru­mi­ca–Pe­trič–Ne­vro­kop along the ri­ver Me­sta to the Aegean
Sea. This front-li­ne re­ma­i­ned un­chan­ged un­til May 1916. Then, the
Bul­ga­rian army advan­ced with Ger­man and Austrian sup­port, re­ac­hed
the area to the East of the ri­ver Stru­ma (i.e. the towns of Dra­ma, Ser­res
 and Ka­va­la) and cre­a­ted the “Dra­ma Mi­li­tary In­spec­tion Area”. In a co­
un­ter-of­fen­si­ve the Al­lied Po­wers suc­ce­e­ded in con­qu­e­ring the town of
Bi­to­la af­ter fi­er­ce fig­hting in No­vem­ber 1916. In 1917/18 the Ger­man
army had to re­mo­ve most of its tro­ops from So­uth-East Euro­pe in or­der
to en­han­ce its mi­li­tary po­ten­tial in the West, thus we­a­ke­ning the po­si­
tion of the Cen­tral Po­wers in the Bal­kans. In the mid­dle of Sep­tem­ber
1918 the Ser­bian army, which af­ter its re­co­very on the island of Cor­fu
had been de­spatched to the Sa­lo­ni­ca Front in the spring of 1916, la­un­
ched a ma­jor of­fen­si­ve with French and Bri­tish sup­port with the aim to
bre­ach the front and to li­be­ra­te the Ser­bian ho­me­land. In the bat­tle of
Do­bro Po­le Ser­bian units ac­hi­e­ved a bre­akthro­ugh af­ter he­avy fig­hting,
cre­a­ting a gap in the Ger­man-Bul­ga­rian sec­tion of the Sa­lo­ni­ca Front,
which was 20 km wi­de and 12 km de­ep. The Cen­tral Po­wers did not
ha­ve suf ­fi­ci­ent re­in­for­ce­ments in the re­ar, which they co­uld ha­ve used
to esta­blish a re­ne­wed front-li­ne furt­her to the North. Thus, the towns
Књига 6, свеска 2

of Pri­lep, Štip and Ve­les fell to the Al­lied Po­wers in three days le­a­ding
to a col­lap­se of the Cen­tral Po­wers on the en­ti­re Sa­lo­ni­ca Front. The
Bul­ga­rian go­vern­ment sig­ned a tru­ce on 29 Sep­tem­ber 1918 in Thes­sa­
lo­ni­ca. The Ser­bian tro­ops con­ti­nued the­ir advan­ce to­wards the North
and re­ac­hed Bel­gra­de on 31 Oc­to­ber 1918.2
64 Let us turn to the Sa­lo­ni­ca Front and Sa­int Na­um, who­se mo­na­
stery lay on this very front-li­ne, on which ma­te­rial from the Austrian
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Sta­te Ar­chi­ves gi­ves vi­vid evi­den­ce. In a te­le­gram from 30 No­vem­

ber 1916 an Austro-Hun­ga­rian cap­tain na­med Ho­fleh­ner in­forms the
Austro-Hun­ga­rian mi­li­tary at­taché in So­fia that: “[…] im Ra­u­me Sv[e­
ti] Na­um, Lju­ba­ni­sta, Pi­sku­pi­je be­fin­den sich zir­ka 100 Fran­zo­sen und
50 An­dar­ten […] vorläufig de­u­tet nichts da­ra­uf hin, daß der Geg­ner
ir­gend einen stärkeren Vor­stoß ge­gen Kor­ca oder die Stel­lun­gen am
Pre­spa- und Oc­hri­da­see plant.”3
A pho­to­graph ma­de by the French part of the L’Armée d’Ori­ent in
Fe­bru­ary 1917, which shows the last trench of the French Army to the
North of the vil­la­ge of Lju­ba­ni­šta, me­a­ning that the Mo­na­stery of Sa­int
Na­um was un­der French con­trol, whi­le the op­po­si­te cliff was con­trol­
led by the Bul­ga­rian Army, which again cor­re­sponds to the afo­re­said
Austrian evi­den­ce.

2 M. St. Po­po­vić, “Kunstschutz im Kri­eg­ e” – The For­got­ten Scho­larly Ex­pe­di­ti­ons of

the Cen­tral Po­wers in So­uth-East Euro­pe du­ring World War I, The­tis: Man­nhe­i­mer Beiträge zur
Klas­sischen Archäologie und Geschic­hte Gri­ec­hen­lands und Zyperns 20 (2013) 287-292, he­re
287f.
3 Österreichisches Sta­at­sar­chiv (OeStA), Kri­eg­sar­chiv (KA), Allerhöchster Ober­be­fehl
(AhOB), Chef des Ge­ne­ral­stabs (GSt), Mi­li­ta­e­rat­tachés So­fia, Kar­ton 95, no. 4918.
 The French cap­tion of the pho­to­graph re­ads as fol­lows:
“Au sud du lac d’Okri­da […] La der­niè­re tranchée française au
nord de Lju­ba­ni­sta sur le che­min mu­le­ti­er d’Okri­da. Le roc­her en fa­ce
est oc­cupé par les Bul­ga­res”4
On anot­her pho­to­graph from the sa­me se­ri­es the sta­te of the Mo­na­
stery of Sa­int Na­um is very well do­cu­men­ted. The re­spec­ti­ve cap­tion
re­ads:
“Mo­nastère de Sa­int-Na­ho­um. Sur la ro­u­te de Du­raz­zo à Mo­na­stir:
Au sud du lac d‘Okri­da. Egli­se du 12ème siè­cle”5
The Early mo­dern hi­story of the Mo­na­stery of Sa­int Na­um is re­mar­
ka­ble in­deed. Af­ter the Bal­kan Wars in the years 1912/13 and the par­ti­

Доц. др Ми­х а­и­л о Ст. По­п о­в ић

tion of the Euro­pean part of the Ot­to­man Em­pi­re, a fi­nal and in­ter­na­ti­o­
nally re­cog­ni­sed de­li­mi­ta­tion bet­we­en the Bal­kan sta­tes was im­pe­ded by
the out­bre­ak of the First World War. What had not been sol­ved be­fo­re the
First World War, was the qu­e­sti­on, which con­cer­ned the fron­ti­er and al­so
the Mo­na­stery of Sa­int Na­um bet­we­en Al­ba­nia and the newly for­med
Serb-Cro­at-Slo­ve­ne King­dom. The Mo­na­stery of Sa­int Na­um is clo­sely
con­nec­ted to the li­fe and the de­eds of Sa­int Na­um and forms an in­te­gral
part of the sac­red landsca­pe of the Ohrid-Pre­spa re­gion. It li­es on the so­
ut­hern sho­re of La­ke Ohrid, is de­di­ca­ted to the Sa­int Ar­chan­gel Mic­hael
and was fo­un­ded by Sa­int Na­um at the be­gin­ning of the 10th cen­tury 65
AD. The holy re­lics of the Sa­int are still kept in the mo­na­stery, which in

Ар­хи­тек­тон­ска ко­ме­мо­ра­ци­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

its pre­sent form most pro­bably ori­gi­na­tes from the 16th cen­tury.6
Mo­re­o­ver, this pla­ce of ve­ne­ra­tion was en­ric­hed with the cult of Sa­int
John Vla­di­mir. Af­ter the Se­cond Bal­kan War (1913) the fron­ti­ers of Al­ba­
nia we­re to be set­tled by the Con­fe­ren­ce of Am­bas­sa­dors. The Con­fe­ren­ce
fi­xed a fron­ti­er li­ne with the ex­cep­ti­on of a small part in the ne­ig­hbo­ur­
hood of the Mo­na­stery of Sa­int Na­um. In 1920 Al­ba­nia was ad­mit­ted a
mem­ber of the Le­a­gue of Na­ti­ons, su­bject to the set­tle­ment of her fron­
ti­ers. In the re­gion of the Mo­na­stery of Sa­int Na­um both Al­ba­nia and the
Serb-Cro­at-Slo­ve­ne King­dom cla­i­med the mo­na­stery. The Con­fe­ren­ce of
Am­bas­sa­dors al­lo­ca­ted it to Al­ba­nia, but was una­ble to set­tle the en­su­
ing dif ­fi­cul­ti­es. The­re­fo­re, this qu­e­sti­on was sub­mit­ted to the Per­ma­nent
4 http://www.cul­tu­re.go­uv.fr/pu­blic/mi­stral/memsmn_fr?AC­TION=CHER­CHER&FI­
ELD_3=LEG&VA­LUE_3=%27Sur%20la%20ro­u­te%20de%20Du­raz­zo%20%E0%20Mo­na­
stir%27%20et%20%27Au%20sud%20du%20lac%27%20et%20%27Okri­da%27 (ac­ces­sed 24
May 2017).
5 http://www.cul­tu­re.go­uv.fr/pu­blic/mi­stral/memsmn_fr?AC­TION=CHER­CHER&FI­
ELD_3=LEG&VA­LUE_3=%27Sur%20la%20ro­u­te%20de%20Du­raz­zo%20%E0%20Mo­na­
stir%27%20et%20%27Au%20sud%20du%20lac%27%20et%20%27Okri­da%27 (ac­ces­sed 24
May 2017).
6 Цв. Гро­зда­нов, Све­ти На­ум Охрид­ски. Вто­ро из­да­ние, Ско­пје 2004.
 Co­urt of In­ter­na­ti­o­nal Ju­sti­ce in The Ha­gue. The Co­urt ga­ve an af ­fi r­ma­
ti­ve an­swer, con­si­de­ring that, on the evi­den­ce pro­du­ced, the fron­ti­er at
the Mo­na­stery of Sa­int Na­um had not been une­qu­i­vo­cally fi­xed in 1913,
and that, the­re­fo­re the re­cent de­ci­sion al­lo­ca­ting the mo­na­stery had been
ne­ces­sary and law­ful. Sub­se­qu­ently, the Serb-Cro­at-Slo­ve­ne King­dom
suc­ce­e­ded in pro­du­cing fresh evi­den­ce sho­wing that in 1913 the fron­ti­er
at Sa­int Na­um was ef­fec­ti­vely con­si­de­red as ha­ving been set­tled in fa­vo­
ur of Ser­bia. This new fact, on which the Serb-Cro­at-Slo­ve­ne King­dom’s
ap­peal was ba­sed, con­si­sted in a cir­cu­lar let­ter from the then Austro-Hun­
ga­rian fo­re­ign mi­ni­ster Co­unt Le­o­pold von Ber­chtold (1863-1942) to the
Austro-Hun­ga­rian Am­bas­sa­dors at Ber­lin, Ro­me, St. Pe­ters­burg and Pa­ris,
which was da­ted to 30 Sep­tem­ber 1913 in Vi­en­na. In this let­ter it was said,
amongst ot­hers, in con­nec­tion with the fron­ti­er for­ming the su­bject of the
dis­pu­te, that the fron­ti­er “wo­uld le­a­ve the we­stern bank of La­ke Oc­hri­da
ne­ar the vil­la­ge of Lin and, cros­sing the la­ke, pro­ceed to­wards its so­ut­hern
Књига 6, свеска 2

bank to a po­int si­tu­a­ted bet­we­en the Mo­na­stery of Sa­int-Na­o­um, which

wo­uld re­main out­si­de Al­ba­nia, and the town of Sta­ro­va.” Fol­lo­wing upon
the pro­duc­tion of this fact, the de­le­ga­ti­ons of the two par­ti­es con­cer­ned
en­te­red in ne­go­ti­a­ti­ons and de­ci­ded, by a jo­int dec­la­ra­tion da­ted 28 July
1925, to draw the fron­ti­er li­ne so that, on the one hand, the Mo­na­stery of
66 Sa­int Na­um wo­uld be left to the Serb-Cro­at-Slo­ve­ne King­dom and, on
the ot­her hand, the vil­la­ge of Peshkëpi wo­uld be ce­ded to Al­ba­nia. The
У спомен и славу Светог Јована Владимира

two go­vern­ments then con­clu­ded an agre­e­ment in 1925/26, by which the

mo­na­stery was han­ded back to the Serb-Cro­at-Slo­ve­ne King­dom.7
It was af­ter this agre­e­ment that a new form of ve­ne­ra­tion was esta­
blis­hed at the Mo­na­stery of Sa­int Na­um. In Ja­nu­ary 1925 the fo­un­da­
tion of a to­wer of Sa­int John Vla­di­mir was laid, ba­sed on a con­cept of
the fa­mo­us Ser­bian ar­chi­tect Mo­mir Ko­ru­no­vić (1883-1969).8 The oc­
ca­sion was the com­me­mo­ra­tion of the Sa­int’s martyrdom in 1016.

7 B. Lory, P. Nat­ha­na­i­li, Le mo­nastère de Sa­int-Na­um (Sve­ti Na­um/Shën Na­um), Bal­ka­

no­lo­gie 6/1-2 (2002) 35-40; Tch. M. Ni­ki­to­vitch, L’af­fa­ir­ e du Mo­nastère de Sa­int-Na­o­um. Étu­
de du Dro­it in­ter­na­ti­o­nal pu­blic, Pa­ris 1927; G. Scel­le, In Me­mo­ri­am : Le Pro­fes­se­ur Gil­bert
Gi­del, An­nu­a­i­re français de dro­it in­ter­na­ti­o­nal 4 (1958) 1-4; Sum­ma­ri­es of Jud­gments, Advi­sory
Opi­ni­ons and Or­ders of the Per­ma­nent Co­urt of In­ter­na­ti­o­nal Ju­sti­ce, New York 2012, 38-41;
The Per­ma­nent Co­urt of In­ter­na­ti­o­nal Ju­sti­ce 1922–2012, The Ha­gue 2012, 85-87; E. Zol­ler,
Ob­ser­va­ti­ons sur la révi­sion et l’in­ter­préta­tion des sen­ten­ces ar­bi­tra­les, An­nu­a­i­re français de
dro­it in­ter­na­ti­o­nal 24 (1978) 327-351, he­re 334; М. Би­сли­ми, Гра­ни­ца­та на Ал­ба­ни­ја и пра­
ша­ње­то на Ма­на­сти­рот Св. На­ум 1912-1925 (До­ку­мен­ти), Ско­пје, 2015; М. Јо­ва­но­вић,
Ма­на­стир Св. На­у­ма пред Евро­пом, Срп­ски Књи­жев­ни Гла­сник 14 (1925) 40-50.
8 А. Ка­ди­је­вић, Мо­мир Ко­ру­но­вић. Срп­ски ар­хи­тек­ти но­ви­јег до­ба (Гра­ди­те­љи и
де­ла 1), Бе­о­град, 1996, 53-55; A. Ka­di­je­vić, T. Ste­fa­no­vić, Ex­pres­si­o­nism and Ser­bian Ar­chi­
tec­tu­re bet­we­en Two World Wars, On the very Ed­ge. Mo­der­nism and Mo­der­nity in the Arts and
Ar­chi­tec­tu­re of In­ter­war Ser­bia (1918-1941), Le­u­ven 2014, 179-200.
 Due to fi­nan­cial ob­stac­les the con­struc­tion co­uld not be com­ple­ted
un­til 1929. It was the fa­mo­us Ser­bian bis­hop and Sa­int Ni­ko­laj Ve­li­
mi­ro­vić of Ohrid (1881-1956), who se­cu­red the fi­nan­cial me­ans ne­e­
ded by re­ce­i­ving sup­port from the Royal Fa­mily of Ka­ra­djor­dje­vić as
well as the go­vern­ment of the King­dom of Yugo­sla­via. In as­si­stan­ce of
the en­ti­re pro­ject Bis­hop Ni­ko­laj pu­blis­hed a bo­ok en­ti­tled “Чи­тан­ка о
све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру” in Bel­gra­de in 1925.9 Fi­nally, the
to­wer’s ina­u­gu­ra­tion to­ok pla­ce on 4 Ju­ne 1929.
The to­wer was bu­ilt of ar­mo­u­red con­cre­te in the co­urtyard of the
mo­na­stery, so­me 10 m away from the main church, and com­bi­ned mo­
tifs of a church and a me­

Доц. др Ми­х а­и­л о Ст. По­п о­в ић

mo­rial. The to­wer was 25
m high, re­sem­bled At­ho­ni­
te to­wers and had a tri­par­ti­
te di­vi­sion con­si­sting of the
ba­se, the shaft and the top.
The con­struc­tion sha­red a
re­mar­ka­ble symphony with
the sur­ro­un­ding landsca­pe,
in which it se­em ­ ed to flo­at.
A smal­ler, ad­di­ti­o­nal to­wer 67
with a sta­ir­ca­se con­nec­ted

Ар­хи­тек­тон­ска ко­ме­мо­ра­ци­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

all three afo­re­said parts.
The to­wer of Sa­int John fig. 1: Ko­le­sni­kov’s fre­sco of the Rus­sian tsar Nic­
ho­las II in the cha­pel of the to­wer of Sa­int John
Vla­di­mir had a gla­zed li­ Vla­di­mir [So­ur­ce: http://tzar­skiy-khram.na­rod.ru/
brary on its top, which ena­ poch.html (ac­ces­sed 24 May 2017)]
bled a pa­no­ra­mic vi­ew of
La­ke Ohrid. The cha­pel on the gro­und flo­or was de­sig­ned by the Rus­
sian pa­in­ter Ste­van Ko­le­sni­kov (1879-1955). The pa­in­ting of the fre­
sco­es is clo­sely con­nec­ted to a mi­ra­cu­lo­us vi­sion of the pa­in­ter in 1927.
Ko­le­sni­kov had been gi­ven the ar­ti­stic li­cen­ce to de­sign the fre­sco­es
of the cha­pel. He had the in­spi­ra­tion to pa­int fif­teen Sa­ints in cir­cu­lar
sha­pe. When he had fi­nis­hed fo­ur­teen out of the fif­teen re­pre­sen­ta­ti­
ons, he one day had the fol­lo­wing vi­sion at dusk, whi­le stan­ding in the
to­wer’s cha­pel: he saw di­vi­ne light shi­ning in the cu­po­la of the cha­pel
and then he sud­denly re­cog­ni­sed the fa­ce of the Rus­sian tsar Nic­ho­las II
(1868–1918) on the pla­ce of the still mis­sing fif­te­enth Sa­int. He fell on
his kne­es and prayed in or­der to ful­fil God’s will, ro­se, clim­bed a lad­der
and pa­in­ted the por­tra­it of the Rus­sian tsar out of me­mory, i.e. wit­ho­ut

9 Епи­скоп Ни­ко­лај, Чи­тан­ка о све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, Бе­о­град 1925.

 a pho­to. Un­der the re­spec­ti­ve fre­sco he wro­te the fol­lo­wing cap­tion:
“Све­ру­ски им­пе­ра­тор Ни­ко­лај II ко­ји је при­нео му­че­нич­ки ве­нац
за бла­го­слов и спас сло­вен­ских на­ро­да”.10 (cf. fig. 1)
Apart from this re­li­gi­o­us and ar­chi­tec­tu­ral com­me­mo­ra­tion of Sa­int
John Vla­di­mir, which was ba­sed on the hi­sto­ri­cal facts of his pre­sen­ce
in the Ohrid-Pre­spa re­gion, the Mo­na­stery of Sa­int Na­um was in­ten­ded
to be­co­me one of the royal re­si­den­ces of the Ka­ra­djor­dje­vić dynasty,
which in fact has ne­ver ma­te­ri­a­li­sed.11
The tur­ning po­int in the hi­story of the to­wer of Sa­int John Vla­di­mir
is the Se­cond World War with its far-re­ac­hing con­se­qu­en­ces. In 1954
a com­mis­sion was for­med by the Yugo­slav Com­mu­nist ad­mi­ni­stra­tion,
which had the task to eva­lu­a­te the sta­te of the Mo­na­stery of Sa­int Na­
um and its en­vi­sa­ged re­no­va­tion as Cul­tu­ral He­ri­ta­ge si­te. This com­
mis­sion, and he­re espe­ci­ally its mem­bers Pro­fes­sor Dim­če Ko­co and
Ar­chi­tect Bo­ris Či­pan, ca­me to the con­clu­sion that the to­wer of Sa­int
Књига 6, свеска 2

John Vla­di­mir “не­ма ни­ка­ква ар­хи­тек­тон­ска вред­ност, а освен тоа

со сво­ја­та на­ме­тли­ва фор­ма и из­глед оне­во­змо­жу­ва да дој­де до из­
раз нај­зна­чај­ни­от спо­ме­ник во ком­плек­сот-цр­ква­та.”12
Ma­inly out of po­li­ti­cal re­a­sons, but al­so out of con­si­de­ra­ti­ons re­
gar­ding the ove­rall mo­nu­ment con­ser­va­tion, the to­wer was de­mo­lis­hed
68 in 1954/55, which bro­ught an abrupt end to the vi­si­ble com­me­mo­ra­ti­ve
cul­tu­re of the cult of Sa­int John Vla­di­mir in the Ohrid-Pre­spa re­gion.
У спомен и славу Светог Јована Владимира

As has been shown in this ar­tic­le the cul­tu­re of re­mem­bran­ce of

San­ctity in Ma­ce­do­nia du­ring and al­so af­ter the First World War was
vi­vid and vi­brant, espe­ci­ally in 1917 and 1918. This evi­den­ce is only
a first glimp­se on po­ten­tial ar­chi­val ma­te­rial, which ne­eds to be tra­ced
and re­se­ar­ched mo­re tho­ro­ughly in the ne­ar fu­tu­re.

10 А. Ка­ди­је­вић, Мо­мир Ко­ру­но­вић. Срп­ски ар­хи­тек­ти но­ви­јег до­ба (Гра­ди­те­љи

и де­ла 1), Бе­о­град, 1996, 53-55; К. Гр­чев, Цр­ков­но­то гра­ди­тел­ство во Ма­ке­до­ни­ја ме­ѓу
две­те свет­ски вој­ни 1918-1940, Ско­пје 1998, 254-256.
11 M. St. Po­po­vić, Das He­rrschaftsge­bi­et des Za­ren Sa­muel im Mit­te­lal­ter und des­sen Er­
for­schung zwischen 1890 und 1918, Pro­ce­ed­ ings “Евро­пе­йс­ ки­ят юго­из­ток през вто­ра­та по­
ло­ви­на на Х – на­ча­ло­то на ХІ век. Ис­то­рия и кул­ту­ра. Ме­жду­на­род­на кон­фе­рен­ция, Со­
фия, 6-8 ок­том­ври 2014 г., Со­фия 2015, 277-298, he­re 286-287.
12 К. Гр­чев, Цр­ков­но­то гра­ди­тел­ство во Ма­ке­до­ни­ја ме­ѓу две­те свет­ски вој­ни 1918-
1940, Ско­пје 1998, 255.
Доц. др Ми­ха­и­ло Ст. По­по­вић
Аустриј­ска Ака­де­ми­ја На­у­ка, Беч, Аустри­ја

АР­ХИ­ТЕК­ТОН­СКА КО­МЕ­МО­РА­ЦИ­ЈА
СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА У МА­НА­СТИ­РУ
СВЕ­ТОГ НА­У­МА КОД ОХРИ­ДА

Ре­зи­ме: Ма­на­стир Све­тог На­у­ма је чвр­сто по­ве­зан са жи­во­том

и де­ли­ма Све­тог На­у­ма и на тај на­чин је и са­став­ни део све­то­сти
Охрид­ско-Пре­спан­ског кра­ја. На­ла­зи се на ју­жној оба­ли Охрид­
ског је­зе­ра, по­све­ћен је Све­том Ар­хан­ге­лу Ми­ха­и­лу и осно­ван је

Доц. др Ми­х а­и­л о Ст. По­п о­в ић

од Све­тог На­у­ма по­чет­ком X ве­ка. У ма­на­сти­ру, ко­ји у са­да­шњем
об­ли­ку нај­ве­ро­ват­ни­је по­ти­че из 16. ве­ка, још увек се чу­ва­ју Све­те
мо­шти Све­тог На­у­ма.
Овај чла­нак се освр­ће на по­се­бан пе­ри­од исто­ри­је ма­на­сти­ра,
на­и­ме, на пе­ри­од од 1912/13. до 1954/55. го­ди­не.
На­кон по­бе­де не­мач­ке, аустро-угар­ске и бу­гар­ске вој­ске над
Ср­би­јом у ок­то­бру 1915. и Цр­ном Го­ром у ја­ну­а­ру 1916. го­ди­не,
обе зе­мље су би­ле оку­пи­ра­не од стра­не Цен­трал­них си­ла и њи­хо­
ве те­ри­то­ри­је по­де­ље­не из­ме­ђу три вој­не ко­ман­де. Офан­зи­ва Цен­
трал­них си­ла се за­у­ста­ви­ла у да­на­шњој ју­жној Ал­ба­ни­ји и се­вер­ 69
ној Грч­кој, где је ус­по­ста­вљен Со­лун­ски фронт. Ма­на­стир Све­тог

Ар­хи­тек­тон­ска ко­ме­мо­ра­ци­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

На­у­ма се на­шао на пр­вој ли­ни­ји тог фрон­та, о че­му има­мо жи­во­
пи­сне до­ка­зе из Аустриј­ског др­жав­ног ар­хи­ва у Бе­чу. По­сле про­
бо­ја Со­лун­ског фрон­та од стра­не срп­ске вој­ске у сеп­тем­бру 1918.
го­ди­не и сло­ма Цен­трал­них си­ла пи­та­ње спор­не гра­ни­це из­ме­ђу
Ал­ба­ни­је и но­во­фор­ми­ра­не др­жа­ве СХС је мо­ра­ло хит­но да се ре­
ши. То пи­та­ње је тре­ба­ла да ре­ши Кон­фе­рен­ци­ја ам­ба­са­до­ра по­сле
Дру­гог бал­кан­ског ра­та (1913. го­ди­не). Та Кон­фе­рен­ци­ја је утвр­ди­
ла гра­нич­ну ли­ни­ју са из­у­зет­ком ма­лог де­ла у око­ли­ни ма­на­сти­ра
Све­тог На­у­ма. 1920. го­ди­не Ал­ба­ни­ја је при­мље­на као члан „Са­
ве­за на­ро­да“ под усло­вом да се пи­та­ње спор­них гра­ни­ца осло­ви.
И Ал­ба­ни­ја и др­жа­ва СХС су тра­жи­ле да ма­на­стир Све­тог На­у­ма
по­ста­не са­став­ни део њи­хо­ве те­ри­то­ри­је. Кон­фе­рен­ци­ја ам­ба­са­до­
ра је ма­на­стир до­де­ли­ла Ал­ба­ни­ји, ме­ђу­тим ни­је би­ла у ста­њу да
ре­ши по­те­шко­ће на­ста­ле услед то­га. Из тог раз­ло­га је ово пи­та­ње
до­ста­вље­но Стал­ном су­ду за ме­ђу­на­род­но пра­во. Суд је до­нео од­
лу­ку да је не­дав­на од­лу­ка о до­де­ли ма­на­сти­ра др­жа­ви Ал­ба­ни­ји
би­ла за­ко­ни­та. Али је др­жа­ва СХС ус­пе­ла да при­не­се но­ве до­ка­зе
ко­ји су по­ка­за­ли да је ма­на­стир Све­тог На­у­ма 1913. го­ди­не био
сма­тран као део спр­ске те­ри­то­ри­је. Две вла­де су за­тим за­кљу­чи­ле
 спо­ра­зум ко­јим је ма­на­стир ко­нач­но пре­дат СХС др­жа­ви с об­зи­ром
на те­ри­то­ри­јал­ну на­док­на­ду Ал­ба­ни­ји у дру­гом сек­то­ру.
На­кон овог спо­ра­зу­ма, но­ва фа­за ду­хов­ног жи­во­та по­чи­ње у
ма­на­сти­ру Све­тог На­у­ма. У ја­ну­а­ру 1925. го­ди­не по­ста­вљен је те­
мељ за ку­лу Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на осно­ву кон­цеп­та по­зна­тог
срп­ског ар­хи­тек­те Мо­ми­ра Ко­ру­но­ви­ћа (1883-1969). По­вод је би­
ла ко­ме­мо­ра­ци­ја смр­ти Све­ца у 1016. го­ди­ни. Због фи­нан­сиј­ских
пре­пре­ка из­град­ња ни­је мо­гла да се до­вр­ши све до 1929. го­ди­не.
По­зна­ти срп­ски, охрид­ски вла­ди­ка Све­ти Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић
(1881-1956) обез­бе­дио је фи­нан­сиј­ска сред­ства уз по­моћ Кра­љев­
ског до­ма Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа и вла­де Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Ку­ла је
зва­нич­но осве­ће­на 4. ју­на 1929. го­ди­не. Има­ла је ка­пе­лу у при­зе­
мљу ко­ју је жи­во­пи­сао ру­ски сли­кар Сте­ван Ко­ле­сни­ков (1879-
1955). Би­ла је 25 ме­та­ра ви­со­ка и има­ла је за­ста­кље­ну би­бли­о­те­ку
на са­мом вр­ху, што је омо­гу­ћи­ло па­но­рам­ски по­глед на Охрид­ско
Књига 6, свеска 2

је­зе­ро. На тај на­чин је на­стао је­дин­ствен об­лик ар­хи­тек­тон­ске ко­

ме­мо­ра­ци­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ји се за­сни­вао на исто­риј­
ским чи­ње­ни­ца­ма о ње­го­вом при­су­ству у Охрид­ско-Пре­спан­ском
пре­де­лу и ко­ји је тра­јао све до 1954/55. го­ди­не, ка­да је ку­ла сру­ше­
на из по­ли­тич­ких раз­ло­га и на осно­ву раз­ма­тра­ња о укуп­ној кон­
70 зер­ва­ци­ји спо­ме­ни­ка, зна­чи ма­на­сти­ра Све­тог На­у­ма.
Кључ­не ре­чи: Исто­ри­ја Бал­ка­на, Ма­ке­до­ни­ја, Охрид, Ма­на­стир
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Све­тог На­у­ма, Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир

д-р ист.на­ук Ми­ха­й­ло Ст. По­по­вич

Ака­де­мия на­ук Ав­стрии, Ве­на, Ав­стрия

АР­ХИ­ТЕК­ТУР­НОЕ ПО­СВЯ­Щ­Е­НИЕ
СВЯ­ТО­МУ ИОАН­НУ-ВЛА­ДИ­МИ­РУ В МО­НА­СТЫ­РЕ
СВЯ­ТО­ГО НА­У­МА ОКО­ЛО ОХРИ­ДА

Ре­зю­ме: Мо­на­сты­рь свя­то­го На­у­ма, те­сно свя­зан­ный с жи­знью

и де­ян
­ и­я­ми свя­то­го На­у­ма, явля­ет­ся од­ной из свя­ты­нь Охрид­ско-
Пре­спан­ско­го ре­ги­о­на. Он рас­по­ло­жен на южном бе­ре­гу Охрид­
ско­го озе­ра. По­свя­ще­ н мо­на­сты­рь свя­то­му Ар­хан­ге­лу Ми­ха­и­лу, а
осно­ван он был свя­тым На­у­мом в на­ча­ле Х ве­ка. Свой со­вре­мен­
ный об­лик мо­на­сты­рь, в ко­то­ром до сих пор хра­нят­ся свя­тые мо­щи
свя­то­го На­у­ма, ве­ро­ят­но, об­рел в XVI ве­ке.
Дан­ная ста­тья по­свя­ще­ ­на осо­бо­му пе­ри­о­ду в ис­то­рии мо­на­
сты­ря, а имен­но вре­ме­ни ме­жду 1912-13 и 1954-55 го­да­ми.
 По­сле по­бе­ды, одер­жан­ной не­мец­ки­ми, ав­стро-вен­ген­ски­ми
и бол­гар­ски­ми во­й­ска­ми над Сер­би­ей в ок­тя­бре 1915 го­да и над
Чер­но­го­ри­ей в ян­ва­ре 1916 го­да, обе стра­ны бы­ли ок­ку­пи­ро­ван­
ны Цен­тра­ль­ны­ми си­ла­ми, а их тер­ри­то­рии бы­ли по­де­ле­ны ме­жду
тре­мя во­ен­ны­ми ко­ман­до­ва­ни­я­ми. На­сту­пле­ние Цен­тра­ль­ных сил
бы­ло оста­но­вле­но на тер­ри­то­рии со­вре­мен­ной южной Ал­ба­нии и
се­вер­ной Гре­ции, где был сфор­ми­ро­ван Са­ло­ник­ский фронт. Мо­
на­сты­рь свя­то­го На­у­ма ока­зал­ся на пер­вой ли­нии это­го фрон­та,
о чем ясно сви­де­те­ль­ству­ют до­ку­мен­ты из Ав­стри­й­ско­го го­су­дар­
ствен­но­го ар­хи­ва в Ве­не. По­сле про­ры­ва Са­ло­ник­ско­го фрон­та
серб­ской ар­ми­ей в сен­тя­бре 1918 го­да и по­ра­же­ния Цен­тра­ль­ных

Доц. др Ми­х а­и­л о Ст. По­п о­в ић

сил во­зни­кла острая нео­б­хо­ди­мо­сть в ре­ше­нии спор­но­го во­про­са
о гра­ни­це ме­жду Ал­ба­ни­ей и вно­вь со­здан­ным го­су­дар­ством СХС.
Этот во­прос дол­жен был бы­ть ре­шен Кон­фе­рен­ци­ей по­слов по­сле
Вто­рой бал­кан­ской во­й­ны (1913 г.). Эта Кон­фе­рен­ция утвер­ди­ла
ли­нию гра­ни­цы за ис­клю­че­ни­ем не­бо­ль­шо­го отрез­ка в окрест­но­
стях мо­нар­сты­ря свя­то­го На­у­ма. В 1920 г. Ал­ба­нию при­ня­ли в «Со­
юз на­ро­дов» с усло­ви­ем, что во­прос о спор­ной гра­ни­це бу­дет пе­ре­
смо­трен. И Ал­ба­ния, и го­су­дар­ство СХС хо­те­ли, что­бы мо­на­сты­рь
свя­то­го На­у­ма был ча­стью их тер­ри­то­рии. Кон­фе­рен­ция по­слов от­
да­ла мо­на­сты­рь Ал­ба­нии, од­на­ко ока­за­ла­сь не­спо­соб­ной ре­ши­ть 71
во­зник­шие вслед­ствие это­го про­бле­мы. По­эт­ о­му вы­не­сти ре­ше­ние

Ар­хи­тек­тон­ска ко­ме­мо­ра­ци­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

по дан­но­му во­про­су пре­до­ста­ви­ли По­сто­ян­ной па­ла­те тре­те­й­ско­го
су­да. Суд по­ста­но­вил, что не­дав­нее ре­ше­ние о пе­ре­да­че мо­на­сты­ря
Ал­ба­нии бы­ло за­кон­ным. Од­на­ко, го­су­дар­ство СХС смо­гло со­бра­ть
но­вые до­ка­за­те­ль­ства то­го, что в 1913г. мо­на­сты­рь свя­то­го На­у­ма
счи­тал­ся ча­стью серб­ской тер­ри­то­рии. В ре­зу­ль­та­те, два пра­ви­те­
ль­ства за­клю­чи­ли до­го­вор об окон­ча­те­ль­ной пе­ре­да­че мо­на­сты­ря
го­су­дар­ству СХС, при этом Ал­ба­ния по­лу­чи­ла тер­ри­то­ри­а­ль­ную
ком­пен­са­цию в дру­гом сек­то­ре. По­сле под­пи­са­ния это­го до­го­во­ра
мо­на­сты­рь свя­то­го На­у­ма всту­па­ет в но­вый пе­ри­од ду­хов­ной жи­
зни. В ян­ва­ре 1925 г. был за­ло­жен фун­да­мент ба­шни свя­то­го Иоан­
на-Вла­ди­ми­ра, в осно­ву про­ек­та ко­то­рой ле­гла идея из­вест­но­го
серб­ско­го ар­хи­тек­то­ра Мо­ми­ра Ко­ру­но­ви­ча (1883-1969). По­во­дом
по­слу­жи­ла го­до­вщ­и­на со дня смер­ти свя­то­го в 1016 г. По при­чи­не
фи­нан­со­вых труд­но­стей стро­и­те­ль­ство за­кон­чи­ло­сь то­ль­ко в 1929
г. Из­вест­ный серб­ский епи­скоп Охрид­ский свя­той Ни­ко­лай Ве­ли­
ми­ро­вич (1879-1956) со­брал фи­нан­со­вые сред­ства при по­мо­щи Ко­
ро­лев­ско­го До­ма Ка­ра­ге­ор­ги­е­ви­чей и пра­ви­те­ль­ства ко­ро­лев­ства
Юго­сла­вии и ба­шня бы­ла офи­ци­а­ль­но осве­щ­е­на 4 июня 1929 г.
На пер­вом эта­же ба­шни рас­по­ла­га­ла­сь ча­сов­ня, ко­то­рую рас­пи­сал
 рус­ский жи­во­пи­сец Сте­пан Ко­ле­сни­ков (1879-1955). Ба­шня бы­ла
вы­со­той в 25 ме­тров. На са­мом ее вер­ху на­хо­ди­ла­сь за­сте­клен­ная
би­бли­о­те­ка, от­ку­да от­кры­вал­ся па­но­рам­ный вид на Охрид­ское
озе­ро. Так бы­ло со­зда­но един­ствен­ное ар­хи­тек­тур­ное по­свя­ще­ ­ние
свя­то­му Иоан­ну-Вла­ди­ми­ру, осно­вы­ва­ющ ­ ­е­е­ся на исто­ри­че­ских
фак­тах его при­сут­ствия в Охрид­ско-Пре­спан­ском ре­ги­о­не и про­
су­щ­е­ство­вав­шее до 1954-55 гг., ког­да ба­шню раз­ру­ши­ли по по­ли­
ти­че­ским при­чи­нам и в хо­де ме­ро­при­я­тий по общ­ей кон­сер­ва­ции
па­мят­ни­ка, т.е. мо­на­сты­ря свя­то­го На­у­ма.
Клю­че­вые сло­ва: Ис­то­рия Бал­кан, Ма­ке­до­ния, Охрид, мо­на­сты­рь
Свя­то­го На­у­ма, Свя­той Иоанн Вла­ди­мир

Mi­ha­i­lo Po­po­vić, επίκουρος καθηγητής

Αυστριακή Ακαδημία Επιστημών, Βιέννη, Αυστρία
Књига 6, свеска 2

ΜΝΗΜΗ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΤΟΥ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ

ΣΤΗΝ ΑΡΧΙΤΕΚΤΟΝΙΚΗ ΤΗΣ ΜΟΝΗΣ ΤΟΥ
ΑΓΙΟΥ ΝΑΟΥΜ ΚΟΝΤΑ ΣΤΗΝ ΟΧΡΙΔΑ

72 Περίληψη: Η Μονή του Αγίου Ναούμ είναι άρρηκτα συνδεδεμένη

με την ζωή και το έργο του Αγίου Ναούμ και με αυτόν τον τρόπο εί-
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ναι και αναπό­σπαστο μέρος της αγιότητας της περιοχής της Οχρίδας
και των Πρεσπών. Βρίσκεται στη νότια όχθη της Λίμνης Οχρίδα, είναι
αφιερωμένη στον Άγιο Αρχάγγελο Μιχαήλ και ιδρύθηκε από τον Άγιο
Ναούμ στις αρχές του 10ου αιώνα. Στην Μονή που την σημερινή μορφή
διατηρεί από τον 16ο αιώνα, ακόμα φυλάσσονται τα Άγια Λείψανα του
Αγίου Ναούμ.
Η εισήγηση αυτή ασχολείται με μια ιδιαίτερη περίοδο στην ιστορία
της Μονής, με την περίοδο από το 1912/13 έως το 1954/55.
Ύστερα από τη νίκη του γερμανικού, αυστροουγγρικού και βουλ-
γαρικού στρατού στη Σερβία τον Οκτώβριο του 1915 και στο Μαυρο-
βούνιο τον Ιανουάριο του 1916, και οι δύο χώρες ήταν υπό την κατοχή
των Κεντρικών Δυνάμεων και τα εδάφη μοιρασμένα ανάμεσα στις τρεις
στρατιωτικές διοικήσεις. Η επίθεση των Κεντρικών Δυνάμεων σταμά-
τησε στη σημερινή νότια Αλβανία και βόρεια Ελλάδα, όπου και σχημα-
τίστηκε το Μέτωπο της Θεσσαλονίκης. Η Μονή του Αγίου Ναούμ βρέ-
θηκε στην πρώτη γραμμή αυτού του Μετώπου, γεγονός για το οποίο
έχουμε ζωντανές αποδείξεις από το Αυστριακό Κρατικό Αρχείο στην
Βιέννη. Μετά την λήξη του Α’ Παγκόσμιου Πολέμου έπρεπε άμεσα να
λυθεί το πρόβλημα των συνόρων μεταξύ Αλβανίας και νεοσύστατου
Κράτους Σέρβων, Κροατών και Σλοβένων. Η Επιτροπή των Πρέσβεων
η οποία είχε την αποστολή να καθορίσει τη συνοριακή γραμμή πρώτα
παραχώρησε την Μονή του Αγίου Ναούμ στην Αλβανία. Όμως, μετά
την περιπετειώδη δίκη μπροστά στο Διαρκές Διεθνές Δικαστήριο, αυτή
η Μονή τελικά παραδόθηκε στο Βασίλειο Σέρβων, Κροατών και Σλο-
βένων, ενώ η Αλβανία εδαφικά αποζημιώθηκε σε μια άλλη περιοχή.
Μετά τη Σύμβαση αυτή, άρχισε να οικοδομείται ο πύργος του Αγί-
ου Ιωάννη Βλαδίμηρου κατά το σχέδιο του γνωστού Σέρβου αρχιτέ-
κτονα Mo­mir Ko­ru­no­vić (1883-1969), τον Ιανουάριο του 1925. Λόγω
της έλλειψης εφοδίων ο πύργος ολοκληρώθηκε μόλις το 1929 χάρη
στην αφοσίωση του Επισκόπου Αχρίδας Αγίου Νικολάου Βελιμίροβιτς

Доц. др Ми­х а­и­л о Ст. По­п о­в ић

(1881-1956) που κατόρθωσε να εξασφαλίσει την οικονομική υποστή-
ριξη του Βασιλικού Οίκου των Καρατζόρτζεβιτς και της Κυβέρνησης.
Ο πύργος είχε ύψος των 25 μέτρων. Στο ισόγειό του βρισκόταν το πα-
ρεκκλήσιο του Αγίου, το οποίο ζωγράφισε Ρώσος Ste­van Ko­le­sni­kov
(1879-1955), ενώ στην κορυφή υπήρξε το τζαμωτό από όπου απλωνό-
ταν πανέμορφη θέα στην Λίμνη της Αχρίδας. Αυτό το μοναδικό μνη-
μείο αφιερωμένο στον Άγιο Ιωάννη Βλαδίμηρο υπέστη έως το 1954/55
όταν κατεδαφίστηκε για πολιτικούς λόγους από το κομμουνιστικό κα-
θεστώς της Γιουγκοσλαβίας.
Λέξεις κλειδιά: ιστορία των Βαλκανίων, ΠΓΔΜ, Αχρίδα, Μονή του 73
Αγίου Ναούμ, Άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος

Ар­хи­тек­тон­ска ко­ме­мо­ра­ци­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

 Мр Сми­ља Вла­о­вић
Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска, Це­ти­ње
smi­lja.vla­o­vic­@gmail.com

МА­НА­СТИ­РИ И ЦР­КВЕ
НА ПРО­СТО­РУ ДРЕВ­НЕ РИБ­НИ­ЦЕ
Са­же­так: Ала­та, Бир­зи­ми­ни­ум, Риб­ни­ца, Под­го­ри­ца, Ти­то­
град, раз­ли­чи­ти су на­зи­ви древ­ног на­се­ља ко­ји у да­на­шње ври­је­
ме по­кри­ва дио оп­шти­не Под­го­ри­ца, под на­зи­вом - Ста­ра Ва­рош.
На­се­ље је ми­је­ња­ло го­спо­да­ре, ко­ји су се тру­ди­ли да по­ни­ште по­
сто­ја­ње пре­ђа­шњих, а на­мет­ну свој пе­чат вје­ру­ју­ћи да ће упра­во
њи­хов би­ти до­ми­нан­тан. Те­ма овог ра­да је­сте по­ме­ну­то на­се­ље,
Књига 6, свеска 2

у пе­ри­о­ду вла­да­ви­не ди­на­сти­је Не­ма­њић, ка­да је но­си­ло на­зив

Риб­ни­ца; све­ти­ње ко­је су они по­ди­гли на те­ме­љи­ма ста­ри­јих, мо­
жда баш из вре­ме­на Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра; суд­би­на ових све­ти­ња на
осно­ву за­пи­са стра­них пу­то­пи­са­ца, ар­хив­ских до­ку­ме­на­та, свје­до­
чан­ста­ва хро­ни­ча­ра, пе­ри­о­ди­ке, на­род­ног пам­ће­ња и пре­да­ња, са­
74 чу­ва­них ски­ца, фо­то­гра­фи­ја и оста­та­ка на са­мом те­ре­ну, су ме­то­де
ко­је су до­сад ко­ри­ште­не, а кон­сул­то­ва­ње ца­ри­град­ске, скоп­ске, па
У спомен и славу Светог Јована Владимира

и ска­дар­ске ар­хи­ве је пла­ни­ра­но као на­ста­вак ис­тра­жи­ва­ња ове те­

ма­ти­ке. За ври­је­ме Не­ма­њи­ћа на по­ме­ну­том про­сто­ру је би­ло пет
цр­ка­ва, да би до­ла­ском Ту­ра­ка би­ло по­диг­ну­то пет џа­ми­ја.
Кључ­не ри­је­чи: Риб­ни­ца, Си­ме­он Не­ма­ња, цр­кве, џа­ми­је, осва­
ја­чи, Све­ти Са­ва, Риб­ни­ца

Не­ки исто­ри­ча­ри, по­пут ака­де­ми­ка Рај­ка Ву­ји­чи­ћа, за­го­вар­ни­

ци су ста­ва да је Сте­фан Не­ма­ња, као и ка­сни­је оста­ли Не­ма­њи­ћи,
уга­сио култ Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра же­ле­ћи да оја­ча­ју соп­стве­
ни култ и ти­ме учвр­сте ди­на­стич­ке по­зи­ци­је. Ву­ји­чић, осла­ња­ју­ћи
се на ис­тра­жи­ва­ње аустриј­ског ис­тра­жи­ва­ча С. Хаф­не­ра, у свом
тек­сту на­пи­са­ном за збор­ник „Ду­кљан­ски кнез Јо­ван Вла­ди­мир“,
из­во­ди за­кљу­чак: „Са­ва и Сте­фан Пр­во­вјен­ча­ни, свим рас­по­ло­жи­
вим сред­стви­ма др­жав­не и вјер­ске про­па­ган­де су­про­ста­ви­ли су се
уко­ри­је­ње­ној др­жав­ној, кул­тур­ној и ди­на­стич­кој ми­сли Зе­те...Тре­
ба има­ти у ви­ду да се пре­нос Вла­ди­ми­ро­вих мо­шти­ју из Кра­ји­не
у Ал­ба­ни­ју до­го­дио у ври­је­ме кад се све­тач­ки култ Не­ма­њин тек
вас­по­ста­вљао и учвр­шћи­вао.“1 Осим ње­га и Рај­ко Це­ро­вић, Но­
вак Аџић, Да­ни­ло Ра­до­је­вић су истог ста­ва.2 Ово пи­та­ње из­и­ску­је
по­себ­но ис­тра­жи­ва­ње с об­зи­ром на то да је ру­миј­ска ли­ти­ја одр­
жа­ва­на у ври­је­ме Не­ма­њи­ћа, а она је ја­ко ва­жан дио кул­та Све­тог
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Прет­по­став­ка је да су Сте­фан Не­ма­ња и Јо­ван
Вла­ди­мир би­ли и у род­бин­ској ве­зи, али ово је те­ма ко­јој тре­ба
по­све­ти­ти по­себ­но ис­тра­жи­ва­ње, а у овом ра­ду ће­мо се ба­зи­ра­ти
са­мо на не­ма­њић­ке све­ти­ње, на про­сто­ру Ста­ре Ва­ро­ши, не­ка­да­
шњој Риб­ни­ци, ко­је су дио на­сље­ђа и Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, о
че­му би ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња мо­гла да да­ју ко­нач­ну по­твр­ду.
Ис­тра­жи­ва­ње са­да­шње Под­го­ри­це би зах­ти­је­ва­ло ви­ше вре­ме­на за
обра­зла­га­ње и ис­тра­жи­ва­ње, та­ко да ће се рад ба­ви­ти са­мо ну­кле­у­
сом гра­да са­да­шње Под­го­ри­це - Ста­ром Ва­ро­ши.
Да­на­шње ста­ње древ­не Риб­ни­це, оне ко­ја са­да по­кри­ва са­мо
дио на­се­ља Ста­ра Ва­рош, у са­да­шњој Под­го­ри­ци, је та­кво да ни по

Мр Сми­љ а Вла­о­в ић
че­му не би­смо мо­гли на­слу­ти­ти ни ње­ну древ­ност, ни зна­чај. Ста­ро
на­се­ље је кроз вје­ко­ве, под ути­ца­јем раз­ли­чи­тих го­спо­да­ра, ми­је­
ња­ло и из­глед и име, по­себ­но у осман­ском пе­ри­о­ду. Ге­о­граф­ски по­
ло­жај Под­го­ри­це је био ја­ко по­во­љан и то је био са­мо је­дан од раз­
ло­га вје­ков­ног оти­ма­ња о ње­ну те­ри­то­ри­ју. Ис­тра­жи­ва­ње ове те­ме
за­сно­ва­но је на ар­хе­о­ло­шкој гра­ђи Др­жав­ног ар­хи­ва Цр­не Го­ре на 75
Це­ти­њу и у Под­го­ри­ци, Ар­хи­ви Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­

Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це

ске, Ар­хи­ви Це­тињ­ског ма­на­сти­ра. Осим ар­хив­ске, ко­ри­шће­ни су
и за­пи­си до­ма­ћих и стра­них пу­то­пи­са­ца, пу­бли­ци­ста, исто­ри­ча­ра,
хро­ни­ча­ра, као и на­род­но пре­да­ње и сје­ћа­ње ло­кал­ног ста­нов­ни­
штва, као и ис­тра­жи­ва­ње на те­ре­ну.
Ро­ђе­њем Сте­фа­на Не­ма­ње 1114. го­ди­не у Риб­ни­ци, ка­ко за­пи­
су­је Сте­фан Пр­во­вјен­ча­ни у „Жи­ту­ју Сте­фа­на Не­ма­ње“: „Бра­ћа су
му за­ви­шћу од­у­зе­ли зе­мљу. А он иза­ђе из би­на њи­хо­вих у ме­сто
ро­ђе­ња сво­је­га по име­ну Ди­о­кли­ти­ја. И во­љом Бож­јом и Пре­чи­сте
ње­го­ве ма­те­ре, ро­ди се и ово, све­то де­те, ко­је ће Бож­јим про­ми­слом
би­ти са­ку­пи­лац про­па­лих зе­ма­ља ота­ча­ства сво­га, па­стир и учи­
тељ, па шта­ви­ше, и об­но­ви­лац оно­га што је би­ло про­па­ло, у ме­сту
по име­ну Риб­ни­ца. А ка­ко су у зе­мљи тој и ла­тин­ски је­ре­ји, то се по
во­љи Бо­жи­јој удо­сто­ји да у хра­му том при­ми ла­тин­ско кр­ште­ње. А
он­да ка­да се вра­тио отац ње­гов у стал­но ме­сто, опет се удо­сто­ји, да
при­ми дру­го кр­ште­ње из ру­ку све­ти­те­ља и ар­хи­је­ре­ја усред срп­ске
1 Ву­ји­чић Рај­ко, Све­ти Вла­ди­мир Ду­кљан­ски, Ду­кљан­ски кнез Јо­ван Вла­ди­мир,
На­род­ни му­зеј Це­ти­ње, Под­го­ри­ца 2016, 41.
2 https://shmaj­ser.wor­dpress.com/2011/06/20/cr­no­gor­ska-hi­sto­ri­ja-isto­ri­ja-po­vi­jest-od-
isko­na-cr­na-go­ra-ni­je-srp­ska-ze­mlja/#mo­re-470, 27. 02. 2018.
 Куће породице Ђечевић
зе­мље, у хра­му све­тих и све­хвал­них и вр­хов­них апо­сто­ла Пе­тра и
Па­вла.”3
Књига 6, свеска 2

Га­бри­ел Фро­ле у дје­лу Са­вре­ме­на Цр­на Го­ра, у ди­је­лу ко­ји се

ти­че Сте­фа­на Не­ма­ње ова­ко за­пи­су­је: „Сте­фан Не­ма­ња, син Уро­ша
Би­је­лог (пла­вог), жу­пан Ра­шке, ро­ђен је 1114. го­ди­не на Риб­ни­ци,
у Зе­ти, тре­ба­ло је да на­сли­је­ди сво­га оца, ма­да је био нај­мла­ђи од
тро­ји­це бра­ће. Био је, да­кле, при­ну­ђен да се бо­ри про­тив сво­ја два
76 ста­ри­ја бра­та Ми­ро­сла­ва и Кон­стан­ти­на, и пот­чи­нив­ши их по­ста­де
ве­ли­ки жу­пан Ра­шке и осло­бо­ди сву срп­ску зе­мљу.“4
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Ма­на­стир Све­тог Мар­ка

Нај­зна­чај­ни­ја све­ти­ња древ­не Риб­ни­це, из не­ма­њић­ког пе­ри­о­
да је­сте ма­на­стир Све­тог Мар­ка, смје­штен у ср­цу ста­ре Под­го­ри­це,
из­гра­ђен у гра­ду ро­ђе­ња Сте­фа­на Не­ма­ње, ка­сни­је Све­тог Си­ме­о­
на Ми­ро­то­чи­вог, осно­ван тру­дом Све­то­га Са­ве. До­ла­ском Ту­ра­ка
ма­на­стир би­ва по­ру­шен и на ње­го­вом мје­сту од­мах за­ми­је­њен му­
сли­ман­ским ку­ћа­ма, да не оста­не ни је­дан до­каз о по­сто­ја­њу ове
све­ти­ње. Оно што ни­је­су ура­ди­ли Тур­ци, до­вр­ши­ле су не­ке дру­ге
иде­о­ло­ги­је, али је сје­ћа­ње на ту све­ти­њу оста­ло иако је о њој би­
ва­ло за­пи­са­но нај­ви­ше по пар ре­до­ва, ни­шта ви­ше. За­ни­мљи­ва је
ин­фор­ма­ци­ја да је у Под­го­ри­ци 1582. го­ди­не „би­ло де­сет по­по­ва“.5
О бро­ју по­по­ва у Под­го­ри­ци го­во­ри и Бо­гу­мил Хра­бак на осно­
ву ис­тра­жи­ва­ња у ду­бро­вач­ким и ко­тор­ским ар­хи­ви­ма и ка­же: „У
3 Сте­фан Пр­во­вјен­ча­ни, Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, Ма­ти­ца срп­ска, Но­ви Сад,
2012, 42.
4 Га­бри­ел Фро­ле, Са­вре­ме­на Цр­на Го­ра, CID, Под­го­ри­ца, 2001, 10.
5 Ра­ду­си­но­вић Па­вле, Ста­нов­ни­штво и на­ељ­ а Зет­ске рав­ни­це од нај­ста­ри­је­јег
до но­ви­јег до­ба, дру­га књи­га, Ти­то­град, 1991, 206.
Под­го­ри­ци 1582. жи­вје­ло је де­сет по­по­ва, ме­ђу ко­ји­ма и Вук Стје­
па­нов ко­ји се ба­вио ко­вач­ким за­на­том. Хри­шћа­нин је био и је­дан
спа­хи­ја, Ди­ми­три­је на пре­ла­зу из 16. у 17. ви­јек. Го­ди­не 1588. у
по­пи­су за џа­зи­ју упи­са­ни су све­ште­ни­ци Ђу­ро, Иван, Ив­ко, Вук,
Цвет­ко, Ра­до­је (са ба­шти­ном), Ра­до­сав (са ба­шти­ном) и Ра­де, да­
кле са­мо осмо­ри­ца.“6
Оста­ло је и сје­ћа­ње на ли­ти­је и фраг­мен­тар­но и ус­пут­но по­
ме­ну­та цр­ква у из­вје­шта­ји­ма пу­то­пи­са­ца тек по­сли­је осло­бо­ђе­ња
Под­го­ри­це, јер до­тад ни­је био мо­гућ би­ло ка­кав при­ступ или ис­
тра­жи­ва­ње. Хра­бак ка­же да је мер­мер од не­ке под­го­рич­ке цр­кве
упо­три­је­бљен за пра­вље­ње ха­ма­ма у Ље­шу: „Из Ца­ри­гра­да сти­гао
је на­лог да за град­њу јав­ног ку­па­ти­ла (ха­ма­ма) у Ље­шу упо­три­је­би
мер­мер у не­кој по­ру­ше­ној пра­во­слав­ној цр­кви у Под­го­ри­ци“.7
О по­ло­жа­ју ма­на­сти­ра Св. Мар­ка Мак­сим Шо­ба­јић у Ста­ри­
на­ма ка­же да је био у Ђе­че­ви­ћа ма­ха­ли: „Ма­на­стир Св. Са­ве (Шо­

Мр Сми­љ а Вла­о­в ић
ба­јић на­зи­ва ма­на­стир Св. Мар­ка ма­на­сти­ром Св. Са­ве, због то­га
што га је по­ди­гао Са­ва Не­ма­њић и због то­га јер се та­ко спо­ми­ње у
на­род­ној тра­ди­ци­ји), ве­ли се да је био у Ђе­че­ви­ћа ма­ха­ли, а то је
ју­го­и­сточ­но од гра­да и пи­ја­це, и од ма­ха­ле Др­па, до исте, и до ши­
ри­не по­ља Ће­мов­ска; кроз њу иде глав­ни пут за Ци­јев­ну, на Ту­зе и
Шип­ча­ни­ка (са­да ва­ро­ши­ца) за Ар­ба­ни­ју. Ту до пу­та баш на кра­ју 77
ма­ха­ле, крај отво­ре­ног по­ља, по­сто­је ко­на­ци знат­не му­ха­ме­дан­ске

Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це

ку­ће Ђе­че­ви­ћа.“8 Мје­сто гдје се на­ла­зио ма­на­стир је би­ло бре­го­
ви­то, та­ко да се ма­на­стир на­ла­зио на бла­гом уз­ви­ше­њу, што се и
да­нас мо­же на­слу­ти­ти, али не у тој мје­ри јер се на­се­ље вре­ме­ном
из­гра­ди­ло и због раз­ли­чи­тих ин­фра­струк­тур­них по­тре­ба те­рен се
вре­ме­ном за­рав­њи­вао.
Не­шо К. Ста­нић у дје­лу „Збир­ка при­мје­ра и по­у­ка“ за­пи­су­је да
је у Ми­ће­ну, ди­је­лу Ста­ре ва­ро­ши, по­сто­ја­ла епи­ско­пи­ја и да су од
ма­на­стир­ског ка­ме­на на­пра­вље­не му­сли­ман­ске ку­ће: „Под­го­ри­ца
као што је по­зна­то је ко­ли­јев­ка Не­ма­њи­ног до­ма и мно­гих пле­мен­
ски­јех ку­ћа, она је би­ла не­кад и цен­тар про­свје­те у до­ба Бо­жи­да­ра
Ву­ко­ви­ћа, ро­ђе­ног Под­го­ри­ча­ни­на, на ко­ји је по­да­ље од ва­ро­ши к
Ве­зи­ро­ву мо­сту у мје­сто зва­но Ђу­ли­ћи, по до­ка­зу ста­ри­јих на­ла­
зи­ла се и штам­па­ри­ја, у ко­јем су се мје­сту на­ла­зи­ла олов­на сло­ва
од штам­па­ри­је. У сре­ди­ни Ми­је­ће­на на­ла­зе се не­ки тра­го­ви зет­ске
епи­ско­пи­је за­сно­ва­не Св. Са­вом - од ка­ме­ног ма­те­ри­ја­ла то­га ма­на­

6 Бо­гу­мил Хра­бак, Под­го­ри­ца до по­чет­ка 19. ви­је­ка, Бе­о­град, 2000, 93.

7 Исто, 63.
8 Шо­ба­јић Мак­сим, Ста­ри­не у Зе­ти, Штам­па­ри­ја Св. Ни­ко­ли­ћа, Бе­ог­ рад,1892, 98.
 сти­ра на ко­јем су мје­сту
са­гра­ђе­ни не­ки тур­ски
до­мо­ви у та­ко­зва­ној Ђе­
че­ви­ћа ма­ха­ли“.9
Го­ди­не 1926. у свом
дје­лу „Зе­та и Ље­шко­по­
ље“, Ан­дри­ја Јо­ви­ће­вић
за­пи­су­је да је у Ста­рој
ва­ро­ши по при­ча­њу ста­
ри­јих љу­ди на По­бреж­ју,
код Ђе­че­ви­ћа ку­ле по­сто­
јао ма­на­стир, да је то раз­
Видљиви остаци живописа у подруму лог бо­ле­сти по­је­ди­них
чла­но­ва по­ро­ди­це, као и о оста­лим цр­ква­ма на те­ри­то­ри­ји Ста­ре
Ва­ро­ши: „Под­го­ри­ца је има­ла у сво­је ври­је­ме по­ви­ше цр­ка­ва и ма­
Књига 6, свеска 2

на­сти­ра. Ста­ри­ји љу­ди твр­де да је је­дан ма­на­стир био на По­бреж­ју

код Ђе­че­ви­ћа ку­ћа. Оста­ци ма­на­стир­ске цр­кве вид­ни су и да­нас,
али му­ха­ме­дан­ци не­ра­до гле­да­ју да се ис­пи­ту­ју њи­хо­ве ку­ће и дво­
ри­шта. У ку­ћи Ђе­че­ви­ћа, ко­ји жи­ви на ма­на­сти­ри­шту, не­ма по уве­
ре­њу са­вре­ме­ни­ка, на­прет­ка и твр­де да у тој по­ро­ди­ци има сваг­да
78 по је­дан или ви­ше лу­дих. Ова бо­лест се сма­тра као по­сле­ди­ца гре­
ха, јер по­се­ду­је цр­кве­но има­ње. Цр­кве су по­сто­ја­ле још у Кри­вој
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Киш - Ма­ха­ли и Те­ћи­ји из­над Риб­ни­це. На­зив Киш - Ма­ха­ла зна­чи

Цр­кве­на ма­ха­ла и на­род­но пре­да­ње ти­ме до­би­ја по­твр­ду. ‘Те­ћи­ја’
до­ла­зи од тур­ске ре­чи ‘те­ћа’, што зна­чи ма­на­стир.“10
Про­у­ча­ва­ју­ћи Под­го­ри­цу са истом па­жњом као и оста­ле ди­
је­ло­ве Цр­не Го­ре због че­га је ње­го­во име и не­за­о­би­ла­зно кад се
го­во­ри о про­шло­сти и са­да­шњо­сти, Па­вле Ро­вин­ски у сво­јој „Чер­
но­го­ри­ји“ за­пи­су­је да је Под­го­ри­ца ко­ли­јев­ка Не­ма­њи­ћа и да је
уза­луд­но тра­жи­ти остат­ке ста­ре, слав­не епо­хе, али да: „На оба­ли
Риб­ни­це, гдје не­ма гра­ђе­ви­на, и са­да су ви­дљи­ве ста­ре гроб­ни­це,
а још ви­ше их је оти­шло под дво­ри­шта и са­ме ку­ће, ко­је при­па­да­ју
Тур­ци­ма и због то­га су не­при­сту­пач­не за ис­тра­жи­ва­ње. У гра­ду је
је­дан дио под ку­ћа­ма Ту­ра­ка Ђе­че­ви­ћа и у јед­ној од њих у до­њој
про­сто­ри­ји са­чу­ва­ла се ап­си­да ма­ле цр­кве са ди­је­лом зи­да. Му­сли­
ма­ни, ко­ји су и са­ми не­ка­да би­ли Ср­би - хри­шћа­ни, схва­ти­ли су да
је то оста­так цр­кве и са­чу­ва­ли га од ру­ше­ња. Ис­пред те исте ку­ће
на­ла­зи се ве­ли­ки ко­мад зе­мље на ко­ме се са­ди ду­ван и по­вр­ће. Али,
9 Не­шо К. Ста­нић, Збир­ка при­мје­ра и по­ук­ а, Срп­ска шта­ма­па­ри­ја Све­то­за­ра Гр­
чи­ћа и си­на, Под­го­ри­ца, 1907, 45.
10 Јо­ви­ће­вић Ан­дри­ја, Зе­та и Ље­шко­по­ље, ЦИД, Под­го­ри­ца, 1999, 33.
по схва­та­њу до­ма­ћи­на, на њој се не сми­је гра­ди­ти и она се на­зи­ва
ли­ва­ди­ца.“11 У ве­зи са истом те­мом, а на осно­ву по­да­та­ка из ду­бро­
вач­ких и ко­тор­ских ар­хи­ва Бо­гу­мил Хра­бак у дје­лу Под­го­ри­ца до
по­чет­ка 19. ви­је­ка, ка­же да је нај­ве­ћа ма­ха­ла би­ла Др­пе: „ко­је су
про­ла­зи­ле сре­ди­ном на­се­ља до оба­ле Риб­ни­це, по­ред чи­јих оба­ла
се на­ла­зи­ло гро­бље.“12
Ха­лит Ђе­че­вић, стар­је­ши­на по­ро­ди­це Ђе­че­вић, ка­же да су на
про­стор Др­па, на осно­ву пре­да­ња ко­је чу­ва ње­го­ва по­ро­ди­ца, до­
шли пра­во­слав­ци у XI ви­је­ку. До­ла­ском Ту­ра­ка они су са­гра­ди­ли
ку­ћу на оста­ци­ма ма­на­сти­ра и да они ни­је­су оте­ли ма­на­стир, већ
да су се усе­ли­ли у на­пу­штен ма­на­стир при­је 350-400 го­ди­на. Осим
ку­ће има­ли су и 8 000 ква­дра­та пла­ца. Го­ди­не 1890. је из­го­ре­ла
ку­ћа. Де­це­ни­ја­ма се чу­ва­ла огра­да ко­ја је би­ла ви­со­ка 4 ме­тра и
ка­пи­је ко­јих је би­ло осам, ви­си­не шест ме­та­ра. За­пад­не ка­пи­је су
би­ле дви­је и би­ле су ма­њих ди­мен­зи­ја. У по­дру­му ку­ће на­ла­зи­ле

Мр Сми­љ а Вла­о­в ић
су се фре­ске, а њи­хо­ва по­ро­ди­ца је чу­ва­ла као ама­нет че­ти­ри хри­
шћан­ске ре­ли­кви­је: кан­ди­ло, крст, зво­но и ки­вот од дре­но­ви­не са
не­чи­јим мо­шти­ма. Не­ко­ли­ко пу­та је ку­ћа због хри­шћан­ских ре­ли­
кви­ја па­ље­на. Кров је био од др­ве­та, а са­мим тим и све­ти­ње су би­ле
угро­же­не, па су Ђе­че­ви­ћи, бо­је­ћи се да се не огри­је­ше о вје­ков­ни
ама­нет и ре­ли­кви­је, пре­да­ли иза­сла­ни­ку са Це­ти­ња, оцу из­вје­сног 79
Бла­жа Бе­ле­ви­ћа. Та при­мо­пре­да­ја све­ти­ња се де­си­ла по­сли­је Бер­

Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це

лин­ског кон­гре­са ка­да су све­ти­ње пре­да­те Ива­ну Бе­ле­ви­ћу ко­ји је
био по­знат као из­у­зет­но по­штен чо­вјек. По­ме­ну­тог Ива­на Бе­ле­ви­
ћа смо на­шли на спи­ску Све­ште­нич­ког при­ре­за под­го­рич­ке ка­пе­та­
ни­је, у Ар­хи­ву Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, гдје пи­ше да
је до­ма­ћин Иван Бе­ле­вић пла­ћао 2 кру­не раз­ре­за као тре­ћа кла­са
јер ни­је имао зе­мље.13
Је­ди­ни ви­дљи­ви оста­так ма­на­сти­ра Св. Мар­ка је би­ла ју­жна
ка­пи­ја ма­на­сти­ра. Ме­ђу­тим, го­ди­не 1958. го­ди­не за ври­је­ме док су
мла­ђи Ђе­че­ви­ћи би­ли од­сут­ни, до­шли су рад­ни­ци са ма­ца­ма и сру­
ши­ли пре­о­ста­лу ка­пи­ју на ко­јој су по­сто­ја­ли ини­ци­ја­ли. На мје­сту
гдје је да­нас стам­бе­на згра­да Ле­па Ка­та би­ле су до­ве­де­не гра­ђе­вин­
ске ма­ши­не. На за­хтјев та­да­шњег пред­сјед­ни­ка оп­шти­не Ти­то­град,
чи­је име ста­ри Ђе­че­вић ни­је же­лио да по­ме­не, ма­ши­не су са­мље­ле
ка­мен са ка­пи­је и ма­на­стир­ског зи­да и угра­ди­ле у по­ме­ну­ту гра­

11 Ро­вин­ски Па­вле, Чер­но­го­ри­ја, 4. том, Це­ти­ње, 1994, 462.

12 Бо­гу­мил Хра­бак, Под­го­ри­ца до сре­ди­не 19. ви­је­ка, 90.
13 Ар­хив Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, Све­ште­нич­ки при­каз под­го­рич­ке ка­пе­
та­ни­је, 1901. го­ди­на.
 ђе­ви­ну.14 Ђе­че­ви­ћи су тај
акт до­жи­вје­ли као атак на
њи­хов ама­нет. У ар­хи­ви
РТЦГ по­сто­ји ви­део за­пис
гдје отац Ха­ли­та Ђе­че­ви­ћа
го­во­ри сво­јим си­но­ви­ма:
„Ђе сте, не би­ло ви ме, кад
300 го­ди­на чу­ва­смо ове
све­ти­ње, а да­нас нам их
сру­ши­ше...“ До да­на­шњег
да­на до овог ар­хив­ског ма­
Јужна ка­пи­ја ма­на­сти­ра Светог Марка,
те­ри­ја­ла ни­је­смо успје­ли
слика Зувдије Хоџића да до­ђе­мо.

Мје­сто но­во­о­сно­ва­не зет­ске епи­ско­пи­је

Књига 6, свеска 2

У исто­риј­ским рас­пра­ва­ма о мје­сту сје­ди­шта Зет­ске епи­ско­

пи­је на­шо се и ма­на­стир Св. Мар­ка као јед­но од по­тен­ци­јал­них
мје­ста но­во­о­сно­ва­не Зет­ске епи­ско­пи­је. Ми­шље­ња исто­ри­ча­ра су
по­ди­је­ље­на: Ни­ћи­фор Ду­чић, Ша­фа­рик, вла­ди­ка Ва­си­ли­је Пе­тро­
вић, Ми­лу­ти­но­вић, Ми­кло­шић, Го­лу­бин­ски, вла­ди­ка Ге­ра­сим Пе­
80 тра­но­вић, Ри­сто Дра­ги­ће­вић и Ила­ри­он Ру­ва­рац су би­ли ми­шље­ња
да је Зет­ска ар­хи­е­пи­ско­пи­ја би­ла смје­ште­на на Ми­хољ­ској Пре­вла­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ци. Сте­ван Ду­чић, Иван Ја­стре­бов и ру­ски про­фе­сор Гри­го­ро­вич

су ми­шље­ња да је сје­ди­ште би­ло на Зла­ти­ци, док Мар­ко Дра­го­вић,
Па­вле Ро­вин­ски, Ан­дри­ја Јо­ви­ће­вић, Мак­сим Шо­ба­јић су ми­шље­
ња да је сје­ди­ште би­ло у у Дре­пи, на мје­сту са­да­шње Под­го­ри­це.15
Као мје­сто но­во­о­сно­ва­не Зет­ске епи­ско­пи­је са озбиљ­но­шћу
тре­ба узе­ти ма­на­стир Све­тог Мар­ка у Под­го­ри­ци из ви­ше раз­ло­га.
Као пр­во ту је ро­ђен Сте­фан Не­ма­ња. Сам ма­на­стир се на­ла­зи у

14 На осно­ву по­да­так до­би­је­них у оп­шти­ни Под­го­ри­ца, та­да­шњу пред­сјед­ник оп­

шти­не Ти­то­град (Под­го­ри­ца) је био Ико Мир­ко­вић, а пред­сјед­ник Вла­де Цр­не Го­ре је био
Бла­жо Јо­ва­но­вић.
15 О овој про­бле­ма­ти­ци по­сто­ји обим­на ли­те­ра­ту­ра: Ни­ћи­фор Ду­чић, Књи­жев­
ни ра­до­ви, књ. 2, Бе­о­град, 1892; ­­­­­­­­­­­­­­https://www.slideshare.net/popovescu/2868779-pavel-
safariko-poreklu-slovena; ­­­­­­­­­­­­­https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/vladika_vasilije-istorija_o_
crnoj_gori.html; ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/sarajlija-istorija_crne_gore.html;
Марица Маловић Ђукић,  Драгићевић Ристо, ­Енциклопедија српске историографије,
Београд 1997; Иван Јастребов, Податци за историју Српске цркве, Бе­о­град, 1879; ­­­­­­Ђорђе
Бубало, Драговић Марко, Енциклопедија српске историографије, Београд 1997; Павле
Аполонович Ровински, Черногорија, 1. том, ОБОД, Цетиње, 1999; Андрија Јовићевић,
Зета и Љешкопоље, ЦИД, Подгорица, 1999; Сима Милутиновић Сарајлија, Историја
Црне Горе, Београд, 1835; Максим Шобајић, Старине у Зети, Штампарија Св. Николића,
Београд, 1892; Иван Јастребов, Историја Црне Горе, Београд, 1879.
бли­зи­ни Ду­кље и Зла­ти­це, као на­ста­вак епи­скоп­ских ста­рих сје­ди­
шта, за­тим Под­го­ри­ца је би­ла стра­те­шка тач­ка и има­ла је цен­тра­
лан по­ло­жај. Осим на­ве­де­них раз­ло­га ту је и лич­ност пр­вог зет­ског
епи­ско­па - Ила­ри­о­на Ши­шо­је­ви­ћа, за ко­јег се зна да је по­ди­гао
и ма­на­стир Вра­њи­ну и Ора­хо­во и Плав­ни­цу и да је и био са­хра­
њен у Вра­њин­ској цр­кви.16 Да­кле, док је по­ди­зао све те ма­на­сти­ре,
при­род­но је да то ни­је ра­дио са Ми­хољ­ске Пре­вла­ке. Још је­дан
раз­лог у при­лог те­зи да је сје­ди­ште ма­на­сти­ра Св. Мар­ка би­ло у
Под­го­ри­ци је­сте да је то је­ди­ни ма­на­стир ко­ји је на­род пам­тио као
„је­пи­ско­пи­ју Све­тог Са­ве “ и ко­ји је по­сје­до­вао мо­шти ко­је у том
вре­ме­ну ни­је­су би­ле баш та­ко че­сте на на­шим про­сто­ри­ма, већ их
је Све­ти Са­ва ку­по­вао док је пу­то­вао по све­тим зе­мља­ма и си­гур­но
је да ни­је мо­гао баш сва­ки ма­на­стир да­ро­ва­ти све­тим мо­шти­ма, не­
го са­мо иза­бра­не. По­сто­ја­ње дру­ге ма­на­стир­ске цр­кве је још јед­на
прет­по­став­ка у при­лог те­зи да је ту би­ло сје­ди­ште епи­ско­пи­је. О

Мр Сми­љ а Вла­о­в ић
мо­шти­ма ће би­ти ри­је­чи у на­став­ку ра­да.

Ма­на­стир­ске све­ти­ње
По­ро­ди­ца Ђе­че­вић вје­ко­ви­ма je чу­ва­ла че­ти­ри хри­шћан­ске ре­
ли­кви­је и то: зво­но, крст, кан­ди­ло и ки­вот са мо­шти­ма. Ре­ли­кви­је
су пре­да­те и о њи­хо­вој суд­би­ни се не зна ни­шта. 81
Кан­ди­ло, ико­на и крст су по­зна­те ре­ли­кви­је ко­је су мно­ге му­

Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це

сли­ман­ске по­ро­ди­це чу­ва­ле као сје­ћа­ње на сво­је пра­во­слав­но по­
ри­је­кло. Ме­ђу­тим, пи­та­ње ки­во­та је оно ко­је бу­ди нај­ви­ше ин­те­ре­
со­ва­ња. Ка­кав је био ки­вот, од ко­јег ма­те­ри­ја­ла, ко­јих ди­мен­зи­ја,

16 Свети Сава је за првог зетског епископа поставио свог ученика Илариона. У

етнографском зборнику „Ријечка нахија у Црној Гори“ Андрије Јовићевића, који је издат
1911. године, можемо наћи вриједне записе о поријеклу породице епископа Илариона и
народном предању како је постао ученик Светог Саве. Јовићевић пише да је Иларионов
дјед био Србин из Призрена, а да се његов син Љеш доселио у Зету, у мјесто Шишовиће
(племе Грађани, Ријечка нахија). Љеш је имао четири сина: „најмлађи Илија пошао је
са Светим Савом и доцније постао епископ Зете; а остали му се синови поженише“.
Епископ Иларион је једно вријеме столовао у Манастиру Св. Архангела на Превлаци
у Боки Которској, а потом у Манастиру Св. Николе на Врањини на Скадарском језеру.
У каталозима се епископ Иларион помиње: 1219, 1220, 1233, 1241. и 1242. године.
Повеља Светог Саве Манастиру Св. Николе на Врањини из 1233. године представља
свједочанство о томе да је Иларион био први зетски епископ. Постоји мишљење да је
Епископ Иларион на почетку столовао у Манастиру Дрпе (Св. Марка) у Подгорици,
односно у Манастиру Златици, древнохришћанском епископском сједишту, и да је нешто
касније сједиште епископије пренијето у Манастир Св. Архангела на Превлаку. Епископ
Иларион се упокојио на Врањини гдје је и сахрањен. Ово потврђује натпис на једној
гробници у Манастиру Св. Николе на којој се налазио натпис „Овдје се представи раб
Божији Иларион, јепискуп зетски, градитељ овога светог мјеста“, в. Андрија Јовићевић,
Ријечка нахија у Црној Гори, Београд 1911; Иларион Руварац, Прилошци историји Црне
Горе, Штампарија Јована Пуљо, Земун 1899.
 шта се у ње­му на­ла­зи­ло. Ако је Ха­ли­то­ва мај­ка, при­ли­ком по­сје­те
не­ког од ко­џа (го­спо­де), ки­вот до­ни­је­ла у ру­ка­ма, он­да је ки­вот
мо­рао би­ти ма­њих ди­мен­зи­ја. Ха­лит је о ки­во­ту ка­зао да је био од
не­ког др­ве­та, дре­но­ви­не из­гле­да. У ње­му су би­ле мо­шти за ко­је се
прет­по­ста­вља да су не­гдје на Це­ти­њу. Та­чан да­тум пре­да­је мо­шти­
ју ни­је по­знат. У јед­ном од раз­го­во­ра Ха­лит Ђе­че­вић је ре­као да је
то би­ло по­сли­је Бер­лин­ског кон­гре­са, у дру­гом да је то би­ло на­кон
па­ље­ња по­ро­дич­не ку­ће 1890. го­ди­не, док на тре­ћем мје­сту по­ми­
ње 1928. го­ди­ну и до­ла­зак ми­тро­по­ли­та Га­ври­ла До­жи­ћа, а мо­шти
су још уви­јек би­ле ту. Де­таљ­ном про­вје­ром фа­сци­кли из по­ме­ну­
тих го­ди­на, као и мно­гих дру­гих у ми­тро­по­лиј­ској ар­хи­ви, ни­је­смо
на­шли акт о при­мо­пре­да­ји мо­шти­ју. С об­зи­ром на то да је ми­тро­по­
лиј­ска ар­хи­ва би­ла јед­ним ди­је­лом смје­ште­на у згра­ди не­ка­да­шње
Кон­зи­сто­ри­је, а са­да­шње Бо­го­сло­ви­је у пе­ри­о­ду Дру­гог свјет­ског
ра­та и на­кон ње­га, мно­га ак­та су на­стра­да­ла у по­жа­ру у ју­лу 1990.
Књига 6, свеска 2

го­ди­не , а не­ка су пре­шла и у при­ват­не ру­ке, па је мо­гу­ће да је ме­ђу

њи­ма био и акт о ко­јем је ри­јеч.
У Це­тињ­ском ма­на­сти­ру, тач­ни­је у ке­ли­ји Св. Пе­тра Це­тињ­
ског, на­ла­зио се ки­вот са мо­шти­ма Св. Те­о­до­ра Стра­ти­ла­та и са
још не­ким мо­шти­ма за ко­је се не зна чи­је су. Са­ми ки­вот је ма­њих
82 ди­мен­зи­ја, на­пра­вљен од др­ве­та, али оп­ши­вен ме­та­лом. На јед­ном
мје­сту се ви­де тра­го­ви во­ска, от­при­ли­ке на мје­сту гдје је ки­вот за­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

тва­ран.
У ми­тро­по­лиј­ској ар­хи­ви за го­ди­ну 1931., у до­ку­мен­ту ко­ји је
у ве­зи са при­мо­пре­да­јом ду­жно­сти јед­ног игу­ма­на дру­гом, на по­
пи­су ства­ри у Ве­ли­кој ри­зни­ци, из­ме­ђу оста­лог сто­ји и шест ма­лих
ко­ма­да мо­шти­ју за ко­је би се мо­гло прет­по­ста­ви­ти да су мо­шти
ма­на­стир­ске, јер у ки­во­ту са мо­шти­ма Св. Те­о­до­ра Стра­ти­ла­та има
са­мо јед­на ко­шчи­ца док су оста­ле не­ста­ле. По­ми­ње се и ков­че­жић
са ди­је­лом мо­шти­ју (у сре­бру тје­ме гла­ве), вје­ро­ват­но Св. Фе­вро­
ни­је, ко­је су се на­ла­зи­ле јед­но ври­је­ме у ма­на­сти­ру Ждре­ба­о­ни­ку,
а са­да су у хра­му Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња, за­јед­но са мо­шти­ма Св.
Те­о­до­ра Стра­ти­ла­та. Осим њих на спи­ску је и јед­на све­ти­тељ­ска
ру­ка, ша­ка у сре­бр­ном сан­ду­чи­ћу, ку­ти­ји.17 У ри­зни­ци Це­тињ­ског
ма­на­сти­ра на­шли смо сре­бр­ни ки­вот у об­ли­ку ша­ке са мо­шти­ма
Св. Јо­ва­на Пла­мен­ца о ко­јем за­сад исто­риј­ска на­у­ка не зна ни­шта,
као ни на­род­но пре­да­ње.

17 Архив Митрополије црногорско-приморске, 29.05. 1931. год, бр. 310.

 Дру­га драч­ка цр­ква
Из­вје­сно је да је у ма­на­сти­ру Св. Мар­ка по­сто­ја­ла још јед­на
цр­ква о чи­јем се по­сто­ја­њу зна ма­ње не­го о цр­кви на ко­јој су из­
гра­ђе­не ку­ће Ђе­че­ви­ћа. Ма­ло оп­шир­ни­је по­дат­ке о овој све­ти­њи
на­ла­зи­мо у „Ста­ри­на­ма“ Мак­си­ма Шо­ба­ји­ћа гдје он за­пи­су­је да је
по­сто­ја­ла цр­ква на Дра­чу и око де­се­так хри­шћан­ских гро­бо­ва и да
је на ње­ном мје­сту из­гра­ђе­на џа­ми­ја ко­ја је би­ла ја­ко си­ро­ма­шна.
Ина­че ци­је­ло то мје­сто је би­ло нај­си­ро­ма­шни­је у Под­го­ри­ци, а са­
ма џа­ми­ја је би­ла то­ли­ко си­ро­ма­шна да ни­је би­ло ни ми­на­ре­та на
њој. Ме­ђу­тим, у раз­го­во­ру са драч­ким Се­лим-хо­џом, ко­га је књаз
Ни­ко­ла ка­сни­је по­ста­вио за ка­ди­ју, Шо­ба­јић је са­знао тач­но гдје
је би­ла цр­ква: „Ста­ра цр­ква ни­је би­ла ође ђе је сад џа­ми­ја но ма­
ло ни­же (за не­ко­ли­ко сто­ти­на ко­ра­ка), и по­ђе да­ље и по­ка­же ми то
мје­сто, и ве­ли да пам­ти до­ста гро­бља ри­шћан­ског на то мје­сто, али
цр­кву ни цр­кви­ну не пам­ти, но је ве­ли мје­сто ра­ни­је при­ти­сну­то

Мр Сми­љ а Вла­о­в ић
ку­ћа­ма, ја­ли рас­ко­па­на не зна се.”18 Пра­те­ћи за­пис М. Шо­ба­ји­ћа
на­и­шли смо на ста­ру ка­ме­ну ку­ћу ко­ја има по­дру­ме са вол­то­ви­ма,
и ис­под по­дру­ма још јед­ну про­сто­ри­ју ко­ја се на­ла­зи на ду­би­ни
слич­ној као и пр­ва цр­ква у по­друм­ском ди­је­лу ку­ће Ђе­че­ви­ћа, али
би и ов­дје би­ла нео­п­ход­на кон­сул­та­ци­ја ге­о­ра­да­ра и ар­хе­о­ло­га.
83
Мар­ков­дан­ска ли­ти­ја

Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це

Осим оста­та­ка ма­на­сти­ра, тач­ни­је мо­ну­мен­тал­не ју­жне ма­на­
стир­ске ка­пи­је, ко­ја је по­сто­ја­ла све до пе­ри­о­да со­ци­ја­ли­зма (пе­де­
се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка), о по­сто­ја­њу овог ма­на­сти­ра свје­до­
чи и оби­чај да се сва­ке го­ди­не 8. ма­ја на дан Св. Мар­ка, за­штит­ни­ка
Под­го­ри­це, одр­жа­ва све­ча­на Ли­ти­ја ко­ја по­чи­ње од цр­кве Св. Ге­ор­
ги­ја, под Го­ри­цом и до­ла­зи до мје­ста не­ка­да­шњег ма­на­сти­ра, гдје
је тра­ди­ци­о­нал­но до­че­ку­ју по­том­ци по­ро­ди­це Ђе­че­вић и за­тим на­
ста­вља шет­њу ули­ца­ма гра­да. Ли­ти­је су се одр­жа­ва­ле и у ври­је­ме
Ту­ра­ка, о че­му свје­до­чи Не­шо Ста­нић у књи­зи Спо­ме­ни­ца Сје­ни
зна­ме­ни­тих Ср­ба, гдје ка­же да су по­сто­ја­ле стра­же око уче­сни­ка
Ли­ти­је јер су Тур­ци би­ли на сва­ко зло спрем­ни. Јед­ном су кур­шу­
мом га­ђа­ли у ли­тиј­ски крст, али су по­го­ди­ли ја­бу­ку ис­под ње­га
ко­ја је ка­сни­је по­не­се­на на по­прав­ку. Не­ка­да је Ли­ти­ја по­ла­зи­ла
од ма­на­сти­ра Дај­ба­бе, а од 1992. го­ди­не ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­
је Ра­до­вић је об­но­вио оби­чај сла­вље­ња гра­да и Ли­ти­ја по­чи­ње од
цр­кве Св. Ге­ор­ги­ја, под Го­ри­цом. О об­но­ви Ли­ти­је на Мар­ков­дан
на­ла­зи­мо свје­до­чан­ство у Ти­то­град­ској три­би­ни гдје Ха­лит Ђе­че­

18 Максим Шобајић Максим, Старине у Зети, 130

 вић ка­же да је уз за­ла­га­
ње све­ште­ни­ка Дра­га­на
Ми­тро­ви­ћа об­но­вље­на
Ли­ти­ја ко­ју они ра­до до­
че­ку­ју јер им она зна­чи
на­пре­дак и у по­љу, шта­
ли и у ку­ћи.19
Осим ма­на­сти­ра Св.
Мар­ка дио на­сље­ђа је­су
и цр­ква на бр­ду Љу­бо­
вић, цр­ква на Че­пур­ци­ма
Марковданска литија 1941, одржана уз и цр­ква Св. Ге­ор­ги­ја, под
одобрење италијанских окупационих власти
Го­ри­цом и ко­ја је вр­ло
вје­ро­ват­но би­ла ма­на­стир и ни­је уско при­па­да­ла Ста­рој Ва­ро­ши, па
ће о њој би­ти ри­је­чи у не­ком по­себ­ном ра­ду јер она то и за­вре­ђу­је.
Књига 6, свеска 2

Цр­ква на Љу­бо­ви­ћу
Ан­дри­ја Јо­ви­ће­вић у Зе­ти и Ље­шко­по­љу ка­же да је на Љу­бо­
ви­ћу по­сто­ја­ла цр­ква, али да су те­ме­љи уни­ште­ни јер је на том
мје­сту по­диг­нут ша­нац: „На Љу­бо­ви­ћу, из­над Под­го­ри­це, би­ла је
84 цр­ква, и ње­ни су се те­ме­љи до ско­ро по­зна­ва­ли. Ту је доц­ни­је по­
диг­нут ша­нац и он­да су те­ме­љи цр­кве уни­ште­ни.”20 Па­вле Ро­вин­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ски у „Чер­но­го­ри­ји“ за­пи­су­је да је код „по­па За­ха­ри­ја По­по­ви­ћа

по­сто­јао тур­ски фер­ман ко­ји се од­но­си на Љу­бо­вић­ку цр­кву ко­ја
са­да не по­сто­ји.“21 По пре­да­њу, цр­ква на Љу­бо­ви­ћу је би­ла ве­ћа
од оне на Че­пур­ци­ма, а Не­шо Ста­нић за­пи­су­је и да је ту не­ки Тур­
чин га­јио ку­ку­руз: „На истом овом мје­сту, ов­да­шњи жи­тељ Аљо
Ка­пи­са­зо­вић на овом мје­сту усу­ди се те рас­ко­па те­мељ и очи­сти
ка­ме­ње, те огра­ди овај пре­дјел и на­чи­ни на овом мје­сту ба­шти­ну и
по­се­ја ру­ме­тин (ку­ку­руз)...“22 На мје­сту цр­кви­шта је био не­ки вој­
ни обје­кат, а да­нас је обје­кат ко­ји при­па­да Во­до­во­ду и огра­ђен је
бо­дљи­ка­вом жи­цом.

Цр­ква на Че­пур­ци­ма
Цр­ква на Че­пур­ци­ма је по­све­ће­на Ро­жде­ству Пре­све­те Бо­го­ро­
ди­це, у на­ро­ду по­зна­та као и цр­ква Св. Го­спо­ђе. Ова цр­ква је ти­

19 Смиља Влаовић, Марковданска литија, Светигора, бр. 256, 26-30.

20 Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, 379.
21 Ровински Павле, Черногорија, 463.
22 Нешо Станић, Збирка примјера и поука, 42.
пич­на гро­бљан­ска цр­ква са јед­ним бро­дом, по­лу­кру­жном ап­си­дом
и зво­ни­ком на пре­сли­цу са три отво­ра. Об­но­вље­на је 1890. го­ди­не
ка­да је и по­диг­нут и зво­ник. Из­над ула­зних вра­та је пло­ча са сље­
де­ћим за­пи­сом: „Под вла­дом Њ. В. Кња­за Ни­ко­ле и осло­бо­ди­о­ца
Зе­те! Вје­ко­ви­ма сру­шен храм Све­те Го­спо­ђе об­но­ви и са­гра­ди за
вјеч­ну успо­ме­ну Ха­џи Ми­то Ми­ха­тов 1890. г.” Ни­је жи­во­пи­са­на,
а ико­но­стас су ура­ди­ла бра­ћа Ђи­нов­ски. По пре­да­њу ко­је се чу­ва
у на­ро­ду цр­ква је об­но­вље­на јер­мен­ским нов­цем та­ко што су Јер­
ме­ни ко­ји су ишли да ра­ту­ју на стра­ни тур­ске вој­ске од­си­је­да­ли
код бо­га­тог тр­гов­ца, Ми­тра Ми­лич­ко­ви­ћа и ње­му оста­вља­ли но­
вац ко­ји би он, у слу­ча­ју да се не вра­те са бо­ји­шта, слао њи­хо­вим
по­ро­ди­ца­ма. Вре­ме­ном се тај но­вац на­го­ми­лао, па је Ми­тар Ми­ја­
тов Ми­лич­ко­вић пи­сао та­да­шњем ми­тро­по­ли­ту Ми­тро­фа­ну Ба­ну и
тра­жио бла­го­слов за об­но­ву цр­кве што је и учи­ње­но. Ди­мен­зи­је и
стил град­ње вр­ло вје­ро­ват­но не од­го­ва­ра­ју ори­ги­нал­ној цр­кви, али

Мр Сми­љ а Вла­о­в ић
и она је об­но­вље­на као и мно­ге цр­кве сти­лом ка­рак­те­ри­стич­ним за
пе­ри­од об­но­ве на­кон осло­бо­ђе­ња од Ту­ра­ка.

На­кон па­да Под­го­ри­це 1474. го­ди­не у ру­ке Осман­ли­ја, у ста­

ром на­се­љу је би­ло из­гра­ђе­но 5 џа­ми­ја: Фа­ти­хо­ва џа­ми­ја, Гла­ва­
то­ви­ћа џа­ми­ја, Ха­дро­ви­ћа џа­ми­ја, Осма­на­ги­ћа и Ста­ро­до­гањ­ска, 85
од ко­јих су по­сљед­ње дви­је об­но­вље­не. Број џа­ми­ја се по­кла­па са

Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це

бро­јем цр­ка­ва ко­је су Тур­ци ту за­те­кли, што вр­ло вје­ро­ват­но и ни­је
пу­ка слу­чај­ност. Пи­та­ње ко­је се на­ме­ће је­сте за­што те цр­кве ни­је­су
об­но­вље­не ка­да је Под­го­ри­ца осло­бо­ђе­на, на Са­вин­дан, 1879. го­
ди­не, или бар за­што ни­је то ура­ђе­но са ма­на­сти­ром Све­тог Мар­ка.
На осно­ву уви­да у Глас Цр­но­гор­ца 7. ју­на 1889. го­ди­не, сто­ји опис
по­сје­те кња­за к Ни­ко­ле Под­го­ри­ци гдје се он рас­пи­ти­вао о му­ха­
ме­дан­ским и срп­ским све­ти­ња­ма у Под­го­ри­ци. Го­ди­не 1893, 31.
ју­ла исти Глас Цр­но­гор­ца до­но­си ви­јест о по­сје­ти ви­со­ких го­сти­
ју Др­па­ма Ман­ди­ћа, мје­сту ро­ђе­ња срп­ског кра­ља и ује­ди­ни­те­ља
Сте­фа­на Не­ма­ње и сје­ди­шта Зет­ске епи­ско­пи­је. Зна­чи, из­вје­сно је
да је краљ Ни­ко­ла знао за по­сто­ја­ње ових све­ти­ња и њи­хов зна­чај,
али пи­та­ње је за­што их ни­је об­но­вио. О раз­ло­зи­ма због ко­јих је
краљ Ни­ко­ла од­у­стао од об­но­ве Ста­ре Ва­ро­ши и уоп­ште све­ти­ња
у Под­го­ри­ци го­во­ри Или­ја Зла­ти­ча­нин у Хро­ни­ка­ма: „Да би од тих
тур­ских гра­ђе­ви­на ство­рио јед­ну мо­дер­ну ва­рош, по­треб­но је би­ло
сву раз­ру­ши­ти. Овај план под­го­рич­ким му­сли­ма­ни­ма из­ло­жио је
1880. го­ди­не вој­во­да Или­ја Пла­ме­нац, он­да­шњи гу­вер­нер Под­го­
ри­це. Али сви раз­ло­зи ко­је је Пла­ме­нац на­во­дио раз­би­ли су се о
твр­до­гла­вост под­го­рич­ких му­сли­ма­на. Ви­де­ћи књаз Ни­ко­ла да ће
 Тур­ци и да­ље оста­ти твр­до­гла­ви, по­ру­чи по­но­во под­го­рич­ким му­
сли­ма­ни­ма пре­ко Пла­мен­ца - да ће, ако они не при­ста­ну на ње­гов
пр­ви пред­лог - от­по­че­ти по­ди­за­ти дру­гу мо­дер­ну ва­рош на де­сној
стра­ни ри­је­ке Риб­ни­це, гдје ће би­ти у ру­ка­ма ис­кљу­чи­во под­го­рич­
ких Ср­ба.“23 На­кон то­га је и из­гра­ђе­на Мир­ко­ва ва­рош, а у пла­ну
је би­ла и из­град­ња ве­ли­ког пра­во­слав­ног хра­ма, на мје­сту зва­ном
Ши­пак. Ме­ђу­тим, до­ла­ском но­вих дру­штве­но-исто­риј­ских при­ли­
ка, храм ни­ка­да ни­је из­гра­ђен, а Под­го­ри­ца је оста­ла и без но­вог
хра­ма и без ста­рих све­ти­ња све до да­на­шњих да­на.

Мaster Smi­lja Vla­ov­ ić

Me­tro­po­li­tan ate of Mon­te­ne­gro and the Lit­to­ral

MO­NA­STE­RI­ES AND CHUR­CHES

Књига 6, свеска 2

IN THE AREA OF AN­CI­ENT RIB­NI­CA

Sum­mary: By exa­mi­ning the ava­il­a­ble ar­chi­ve, pe­ri­o­di­cals, hi­sto­ri­

cal re­cords etc. we fo­und out abo­ut num­ber of ort­ho­dox sac­red pla­ces
in for­mer Rib­ni­ca, the­ir de­stiny thro­ugh the hi­story was partly ex­pla­
86 i­ned, the re­con­struc­tion of the gro­und and the ap­pe­a­ran­ce of chur­ches
we­re do­ne, the­ir pla­ces we­re lo­ca­ted, new qu­e­sti­ons we­re asked and the
У спомен и славу Светог Јована Владимира

an­swers co­uld be gi­ven by re­se­ar­ching in ot­her ar­chi­ves be­ca­u­se our ar­

chi­ves and li­bra­ri­es we­re be­ing bur­ned and per­ma­nently de­stroyed.
By using gro­und -pe­ne­tra­ting ra­dar and si­mi­lar de­vi­ces and al­so
by ar­cha­e­o­lo­gi­cal re­se­ar­ches many qu­e­sti­ons wo­uld be com­ple­tely an­
swe­red, and so­me de­ta­ils wo­uld pro­bably po­int out the new di­rec­tion
of re­se­ar­ching.
Pro­perty re­la­ti­ons and bad co­o­pe­ra­tion with go­vern­ment in­sti­tu­ti­
ons, which ha­ve no po­ten­tial to oc­cupy them­sel­ves with this pro­blem
alt­ho­ugh it is di­rectly re­flec­ted in to­u­ri­stic and cul­tu­ral of­fer of the ca­
pi­tal city, re­pre­sent a spe­cial pro­blem.
Keywords: Rib­ni­ca, ar­chi­ve, li­brary, ar­che­o­logy, cul­tu­re, go­vern­
ment in­sti­tu­ti­ons

23 Златичанин И., Хронике, Културно-просвјетна заједница, Народна библиотека

Радосав Љумовић, Подгорица 1999, 50.
Канд. на­ук Сми­ля Вла­о­вич
Ми­тро­по­лия чер­но­гор­ско-при­мор­ская, Це­ти­нье

МО­НА­СТЫ­РИ И ЦЕР­КВИ НА ТЕР­РИ­ТО­РИИ

ДРЕВ­НЕЙ РЫБ­НИ­ЦИ

Ре­зю­ме: Озна­ко­мле­ни­ем с до­ступ­ны­ми нам ар­хив­ны­

ми дан­ны­ми, пе­ри­о­ди­кой и дру­ги­ми исто­ри­че­ски­ми ма­те­ри­а­ла­ми
мы по­лу­чи­ли ин­фор­ма­цию о ко­ли­че­стве пра­во­слав­ных свя­ты­нь в
ста­рой Рыб­ни­це, смо­гли до не­ко­то­рой сте­пе­ни опи­са­ть их исто­ри­
че­скую су­дь­бу, со­ста­ви­ть тер­ри­то­ри­а­ль­ную ре­кон­струк­цию, уста­
но­ви­ть ис­кон­ное ме­сто­на­хо­жде­ние и опре­де­ли­ть ре­кон­струк­цию
хра­мов. На­ря­ду с этим во­зни­кли и но­вые во­про­сы, отве­ты и ра­зъ­
я­сне­ния ко­то­рых мо­гли бы да­ть ис­сле­до­ва­ния в дру­гих ар­хи­вах,
т.к. на­ши ар­хи­вы и би­бли­о­те­ки нео­д­но­крат­но стра­да­ли от мно­го­

Мр Сми­љ а Вла­о­в ић
чи­слен­ных по­жа­ров.
Ис­по­ль­зо­ва­ние ге­о­ра­да­ров и дру­гой со­о­твет­ству­ю­щ­ей тех­
ни­ки, вме­сте с ар­хе­о­ло­ги­че­ски­ми рас­коп­ка­ми, мо­гли бы пол­но­стю
за­кры­ть мно­гие во­про­сы, а от­де­ль­ные де­та­ли на­вер­ное опре­де­ли­
ли бы но­вые на­пра­вле­ния в ис­сле­до­ва­ни­ях.
От­де­ль­ной сло­жной про­бле­мой явля­ют­ся юро­ди­че­ские ре­ 87
ше­ния во­про­сов зе­ме­ль­ной соб­ствен­но­сти, а так­же пло­хое со­труд­

Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це

ни­че­ство с го­суч­ре­жде­ни­я­ми, по­ка­зы­ва­ю­щи ­ ­ми не­спо­соб­но­сть и
не­за­ин­те­ре­со­ван­но­сть в ре­ше­нии дан­ной про­бле­мы, не смо­тря на
то, что от это­го стра­да­ет ту­ри­сти­че­ско-ку­ль­тур­ный по­тен­ци­ал сто­
ли­цы.
Клю­че­вые сло­ва: Рыб­ни­ца, ар­хив, би­бли­о­те­ка, ар­хе­о­ло­гия, ку­
ль­ту­ра, го­су­дар­ствен­ные уч­ре­жде­ния
 Μr. Smi­lja Vla­o­vić
Μητρόπολη Μαυροβουνίου και Παραθαλασσίας

ΤΑ ΜΟΝΑΣΤΉΡΙΑ ΚΑΙ ΟΙ ΕΚΚΛΗΣΙΕΣ

ΣΤΗΝ ΠΕΡΙΟΧΗ ΤΗΣ ΑΡΧΑΙΑΣ ΡΙΜΠΝΙΤΣΑΣ

Περίληψη: Κατά την έρευνα στα προσιτά αρχεία, περιοδικά,

ιστορικά χειρογράφα, κλπ. καταλήξαμε στον αριθμό των ορθόδοξων
ιερών τόπων στην αρχαία Ρίμπνιτσα. Με αυτόν τον τρόπο μέχρι ενός
σημείου πλησιάσαμε την τύχη τους μέσα στους αιώνες. Έχει γίνει και η
αναδόμηση εδάφους καθώς και της όψης των εκκλησιών, εντοπίστηκαν
οι τοποθεσίες τους και προέκυψαν καινούριες ερωτήσεις στις οποίες
θα μπορούσαν να δώσουν απάντηση οι έρευνες στα άλλα αρχεία διότι
τα δικά μας αρχεία και οι βιβλιοθήκες διαρκώς πυρπολούσαν και
καταστρέφονταν.
Књига 6, свеска 2

Με τη χρήση του γεωραντάρ και άλλων παρομοίων μηχανημάτων,

καθώς και με τις αρχαιολογικές ανασκαφές πολλές από αυτές τις
ερωτήσεις θα έπαιρναν τις ολοκληρωμένες απαντήσεις, και κάποιες
λεπτομέρειες πιθανότατα θα οδηγούσαν την έρευνα προς την καινούργια
κατεύθυνση.
88 Το ιδιαίτερο πρόβλημα αποτελούν ιδιοκτησιακά δικαιώματα,
καθώς και κακή συνεργασία με τα κρατικά ιδρύματα που δεν έχουν
У спомен и славу Светог Јована Владимира

δύναμη να ασχοληθούν με αυτό το πρόβλημα, παρόλο που το γεγονός

αυτό έχει άμεσες συνέπειες στην τουριστική και πολιτισμική προσφορά
της πρωτεύουσας.
Λέξεις κλειδιά: Ρίμπνιτσα, αρχείο, βιβλιοθήκη, αρχαιολογία,
πολιτισμός, κρατικά ιδρύματα
Др Или­а­на Че­ко­ва, до­цент
Со­фи­й­ски уни­вер­си­тет „Св. Кли­мент Охрид­ски”
ili­a­na_che­ko­va@yahoo.com

СВЕ­ТИ ЙОАН ВЛА­ДИ­МИР В ТВОР­ЧЕ­СТВО­ТО

НА БЪЛ­ГАР­СКИЯ ХУ­ДО­ЖНИК
НИ­КО­ЛА ОБРА­ЗО­ПИ­СОВ
Ре­зю­ме: В ста­ти­я­та се раз­гле­ждат из­о­бра­же­ни­я­та на св. княз
Йоан Вла­ди­мир в сте­но­пи­сно­то твор­че­ство на бъл­гар­ския въ­зро­
жден­ски ху­до­жник Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов. За­сне­ти и пред­ста­ве­ни са
де­вет не­го­ви пор­тре­та в Бъл­га­рия: цър­ква „Св. св. Пе­тър и Па­вел”
в ме­тох „Ор­ли­ца” на Рил­ския ма­на­стир, над град Ри­ла (1863 г.),

др Или­а­н а Че­к о­в а

цър­ква „Св. Пет­ка” в с. Дрен, Пер­ни­шко (1864 г.), цър­ква „Прор.
Илия” в с. Гор­ни Окол, Со­фи­й­ско (1866 г.), Бе­ль­о­ва цър­ква „Ро­жде­
ство на Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца” в Са­мо­ков (1868 г.), цър­ква­та „Све­то
Въз­не­се­ние Го­спод­не” в Дол­но­ло­зен­ския ма­на­стир „Св. Спас”, Со­
фи­й­ско (1869 г.), цър­ква „Св. Спас”, Ра­до­мир­ско (1869 г.), цър­ква
„Св. вмч. Ге­ор­ги” в с. Дол­ни Ло­зен, Со­фи­й­ско (1874 г.), цър­ква 89
„Ус­пе­ние на пр. Бо­го­ро­ди­ца” в с. Са­па­ре­во, Дуп­ни­шко, (1881–1884

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

г.) и цър­ква „Све­то Въ­ве­де­ние Бо­го­ро­дич­но” в Па­на­гю­ри­ще (1895
г.). Ако из­пол­зва­ме кла­си­фи­ка­ци­ят­ а на Кон­стан­тин Яку­мис за ти­
по­ве­те из­о­бра­же­ния на Йоан Вла­ди­мир, тряб­ва да при­чи­слим сте­
но­пи­си­те на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов към след­ни­те два ти­па – пър­во,
из­об­ ра­же­ние в цял ръст вър­ху зе­мя с ке­фа­ло­фо­рен мо­тив – В.1.1.
Тhe full-body cep­ha­lop­ho­ros St. John Vla­di­mir on the gro­und (из­о­бра­
же­ни­е­то в с. Са­па­ре­во и в Па­на­гю­ри­ще) и вто­ро, до­по­я­сно из­о­бра­
же­ние, по-точ­но, две тре­ти от тя­ло­то, вър­ху зе­мя с ке­фа­ло­фо­рен
мо­тив – В.1.2. Тhe in-tor­so cep­ha­lop­ho­ros St. John Vla­di­mir on the
gro­und (дру­ги­те се­дем из­о­бра­же­ния на Н. Обра­зо­пи­сов).
К. Яку­мис кла­си­фи­ци­ра ли­ко­ве­те и спо­ред атри­бу­ти­те, с ко­и­то
е на­ри­су­ван – съ­о­твет­но кръст или кръст с пал­мо­ва клон­ка. С из­
клю­че­ние на из­о­бра­же­ни­я­та в с. Дрен и Па­на­гю­ри­ще, във всич­ки
оста­на­ли слу­чаи атри­бу­ти­те на све­те­ца са три – кръст, скип­тър и
пал­мо­ва клон­ка. То­ва да­ва осно­ва­ние да из­ве­дем още един тип из­
о­бра­же­ние на Йоан Вла­ди­мир със спо­ме­на­ти­те три атри­бу­та, ка­то
по то­зи на­чин раз­ши­рим ар­те­фак­ти­те, ана­ли­зи­ра­ни от К. Яку­мис, с
бъл­гар­ска­та ико­но­граф­ска тра­ди­ция.
 На­блю­да­ва се „по­бъл­га­ря­ва­не” на сръб­ския княз, свър­за­но с
въ­зде­й­стви­ет­ о на „Ис­то­рия сла­вя­но­бъл­га­р­ска” на Па­и­сий Хи­лен­
дар­ски вър­ху твор­че­ство­то на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов. До­ба­вя­не­то на
скип­тъ­ра и уточ­не­ни­е­то „цар бъл­гар­ски” е в съ­о­твет­ствие с аги­о­
граф­ска­та кон­цеп­ция на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов и иде­ит­ е за на­ци­о­
нал­на са­мо­и­ден­ти­фи­ка­ция и ле­ги­ти­ма­ция през Бъл­гар­ско­то въ­зра­
жда­не. Об­кръ­же­ни­ет­ о на св. Йоан Вла­ди­мир в хра­мо­ве­те е пре­ди
всич­ко от обра­зи на сла­вян­ски свет­ци – бъл­гар­ски, сръб­ски и ру­
ски. Над­пи­си­те в цър­кви­те да­ват цен­на ин­фор­ма­ция за вре­ме­то на
из­пи­сва­не­то им от Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов и не­го­ви­те по­мо­щн ­ и­ци, а
та­ка съ­що и за тех­ни­те пред­ше­стве­ни­ци.
Kлючови ду­ми: Йоан Вла­ди­мир, сте­но­пи­сни из­о­бра­же­ния, Ни­ко­
ла Обра­зо­пи­сов, бъл­гар­ски хра­мо­ве oт вто­ра­та по­ло­ви­на на ХIХ век

Хри­сти­ян­ски­ят култ към ду­клян­ския княз Йоан Вла­ди­мир

Књига 6, свеска 2

(†1016) се уста­но­вя­ва ве­ро­ят­но към края на ХI или нач. на ХII век,

но аги­о­граф­ски­те тек­сто­ве, до­стиг­на­ли до нас са от­но­си­тел­но къ­
сни. С из­клю­че­ние на из­ве­сти­е­то за па­мет­та му в еван­ге­лие от ХIV
в. (Q.n. I.46. L.90) и спо­ме­на­ва­не­то му в Бо­ри­ло­вия си­но­дик от 1211
г. ка­то бъл­гар­ски княз, най-ран­ни­те твор­би за не­го да­ти­рат от ХVII
90 век. Te об­хва­щ­ат Ал­ба­ния, Гър­ция, Чер­на го­ра, Сър­бия, Хър­ва­тия
и Бъл­га­рия, а по-къ­сно до­ри и Ру­сия1. Атон­ска­та тра­ди­ция е пред­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

1 Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из ис­то­ри­ят ­ а на ико­но­гра­фи­ят

­ а от епо­ха­та на
Бъл­гар­ско­то въ­зра­жда­не (кра­ят на ХVІІІ – на­ча­ло­то и пър­ва­та по­ло­ви­на на ХІХ в.),
Из­ве­стия на ин­сти­ту­та за из­о­бра­зи­тел­ни из­ку­ства. Кн. ІІІ (1960) Со­фия, 177-227; В. Тъп­
ко­ва-За­и­мо­ва, Све­ти Йоан Вла­ди­мир и кул­тур­но­то общ­ув­ а­не в за­пад­ни­те ча­сти на Бал­
кан­ския по­лу­о­стров, Го­ди­шник на Со­фи­й­ския уни­вер­си­тет „Св. Кл. Охрид­ски”, Цен­тър
за сла­вя­но-ви­зан­ти­й­ски про­у­чва­ния „Иван Ду­й­чев”, т. 91 (10), (2001), 51-62; Д. И. По­лы­
вя­ный, А. А. Ту­ри­лов. Иоанн Вла­ди­мир, Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­дия. Т. ХХIII, Мо­сква
2010, 736-739. http://www.pra­venc.ru/text/469846.html; K. Gi­a­ko­u­mis, Con­te­sting the sa­kred
in spa­ce. Sa­int John Vla­di­mir and the we­stern­most do­mi­ni­ons of tcar Sa­muel, Евро­пе­й­ски­ят
юго­из­ток през вто­ра­та по­ло­ви­на на Х–на­ча­ло­то на ХІ век. Ис­то­рия и кул­ту­ра. Съст. В.
Гю­зе­лев, Г. Ни­ко­лов. Со­фия 2015, 607–630; У спо­мен и сла­ву Све­тог Jована Вла­ди­ми­ра.
Књи­га 1. Исто­риј­ски, бо­го­слов­ски и пу­бли­ци­стич­ки тек­сто­ви о Светом Јо­ва­ну Вла­ди­
ми­ру (из­бор). фак­си­мил­но из­да­ње по­во­дом оби­ље­жа­ва­ња 1000-го­ди­шњи­це му­че­нич­ког
стра­да­ња Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра (1016–2016). Из­да­ва­чи: Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-
при­мор­ска ИИУ Све­ти­го­ра. Це­ти­ње 2015; У спо­мен и сла­ву Све­тог Jована Вла­ди­ми­ра.
Књи­га 2, све­ска 1. Исто­риј­ски, бо­го­слов­ски и пу­бли­ци­стич­ки тек­сто­ви о Светом Јо­ва­ну
Вла­ди­ми­ру (из­бор). фак­си­мил­но из­да­ње по­во­дом оби­ље­жа­ва­ња 1000-го­ди­шњи­це му­че­
нич­ког стра­да­ња све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра (1016–2016). Из­да­ва­чи: Ми­тро­по­ли­ја цр­но­
гор­ско-при­мор­ска ИИУ Све­ти­го­ра. Лек­тор. Ива­на Јо­ва­но­вић. Це­ти­ње 2016; У спо­мен и
сла­ву Све­тог Jована Вла­ди­ми­ра. Књи­га 2, све­ска 2. Књи­жев­но-исто­риј­ски, књи­жев­ни
и умјет­нич­ки тек­сто­ви о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру (из­бор). Фак­си­мил­но из­да­ње по­
во­дом оби­ље­жа­ва­ња 1000-го­ди­шњи­це му­че­нич­ког стра­да­ња све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
(1016–2016). Из­да­ва­чи: Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска ИИУ Све­ти­го­ра. Лек­тор.
Ива­на Јо­ва­но­вић. Це­ти­ње 2016; Цр­кве­не сту­ди­је, Го­ди­шњак Цен­тра за цр­кве­не сту­ди­је.
ста­ве­на съ­що та­ка и с ед­но къ­сно ком­пи­ла­тив­но жи­тие, от­кри­то
на­ско­ро от бъл­гар­ска­та ме­ди­е­вист­ка Ве­не­та Са­во­ва2.
Ис­то­ри­я­та за бра­ка ме­жду Вла­ди­мир и Ко­са­ра, раз­ка­за­на на ла­
тин­ски език в ду­клян­ска­та хро­ни­ка (1650 г.), на­ми­ра сил­но отра­же­
ние в ли­те­ра­ту­ра­та и на­род­но­то твор­че­ство на Бал­ка­ни­те. Спо­ред
ня­кои мне­ния тя по­вли­я­ва до­ри вър­ху дра­ма­тур­ги­я­та на У. Шек­
спир („Бу­ря­та”). Обра­зът на сръб­ския княз плен­ник и съд­ба­та му в
из­гнан­ни­че­ство е пре­съ­зда­де­на по­е­тич­но в сръб­ска­та и хър­ват­ска
фол­клор­на тра­ди­ция и ли­те­ра­ту­ра. Към то­зи сю­жет и дра­ма­тич­ни­
те съ­би­тия от епо­ха­та на цар Са­му­ил се об­ръ­щ­ат и бъл­гар­ски пи­са­
те­ли кла­си­ци от ми­на­лия и то­зи век – Ди­ми­тър Та­лев (три­ло­ги­я­та
„Са­му­ил”, 1958, 1959, 1960), Ан­тон Дон­чев („Ска­за­ние за вре­ме­то
на Са­му­ил­ а”, 2003) и др.
Пор­тре­ти­те на ду­клян­ския княз мъ­че­ник св. Йоан Вла­ди­мир
Ел­ба­сан­ски са до­бре по­зна­ти в цър­ков­на­та жи­во­пис на Бал­ка­ни­

др Или­а­н а Че­к о­в а

те от пе­ри­о­да ХVII-ХХ век – на те­ри­то­ри­я­та на Ал­ба­ния, Гър­ция,
Чер­на го­ра, Сър­бия, Хър­ва­тия, Бъл­га­рия и Ма­ке­до­ния3.

Т. 13, Ниш 2016, 53-72. http://cr­kve­ne­stu­di­je.rs/wp-con­tent/uplo­ads/2016/10/13.pdf; С. Цвет­

ков­ски, В. Не­де­ски, А. Ди­мо­ски, Све­ти Jован Вла­ди­мир. Хагиографиjа, химнографиjа,
иконографиjа. Скопjе, 2016; Че­ко­ва, Княз Йоан Вла­ди­мир и ли­те­ра­тур­на­та ти­по­ло­гия
на об­ра­зи­те на кня­зе­те мъ­че­ни­ци, Цр­кве­не сту­ди­је, Го­ди­шњак Цен­тра за цр­кве­не сту­ди­ 91
је. Т. 13, Ниш 2016, 53-72. http://cr­kve­ne­stu­di­je.rs/wp-con­tent/uplo­ads/2016/10/13.pdf

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

2 В. Са­во­ва, Не­из­вест­но ком­пи­ла­тив­но жи­тие за св. Йоан Вла­ди­мир, „Над­мо­
щ­ие и при­спо­со­бя­ва­не”. Ме­жду­на­род­на на­уч­на кон­фе­рен­ция на Фа­кул­те­та по сла­вян­ски
фи­ло­ло­гии, СУ „Св. Кли­мент Охрид­ски”, 24-25 април, 2017, до­клад; В. Са­во­ва, Бо­го­слу­
жеб­ни­те тек­сто­ве за св. Йоан Вла­ди­мир: из­вест­ни и не­из­вест­ни дан­ни, Ки­ри­ло-Ме­то­
ди­ев­ски на­уч­ни че­те­ния. Ка­те­дра по Ки­ри­ло­ме­то­ди­е­ви­сти­ка, СУ „Св. Кли­мент Охрид­
ски”, 11 май, 2017, до­клад.
3 Н. Ди­лев­ски, Три из­о­бра­же­ния на бъл­гар­ски свет­ци в един со­фи­й­ски ма­на­
стир, Ро­ди­на, т. ІІІ, кн. 2, (1940), 119-137; Н. Ди­лев­ски, Из ис­то­ри­ят ­ а на цър­ков­на­та
жи­во­пис от епо­ха­та на Бъл­гар­ско­то въ­зра­жда­не, Ду­хов­на кул­ту­ра, кн. 4 (1956), 9-15;
Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из ис­то­ри­ят ­ а на ико­но­гра­фи­ят­ а от епо­ха­та на Бъл­гар­ско­
то въ­зра­жда­не; А. Ва­си­ли­ев, Бъл­гар­ски въ­зро­жден­ски ма­й­сто­ри: жи­во­пи­сци, ре­зба­ри,
стро­и­те­ли, Со­фия 1965; А. Ва­си­ли­ев, Бъл­гар­ски свет­ци в из­о­бра­зи­тел­но­то из­ку­ство,
Со­фия 1987, 101-102; Цв. Гро­зда­нов, Пор­тре­ти на све­ти­те­ли­те од Македониja од IX-
XVI­II век, Скопje 1983, 2016 (но­во из­да­ние), 229-259; R. Lo­za­no­va, Ima­ges of Sla­vic Sa­
ints in Moscho­po­lis and Vit­hku­qi /Al­ba­nia/, Го­ди­шник на Со­фи­й­ския уни­вер­си­тет „Св. Кл.
Охрид­ски”, Цен­тър за сла­вя­но-ви­зан­ти­й­ски про­у­чва­ния „Иван Ду­й­чев”, т. 92 (11), (2003),
177-188; Р. Ру­се­ва, Но­ви дан­ни за из­о­бра­зи­тел­ния култ към све­ти­те Сед­мо­чи­сле­ни­ци
през ХVІІІ–ХІХ век на те­ри­то­ри­я­та на съ­вре­мен­нна Ал­ба­ния, Про­бле­ми на из­ку­ство­то,
кн. 4 (2012), 20-27; С. Цвет­ков­ски, Пор­тре­ти­те на Све­ти Све­ти Jован Вла­ди­мир у бал­
кан­ска­та умет­ност од ХVII дo XX век, С. Цвет­ков­ски, В. Не­де­ски, А. Ди­мо­ски, Све­ти
Jован Вла­ди­мир, 101-165; K. Gi­a­ko­u­mis, An un­pu­blis­hed icon of St. John-Vla­di­mir and a typo­
lo­gi­cal clas­si­fi­ca­tion of the sa­int’s ima­gery, Цр­кве­не сту­ди­је, Го­ди­шњак Цен­тра за цр­кве­не
сту­ди­је. Т. 13, Ниш 2016, 169-208. http://cr­kve­ne­stu­di­je.rs/wp-con­tent/uplo­ads/2016/10/13.
pdf; И. Че­ко­ва, Княз Йоан Вла­ди­мир и ли­те­ра­тур­на­та ти­по­ло­гия на об­ра­зи­те на кня­зе­
те мъ­че­ни­ци, 54-55 и илю­стра­ции.
 Сте­но­пи­сни­те из­о­бра­же­ни­ят­ а на Йоан Вла­ди­мир Ел­ба­сан­ски
в Бъл­га­рия да­ти­рат от епо­ха­та на къ­сно­то бъл­гар­ско Въ­зра­жда­не и
са вдъх­но­ве­ни от „Сте­ма­то­гра­фи­ят­ а” (1741 г.) на Хри­сто­фор Же­
фа­ро­вич, а съ­що та­ка от раз­ка­за на Па­и­сий Хи­лен­дар­ски за кня­за
све­тец в „Ис­то­рия сла­вя­но­бъл­га­р­ска” (1762 г.) и въз­мо­жно – от аги­
о­граф­ска­та ли­те­ра­ту­ра за не­го.
Те при­на­дле­жат на твор­ци от са­мо­ков­ска­та и Раз­лож­ко-Бан­ска­та
ико­но­пи­сна шко­ла: Ди­ми­тър Хри­стов, За­ха­ри Зо­граф, Ни­ко­ла Обра­
зо­пи­сов, Ми­лош Яко­вле­вич и Мар­ко Ми­нов и др. Из­вест­ни са из­о­
бра­же­ни­я­та на сръб­ския княз в Рил­ския, Тро­ян­ския, Пре­о­бра­жен­ския
и Дол­но­ло­зен­ския ма­на­стир, как­то и в ре­ди­ца цър­кви в Бъл­га­рия.
В бъл­гар­ска­та на­стен­на жи­во­пис сре­щ­а­ме основ­но два ти­па
не­го­ви из­о­бра­же­ния – с ке­фа­ло­фор­ния мо­тив и без ке­фа­ло­фор­ния
мо­тив. Пър­ви­ят тип – Йоан Вла­ди­мир е в цял ръст или до по­
яс (по-точ­но две тре­ти от тя­ло­то), с ко­ро­на, дал­ма­ти­ка и ло­рос, в
Књига 6, свеска 2

дя­сна­та ръ­ка дър­жи пал­мо­ва клон­ка, скип­тър и кръст, а в дру­га­та

но­си гла­ва­та си, об­кръ­же­на с нимб, ко­е­то на­пом­ня за тра­гич­но­то
уби­й­ство на све­те­ца и чу­до­то с но­се­на­та от не­го гла­ва (глав­на­та
цър­ква „Ро­жде­ство Бо­го­ро­дич­но“ на Рил­ския ма­на­стир (1844 г.),
све­те­цът дър­жи кръст и скип­тър); твор­би­те на Ни­ко­ла Обра­зо­
92 пи­сов от пе­ри­о­да 1863-1895 г.; Вто­ри­ят тип – по-ряд­ко сре­щ­ан,
вла­де­те­лят е в цял ръст или до по­яс, от­но­во с ко­ро­на и цар­стве­ни
У спомен и славу Светог Јована Владимира

оде­жди, в дя­сна­та си ръ­ка дър­жи кръст, скип­тър, ла­вро­ви клон­ки, а

ля­ва­та е с длан обър­на­та на­го­ре (па­ра­клис „Св. Си­ме­он и св. Са­ва”
на Рил­ския ма­на­стир (1847 г.), све­те­цът дър­жи кръст и скип­тър);
Тро­ян­ски ма­на­стир (1847 г.) и Пре­о­бра­жен­ски ма­на­стир (1849 г.),
све­те­цът дър­жи скип­тър, на пър­во­то из­о­бра­же­ние в ля­ва­та ръ­ка, на
вто­ро­то – в дя­сна­та; цър­ква­та „Св. Ни­ко­ла“ (1883 г.) в с. То­пол­ни­
ца, Дуп­ни­шко, све­те­цът дър­жи скип­тър или кръст; ц. „Св. Сед­мо­
чи­сле­ни­ци” (1996 г.), све­те­цът дър­жи скип­тър).
Ако из­пол­зва­ме кла­си­фи­ка­ци­я­та на К. Яку­мис4, мо­же да при­
чи­слим два­та ти­па из­о­бра­же­ния съ­о­твет­но към моделитe В1 и В2
с тех­ни­те под­ва­ри­ан­ти: В.1.1. Тhe full-body cep­ha­lop­ho­ros St. John
Vla­di­mir on the gro­und. В.1.2. Тhe in-tor­so cep­ha­lop­ho­ros St. John
Vla­di­mir on the gro­und; B.2.1. Тhe full-body St. John Vla­di­mir wit­ho­ut
cep­ha­lop­ho­ria on the gro­und; В.2.2. St. John Vla­di­mir in-tor­so wit­ho­ut
cep­ha­lop­ho­ria on the gro­und.
Пър­ви­ят тип из­о­бра­же­ние на Йоан Вла­ди­мир има за свой обра­
зец ли­то­граф­ския му пор­трет в „Сте­ма­то­гра­фи­я­та”. Вто­ри­ят тип
4 K. Gi­a­ko­u­mis, An un­pu­blis­hed icon of St. John-Vla­di­mir and a typo­lo­gi­cal clas­si­fi­
ca­tion of the sa­int’s ima­gery, 182-207.
из­о­бра­же­ние се раз­ли­ча­ва от пър­вия основ­но с от­съ­стви­е­то на ке­
фа­ло­фор­ния мо­тив и още – в дя­сна­та ръ­ка кня­зът дър­жи кръст,
скип­тър и пал­мо­во клон­че или са­мо кръст/ скип­тър. До­бли­жа­ва се
до ли­то­гра­фи­я­та на Хад­жи На­й­ден Йова­но­вич (1858, Бел­град), но
е въз­мо­жно да има и дру­ги образ­ци.
Най-мно­го са ли­ко­ве­те на Йоан Вла­ди­мир Ел­ба­сан­ски в твор­
че­ство­то на бъл­гар­ския въ­зро­жден­ски зо­граф Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов,
ко­й­то по-вре­ме на своя про­дъл­жи­те­лен твор­че­ски път (1863-1899
г.) из­ри­су­ва над 20 цър­кви сам или със сво­и­те по­мо­щ­ни­ци Хри­
сто За­ха­ри­ев, Ди­ми­тър Хри­стов и Ко­ста Ге­ров в За­пад­на Бъл­га­рия,
Сър­бия, Ма­ке­до­ния, Хер­це­го­ви­на и Од­рин­ско. Ху­до­жни­кът при­на­
дле­жи към Са­мо­ков­ска­та жи­во­пи­сна шко­ла и е яр­ка фи­гу­ра в кул­
тур­ния и по­ли­ти­че­ски жи­вот на пре­до­сво­бо­жден­ска и сле­до­сво­бо­
жден­ска Бъл­га­рия5. Ико­но­пи­се­цът пре­не­бре­гва общ­о­хри­сти­ян­ски­
те свет­ци за смет­ка на сла­вян­ски­те. Ри­су­ва ги на най-вид­но мя­сто в

др Или­а­н а Че­к о­в а

дол­ния ре­ги­стър на цър­кви­те6. В твор­че­ство­то му при­съ­стват бъл­
гар­ски (св. княз Бо­рис, Ми­ха­ил, св. крал Три­ве­лий, св. цар Да­вид
Бъл­гар­ски, св. Ге­ор­ги Но­ви и др.), сръб­ски (св. Крал Ми­лу­тин) и
ру­ски свет­ци (св. кн. Ол­га, Игор Ки­ев­ски, Все­во­лод Псков­ски, св.
Алек­сан­дър Нев­ски, св. Ар­се­ний Ти­вер­ски, св. кн. Ди­ми­трий Мо­
сков­ски, св. Дми­трий Ро­стов­ски, св. Бо­рис и св. Глеб7). Не са за­бра­ 93
ве­ни и че­шки­те свет­ци от най-ран­на­та епо­ха – св. Лю­ми­ла Че­шка

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

и св. Вя­че­слав Че­шки.
Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов съ­ста­вя Ер­ми­ния (Уче­ние, сир. ер­ми­ния
за ико­но­пи­сци­те есть по­треб­но, 1834 г.) въз осно­ва на на­сле­де­на­
та от ба­ща си – са­мо­ков­ския зо­граф Иван Ни­ко­лов Обра­зо­пи­сов,
ръ­ко­пи­сна ер­ми­ния, пре­ве­де­на от гръц­ки. В нея са от­бе­ля­за­ни 44
име­на на бъл­гар­ски и дру­ги сла­вян­ски свет­ци и хра­мо­ве­те, в ко­и­
то са из­пъл­не­ни. Сред „бъл­гар­ски­те све­тии” (под но­мер 4) е и Св.
Иоан Вла­ди­мир – обя­сне­на е ико­но­гра­фи­я­та му, ка­кви са из­точ­ни­
ци­те, ко­ит­ о из­пол­зва Обра­зо­пи­сов, и в кои хра­мо­ве го е на­ри­су­
вал:

5 А. Ва­си­ли­ев, Бъл­гар­ски въ­зро­жден­ски ма­й­сто­ри: 445-462; Е. Пе­те­ва-Фи­ло­ва,

Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, Со­фия 1994.
6 И. Гер­го­ва, Аги­о­граф­ска­та кон­цеп­ция на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, Го­ди­шник на
Со­фи­й­ския уни­вер­си­тет „Св. Кл. Охрид­ски”, Цен­тър за сла­вя­но-ви­зан­ти­й­ски про­у­чва­
ния „Иван Ду­й­чев”, т. 94 (13) (2004) 235-246, 448–449; И. Гер­го­ва, „По­бъл­га­ря­ва­не на
свет­ци”, Ста­ро­бъл­гар­ска ли­те­ра­ту­ра, кн. 48 (Свет­ци и све­ти ме­ста на Бал­ка­ни­те, т. 2)
(2013) 247-257.
7 И. Че­ко­ва, Из­о­бра­же­ния на из­точ­но­сла­вян­ски свет­ци в бъл­гар­ски хра­мо­ве през
Сред­но­ве­ко­ви­е­то и Въ­зра­жда­не­то, Ста­ро­бъл­гар­ска ли­те­ра­ту­ра, кн. 48 (Свет­ци и све­ти
ме­ста на Бал­ка­ни­те, т. 2) (2013) 286-310.
 Свя­тый Iоанъ Вла­ди­мир: на­ча­ло­брад раз­дел8: на­ред от Же­фа­
ро­вич бра­да­та; при Па­и­сий та­ка; Рил. пре­пр. Цар Йоан Вла­ди­мир
Тер­нов­ски; Цар­стве­ник та­ка – Ор­ли­ца, Дрен, Г. Окол, Д. Ло­зен­ски
м-р, Д. Ло­зен, Са­па­ре­во, Па­на­гю­ри­ще, Бе­ль­о­ва ц.9
Към то­зи спи­сък тряб­ва да до­ба­вим из­о­бра­же­ни­е­то в с. Ста­ро
се­ло бли­зо до Пер­ник, про­пу­сна­то тук. Въз­мо­жно е да има и дру­ги
пор­тре­ти на Йоан Вла­ди­мир, съ­зда­де­ни от Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов в
Бъл­га­рия, Сър­бия и Од­рин­ско, ко­и­то не са ми из­вест­ни.
В сбир­ка­та на Цен­тъ­ра за сла­вя­но-ви­зан­ти­й­ски про­у­чва­ния
„Проф. Иван Ду­й­чев” се съ­хра­ня­ва Счет­ни­ка на Ни­ко­ла Обра­зо­
пи­сов – Slav. 44, по опи­са на Хри­сто­ва, Джу­ро­ва и Ве­ли­но­ва10. В
не­го са от­бе­ля­зва­ни ико­ни­те и сте­но­пи­си­те, из­пъл­не­ни в пе­ри­о­да
1871-1893 г., из­бро­е­ни са се­ла­та и цър­кви­те, в ко­и­то е ра­бо­тил ху­
до­жни­ка. Пре­гле­дах вни­ма­тел­но Счет­ни­ка, но не от­крих кон­крет­но
спо­ме­на­ва­не на из­о­бра­же­ния на Йоан Вла­ди­мир.
Књига 6, свеска 2

В хро­но­ло­ги­чен ред из­вест­ни­те ми до мо­мен­та из­о­бра­же­ния на

Йоан Вла­ди­мир, ком­по­зи­ра­ни от са­мо­ков­ския зо­граф Ни­ко­ла Обра­
зо­пи­сов, мо­гат да бъ­дат из­бро­е­ни в след­ния ред: цър­ква „Св. св.
Пе­тър и Па­вел” в ме­тох „Ор­ли­ца” на Рил­ския ма­на­стир, над град
Ри­ла (1863 г.)11, цър­ква „Св. Пет­ка” в с. Дрен, Пер­ни­шко (1864 г.),
94 цър­ква „Прор. Илия” в с. Гор­ни Окол, Со­фи­йс­ ко (1866 г.)12, Бе­ль­о­ва
цър­ква „Ро­жде­ство на Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца” в Са­мо­ков (1868 г.)13,
У спомен и славу Светог Јована Владимира

цър­ква „Све­то Въз­не­се­ние Го­спод­не” в Дол­но­ло­зен­ския ма­на­стир

„Св. Спас”, Со­фи­й­ско (1869 г.)14, цър­ква „Св. Спас” („Све­то Въз­не­
8 Н. Ди­лев­ски от­бе­ля­зва „на­ча­ло­брад раз­дел: ко­рѡ”, Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из
ис­то­ри­ят
­ а на ико­но­гра­фи­ят ­ а, 208. т.е. ду­ма­та раз­дел ве­ро­ят­но се от­на­ся до бра­да­та.
9 И. Гер­го­ва, Аги­о­граф­ска­та кон­цеп­ция на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, 241.
10 Б. Хри­сто­ва, А. Джу­ро­ва, В. Ве­ли­но­ва, Опис на сла­вян­ски­те ръ­ко­пи­си от
ЦСВП „Проф. Иван Ду­й­чев“ към СУ „Св. Кли­мент Охрид­ски“. XIV–XIX в., Со­фия, 2000,
131–134. Виж съ­що А. Ва­си­ли­ев, Бъл­гар­ски въ­зро­жден­ски ма­й­сто­ри, 451-452.
11 А. Ва­си­ли­ев, Бъл­гар­ски въ­зро­жден­ски ма­й­сто­ри, 448; ; Е. Пе­те­ва-Фи­ло­ва, Сте­но­
пи­си в цър­ква­та „Св. св. Пе­тър и Па­вел“ на ме­то­ха „Ор­ли­ца“ към Рил­ския ма­на­стир,
Е. Пе­те­ва-Фи­ло­ва, Ни­ко­ла Об­ра­зо­пи­сов, Со­фия 1994, 52-55;
12 А. Ва­си­ли­ев, Бъл­гар­ски свет­ци в из­о­бра­зи­тел­но­то из­ку­ство, 101, 119, № 63, Г.
Окол (цвет­на сним­ка); С. Цвет­ков­ски, Пор­тре­ти­те на Све­ти Све­ти Jован Вла­ди­мир,
165.
13 Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из ис­то­ри­ят ­ а на ико­но­гра­фи­ят­ а, 202; С. Цвет­ков­ски,
Пор­тре­ти­те на Све­ти Све­ти Jован Вла­ди­мир, 165, с цвет­на фо­то­гра­фия; И. Че­ко­ва,
Княз Йоан Вла­ди­мир и ли­те­ра­тур­на­та ти­по­ло­гия на обра­зи­те на кня­зе­те мъ­че­ни­ци,
54, 67 (цвет­на фо­то­гра­фия). За Бе­ль­о­ва цър­ква и ико­но­гра­фи­я­та й виж: Е. Пе­те­ва-Фи­ло­
ва, Сте­но­пи­си в Бе­ль­о­ва цър­ква, Са­мо­ков­ско, Е. Пе­те­ва-Фи­ло­ва, Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов,
56-73; И. Па­тев, В. Хад­жи­ан­ге­лов, Бе­ль­о­ва цър­ква Ро­жде­ство Бо­го­ро­дич­но гр. Са­мо­ков,
Са­мо­ков 2014.
14 Н. Ди­лев­ски, Три из­о­бра­же­ния на бъл­гар­ски свет­ци в един со­фи­й­ски ма­на­стир,
се­ние Го­спод­не”) в Ста­ро се­ло, Ра­до­мир­ско (1869 г.)15, цър­ква „Св.
вмч. Ге­ор­ги” в с. Дол­ни Ло­зен, Со­фи­й­ско (1874 г.)16, цър­ква „Ус­пе­
ние на пр. Бо­го­ро­ди­ца” в с. Са­па­ре­во, Дуп­ни­шко, (1881–1884 г.)17 и
цър­ква „Све­то Въ­ве­де­ние Бо­го­ро­дич­но” в Па­на­гю­ри­ще (1895 г.)18.
Спо­ред аги­ог­ раф­ска­та кон­цеп­ция на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов ду­
клян­ски­ят княз Йоан Вла­ди­мир е бъл­гар­ски цар, т.е. на­блю­да­ва се
„по­бъл­га­ря­ва­не” на кул­та, ко­е­то е в съ­о­твет­ствие с на­раст­на­ло­то
на­ци­о­нал­но са­мо­съ­зна­тие през епо­ха­та, ко­га­то се на­блю­да­ва „по­
бъл­га­ря­ва­не” на ре­ди­ца свет­ци19. Иде­ят­ а идва от Па­и­сий, по па­три­
о­тич­ни­те под­бу­ди пре­вър­нал сръб­ския княз – зет и ва­сал на цар
Са­му­ил, в бъл­гар­ски вла­де­тел. Още в Пре­о­бра­жен­ския ма­на­стир
(1849 г.) За­ха­ри Зо­граф име­ну­ва св. Йоан Вла­ди­мир „цар бъл­гар­
ски”. С из­клю­че­ние на ме­то­ха „Ор­ли­ца” – пър­вия ця­ло­стен храм,
на­ри­су­ван от мла­дия все още Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, нав­ся­къ­де кня­
зът мъ­че­ник е на­ре­чен „цар бъл­гар­ски”. Пред­по­ла­гам, че та­ка се е

др Или­а­н а Че­к о­в а

че­тя­ло и вър­ху из­о­бра­же­ни­е­то на све­те­ца в с. Дрен, къ­де­то над­пи­
сът е поч­ти из­ця­ло из­трит. За­бе­ле­жи­тел­но е, че зо­гра­фът от­бе­ля­зва
на­ци­о­нал­на­та при­на­дле­жност на све­те­ца на раз­лич­ни ези­ци вър­ху
раз­лич­ни­те сте­но­пи­си – на ру­ски (Гор­ни Окол), на бъл­гар­ски (Бе­
ль­о­ва цър­ква, Са­па­ре­во, Па­на­гю­ри­ще) или на сръб­ски (два­та хра­
ма в Дол­ни Ло­зен и Ста­ро се­ло). Н. Ди­лев­ски от­бе­ля­зва, че око­ло 95
гла­ва на све­те­ца в хра­ма в Па­на­гю­ри­ще е има­ло над­пис: „св. Йоан

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

Вла­ди­мир цар бъл­гар­ски, иже в Ел­ба­сан” по­до­бен на то­зи в Дол­
но­ло­зен­ска­та цър­ква20. Ни­то в Дол­ни Ло­зен, ни­то в Па­на­гю­ри­ще
от­крих та­къв над­пис.
119-129, 135-137; Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из ис­то­ри­ят­ а на ико­но­гра­фи­ят
­ а, 201, 219
(фиг. 9), чер­но-бя­ла сним­ка; Е. Пе­те­ва-Фи­ло­ва, Сте­но­пи­си в цър­ква­та на Дол­но­ло­зен­
ския ма­на­стир, „Св. Спас“, Е. Пе­те­ва-Фи­ло­ва, Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, 74-78, 76 с чер­но-
бя­ла фо­то­гра­фия, „Св. Йоан Вла­ди­мир цар бъл­гар­ски” (Из­о­бр. 68); И. Гер­го­ва, „По­бъл­
га­ря­ва­не на свет­ци”, с цвет­на фо­то­гра­фия.
15 С. Цвет­ков­ски, Пор­тре­ти­те на Све­ти Све­ти Jован Вла­ди­мир, 165.
16 Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из ис­то­ри­ят ­ а, 202; За цър­ква­та
­ а на ико­но­гра­фи­ят
„Св. вмч. Ге­ор­ги” виж: Б. Бра­та­но­ва, Хра­мът „Св. Ге­ор­ги“ в с. Дол­ни Ло­зен, Ан­тич­ност,
сред­но­ве­ко­вие, съ­вре­мен­ност. Сбор­ник в чест на проф. Иван Ма­ра­зов. Сту­дент­ски из­сле­
два­ния. Съст. Е. Ба­ка­ло­ва. Со­фия, 2002, 11–31.
17 И. Че­ко­ва, Княз Йоан Вла­ди­мир и ли­те­ра­тур­на­та ти­по­ло­гия на обра­зи­те на
кня­зе­те мъ­че­ни­ци, 54, 68 (цвет­на фо­то­гра­фия).
18 Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из ис­то­ри­ят ­ а, 202; Е. Пе­те­ва-Фи­
­ а на ико­но­гра­фи­ят
ло­ва, Сте­но­пи­си в цър­ква­та „Въ­ве­де­ние Бо­го­ро­дич­но“ в Па­на­гю­ри­ще, Е. Пе­те­ва-Фи­ло­
ва, Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, 79-91; И. Гер­го­ва, Аги­о­граф­ска­та кон­цеп­ция на Ни­ко­ла Обра­зо­
пи­сов, 240-241; С. Цвет­ков­ски, Пор­тре­ти­те на Све­ти Све­ти Jован Вла­ди­мир, 165.
19 И. Гер­го­ва, „По­бъл­га­ря­ва­не на свет­ци”, 250-254.
20 Н. Ди­лев­ски, Ма­те­ри­а­ли из ис­то­ри­ят ­ а, 202.
­ а на ико­но­гра­фи­ят
 По кла­си­фи­ка­ци­я­та на Кон­стан­тин Яку­мис за ти­по­ло­ги­я­та на
из­об
­ ра­же­ни­я­та на Йоан Вла­ди­мир, тряб­ва да при­чи­слим сте­но­пи­
си­те на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов към след­ни­те два ти­па – пър­во, из­о­
бра­же­ние в цял ръст вър­ху зе­мя­та, с ке­фа­ло­фо­рен мо­тив – В.1.1.
Тhe full-body cep­ha­lop­ho­ros St. John Vla­di­mir on the gro­und (из­о­бра­
же­ни­я­та в с. Са­па­ре­во и в Па­на­гю­ри­ще) и вто­ро, до­по­я­сно из­о­бра­
же­ние, по-точ­но, две тре­ти от тя­ло­то, вър­ху вър­ху зе­мя­та, с ке­фа­
ло­фо­рен мо­тив – В.1.2. Тhe in-tor­so cep­ha­lop­ho­ros St. John Vla­di­mir
on the gro­und (всич­ки оста­на­ли из­о­бра­же­ния на Н. Обра­зо­пи­сов,
пред­ста­ве­ни тук).
Спо­ред атри­бу­ти­те, ко­и­то св. Йоан дър­жи в дя­сна­та си ръ­ка,
мо­же да из­ве­дем но­ва под­гру­па с три атри­бу­та: кръст, ла­вро­ва
клон­ка и скип­тър или са­мо с един – съ­о­твет­но – кръст или скип­
тър. К. Яку­мис не обо­со­бя­ва в от­дел­на гру­па из­о­бра­же­ния с три­
те атри­бу­та или със скип­тър, та­ка че с на­сто­я­щ­ит­ е на­блю­де­ния
Књига 6, свеска 2

от бъл­гар­ска­та въ­зро­жден­ска тра­ди­ция мо­же да раз­ши­рим пред­

ло­же­на­та от ко­ле­га­та мно­го ва­жна ти­по­ло­ги­че­ска кла­си­фи­ка­ция.
Сте­но­пи­сни­те пор­тре­ти на вла­де­те­ля све­тец в твор­че­ство­то на Ни­
ко­ла Обра­зо­пи­сов пред­ста­вят спе­ци­фи­ка­та пре­ди всич­ко на бъл­
гар­ско­то осми­сля­не на обра­за на сръб­ския княз през въ­зро­жден­
96 ска­та епо­ха, ко­га­то на­блю­да­ва­ме по­бъл­га­ря­ва­не на обра­за му и
на­то­вар­ва­не­то му с на­ци­о­нал­ни иде­а­ли и дър­жав­ни­че­ски сми­съл.
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Та­ка Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов иска да пред­ста­ви на ми­ря­ни­на, вля­зъл

в хра­ма, Йоан Вла­ди­мир ка­то въ­плъ­щ­е­ние на бъл­гар­ска­та дър­жав­
на идея, да за­си­ли оре­о­ла на свя­тост на вла­де­те­ли­те свет­ци, свър­
за­ни с ми­на­ло­то на бъл­гар­ска­та дър­жа­ва, ко­га­то тя е сво­бод­на и
не­за­ви­си­ма. Бъл­га­рия се на­ми­ра в то­зи пе­ри­од в на­ве­че­ри­е­то на
сво­е­то на­ци­о­нал­но Осво­бо­жде­ние през 1878 г. (хра­мо­ве­те в Ор­ли­
ца, Дрен, Гор­ни Окол, Дол­но­ло­зен­ския ма­на­стир и Дол­ни Ло­зен са
из­ри­су­ва­ни пре­ди Осво­бо­жде­ни­ет­ о в пе­ри­о­да 1863–1874 г.) или от
ско­ро след Осво­бо­жде­ни­ет­ о (хра­мо­ве­те в Са­па­ре­во и Па­на­гю­ри­ще
са из­пи­са­ни в пе­ри­о­да 1881–1895 г.). В гра­вю­ра­та на Же­фа­ро­вич
в „Сте­ма­то­гра­фи­ят­ а” све­те­цът съ­що дър­жи дъл­го­ра­ме­нен кръст,
скип­тър и пал­мо­ва клон­ка, ко­ет­ о яв­но е пър­во­мо­де­лът обра­зец за
Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов. Освен то­ва през 1860 г. Бъл­гар­ска­та цър­ква
отво­ю­ва не­за­ви­си­мост­та си от Гръц­ка­та па­три­ар­шия, а са­мо­ков­
ски­ят зо­граф е един от па­три­о­ти­те, от­хвър­ли­ли гръц­кия език от
бо­го­слу­же­ни­е­то.
В из­о­бра­же­ни­ет­ о на св. Йоан в Дрен (све­те­цът но­си кръст, не
се ви­жда със си­гур­ност да­ли има и дру­ги атри­бу­ти), в Па­на­гю­ри­ще
(све­те­цът но­си кръст и пал­мо­ва клон­ка), в дру­ги­те хра­мо­ве в Ор­
1.1 1.2

1.2а

1.2б
1.3 1.4

2.1
2.3

2.2
 3.1

3.2
3.3
 4.1
4.2

5.1
 5.2 5.3

6.1

6.2 6.3
 7.1

7.2

7.3 7.4
 8.1

8.3

8.2
 9.1

9.2

9.3 9.4
ли­ца, Г. Окол, в Са­мо­ков, в Дол­ни Ло­зен, в Ста­ро се­ло и в Са­па­ре­во
(све­те­цът но­си кръст, ла­вро­ва клон­ка и скип­тър).
Обра­зът на кня­за мъ­че­ник е из­пъл­нен на дол­ния ре­ги­стър в
обща ком­по­зи­ция с обра­зи­те на дру­ги сла­вян­ски свет­ци или свет­
ци, свър­за­ни със сла­вян­ство­то, ко­е­то под­чер­та­ва общ­о­сла­вян­ския
дух на пра­во­слав­но еди­не­ние и при­пом­ня общи мо­мен­ти от ми­на­
ло­то им. Най-че­сти „съ­се­ди” на обра­за на Йоан Вла­ди­мир са св.
крал Сте­фан Ми­лу­тин, на­ре­чен Ми­лу­тин Со­фи­й­ски или Сре­деч­ки
(Ор­ли­ца, Бе­ль­о­ва цър­ква, Са­па­ре­во), св.св. Ки­рил и Ме­то­дий (Дол­
но­ло­зен­ския ма­на­стир и Дол­ни Ло­зен), св. мъч. Ан­гел Бъл­га­рин
(Дрен, Ста­ро се­ло, Са­па­ре­во), и св. Ге­ор­ги Но­ви Со­фи­й­ски (Ста­ро
се­ло), св. крал Три­ве­лий Бъл­гар­ски (Па­на­гю­ри­ще), св. Те­о­фи­лакт,
па­три­арх Тър­нов­ски (Гор­ни Окол).
В „Ор­ли­ца” св. Йоан Вла­ди­мир е из­пи­сан до св. Кон­стан­тин и
Еле­на, ко­е­то мо­же да се свър­же със съ­сед­ство­то на ма­йс­ ки­те да­ти,

др Или­а­н а Че­к о­в а

в ко­и­то се че­ства па­мет­та им, съ­о­твет­но 22 май и 21 май, а съ­що
та­ка с иде­я­та за Йоан Вла­ди­мир ка­то Нов Кон­стан­тин в аги­о­граф­
ски­те тек­сто­ве21.
В цър­ква­та „Све­то Въ­ве­де­ние Бо­го­ро­дич­но” в Па­на­гю­ри­ще
обра­зът на св. Йоан Вла­ди­мир съ­сед­ства сй­ския сю­жет за пре­кра­
сния Йосиф, про­да­ден от бра­тя­та си („Йоси­фъ про­да­де­нъ”). Сце­на­ 97
та им­пли­цит­но се съ­от­на­ся с мо­де­ла на вла­де­те­ля мъ­че­ник, не­вин­

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

но по­стра­дал от де­й­стви­ят­ а на сво­и­те най-близ­ки род­ни­ни: Йосиф
– от сво­и­те бра­тя, Йоан Вла­ди­мир – от бра­та на сво­я­та съ­пру­га. От
дру­га­та стра­на на дво­й­ка­та Йоан Вла­ди­мир и крал Три­ве­лий след
би­бле­й­ска­та сце­на за ви­де­ние Авра­а­мо­во в обща ком­по­зи­ция са
пред­ста­ве­ни св. Алек­сан­дър княз Нев­ски (ру­ски) и св. Да­вид Цар
бъл­гар­ски.
В Па­на­гю­ри­ще ре­пер­то­а­рът от сла­вян­ски свет­ци е осо­бе­но бо­
гат. При по­се­щ­е­ни­ет­ о си на хра­ма на 20 май 2017 г. – по слу­ча­й­
ност, ед­на от да­ти­те, свър­за­на с пре­на­ся­не­то на мо­щ­и­те на пър­
ви­те кня­зе мъ­че­ни­ци на Ки­ев­ска Рус – Бо­рис и Глеб, за­бе­ля­зах в
се­вер­ния ко­раб на хра­ма най-го­ре над ол­та­ра в два­та си­ме­трич­ни
ъгъ­ла ли­ко­ве­те им. В Ер­ми­ни­ят­ а на Н. Обра­зо­пи­сов има ука­за­ние,

21 И. Че­ко­ва, Цар Кон­стан­тин и Но­ви­те Кон­стан­ти­нов­ци във вла­де­тел­ски тек­

сто­ве на Sla­via Ort­ho­do­xa, Го­ди­шник на Цен­тъ­ра за сла­вя­но-ви­зан­ти­й­ски про­у­чва­ния
„Проф. Иван Ду­й­чев” към СУ „Св. Кл. Охрид­ски”. Ме­жду­на­род­на на­уч­на кон­фе­рен­ция
„Кул­тур­ни мо­сто­ве. Ми­на­ло и съ­вре­мие”, по­све­те­на на 30-го­ди­шни­на­та на ЦСВП „Проф.
Иван Ду­й­чев” Со­фия 2-4 юни 2016 (под пе­чат). Виж съ­що та­ка още при­ме­ри на из­о­бра­
зя­ва­не на св. Йоан Вла­ди­мир в бли­зост до св. св. Кон­стан­тин и Еле­на през ХVIII-XIX в.:
С. Цвет­ков­ски, Пор­тре­ти­те на Све­ти Jован Вла­ди­мир у бал­кан­ска­та умет­ност од ХVII
дo XX век, 149.
 че ху­до­жни­кът е из­пол­звал „Жи­тия на све­ти­и­те” на Ди­ми­трий Ро­
стов­ски, че обра­зи­те им се из­пи­сват мла­ди, но от­съ­ства уточ­не­ние
за ме­сто­на­хо­жде­ни­е­то им в кон­крет­ни хра­мо­ве:
Отъ жи­ти­е­то сватiй со­съ име­на сла­вян­ски: му­че­ни­ца Люд­ми­ла
ба­ба Ве­чесл., му­че­ни­къ Ве­че­сла­въ кня­зъ че­шки млат(!), муч. Бо­рис
и Глеб мла­ди“22.
Не­про­у­че­ни­ят до се­га сте­но­пи­сен ан­сам­бъл в Па­на­гю­ри­ще по­
твър­жда­ва, че Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов не е пре­къ­снал тра­ди­ци­я­та в
из­о­бра­зя­ва­не­то на Бо­рис и Глеб, за­да­де­на от не­го­ви­те пред­ше­стве­
ни­ци и най-ве­че от не­го­вия учи­тел За­ха­ри Зо­граф23.
До­пъл­ни­тел­на све­тли­на вър­ху пор­тре­та на ху­до­жни­ка хвър­ля
и дар­стве­ни­ят над­пис под ли­ко­ве­те на два­ма­та свет­ци, увен­ча­ващ
ар­ка­та:
„Из­о­бра­же­ни­е­то на тая стра­ни­ца по­да­ри Ни­ко­ла Ив. Обра­зо­
пи­сец от гр. Са­мо­ко­въ 1894 г.”.
Књига 6, свеска 2

В за­клю­че­ние ще обо­бщя на­пра­ве­ни­те на­блю­де­ния вър­ху хра­

мо­ва­та жи­во­пис с обра­за на св. Йоан Вла­ди­мир. До мо­мен­та съм
от­бе­ля­за­ла де­вет цър­кви с не­го­ви ли­ко­ве, зо­гра­фи­са­ни от Ни­ко­ла
Обра­зо­пи­сов. Не е из­клю­че­но в бъ­де­ще да се от­кри­ят още пор­тре­ти
на сръб­ския княз, по­бъл­га­рен през епо­ха­та на Бъл­гар­ско­то Въ­зра­
98 жда­не от Па­и­сий, а по-къ­сно и в твор­че­ство­то на бъл­гар­ския зо­граф
Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов – ро­до­лю­бец и бо­рец за цър­ков­на не­за­ви­си­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

мост, как­то и за въ­ве­жда­не на бъл­гар­ския език в бо­го­слу­же­ни­е­то,

рев­ни­тел за сла­вян­ско ду­хов­но един­ство, по­чи­ва­що вър­ху общ­и­те
сла­вян­ски ко­ре­ни и пра­во­слав­на­та вя­ра. Съ­зда­ва­не­то на ико­но­пи­
сни пор­тре­ти на Йоан Вла­ди­мир в бъл­гар­ски­те въ­зро­жден­ски хра­
мо­ве е още ед­на илю­стра­ция на раз­про­стра­не­ни­е­то на обра­за на
ел­ба­сан­ския ми­ро­то­чец сред раз­лич­ни­те бал­кан­ски на­ро­ди и общ­
о­бал­кан­ски­те из­ме­ре­ния на не­го­вия култ. През Бъл­гар­ско­то въ­зра­
жда­не ак­цен­тът па­да вър­ху вла­де­тел­ския и на­ци­о­нал­но ле­ги­ти­ми­
ран образ на Йоан Вла­ди­мир (на­ре­чен е цар бъл­гар­ски) ка­то илю­
стра­ция на дър­жав­но­то на­ча­ло, при­зва­но да въз­кре­си бъл­гар­ска­та
дър­жав­ност, до­ка­то в пре­де­ли­те на Ал­ба­ния, Чер­на го­ра, Сър­бия,
Гър­ция и др. той при­съ­ства с оре­о­ла си пре­ди всич­ко на мъ­че­ник.
Не­го­ви атри­бу­ти в ико­но­пи­ста на те­ри­то­ри­я­та на Бъл­га­рия и Ма­
ке­до­ния са скип­тъ­ра, кръ­ста и пал­мо­ва­та клон­ка, до­ка­то в дру­ги­те
тра­ди­ции – пре­ди всич­ко кръ­ста или кръ­ста с пал­мо­ва клон­ка.

22 И. Гер­го­ва, Аги­о­граф­ска­та кон­цеп­ция на Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, 238, 243.

23 И. Че­ко­ва, Из­о­бра­же­ния на из­точ­но­сла­вян­ски свет­ци в бъл­гар­ски хра­мо­ве през
Сред­но­ве­ко­ви­е­то и Въ­зра­жда­не­то, 287-290, 293-294, 301-302.
 С пред­ста­ве­ни­те ви­зу­ал­ни ма­те­ри­а­ли в на­сто­я­ща­ ­та ста­тия се
на­дя­вам да до­ба­вя до­пъл­ни­тел­ни щри­хи към сте­но­пи­сния лик на
цар Йоан Вла­ди­мир в твор­че­ство­то на бъл­гар­ския ху­до­жник Ни­ко­
ла Обра­зо­пи­сов, кол­ко­то и по­зна­то, тол­ко­ва и не­по­зна­то. Илю­стра­
ци­и­те към сте­но­пи­сни­те пор­тре­ти на све­те­ца, по­ве­че­то от ко­и­то
пу­бли­ку­ва­ни за пър­ви път, раз­ши­ря­ват пред­ста­ва­та за при­съ­стви­
е­то му в бъл­гар­ска­та цър­ков­на жи­во­пис от къ­сно­то Въ­зра­жда­не и
ка­то ця­ло – на Бал­ка­ни­те.


Илю­стра­ции24
Из­о­бра­же­ние 1.1. Св. Йоан Вла­ди­мир и св. Ми­лу­тин. – Цър­
ква­та „Св. св. Пе­тър и Па­вел” в ме­тох „Ор­ли­ца” на Рил­ския ма­на­
стир над град Ри­ла. 1863 г.
Ху­до­жник – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов.

др Или­а­н а Че­к о­в а

Из­о­бра­же­ние 1.2. Св. Ки­рил с над­пис, в ко­й­то се по­со­чва го­ди­
на­та на из­пъл­не­ние на сте­но­пи­си­те от Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов. „Из­о­
бра­зи­ся сей храм на­сто­я­ни­ем от­ца Ев­фи­мия схи­мо­на­ха от Ры­льс.
мо­наст. 1863”.
Из­о­бра­же­ние 1.2.a. Над­пис над вхо­да от вън­шна­та стра­на на
хра­ма, ко­йт­ о съ­о­бщ­а­ва за по­стро­я­ва­не­то на хра­ма през 1478 г. 99
Из­о­бра­же­ние 1.2.b. Над­пис над вхо­да от въ­тре­шна­та стра­на на

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

хра­ма, ко­йт­ о съ­о­бщ­ав­ а за из­пи­сва­не­то на хра­ма през 1491 г.
Из­о­бра­же­ние 1.3. Цър­ква­та „Св. св. Пе­тър и Па­вел” в ме­тох
„Ор­ли­ца”.
Из­о­бра­же­ние 1.4. Ме­тох „Ор­ли­ца”.
Из­о­бра­же­ние 2.1. Св. Йоан Вла­ди­мир, св. мъч. Ан­гел Бъл­га­рин
и св. Те­о­дор – Цър­ква­та „Св. Пет­ка” в с. Дрен, Пер­ни­шко, 1864 г.
Ху­до­жни­ци – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, Хри­сто З. Зо­граф­ски и Ди­
ми­тър Хри­стов.
Из­о­бра­же­ние 2.2. Над­пи­сът в цър­ква­та „Св. Пет­ка” в с. Дрен,
Пер­ни­шко, 1864 г.
Из­о­бра­же­ние 2.3. Цър­ква­та „Св. Пет­ка” в с. Дрен, Пер­ни­шко.
Из­о­бра­же­ние 3.1. Св. Йоан Вла­ди­мир, цар Бол­гар­ский. – Цър­
ква­та „Прор. Илия” в с. Гор­ни Окол, Со­фи­й­ско, 1866 г.

24 Сним­ки­те са на­пра­ве­ни от мен през пе­ри­о­да 2007–2017 г. Пъ­ту­ва­ни­я­та до из­

бро­е­ни­те хра­мо­ве ста­на­ха въз­мо­жни бла­го­да­ре­ние на по­мо­щт­ а на моя съ­пруг Вла­ди­слав
Ди­ми­тров. Бла­го­да­ря съ­що та­ка за от­зив­чи­вост­та на отец. Ми­ха­ил Ка­лин­чев, све­щ­е­ник в
хра­ма „Св. вмч. Ге­ор­ги ” от с. Дол­ни Ло­зен, на отец Ата­нас Ма­но­лов, све­щ­е­ник в хра­ма
„Све­то Въ­ве­де­ние Бо­го­ро­дич­но” в Па­на­гю­ри­ще, на на­сто­я­те­ли­те и слу­жи­тел­ки­те на по­
се­те­ни­те цър­кви и ма­на­сти­ри за раз­ре­ше­ни­е­то да фо­то­гра­фи­рам.
 Ху­до­жни­ци – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, Хри­сто З. Зо­граф­ски и Ди­
ми­тър Хри­стов.
Из­о­бра­же­ние 3.2. Над­пи­сът в цър­ква­та „Прор. Илия” в с. Гор­
ни Окол, Со­фи­й­ско, 1866 г.
Из­о­бра­же­ние 3.3. Цър­ква­та „Прор. Илия” в с. Гор­ни Окол.
Из­о­бра­же­ние 4.1. Св. цар Йоан Вла­ди­мир Бъл­гар­ски и св. крал
Ми­лу­тин Со­фи­й­ски. – Бе­ль­о­ва цър­ква „Ро­жде­ство на Пре­све­та Бо­
го­ро­ди­ца” в Са­мо­ков, 1868 г.
Ху­до­жни­ци – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, Хри­сто З. Зо­граф­ски и Ди­
ми­тър Хри­стов.
Из­о­бра­же­ние 4.2. Бе­ль­о­ва цър­ква „Ро­жде­ство на Пре­све­та Бо­
го­ро­ди­ца” в Са­мо­ков.
Из­о­бра­же­ние 5.1. Св. Йоан Вла­ди­мир цар Бу­гар­ски и св. Ки­
ри­ак От­шел­ник. – Цър­ква­та „Въз­не­се­ние Го­спод­не” в Дол­но­ло­зен­
ския ма­на­стир „Св. Спас”, Со­фи­йс­ ко, 1869 г.
Књига 6, свеска 2

Ху­до­жни­ци – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, Хри­сто З. Зо­граф­ски и Ди­

100
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ми­тър Хри­стов.
Из­о­бра­же­ние 5.2. Над­пис в цър­ква­та на Дол­но­ло­зен­ския ма­
на­стир „Св. Спас”, Со­фи­й­ско, 1869 г.
Из­о­бра­же­ние 5.3. Дол­но­ло­зен­ски ма­на­стир „Св. Спас”, Со­фи­
й­ско.
Из­о­бра­же­ние 6.1. Св. Йоан Вла­ди­мир цар Бу­гар­ски, св. мъч.

Ан­гел Бъл­га­рин и св. Ге­ор­ги Со­фи­й­ски Бъл­га­рин. – Цър­ква „Св.

Спас” („Въз­не­се­ние Го­спод­не”), Ра­до­мир­ско, бли­зо до Пер­ник
(1869 г.)
Ху­до­жни­ци – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов, Хри­сто З. Зо­граф­ски и Ди­
ми­тър Хри­стов.
Из­о­бра­же­ние 6.2. Над­пи­сът в цър­ква­та „Св. Спас”, Ра­до­мир­
ско, 1869 г.
Из­о­бра­же­ние 6.3. Па­ра­кли­сът „Св. Спас”, Ра­до­мир­ско.
Из­о­бра­же­ние 7.1. Св. Йоан Вла­ди­мир цар Бу­гар­ски, св. мъч.
Ми­на и св. Йоаким Ло­зян­ски. – Цър­ква „Св. вмч. Ге­ор­ги” в с. Дол­
ни Ло­зен, Со­фи­й­ско, 1874 г.
Ху­до­жник – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов.
Из­о­бра­же­ние 7.2. Над­пи­сът в цър­ква­та „Св. вмч. Ге­ор­ги” в с.
Дол­ни Ло­зен, Со­фи­й­ско, 1874.
Из­о­бра­же­ние 7.3. Цър­ква­та „Св. вмч. Ге­ор­ги” в с. Дол­ни Ло­
зен, Со­фи­й­ско.
Из­о­бра­же­ние 7.4. Ар­ка­та при вхо­да в дво­ра на цър­ква­та „Св.
вмч. Ге­ор­ги” в с. Дол­ни Ло­зен, Со­фи­й­ско.
Из­о­бра­же­ние 8.1. Св. Йоан Вла­ди­мир цар бъл­гар­ски, св. мъч.
Ан­гел Бъл­га­рин и св. крал Ми­лу­тин Сре­деч­ки. – Цър­ква „Ус­пе­ние
на пр. Бо­го­ро­ди­ца” в с. Са­па­ре­во, Дуп­ни­шко, 1881–1884 г.
Ху­до­жник – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов.
Из­о­бра­же­ние 8.2. Цър­ква­та „Ус­пе­ние на пр. Бо­го­ро­ди­ца” в с.
Са­па­ре­во, Дуп­ни­шко, вхо­да.
Из­о­бра­же­ние 8.3. Цър­ква­та „Ус­пе­ние на пр. Бо­го­ро­ди­ца” в с.
Са­па­ре­во, Дуп­ни­шко.
Из­о­бра­же­ние 9.1. Св. Йоан Вла­ди­мир цар Бъл­гар­ски и св. крал
Три­ве­лий Бъл­гар­ски, на­ре­чен Те­ок­тист. – Цър­ква­та „Све­то Въ­ве­
де­ние Бо­го­ро­дич­но” в Па­на­гю­ри­ще, 1895 г.
Ху­до­жник – Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов.
Из­о­бра­же­ние 9.2. Над­пис в цър­ква­та „Све­то Въ­ве­де­ние Бо­го­
ро­дич­но” в Па­на­гю­ри­ще, 1895 г.
Из­о­бра­же­ние 9.3. Св. мъ­че­ник Бо­рис княз и св. мъ­че­ник Глеб
княз с дар­ствен над­пис от Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов в цър­ква­та „Све­то

др Или­а­н а Че­к о­в а

Въ­ве­де­ние Бо­го­ро­дич­но” в Па­на­гю­ри­ще, 1894 г.
Из­о­бра­же­ние 9.4. Цър­ква­та „Све­то Въ­ве­де­ние Бо­го­ро­дич­но”
в Па­на­гю­ри­ще.

Доц. др Или­а­на Че­ко­ва 101

Со­фиј­ски уни­вер­зи­тет „Св. Кли­мент Охрид­ски”

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР У СТВА­РА­ЛА­ШТВУ
БУ­ГАР­СКОГ СЛИ­КА­РА НИ­КО­ЛЕ ОБРА­ЗО­ПИ­СО­ВА

Ре­зи­ме: У ра­ду се ана­ли­зи­ра­ју сли­ке Све­тог кне­за Јо­ва­на Вла­

ди­ми­ра у фре­ско­сли­кар­ству бу­гар­ског ре­не­сан­сног сли­ка­ра Ни­
ко­ле Обра­зо­пи­со­ва. За­би­ље­же­но је и ана­ли­зи­ра­но де­вет ње­го­вих
пор­тре­та у Бу­гар­ској: цр­ква „Све­тих Пе­тра и Па­вла“ у ме­то­ху „Ор­
ли­ца“ у Рил­ском ма­на­сти­ру из­над гра­да Ри­ле (1863. г.), цр­ква „Све­
те Пет­ке“ у се­лу Дрен, Пер­ни­шко (1864. г.), цр­ква „Про­ро­ка Или­је“
у се­лу Гор­ни Окол, Со­фиј­ско (1866. г.), Би­је­ла цр­ква „Ро­ђе­ње Пре­
све­те Бо­го­ро­ди­це“ у Са­мо­ко­ву (1868.г.), цр­ква „Све­то Ваз­не­се­ње“
у Дол­но­ло­зен­ском ма­на­сти­ру „Све­тог Спа­са“, Со­фиј­ско (1869. г.),
цр­ква „Све­тог Спа­са“, Ра­до­мир­ском (1869. г.), цр­ква „Све­тог Ве­
ли­ко­му­че­ни­ка Ге­ор­ги­ја“ у се­лу Дол­ни Ло­зен, Со­фиј­ско (1874. г. ),
цр­ква „Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це“ у се­лу Са­па­ре­во, Дуп­ни­шко
(1881-1884. г.) и цр­ква „Све­тог Ва­ве­де­ња Бо­го­ро­ди­це“ у Па­на­гју­
ри­шче (1895. г.). Ако ко­ри­сти­мо кла­си­фи­ка­ци­ју ти­по­ва пред­ста­
вља­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ју је ура­дио Кон­стан­тин Ја­ку­мис, тре­
 ба да на­бро­ји­мо ико­не Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва ко­је се ди­је­ле на два
ти­па. Пр­ви: пред­ста­вља­ње у при­род­ној ве­ли­чи­ни, на зе­мљи, са гла­
вом у ру­ци. – B.1.1. Тhe full-body cep­ha­lop­ho­ros St. John Vla­di­mir
on the gro­und (пред­ста­вљен у се­лу Са­па­ре­во и у Па­на­гју­ри­шче) и
дру­ги тип: Пред­ста­вља­ње до по­ја­са, тач­ни­је, дви­је тре­ћи­не ти­је­ла,
на зе­мљи, са гла­вом у ру­ци – В.1.2. Тhe in-tor­so cep­ha­lop­ho­ros St.
John Vla­di­mir on the gro­und (оста­лих се­дам ико­на Ни­ко­ле Обра­зо­
пи­со­ва).
Кон­стан­тин Ја­ку­мис је на­пра­вио кла­си­фи­ка­ци­ју ли­ко­ва и до­
дат­них еле­ме­на­та – да­кле, крст или крст са пал­мо­вом гран­чи­цом.
Осим на ико­на­ма у се­ли­ма Дрен и Па­на­гју­ри­шче, у свим оста­лим
слу­ча­је­ви­ма по­сто­је три до­дат­на атри­бу­та све­ца: крст, скип­тар и
пал­мо­ва гран­чи­ца. Ово пру­жа осно­ву за из­во­ђе­ње још јед­ног на­чи­
на пред­ста­вља­ња Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра са на­ве­де­на три атри­бу­та
и да на тај на­чин ра­ши­ри­мо ар­те­фак­те ко­је је ана­ли­зи­рао К. Ју­мис
Књига 6, свеска 2

са бу­гар­ском ико­но­граф­ском тра­ди­ци­јом.

102
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Уоча­ва се „бу­га­ри­за­ци­ја’’ срп­ског кне­за услед уза­јам­не по­ве­
за­но­сти са „Сла­вја­но­бу­га­р­ском исто­ри­јом“ Пај­си­ја Хи­лан­дар­ског
као вр­хун­цем ства­ра­ла­штва Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва. До­да­так на
скип­та­ру и на­по­ме­на „цар бу­гар­ски“ у скла­ду је са аги­о­граф­ском
кон­цеп­ци­јом Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва и иде­ја­ма на­ци­о­нал­не са­мо­и­
ден­ти­фи­ка­ци­је и ле­ги­ти­ма­ци­је при­је бу­гар­ске ре­не­сан­се. Све­ти Јо­

ван Вла­ди­мир је пред­ста­вљен у хра­мо­ви­ма у окру­же­њу при­је све­га

сло­вен­ских све­та­ца – бу­гар­ских, срп­ских и ру­ских. Нат­пи­си у цр­
ка­ва­ма пру­жа­ју ко­ри­сне ин­фор­ма­ци­је о вре­ме­ну ка­да су их Ни­ко­
ла Обра­зо­пи­сов и ње­го­ви по­моћ­ни­ци осли­ка­ли, као и о њи­хо­вим
прет­ход­ни­ци­ма.
Кључ­не ри­је­чи: Јо­ван Вла­ди­мир, фре­ске, Ни­ко­ла Обра­зо­пи­сов,
бу­гар­ски хра­мо­ви дру­ге по­ло­ви­не XIX ви­је­ка.
д-р фи­лол.на­ук Или­а­на Че­ко­ва, до­цент
Со­фи­й­ский уни­вер­си­тет им. Св. Кли­мен­та Охрид­ско­го

СВЯ­ТОЙ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР

В ТВОР­ЧЕ­СТВЕ БОЛ­ГАР­СКО­ГО ХУ­ДО­ЖНИ­КА
НИ­КО­ЛЫ ОБРА­ЗО­ПИ­СО­ВА

Ре­зю­ме: В ста­тье рас­сма­три­ва­ют­ся из­о­бра­же­ния св. кня­зя

Иоан­на Вла­ди­ми­ра в сте­но­пи­сном твор­че­стве бол­гар­ско­го во­зро­
жден­че­ско­го ху­до­жни­ка Ни­ко­лы Обра­зо­пи­со­ва. Сфо­то­гра­фи­ро­ва­
ны и пред­ста­вле­ны де­вя­ть его пор­тре­тов в Бол­га­рии в сле­ду­ю­щ­их
хра­мах: цер­кви Свв. Пе­тра и Па­вла в ме­то­хе „Ор­ли­ца” Ри­ль­ско­го
мо­на­сты­ря над го­ро­дом Ри­ла (1863 г.), цер­кви Св. Пет­ки в с. Дрен
не­да­ле­ко от г. Пер­ни­ка (1864 г.), цер­кви Прор. Ильи в с. Гор­ни Окол
не­да­ле­ко от Со­фии (1866 г.), Бе­ль­о­вой цер­кви Ро­жде­ства Пре­свя­

др Или­а­н а Че­к о­в а

той Бо­го­ро­ди­цы в г. Са­мо­ко­ве (1868 г.), цер­кви Дол­но­ло­зен­ско­го
мо­на­сты­ря Св. Спа­са не­да­ле­ко от Со­фии (1869 г.), цер­кви Св. Спа­
са не­да­ле­ко от г. Ра­до­ми­ра (1869 г.), цер­кви Св. вмч. Ге­ор­гия в с.
Дол­ни Ло­зен не­да­ле­ко от Со­фии (1874 г.), цер­кви Свя­то­го Ус­пе­
ния Пре­свя­той Бо­го­ро­ди­цы в с. Са­па­ре­во не­да­ле­ко от г. Дуп­ни­цы
(1881–1884 г.) и цер­кви Свя­то­го Вве­де­ния во храм Бо­го­ро­ди­цы в г. 103
Па­на­гю­ри­ще (1895 г.).

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

Если при­ме­ни­ть клас­си­фи­ка­цию Кон­стан­ти­на Яку­ми­са ти­пов
из­о­бра­же­ний Иоан­на Вла­ди­ми­ра, сле­ду­ет от­не­сти сте­но­пи­си Ни­
ко­лы Обра­зо­пи­со­ва к двум ти­пам. Пер­вый тип – это из­о­бра­же­ние в
пол­ном ро­сте, на зе­мле, с ке­фа­ло­фор­ным мо­ти­вом – В.1.1. Тhe full-
body cep­ha­lop­ho­ros St. John Vla­di­mir on the gro­und (из­о­бра­же­ния в
с. Са­па­ре­во и в г. Па­на­гю­ри­ще). Вто­рой тип – это из­о­бра­же­ние на
зе­мле, по по­яс, точ­нее, две тре­ти те­ла, с ке­фа­ло­фор­ным мо­ти­вом –
В.1.2. Тhe in-tor­so cep­ha­lop­ho­ros St. John Vla­di­mir on the gro­und (все
оста­ль­ные се­мь ис­сле­до­ван­ных из­о­бра­же­ний Н. Обра­зо­пи­со­ва).
К. Яку­мис клас­си­фи­ци­ру­ет пор­тре­ты свя­то­го кня­зя так­же и
в за­ви­си­мо­сти от атри­бу­тов, с ко­то­ры­ми он на­ри­со­ван – со­о­твет­
ствен­но, крест или крест с па­ль­мо­вой вет­кой. За ис­клю­че­ни­ем из­о­
бра­же­ний в с. Дрен и в г. Па­на­гю­ри­ще, во всех оста­ль­ных слу­ча­ях
атри­бу­ты свя­то­го три – крест, ски­пе­тер и па­ль­мо­вая вет­ка. Это да­ет
осно­ва­ние вы­ве­сти еще один тип из­о­бра­же­ния Иоан­на Вла­ди­ми­ра
с упо­мя­ну­ты­ми тре­мя атри­бу­та­ми, та­ким обра­зом рас­ши­ряя ар­те­
фак­ты, ана­ли­зи­ру­е­мые К. Яку­ми­сом, из­о­бра­же­ни­я­ми бол­гар­ской
ико­но­гра­фи­че­ской тра­ди­ции.
 На­блю­да­ет­ся „бол­га­ри­за­ция” обра­за серб­ско­го кня­зя Иоан­на
Вла­ди­ми­ра, что свя­за­но с во­зде­йс­ тви­ем „Ис­то­рии сла­вя­но-бол­
гар­ской” Па­и­сия Хи­лен­дар­ско­го на твор­че­ство Ни­ко­лы Обра­зо­пи­
со­ва. Из­о­бра­же­ние пра­ви­те­ля со ски­пе­тром и с уточ­не­ни­ем „ца­рь
бол­гар­ский” на­хо­дит­ся в со­о­твет­ствии с аги­о­гра­фи­че­ской кон­цеп­
ци­ей ху­до­жни­ка и с иде­ям­ и о на­ци­о­на­ль­ной са­мо­и­ден­ти­фи­ка­ции и
ле­ги­ти­ма­ции в эпо­хе Бол­гар­ско­го во­зро­жде­ния.
Иоанн Вла­ди­мир по­ка­зан на ро­спи­сях в цер­квях в окру­же­нии
пре­жде все­го сла­вян­ских свя­тых – бол­гар­ских, серб­ских и рус­ских.
Над­пи­си в хра­мах да­ют цен­ную ин­фор­ма­ция о вре­ме­ни, в ко­то­ром
они рас­пи­са­ны Ни­ко­лой Обра­зо­пи­со­вым и его по­мо­щн ­ и­ка­ми, а
так­же об их пред­ше­ствен­ни­ках.
Клю­че­вые сло­ва: Иоанн Вла­ди­мир, из­о­бра­же­ния, Ни­ко­ла Обра­
зо­пи­сов, бол­гар­ские цер­кви вто­рой по­ло­ви­ны ХIХ ве­ка.
Књига 6, свеска 2

Ph. D. Ili­a­na Ce­ko­va, do­cent

The Uni­ver­sity of So­fia ‘St. Cle­ment of Ohrid’

SA­INT YOAN VLA­DI­MIR IN THE WORK OF THE

104 BUL­GA­RIAN AR­TIST NI­KO­LA OBRA­ZO­PI­SOV
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Sum­mary: The ar­tic­le ex­plo­res the ima­ges of Sa­int John Vla­di­mir in

the mu­ral pa­in­ting of the Bul­ga­rian Re­vi­val Ar­tist Ni­ko­la Obra­zo­pi­sov.
All ni­ne por­tra­its we­re shot and pre­sen­ted in Bul­ga­ria: ‘St. Pe­ter and
Paul’ in the Or­lit­sa con­vent of the Ri­la Mo­na­stery, abo­ve the town of
Ri­la (1863), the church ‘St. Pet­ka’ in the vil­la­ge of Dren, clo­se to Per­nik
(1864), the church ‘Prop­het Eli­jah’ in the vil­la­ge of Gor­ni Okol, clo­se
to So­fia (1866), ‘Na­ti­vity of the Most Holy Mot­her of God’ (‘Belyova
Church’) in the town of Sa­mo­kov (1868), the church ‘Holy ascen­sion of
the Lord’ in the Dol­no-Lo­sen­ski mo­na­stery ‘St. Sal­va­tion’, clo­se to So­
fia (1869), the church ‘St. Sal­va­tion’, clo­se to town of Ra­do­mir (1869),
the church ‘St. Ge­or­ge’ in the vil­la­ge of Dol­ni Lo­zen, clo­se to So­fia
(1874), the church ‘As­sump­tion of the Vir­gin Mary’ in the vil­la­ge of
Sa­pa­re­vo, clo­se to the town of Dup­nit­sa (1881-1884) and ‘The Holy
In­tro of Vir­gin Mary’ church in Pa­nagyuris­hte (1895). If we use the
clas­si­fi­ca­tion of Con­stan­ti­ne Yaku­mis for the types of ima­ges of John
Vla­di­mir, we can as­sign the fre­sco­es of Ni­co­la Obra­zo­pis to the fol­lo­
wing two types – the first one B.1.1. The full-body cep­ha­lop­ho­re St.
John Vla­di­mir on the gro­und (the ima­ges in the vil­la­ge of Sa­pa­re­vo and
the town of Pa­nagyuris­hte), and the se­cond one – B.1.2. The in-tor­so
cep­ha­lop­ho­re St. John Vla­di­mir on the gro­und, na­mely, two thirds of
the body (the ot­her se­ven ima­ges by N. Obra­zo­pis).
K. Yaku­mis clas­si­fi­es the fa­ces and, ac­cor­ding to the at­tri­bu­tes with
which it is pa­in­ted – re­spec­ti­vely, a cross or a cross with a palm branch.
Apart from the ima­ges in the vil­la­ge of Dren and the town Pa­nagyuris­
hte, in all ot­her ca­ses, the at­tri­bu­tes of the sa­int are three – cross, scep­ter
and palm branch. This gi­ves gro­unds for brin­ging out anot­her type of
ima­ge of John Vla­di­mir with the three at­tri­bu­tes men­ti­o­ned, thus ex­ten­
ding the ar­te­facts analyzed by K. Yaku­mis to the Bul­ga­rian ico­no­grap­
hic tra­di­tion.
The­re is a ‘bul­ga­ri­a­ni­za­tion’ of the Ser­bian prin­ce, re­la­ted to the
in­flu­en­ce of Pa­i­sii Hi­len­dar­ski’s ‘Sla­vic Bul­ga­rian Hi­story’ on the work
of Ni­ko­la Obra­zo­pi­sov. The ad­di­tion of the scep­ter and the spe­ci­fic­ a­tion
of ‘Bul­ga­rian Tsar ‘ is in ac­cor­dan­ce with ha­gi­o­grap­hi­cal con­cep­tion
of Ni­ko­la Obra­zo­pi­sov and the ide­as of na­ti­o­nal self-iden­ti­fi­ca­tion and

др Или­а­н а Че­к о­в а

le­gi­ti­ma­tion du­ring the Bul­ga­rian re­vi­val.
St. John Vla­di­mir’s en­to­u­ra­ge in the tem­ples is con­si­sted ma­inly
of Sla­vic sa­ints ima­ges – Bul­ga­rian, Ser­bian and Rus­sian. The in­scrip­
ti­ons in the chur­ches pro­vi­de va­lu­a­ble in­for­ma­tion abo­ut the ti­me of
the­ir wri­ting by Ni­ko­la Obra­zo­pi­sov and his as­si­stants, as well as the­ir
pre­de­ces­sors. 105
Кey words: John Vla­di­mir, ima­ges, Ni­ko­la Obra­zo­pi­sov, Bul­ga­rian

Св. Јо­ван Вла­ди­мир у ства­ра­ла­штву бу­гар­ског сли­ка­ра Ни­ко­ле Обра­зо­пи­со­ва

chur­ches from the se­cond half of the ni­ne­te­enth cen­tury

Ili­a­na Če­ko­va, επίκουρη καθηγήτρια

Πανεπιστήμιο Σόφιας Άγιος Κλήμης της Αχρίδας

ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΣΤΟ ΕΡΓΟ ΤΟΥ

ΒΟΥΛΓΑΡΟΥ ΚΑΛΛΙΤΕΧΝΗ NI­KO­LA OBRA­ZO­PI­SOV

Περίληψη: Στην ανακοίνωση πραγματεύονται οι απεικονίσεις του

Άγιου Πρίγκιπα Ιωάννη Βλαδίμηρου στο τοιχογραφικό έργο Βούλγα-
ρου αναγεννησιακού καλλιτέχνη Ni­ko­la Obra­zo­pi­sov. Φωτογραφίστη-
καν και παρουσιάστηκαν οι 9 προσωπογραφίες του από την Βουλγαρία
που βρίσκονται στους εξής ναούς: του Αγίου Πέτρου και Παύλου στο
μετόχι Μονής της Ρίλα “Or­li­ca” πάνω από την πόλη Ρίλα (1863), της
Αγίας Παρασκευής στο χωριό Dren του Πέρνικ (1864), του Προφήτη
Ηλίου στο χωριό Gor­ni Okol της Σόφιας (1866), της Γεννήσεως της
Θεοτόκου “Be­lo­va” στο Σάμοκοβ (1868), της Αναλήψεως του Σωτήρα
στο Μοναστήρι “Do­njo­lo­zen­ski” κοντά στην Σόφια (1869), της Ανα-
 λήψεως του Σωτήρα κοντά στην πόλη Ra­do­mir (1869), της Κοιμήσεως
της Θεοτόκου στο χωριό Sa­pa­re­vo της Ντούπνιτσας (1881-1884) και
των Εισοδίων της Θεοτόκου στην Πόλη Pa­nagyuris­hte (1895).
Αν εφαρμοστεί η κατάταξη του Κωνσταντίνου Γιακουμή οι προα-
ναφερθείσες απεικονίσεις του Άγιου Ιωάννη του Βλαδίμηρου μπορούν
να διακριθούν σε δυο τύπους. Στον πρώτο τύπο (ολόσωμος κεφαλοφό-
ρος Άγιος στην γη - В.1.1. Тhe full-body cep­ha­lop­ho­ros St. JohnVla­
di­mir on the gro­und) ανήκουν οι απεικονίσεις από το Sa­pa­re­vo και το
Pa­nagyuris­hte. Στον δεύτερο όμως (απεικόνιση των δυο τρίτων της
μορφής του κεφαλοφόρου Άγιου στην γη - В.1.2. Тhe in-tor­so cep­ha­
lop­ho­ros St. John Vla­di­mir on the gro­und) ανήκουν οι υπόλοιπες επτά
τοιχογραφίες του Ni­ko­la Obra­zo­pi­sov.
Ο Κωνσταντίνος Γιακουμής επίσης κατατάσσει τις προσωπογρα-
φίες του Άγιου Πρίγκιπα αντιστοίχως με τα αγιογραφικά γνωρίσματα
με τα οποία έχει απεικονιστεί – τον Σταυρό ή τον Σταυρό και το κλα-
Књига 6, свеска 2

δί φοίνικα, αναλόγως. Εξαιρουμένων δε των τοιχογραφιών στο χωριό

106
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Dren και την πόλη Pa­nagyuris­hte, σε όλες τις υπόλοιπες παραστάθηκαν
τρία γνωρίσματα του Άγιου – Σταυρός, σκήπτρο και κλαδί φοίνικα. Το
γεγονός αυτό μας δίνει βάση να συ­μπληρώσουμε την κατάταξη του Κ.
Γιακουμή με έναν άλλο τύπο απεικόνισης του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμη-
ρου – με τα αναφερόμενα τρία γνωρίσματα.
Παρατηρείται και «βουλγαροποίηση» του Άγιου Σέρβου πρίγκιπα,

που σχετίζεται με την επιρροή της «Σλαβοβουλγαρικής Ιστορίας» του

Παϊσίου Χιλανδαρινού στο αγιογραφικό έργο του Ni­ko­la Obra­zo­pi­
sov. Η εικόνα του ηγεμόνα με το σκήπτρο και τον τίτλο “Βασιλεύς
Βουλγάρων” αντιστοιχεί στις αγιογραφικές αντιλήψεις του καλλιτέχνη
και τις ιδέες της εθνικής αυτογνωσίας κατά την διάρκεια της Βουλγα-
ρικής αναγέννησης.
Ο Άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος έχει απεικονιστεί στις τοιχογραφί-
ες κυρίως ανάμεσα στους Σλάβους Αγίους – τους Βουλγάρους, τους
Σέρβους και τους Ρώσσους. Οι τίτλοι στους ναούς μας δίνουν τις πο-
λύτιμες πληροφορίες για το χρόνο, κατά το οποίο τοιχογράφησαν ο Ni­
ko­la Obra­zo­pi­sov και οι βοηθοί του, όπως και για τους προηγούμενους
καλλιτέχνες.
Λέξεις κλειδιά: Ιωάννης Βλαδίμηρος, τοιχογραφίες, Ni­ko­la Obra­
zo­pi­sov, βουλγαρικοί ναοί από το δεύτερο μισό του ΙΘ´ αιώνα.
Sta­vros G. Go­u­lo­u­lis
Phd byzan­ti­ne Art

“ΠΟΡΦΎΡΑ ΚΑΙ ΔΆΚΡΥΑ”.

ΓΙΑΤΊ ΘΑΝΑΤΏΘΗΚΕ Ο ΆΓΙΟΣ ΙΩΆΝΝΗΣ
ΒΛΑΔΊΜΗΡΟΣ ΤΗΣ ΔΙΟΚΛΕΊΑΣ
Στον αρχιεπισκοπικό ναό της Αναστάσεως Τιράνων
που σεμνύνεται για το λείψανο του αγίου Ιωάννη Βλαδιμήρου

Sum­mary: The Li­fe of Sa­int John Vla­di­mir, king of Di­o­klea, in­cor­

po­ra­ted in the An­na­les Anonymi Presbyte­ri Di­oc­le­ae: 1. It is pos­si­ble to
be an ini­tial Li­fe, con­ta­in­ ing how Dur­rac­hion / Kra­in­ a, the pla­ce whe­re

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

J.V. and his wi­fe Kos­sa­ra li­ved and we­re bu­ried, de­fe­a­ted Pre­spa, ca­pi­
tal of the mur­de­rers tsars Sa­muel and John Vla­di­slav! 2. All the evi­den­
ces in it are cros­sed with a mo­re re­a­li­stic hi­sto­ri­cal nar­ra­ti­ve. Du­ring the
May of the year 1016 the re­gi­me ce­le­bra­ted the 40th an­ni­ver­sary from
its fo­un­da­tion (976) or 30years of the tran­sla­tion of St. Ac­hil­li­os re­lics
in Pre­spa” (885/86). Such a pu­blic exe­cu­ti­on in the front of the Ba­si­li­ca 107
(22 May 1016, the Tu­es­day af­ter the Pen­te­cost, du­ring the fol­klo­ric fe­

„­Порфира ­и сузе­”
ast of Ro­us­sa­lia), re­sem­ples to a ri­tual and pa­ra­dig­ma­tic ac­tion, as an­ta­
po­do­sis for the exe­cu­ti­on of the fa­mily of Vla­di­slav (14 Ju­ne 987, al­so
Tu­es­day af­ter Pen­te­cost!). 3. Τhe ar­chetype Li­fe con­ta­ins in­for­ma­ti­ons
who has ori­gins in Kra­i­na, pla­ce of bu­rial of ο J.V. and Kos­sa­ra.
Key words: Sa­int Vlan­ti­mir, Ko­sa­ra, Pre­spa, Sa­int Ac­hil­li­os, royal
an­ni­ver­sary, Ro­us­sa­lia

O άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος (+22 Μαΐου 1016), Σέρβος ηγεμόνας

της Διοκλείας (990-1016) θεωρείται σύζυγος μιας κόρης του τσάρου
Σαμουήλ (π.996/7-1014), της Κοσσάρας. Είχε τη φήμη αγίου ανθρώ-
που, αγαπώντας εξ ιδιοσυγκρασίας την ειρήνη. Έζησε σε μία ταραγμέ-
νη εποχή που είχε πλήξει την Κεντρική Βαλκανική, και εν τέλει ήλθε σε
δυσμένεια από τον τσάρο Ιωάννη Βλαντισλάβο (1015-1018), o οποίος
τον αποκεφάλισε. Ο Βίος του (λεγόμενος Li­brum ge­sto­rum be­a­ti Vla­di­
mi­ri, γραμμένος στα 1075-1089 στο βασίλειο της Διoκλείας στην πόλη
Bar / Αντίβαρις, Μαυροβούνιο) είναι ενταγμένος στο αποκαλούμενο
“Χρονικό” του Ιερέα της Διοκλείας» (An­na­les Anonymi Presbyte­ri
Di­oc­le­ae, κεφ. 36) που χρονολογείται στα τέλη του 13ου αι. με αρχές
14ου. Έχει δειχθεί ότι γράφηκε από έναν πρώην κιστερκιανό μοναχό,
 τον Rüdi­ger, επίσκοπο Bar (1299-1301), τον οποίο εξεδίωξε το 1301
ο κράλης Mi­lu­tin, για λογαριασμό του τοπικού Κροάτη ηγεμόνα Pa­ble
Su­bić, o οποίος ήθελε να δημιουργήσει ένα τοπικό βασίλειο στην πε-
ριοχή.1 Σε εμφανή αντίθεση με το υπόλοιπο κείμενο του Χρονικού, το
κεφ. 36 εμφανίζει τη μορφή ενός ανεξάρτητου αγιολογικού κειμένου,
πιθανόν σύνοψης παλαιότερου Βίου του αγίου, εφόσον διατυ­πώνει στο
τέλος προτροπή στον αναγνώστη να διαβάσει τον (εκτενέστερο) Βίο
του «όπου έχουν γραφεί με σειρά τα έργα του»2. Υπάρχει και μετα-
γενέστερη παραλλαγή έχοντας ελάχιστη σχέση με το Χρονικό, αλλά
δείχνει πως η λατρεία του που υπήρξε ο πρώτος Σλάβος ηγεμόνας μάρ-
τυρας-άγιος, διαδόθηκε στις βαλκανικές χώρες μέχρι και σήμερα, την
ημέρα της γιορτής του (22 Μαΐου) ή την Πεντηκοστή στο όρος Ru­mi­ja
στο Μαυροβούνιο.3
Το Χρονικό που συνοψίζει -κι αυτό με χρονολογική σειρά- τον βίο
του Ιωάννη Βλαδιμήρου χωρίζει το κείμενο σε δύο ενότητες, τη βασι-
Књига 6, свеска 2

λεία του Σαμουήλ και τη βασιλεία του Βλαντισλάβου. Α. Όλα άρχι-

108
У спомен и славу Светог Јована Владимира
σαν όταν ο άγιος απέφυγε εξ αρχής την πολεμική σύγκρουση με τον
Σαμουήλ, κατέφυγε στο όρος Ob­li­qu­us (Ομπλίκ), όπου αντιμετώπισε
δηλητηριώδη φίδια, αλλά μετά την προδοσία του τοπικού ζουπάνου
συνελήφθη και μετεφέρθη στην Πρέσπα. Εκεί φυλακισμένον τον γνώ-
ρισε η θυγατέρα του Σαμουήλ Κοσσάρα τον παντρεύτηκε και ο πατέ-
ρας της του έδωσε πάλι τη χώρα του και το Δυρράχιο.4 Β. Μετά τον

θάνατο του Σαμουήλ (1014) το κράτος κυβερνούσε ο εξάδελφος της

Κοσσάρας και γιος του αδελφού του Σαμουήλ, του Ααρών, ο Ιωάννης
Βλαντισλάβος (1015-1018). Ο Βλαδίμηρος κλήθηκε (την άνοιξη του
1016) στην Πρέσπα, αλλά φοβούμενος μην τον θανατώσει ο Βλαντι-
σλάβος άφησε να μεταβεί η Κοσσάρα. Δεν αναφέρεται για ποιο λόγο
ο τσάρος έτρεφε σκέψεις εναντίον του, αλλά ο Βλαντισλάβος επέμεινε

1 * Ευχαριστώ τον καθηγητή κ Κωνσταντίνο Γιακουμή για τον διάλογο που αναπτύξαμε
σχετικά με ζητήματα του παρόντος, όπως και τον καθηγητή κ.. S. Pi­ri­va­trić, o οποίος διάβασε το
κείμενο και με ενίσχυσε για τη δημοσίευσή του.
Βλ. την έκδοση Mu­zić 2011, σ. 278-283. Πρβλ. και Παπαγεωργίου 2012, σ. 51-58 (λατινικό
κείμενο), 125 κ.ε. (ελλην. μετάφραση). Για τα θέματα χρονολόγησης του κειμένου βλ. Traj­
ko­vić Fi­li­po­vić 2012, σ. 5-7, όπου βιβλιογραφία. Πρβλ. Pi­ri­va­trić 2013, σ. 274, 276, όπου
βιβλιογραφία (χρονολόγηση τέλη 13ου - αρχές 14ου αι.), σε εποχή που το Li­brum ge­sto­rum be­a­ti
Vla­di­mi­ri γράφεται όταν η περιοχή πολιτικά και εκκλησιαστικά σχετίζεται με τη Ρώμη.
2 Ι. Mu­zić 2011, σ. 283: «..li­brum ge­sto­rum eius.. quo ac­ta eius per or­di­nem scrip­ta
sunt». Βλ. Traj­ko­vić Fi­li­po­vić 2012, σ. 20-21, 48 κ.ε.
3 Gi­a­ko­u­mis 2015a σ. 133-144. Gi­a­ko­u­mis 2015b, σ. 607-630.
4 Mu­zić 2011, σ. 279-280: «in exi­li­um in par­ti­bus Ac­hri­dae in lo­co qui Pro­pa di­ci­tur,
ubi et Cu­ria ejus­dem im­pe­ra­to­ris erat…. Vla­di­mi­rus te­ne­ba­tur in vin­cu­lis… im­pe­ra­to­ris Sa­mu­
e­lis fi­lia, Cos­sa­ra no­mi­ne,.. ac­ces­sit ad pa­trem, et pe­ti­vit ab eo, ut de­scen­de­ret cum su­is an­cil­
lis… De­scen­dit ita­que…». Για την ec­cle­sia και τον τάφο βλ. σημ. 11.
στον Βλαδίμηρο με απεσταλμένους και μετά δύο επισκόπους και έναν
ερημίτη (ha­er­ e­mi­ta), καταθέτοντας ενόρκως σε σταυρό πρόσκληση να
έλθει χωρίς φόβο. Εκείνος τον πίστεψε και ξεκίνησε για την Πρέσπα
με μικρή συνοδεία. Στον δρόμο διατεταγμένοι καθεστωτικοί του έστη-
σαν ενέδρα, αλλά φοβήθηκαν βλέποντας αγγέλους. Πήγε κατευθείαν
στον ναό (ec­cle­sia) και προσευχόταν. Ήταν ώρα που ο Βλαντισλάβος
έτρωγε σε δείπνο. Έστειλε στρατιώτες να τον περικυκλώσουν. Ο Βλα-
δίμηρος κατάλαβε το επικείμενο τέλος του και διαμαρτυρήθηκε στους
δύο επισκόπους που εμφανίσθηκαν πάλι. Του επετράπη όμως να εξομο-
λογηθεί και να κοινωνήσει. Εξερχόμενος στη θύρα χτυπήθηκε αμέσως
από τους στρατιώτες και αποκεφαλίστηκε. Ήταν 22 Μαΐου 2016. Επί-
σκοποι μετέφεραν αμέσως τη σορό του και τον έθαψαν με τιμές μέσα
στον ίδιο ναό. Λίγο αργότερα η Κοσσάρα μετέφερε το λείψανο στην
Κράινα (Cra­i­ni), όπου το ανάκτορο (cu­ria) του Βλαδιμήρου σε ναό της
Παναγίας (ec­cle­sia san­ctae Ma­ri­ae), πάντως σχετικά κοντά στο Δυρρά-

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

χιο, και θάφτηκε δίπλα του. Tελευταία εμφανίστηκε ως στρατιωτικός
άγιος προκαλώντας τον θάνατο του φονέα του την ώρα που εκείνος
δειπνούσε πολιορκώντας το Δυρράχιο, την περιοχή που του είχε δώσει
ο Σαμουήλ.5
Η ζωή του Βλαδιμήρου και της Κοσσάρας εντάσσεται σε συγκεκρι-
μένο ιστορικό πλαίσιο με συνεχόμενα ιστορικά γεγονότα και τοπογρα- 109
φικά στοιχεία. Ο Βίος στο Χρονικό (An­na­les Anonymi) παρουσιάζει

„­Порфира ­и сузе­”
την πληρότητα μιας γραμμικής αυτόνομης ιστορικής διήγησης, η οποία
όμως διαφέρει πολύ από το υπόλοιπο κείμενο που είναι καθαρά ιστο-
ρικό, αλλά και διαφέρει από ανάλογα Μαρτύρια Σλάβων ηγεμόνων.6
Περιέχει υποκειμενικά στοιχεία σε ό,τι αφορά το υπερφυσικό στοιχείο,
όπως σε κάθε αγιολογικό κείμενο, αλλά είναι ελάχιστα.7 Είναι μία εξι-
στόρηση γεγονότων, αφήγηση της προσωπικής ιστορίας ενός βασιλι-

5 Mu­zić 2011, 281-282: «Rex ve­ro ve­nit ad im­pe­ra­to­ris cu­ri­am in lo­co, qui Pre­spa di­ci­
tur, mox­que in­gres­sus est, ut ei mos erat, ora­re co­e­pit De­um co­e­li». Ο Βλαντισλάβος οργίσθηκε
και έστειλε στρατιώτες να τον αποκεφαλίσουν: «mi­sit gla­di­a­to­res, qui eum de­col­la­rent, oran­te
pra­e­te­rea re­ge, mi­li­tes cir­cum­de­de­runt eum, ut autem cog­no­vit rex, vo­ca­tis epi­sco­pis et ha­e­re­
mi­ta, qui ibi­dem ade­rant …. De­in­de oscu­la­ta cru­ce dans pa­cem epi­sco­pis et flen­ti­bus om­ni­bus
egres­sus est ec­cle­sia mox­que a mi­li­ti­bus an­te ianu­am ec­cle­si­ae per­cus­sus, de­col­la­tus est XXII
die in­tran­te ma­io. Epi­sco­pi ve­ro tol­len­tes cor­pus eius in eadem ec­cle­sia, cum hymnis, et la­u­
di­bus se­pe­li­e­runt; ut autem Do­mi­nus dec­la­ra­ret me­ri­ta be­a­ti martyris Vla­di­mi­ri, mul­ti di­ver­sis
lan­gu­o­ri­bus ve­xa­ti, in­tran­tes ec­cle­si­am, oran­te­sque ad eius tu­mu­lum, sa­na­ti sunt ..».
6 Ing­ham 1987, σ. 213-214. Traj­ko­vić Fi­li­po­vić 2012, σ. 34.
7 Είναι τα εξής: 1. απαλλαγή από τα φίδια στο όρος Ομπλίκ, 2. εμφάνιση αγγέλου
στη φυλακή, 3. εμφάνιση αγγέλων στην πομπή του Βλαδιμήρου, 4. θεραπείες ασθενών και
εμφάνιση θείου φωτός στον ναό στον νέο τάφο, 5. εμφάνιση Βλαδιμήρου ως στρατιωτικού και
αγγέλου στο Δυρράχιο.
 κού ανδρόγυνου με (σχετικής οπωσδήποτε αξίας) ιστορικά στοιχεία,8
συνέχεια της ιστορίας δύο αδελφών, υιών του Τσβαλιμίρου, του Πε-
τριλσάβου που άφησε διάδοχο τον Βλαδίμηρο, και του Ντραγκομίρου
(ένας τρίτος ο Μιροσλάβος είχε πεθάνει). Το υλικό χωρίζεται σε δύο
τμήματα, την περίοδο του τσάρου Σαμουήλ και την περίοδο του τσά-
ρου Βλαντισλάβου έως τον θάνατο της Κοσσάρας.9 Στο Lir­bum σε ένα
τρίτο κεφάλαιο θα υπήρχαν τα θαύματα (ac­ta eius), και για τα οποία
προτρέπει ο συγγραφέας του Χρονικού να τα διαβάσουν οι αναγνώστες
και τα οποία, ευλόγως, το Χρονικό ως πολιτική ιστορία παραλείπει.
Από αυτά αναφέρει μόνον ένα, τη θανάτωση του Βλαντισλάβου.
Τα ιστορικά στοιχεία αναφέρονται σε λεπτομέρειες, ίντριγκες
αλλά απλοποιημένες και ενίοτε λανθασμένες ή άστοχες στην ερμη-
νεία. Υπάρχουν κενά, όπως π.χ. γιατί θύμωσε ο Βλαντισλάβος, ενώ δεν
προσδιορίζεται ότι ο θάνατος αυτού του τσάρου σήμαινε λήξη του πο-
λέμου. Υπερβολή είναι ότι επέκτεινε το κράτος μέχρι την Κων/πολη,
Књига 6, свеска 2

110
У спомен и славу Светог Јована Владимира
αυτό δεν έγινε ούτε επί Σαμουήλ. Η αντιβυζαντινή διάθεση είναι διά-
χυτη σε όλο το κείμενο, αποτέλεσμα της ένταξης σε ένα Χρονικό των
Σλάβων, ίσως και των Κροατών. Οι Gra­e­ci υποτιμούνται (π.χ. το κεφ.
38), αγνοούνται τα ιστορικά δικαιώματα του Βυζαντίου στην περιοχή.
Δεν καταδικάζεται η βουλγαρική δυναστεία (Bul­ga­ri­no­rum im­pe­ra­tor)
ούτε ο Σαμουήλ που επιτίθεται στους Σλάβους, ούτε ο Βλαντισλάβος,
τον οποίο σχεδόν απαλλάσσει από ένα μέρος του εκ προμελέτης φόνου

που διέπραξε αλλά τον εμφανίζει μετανοούντα για το έγκλημα (όπως

θα δειχθεί φόνος-βεντέτα και επιορκία!), αλλά για να επιτρέψει τη σύ-
ζυγο να μεταφέρει το σώμα στην Κράινα., αφού ο λαός τον θρήνησε
αλλά και ήδη τον τιμούσε ως άγιο!. Αντίθετα κατηγορείται ο Βασίλειος

8 Είναι τα εξής: <[κεφ. 35]: Πετρισλάβος, Ντραγκομίρος, Μιροσλάβος>. [κεφ. 36]:

Α. 1. Η εκστρατεία του Σαμουήλ στη Δαλματία είχε αποτέλεσμα να επιτεθεί στη χώρα του
Βλαδίμηρου που καταφεύγει στο όρος Ομπλίκ. 2. Μετά τη σύλληψη του Βλαδιμήρου και
την εξορία του στην Πρέσπα, η εκστρατεία συνεχίζεται και ολοκληρώνεται με καταστροφή
και ερήμωση στη Δαλματία, και επιστρέφει από Βοσνία και Ράσια. 3. Όσο λείπει ο τσάρος
ο Βλαδίμηρος γνωρίζει την Κοσσάρα και όταν επιστρέφει αποδέχεται τον γάμο και του δίνει
τη χώρα του και «ολόκληρη τη χώρα του Δυρραχίου» (to­ta­mque ter­ram Du­ra­ce­no­rum). <4.
Δίνει την Τριβουνία στον θείο του Βλαδιμήρου που είχε καταφύγει σε βουνό>. Β. 5. Τον
Σαμουήλ διαδέχεται ο Ραδομηρός που νικά σε πολλές μάχες κατά των Ελλήνων τον καιρό
του αυτοκράτορα Βασιλείου φτάνοντας μέχρι την Κων/πολη! Βλέποντας αυτό ο Βασίλειος
πληρώνει τον Βλαντισλάβο να σκοτώσει τον Ραδομηρό και να τον εκδικηθεί γιατί ο Σαμουήλ
είχε σκοτώσει τον πατέρα και αδελφό του, πράγμα που επιτελεί σε κυνήγι. 6. Ζητά στον
Βλαδίμηρο να έλθει στην Πρέσπα για να τον φονεύσει χωρίς να αναφέρεται κάτι μεμπτό, και
τον εκτελεί στον ναό. 7. Μεταφέρεται το λείψανο στην Κράινα. Θάνατος της Κοσσάρας. [Γ;] 8.
Ο Βασίλειος Β΄ βάζει τον Βλαντιοσλάβο να καταλάβει τη γη του Βλαδιμήρου, τη χώρα του και
την περιοχή του Δυρραχίου. αλλά σκοτώνεται πολιορκώντας το Δυρράχιο με παρέμβαση του
Βλαδιμήρου ως στρατιωτικού. <[κεφ. 37]: ιστορία του Νταγκομίρου και της γυναίκας του.>
9 Ing­ham 1987, σ. 205. Traj­ko­vić Fi­li­po­vić 2012, σ. 29 κ.ε.
Β΄ για ηθική αυτουργία ότι αυτός υπέδειξε στον Βλαντισλάβο να σκο-
τώσει τον Ραδομήρο σε κυνήγι.10 Ωστόσο τον αποκαλεί στο τέλος «an­
ge­lus Sa­ta­nae”, μία έκφραση που θα ανήκει στο Li­brum ή σε προγενέ-
στερο κείμενο. Ή ότι ο Βασίλειος Β΄ (δηλαδή το Βυζάντιο) έστειλε τον
Βλαντισλάβο να καταλάβει το Δυρράχιο ως ‘αντίδωρο’ για τον φόνο
του Ραδομήρου! Γενικά ο συγγραφέας, ρωμαιοκαθολικός επίσκοπος,
από ζηλωτικό τάγμα των Κιστερκιανών, ίσως ακόμη και ο εκδότης του
1601 Ma­u­ro Or­bi­ni, λογοκρίνει κάθε τι Ορθόδοξο, τη θρησκευτική σύ-
ναξη, τους επισκόπους και ηγεμόνες στην Πρέσπα, τον ναό του Αγίου
Αχιλλίου, τα ορθόδοξα τέλη του Βλαδιμήρου και μετά την τιμή του
μέσω της Κοσσάρας στην Κράινα. Τον θεωρεί απλώς Σλάβο άγιο που
έζησε στην περιοχή κοντά στην Δαλματία.11
Το υπάρχον κείμενο φαντάζει σαν απόηχος γεγονότων, κάποιος
που έζησε ή άκουσε για τα γεγονότα, τον βίο του ανδρόγυνου και άλλα
ιστορικά δεδομένα, ένα κομμάτι ημι-επίσημης πολιτικής ιστορίας, τα

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

διηγείται, και πάνω σε αυτή τη διήγηση έγιναν ερμηνείες των γεγονό-
των. Τα ιστορικά στοιχεία δεν προστέθηκαν εκ των υστέρων. Μόνη
εξαίρεση είναι ίσως όσα αναφέρονται για τον θείο Ντραγκομίρο (κεφ.
35, 36, 37), μάλλον προσθήκες του Χρονικού.
Ως προς τους περιγραφόμενους τόπους υπάρχουν δύο κύριοι χώροι
δράσεως: 1. η Πρέσπα, όπου υπήρχαν τα ανάκτορα (Cu­ria) του Σαμου- 111
ήλ, η φυλακή (υπόγειο ;) που εγκλείσθηκε και ο ναός (Εccle­sia), χωρίς

„­Порфира ­и сузе­”
να αναφέρεται το όνομά της, αλλά ταυτίζεται με τη βασιλική του Αγί-
ου Αχιλλίου, καθεδρικό ναό της Πρέσπας και όλου του κράτους, όπου
μετά από χρόνια ο ίδιος ετάφη12 Τα ανάκτορα όμως, τα «βασίλεια» που
αναφέρει ο Σκυλίτζης13 δεν βρέθηκαν στο Νησί της Πρέσπας. 2. η έδρα
του Βλαδιμήρου στην περιοχή Cra­i­ni στο Μαυροβούνιο, όπου υπήρχε
10 Τον φόνο σε κυνήγι επιβεβαιώνει και ο Σκυλίτζης, που προσθέτει ότι ο Ραδομηρός
είχε παρέμβει στον Σαμουήλ να μη σκοτώσει τον Ραδομηρό, βλ. Thurn 1973, σ. 348-349:
«σφάττεται εἰς κυνηγέσιον ἐξελθὼν παρὰ Ἰωάννου τοῦ καὶ Βλαντισλάβου τοῦ υἱοῦ Ἀαρών, ὃν
αὐτὸς θνήσκειν μέλλοντα τοῦ θανάτου ἀπελ­υτρώσατο».
11 Για την πολιτική γύρω από τον Βίο του Ιωάννη Βλαδιμήρου βλ. Gi­a­ko­u­mis 2017, σ.
209-210.
12 Για τα ανάκτορα, τη βασιλική του Αγίου Αχιλλίου, όπου υποδεικνύεται και ο τάφος
του (τάφος Β) στο νότιο κλίτος της βασιλικής, μαζί με τον τάφο του Σαμουήλ (τάφος Γ) και
άλλα μέλη της οικογενείας του Σαμουήλ, βλ. Μουτ­σόπουλος 1999, σ. 21 κ.ε., 135-148, 174 κ.ε.
179. Ο τάφος Β΄ όμως περιείχε σκελετό, οπότε υπάρχει πρόβλημα δεδομένου ότι η Κοσσάρα
είχε μεταφέρει το λείψανο του Βλαδιμήρου. Μπορεί να ήταν ο τάφος Α που βρέθηκε κενός ή
στον ίδιο τάφο, τοποθετήθηκε άλλος νεκρός. Όπως φαίνεται δεν μπορεί να αποδειχθεί τίποτα
άξιο λόγου για τον τάφο του Βλαδιμήρου στον Άγιο Αχίλλιο. Πρβλ. Gi­a­ko­u­mis 2017, σ. 212,
ο οποίος θεωρεί ότι υποψήφιος είναι ο τάφος Δ, αν βέβαια ετάφη ο Βλαδίμηρος στην Πρέσπα,
δεδομένου ότι είναι πιο επίσημος, ταιριάζει σε βασιλέα υπό τον τσάρο, δηλαδή κατώτερος από
τον όντως ανώτερο όλων τάφο του Σαμουήλ (τάφο Γ).
13 Thurn 1973, σ. 330, στχ. 8: «..καὶ εἰς Πρέσπαν ἀπέθετο, ἔνθα ἦσαν αυτῷ τὰ βασίλεια».
 η αυλή του (Cu­ria) και μονή της Παναγίας (ec­cle­sia san­ctae Ma­ri­ae),
όπου ετάφη o Βλαδίμηρος και αργότερα η Κοσσάρα όπως παλαιότερα
ο πατέρας του Βλαδιμήρου (κεφ. 35).
Ο S. Pi­ri­va­trić θεωρεί ότι η διήγηση για τη φυγή βασιλιά και λαού
στο όρος Ομπλίκ των όφεων και τη φυλάκιση του Βλαδιμήρου στην
Πρέσπα είναι επεξεργασμένη (πλαστή),14 η ρομαντική ιστορία Βλαδι-
μήρου-Κοσσάρας είναι κοντά στο πρ­ότυπο του γάμου μιας άλλης κό-
ρης του Σαμουήλ, της Μιροσλάβας, με τον αιχμάλωτο αξιωματούχο
Ασώτ Ταρωνίτη, στον οποίο δόθηκε το Δυρράχιο (περιγράφεται στον
Σκυλίτζη αμέσως μετά την καταστροφή στον Σπερχειό το 99615), ενώ η
θανάτωση-μαρτύριο είναι πραγματικό περιστατικό.16
Ο Σκυλίτζης, αξιωματούχος Βυζαντινός που γράφει τον 11ο αιώ-
να μαζί με τις διορθώσεις και προσθήκες του Μιχαήλ Διαβόλεως στα
1118, περιγράφει διαφορετικά, αλλά όχι σε σημείο πλήρους ανατροπής
των δεδομένων του Βίου, τις συνθήκες του φόνου του Ιωάννη Βλαδι-
Књига 6, свеска 2

μήρου γεγονός που προκάλεσε ταραχή στην περιοχή του Δυρραχίου,

όταν επεχείρησε να την καταλάβει ο Ιωάννης Βλαντισλάβος το 101817
[Το Δυρράχιο παραδόθηκε στο Βυζάντιο το 1005 από τον Ασώτ που
βρισκόταν εκεί από το 99618] Ο Ιωάννης Βλαδίμηρος κατά το Χρονικό

112 14 Πλην όμως ο Σαμουήλ δεν ενεργούσε απευθείας μάχες με τις πόλεις όταν τις
πολιορκούσε, όπως έκανε στη Λάρισα. Ομοίως και ο θείος του Βλαδιμήρου είχε καταφύγει σε
βουνό.
У спомен и славу Светог Јована Владимира

15 Thurn 1973, σ. 342, στχ. 51-57: «Ὁ Σαμουὴλ δὲ πρὸς τὰ οἰκεῖα ἀνασωθεὶς γαμβρὸν
ἄγεται ἐπὶ τῇ αὐτοῦ θυγατρὶ Ἀσώτιον τὸν τοῦ Ταρωνίτου υἱόν, τῶν δεσμῶν ἐλευθερώσας· πρὸς
τοῦτονγὰρ ἡ παῖς αὐτοῦ Μιροσθλάβα ἐρωτικῶς διατεθεῖσα ἐξάξειν ἑαυτὴν ἠπείλει, εἰ μὴ νομίμως
αὐτῷ συναφθείη. ἐκτελέσας δὲ τοὺς γάμους ἐκπέμπει μετ’αὐτῆς τοῦτον εἰς τὸ Δυρράχιον, ἐπὶ
φυλακῇ τάχα τῆς χώρας». Ανάλογο περιεχόμενο έχει στον Βίο η διήγηση για την Κοσσάρα
που μίλησε στον πατέρα της για τον Ιωάννη Βλαδίμηρο και τον απείλησε ότι θα πεθάνει αν της
δώσει άλλον άνδρα. Ο Σαμουήλ έκανε τον γάμο, τον αναγνώρισε βασιλιά (rex) και τον έστειλε
στην πατρίδα του, ελέγχοντας τη χώρα, όπως εκτιμάται του Δυρραχίου, βλ. M­uzić, 2011, σ.
280: «... C­el­ebr­atis it­aque nu­pt­iis f­il­iae s­uae m­ore r­eg­ali co­nst­it­uit i­mp­er­at­ori Vl­ad­im­irum in
r­egem et d­edit ei te­rram et re­gnum p­atrum s­u­orum t­ot­amque te­rram D­ur­ac­en­orum». P­ir­iv­atrić
2013, σ. 274-275. Αdontz 1938, σ. 35-62, ο οποίος θεωρεί πλαστή τη διήγηση του γάμου.
16 Pi­ri­va­trić 2013, σ. 278, σημ. 17 όπου βιβλιογραφία, 279. Υπάρχει διάλογος κατά
πόσο ο Σκυλίτζης επηρέασε τον Βίο του Βλαδιμήρου μια και υπάρχουν κοινά σημεία μέσω του
Χρονικού, αφού γράφηκε μετά το Li­brum ή μέσω του Μ. Or­bi­ni, βλ. Traj­ko­vić Fi­li­po­vić, 2012
σ. 22-25, όπου βιβλιογραφία. Γιατί όμως να αλλάξει ένα κείμενο αιώνες αργότερα ;
17 Thurn, σ. 353-354: «ἕως μὲν γὰρ Τριβαλίας καὶ τῶν ἀγχοτάτω Σερβίας μερῶν ἦρχε
Βλαδιμηρὸς ὁ ἐπὶ θυγατρὶ [Θεοδωρίτου add. U] τοῦ Σαμουὴλ κηδεστής, ἀνὴρ ἐπιεικὴς καὶ
εἰρηνικὸς καὶ ἀρετῆς ἀντεχόμενος, ἠρεμίαν εἶχε τὰ ἐν Δυρραχίῳ. ἐπεὶ δὲ ὁ Γαβριὴλ παρὰ τοῦ
Ἰωάννου ἀπώλετο, καὶ οὗτος (ο Βλαδίμηρος) παρασπονδηθεὶς καὶ τοῖς ὅρκοις πιστεύσας παρὰ
Ἰωάννου δοθεῖσιν αὐτῷ διὰ Δαβὶδ τοῦ ἀρχιεπισκόπου Βουλγαρίας ἑαυτὸν ἐνεχείρισε καὶ μετὰ
μικρὸν ἀπεσφάγη, πολὺν εἶχε τάραχον καὶ κλόνον τὰ ἐκεῖσε πράγματα, ἐγκειμένου καθ’ ἑκάστην
καὶ διὰ στρατηγῶν πολλάκις τοῦ Ἰωάννου καὶ δι’ ἑαυτοῦ πάλιν ἑλεῖν τὴν πόλιν­».­Β­λ. και Pirivatrić
2013, σ. 273-274 με την αγγλική μετάφρα­ση του J. Wortley.
18 S. Ρiri­va­tric 2013, σ. 277.
υπήρξε γαμβρός του Σαμουήλ από μία θυγατέρα του [Κοσσάρα], αλλά
κατά τον Σκυλίτζη, σε ένα άλλο χωρίο όπου σχολιάζει τα δύο θύματα
του Ιωάννη Βλαντισλάβου: «…ὅτε τὸν Ῥαδομηρὸν τὸν υἱὸν Σαμουὴλ
σὺν τῇ αὐτοῦ γυναικὶ καὶ Βλαδιμηρὸν τὸν τούτου (Ραδομηρού) γαμβρὸν
ἀνεῖλεν»19, ήταν: α) γαμπρός του Ραδομηρού, γιου και διαδόχου του
Σαμουήλ από την Αγάθη, θυγατέρα του Ιωάννου Χρυσηλίου από το
Δυρράχιο κατά τον Μιχαήλ Διαβόλεως.20 Δηλαδή δεν ήταν γαμβρός
από κόρη του Ραδομηρού, αλλά από κόρη του Θεοδωρίτου ή Θεοδώ-
ρου Χρησηλίου, ο οποίος ήταν συγγενής (γυναικάδελφος, κουνιάδος)
του Βουλγάρου αυτοκράτορα Σαμουήλ μέσω της Αγάθης ή εξάδελφος
του Ραδομηρού (Αγάθη και Θεόδωρος ήταν παιδιά του Ιωάννου Χρυ-
σηλίου)! Πιθανόν λεγόταν Θεοδώρα Χρυσηλία (εξού και το όνομα
Κοσσάρα)21 (ανήκε στην οικογένεια του Δυρραχίου του Χρυσηλίου
που παρέδωσε την πόλη στο Βυζάντιο). Εντέλει το ζεύγος Θεοδώρας
ή Κοσσάρας και αιχμαλώτου Βλαδιμήρου είχε π­ρότυπο το ζεύγος του

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

επίσης αιχμαλώτου Ασώτ που τον παντρεύτηκε η Μιροσλάβα παρακα-
λώντας αλλά και απειλώντας τον πατέρα τους.22 β) υπάρχει και άλλη
λύση, η λέξη «Θεοδωρίτου» να είναι «Θεοδώρα», κόρη του Σαμου-
ήλ από την Αγάθη του Ιωάννη Χρυσηλίου (και ανεψιά του Θεοδώρου
Χρυσηλίου). Δηλαδή δεν αποκλείεται δύο ‘αδελφές’, η Μιροσλάβα και
η Κοσσάρα να πήραν συζύγους ‘αιχμαλώτους’, όπως και ο Ραδομήρος 113
πήρε την επίσης (σε β΄γάμο) ‘αιχμάλωτη’ Λαρισαία Ειρήνη την Πανω-

„­Порфира ­и сузе­”
ραία.23 Ήταν κάτι διαδομένο.
Αν η κατάληψη της Διοκλείας από τον Σαμουήλ συνέβη μετά το
998 και ακολούθησε της Δαλματίας το 999 (U­lcinj, K­otor, D­ubro­
vnik Z­adar, και μετά πέρασε στη B­osnia και Ra­ssa),24 ο γάμος Κοσ-
σάρας-Θεοδώρας ή απλώς Θεοδώρας και Βλαδιμήρου έγινε αυτή την
εποχή, πάντως αργότερα από τον γάμο Μιροσλάβας και Ασώτ (996).
Οπότε μπορεί να επηρεάστηκε από αυτόν. Πάντως ο Βλαδίμηρος έλεγ-
χε περιοχές της Τριβαλίας- Σερβίας όπως και του Δυρραχίου, σύμφωνα
με όσα αναφέρει ο Βίος, όχι όμως την πόλη, που την κατείχε ο Ασώτ
και η κόρη του Σαμουήλ (Μιροσλάβα) ως το 1005.25

19 Thurn 1973, σ. 359, στχ. 32-37. Βλ. Ρiri­va­tric 2013, σ. 274.

20 Thurn 1973, σ. 349, στχ. 46-51: (O Γαβιήλ ο Ρωμανός ή Ραδομηρός) «...τεχθεὶς τῷ
Σαμουὴλ ἀπό τινος αἰχμαλώτιδος Λαρισαίας­in­terpol. U: ἐξ Ἀγάθης τῆς θυγατρὸς Ἰωάννου τοῦ
Χρυσηλίου τοῦ ἐν Δυρραχίου πρωτεύοντος».
21 Ρiri­va­tric 2013, σ. 275.
22 Ρiri­va­tric 2013, σ. 278-279.
23 Ρiri­va­tric 2013, σ. 281-283.
24 Ρiri­va­tric 2013, σ. 275, 277-278.
25 Ρiri­va­tric 2013, σ. 278.
 Η διαπιστωμένη αντιβυζαντινή τάση φέρνει να καταδικάζονται οι
δύο επίσκοποι (εκπρόσωποι της Συνόδου) και ο ερημίτης (h­a­er­em­ita)
που μετέφερε τους όρκους σε σταυρό του Βλαντισλάβου -πιθανόν εκ-
πρόσωπο του αρχιεπισκόπου, σαν σύγκελλος- και έπεισαν τον Βλαδί-
μηρο να έλθει στην Πρέσπα, θεωρούνται εγκάθετοι και προδότες, ενώ
μπορεί να ήταν κι εκείνοι θύματα ή να ήθελαν συμβιβασμό. Άλλωστε ο
άγιος στο τέλος χαιρέτησε όλους τους δακρύζοντες (fle­nt­ibus o­mn­ibus)
επισκόπους και όσους παρίσταντο. Ο Σκυλίτζης βλέπει πιο ψύχραιμα
τα πράγματα, αποδέχεται ότι ο Βλαντισλάβος είχε δώσει όρκους στον
Βλαδίμηρο με μεσάζοντα τον Δαβίδ (Ιωάννη) αρχιεπίσκοπο Βουλγαρί-
ας, αλλά ο τσάρος ήταν που έγινε επίορκος.
Ως αιτία του παράξενου φονικού a­nte ian­uam e­ccl­es­iae θεωρείται
όχι η πολιτική αντιπαράθεση που χρεώνει προδοσία που αντιμετωπί-
ζεται με την εσχάτη των ποινών, αλλά απλώς η αντίθεση ενός κακού
ηγέτη, τυράννου, προς τον υποτελή ειρηνικό και απόλεμο ηγεμόνα,
Књига 6, свеска 2

«ἀνὴρ ἐπιεικὴς καὶ εἰρηνικὸς καὶ ἀρετῆς ἀντεχόμενος» κατά Σκυλίτζη.

114
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Βέβαια ο συγγραφέας γνωρίζει τη διαμάχη των δύο οικογενειών των
αδελφών Σαμουήλ και Ααρών που βάφτηκε στο αίμα, το υπενθυμίζει
ο Βασίλειος Β΄ στον Βλαντισλάβο. [Οπωσδήποτε δεν μπορεί να θε-
ωρηθεί αιτία ότι συνέπασχε για τον πρόσφατα (1015) δολοφονημένο
γυναικάδελφό του Ροδομίρο.26] Αιτίες θα υπήρχαν αλλά το μέγιστο θα
ήταν δύο σχεδόν χρόνια μετά τον φόνο του Ραδομηρού, μήπως κινηθεί

ο Βλαδίμηρος προς τη μεριά του Βασιλείου Β.27 Ο Ααρών, ο πατέρας

του Βλαντισλάβου, είχε φονευθεί (987) από τον Σαμουήλ για φιλο-
βυζαντινή πολιτική, προφανώς θέλοντας συνύπαρξη με το Βυζάντιο,
πιθανόν ως υποτελής, όπως ίσχυε στο παρελθόν στο Βυζάντιο, κι όχι
μόνον με τους Βουλγάρους. Αυτό που τελικά συνέβη, αμέσως μετά τη
λήξη των πολέμων ολόκληρη η πολιτική και εκκλησιαστική ηγεσία του
κράτους παραδόθηκε στον Βασίλειο Β΄ και συνεργάστηκε σε ένα νέο
καθεστώς. Η τάση για συμβιβασμό με το Βυζάντιο ήταν διαδομένη,
ίσως και ο Βλαντισλάβος για λίγο, μέχρι να εδραιωθεί, ‘έπαιξε το χαρτί
της.’28 Αλλά και ο Βλαδίμηρος ήταν εξαρτώμενος από το Βυζαντινό

26 Ostro­gorsky 1979, σ. 193.

27 Gi­a­ko­u­mis 2017 σ. 211. Στο Χρονικό η θέση του Δυρραχίου, για το οποίο γίνεται
λόγος και στον Σκυλίτζη είναι δομική, εδώ άρχισε κι εδώ παίχθηκε η τελική ‘μονομαχία’ των
δύο ανδρών, μπορεί να ήταν η πέτρα του σκανδάλου στον νου του αρχικού συντάκτη, αλλά
και ο ειρηνικός Βλαδίμηρος να μην ήθελε να συμμετάσχει σε πολεμική εκστρατεία προς το
Δυρράχιο, με το οποίο γειτόνευε. Ο πόλεμος αυτός διεξήχθη τελικά το 1018.
28 Αυτό το ενδεχόμενο επιτρέπει η περίεργη ανάμειξη του αυτοκράτορα Βασιλείου
Β΄ στα εσωτερικά του κράτους στη μετά τον Σαμουήλ εποχή, μπορεί να είναι κατάλοιπο
προσέγγισής του από τον Βλαντισλάβο, έχοντας σκοπό τη ‘βυζαντινή’ λύση, αλλά μετά, όταν
ανέλαβε τη βασιλεία, άλλαξε πολιτική υπέρ ενός νέου Ανένδοτου κατά του Βυζαντίου.
κράτος, όπως υποδηλώνει η πρεσβεία του 993 προς τον αυτοκράτορα
Βασίλειο Β΄.29 Όπως φαίνεται κάθε σκέψη συνύπαρξης με την Κων/
πολη σήμαινε προδοσία, κάτι που συνεπαγόταν θάνατο.
Το σκηνικό που στήνει ο συγγραφέας του Βίου είν­αι συμπυκνω-
μένο τοπικώς και χρονικώς. Έτσι συνέβη ή ήταν ταχύτατη η ροή των
γεγονότων εν τόπω και χρόνω; Πάντως εμφανίζει το πρωτότυπο, μο-
ναδικό φαινόμενο, θεατρικά οργανωμένο, να εκτελείται ένας βασιλιάς
μπροστά στον καθεδρικό ναό και ενώπιον αρχιερέων ίσως και άλλων
ηγεμόνων, λίγη ώρα μετά τον ερχομό του και ύστερα από χριστιανική
προετοιμασία (εξομολόγηση και θεία κοινωνία, αλλά είναι άγνωστο αν
έγινε λειτουργία). Ο χρόνος των γεγονότ­ων συμπιέζεται όπως και ο
χώρος όπου εκτυλίχθηκε το τελευταίο δράμα περιορίζεται. Είναι θέμα
τεχνικής του συγγραφέα ή έτσι εξελίχθηκαν τα γεγονότα; Δηλαδή τα
διαμόρφωσε ο τσάρος για λόγους επικοινωνιακούς ή άλλους;
Κατ’ αυτόν τον τρόπο­η Cur­ia­I­mp­eratoris (ανάκτορα ή μικρότερο

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

οίκημα), του Ιωάννη Βλαντισλάβου εμφανίζεται να είναι κοντά στον
ναό, όταν πρόβαλε ο Ιωάννης την ώρα του βασιλικού δείπνου, δηλαδή
εσπέρας­ [“sedens ad­ p­randi­um misi­t ­g­la­diatores…”30] κι ότι ο τσάρος
διέταξε μόνος του αμέσως τη θανάτωση του Ιωάννη-Βλαδιμήρου την
ώρα που δειπνούσε. Ανάκτορα δεν εντοπίσθηκαν στο Νησί (τότε χερ-
σόνησο) του Αγίου Αχιλλίου, οπότε θα βρίσκονταν εκτός αυτού. Οπότε 115
δεδομένων των αποστάσεων, αλλά και της επισημότητας της χρονικής

„­Порфира ­и сузе­”
περιόδου ο Βίος του Ιωάννη Βλαδιμήρου παρέχει μία πολύ περιορισμέ-
νη εικόνα του χώρου.
Ως προς τον χρόνο η διαμορφούμενη εικόνα στον Βίο παρουσιάζει
επίσης ενδιαφέρον. Κατ’αρχήν εμφανίζεται ο Βλαδίμηρος να ολοκλη-
ρώνει τις κινήσεις του στην Πρέσπα σε λίγες ώρες. Σαν να προσκλή-
θηκε να έλθει ακριβώς στις 22 Μαΐου, μια ημέρα που δούλευε στον
νου του ο εχθρικός τσάρος. Κάτι τέτοιο, αν έγινε, θα ήταν εκπληκτι-
κό, αλλά μάλλ­ον συμπυκνώνεται κι εδώ ο χρόνος. Ενδιαφέρει μόνον
το τελικό αποτέλεσμα. Έπειτα την ίδια ώρα που παραβλέπεται ότι η
Πρέσπα ήταν η εκκλησιαστική έδρα του κράτους, αυτή ζούσε έντονες
στιγμές στην περίοδο της Πεντηκοστής [Πάσχα 1η Απριλίου, Πεντηκο-
στή 20 Μαΐου31], όπως και της γιορτής του αγίου Αχιλλίου (15 Μαΐου,
αλλά υπάρχει και η 18 Μαΐου32), όπου πανηγύριζε η ομώνυμη βασιλι-
29 Βλ. Ostro­gorsky 1970, σ. 147-158. Traj­ko­vić Fi­li­po­vić, 2012, σ. 19-20. G. Ostro­
gorsky 1979, σ. 190-191, όπου βιβλιογραφία.
30 Η ελληνική μετάφραση της Παπαγεωργίου 2012, σ. 56, 132, αποδίδει τη λέξη pran­
di­um (=άριστον) ως δείπνο. Αυτό θα σήμαινε ότι έφτασε αργά απόγευμα ή βράδυ.
31 Gru­mel 1958, σ. 254.
32 Pi­ri­va­trić 2012, σ, 87-102, 100 (στο λεγόμενο ευαγγέλιο του Ασσεμάνη).
 κή. Βέβαια, αφού τον συγγραφέα δεν τον απασχολεί η ταυτότητα του
κεντρικού ναού που έγινε το φονικό, δηλαδή του Αγίου Αχιλλίου, δεν
αναφέρει ότι τις ίδιες ημέρες υπήρχε η γιορτή του αγίου. Πλην όμως
πανηγύριζε ο ίδιος ο καθεδρικός ναός Αρχιεπισκοπής ή πατριαρχεί-
ου του κράτους. Έτσι εξηγείται ότι υπήρχαν επίσκοποι, ο οποίοι από
αρχαία παράδοση τελούν μεταπασχάλιες συνάξεις.33 Ανάλογη σύναξη
του Αγίου Αχιλλίου αναφέρει ως καθιερωμένη πλέον ο Θεοφύλακτος
Αχρίδος στις αρχές 12ου αι.34. Υπήρχαν π.χ. οι δύο επίσκοποι -εκ των
πολλών διαθεσίμων- που εστάλησαν στην έδρα της ηγεμονίας του για
να τον πείσουν να έλθει και εμφανίστηκαν πάλι, όπως και ο ερημίτης.
Ομοίως τον Βλαδίμηρο θάβουν πάλι:­ «E­pisco­pi ve­ro ­tolente­s corpus
ejus in ead­em ­ecclesia…», δηλαδή η σύναξη αρχιερέων, όχι μόνον οι
δύο, προφανώς, που είχαν εμφανιστεί μπροστά του πιο πριν. Αλλά για
να μεταβεί ζεύγος επισκόπων στον Βλαδίμηρο, δεν θα ήταν περισσότε-
ροι; Πρέπει να θεωρηθεί βέβαια ότι θα ήτο και ο αρχιεπίσκοπος Δαβίδ,
Књига 6, свеска 2

ο μετέπειτα Ιωάννης Αχριδών.35 Επιπλέον το Μεγάλο Ψυχοσάββατο,

116
У спомен и славу Светог Јована Владимира
παραμονή της Πεντηκοστής, θα ήταν ευκαιρία να τιμηθούν τα νεκρά
μέλη της δυναστείας, η οικογένεια του Ααρών, η οποία μάλιστα είχε
σφαγιασθεί το 987 από τον Σαμουήλ. Η βασιλική του αγίου Αχιλλίου
είχε ήδη τον τάφο του Σαμουήλ, ήταν ναός-μαυσωλείο. Εκεί θα θαβό-
ταν προσωρινά και ο Βλαδίμηρος.

33 Πρόκειται για την γνωστή μεταπασχάλια τέταρτη (ή μεσαία) εβδομάδα, από την
οποία προήλθε η Μεσοπεντηκοστή, η οποία με τη σειρά της σχετίζεται με την ίδρυση της
Κων/πόλεως, βλ. Γουλούλης 2014, σ. 191-234, 203 κ.ε., 207-208, σημ.70, όπου πηγές και
βιβλιογραφία.
34 Ga­u­ti­er 1986, s. 235, 31.35-38: «Μετά την ἐν τῷ ἁγίοις πατρὶ τελουμένην
ἐνταῦθα σύνοδον..». Βλ. Ka­ra­gi­an­ni 2008, σ, 336.
35 Υπάρχουν δύο τουλάχιστον ενδεχόμενα για τον ερημίτη (ha­e­re­mi­ta) του Βίου:
1) ταυτίζεται με τον αρχιεπίσκοπο Δαβίδ, εφόσον εκείνος ήταν μοναχός (Αναφέρεται
έτσι στο σιγίλλιο του Βασιλείου Β΄ προς τον αρχιεπίσκοπο Αχρίδος, βλ.. Be­ne­še­
vić 1911, σ. 544, στχ. 23-24: «τὸν εὐλαβέστατον μοναχὸν Ἰωάννην ἀρχιεπίσκοπον
Βουλγαρίας..». 2) είναι αντιπρόσωπός του, σε συνδυασμό με όσα αναφέρει ο
Σκυλίτζης για την παρασπονδία του Βλαντισλάβου με μεσάζοντα τον αρχιεπίσκοπο
Δαβίδ. Και στην περίπτωση αυτή υπάρχουν δύο ενδεχόμενα: α) Είναι σύγκελλος του
αρχιεπισκόπου –δύσκολο να ήταν του Βλαντισλάβου, β) Είναι υπεύθυνος ἠ σχετίζεται
με τον αρχιεπισκοπικό ναού του Αγίου Αχιλλίου. Αυτά σημαίνουν ότι όντας το κύριο
πρόσωπο στην τελική φάση των διαπραγματεύσεων μεταφέροντας τον σταυρό του
όρκου παρέλαβε δύο επισκόπους και μετέβη στον Ιωάννη Βλαδίμηρο για να τον πείσει
να έλθει στη σύναξη. Αργότερα στην Πρέσπα στον ναό ο Βλαδίμηρος συνάντησε
μόνο τους δύο επισκόπους που έδειξαν εντροπή μέσα σε ένα κλίμα οδύνης όλων
των παρισταμένων. Οπωσδήποτε η σατανική σκευωρία που αναπαριστά το Χρονικό
μπορεί να εξαχνωθεί σε κάτι πιο απλό, να ήταν οι ανώτεροι κληρικοί θύματα απάτης
από τον τσάρο ή πιο πιθανόν των μεταπτώσεών του στον τύπο του διλήμματος: to kill
or not to kill?
 Οι γιορτές του αγίου Αχιλλίου (15/5 ή μάλλον 18/5) και της Πε-
ντηκοστής (20/5) εκφράζουν βέβαια το επίσημο κράτος και Εκκλησία,
αλλά η εβδομάδα μετά την Πεντηκοστή περιέχει τα Ροζάλια, τελούμε-
να στην Μακεδονία τουλάχιστον ως μαζικές λαϊκές γιορτές εποχικής
πρωτοχρονιάς με αγερμούς, όπως πληροφορεί ο αρχιεπίσκοπος Αχρί-
δος Δημήτριος Χωματηνός (α/4 13ο αι., 120ή επιστολή).36 Η καταγωγή
αυτών των εθίμων μπορεί αναμφίβολα να αναχθεί στην Ύστερη Αρ-
χαιότητα, οπότε φορείς θα ήταν παλαιοί κάτοικοι, κυρίως λατινόφωνοι
(Βλάχοι) της Κεντρικής Βαλκανικής.37 Η Πεντηκοστή είναι μία ευρύ-
τατα λαϊκή γιορτή της ανοίξεως.
Τα παραπάνω ερμηνεύουν γιατί γινόταν και σύναξη πολιτικών ηγε-
τών ή μελών της δυναστείας, όπως προσκλήθηκε το βασιλικό ζεύγος
της Διοκλείας, ο Βλαδίμηρος και η Κοσσάρα, όπως ίσως και άλλοι ηγε-
μόνες και αξιωματούχοι. Φαίνεται επίσης ότι δεν ήταν μία απλή ετή-
σια θρησκευτική επέτειος, αλλά το 1016 συνέπιπτε με τα 40χρονα της

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

επανάστασης των Κομητοπούλων (976), τα 30χρονα της μεταφοράς
του λειψάνου του αγίου Αχιλλίου (985/86) με ενδεχόμενα εγκαίνια της
βασιλικής του αγίου Αχιλλίου, και ίσως τα εικοσάχρονα της αναγορεύ-
σεως σε αυτοκρατορία (996/997). Κι έτσι όπως η Πεντηκοστή, η εγκαί-
νιος ημέρα της Εκκλησίας γινόταν τώρα εθνική γιορτή, θα ετιμάτο η
δυναστεία των Κομητοπούλων [Πρβλ. πως το 1006 ο Σαμουήλ τίμησε 117
τους γονείς και τον αδελφό του Δαβίδ στον Άγιο Γερμανό], ιδίως η

„­Порфира ­и сузе­”
οικογένεια του Βλαντισλάβου, του μόνου επιζήσαντος από αυτή, μετά
από 28/29 χρόνια από τη θανάτωση όλης της οικογένειας πλην του ιδί-
ου στη Ραμετανίτζα (987).
Αλλά και η ημερομηνία 22 Μαΐου, ημέρα θανάτωσης του Ιωάννη
Βλαδίμηρου, το 1016 αντιστοιχεί με την Τρίτη της εβδομάδας του Αγί-
ου Πνεύματος. Όπως φαίνεται η εκτέλεση έγινε την επομένη της εορ-
τής της Αγίας Τριάδος, δηλαδή με το πέρας της μεγάλης τριήμερης εορ-
τής (Μεγάλο Ψυχοσάββατο με τις δυναστικές αναφορές, Πεντηκοστή
με αναφορά στην ίδρυση του κράτους, και Αγία Τριάδα, το θεολογι­κό

36 Prin­zing 2002, σ. 387 (επιστολή 120, 1-2, στχ. 1-9, 29-34: «Οἱ ἀπὸ τοῦ
θέματος Μολισκοῦ [=Βέρμιο]… εἰπόντες, ὅτι παλαιοῦ ἔθους ἐν τῇ χώρᾳ τούτων
κρατοῦντος, ὃ δὴ καὶ Ρουσάλια ὀνομάζεται, τῇ μ ε τ ὰ τ ὴ ν π ε ν τ η κ ο σ τ ὴ ν ἑβδομάδι
σύνταγμα γίνεσθαι νεωτέρων καὶ τὰς κατὰ χώραν κώμας αὐτοὺς περιέρχεσθαι καὶ
παιγνίοις τισὶ καὶ ὀρχήμασι καὶ βεβακχευμένοις ἅλμασι καὶ σκηνικαῖς ἀσχημοσύναις
ἐκκαλεῖσθαι δῶρα … ὁ τούτων δὲ σκοπός … οὐ πρὸς χύσιν … αἱμάτων, ἀλλὰ παίγνια …
τοῖς θείοις καὶ ἱεροῖς κανόσιν ἀπηγορευμένα τυγχάνουσιν, ὡς ἐκ τῆς ἑλληνικῆς πλάνης
καὶ μέθης ὁρμώμενα ...». Βλ. Κουκουλές 1952, σ. 30.
37 Tsoc­hos 2009, σ. 81-93, 94-102. Πούχνερ, 1994, σ. 11-95, 20-21, 38-39, 92.
Lit­sas, Ro­u­sa­lia 1976, σ. 447-465.
 πρότυπο κάθε σύναξης. Αυτό μας δίνει την υποψία ή ότι ο Βλαντισλά-
βος δεν αντέδρασε τόσο άμεσα όσο φαίνεται στον Βίο και θα περίμενε
να τελειώσουν οι γιορτές με τις οποίες κλείνει το Πεντηκοστάριον ή
είχε κλείσει συνάντηση για να δει τον άκακο ηγεμόνα μετά τη λήξη των
εορτών, πράγμα όμως μάλλον απίθανο.
Η συμπύκνωση των γεγονότων (δεν ελέγχεται πόσο διήρκεσε ο ερ-
χομός του Βλαδιμήρου στην Πρέσπα) δίνει εναργέστερα τη δημόσια
διάσταση της εκτέλεσης. Κατ’ αρχήν σχετίζεται περισσότερο με τα
Ροζάλια και λιγότερο με την Πεντηκοστή, άσχετα αν όλη εβδομάδα με
την Πεντηκοστή είναι μία ενιαία γιορτή. Κατάλοιπο αυτής της λογικής
είναι εκτός από την τιμή του αγίου την 22η Ιουνίου, επέτειο του μαρτυ-
ρίου, το προσκύνημα που γίνεται για τον άγιο στην Πεντηκοστή. Έμει-
νε στη μνήμη ότι μαρτύρησε τις ημέρες της Πεντηκοστής; Πρέπει να
τονισθεί και μία καθόλου τυχαία σύμπτωση. Ο Σαμουήλ είχε φονεύσει
τον Ααρών και τα παιδιά του πλην του Βλαντισλάβου στις 14 Ιουνίου
Књига 6, свеска 2

του 987 (σύμφωνα με τον Μιχαήλ Διαβόλεως), αλλά με δεδομένο ότι

118
У спомен и славу Светог Јована Владимира
το Πάσχα έπεφτε στις 24 Απριλίου, η 14η Ιουνίου είναι η Τρίτη μετά
την Αγία Τριάδα!38 Είναι προφανές ότι ο Βλαντισλάβος ανταπέδιδε έτσι
τον θάνατο της οικογενείας του. Άβυσσος η ψυχή του ανθρώπου! Είχε
σκοτώσει τον ίδιο τον σωτήρα του, τον εξάδελφό του Ραδομηρό και
τώρα εξόντωνε ένα άλλο μέλος της οικογένειας, πιθανόν γαμπρό του
Σαμουήλ από κόρη (κατά τη δεύτερη εκδοχή, όπως φαίνεται), αν προ-

ταθεί η εκδίκηση ως βασική αιτία. Πρόκειται για ένα είδος βεντέτας με

βάση την αρχή μιας περιοδικής ανταποδοτικότητας οδηγεί αλλού την
ερμηνεία του γεγονότος, πέρα από την πολιτική διάσταση, το φέρνει
πιο κοντά σε μία τελετουργική διάσταση.
Πριν δούμε αν υπάρχει σχέση με τα Ροζάλια η εκτέλεση έξω από
τον ναό της Πρέσπας απομακρύνεται από πραγματικά ιστορικά συμβά-
ντα με ανάλογες αγριότητες, όταν κάποιοι διωκόμενοι κατέφευγαν σε
ναούς.39 [Αγνοώ ανάλογη περίπτωση να επετράπη στον μελλοθάνατο
να προετοιμαστεί ως Χριστιανός εξομολογούμενος και κοινωνώντας].
Υπάρχουν πολλά τέτοια γεγονότα. Στο ίδιο το Χρονικό (κεφ. XXXVIΙ)
περιγράφεται μία πολεμική σύρραξη σε ναό στο νησί του Αγίου Γαβρι-

38 Gru­mel 1958, σ. 254. Thurn 1973, σ. 329: «καὶ τὸν Ἀαρὼν δὲ τὰ ‘Ρωμαίων, ὡς
λέγεται, φρονοῦντα ἀνεῖλεν ὀ ἀδελφὸς Σαμουὴλ παγγενῆ κατά τὴν ιδ’ Ἰουνίου μηνὸς ἐν τῇ
τοποθεσίᾳ τῆς ‘Ραμετανίτζας μόνου τοῦ Σφενδοσλάβου τοῦ καὶ Ἰωάννου διασωθέντος, τοῦ υἱοῦ
αὐτοῦ, παρὰ ‘Ραδομηροῦ τοῦ καὶ ‘Ρωμανοῦ, τοῦ υἱοῦ Σαμουὴλ...».
39 Έτσι έγινε η θανάτωση το 1258, από Δυτικούς μισθοφόρους, του Γεωργίου
Μουζάλωνος, επιτρόπου του Ιωάννη Δ΄, και των αδελφών του μέσα στον ναό της μονής των
Σωσάνδρων, όπου είχε ταφεί ο Θεόδωρος Β΄, βλ. He­is­ en­berg 1978, σ. 154-156: «..ἐντὸς ἐγένοντο
τοῦ ναοῦ. ὡς δὲ τὸ πλῆθος εἶδον γυμνοῖς τοῖς ξίφεσι κατ’αὐτῶν χωροῦντας, ἐντὸς εἰσήεσαν τοῦ
ἱεροῦ βήματος, καὶ τὴν παναγῆ περιπτυξάμενοι τράπεζαν ἐκεῖσε ξίφους ἔργον γεγένηνται…».
ήλ στο Κότορ της Δαλματίας, όπου κλείστηκε μεν ο θείος του Ιωάννη
Βλαδιμήρου, αλλά βρέθηκε τρόπος να δολοφονηθεί. Είναι όμως διαφο-
ρετικά γεγονότα, όπου οι επιτιθέμενοι στην έξαψη της μάχης δεν σέβο-
νται ούτε τον ιερό χώρο. Εδώ ήταν παρών ο τσάρος, πολιτικοί ηγέτες,
ιεράρχες, μία γενική εορταστική σύναξη των κεφαλών του κράτους και
όλα έγιναν ίσως χωρίς αντίδραση από ηγέτες και αξιωματούχους, ενώ
οι εκκλησιαστικοί ήταν ανήμποροι.
Αντίθετα φόνοι μέσα ή κοντά σε ιερούς χώρους και σε ιερές στιγμές
προκαλούν τους συγγραφείς για μία ποιητική απόδοση. Στην περίπτω-
ση αυτή ανήκει το­«Murder in th­e ­Cathedral (1935) το­υ Thom­as­Elliot,
που αναφέρεται στον αρχιεπίσκοπ­ο Thoma­s Becket (+29 Δεκεμβρίου
1170) μέσα στον καθεδρικό το­υ C­anterbury από τέσσερις ιππότες, επει-
δή μαχόταν για τα δικαιώματα της Εκκλησίας. Πιο πρωτόγονη εκδήλω-
ση αλλά από χώρο του φανταστικού είναι στον Νίκο Καζαντζάκη (Ο
Χριστός ξανασταυρώνεται, 1951) ο τελετουργικός φόνος του Μανόλη,

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

ενός απλοϊκού ανθρώπου αλλά στον τύπο του Χριστού.40 Πλην όμως η
περίπτωση του Βλαδιμήρου, εφόσον αποκαλύπτονται οι προθέσεις του
Βλαντισλάβου, είναι κάτι διαφορετικό. Και δεν τον σκοτώνει μέσα στον
ναό, αποφεύγει και τις έντονες θρησκευτικές στιγμές των εορτών της
Πεντηκοστής. Αυτό σημαίνει ότι και το αρχικό σχέδιο, η απόπειρα δο-
λοφονίας έξω από την Πρέσπα, είναι ομοίως λογική και ‘πολιτισμένη’ 119
επιλογή να αποδοθεί ίσως και σε τυχαίο γεγονός. Έχει όμως στοιχεία

„­Порфира ­и сузе­”
από ‘άγρια’ λογική, η οποία επιτείνεται από την αρχή της επανάληψης.
Η συνάρτηση της δημόσιας εκτέλεσης αμέσως μετά τη γιορτή της
Πεντηκοστής με δύο περιπτώσεις (987 και 1016) οδηγεί σε άλλη παρά-
δοση, αυτή της θανάτωσης-θυσίας ηγεμόνων. Για την ακρίβεια ο βα-
σιλιάς θανατώνει τον αντίπαλό του που τον επιβουλεύεται -εδώ τώρα
για την φιλειρηνική του πολιτική. Ενδεχόμενες λαϊκές μνήμες θυσιών ή
ανθρωποθυσιών ηγετών σε λαούς όπως οι Σλάβοι, παγανιστές πριν από
100-150 χρόνια41 -στη σλαβική παράδοση υπάρχει έντονη η παρουσία
από βιβλι­κά πρότυπα ηγετών που υπέστησαν βάσανα ή και θυσία42-
μπορεί να ‘βρήκαν διέξοδο’ στα καρναβαλικά έθιμα των Ροζαλίων,

40 Ο ήρωας φονεύεται από το πλήθος μέσα στον ναό. Ήταν μία πράξη μεταβίβασης
των παθών του λαού στο ανθρώπινο εξιλαστήριο θύμα, αντίστροφη από τη θυσία του Χριστού,
η οποία μυσταγωγούμενη, εξάχνωσε την τιμωρητική πράξη από το αποδιοπομπαίο ζώο στον
άρτο και τον οίνο, το Σώμα και το Αίμα του Χριστού. Σύμφωνα με τον ευαγγελιστή Ιωάννη ο
Χριστός θυσιάστηκε παραμονή του Πάσχα στη θέση του πασχάλιου αμνού και του δείπνου των
Εβραίων, βλ. Αγουρίδης, 1993, σ. 55 κ.ε., 74-75.
41 Η Πεντηκοστή στη μεσαιωνική αγροτική Ευρώπη είχε τέτοιες παραδόσεις, βλ. Fra­
zer 1926.
42 Che­ko­va 2016, σ. 53-72 (72 αγγλ. περίληψη). Traj­ko­vić Fi­li­po­vić 2012, σ. 5-7, 34,
όπου βιβλιογραφία.
 κατάλοιπα ταφικών εορτών, συνήθως «άγριοι πολεμικοί αγερμοί της
νεολαίας» που τώρα προσάπτονται στην Πεντηκοστή, ιδρυτική ημέρα
της Εκκλησίας και το Μεγάλο Ψυχοσάββατο, περικλείοντας κατάλοιπα
πολεμοχαρών εκδηλώσεων αρρένων. Τα Ροζάλια ήταν ρωμαϊκή ταφική
γιορτή, λαϊκή και συνάμα στρατιωτική, τα οποία εορτάζονταν σε μη
σταθερή ημερομηνία Μαΐου-Ιουνίου, όταν ανθίζουν τα ρόδα43. Μέσα
στη γενική ευωχία με κέντρο έναν ιερό τόπο (όπως­ η ­ecclesia / Άγι-
ος Αχίλλιος), με σφαγές ζώων ποιμνίων, δεν είναι αδύνατο να γίνει το
άλμα στη σφαγή ανθρώπου, όπως έχει διδάξει η ίδια η θρησκευτική
ιστορία της Αρχαίας Ελλάδος ή της Ρώμης.44 Δηλαδή πρόκειται για επι-
στροφή σε νόμους της περιόδου της βαρβαρότητας πιθανώνατα μέσω
της παράδοσης των λατινόφωνων ή και άλλων υπό την πίεση εντόνων
καταστάσεων, όπως εδώ που υπεισέρχεται και ο παράγοντας της εκδί-
κησης αναβιώνοντας ένα είδος τελετουργικής θανάτωσης.
Από εκεί και πέρα ο θάνατος στο αγιολογικό κείμενο εξελίσσεται
Књига 6, свеска 2

σε νίκη του Ιωάννη Βλαδιμήρου, διότι έτσι πρέπει να ισχύει, ο καλός

120
У спомен и славу Светог Јована Владимира
(ηγέτης) να νικά στο τέλος, στο όνομα της αγγελικής τάξεως.
Οι δολοφονίες και τα αιματηρά επιθετικά γεγονότα συμβαίνουν
πολλές φορές σε γιορτές είτε γιατί η χαλάρωση και το πνεύμα θρη-
σκευτικής κατάνυξης κάνουν πιο εύκολο το εγχείρημα είτε γιατί­εντυ-
πώνονται για παραδειγματισμό. Η τελετουργική λόγω περιρρέουσας
ατμόσφαιρας όπως εξελίχθηκε δολοφονία του Ιωάννη Βλαδίμηρου συ-

νέπεσε στην περίοδο με διπλή γιορτή, του πασχάλιου ετήσιου κύκλου,

την εβδομάδα της Πεντηκοστής και τη γιορτή του αγίου Αχιλλίου, του
προστάτη αγίου της πρωτεύουσας Πρέσπας και όλου του κράτους.
Μέσα σε περιβάλλον λαϊκής ευωχίας και λαϊκών εκδηλώσεων, ανανέ-
ωσης του κράτους θα επιβεβαιωνόταν και η τιμωρία των εχθρών του
τσάρου, εκείνη τη στιγμή όσοι λειτουργούσαν συμβιβαστικά και ειρη-
νικά, όπως ο Ιωάννης Βλαδίμηρος με την αυστηρά απόλεμη ζωή του
ή για άλλους πιο συγκεκριμένους λόγους πάνω στον ίδιο άξονα. Στην
εξεταζόμενη περίπτωση υπήρχε ζήτημα ύπαρξης του ίδιου του κράτους
που ίδρυσε η οικογένεια των Κομητοπούλων, και πλέον συνέχιζε με
νέο κλάδο της. Δεν αποκλείεται η χρησιμότητα τέτοιου συμβάντος για
να παταχθεί κάθε σκέψη συμβιβασμού με το Βυζάντιο, ειδικά από την
οικογένεια του Σαμουήλ. Είναι η άλλη σκοτεινή μορφή της ανανέωσης

43 Nil­sson 1951, σ. 311-329. Βλ. Fe­ri­al­e Du­ra­num: 10 Μαΐου (ανάμεσα στα Λεμούρια
της 9ης καί 11ης), όπως και στις 31 Μαΐου. στίς 23 Μαΐου, όπως και ότι τά Ροζάλια ήταν από
του 3ο αι. Επίσημη γιορτή του ρωμαϊκού στρατού, βλ. Stern 1953, p. 108, σημ. 5, 252. Fe­ri­a­le
Ca­pu­a­num, «Ro­sa­ria amp­hit­he­at­ri»: 7 Μαΐου, βλ. Hel­ge­land 1978, σ. 1470-1505. Stern, 1953,
σ. 108, σημ. 7.
44 Bur­kert 2016, σ. 22 κ.ε., 43-44.
ενός κράτους, το οποίο σε τέτοιες μεταβατικές εποχές, μεγάλες επετεί-
ους, πρέπει να περάσει σε νέα φάση διαγράφοντες παλαιές πολιτικές,
κάτι που σημαίνει ενίοτε και διαγραφή ανθρώπων. Υπό αυτή την έν-
νοια το «Φονικό έξω από την Εκκλησία» τώρα έχει πρώτα πολιτική ση-
μασία, πολιτικός τη διέταξε για πολιτικούς λόγους, αλλά εντοπίζοντας
το κατάλληλο εξιλαστήριο θύμα όπως και τον τόπο και τον χρόνο που
επελέγη. Τον φονέα τον χώριζε αίμα με την οικογένεια του θείου του.
Μust die.

***
Ο Βίος του Ιωάννη Βλαδίμηρου θεωρείται πλαστή (επεξεργαμέ-
νη) διήγηση,45 αλλά είναι ένα κείμενο με λογοτεχνική υφή, έργο λο-
γίου, θεολόγου, διότι εντοπίζονται αγιογραφικές εξαρτήσεις-αναφορές
(μέσω τ­ου Libr­um ­gestorum)46 Είναι μία ιστορία διαρκούς διωγμού
ηγέτη εις τύπον Χριστού, οπότε προδίδεται και θυσιάζεται δημόσια,

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

ενώπιον αρχόντων, ιερατείου και λαού.47 Από την αρχή μέχρι το τέλος
ο Βίος είναι μία ιστορία παθών του αγίου με πολλές αναλογίες στο
πάθος του Χριστού, το αρχέτυπο όλων των μαρτυρίων, αλλά στο τέλος
νικά, σαν να ανασταίνεται. Προτείνεται η εξής μορφή (σε δύο μέρη, επί
των βασιλειών Σαμουήλ -Βλαντισλάβου):
Α.1. Εκστρατεία του Σαμουήλ στη Δαλματία. Ο άγιος καταφεύγει 121
στο όρος Ομπλίκ με τα φίδια που τα εξουδετερώνει, αλλά παραδίδεται

„­Порфира ­и сузе­”
με προδοσία του τοπικού ζουπάνου. Η άνοδός του στο όρος Ομπλίκ
αναλογεί με τους πειρασμούς του Χριστού, ο οποίος μεταφέρθηκε εις
το όρος το υψηλόν (Ματθ. 4.8-10), από τον Διάβολο κύριο των βασι-
λειών του κόσμου. Η βασιλεία του κόσμου δεν δόθηκε στον Χριστό,
όπως και ο Βλαδίμηρος έχασε τη δική του.
Α.2. Μεταφορά και φυλάκιση στην Πρέσπα, όπου άγγελος τον πλη-
ροφορεί για τον θάνατό του. Η Κοσσάρα τον περιποιείται στη φυλακή
πλένοντας το κεφάλι και τα πόδια. Τον παίρνει σύζυγο και φεύγουν στη
χώρα του και στο Δυρράχιο. Ανάλογα ο Χριστός κατευθύνεται στην Ιε-
45 Mi­tić 2016, σ. 137-146: Δεν δέχεται ότι είναι ιστορικό πρόσωπο ή ότι ο γάμος με τη
Κοσσάρα έχει ιστορική βάση.
46 Kr­stić 2016, σ. 113-125: Το Χρονικό ορίζει το χωρίο Ιω. 10.11 που αναφέρεται στον
Καλό Ποιμένα, όμως η διήγηση της ζωής του και του θανάτου είναι γεμάτη από βιβλικούς
παραλληλισμούς. Ο γάμος του Ιωάννη με την Κοσσάρα νοείται υπό το πρίσμα σοφιολογικής
διάστασης των διδακτικών διηγήσεων του Ιωσήφ και Δανιήλ. Ή με το πρ­ότυπο του Ησαΐα του
Υπηρέτη του Θεού ή με την παύλεια αρχή του πνευματοφόρου που ενσαρκώνει τη δικαιοσύνη
του Θεού.
47 Mar­ja­no­vić-Du­ša­nić, 2007, σ. 74. Traj­ko­vić Fi­li­po­vić 2012, σ. 10-11 κ..ε,, 30-31,
σύμφωνα με τον οποίο ο θάνατος του αθώου βασιλιά προέρχεται από μίμηση του Χριστού,
μοντέλο που εμφανίζεται γύρω στο 1000, διαδεχόμενη μία παλαιότερη παράδοση της Ευρώπης
του βασιλιά ήρωα που πεθαίνει για τον λαό του σε μάχες κοκ.
 ρουσαλήμ έχοντας συνείδηση ότι θα συλληφθεί. Στη Βηθανία γυναίκα
τον πλένει με μύρο την κεφαλή, συμβολίζοντας τα μύρα του ενταφια-
σμού (Μαρκ. 14.3-8). [Στο χ. Ιω. 12.3 αλείφει τα πόδια!] Φεύγει στην
Ιερουσαλήμ όπου εισέρχεται ως βασιλιάς.
Β.1. Γίνεται βασιλιάς ο Βλαντισλάβος σκοτώνοντας τον Ραδομήρο
με προδοσία του αυτοκράτορα του Βυζαντίου Βασιλείου Β΄. Καλεί τον
Βλαδίμηρο με προδότες αποσταλμένους ή επισκόπους και τον Ερημί-
τη. Έρχεται με συνοδεία και οι φονιάδες που ενέδρευαν φεύγουν βλέ-
ποντας αγγέλους κρατώντας τρόπαια να τον συνοδεύουν. Ο Χριστός
προδίδεται από τον Ιούδα και συναντά συνοδεία των μαθητών τους
διώκτες έξω από την Ιερουσαλήμ (Ματθ. 26.53, όπου μιλά για τις δώ-
δεκα λεγεώνες αγγέλων-υπερασπιστών.
Β.2. Φθάνει στον ναό της Πρέσπας, την ώρα που ο Βλαντισλάβος
δειπνούσε και στέλνει στρατιώτες να τον σκοτώσουν: αποκαλύπτεται η
‘προδοσία’ των δύο επισκόπων που τον κάλεσαν, διαμαρτύρεται. Τον
Књига 6, свеска 2

122
У спомен и славу Светог Јована Владимира
σκοτώνουν, τον θάβουν στον ναό και η γυναίκα του Κοσσάρα τον με-
ταφέρνει στην Κράινα σε ναό όπου και η ίδια θάβεται αργότερα δίπλα
του. Όμως ο άγιος εγείρεται από νεκρός ως στρατιωτικός και αποτε-
λειώνει τον Βλαντισλάβο στο Δυρράχιο. Ο Χριστός αποκαλύπτει τον
προδότη στους μαθητές, παρακαλεί τον πατέρα να μην πιει το Ποτήριο,
συλλαμβάνεται, τον σταυρώνουν οι στρατιώτες την ώρα που οι Εβραί-
οι ετοίμαζαν τους αμνούς του Πάσχα και θα έτρωγαν την εσπέρα, αλλά

ανασταίνεται και νικά.

Ο Βίος είναι ένα κατασκευασμένο κείμενο, κρύβει στοιχεία που
μαρτυρούν ένα άλλο αρχικό κείμενο, που μπορεί να εντοπισθεί στην
μονή της Θεοτόκου Κράινας.
1) Λανθάνουν ορισμένα ‘βυζαντινά’ στοιχεία: α) Υπονοείται η ει-
ρηνική πολιτική του Βλαδιμήρου που ήταν υπέρ του Βυζαντίου ήδη
από την αρχή, όταν δεν έκανε ούτε αμυντικό πόλεμο με τον Σαμουήλ.
β) Η παρεμβολή του Βασιλείου Β΄ εις βάρος του Ραδομηρού αφήνει
ερωτηματικά, αλλά είναι μέσα στις προσπάθειες ενός αυτοκράτορα να
αξιοποιεί κάθε επαφή με τον αντίπαλό του για πετύχει τον σκοπό του,
κάτι που έγινε το 1018 με συμφωνία με την ηγεσία του κράτους του Σα-
μουήλ. γ) Υπάρχει πίσω από τις εορταστικές εκδηλώσεις ένας ολόκλη-
ρος ορθόδοξος κόσμος, σύναξη αρχιερέων στην Πεντηκοστή κτλ. δ) Ο
Βλαδίμηρος έτσι όπως εμφανίζεται ως πολεμιστής, ενεργεί όπως ο άγι-
ος Δημήτριος! Εξοντώνοντας τον Βλαντισλάβο σώζει τη χώρα του και
το Δυρράχιο από τον τύραννο, αλλά ενεργώντας υπέρ του Βυζαντίου!
2) Ο Βίος εξισορροπεί την εξιστόρηση του πάθους του Βλαδιμή-
ρου με την παρουσία της Κοσσάρας. Ως πρώτη ανάγνωση εκφράζει την
πορεία του Βλαδίμηρου: 1. από τη Διόκλεια μέχρι την Πρέσπα ως αιχ-
μάλωτος και 2. από την Πρέσπα στην Κράινα μετά ως νεκρός (από τον
αρχικό τάφο, στον τελικό τάφο δίπλα στης συζύγου του). Σε δεύτερο
πλάνο η γυναίκα αλλάζει τα δεδομένα: ο αγώνας και η νίκη του ηγέτη
κατά των εχθρών του από τους οποίους υφίσταται διαδοχικές προδοσί-
ες: 1. φίδια στο όρος Ομπλίκ και ο προδότης ζουπάνος, αλλά εξέρχεται
νικητής, αφού παντρεύεται την Κοσσάρα και του δίδεται η χώρα του
και το Δυρράχιο. 2. Η ‘προδοσία’ του βυζαντινού αυτοκράτορα και οι
‘προδότες’ ιερωμένοι τον φέρνουν στην Πρέσπα, όπου τελικά φονεύε-
ται, αλλά η Κοσσάρα παίρνει το λείψανο στην Κράινα στ­ην curia του
Βλαδιμήρου και τον ναό της Θεοτόκου. Τον βγάζει δύο φορές από την
αιχμαλωσία της Πρέσπας, πρώτα με το να τον παντρευτεί για να με-
ταβούν στη Διόκλεια και το Δυρράχιο, και μετά με το να μεταφέρει το
λείψανό του στην Κράινα κοντά στο Δυρράχιο, από όπου επεμβαίνει
στην πολιορκία της πόλης αυτής.
Ο τόπος του θριάμβου του αγίου είναι η περιοχή του Δυρραχίου

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

που έλεγχε και πριν κι εδώ έμεινε για πάντα. Στην ουσία λανθάνει η
μάχη δύο ‘πόλεων’, δύο κόσμων­:­Craini v­s Presp­a, Curia Βλαδιμήρου
­vs Curia Βλανστισλάβου, ­Εcclesi­a Sanct­ae­Mariae ­vs ­Ecclesia (ανώνυ-
μης, αλλά του Αγίου Αχιλλίου). Την πρωτεύουσα του τυράννου κατα-
τροπώνει αναίμακτα η Διόκλεια / Δυρράχιο, πατρίδα και ιδιοκτησία του
αγίου. Ο ειρηνικός Βλαδίμηρος νικά ένα ολόκληρο κράτος! Επέρχεται 123
εν τέλει η ειρήνη, την οποία τόσο επιδίωκε. Στο βάθος όμως διαφαίνε-

„­Порфира ­и сузе­”
ται ότι είναι η νίκη της Κοσσάρας στο τυραννικό κράτος που είχε μετα-
φέρει το λείψανο στο Δυρράχιο. Μάλλον όλα έγιναν για το Δυρράχιο.
Το αρχικό κείμενο δεν παρουσιάζει αντιβυζαντινισμό ή διαγράφο-
ντας την αρνητική σλαβική πλευρά, όλο το νοσηρό, προδοτικό, περι-
βάλλον του κράτους του Σαμουήλ και της σχισματικής Εκκλησίας του.
Αλλά αυτή είναι πρώτα από όλα η εθνική αντίληψη των Σέρβων της
Διοκλείας, η αντίδραση γι’αυτό που έπαθε ο ηγέτης τους, η οποία βο-
λεύει και τη βυζαντινή θέση. Μάλιστα εναντιώνεται στο κράτος του
Σαμουήλ, τον οποίο πάντα θεωρούσε βυζαντινό υπήκοο που απέσπασε
ρωμαϊκά εδάφη, και εξ αυτού προδότη, πνευματικά μοιχό. Με αυτή
την έννοια ο Βασίλειος Β΄ που το υπέταξε, το αναμόρφωσε με το ει-
δικό καθεστώς της Αρχιεπισκοπής Αχρίδος, αλλά και αποκαθιστώντας
όλη την ηγεσία του, πρώτα δε τα στελέχη της δυναστείας. Συμφωνεί
δηλαδή το αγιολογικό κείμενο στη λογική του νικητή, δηλαδή του βυ-
ζαντινού κράτους κι όχι το κροατικό κρατικό μόρφωμα ή του συντά-
κτη του Χρονικού κιστερκιανού­Rüdiger, ανεπιθύμητον στο Ορθόδοξο
κράτος των Σέρβων. Ο συντάκτης κάνει ένα είδος πολιτικής για τις νό-
τιες περιοχές, αποβλέποντας στην πολιτική κάλυψη μάλλον, παρά στην
καθαρή πολιτική σκέψη, αποκαθιστώντας στην ουσία έναν αιμοσταγή
 και εκδικητικό όπως έδειξαν τα πράγματα, αλλά και μειώνοντας -ίσως
υπερκριτικά- τον ανώτερο κλήρο της Εκκλησίας του, ακόμη και τον
βυζαντινό ανατολικό (δηλ. τον ερημίτη, πιθανώτατα σύγκελλο του Αρ-
χιεπισκόπου ή έχοντα άλλη θέση, μήπως υπεύθυνο του ναού). Η πολι-
τική του Βυζαντίου θέλει τις περιοχές του να μένουν ειρηνικές μετά την
τραγωδία ενός στην ουσία εμφυλίου κατ’ αυτό πολέμου (976-1018).
Ο πυρήνας του Βίου είναι κάτι διαφορετικό από ό,τι εμφανίζει το
Χρονι­κό­/Annales ή και ­το Librum, μάλλον έρχεται πιο κοντά στον Σκυ-
λίτζη και τον Μιχαήλ Δεαβόλεως/Σελασφόρου. Πιθανόν συντάχθηκε
ή αναμορφώθηκε μετά τον θάνατο της Κοσσάρας, περί τα μέσα του
11ου αι., στην περιοχή του Δυρραχίου ή της Κράινας περιγράφοντας την
ιστορία αγάπης της προς τον Ιωάννη, στη φυλακή και μετά στον ναό.
Είναι ένα ταφικό εγκώμιο με σημείο αναφοράς την Κράινα/Δυρράχιο,
τους τάφους των δύο αγαπημένων συζύγων, αιώνια ενωμένων, Βλαδι-
μήρου και Κοσσάρας και εξελίχθηκε στην νικητήρια μάχη που έδωσε η
Књига 6, свеска 2

Κράινα με την Πρέσπα. Άλλωστε η δραματοποίηση του (αρχικού) Βίου­

124
У спомен и славу Светог Јована Владимира
κορυφώνεται με το σπαρακτικό κλάμα της Κοσσάρας (Uz­or ve­r­o beat­i
­Vl­adimir­i flevit cu­m flet­u man­go ult­ra qu­am di­ci pote­s­t diebu­s multis).
Δεν θα ήταν καθόλου αδιανόητο να στηρίζεται σε κάποιο κείμενο, π.χ.,
υποθήκες, γραπτές ή προφορικές, της Κοσσάρας ως κτητορικό της μο-
νής της Παναγίας στην Κράινα. Το κείμενο αυτό θα περιείχε τρία τμή-
ματα [: 1. περίοδος Σαμουήλ, 2. περίοδος Βλαντισλάβου, 3. Θαύματα

αγίου, ένα εξ όλων η θανάτωση του Βλαντισλάβου]. Ως t.p.q μπορεί να

ορισθεί ο θάνατος της Κοσσάρας. Προτείνεται η εξέλιξη:

Υποθήκες/αρχικό κείμενο → ­ Librum → ­Αnnales → ­ ­Orbini

Μετά το 1016-1018 (1075-1089) τέλη 13ου αι. 1601

Έτσι ίσως εξηγείται η παρουσία ολίγων αλλά χαρακτηριστικών

ιστορικών πληροφοριών σχετικών με εσωτερικούς ανταγωνισμούς στο
κράτος του Σαμουήλ, οι οποίες από ‘ανάγνωση’ σε ‘ανάγνωση’, από
­το Librum μέχρι ίσως και τ­ον­ Orbini, βρέθηκαν παραλλαγμένες, αλλά
χωρίς να είναι εκτός τόπου και χρόνου. Εξάλλου επιβεβαιώθηκε μία
πολιτική ενδοοικογενειακή βεντέτα που κράτησε τριάντα χρόνια!
Το διακύβευμα θα ήταν η ανεξαρτησία ἠ η συνεργασία με το Βυ-
ζάντιο.
 Βιβλιογραφια

Αγουρίδης 1993 Σ. Αγουρίδης, Γιατί σταυρώθηκε ο Χριστός ;,

Άρτος Ζωής, Αθήνα 1993.
Adonz 1938 Ν. Αdont­z, Samuel ­l’­Armenien, roi de­s ­Bulgare­
s,­ ­Memoires de l­’ ­Academie royale d­e ­Belgique,­ Classe de­s Lettres, 39
/ 1938, 1-62­. ­
B­enešević 1911 V.­N.­B­enešević­, ­Opisani­e ­greceski­ch­r­ukopi­ej
monas Sv­. ­Ekateriny n­ a­Sinaje, ­I, P­etersburg 1911.­
Burkert 2016 W­. Burkert, Πρωτόγονες Απαρχές. Τελετουργία
και Μύθος στην αρχαία Ελλάδα, Ινστιτούτο Βιβλίου Καρδαμίτσα,
Αθήνα 2016.­
­Chekova 2016 Il­. ­Chekov­a, Saint Joh­n ­Vladimir and t­he­
L­it­erature­Typology o­f Images of­ Princes Martyrs, Churc­h ­Studies, 13
(2016), 53-72.­

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

Frazer 1926 J. G­. Frazer, Th­e Gold­en Bough: A Study ­in Magic
a­nd­Religion 3 edition, Th­e M­acmillan Press, 1926­.­
r­d

­G­iakoumis 2015a ­K­. ­G­iakoumis, ­Glimpses from t­he­ Politics

and­P­ragmatics of St. Joh­n-­Vladimir­‘s­V­eneration ­& P­il­grimage in th­e
Longue Durée, I­n:­A­ngeli­ki­D­elikari, ed. Διεθνές Επιστημονικό Συνέδριο
“Κύριλλος και Μεθόδιος: Το Βυζάντιο και ο κόσμος των Σλάβων”, 28- 125
30 Νοεμβρίου 2013,­T­he­ss­alonik­i:­M­un­icipality of­T­he­ss­aloniki, 2015,

„­Порфира ­и сузе­”
pp. 133-144­.­
­G­iakoumis 2015b ­K­. ­G­iakoumis­, ­Contesting th­e Sacred i­n
Spac­e: Saint Joh­n ­Vladimir and t­he We­sternmo­st­ D­ominions of Ts­ar
Samuel, In V­. ­Gjuzelev, ­G.­Nikolov, eds­., South-Eastern­Europe in t­he
Second Half of the 10th – t­he ­Beginning of the 11t­h ­Ce­nturi­es History
­& ­Cultur­e. ­In­te­r­nationa­l ­Con­ferenc­e ­Pr­ oceeding­s, Sofia, 6­-8­ October
201­4, Sofia­: ­Bulgaria­n Academy o­f ­Sciences, 2015, pp. 607-630­.­
­G­iakoumis 2017 ­Κ­. ­G­iakoumis, Th­e ­‘P­olitic­al Life’ ­of Saint
Joh­n ­Vladimir­’s Relics, in: ­D.­Borozan, The 1000­th­ An­niversary ­of Sai­nt
Jova­n ­Vladimir­, ­Pr­ oceedinfgs from th­e ­Sc­ientifi­c ­Con­feren­ce­ October
21, 201­6, MASA­, ­Po­dgorica­, ­Sc­ientif­i­c­Meeitings, vol. 142­, ­Mo­ntenegri­n
Academy o­f ­Sciences and Arts­, ­Po­dgorica, 2017, pp. 207-226.
Γουλούλης 2014 Στ. Γουλούλης Η χριστιανική “Πόλη του
Κωνσταντίνου” (330) : Η εορτή του μάρτυρα Μωκίου (11/5) και η
Μεσοπεντηκοστή, Θεολογία 85.1 / 2014, pp. 191-234­.­
­Gautier 1986 ­P­. ­Gautier­, Theop­hylacte ­d’ ­Achrida­. Lettre­s,
­int­roduction­, texte­, t­raduction ­et notes, CHHB, XVI/2,­ T­he­ss­alonique
1986.­
Grumel 1958 V­. Grumel La­c­hr­onologie, PU­F, Paris 1958­.­
 H­eisenberg 1978 Au­g­. H­eisenberg (rec.­), Peter Wirth (cur.­),­
Georg­ii­A­cr­opolita­e Opera, vol. I­ ,­Teubner,­St­ut­gardiae 1978.­
­Helgeland 1978 J­. ­Helgelan­d, Roman Ar­my­Religion, ANRW,
II, 16.2 / 1978, 1470-1505.­
Ingham 1987 N.W­. Ingham, The Martyrdom ­of Saint Joh­n
­Vladimir ­of­ Diocle­a, ­In­te­r­nation­al­ Journal o­f Slavi­c ­L­inguistics a­n­d
Poetics, 35.6 / 1987, σ. 199-21­6.­
K­ar­agianni 2008 F­l.­ K­ar­agianni­, P­il­grimage­ churches ­as ­ec­c­
les­iastica­l centres an­d places o­f worshi­p­, Routes ­of Faith in t­he­­Mediev­
al­ Me­di­terranea­n. Histor­y,­ Monument­s­, People­, P­il­grimag­e Pe­rs­
pectives­, ­Pr­ oceedings of ­an ­In­te­r­national ­Sy­mposium,­ T­he­ss­alonike,
7-10/11/2007,­T­he­ss­alonike 2008. σ. 331-340.
Κουκουλές 1952 Φ. Κουκουλές, Βυζαντινών βίος και πολιτισμός,
τομ. Β΄1, Αθήναι 1952­.
Krstić 2016 ­ Dar­ko Krstić, T­he ­Biblic­al Motifs in the
Књига 6, свеска 2

Story ­of Saint Joh­n ­Vladimir in the­Ch­ronicle of th­e Priest ­of­D­iocleia,

Churc­h ­Studies, 13 / 2016, 113-125.­
Litsas 1976 F­. Litsa­s­, ­Rousalia: t­he Ritua­l Worship of
the Dead, T­he Realm ­of Ext­ra-Human: Agents and­ A­udienses. ed. Ag­.
­Bharati, T­he Hague­- Paris 1976, pp. 447-465­. ­
126 ­Ma­rianov­ić­-Dušanić 2007 S­m.­ ­Ma­rianov­ić­-Dušanić­, Patterns
of Martyria­l Sanctity in the Roya­l­ Ideology ­of­ ­Medieva­l Serbia­: ­Co­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ntinuity and­Change­, ­Βa­lcanica XXXVII / 2007, pp. 69-80. ­

Μουτσόπουλος, 1999 Ν.Κ.­ Μουτσόπουλος, Η βασιλική του
Αγίου Αχιλλίου στην Πρέσπα. Ένα μνημείο κιβωτός της τοπικής ιστορίας,
Παρατηρητής, Θεσσαλονίκη 1999­.
Mitić 2016 ­ K­risti­na Mitić, T­he­ Daughter of t­h­e Jail­er­-
Emperor, Churc­h ­Studies, 13 / 2016, pp. 137-146­.
Muzić 2011 Ι­ . Muz­ić H ­ rvatsk­a ­kronika ­u ­Lj­etopi­su Po­pa
D­uk­ljanin­a, Muz­ej ­hrvatsk­ih­ ­ar­heološki­h ­sp­omenika, Split 2011, pp.
278-283.­
Nilsson 1951 Μ.P­. Nilsson, D­as ­Rosenfest­, O­puscu­la
­selecta, vol. I, Lund 1951
­Ostrogorsky 1970 G. ­Ostrogorsky, ­By­zantium and Slavs­,
B­elgrade 1970
­Ostrogorsky 1979 G. ­Ostrogorsky Iστορία του βυζαντινού
κράτους, τόμ. Β΄, Αθήνα 1979.
Παπαγεωργίου 2012 Αγγ. Παπαγεωργίου Το Χρονικό του ιερέα
της Διόκλειας. Κείμενο-μετάφραση-ιστορικός σχολιασμός-πρόσωπα-
χώρος, Εκδόσεις Αρμός, Αθήνα 2012.
­S.­P­irivatrić 2012 ­S.­P­irivatrić, Οι άγιοι αδελφοί Κύριλλος και
Μεθόδιος, ο άγιος Κλήμης και η αναγέννηση του Βουλγαρικού κράτους
επί Σαμουήλ, Άγιος Κλήμης Αχρίδος συνεχιστής του έργου των αγίων
Κυρίλλου και Μεθοδίου, Πρακτικά Διεθνούς Επιστημονικής Ημερίδας,
Βέροια, 9 Ιουνίου 2012, Βέροια 2014, pp. 87-102­. ­
P­irivatrić 2013 ­S.­ P­irivatr­ić­ Emperor­’s­ Daughter ­in Love
with ­a ­Prisoner­: ­Comparing th­e ­Stories of S­kylitzes and An­onymous
Presbyt­er­ D­iocleae.” in Juhász E. [ed.], Byzanz und das­ Abendlan­d:
­Beg­egnungen zwischen Ost und West, Eötvös-Józse­f-­Co­llegiu­m,­
Budapest 2013, pp. 273-283.
Πούχνερ 1994 Β. Πούχνερ, Επιβιώσεις της ρωμαϊκής
Γιορτής των Ρόδων στη Βαλκανική Χερσόνησο, Βυζαντινά θέματα
της ελληνικής λαογραφίας, Λαογραφία - Δελτίον της Ελληνικής
Λαογραφικής Εταιρείας - Παράρτημα 11, Αθήνα 1994. ­
Prinzing 2002 G.­Prinzing (rec.­),­Demetri­i ­Ch­omaten­i,­
P­onema­ta­D­iaphora, CFH­B,­B­erolini e­ t Nov­i ­Evoraci 2002.

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

Stern 1953 Η. Stern, ­Le ­cal­endrier de 354­. Étude sur so­n
texte et sur s­es­ill­us­tration­s, Paris 1953.
Thurn 1973 I. Thurn (ed.),­Ioannis S­cylitzae ­Synops­is
­Hi­s­toriarum, CFHB­, Berlin - New York, 1973. ­
Tsochos 2009 Ch.­Tsocho­s,­Rosalia. Ein römisches Fest fűr
di­e V­er­sorbenen ­in­M­akedonie­n,­M­akedonien, von d­er ­archaischen bis 127
zur frűh­by­zantinischen­Epoche, ­Sy­mposiu­m, Juni 2009­, Műnchen 2009,

„­Порфира ­и сузе­”
pp. 81-93 (ελλην), 94-102 (γερμ). ­
T­rajkov­ić­F­ilipović, 2012 St.­T­rajkov­ić­F­ilipov­ić Sain­t ­Vladimir
­of Zeta­. ­Betwe­en ­Hi­s­toriography a­nd­ ­Hagiography­, Central­ Europea­n
U­niversit­y,­Budapest 2012 (MA­. Thesis ­in­­Medieva­l S ­ tudies).

­
 Ставр­о­с ­Г­оулоули­с
Докт­ор ­виз­антијске ­ум­јетности

„­ПОРФИРА ­И СУЗЕ­”. ЗАШТО ­ЈЕ Д­УКЉАНСКИ КРА­Љ

СВЕ­ТИ ЈОВА­Н ­ВЛАДИМ­ИР­ПОГУБЉЕН? ­
­
Резим­е: Живо­т српско­г кра­ља Дукље, С­в.­ Јован­а ­Вл­адимир­а
(Libr­um ­gestor­u­m beat­i ­Vl­adimir­i,­ написан 1075-1089, а­ли ­ин­
ко­рпориран­ у ­познат­им­ Annale­s ­Anonimi­ P­re­sbiteri Diocleae­е,
­поглавље 36­),­ садржи д­ва­ дије­ла кој­и ­опису­ју­ његов­а дје­ла током
д­ва­ ­периода : ­I.­ пери­од ца­ра­ ­Самуила (996/97) и I­I.­ Пери­од ца­ра­
Јован­а ­Вла­дислава (1015-1018)­. Трећи ди­о, кој­и ­опису­је­ њего­
ва чуд­а (acta eius­), ни­је­ сачуван, оси­м једн­ог чуда­, смр­ти­ Јован­а
­Вла­дислава­ у­ Д­ирахију к­ао ­по­следиц­а ­дј­еловањ­а Светог­. ­Врије­ме­
писања­о­пр­вобитн­ом­Животу као т.п.к­. (пр­ва­п­оловина 1­1.­вијек­а)
Књига 6, свеска 2

може ­се­ о­дредит­и смр­ћу­ Косаре,­ кћер­ке­ ­Са­муилове­ и ­супруг­е

Свето­г ­Вл­адимира, зб­ог њен­е уло­ге која ­је­ велика у о­ба­ дијела.­ У
прв­ом­ дијелу она­ о­слоба­ђа­ Јован­а ­Вл­адимира ­из ­затвора ­у п­ре­
стониц­и Преспи ­и удаје се ­за њега,­ ос­тављајућ́и свој дом, да б­и
отишла­ у­ Ди­рахијску област. ­У друг­ом­ дијелу, он­а ­преноси леш
128 св­ог ­супруга и­з Преспе, опет­у­Ди­рахијску област­, ­Крајину­­(Craini)­
у Црн­ој Гори, где ­се­ н­алазил­а ­Вл­ад­имиров­а ­ палат­а ­(курија),­ и­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

полаже га­ у цркв­у Дје­ве­ Мариј­е (­ecclesi­a sanct­ae­ Mariae­). ­Касније

је и о­на ­са­храњена­у ист­ој цркв­и, поред­г­робни­це њен­ог мужа. Она
ј­е прав­и ­пр­от­агонис­та­­ха­гиолошко­г текст­а, ко­ји ­ба­ланси­ра­измеђ­у
­једн­оставно­г ­при­по­виједања ­и храбр­е ­емоције. Из ово­г текст­а ­п­
ро­изилази да ­се­ пр­вобит­но Житије­ ф­окусира на о­ву же­ну која је
у ово­ј ­тр­агеди­ји би­ла­не­поште­но­о­брађена, док ­је­т­угова­ла када је
њен муж­ об­езглављ­ен испр­ед­ ка­тедрале ­у Пресп­и, ток­ом­ велик­ог­
синод­а е­пископа и ­ в­ ладара (2­2. Маја, 1016).
У­об­ичајено је,­ у­ ­ха­гиолошки­м т­ек­стови­ма­ н­аписаним д­а ­пр­
омовиш­у идеју ­о ­светости­ис­торијск­е ­личности, да н­е ­описуј­у ­ана­
литич­ке­ ч­ињенице п­о ­пр­авилима­ ис­торијс­к­е науке, већ ­да­ садр­же
нек­е н­атп­рирод­не­ д­огађаје. То ­се­ п­оказује­ у­ Живот­у Светог, као
што ­је Јова­н ­Владими­р.­ Међути­м, неки­ ис­торијс­ки­ дока­зи­ тако­
ђе мо­гу би­ти ­от­кривен­и.­ Побожни ­и мирн­и српск­и Свет­ац живио
је кро­з разне­ а­вантур­е, прво­ у с­уп­ротности ­са цар­ом­ ­Самуилом­
и ­касниј­е, када ­је пост­ао његов зет, чл­ан­ њего­ве­ п­ородице (996 /
97-1014),­и ­коначно, к­ао ­не­пријат­ељ ца­ра­Јован­а ­Вла­дислав­а, си­на­
­Са­муилово­г брат­а Арона. Из то­г ­разлога­, ­Вл­адимира је­ об­езглав­
ио Јова­н ­Владисл­ав испр­ед­ капија­ главне­ (Пр­еспанск­е)­ б­азилик­е,
која ­је­ ка­тедрал­а Свето­г ­Ахилија. То је би­о е­кстреман ч­ин који ­се­
догодио 101­6.­ године, з­а вре­ме­ велик­ог­ сино­да­ ­ар­хие­пископ­а,­ по­
литички­х ­личности­ и ­локални­х ­владара, по­д влаш­ћу ца­ра­ Јован­а
­Вла­дислав­а. Важно је да је ов­ај­ догађа­ј одржан ­у утор­ак нак­он­
Пе­де­сетнице (2­2. маја­),­ велик­е ­фун­дам­енталне­ с­ве­тковин­е Хр­
ишћанс­ке цркве­. ­Штавише, тај дан је б­ио неш­то поп­ут ­сезонск­ог­
н­ов­огодишњ­ег ­фе­стива­ла који ­се ­поклопио с­а стар­ом х­ебрејско­м
п­рослав­ом пр­ве жетве, као и ­са­ к­ом­ем­орациј­ом­ дава­ња­ закона
­на­ Синај­у.­ Сериј­а п­рослава ј­е ­следећа: 1) 18. мај­, празник у час­т
Свето­г ­Ахилија­(­упореди ­са ­је­ванђеље­м ­Ас­ем­анијев­ог ­кодекса), 2)
19. ма­ј:­ Субота св­их душа о­д Адама­ и та­ко даље, 3) 20 Ма­ј:­ Пе­де­
сетница, 4) 21. ма­ј:­п­онедељак­, празни­к Свет­е ­Тројице, 5.) 2­2. мај­:
утора­к, ток­ом­недељ­е п­разни­ка­Р­осалије­, фо­лклор­ни ­фестив­ал који
­је ­постојао у­ с­ре­дњо­вековн­ој­ М­ак­едонији ­и други­м б­алканск­им
­земљама.­ Ис­то­времено, 1016. цар ј­е п­рослави­о дви­је­ го­дишњице:

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

­40­ годи­на­ Државе (976) и ­30­ година о­д ­пр­еноше­ња мошт­и Свето­г
­Ахилија (985/86).
Двојни­ и­дентит­ет Д­укљанск­е ­Хроник­е,­ р­им­ока­толички­ и
­хрватск­и, мо­же бит­и разлог. 1. ­за­губита­к трећ­ег­дијела­и­сторије ­са­
чудима, ­2. н­естанк­а ­прав­ослав­не ­ат­мосфе­ре­ ­ар­хие­пи­скопије ­у Пр­
еспанско­ј п­ре­стоници, ­3.­ч­ињенице ­да нем­а ­сп­омиња­ња­ка­тедрал­е 129
Свето­г ­Ахилија. и 4. д­а разлог з­а ­пресуд­у ­кривиц­е кра­ља­ Јован­а

„­Порфира ­и сузе­”
­Вл­адими­ра ни­је јасан­. Све­ти Јован с­е плаши­о убиства ­из ­засједе ­и
отишао је­ у­ Вели­ки Син­од само кад с­е ­Владисл­ав заклео ­на крсту
да ­му не­ћ­е ­наудит­и. ­Изгледа да ­су неки о­д ­разлога ­за­ његов­у осу­
ду били: ­1)­ п­ациф­истич­ка­ п­олити­ка­ Јован­а ­Вл­адимир­а;­ ч­ињеница
да је ­у п­рошлости им­ао доб­ре­ односе ­са ­Ви­зантијом­ и­ ч­ињеница
да ­је током т­ог­ ­периода ц­ар­ В­асилије ­II водио ра­т прот­ив­ Јован­а
­Вла­дислава (1014-1018). Цар је би­о проти­в горњ­е кла­се­ њего­ве­
држав­е, која ­је бил­а ­при­јатељс­ки н­ас­тројен­а пре­ма ­Ви­зантији­ и
желио је о­ве људе да има по­д своју к­онтролу. 2) ­То­п­оказује­мрачну­
стран­у царск­е ­личност­и, која је­ о­светил­а убист­во­ његови­х ­члано­
ва­ п­ородице од­ стра­не ца­ра­ ­Самуила­, свекра С­в.­ Јована, ­30­ годи­
на­ раније. Ово ­је бил­а ­тр­агеди­ја која ­се­ д­огодила ­у ­Ра­зм­етаници
(обла­ст­ријеке­Стримон), ­у утора­к,­поно­во нак­он­Пе­де­сетнице (1­4.
Јуна, 987!)­. ­Владислав ј­е изабрао исти дан­у­неде­љи токо­м п­разни­
ка­ Р­осалиј­а, ­познато­г п­разника н­а це­нтрално­м ­Балкану ­и старо­г
војно­г п­разник­а ­пролећ­а, ток­ом­недељ­е, пос­ле­Пе­де­сетнице­.
Изн­ад­његов­е лич­не жеље ­за­одмаздом з­а стар­и злочин­, убиств­о
сво­је­п­ородице и­ли­њего­ву ­намјеру д­а ­ст­аб­илизуј­е сво­ју­ди­настиј­у
прот­ив­ а­нт­агонист­а, моде­л људс­ке жрт­ве ток­ом ­сезонско­г п­разни­
 ка­ о­дгова­ра ­посебном­ о­сјећа­ју­ р­ег­ен­ерациј­е, која има за циљ ­осв­
је­шћивањ­е ­грађа­на­ држа­ве како би ­се ­избјег­ло њен­о ­ра­спадање,
­у ­свијетл­у опасно­г ста­ња­ по­новљен­их­ ратова од 101­4.­ године. То
­се мо­же­ т­умачити ка­о п­ри­криве­на веза ­са­ ­ри­туалим­а људс­ке жрт­
ве ток­ом ­сезонск­ог ­фе­стивала­ (п­ромје­на­ годишњ­их доба­), ко­ја­
садрж­и ­обичај­е култ­а ­предака­ и­ р­ег­ен­ерациј­у к­раљевства, али у
ово­м ­случа­ју ­ин­ко­рп­орирана­ у ви­ше­ ц­ив­ил­изован­о друштв­о. Пор­
ед тог­а, модел за ово ­се мо­же наћи­ у ­жр­твовањ­у Христа­, ­распетог
­у ­вријем­е Пасхе у и­ме х­ебрејск­ог­ народа­ и ­жр­твовањ­у други­х
свети­х ­личности под­ сличним­ у­словим­а.­ Мученик кр­аљ Јова­н
­Владимир,­у дух­у ­дра­матичн­е ­приро­де моћ­и ­владара­, п­рихватио ј­е
свој­у ­судбину­и­до­пуштено му је ­да­извед­е сво­је п­оследње­вјерс­ке­
обреде и да св­ој живот к­ао­мученик­у кори­ст мира ­и прот­ив рата.­
Кључ­не­ ријечи­: Свет­и ­Владими­р,­ Косара­, Преспа­, Свет­и
Ахилиј­, к­раљевс­ка­го­дишњиц­а,­Р­осалија
Књига 6, свеска 2

Stavr­o­s ­Go­ uloulis

Phd ­by­zantine Art

130 „PORPHYRA A­ND­TEARDROPS”. WHY THE KING

ST JOH­N ­VLADIMIR ­O­F D­IOKLEIA HAS BEE­N ­EXECUTED?
У спомен и славу Светог Јована Владимира

­
Summary: T­he Life of th­e Serbian king ­of­ Diocle­a, Saint Joh­n
­Vladimi­r (Libr­um ­gestor­u­m beat­i ­Vl­adimiri,­written in 1075-1089, b­ut
­in­co­rporated in the well-kno­wn­Annales Anonymi Pre­sbyte­ri­D­iocleae,
ch. 36)­, ­contains two par­ts d­escribing his ac­ts during t­wo­periods: I. t­he
period of the Cz­ar Samuel (996/97 ff), and II. t­he period of the Czar
Joh­n ­Vladislav (1015-1018). A third par­t, d­escribing h­is ­miracle­s (acta
eius), was n­ot save­d, except ­a sing­le ­miracle, t­he death of Joh­n ­Vladislav
in D­yr­rachium as­ a result of t­he action of t­he Saint. T­he timing of th­e
writing of th­e initi­al Life as t.p.q (1st half 11th c.) can ­be ­de­termined by
t­he death o­f ­Kossar­a,­ daughter ­of Samuel a­nd wife ­of Sain­t ­Vladimi­r,­
­because of h­er role which ­is major in both parts. In the first part, sh­e
frees Joh­n ­Vladimir from th­e prison of t­he­ capita­l Prespa an­d ­marries
hi­m,­ leaving h­er home to go t­o D­ur­rachiu­m district. In t­he second part,
she­ transfers the­ corpse of he­r husband fro­m Prespa again to D­yr­
rachiu­m district­,­Craina­­(Craini) ­in Cr­na Gora­, where t­he­palac­e (curia)
o­f V ­ ladimir was, a­nd­deposes it in the church o­f Virgin Mar­y (­ecclesi­a
sanct­ae­ Mariae­). Later, she w­as buried in t­he same church, next to the
tomb of he­r husband. She is the rea­l ­pr­otagonist of t­he­ ­ha­gi­ological
 text, whi­ch ­balance­s ­between ­a simpl­e ­narration and bol­d emotion. It ­is
i­nferred from this text that th­e initi­al Li­fe­ focuses on th­is woman who
w­as­ unfair­ly dealt with in thi­s tragedy, as she w­as­ mourning when he­r
husband w­as­d­ec­apitated in the front of th­e ­cathedral i­n Presp­a, during
­a great synod o­f bishops a­nd rulers (1016, 22 May).
It is usual in t­he­­ha­gi­ological texts,­written t­o ­promote the idea of th­e
sanctity of­a ­hi­storica­l ­pe­rsonality, not t­o write analytic fac­ts under t­he
rules ­of ­hi­storica­l ­science but t­o conta­in so­me ­su­pe­rnatural events. This
­is ­demo­nstrated in t­he Life of­a Saint, such as Joh­n ­Vladimi­r.­Howeve­r,
so­me ­hi­storica­l e­vidence m­ay also ­be­­revealed. T­h­e pious a­n­d ­peacefu­l
Serbi­an Sai­nt lived­throu­gh­­various ­ad­ventures, fir­st being ­in­o­pposition
to the Cz­ar Samuel a­nd ­afterwards, when ­he­ became his son-in-law, ­a
member of h­is family (996/97-1014), a­nd finally, as an enemy of the
Czar Joh­n ­Vladislav, the son ­of Samuel’s­brother Aron. For th­is­ reason­,
­Vladimir w­as­d­ec­apitated by Joh­n ­Vladislav in front of t­he gates of t­he­

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

capital’s­ (Presp­a)­ b­asilica, which is th­e ­cathedral ­of Sai­nt ­Ac­hillios. It
was ­an ­extre­me action, whic­h ­happened in 101­6, during ­a great synod
­of ar­chbishop­s,­p­olitic­al­figures a­nd loc­al ruler­s, under th­e ­authority of
the Czar Joh­n ­Vladisla­v. ­Importantly, this eve­nt too­k place ­on­ Tuesd­
ay after th­e ­Pe­ntecoste (22 May), th­e grea­t ­fun­dament­al ­festival of the­
Christian Church. Th­is dat­e,­ ­moreover, w­as ­somethi­ng like­ ­a ­seasonal 131
New Ye­ar ­festival whi­ch­ c­oincided with an o­ld Hebr­ew­ ce­lebration of

„­Порфира ­и сузе­”
the firs­t harvest, as well as th­e ­co­mm­emoration of t­he Giving of Law
­in Sinai. T­he­ series of t­he­ ce­le­brations is th­e ­following: 1) 18 May,­ a
feast ­in­honour ­of sai­nt ­Ac­hillios (cf. t­he Gospel ­of cod­ex­A­ss­emanius),
2) 19 May: Th­e Sabbath of a­ll Souls from Adam and so on, 3) 20 May­
: ­Pe­ntecoste, 4) 21 May­: Monda­y, feast of Hol­y Trinity, 5) 22 Ma­y:­
Tuesda­y, during t­he week of t­he feast ­of­ R­oussalia, ­a f­olklo­re ­festival
whic­h existed ­in­ ­mediev­al­ M­acedonia a­nd othe­r Balkan land­s. ­Si­mu­l­
taneously, in 1016 the Cz­ar­ ce­lebrated t­wo­ an­ni­ve­rsaries: 40 years of
th­e State (976) and 30 years from the­ tr­anslation of t­he relics ­of Sai­nt
­Ac­hillios (985/86).
T­h­e double­ identity of the­ Ch­ronicle ­of­ Diocle­a, Roma­n ­Catholic
an­d­ Croatian, may be t­h­e reason. 1. for the loss of the third part of t­he
history with t­he ­miracles, 2. that th­e ­orthod­ox a­tm­osphere of t­he Ar­ch­
bishopric in th­e Pres­pa­capital w­as ­di­s­appeared, 3. the fact tha­t there is
n­o mentio­n about th­e ­cathedral ­of Sai­nt ­Ac­hillios. and 4. that t­h­e reason
for t­he guilt­y verdict for the king Joh­n ­Vladimir is no­t clea­r. Saint Joh­n
­Vladimir was afraid ­of ­as­sa­ssination and went to th­e Great Synod only
whe­n ­Vladisl­av took an oath upon the cross that he will n­ot make a­ny­
damage to hi­m. Some of t­h­e reasons for hi­s c­onvicti­on seem to be: 1)
 t­he­pacifi­st policy of Joh­n ­Vladimir; the fact that in the past he had go­
od­ r­elations with ­By­zantium, and the fact th­at during th­is period t­he­
Emper­or Basil ­II waged wa­r against Joh­n ­Vladislav (1014-1018). The
Czar wa­s against t­he upper class of hi­s State, which wa­s friendly to ­By­
zantium an­d wante­d the­s­e peop­le under hi­s control. 2) ­It ­demo­nstrates
a da­rk side of the Czar’­s ­pe­rsonality, who­ avenged th­e killing of h­is
famil­y members by the Cz­ar Samuel­, father-in-law ­of Saint John, 30
year­s ­earlier. This was ­a tragedy tha­t ­happened a­t ­Ra­zme­tanits­a (river
Strymon area), ­on­ Tuesd­ay after th­e ­Pe­ntecoste again (987, ­14 June!)­.
­Vladisla­v chose t­he same day of t­he we­ek during t­he feast ­of­R­oussalia, a
well kno­wn feast i­n centra­l Balkans and o­ld­milita­ry feast of the Sprin­g,
during t­he we­ek after th­e ­Pe­ntecoste. Beyond hi­s ­person­al­ desire f­or
­re­tribution for the ol­d crime, th­e killing of h­is family, or h­is ­intention
t­o ­st­abilise his dynast­y again­st­ a­ntagonists, t­he model of­ a huma­n ­sa­
crifi­ce during­­a ­season­al feas­t ­corresponds with ­a specia­l sense ­of­r­eg­
Књига 6, свеска 2

eneration, which has the aim of rallying t­he­citizens of th­e state ­in order
to avoid it­s ­di­ssolution, in light of th­e ­da­ngerou­s ­condition ­of­­repeated
wars from 10­14 ­afterwards. It can ­be ­int­erpreted as­a cover­t c­onnection
­to­ rituals ­of huma­n ­sa­crifi­ce during­ ­a ­season­al ­festival day ­(change ­o­f
seasons)­, ­c­ontaini­ng customs of ­an­ancestors’ cult and t­he­r­eg­eneration
132 of the­kingdom, but in th­is ca­se ­in­co­rporated in­a mo­re­c­iviliz­ed­societ­y.­
A­d­ditionally, t­he model for th­is could ­be found in th­e ­sa­crifice of Christ­,
У спомен и славу Светог Јована Владимира

­crucified in th­e Pessah ­on behalf of t­he Hebr­e­w people, and th­e ­sa­crifice
­of other hol­y ­pe­rs­on­aliti­es und­er­ simila­r ­co­nditions. The martyr king
Joh­n ­Vladimir, in th­e spirit of th­e ­dramat­ic­ nature ­of­ s­overei­gn powe­r,
­accepted h­is fate, and wa­s p­ermitted t­o perform his la­st­ r­e­ligio­us rites
a­nd give h­is life as a martyr i­n­favour o­ ­f peace an­d against war.
Key word­s: Saint­V­lantimi­r,­ Kosara­, Presp­a, Sai­nt ­Ac­hillios, roy­al­
an­niversar­y,­R­oussalia
­

Ставр­о­с ­Г­оулоулис, д­-р ­иску­сс­тв­оведения

­
«­ПОРФИРА ­И СЛЕЗЫ­».­ПОЧЕ­МУ­КОРО­ЛЬ ДУКЛИ,
СВ. ИОАН­Н ­ВЛАДИМИ­Р, КАЗНЕН­?
­
Резюм­е: Житие­се­рбско­го­коро­ля Дукли, св­.Иоанн­а ­Вл­адимир­а
(Libr­um ­gestor­u­m beat­i ­Vl­adimir­i,­ на­писанное 1075-1089, но­
в­ключено­ в и­звестн­ые­Annale­s ­Anonimi­ P­re­sbiteri Diocleaeе­, глава
36­), ­состоит из дв­ух частей­, ­оп­и­с­ывающих д­ва­­периода е­го жизни:
­1.­ Пери­од ца­ря­ ­Самуила (996/997) и ­2.­ Пери­од царя­ Иоанн­а ­Вла­
дислава (1015-1018)­. Трет­ья часть, ­основн­ой тем­ой­которой­я­вляют­
ся­ чудеса­ (acta eius), ­не ­со­хр­анилась­, кро­ме­ одно­го чуда –­ смерти­
Иоанн­а ­Вла­дислава­ в­ Дирахие, к­ак п­оследстви­е­ влияни­я ­Святого­.
Вре­мя­писания ­о ­пе­рв­он­ачальн­ой жизни­(перв­ая­п­оловина ­XI век­
а) можно­ о­пр­еделит­ь ­временем­ смер­ти­ Косары­, доч­ки­ ­Самуила­ и
­супруг­и ­Святог­о ­Вл­адимира ­в связи с ­ее ­в­ажнейш­ей ролью ­в обе­их
частях. ­В первой она­ о­сво­бождает­ Иоанн­а ­Вл­адимира и­з тюрмы
­в ­столиц­е Пресп­а,­ выход­ит замуж ­за нег­о,­ п­окидает свой дом ­и
­уезжает в­ облас­ть­ Дирахии. В­о втор­ой части о­на­ п­еревозит тру­п­
свое­го мужа и­з Преспы в­облас­ть­Дирахии­,­Краину ­в ­Че­рногории,
г­де­ н­ах­одила­сь­ палат­а ­Вл­адимир­а (курия)­ и­ хоронит его ­в церк­ве
Де­вы Мари­и (­ecclesi­a sanct­ae­Mariae)­. Позже и ­ее­п­ох­оронили в той
ж­е церкв­е, рядом­ в мужем. Она­ я­вляет­ся ­н­а­стоящи­м ­пе­рсонаже­
м­ аг­ио­гр­афи­ческог­о текст­а, ­ба­ла­н­с­и­рующе­го межд­у просто­й ­на­
ррацией­и­сильно­й ­эмоцией.

Ставр­о­с ­Г­о улоули­с

­В­ а­ги­ол­огически­х текстах об иде­е ­святости­ и­ст­орически­х
­личностей, п­о ­правил­ам­истории к­а­к науки, н­е ­принят­о ­оп­исыват­ь
­ан­ал­итически­е факты,­ а­ н­екоторые­ с­вер­хесте­ственн­ые­ события.
Это ­мы видим­ в Жити­и ­святого­ Иоанн­а ­Вл­адимира. Но­ о­пре­
деленные­ и­ст­орически­е данные в­се-та­ки можно­ у­ст­ановит­ь.­
­Верющий­ и тихий­ сербски­й Свято­й ­проход­ил чере­з разны­е п­ри­ 133
ключения­, ­сначала ­в ко­нф­ронтации­ с цар­ем­ ­Самуилом ­и позже­,

„­Порфира ­и сузе­”
когда ст­ал зятем­, членом е­го семьи (996/1014)­ и­ наконе­ц,­ будуч­и
враг­ом царя­ Иоанн­а ­Вла­дислава­, п­ле­мянни­ка­ ­Самуила ­– Арон­а­.
­Поэтом­у ­Вл­адимира убил Иоан­н ­Владисл­ав пер­ед­в­оротами­главн­
ой­б­азилики ­в Пресп­е,­собор­а ­святог­о Ахилия.­
­Ключевы­е слова­: Святой Иоан­н ­Владими­р,­ Косара­, Преспа­,
Святой­Ахилли­й,­ко­ролевск­ая­г­о­довщин­а,­Розалия.
 Др Вик­тор Са­вић, до­цент и на­уч­ни са­рад­ник
Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет – Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ, Бе­о­град
vik­tor.sa­vic­@isj.sa­nu.ac.rs

СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК У ДИ­О­КЛИ­ЈИ

У ДО­БА КНЕ­ЗА ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА,
С ОСВР­ТОМ НА ИЗ­ВО­РЕ
Са­же­так: У ра­ду се са­гле­да­ва мо­гу­ћи и по­сред­но до­ку­мен­то­
ван раз­вој срп­ског на­род­ног и срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка у кључ­
ном пе­ри­о­ду за на­ста­нак и раз­ви­так оба иди­о­ма, ко­ји се по­кла­па
са жи­во­том кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра (крај X – по­че­так XI ви­је­ка).
Из прак­тич­них раз­ло­га, рад је по­ди­је­љен на два ди­је­ла. У пр­вом
Књига 6, свеска 2

ди­је­лу се, при­је све­га, кон­сул­ту­ју два нај­круп­ни­ја из­во­ра ко­ји се

134
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ти­чу ра­не срп­ске исто­ри­је, Пор­фи­ро­ге­ни­тов спис De ad­mi­ni­stran­do
im­pe­rio и тзв. Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на – Ge­sta re­gum Scla­vo­rum.
У дру­гом ди­је­лу се са­гле­да­ва пи­та­ње на­стан­ка Жи­ти­ја Св. Вла­
ди­ми­ра од че­га за­ви­си, у зна­чај­ној мје­ри, и мо­гућ­ност по­сто­ја­ња
цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у Ди­о­кли­ји, од­но­сно Зе­ти у нај­ста­ри­јем
пе­ри­о­ду (XI ви­јек). Ис­тра­жу­је се и упо­тре­ба ово­га је­зи­ка до пр­вих

де­це­ни­ја XI­II ви­је­ка (1220).

Кључ­не ре­чи: срп­ски на­род­ни је­зик, срп­ски књи­жев­ни је­зик,
исто­ри­ја срп­ско­га је­зи­ка, De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio (Кон­стан­тин
VII Пор­фи­ро­ге­нит), Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, Жи­ти­је Св. Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра

I. На­род­ни је­зик
Ни­је­су са­чу­ва­ни до­ма­ћи спо­ме­ни­ци из нај­ста­ри­јег пе­ри­о­да у
исто­ри­ји срп­ског је­зи­ка, иако се с раз­ло­гом вје­ру­је да их је би­ло.
Па ипак, ста­ње у на­род­ном је­зи­ку и при­је XII ви­је­ка мо­же се до­не­
кле по­сред­но са­гле­да­ти, у пр­вом ре­ду за­хва­љу­ју­ћи уса­мље­ним лек­
сич­ким по­твр­да­ма у ино­је­зич­ким вре­ли­ма, грч­ким и ла­тин­ским.
Фи­ло­ло­зи­ма су на рас­по­ла­га­њу два из­у­зет­на спи­са – Пор­фи­ро­ге­
ни­то­во и „Ду­кља­ни­но­во“ свје­до­чан­ство, по­ред дру­гих из­во­ра, с
ма­њим за­хва­том у до­ма­ћи је­зич­ки кор­пус. Оба из­во­ра има­ју из­ра­
зи­то ком­пи­ла­ти­ван ка­рак­тер и са­чу­ва­на су у ка­сни­јим пре­пи­си­ма,
што у је­зич­ком сми­слу ума­њу­је ври­јед­ност њи­хо­вих по­да­та­ка. То
ва­жи у не­јед­на­кој мје­ри, од мје­ста до мје­ста у са­мим из­во­ри­ма,
и од из­во­ра до из­во­ра. Пи­та­ње њи­хо­ве исто­риј­ске ври­јед­но­сти за
нас је, ов­дје, у дру­гом пла­ну, иако, с раз­ло­гом, исто­ри­ча­ри нај­ви­
ше по­вје­ре­ња по­кла­ња­ју ца­ре­ву ка­зи­ва­њу. Пор­фи­ро­ге­ни­тов спис
De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio на­стао је из­ме­ђу 948. и 952. го­ди­не, док
је ње­гов нај­ста­ри­ји пре­пис с кра­ја XI ви­је­ка; по­сто­ји и не­ко­ли­ко
пре­пи­са из XVI ви­је­ка.1 Бар­ски ро­до­слов или Ље­то­пис по­па Ду­
кља­ни­на, ка­ко се до ско­ра ово дје­ло зва­ло (би­ло је и дру­гих сло­бод­
но фор­му­ли­са­них на­зи­ва),2 од­но­сно Ge­sta re­gum Scla­vo­rum ка­ко је
не­дав­но пред­ло­же­но,3 за­пра­во ни­је из XII ви­је­ка,4 прем­да се сма­тра
да нај­вјер­ни­је од­ра­жа­ва зби­ва­ња из­ме­ђу 1040. и 1150. (по­гла­вља
37–47),5 нај­бли­ски­ја вре­ме­ну ства­ра­ња основ­не под­ло­ге ис­ко­ри­
шће­не за пи­са­ње ком­пи­ла­ци­је.6 Ти­бор Жив­ко­вић је по­ка­зао да је
дје­ло на­ста­ло у дви­је ре­дак­ци­је, и обје су с ру­ба XI­II ви­је­ка. Пр­ва
је пи­са­на у Спли­ту из­ме­ђу 1295. и 1298, дру­га у Ба­ру из­ме­ђу 1299.
и 1300.7 Обје је са­ста­вио цр­кве­ни ве­ли­ко­до­стој­ник по­ре­клом Чех,
по име­ну Руд­гер,8 по на­ло­гу хр­ват­ског ве­ли­ка­ша Па­вла Шу­би­ћа,

Др Вик­т ор Са­в ић
та­да об­у­зе­тог ве­ли­ким по­ли­тич­ким ам­би­ци­ја­ма.9 У ври­је­ме пи­са­
ња ла­тин­ске вер­зи­је, Руд­гер је био ар­хи­е­пи­е­пи­скоп бар­ске цр­кве.10
За ана­ли­зу је­зич­ког ма­те­ри­ја­ла бит­но је ври­је­ме на­стан­ка ра­ни­
јих из­во­ра ко­ји су пре­у­зи­ма­ни или кон­сул­то­ва­ни при­ли­ком на­ста­
ја­ња ових дјелâ. Пор­фи­ро­ге­ни­тов спис цр­пе по­дат­ке из син­хро­них
из­во­ра, усме­них и пи­са­них (око 950) и сва­ка­ко ста­ри­јих (до­ка­за­но 135
је, нпр., да је ко­ри­шће­на Те­о­фа­но­ва хро­ни­ка с по­чет­ка IX ви­је­ка).

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

1 Con­stan­ti­ne Porphyro­ge­ni­tus De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio, Gre­ek text edi­ted by Gy.
Mo­rav­csik, En­glish tran­sla­tion by R. J. H. Jen­kins, New, Re­vi­sed Edi­tion, Was­hing­ton D. C.
1967, Se­cond Im­pres­sion, 1985, 11, 16, 21, 23, 33; Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да
Ју­го­сла­ви­је, том II, Фо­то­тип­ско из­да­ње, Бе­о­град 2007, 3.
2 Од до­ла­ска Сло­ве­на до кра­ја XII ви­је­ка, Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, 1, Ти­то­град 1967,
423 (Ј. Ко­ва­че­вић).
3 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том I, Кри­тич­ко из­да­ње и пре­вод, Из­да­ње при­
ре­ди­ла и текст пре­ве­ла Д. Кун­чер, Бе­о­град 2009, VI–VII.
4 Дје­ло је мо­ра­ло на­ста­ти по­сли­је 1199 (Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том II, Ко­мен­тар
Т. Жив­ко­вић, Бе­о­град 2009, 60).
5 Ge­sta II, 60, 67, 307–308, 311.
6 Пи­сац је, за овај пе­ри­од, нај­вје­ро­ват­ни­је рас­по­ла­гао не­ка­квом ди­о­клиј­ском хро­
ни­ком од вре­ме­на Сте­фа­на Во­ји­сла­ва до кне­за Ра­до­сла­ва, са­зда­ном на бо­га­тим ви­је­сти­
ма, пи­са­ном сло­вен­ским је­зи­ком, што се од­ра­зи­ло на ква­ли­тет пре­во­да (Ge­sta II, 271,
284–285, 287). Т. Жив­ко­вић је прет­по­ста­вио да је та хро­ни­ка са­ста­вље­на на осно­ву се­лек­
ци­је по­у­зда­них из­во­ра у ври­је­ме ка­да је Ву­кан Не­ма­њић про­тје­рао Сте­фа­на из Ср­би­је,
из­ме­ђу 1200. и 1207, нај­вје­ро­ват­ни­је око 1200 (Ge­sta II, 310; 322).
7 Ge­sta II, 311; 348.
8 Исто, 350–364, 366.
9 Исто, 151–152, 223, 225, 340–342, 364–365, 372.
10 Исто, 61; о све­му в. 373.
 Ка­ко се за­па­жа у пред­го­во­ру ко­мен­та­ри­са­ног пре­во­да на срп­ски
је­зик, то је, за­пра­во, збир­ка „ис­пи­са из зва­нич­них ар­хи­ва Ви­зан­
ти­ског цар­ства и раз­ли­чи­тих ис­то­ри­ских спи­са“.11 Ге­ста по­ка­зу­ју
од­јек не­ких зби­ва­ња из цен­трал­не Евро­пе IX ви­је­ка. Па­жњу нам
при­вла­чи по­ја­ва ве­ли­ко­мо­рав­ског кне­за Сва­то­плу­ка (стсл. свѧ­то­
плъ­къ), ко­ји се смје­шта у ври­је­ме „не­ког фи­ло­зо­фа по име­ну Кон­
стан­тин из гра­да Со­лу­на“ (8. гла­ва). 12 То је до­каз да је до ка­сни­јег
са­ста­вља­ча сти­гла тзв. Па­нон­ска ле­ген­да. О Кон­стан­ти­ну, бу­ду­ћем
Ћи­ри­лу, да­ју се до­ста по­дроб­на оба­вје­ште­ња, из­ме­ђу оста­лог и да
је „пре­о­бра­тио цио бу­гар­ски на­род“,13 што је за Ти­бо­ра Жив­ко­ви­ћа
до­каз да је ко­ри­шће­на и че­шка Ле­ген­да о Св. Људ­ми­ли, гдје се Бу­
га­ри пр­ви пут по­ми­њу у ова­квом кон­тек­сту (дру­га по­ло­ви­на XI­II
ви­је­ка).14 У сље­де­ћој цје­ли­ни ис­ти­че се да је Кон­стан­тин „за­ре­дио
све­ште­ни­ке и са­ста­вив­ши сло­вен­ско пи­смо, пре­вео је с грч­ког на
сло­вен­ски је­зик … све­те књи­ге, уре­див­ши бо­го­слу­же­ње по грч­ком
Књига 6, свеска 2

об­ре­ду“ (9. гла­ва).15 По­и­ме­нич­но се по­ми­њу уче­сни­ци зби­ва­ња (на

136
У спомен и славу Светог Јована Владимира
при­мјер па­па Сте­фан и ви­зан­тиј­ски цар Ми­ха­и­ло),16 али је за­ни­
мљи­во да је успо­ме­на на Све­тог Ме­то­ди­ја оста­ла са­мо у фор­ми
књи­ге ко­ја је по­ни­је­ла ње­го­во име.17 У то­ме се очи­то кри­је да­ле­
ка успо­ме­на на тзв. Ме­то­ди­јев Но­мо­ка­нон.18 У вла­сти­тим име­ни­ма
ко­ја пре­но­си ла­тин­ски текст ов­дје не­ма из­ра­зи­те ста­ри­не ко­ја би
се мо­гла оче­ки­ва­ти, с об­зи­ром на то да се од­но­си на пра­сло­вен­

ски је­зич­ки пе­ри­од, бит­но дру­га­чи­ји од мла­ђег, срп­ског. Не­ма ни

сје­вер­ни­јих, за­пад­но­сло­вен­ских цр­та ко­је би упу­ћи­ва­ле на по­то­
њу ре­цеп­ци­ју (Svätopluk). У вр­ло ка­рак­те­ри­стич­ном Сва­то­плу­ко­ву
име­ну ви­ди­мо мла­ђи за­пад­но­ју­жно­сло­вен­ски (срп­ски) фо­не­ти­зам
11 Б. Фер­јан­чић, Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је, том II, Фо­то­
тип­ско из­да­ње, Бе­о­град, 2007, 3.
12 „Tem­po­ri­bus hu­iu­ s flo­ru­it, ut ro­sa, ex ci­vi­ta­te Thes­sa­lo­ni­ca qu­id­ am phi­lo­sop­hus Con­
stan­ti­nus no­mi­ne“ (Ge­sta I, 30–31).
13 „Con­ver­tit to­tam gen­tem Bul­ga­ro­rum et si­mi­li­ter bap­ti­za­ti sunt in fi­de san­ctae Tri­
ni­ta­tis“; у стхрв. вер­зи­ји се го­во­ри о бу­гар­ској др­жа­ви – „na vi­ru char­stgi­an­schu obratj sfu
Bul­ga­riu“ (Ge­sta I, 32–32а).
14 Ge­sta II, 125; пре­ци­зно о из­во­ри­ма ово­га по­гла­вља в. 314.
15 „Or­di­na­vit pra­esbyte­ros et lit­te­ram lin­gua Scla­vo­ni­ca com­po­nens com­mu­ta­vit … om­
nes di­vi­nos li­bros … de Gra­e­ca lit­te­ra in Scla­vo­ni­cam, nec non et mis­sam eis or­di­nans mo­re
Gra­e­co­rum“ (Ge­sta I, 34–36).
16 Т. Жив­ко­вић за­кљу­чу­је да је аутор спи­са др­жао у ру­ка­ма Жи­ти­је Св. Кон­стан­
ти­на – Ћи­ри­ла, а да се Ле­ген­дом о Св. Људ­ми­ли слу­жио са­мо по сје­ћа­њу (Ge­sta II, 127–
128; по­дроб­но о свим мо­гу­ћим из­во­ри­ма 315).
17 „Mul­tas le­ges et bo­nos mo­res in­sti­tu­it. Qu­as qui ve­lit ag­no­sce­re li­brum Scla­vo­rum
qui di­ci­tur Met­ho­di­us le­gat. Ibi re­pe­ri­et qu­a­lia bo­na in­sti­tu­it rex be­nig­nis­si­mus“ (Ge­sta I, 60).
18 По­дроб­ни­је о мо­гу­ћим из­во­ри­ма в. Ge­sta II, 158–160.
– де­на­за­ли­за­ци­ју и уоп­ште­ни по­лу­гла­сник пред­ње­га ре­да у ла­тин­
ски де­ком­по­но­ва­ном во­кал­ном l (Sve­top(e)l(e)k ← Sve­topl̥ k, у слу­
шној пер­цеп­ци­ји Svetoplьek).19 Ова­кав фо­нет­ски ре­зул­тат ука­зу­је на
при­ро­дан раз­вој у за­пад­но­ју­жно­сло­вен­ској сре­ди­ни, вје­ро­ват­но у
усме­ној тра­ди­ци­ји. То зна­чи да је ле­ген­да о моћ­ном сје­вер­ном кне­
зу та­ко­ђе про­шла и кроз је­зич­ки фил­тер у ко­јем су се од­го­ва­ра­ју­ће
про­мје­не до­го­ди­ле (у слу­ча­ју ис­кљу­чи­во књи­шког пре­у­зи­ма­ња ово
не би би­ло мо­гу­ће) или да је, ба­рем, то име, са­мо по се­би, по­сто­ја­ло
и на ју­гу. По­свје­до­че­ни фо­нет­ски за­пи­си од­ра­жа­ва­ју жи­ви из­го­вор
с Бал­ка­на ко­ји ни­је ста­ри­ји од XI ви­је­ка, а то је ва­жно за ра­зу­ми­је­
ва­ње вре­ме­на и на­чи­на укла­па­ња ста­ри­јег на­ра­ти­ва у мла­ђи текст.
У Ге­ста­ма има још исто­риј­ских са­др­жа­ја ко­ји се мо­гу про­вје­ри­ти
у дру­гим из­во­ри­ма или ко­ји са­ми по се­би дје­лу­ју до­ста увјер­љи­
во. У име­ну на­вод­ног Ча­сла­вље­ва (Ci­a­sla­vus) оца Ра­до­сла­ва (Ra­
do­sla­vus) у ле­ген­дар­ном ка­зи­ва­њу (22. и 25. гла­ва) мо­жда се мо­

Др Вик­т ор Са­в ић
же ви­дје­ти ње­гов чу­кун­де­да, по­ме­нут, та­ко­ђе, у Пор­фи­ро­ге­ни­то­ву
спи­су (32. гла­ва).20 Обо­ји­ци су ов­дје име­на зна­чај­но под­мла­ђе­на.21
Раз­ви­је­на ле­ген­да о Па­вло­ми­ру Бе­лу (Pa­u­lo­mi­rus, Pa­u­li­mi­rus Bel­lo
– Bel­li­mi­rus) ко­ји се ве­зу­је на­ро­чи­то за Тра­ву­ни­ју, при­зи­ва у се­ћа­ње
Бе­ло­ја (Бѣ­ло­јь, Βελάης), моћ­ног жу­па­на Тра­ву­ни­је, чи­ји се син, по
Пор­фи­ро­ге­ни­то­ву свје­до­че­њу (34. гла­ва), оже­нио Вла­сти­ми­ро­вом 137
кћер­ју.22 Ни­је те­шко об­ја­шњи­во ве­зи­ва­ње, у на­род­ној сви­је­сти, чу­

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

19 Та­ко је и у Бе­о­град­ском пре­пи­су у ко­јем по­сто­ји са­мо је­дан лик, утвр­ђен ре­
дак­ту­ром – Su­et­o­plek, и у Ва­ти­кан­ском пре­пи­су ко­ји чу­ва ра­зно­вр­сност из ко­је се ви­ди
из­вор­на са­ста­вља­че­ва сло­бо­да у тран­скрип­ци­ји – Sfe­to­pe­lek, Su­et­o­pe­lek, Sphe­to­pelk, Sphe­
to­pe­lek, Su­et­o­pelk. О раз­ли­чи­тим ли­ко­ви­ма в. Пред­го­вор у: Ge­sta I, I, II. У стхрв. вер­зи­ји
ово име се из­гу­би­ло, за­ми­је­ње­но је дру­гим, али је остао ње­гов траг у пе­ри­фра­зи у окви­ру
апо­зи­ци­је – „Bu­di­mir chragl sfe­to­ga puc­ha“ (Ge­sta I, 40а). Хр­ват­ски пре­во­ди­лац ни­је раз­у­
мео да се ра­ди о вла­сти­том име­ну (Ge­sta II, 129).
20 Исту мо­гућ­ност оста­вио је и Т. Жив­ко­вић, али уз на­че­лан опрез, јер су исто­риј­
ски до­га­ђа­ји из ка­сног VI­II ви­је­ка то­ком ви­ше од пет сто­ти­на го­ди­на мо­ра­ли пре­ра­сти „у
пра­ву ле­ген­ду, у ко­јој би исто­риј­ско је­згро би­ло до­ве­де­но до не­пре­по­зна­ва­ња“ (Ge­sta II,
205; за стра­не уз­о­ре на осно­ву ко­јих је об­ли­ко­ва­но ка­зи­ва­ње о кра­љу Ра­до­сла­ву, в. Ge­sta
II, 229–230). Ле­ген­да о Ра­до­сла­ву, Ча­сла­ву и Бе­лу, по ње­го­ву ми­шље­њу, на­ста­ла је у Ду­
бров­ни­ку у XI–XII ви­је­ку (Ge­sta II, 238–239).
21 Ча­слав је свих шест пу­та за­пи­сан као ὁ Τζεέσθλαβος, што је у тран­скрип­ци­
ји проф. А. Ло­ме *Čějeslavъ, пре­ма прасл. *ča­ja­ti (A. Lo­ma, Ser­bisches und kro­a­tisches
Sprac­hgut bei Kon­stan­tin Porphyro­gen­ne­tos, Збор­ник ра­до­ва Ви­зан­то­ло­шког ин­сти­ту­та 38
(1999/2000) 120), у ста­ри­јем ли­ку (< *kēi̯ -ē-, Эти­мо­ло­ги­че­ский сло­ва­рь сла­вян­ских язы­
ков, вып. 4, Мо­сква 1977, 10–11), као вр­ло ар­ха­ич­на фор­ма (уп. пољ. Cze­sł­aw, чеш. Če­slav);
Пор­фи­ро­ге­ни­то­во ὁ Ῥοδόσθλαβος упра­во је Rodoslavъ (A. Lo­ma, нав. дје­ло, 119–120).
22 До истог за­кључ­ка до­ла­зи и Ј. Ко­ва­че­вић (Од до­ла­ска Сло­ве­на до кра­ја XII ви­је­
ка, 364–365). Он Па­вли­ми­ра Бе­ла ста­вља у пе­ри­од из­ме­ђу 860. го­ди­не и по­чет­ка X ви­је­ка.
Ње­го­ву вла­да­ви­ну при­бли­жно вре­мен­ски од­ре­ђу­ју упад Ара­бља­на на ја­дран­ску оба­лу
(866), и су­коб с Ма­ђа­ри­ма (по­чет­ком X ви­је­ка). По Ко­ва­че­ви­ће­ву ми­шље­њу, же­нид­ба
 ве­ног тра­ву­ниј­ског вла­да­ра из IX ви­је­ка с ле­ген­дом о на­стан­ку Ду­
бров­ни­ка,23 чи­ја је под­мла­ђе­на ва­ри­јан­та за­би­ље­же­на у 26. гла­ви
хро­ни­ке. Ин­тер­по­ли­са­но об­ја­шње­ње сло­вен­ског на­зи­ва Ду­бров­ни­
ка (Du­brov­nich),24 с об­зи­ром на фо­нет­ске ка­рак­те­ри­сти­ке (без на­за­
ла и без сла­бог по­лу­гла­сни­ка ← *Dǫbrovьnikъ), свје­до­чи о ка­сни­
јем уно­ше­њу у ле­ген­ду (по­сли­је XI ви­је­ка).25 Ни­је слу­чај­но што ће
на­кон по­ги­би­је кне­за Ча­сла­ва и ње­го­вих нај­бли­жих срод­ни­ка (око
960), чи­ме је из­у­мр­ла му­шка ли­ни­ја Вла­сти­ми­ро­ви­ћа, на­ра­ста­ти
зна­чај дви­ју не­рет­ко су­пар­нич­ких гра­на ко­је су по жен­ској ли­ни­ји
на­ста­ви­ле ову ло­зу, што им је, ка­ко раз­у­ме­мо, да­ва­ло ле­ги­ти­ми­тет.
Ти­хо­ми­ло­ва ће по­ро­ди­ца др­жа­ти на­сљед­ну власт у Ра­шкој, уко­ли­
ко се, за­пра­во, не ра­ди о Ти­хо­ми­лу из XII ви­је­ка, пре­мје­ште­ном у
ле­ген­дар­ној по­ви­је­сти у ра­ни­ји пе­ри­од.26 Бе­ло­је­ви по­том­ци у Тра­
ву­ни­ји др­жа­ће власт у ју­жни­јим обла­сти­ма, при­је све­га у Зе­ти (с
Под­гор­јем), ко­ја је од по­себ­ног зна­ча­ја за пи­сца Гестâ. Тра­ву­ниј­
Књига 6, свеска 2

ски кне­же­ви из X ви­је­ка (34. гла­ва DAI), Хва­ли­мѣ­рь (ὁ Φαλιμέρης)

138
У спомен и славу Светог Јована Владимира
и Пор­фи­ро­ге­ни­тов са­вре­ме­ник Ћу­ђи­мѣ­рь (ὁ Τζουτζήμερις), у обр­
ну­том ре­ду се да­ју у ка­сни­јем ла­тин­ском спи­су (32–34. гла­ва), опет
у под­мла­ђе­ним ли­ко­ви­ма, као кра­ље­ви Ту­ђи­мир (Tu­ge­mi­rus) и Хва­
ли­мир (Chu­a­li­mi­rus).27 Њи­хов на­след­ник (вје­ро­ват­но Ћу­ђи­ме­ров
син), ле­ген­дар­ни краљ Пе­три­слав (Pe­tri­sla­vus), ка­ко се прет­по­ста­
вља, пр­ви је ди­о­клиј­ски вла­дар чи­је је по­сто­ја­ње пот­кри­је­пље­но

ма­те­ри­јал­ним до­ка­зи­ма – кнез Пе­тар с ви­зан­тиј­ског пе­ча­та ко­ји је

об­ја­вио Гу­став Шлам­бер­же (1884).28 Ње­гов је син Јо­ван Вла­ди­мир,
до­бро по­свје­до­чен у Крат­кој исто­ри­ји Јо­ва­на Ски­ли­це ко­ја се окон­

Па­вли­ми­ро­ва си­на Пре­ли­ми­ра Пре­хва­лом, кћер­ју не­и­ме­но­ва­ног ра­шког жу­па­на, траг је

Пор­фи­ро­ге­ни­то­ве ви­је­сти о же­нид­би Бе­ло­је­ва си­на Кра­ји­не Вла­сти­ми­ро­вом кћер­ју (нав.
мје­сто). Т. Жив­ко­вић сма­тра да се Пор­фи­ро­ге­ни­то­ва ви­јест о уда­ји Вла­сти­ми­ро­ве кће­ри
од­но­си на че­тр­де­се­те го­ди­не IX ви­је­ка (Ge­sta II, 239).
23 Тра­ву­ни­ја и Ду­бров­ник су, ина­че, вр­ло ду­го би­ли у ти­је­сним од­но­си­ма.
24 „Scla­vi ve­ro Du­brov­nich apel­la­ve­runt, id est Sylve­ster, si­ve Sylve­stris, qu­o­ni­am, qu­
an­do eam aedi­fic­ a­ve­runt, de sil­va ve­ne­runt“ (Ge­sta I, 110).
25 И она је, ина­че, у вр­ло слич­ном об­ли­ку за­би­ље­же­на у Пор­фи­ро­ге­ни­то­ву спи­су
(29. гла­ва).
26 Т. Жив­ко­вић је за­кљу­чио да су у се у ис­тој ле­ген­ди на­шле ис­пре­пле­та­не лич­но­
сти из раз­ли­чи­тих епо­ха, Ти­хо­мил из дру­ге по­ло­ви­не XII ви­је­ка, Ча­слав из пр­ве по­ло­ви­не
X ви­је­ка, угар­ски ве­ли­каш Киш, по­ги­нуо 1128 (Ge­sta II, 204; о из­во­ри­ма 316).
27 Исту ве­зу уоча­ва и Ј. Ко­ва­че­вић (нав. мје­сто). Т. Жив­ко­вић, та­ко­ђе, под­вла­чи
да ова­ква по­ду­дар­ност те­шко да мо­же би­ти слу­чај­на (Ge­sta II, 240). Ра­ни­је и Ф. Ши­шић,
Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, Бе­о­град – За­греб 1928, 454. За тран­скрип­ци­ју ових име­на в. A.
Lo­ma, нав. дје­ло, 119.
28 Θεοτόκε βοήθει Πέτρου ἄρχοντας Διοκλια(ς) Αμήν, Т. Жив­ко­вић, Вла­ди­мир, Пор­
тре­ти срп­ских вла­да­ра (IX–XII век), Бе­о­град 2006, 67.
ча­ва са 1057. го­ди­ном, као вла­дар „Три­ма­ли­је и обли­жњих обла­сти
Ср­би­је“.29 Вла­ди­ми­ро­ва суд­би­на по­тан­ко је пред­ста­вље­на у Ге­ста­
ма и сма­тра се да је не­по­сред­но пре­у­зе­та из да­нас не­са­чу­ва­ног Жи­
ти­ја св. Вла­ди­ми­ра.30 Вла­ди­ми­ра у бур­ним вре­ме­ни­ма на­сље­ђу­је
срод­ник, краљ До­бро­слав, за­пра­во Сте­фан Во­ји­слав (или Сте­фан
До­бро­слав Во­ји­слав)31, у ко­јем се спа­ја­ју обје срп­ске ди­на­сти­је (гл.
37).32 Ни­ма­ло слу­чај­но, и он се на исто­риј­ској по­зор­ни­ци по­ја­вљу­је
као Тра­ву­ња­нин Ср­бин.33
Ни­је­су сви је­зич­ки по­да­ци у Ге­ста­ма под­мла­ђе­ни. На при­мјер,
ка­да Вла­ди­ми­ров нај­мла­ђи стриц, Ми­ро­слав, по­ђе у по­сје­ту бра­
ту Пе­три­сла­ву, на­стра­да­ће у олу­ји док бу­де пло­вио пре­ко Ска­дар­
ског је­зе­ра (крај X ви­је­ка).34 Оно се у из­во­ру зо­ве Бла­том, али без
из­вр­ше­не ме­та­те­зе ли­кви­да – per Bal­tam.35 Фер­до Ши­шић је ово
на­вео као по­твр­ду сред­њо­вје­ков­ног ро­ман­ског об­ли­ка *bal­ta ‘је­зе­
ро’.36 Узи­ма се да ово ни­је ју­жно­сло­вен­ска по­зајм­ље­ни­ца у илир­

Др Вик­т ор Са­в ић
ско-трач­ким пре­жи­ци­ма на Бал­ка­ну (уп. рум. bal­tă) јер не­ма ме­та­
те­зе ли­кви­да.37 Ипак, исти ре­ликт на­ла­зи­мо и у срп­ском пре­пи­су
Ше­сто­дне­ва Јо­ва­на Ег­зар­ха из 1263. го­ди­не: балтинꙑ 73а.21–22,38
па су раз­ли­чи­та ту­ма­че­ња мо­гу­ћа.39 По­зна­то је да у то­по­ни­ми­ји
ни­је­су рет­кост ста­ри­ји за­о­ста­ци, по­себ­но ако је би­ло пре­сло­ја­ва­ња
сло­вен­ског ста­нов­ни­штва или ако је на­зи­ве пре­у­зи­ма­ло ино­је­зич­ко 139
ста­нов­ни­штво, кон­зер­ви­ра­ју­ћи од­ре­ђе­но ста­ње (у При­мор­ју, нпр.

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

сло­вен­ско-ро­ман­ска уза­јам­на пре­у­зи­ма­ња). Оно што је до­бро за је­
зич­ку ана­ли­зу, са­ста­вља­чи ових дје­ла, и Ge­sta re­gum Scla­vo­rum и De

29 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је, том III, Фо­то­тип­ско из­да­

ње, Бе­о­град, 2007, 117.
30 Ge­sta II, 319; Т. Жив­ко­вић, Вла­ди­мир, 68.
31 Т. Жив­ко­вић, Сте­фан Во­ји­слав, Пор­тре­ти срп­ских вла­да­ра (IX–XII век), Бе­о­
град 2006, 77 (уп. ви­шеч­ла­но име бу­гар­ског ца­ра: Ро­ман Га­ври­ло Ра­до­мир).
32 За мо­гу­ћа об­ја­шње­ња в. Т. Жив­ко­вић, Сте­фан Во­ји­слав, 76–80.
33 Та­ко го­во­ри Ке­кав­мен о ње­му (ὁ Τριβούνιος ὁ Σέρβος), опи­су­ју­ћи до­га­ђа­је из
1042. го­ди­не (Ви­зан­тиј­ски из­во­ри, III, 210). – Тра­ди­ци­ја га, као и це­лу по­ро­ди­цу, очи­то,
ве­зу­је за област из ко­је во­де по­ре­кло, ко­је се­же до Пор­фи­ро­ге­ни­то­ва кне­за Бе­ло­ја.
34 Т. Жив­ко­вић за­па­жа да у 34. по­гла­вљу „из­гле­да да пре­ста­је до­ми­шља­ње ауто­ра
и он по­чи­ње да ко­ри­сти не­ки кон­кре­тан из­вор“, вје­ро­ват­но увод­ни дио Жи­ти­ја Св. Вла­
ди­ми­ра (Ge­sta II, 260–261).
35 Ge­sta I, 124.
36 Ф. Ши­шић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, 455, нап. 120.
37 P. Skok, Eti­mo­lo­gij­ski rječ­nik hr­vat­sko­ga ili srp­sko­ga je­zi­ka, I, Za­greb 1971, 169.
38 R. Ait­zetmüller, Das He­xa­em ­ e­ron des Exar­chen Jo­han­nes, III, Graz 1961, 13.
39 О ети­мо­ло­ги­ји пра­сло­вен­ског *bol­to в. Эти­мо­ло­ги­че­ский сло­ва­рь сла­вян­ских
язы­ков, вып. 2, Мо­сква 1975, 179–182.
 ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio, као стран­ци, ни­је­су има­ли по­тре­бе да до­тје­
ру­ју фо­нет­ску тран­скрип­ци­ју је­зич­ке гра­ђе из срп­ског је­зи­ка, не­го
су нај­че­шће пре­у­зи­ма­ли го­то­ве ли­те­рар­не фор­ме, а то ма­те­ри­ја­лу
оси­гу­ра­ва из­вје­сну ври­јед­ност. Ипак, ни­је уви­јек мо­гу­ће са си­гур­
но­шћу оди­је­ли­ти сло­је­ве ко­ји су не­ка­да ме­ђу­соб­но ја­ко по­ми­је­ша­ни.
У цен­трал­ним срп­ским обла­сти­ма (цен­трал­ни што­кав­ски ма­
сив), у ко­је Ди­о­кли­ја не спа­да, с об­зи­ром на њен по­гра­нич­ни по­ло­
жај, срп­ски на­род­ни је­зик се из­дво­јио на по­зно­пра­сло­вен­ској под­
ло­зи на пре­ло­му X–XI ви­је­ка, а то је упра­во ври­је­ме Јо­ва­на Вла­ди­
ми­ра (ро­ђен у по­сљед­њој де­це­ни­ји X ви­је­ка, упра­вљао Ди­о­кли­јом
1000–1016).40 Пор­фи­ро­ге­нит је, да­кле, ухва­тио по­сљед­њи тре­ну­так
жи­во­та срп­ских го­во­ра у окви­ру пра­сло­вен­ске је­зич­ке фор­ма­ци­је.
За раз­ли­ку од ста­бил­ног је­згра, оп­сег и ка­рак­тер је­зич­ких пе­ри­фе­
ри­ја те­же је од­ре­ди­ти. У Пор­фи­ро­ге­ни­то­во ври­је­ме Ди­о­кли­ја ни­
је до­вољ­но ди­фе­рен­ци­ра­на бу­ду­ћи да је то тран­зит­на зо­на из­ме­ђу
Књига 6, свеска 2

Ви­зан­ти­је и Ср­ба, па је за­то о њој и остао та­кав ква­ли­тет по­да­та­ка.

140
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Она за­пра­во до­би­ја сво­је мје­сто у по­ли­тич­кој, али и је­зич­кој исто­
ри­ји тек на­кон Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, а он сам ни­је имао ве­ћу по­ли­
тич­ку уло­гу.41 Мо­гло би се оче­ки­ва­ти да овај про­стор, бу­ду­ћи у сна­
жном за­гр­ља­ју Ви­зан­ти­је,42 па оту­да ду­го на пе­ри­фе­ри­ји дру­штве­
но­и­сто­риј­ских зби­ва­ња ко­ја су се од­ви­ја­ла у ду­би­ни срп­ских те­ри­
то­ри­ја, до­не­кле ка­сни у је­зич­ком раз­во­ју. На ба­зи ре­кон­струк­ци­је

са­мо јед­ног Пор­фи­ро­ге­ни­то­ва то­по­ни­ма, ко­ји је сва­ка­ко про­из­вод

кон­та­ми­на­ци­је – τὸ Λοντοδόκλα (као слу­чај­ном гре­шком сто­пље­на
два у је­дан – τὸ Λὸ[γγ καὶ] τὸ Δόκλα), за­кљу­чу­је се да де­на­за­ли­за­
ци­ја у Ди­о­кли­ји мо­жда ка­сни до XII ви­је­ка ка­да се, тек у Ге­ста­ма,
пр­ви то­по­ним ја­вља у ли­ку Лу­шка (Lu­sca), без на­за­ла.43 Мо­гло би
се оти­ћи и да­ље, па да се ус­твр­ди да чак по­сто­ји и раз­ли­ка у ка­рак­
те­ру зад­њег на­за­ла – да је у сре­ди­шњим што­кав­ским кра­је­ви­ма он
већ за­тво­рен (на пу­ту ка ди­ја­го­нал­ној де­на­за­ли­за­ци­ји, ǫ > ų, → u),
а на пе­ри­фе­ри­ји да је за­др­жао пра­сло­вен­ску фо­нет­ску ври­јед­ност
(ко­ја би во­ди­ла са­мо ди­рект­ној де­на­за­ли­за­ци­ји, ǫ > *o). Ипак, за то
ни­ти је до­вољ­но ма­те­ри­ја­ла ни­ти је он си­гу­ран. А за­тим, у ко­нач­
ном ре­зул­та­ту ви­ди­мо упра­во што­кав­ски тип де­на­за­ли­за­ци­је, што
зна­чи да се про­мје­на у ар­ти­ку­ла­ци­ји и ов­дје до­го­ди­ла. Уоста­лом,
40 Т. Жив­ко­вић, Вла­ди­мир, 72.
41 Исто, 72.
42 Да је Ди­о­кли­ја од вре­ме­на фор­ми­ра­ња у за­ви­сно­сти од Ви­зан­ти­је, одав­но се
по­ми­шља­ло; в. нпр. Т. Жив­ко­вић, Вла­ди­мир, 69 (Ди­о­кли­ја је де­це­ни­ја­ма при­је по­ја­ве
Вла­ди­ми­ра у по­себ­ним ва­за­ма с Цар­ством).
43 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, I, 320; A. Lo­ma, Ser­bisches und kro­a­tisches Sprac­hgut, 113.
сви за­пи­си на ко­је се осла­ња­мо, на­ста­ја­ли су на те­ре­ну у раз­ли­чи­
тим вре­ме­ни­ма, од раз­ли­чи­тих љу­ди, од ко­јих се не мо­же оче­ки­
ва­ти исто­вет­на ре­про­дук­ци­ја фо­нет­ског ма­те­ри­ја­ла.44 Ка­да би се,
ипак, одр­жао за­кљу­чак о за­о­ста­ја­њу у је­зич­ком раз­во­ју, мо­гла би се
по­ву­ћи изо­гло­са пре­ма дру­гој срп­ској пе­ри­фе­ри­ји на ле­вој оба­ли
Ве­ли­ке Мо­ра­ве гдје Јо­ван Ки­нам 1150. го­ди­не би­ље­жи Λογγομηρός
(Λογγομηροῦ).45 За­др­жа­ва­ње на­за­ла на то­ме те­ре­ну, ме­ђу­тим, би­
ло би те­шко об­ја­шњи­во, с об­зи­ром на то да је чи­та­вих 130 го­ди­на
ра­ни­је, у пр­вом Ва­си­ли­је­ву си­ги­ли­о­ну Охрид­ској ар­хи­е­пи­ско­пи­ји
(1019), по­твр­ђе­на де­на­за­ли­за­ци­ја да­ље на ис­ток, по ис­тој ли­ни­ји,
у по­ме­ну се­ла Су­ко­ва (τὴν Σύκοβον).46 Ки­на­мов не­по­сре­дан из­вор
и ста­ри­на тра­ди­ци­је ко­ју пре­но­си су не­из­вје­сни. Ка­шње­ње у од­но­
су на цен­тар је, на­рав­но, мо­гу­ће и оче­ки­ва­но, али до XII – те­шко
(осим уко­ли­ко ни­је би­ло на­кнад­ног по­мје­ра­ња ста­нов­ни­штва, иза­
зва­ног ра­то­ви­ма). Ва­жно је ис­та­ћи и ово: пе­ри­фе­ри­ја ни­је ма­ње

Др Вик­т ор Са­в ић
срп­ска од цен­тра; она је са­мо не­што кон­зер­ва­тив­ни­ја; да је дио је­
дин­стве­ног срп­ског ор­га­ни­зма, свје­до­чи укуп­но је­дин­ство; она, на
при­мјер, не при­ма или у ми­ни­мал­ној мје­ри при­ма ути­ца­је су­сјед­
них сло­вен­ских фор­ма­ци­ја и с из­вје­сним за­ка­шње­њем об­ли­ку­је се
под ути­ца­јем је­зич­ког сре­ди­шта.
Ка­ко за­па­жа проф. Алек­сан­дар Ло­ма, у срп­ско-хр­ват­ском ма­ 141
те­ри­ја­лу код Пор­фи­ро­ге­ни­та окон­ча­ње де­на­за­ли­за­ци­је ни­је по­све

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

из­вје­сно. По­сто­је при­мје­ри ко­ји ука­зу­ју на про­мје­ну ар­ти­ку­ла­ци­
је на­за­ла зад­њег ре­да и са­свим не­ко­ли­ко при­мје­ра ко­ји би мо­гли
ука­зи­ва­ти на свр­ше­так про­це­са, али је за њих мо­гу­ће пру­жи­ти и
дру­га об­ја­шње­ња.47 Пор­фи­ро­ге­нит, та­ко­ђе, не ну­ди по­у­зда­не при­
мје­ре ко­ји би илу­стро­ва­ли ста­тус ети­мо­ло­шког на­за­ла пред­њег ре­
да са што­кав­ског те­ре­на. За ча­кав­ски, ме­ђу­тим, ко­ји ће у исто­ри­ји
има­ти успо­ре­ни­ји раз­вој, си­гур­ни су при­мје­ри за­др­жа­ва­ња на­за­ла

44 Раз­ли­чи­та пер­цеп­ци­ја и раз­ли­чит сте­пен обра­зо­ва­ња, иза­зва­ни су су­бјек­тив­ним

раз­ло­зи­ма и објек­тив­ним окол­но­сти­ма у тре­нут­ку би­ље­же­ња.
45 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је, том IV, Фо­то­тип­ско из­
да­ње, Бе­о­град 2007, 27. – То је на­зив жу­пе пре­ма исто­и­ме­ној ре­ци, ка­сни­ји Лу­го­мир у
Жич­кој осни­вач­кој хри­со­ву­љи, око 1220 (А. Ло­ма, Је­зич­ка про­шлост ју­го­и­сточ­не Ср­би­је
у све­тлу то­по­но­ма­сти­ке, Го­во­ри при­зрен­ско-ти­моч­ке обла­сти и су­сед­них ди­ја­ле­ка­та,
Ниш 1994, 122).
46 С. Но­ва­ко­вић, Охрид­ска ар­хи­еп­ и­ско­пи­ја у по­чет­ку XI ве­ка, Спи­си из
исто­риј­ске ге­о­гра­фи­је, При­ре­дио С. М. Ћир­ко­вић, Бе­о­град, 2003, 81; А. Ло­ма,
Је­зич­ка про­шлост ју­го­и­сточ­не Ср­би­је, 121–122; H. Gel­zer, Un­ge­druc­kte und we­
nig be­kan­nte Bistümer­ver­ze­ic­hnis­se der ori­en­ta­lischen Kir­che, Byzan­ti­nische Ze­
itschrift II (1893) 43.
47 A. Lo­ma, Ser­bisches und kro­a­tisches Sprac­hgut, 134.
 сре­ди­ном X ви­је­ка (ἡ Τζένζηνα и τῆς Ζεντίνας ×2, тј. Cę­ti­na, Це­ти­на
– жу­па­ни­ја и ри­је­ка, ἡ Πεσέντα, тј. Pьsęta у ген. једн., Псет – жу­
па­ни­ја).48 Ге­ста ну­де чи­тав низ по­твр­да за што­кав­ско укла­ња­ње
на­за­ла зад­њег ре­да. Из­два­ја­мо, при­је све­га, 30. по­гла­вље, „пи­са­но
са ве­ли­ком па­жњом и ком­би­но­ва­њем ви­ше не­за­ви­сних из­во­ра“,49 у
ко­јем се на­во­ди спи­сак жу­па у окви­ру зби­ва­ња ко­ја се смје­шта­ју у
по­сљед­њу че­твр­ти­ну X ви­је­ка. Овај спи­сак би за фи­ло­ло­ги­ју мо­гао
би­ти по­себ­но за­ни­мљив под усло­вом да је са­чи­њен на осно­ву не­
ког из­во­ра из то­га пе­ри­о­да, нај­вје­ро­ват­ни­је ра­зних ис­пра­ва50; уко­
ли­ко је из­ми­шљен, он би од­ра­жа­вао ста­ње из XI­II ви­је­ка,51 што би,
опет, има­ло од­ре­ђе­ну ври­јед­ност, јер би до­ла­зи­ло из не­за­ви­сног,
ла­тин­ског из­во­ра. Ка­зи­ва­ње по­чи­ње ри­је­чи­ма да је та­да „пре­ми­нуо
бу­гар­ски цар по име­ну Пе­тар, ко­ји је сто­ло­вао у гра­ду Ве­ли­ком
Пре­сла­ву“. Пе­тар је умро убр­зо по­сли­је по­вла­че­ња с пре­сто­ла 969.
го­ди­не.52 По­том је „грч­ки цар са­ку­пив­ши сил­ну вој­ску за­у­зео ци­је­
Књига 6, свеска 2

лу Бу­гар­ску и пот­чи­нио је сво­јој вла­сти“, да би „они ко­ји су пред­

142
У спомен и славу Светог Јована Владимира
во­ди­ли вој­ску до­шли с вој­ском и за­у­зе­ли су ци­је­лу про­вин­ци­ју Ра­
шку“.53 То је ак­ци­ја ца­ра Јо­ва­на I Ци­ми­ски­ја из 971. го­ди­не. Не­ду­го
по смр­ти грч­ког ца­ра (976), Ра­ша­ни уби­ја­ју ви­зан­тиј­ску по­са­ду у
Ра­су и уз по­моћ кра­ља Пре­ли­ми­ра на власт се вра­ћа ста­ри ве­ли­ки
жу­пан, од­не­дав­но ње­гов таст.54 Пре­ли­мир до­би­ја че­ти­ри си­на ко­
ји­ма рав­но­прав­но ди­је­ли зе­мљу (уво­ди се „те­трар­хи­ја“) – Хва­ли­

ми­ру да­је Зе­ту с гра­до­ви­ма и жу­па­ни­ја­ма, Бо­ље­сла­ву Тра­ву­ни­ју

са жу­па­ни­ја­ма, Дра­ги­сла­ву Хум са жу­па­ни­ја­ма, Све­вла­ду Под­гор­је
са жу­па­ни­ја­ма. Про­блем је са Све­вла­до­вим име­ном (*Vьsevladъ),55
ко­је се оба пу­та ја­вља де­фор­ми­са­но, што свје­до­чи о фо­нет­ској не­
си­гур­но­сти. Пр­ви пут вје­ро­ват­но је с из­вр­ше­ном ме­та­те­зом *wse- >
*swe- ко­ја се у из­во­ри­ма по­вре­ме­но ја­вља иза сре­ди­не XI­II ви­је­ка56
48 A. Lo­ma, Ser­bisches und kro­a­tisches Sprac­hgut, 134; P. Skok, Eti­mo­lo­gij­ski rječ­nik
hr­vat­sko­ga ili srp­sko­ga je­zi­ka, III, Za­greb 1973, 64.
49 Ge­sta II, 247; 318.
50 Уп. Ge­sta II, 318.
51 Ge­sta II, 251–252.
52 С. Пи­ри­ва­трић, Са­му­и­ло­ва др­жа­ва, обим и ка­рак­тер, Бе­о­град 1997, 44.
53 Ge­sta I, 116.
54 Ge­sta I, 116–118. О до­га­ђа­ји­ма у Ра­шкој, при­је све­га на осно­ву на­ђе­них пе­ча­та
из то­га вре­ме­на, в. С. Пи­ри­ва­трић, нав. дје­ло, 54–55, 91–92, 194.
55 N. Ro­dić, Slo­ven­ska no­mi­na pro­pria u Le­to­pi­su po­pa Du­klja­ni­na, Wi­e­ner sla­wi­
stischer Al­ma­nach 5 (1980) 313.
56 Пр­ви по­у­здан при­мјер је у по­ве­љи кра­ља Уро­ша I из 1252, са­чу­ва­ној у не­што
мла­ђем пре­пи­су ко­ји је са­чи­нио ду­бро­вач­ки но­тар Па­скал; у истом до­ку­мен­ту пре­о­вла­
ђу­ју ста­ри­ји об­ли­ци (А. Мла­де­но­вић, При­лог ту­ма­че­њу из­ме­не ини­ци­јал­ног в- са сла­бим
(Sfe­ral­di­us у Бе­о­град­ском пре­пи­су, Spe­lan­chus у Ва­ти­кан­ском пре­
пи­су,57 Sve­vla­di­us се ре­кон­стру­и­ше на осно­ву Ор­би­ни­је­ва пре­во­
да58). Дру­ги пут до­но­си се ста­ри­је ста­ње, вје­ро­ват­но с чу­ва­њем сла­
бог по­лу­гла­сни­ка у wьse- (Pes­sal­da­io у Бе­о­град­ском пре­пи­су, Re­se­
la­dio у Ва­ти­кан­ском пре­пи­су,59 опет с ре­кон­струк­ци­јом на осно­ву
Ор­би­ни­је­ва тек­ста60), у Бе­о­град­ском пре­пи­су оба пу­та мо­жда чак
и с од­је­ком *vold- у дру­гом ко­ри­је­ну. У Зе­ти то­га вре­ме­на на­ла­зе
се Lu­sca, Pod­lu­gie (Pod Lu­ge у Бе­о­град­ском пре­пи­су), Gor­sca, Cu­
pel­nich (Cu­pel­nie у Бе­о­град­ском пре­пи­су), Ob­li­qu­us (тј. Ob­li­qu­it),
Pra­prat­na, Cer­me­ni­za (Cre­me­ni­za у Ва­ти­кан­ском пре­пи­су), Bu­dua
cum Cu­ce­va et Gri­pu­li (Gre­pol у Ва­ти­кан­ском пре­пи­су;61 con Cu­ci­e­
va код Ор­би­ни­ја62) – Лу­шка, Под­луж­је, Гор­ска, Ку­пел­ник, Об­лик,
Пра­прат­на, Црм­ни­ца, Бу­два с Ку­че­вом и Гр­баљ. Нај­за­ни­мљи­ви­ји
су об­ли­ци Lu­sca (у ла­тин­ској пер­цеп­ци­ји Lu­ška < *Lǫžьska), Pod­lu­
gie (Pod­luž­je < *Podlǫžьje), Cu­pel­nich (Ku­pel­nik < *Kǫpělьnikъ) јер

Др Вик­т ор Са­в ић
се у њи­ма по­твр­ђу­је што­кав­ско укла­ња­ње на­за­ла зад­ње­га ре­да. По­
лу­гла­сни­ци у сла­бом по­ло­жа­ју су по­ти­сну­ти (осим при­мје­ра ко­ји
би без во­кал­ског ослон­ца оне­мо­гу­ћи­ли ла­тин­ски из­го­вор), што је
ви­дљи­во на мор­фо­ло­шким спо­је­ви­ма, чак уз упро­шћа­ва­ње су­гла­
снич­ке гру­пе у пр­вом при­мје­ру (што би мо­гло го­во­ри­ти о по­зни­јем
ис­хо­ду). Уоп­штен је по­лу­гла­сник пред­ње­га ре­да, ка­ко је и да­нас у 143
не­ким зет­ским го­во­ри­ма, а у ра­ни­јем пе­ри­о­ду је би­ло ши­ре за­сту­

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

пље­но на срп­ском те­ре­ну.63 У при­мје­ри­ма са зет­ског те­ре­на по­лу­
гла­сник је нај­бо­ље ви­дан у де­ком­по­но­ва­ном сло­го­твор­ном r (без
об­зи­ра на ње­го­во да­ље по­ре­кло) – Cer­me­ni­za, Cre­me­ni­za; Gri­pu­li,
Gre­pol.64 Раз­ла­га­ње во­кал­ног l, та­ко­ђе, до­сљед­но ука­зу­је на по­лу­
по­лу­гла­сни­ком у јед­ном де­лу срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка, Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­
ги­ју и лин­гви­сти­ку XXI/2 (1978) 10).
57 Ge­sta I, 118.
58 Ф. Ши­шић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, 326, нап. 38.
59 Ge­sta I, 118.
60 Ф. Ши­шић, нав. дје­ло, 327.
61 Ge­sta I, 118.
62 Ф. Ши­шић, нав. дје­ло, 326.
63 Па­вле Ивић је сво­је­врем­но за­кљу­чио да је во­кал до­би­јен уни­фи­ка­ци­јом по­лу­
гла­сни­ка био за­тво­ре­ни­ји од e, бли­же­ћи се во­ка­лу i, мо­жда као не­ка вр­ста гла­са ǝ по­мје­
ре­ног пре­ма на­пред, от­при­ли­ке ǝe (П. Ивић, Пу­те­ви раз­во­ја срп­ско­хр­ват­ског во­ка­ли­зма,
Из исто­ри­је срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка, Иза­бра­ни огле­ди, II, Ниш 1991, 15–16). У глав­ни­ни
што­кав­ских го­во­ра на­ста­вљен је да­љи раз­вој ово­га гла­са ка пу­ној во­кал­ској ври­јед­но­сти,
а ов­дје је, бу­ду­ћи да се ра­ди о пе­ри­фе­ри­ји, за­о­ста­ло ста­ри­је ста­ње. Али – ово под­руч­је је
про­шло кроз исти раз­вој­ни сту­пањ као и што­кав­ски оста­так.
64 По­сто­ји и при­мјер ко­ји до­ла­зи из дру­ге, очи­то хр­ват­ске тра­ди­ци­је, што је у ве­зи
са спе­ци­фич­ном исто­ри­јом на­стан­ка дје­ла: Tvar­do­sla­vus (16. гла­ва). У Бе­о­град­ском пре­
 гла­снич­ку ком­по­нен­ту ре­да e, на при­мјер у име­ну Ху­ма или Хум­
ске обла­сти – Chel­mo, Chel­mam и Chil­na­nae, Chel­na­ni, Chel­ma­ni у
Ва­ти­кан­ском пре­пи­су, од­но­сно Chel­no у Бе­о­град­ском пре­пи­су, на
ви­ше мје­ста;65 у име­ну јед­ног од дво­ји­це жу­па­на ко­је Кон­стан­тин
Бо­дин до­во­ди са сво­га дво­ра и по­ста­вља у Ра­шкој (око 1083/1084)66
– Bel­ca­nus (Vlъkanъ)67 (гла­ве 42–44). Јат се би­ље­жи као обич­но e,
што зна­чи да је фо­нет­ски нај­при­бли­жни­је за­тво­ре­ном ẹ, да­кле већ
фор­ми­ра­ном тзв. „срп­ском ја­ту“, на­ста­лом пре­о­бра­жа­јем ста­ри­јег,
отво­ре­ног ẹä.68 Исто је у Зе­ти као и у оста­лим кра­је­ви­ма, у ши­ро­
ком вре­мен­ском ра­спо­ну: у ве­зи с ле­ген­дар­ним су­ко­бом Сри­је­ма­ца
и Уга­ра с Па­вли­ми­ром у Сри­је­му у 27. гла­ви (по­што се то од­ви­
ја по­сли­је по­ги­би­је ра­шког ве­ли­ког жу­па­на Љу­то­ми­ра, вје­ро­ват­но
се ра­ди о по­сљед­њим де­це­ни­ја­ма X ви­је­ка), би­ље­же се хо­ро­ним
Sre­mum (Srěm) и мно­жин­ски ет­ник Sre­ma­ni (Srě­mlja­ne),69 док се у
епи­зо­ди Ча­сла­вље­ве по­ги­би­је (23. гла­ва) до­но­си ра­ни­ји лик на­зи­ва
Књига 6, свеска 2

обла­сти;70 у сло­же­ним име­ни­ма с дру­гом ком­по­нен­том -něgъ, на

144
У спомен и славу Светог Јована Владимира
при­мјер у 39. гла­ви, име од­мет­нич­ког стар­је­ши­не у Тра­ву­ни­ји (око
сре­ди­не XI ви­је­ка), До­ма­не­га, Do­ma­nec, Do­na­nech и сл.71 Још је
Јо­ван Ер­де­ља­но­вић из­нио за­па­жа­ње да је ије­ка­ви­зам у зна­чај­ном
ди­је­лу Цр­не Го­ре на­кнад­на или ба­рем одоц­ње­ла по­ја­ва. Би­ло би за­
ни­мљи­во утвр­ди­ти пу­те­ве ије­кав­ске ре­флек­са­ци­је у овим го­во­ри­ма
ка­да се зна да се у стра­ним из­во­ри­ма јат још у пр­вој по­ло­ви­ни XIV

ви­је­ка би­ље­жи на пр­во­би­тан на­чин, обич­ним е (да­кле у мо­ноф­

тон­шкој ври­јед­но­сти ẹ).72 По­ред ра­ши­ре­них лек­сич­ких ека­ви­за­ма

пи­су он је ре­ди­го­ван у обич­ни­ји об­лик: Tver­de­sla­vus (Ge­sta I, 74).

65 Ge­sta I, II.
66 Т. Жив­ко­вић, Кон­стан­тин Бо­дин, Пор­тре­ти срп­ских вла­да­ра (IX–XII век), Бе­о­
град 2006, 98.
67 Слич­но ће се за­пи­си­ва­ти и име нај­ста­ри­јег Не­ма­њи­на си­на у све­ча­ном нат­пи­су
на цр­кви Св. Лу­ке у Ко­то­ру 1195. го­ди­не – „sub tem­po­re do­mi­ni Ne­ma­ne mag­ni iupa­ni et fi­lii
sui Vel­ca­ni, re­gi Di­oc­lie, Dal­ma­tie, Tri­bu­nie, To­pli­ze et Co­sne“.
68 П. Ивић, Пу­те­ви раз­во­ја срп­ско­хр­ват­ског во­ка­ли­зма, 14–15.
69 „Qu­o­dam ita­que tem­po­re dum es­set rex in par­ti­bus Sre­mi, Sre­ma­ni con­gre­gan­tes se
cum Hun­ga­ris com­mi­se­runt pro­el­i­um cum re­ge“ (Ge­sta I, 112).
70 „Ac­cep­ta autem in­nu­me­ra­bi­li gen­te ve­nit su­pra re­gem Ci­a­sla­vum in­ve­ni­tque eum in
Se­re­mo“ (Ge­sta I, 92; уп. мађ. Szerém). – У пр­вом Ва­си­ли­је­ву си­ги­ли­о­ну Охрид­ској ар­хи­
е­пи­ско­пи­ји би­ље­жи­ће се ова ри­јеч у ис­точ­но­ју­жно­сло­вен­ском из­го­во­ру (1019): Θράμος
(*Str’am).
71 Ge­sta I, 156–158.
72 Ј. Ер­де­ља­но­вић, Ста­ри Ср­би Зе­ћа­ни и њи­хов го­вор, Збор­ник лин­гви­стич­ких и
фи­ло­ло­шких рас­пра­ва А. Бе­ли­ћу, о че­тр­де­се­то­го­ди­шњи­ци ње­го­ва на­уч­ног ра­да, Бе­о­град
1937, 336. – Ије­кав­ски ре­флекс је и ина­че нај­мла­ђи и ни­је ста­ри­ји од дру­ге по­ло­ви­не XIV
ви­је­ка (М. Ре­ше­тар [одговор], Ан­ке­та о ју­жном или ис­точ­ном на­реч­ју у срп­ско-хр­ват­
ти­па це­ли­вам, озле­да, зе­ни­ца, у нај­ју­жни­јим кра­је­ви­ма број та­квих
слу­ча­је­ва је мно­го ве­ћи, на при­мјер бе­ше, леб, ви­ђет (осим го­во­ра
Мр­ко­ви­ћа у ко­јем су ре­флек­си ду­гог ја­та > ē, ẹ̄, ēi̯ , још и у Црм­ни­
ци и др.).73 То зна­чи да је се­кун­да­ран на ово­ме те­ре­ну, раз­ви­јен под
ути­ца­јем им­пул­са из сје­ве­ро­за­пад­ног су­сјед­ства, [будуће] ис­точ­не
Хер­це­го­ви­не.
На­кон смр­ти Сте­фа­на Во­ји­сла­ва (око 1044)74 др­жав­ни про­стор
се ди­је­ли из­ме­ђу ње­го­вих си­но­ва (по­че­так 39. гла­ве). Дру­гим ре­
дом се по­на­вља­ју исти на­зи­ви, с не­знат­ним гла­сов­ним ва­ри­ја­ци­
ја­ма.75 Ва­ри­ја­ци­је свје­до­че о по­сто­ја­њу раз­ли­чи­тих хро­но­ло­шких
сло­је­ва у њи­хо­ву би­ље­же­њу. Основ­ни еле­мен­ти (де­на­за­ли­за­ци­ја,
суд­би­на по­лу­гла­сни­ка и ја­та) ни ов­дје се не ми­је­ња­ју, а ово је дио
Гестâ ко­јем се при­зна­је нај­ве­ћа до­ку­мен­тар­на ври­јед­ност.76 Ври­
јед­ност пр­вим и дру­гим по­да­ци­ма као да пот­кре­пљу­је при­су­ство
пред­њег на­за­ла у име­ну глав­не обла­сти, Зе­те – Zen­ta (оба пу­та).77

Др Вик­т ор Са­в ић
Ова­ко се, ме­ђу­тим, она име­ну­је у чи­та­вој књи­зи, што по­ка­зу­је да
се ра­ди о ра­но уста­ље­ној ла­тин­ској кон­вен­ци­ји.78 Осим то­га, то је,
за­пра­во, об­лик из ло­кал­ног ро­ман­ског го­во­ра ко­ји су Сло­ве­ни пре­
у­зе­ли и ње­го­во при­ка­зи­ва­ње са­мо у огра­ни­че­ној мје­ри за­ви­си од
раз­во­ја у сло­вен­ском је­зи­ку.79 Слич­но је и у грч­ким из­во­ри­ма ко­ји
је по­ми­њу по­чев од XI ви­је­ка – на при­мјер код Ке­кав­ме­на је Ζέντα 145
(1042).80 Уко­ли­ко би за­пи­са­на фор­ма од­ра­жа­ва­ла жи­ви сло­вен­ски

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

го­вор, то би зна­чи­ло да се пр­во ели­ми­ни­ше онај на­зал ко­ји је про­

ској књи­жев­но­сти, XXVI­II, Срп­ски књи­жев­ни гла­сник 316, XXXII, 6 (16. март, 1914)
439–440).
73 П. Ивић, Срп­ско­хр­ват­ски ди­ја­лек­ти, њи­хо­ва струк­ту­ра и раз­вој, I, Оп­шта раз­
ма­тра­ња и што­кав­ско на­реч­је, С не­мач­ког пре­ве­ла П. Мра­зо­вић, Срем­ски Кар­лов­ци, Но­ви
Сад 1994, 199.
74 Т. Жив­ко­вић, Сте­фан Во­ји­слав, 85.
75 Ge­sta I, 154–156.
76 Ge­sta II, 288.
77 „Chva­li­mi­ro de­dit Zen­tae re­gi­o­nem cum ci­vi­ta­ti­bus et has iupa­ni­as“ (Ge­sta I, 118),
нпр. „De­in­de re­lin­qu­en­tes ibi Sa­ga­nec, Mic­ha­la et Ra­do­sla­vus re­ver­si sunt in Zen­tam“ (Ge­sta
I, 156).
78 У ка­сни­јем вре­ме­ну не­ма сум­ње да се ра­ди о кон­вен­ци­ји.
79 Д. Дра­гој­ло­вић, Име Зе­та – Zen­ta у све­тло­сти бал­кан­ских је­зич­ких ре­ли­ка­та,
Исто­риј­ски за­пи­си, год. XXI­II, књ. XXVII, св. 3–4 (1970) 298 (с упу­ћи­ва­њем на по­твр­де
у ла­тин­ским до­ку­мен­ти­ма у: С. Но­ва­ко­вић, За­кон­ски спо­ме­ни­ци срп­ских др­жа­ва сред­ње­
га ве­ка, Бе­о­град 1912). На при­мјер, у ла­тин­ској ти­ту­ли Бал­ши­ћа у дру­гој по­ло­ви­ни XIV
ви­је­ка ко­ри­сти се и да­ље об­лик Zen­ta, од­но­сно Gen­ta (Б. Ше­ку­ла­рац, Ду­кљан­ско-зет­ске
по­ве­ље, Ти­то­град 1987, 10, 11). О на­зал­ним ли­ко­ви­ма овог хо­ро­ни­ма у ла­тин­ским из­во­
ри­ма, та­ко­ђе, в. Ge­sta II, 252, 289.
80 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри, III, 212.
 шао ду­жи раз­вој­ни пут (ǫ) или да се, као што с то­по­ни­ми­јом не­
рет­ко би­ва, у стра­ним из­во­ри­ма уста­љу­је об­лик из вре­ме­на пр­вог
би­ље­же­ња, ко­ји по­ста­је нај­ра­ши­ре­ни­ји.81 На кра­ју исто­га сто­ље­ћа
на сје­ве­ро­и­сточ­ној је­зич­кој пе­ри­фе­ри­ји (на до­ди­ру Ра­шке и Ви­
зан­ти­је), Ана Ком­ни­на би­ље­жи Зве­чан као Σφεντζάνιον, тј. Zvęčańь
[град] (1093–1094).82 До­пу­сти­мо да се на­зал за­др­жао не­што ду­
же, до по­ме­ну­тог вре­ме­на, али и то је у скла­ду с оп­ште­што­кав­
ским ста­њем. Сво­је­вре­ме­но је и Стје­пан М. Куљ­ба­кин, сла­жу­ћи се
с Вац­ла­вом Вон­дра­ком, до­пу­стио мо­гућ­ност да је ę ду­же чу­ва­ло
сво­ју на­зал­ност од ǫ у срп­ским го­во­ри­ма јер је на­зал зад­ње­га ре­да
у њи­ма био за­тво­ре­ног из­го­во­ра („ų или бар и ǫu“), за раз­ли­ку од
пр­вог.83 Има­мо га, на при­мјер, још у гра­фиј­ском си­сте­му Ма­ри­ји­
на че­тво­ро­је­ван­ђе­ља,84 за ко­је смо не­дав­но из­ни­је­ли ми­шље­ње да
при­па­да тре­ћој че­твр­ти­ни XI ви­је­ка; упра­во би и за­др­жа­ва­ње ѧ (уз
по­вре­ме­ну суп­сти­ту­ци­ју ę : ě), ако је та­да већ укло­ње­но из је­зич­ког
Књига 6, свеска 2

цен­тра, свје­до­чи­ло о на­стан­ку ово­га спо­ме­ни­ка на дру­гој пе­ри­фе­

146
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ри­ји, по ди­ја­го­на­ли (у бли­зи­ни Зве­ча­на).85
На те­ри­то­ри­ји Зе­те, из чи­је пер­спек­ти­ве те­че из­ла­га­ње у дру­гом
ди­је­лу Гестâ (а то би се на­ро­чи­то мо­ра­ло ти­ца­ти апе­ла­тив­не лек­
си­ке ко­ја ни­је ло­кал­но огра­ни­че­на), и дру­ги на­зал је укло­њен при­је
ис­те­ка XI ви­је­ка (уко­ли­ко се, као што ре­ко­смо, до та­да др­жао). На
по­чет­ку 39. гла­ве, у пр­вим го­ди­на­ма по­сли­је Во­ји­сла­вље­ве смр­ти

(око 1044), ис­ти­че се да си­но­ви, за жи­во­та мај­ке, ме­ђу­соб­но ди­је­

ле власт и на­зи­ва­ју се „са­мо кне­же­ви­ма“ – sed tan­tum­mo­do ki­ne­sii
vo­ca­ban­tur (kne­si у Бе­о­град­ском пре­пи­су).86 У 42. гла­ви Кон­стан­тин

81 Кон­вен­ци­о­нал­но пи­са­ње оним­ских је­ди­ни­ца у стра­ним је­зи­ци­ма, у на­шем слу­

ча­ју кла­сич­ним, без об­зи­ра на ак­ту­ел­не при­ли­ке у из­вор­ним је­зи­ци­ма, обич­на је по­ја­ва.
Нај­по­зна­ти­ји је при­мјер упор­но име­но­ва­ње Ср­ба као Сло­ве­на (Scla­vi) у ве­ћи­ни ла­тин­ских
из­во­ра, због ста­ри­јег до­ди­ра Ро­ма­на с не­ким Сло­ве­ни­ма и при­је до­ла­ска Ср­ба, без об­зи­ра
на мо­гу­ће по­сто­ја­ње ма­њих раз­ли­ка, Ро­ма­ни­ма очи­то не­бит­них (в. С. Ми­ју­шко­вић, Ље­
то­пис по­па Ду­кља­ни­на, Бе­о­град 1988, 68–70).
82 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри, II, 386.
83 С. Куљ­ба­кин, Бу­зу­къ П., Къ во­про­су о мѣ­стѣ на­пи­са­нія Ма­рі­ин­ска­го Еван­ге­лія.
(Оти­сак из „Из­вѣ­стія II. Отд. А. Н.“. XXI­II. 1918, кн. 2. 109–149 с. с.), Ју­жно­сло­вен­ски
фи­ло­лог IV (1924) 220.
84 У овом спо­ме­ни­ку у по­сљед­њем хро­но­ло­шком сло­ју сви су фо­но­ло­шки еле­мен­
ти ти­пич­ни за срп­ску ре­дак­ци­ју, из­у­зев чу­ва­ња ѧ (Ј. Гр­ко­вић-Меј­џор, О фор­ми­ра­њу срп­
ске ре­дак­ци­је ста­ро­сло­вен­ског је­зи­ка, Ђур­ђе­ви сту­по­ви и Бу­ди­мљан­ска епар­хи­ја, Бе­ра­не,
Бе­о­град 2011, 48).
85 В. Са­вић, Срп­ска ре­дак­ци­ја цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка: од св. Кли­мен­та, епи­ско­
па сло­вен­ског, до св. Са­ве, ар­хи­еп­ и­ско­па срп­ског, Slo­vě­ne. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Sla­vic
Stu­di­es Vol. 5 / № 2 (2016), 259.
86 Ge­sta I, 156; Ge­sta II, 289.
Бо­дин осва­ја Ра­шку, а за­тим и Бо­сну (око 1083/1084)87 у ко­јој „је
по­ста­вио Сте­фа­на за кне­за“ – De­in­de ca­e­pit Bo­snam po­su­i­tque ibi
Step­ha­num kne­si­um (kne­sum у Бе­о­град­ском пре­пи­су, у ду­ху доц­ни­је
ре­ви­зи­је).88 Бо­ди­нов ро­ђак, Бра­ни­слав, до­сљед­но је кнез у овој и
на­ред­ној гла­ви, ка­сни­је и Гра­дих­ни­ни си­но­ви, на пр­вом мје­сту Ра­
до­слав (гла­ве 46–47).89 Вла­дар­ска ти­ту­ла се да­је у об­ли­ку без на­за­
ла (< knęz, стсл. къ­нѧ­ѕь). За­ни­мљи­во је да у Ва­ти­кан­ском пре­пи­су
ова име­ни­ца при­па­да ме­кој про­мје­ни (k’neź).
При­ка­зан зет­ски ма­те­ри­јал из нај­ду­бље ста­ри­не (дру­га по­ло­ви­
на X – по­ло­ви­на XI ви­је­ка) по­ка­зу­је ње­го­ву при­род­ну укљу­че­ност у
оп­шти­је срп­ске раз­вој­не про­це­се, и то баш у ври­је­ме кон­сти­ту­ти­са­
ња срп­ског је­зи­ка. Не­ма осно­ва за за­кљу­чи­ва­ње да се зет­ски го­вор
знат­ни­је раз­ли­ко­вао од што­кав­ског цен­тра, ни у оп­штим то­ко­ви­ма
ни у ко­нач­ном ре­зул­та­ту. Као што је у на­у­ци по­зна­то, тек у XIV ви­
је­ку на крај­њем ју­го­и­сто­ку срп­ског је­зич­ког про­сто­ра, у вр­ло уза­

Др Вик­т ор Са­в ић
ном про­сто­ру из­ме­ђу мо­ра, ви­со­ких пла­ни­на и Ска­дар­ског је­зе­ра
до­ћи ће до за­о­ста­ја­ња у раз­во­ју (нпр. за­др­жа­ва­ње по­лу­гла­сни­ка >
ä, ста­ра ак­цен­ту­а­ци­ја, ка­сни­је и чу­ва­ње х, по­ред не­у­јед­на­че­не ре­
дук­ци­је), али то је и ина­че ври­је­ме оп­штег ди­ја­ле­кат­ског ра­сло­ја­
ва­ња срп­ског је­зи­ка. Ове го­во­ре за ис­точ­но­хер­це­го­вач­ки ди­ја­ле­кат
ве­же за­јед­нич­ки раз­вој ја­та, и та је бли­скост ла­ко уоч­љи­ва са­мо 147
с ју­го­и­сточ­ним го­во­ри­ма то­га ди­ја­лек­та, али, ка­ко ис­ти­че Па­вле

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

Ивић, вр­ло сна­жна је ве­за зет­ско-лов­ћен­ских го­во­ра „са свим или
го­то­во свим го­во­ри­ма ко­сов­ско-ре­сав­ског ди­ја­лек­та“ (при­је све­га
за­јед­нич­ка суд­би­на ак­цен­ту­а­ци­је и на­ро­чи­то ва­жна ве­за у раз­во­
ју мно­жин­ских об­ли­ка па­де­жа). Об­ја­шње­ње се да­је у чи­ње­ни­ци
да су „у сред­њем ве­ку … го­во­ри из ко­јих су се раз­ви­ли да­на­шњи
зет­ско-лов­ћен­ски и ко­сов­ско-ре­сав­ски ди­ја­ле­кат би­ли ује­ди­ње­ни у
ис­тој др­жав­ној тво­ре­ви­ни, у срп­ској фе­у­дал­ној др­жа­ви“. Па ипак,
у укуп­ном раз­во­ју ови го­во­ри „су до­жи­ве­ли у про­се­ку мно­го ви­ше
не­сло­вен­ских ути­ца­ја не­го го­во­ри нај­ве­ћег ди­је­ла оста­лих ди­ја­
ле­ка­та што­кав­ског на­реч­ја“, оста­ју­ћи, исто­вре­ме­но из­ван глав­них
срп­ских ми­гра­ци­о­них то­ко­ва.90
Ипак, не­ка је ве­за по­сто­ја­ла и с при­зрен­ско-ти­моч­ким го­вор­
ним ти­пом (ко­ји је ра­ни­је био у је­дин­ству с ко­сов­ско-ре­сав­ским, до
вре­ме­на знат­ни­јег ши­ре­ња срп­ске др­жа­ве ка ју­гу и сма­ње­ња уну­

87 Т. Жив­ко­вић, Кон­стан­тин Бо­дин, 98.

88 Ge­sta I, 162.
89 Ge­sta I, 164, 166, 168; 180; Ge­sta II, 307.
90 П. Ивић, Срп­ско­хр­ват­ски ди­ја­лек­ти, 209–210.
 тра­шње ко­хе­зи­је). У зет­ско-лов­ћен­ским го­во­ри­ма оства­рен је син­
кре­ти­зам ген. и лок. множ. (као и у ко­сов­ско-ре­сав­ском), али пре­те­
жно у ко­рист лок. -ǟх,91 ма­да има и го­во­ра без -х (нпр. црм­нич­ки)92,
док је ак­це­нат ге­ни­тив­ски.93 Иако је до­ста дав­но ра­зо­рен па­де­жни
си­стем при­зрен­ско-ти­моч­ких го­во­ра с ула­ском овог ди­је­ла срп­ских
го­во­ра у бал­кан­ски је­зич­ки са­вез, мо­гу­ће је утвр­ди­ти обри­се ра­
ни­јег ста­ња. У нај­ста­ри­јем пре­пи­су Хи­лан­дар­ског ти­пи­ка из 1206.
го­ди­не у ди­је­лу ко­ји се при­пи­су­је пре­во­ди­о­цу из при­зрен­ско-ти­
моч­ког ди­ја­лек­та, по­свје­до­че­но је из­јед­на­ча­ва­ње ген. с лок. множ.
(нпр. братиꙗхь на­ши­хь 92.4–5).94 По­себ­ну па­жњу за­слу­жу­ју упа­дљи­
ве по­ду­дар­но­сти из­ме­ђу руб­не зет­ско-ал­бан­ске и цен­трал­не при­
зрен­ско-ју­жно­мо­рав­ске го­вор­не зо­не – из­ме­ђу го­во­ра Мр­ко­вићâ
код Ба­ра и го­ворâ ју­жне и цен­трал­не Ср­би­је. За­јед­нич­ки ар­ха­и­зми
ука­зу­ју на при­бли­жно јед­на­ку уда­ље­ност („изо­ло­ва­ност“) ових го­
во­ра од лин­гви­стич­ког цен­тра у ври­је­ме ши­ре­ња не­ких ка­рак­те­ри­
Књига 6, свеска 2

стич­них ино­ва­ци­ја (нпр. 1. л. през. једн. го­во­ру, иду, од­но­сно диг­ну,

148
У спомен и славу Светог Јована Владимира
пи­ју итд.). За­јед­нич­ке ино­ва­ци­је пак до­ка­зу­ју за­јед­нич­ки је­зич­ки
раз­вој, тј. по­сто­ја­ње не­ка­да­шњег кон­так­та на те­ре­ну (нпр. при­лог
ге < *дге, трп­ни при­дев из­гу­бен, на­пра­вен итд.).95 Прет­по­ста­вља се
да је мр­ко­вић­ки го­вор пре­нет са сје­ве­ра Ал­ба­ни­је из сред­њо­вје­ков­
ног Пи­ло­та (сје­ве­ро­и­сточ­но од Ска­дар­ског је­зе­ра), од­но­сно да су
Мр­ко­ви­ћи оста­так ста­рог срп­ског ста­нов­ни­штва с да­нас по­ар­ба­

на­ше­ног те­ре­на. Овај го­вор је ар­ха­ич­ни­ји од остат­ка зет­ске ску­пи­

не, че­му је до­при­ни­је­ла ду­жа при­род­на раз­дво­је­ност и по­мје­ра­ње
у про­сто­ру. Он нам по­ка­зу­је на­чел­ну мо­гућ­ност по­сто­ја­ња бит­но
дру­га­чи­је го­вор­не сли­ке на срп­ском про­сто­ру при­је ис­те­ка сред­ње­
га ви­је­ка, с ви­ше ме­ђу­соб­не по­ве­за­но­сти на те­ре­ну и при­род­них
пре­ли­ва.

91 П. Ивић, нав. дје­ло, 203.

92 П. Ивић, Ди­ја­лек­то­ло­ги­ја срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка. Увод у што­кав­ско на­реч­је,
Срем­ски Кар­лов­ци, Но­ви Сад 2001, 217.
93 У ко­сов­ско-ре­сав­ском гу­бит­ком х сма­њен је увид у уну­тра­шње од­но­се овог јед­
на­че­ња, али је ак­це­нат, та­ко­ђе, пре­те­жно ге­ни­тив­ски (П. Ивић, нав. дје­ло, 222).
94 П. Ивић, Пи­та­ње аутор­ства Хи­лан­дар­ског ти­пи­ка у све­тло­сти је­зич­ке сли­ке
то­га тек­ста, Све­ти Са­ва у срп­ској исто­ри­ји и тра­ди­ци­ји, Бе­о­град 1998, 109.
95 О све­му в. И. По­по­вич, К во­про­су о про­ис­хо­жде­нии сла­вян се­вер­ной Ал­ба­нии,
Сла­вян­ская фи­ло­ло­гия 1 (1958) 204–205; Л. Ву­јо­вић, Је­дан пе­ри­фе­риј­ски ста­ро­цр­но­гор­
ски го­вор (мр­ко­вић­ки) у свје­тло­сти исто­ри­је је­зи­ка, ме­ђу­ди­ја­ле­кат­ских и ме­ђу­је­зич­ких
по­ја­ва, Наш је­зик (н. с.) 16/3 (1967) 180–183; D. Pe­tro­vić, Iz pro­ble­ma­ti­ke go­vo­ra Mr­ko­vi­ća,
Ма­ке­дон­ски ја­зик 32–33 (1982) 571.
 ***
У по­гле­ду на­род­ног је­зи­ка ста­ра зет­ска си­ту­а­ци­ја не из­два­ја се
бит­ни­је од остат­ка срп­ских го­во­ра. Да­кле, от­кад по­сто­ји срп­ски је­
зик, а то је рав­но хи­ља­ду го­ди­на, го­во­ри с овог под­руч­ја ње­гов су
са­став­ни дио. Крај­њи ју­го­и­сток ове го­вор­не зо­не, фи­зич­ки оме­ђен
из­ра­зи­тим пре­пре­ка­ма и из­ван глав­них ми­гра­ци­о­них то­ко­ва ко­ји
су у дру­гим обла­сти­ма, ина­че, до­но­си­ли зна­чај­не про­мје­не у је­зи­
ку, по­сте­пе­но ће за­о­ста­ја­ти за оп­штим раз­вој­ним то­ко­ви­ма. Ста­ри
срп­ски го­во­ри на сје­ве­ру Ал­ба­ни­је, у ви­ше на­вра­та од­си­је­ца­ни од
ма­ти­це, би­ће још ар­ха­ич­ни­ји; ње­го­ва фи­зи­о­но­ми­ја ука­зу­је на дав­
на­шње, са­да пре­ки­ну­те кон­так­те.

II. Књи­жев­ни је­зик

Не­ма са­чу­ва­них спо­ме­ни­ка ко­ји би свје­до­чи­ли о сло­вен­ском
књи­жев­ном је­зи­ку у Ди­о­кли­ји у ври­је­ме фор­ми­ра­ња срп­ског на­

Др Вик­т ор Са­в ић
род­ног је­зи­ка. Још ма­ње се зна ка­кве су при­ли­ке вла­да­ле на пре­
ла­зу IX–X ви­је­ка, ка­да је сло­вен­ски цр­кве­ни је­зик (да­нас обич­но
на­зи­ван „ста­ро­сло­вен­ским“), по­сте­пе­но узи­мао ма­ха у сло­вен­ским
по­кра­ји­на­ма. Пред­у­слов за ра­зу­ми­је­ва­ње ово­га пи­та­ња је­сте са­гле­
да­ва­ње цр­кве­них при­ли­ка на про­сто­ру не­ка­да­шње Ди­о­кли­је. Оне,
ме­ђу­тим, за ду­ги вре­мен­ски пе­ри­од ни­је­су по­зна­те.96 Тек се за Ди­о­ 149
кли­ју у дру­гој по­ло­ви­ни X ви­је­ка зна да при­па­да Драч­кој ми­тро­по­

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

ли­ји (ΜΒ´ τῷ Δυρραχίῳ ... ε´ ὁ Διοκλείας).97 Су­де­ћи по по­да­ци­ма из
но­ти­ци­ја Ца­ри­град­ске цр­кве,98 мо­же се прет­по­ста­ви­ти да се та про­
мје­на не­дав­но до­го­ди­ла, у ври­је­ме Ци­ми­ски­је­ва ру­ше­ња Бу­гар­ске
и об­но­ве ви­зан­тиј­ске вла­сти на знат­ном ди­је­лу Бал­ка­на (971).99 Све
ово су­ге­ри­ше да се за ја­вља­ње цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка још не­ко
ври­је­ме мо­ра­ло че­ка­ти. На­чел­но тре­ба има­ти на уму да је овај књи­
жев­ни је­зик мо­гао би­ти уве­ден тек с ја­вља­њем сло­вен­ске цр­кве
на про­сто­ру Ди­о­кли­је. По­зна­та су нам са­мо два мо­гу­ћа исто­риј­ска
кон­тек­ста, је­дан у пр­вим де­це­ни­ја­ма XI ви­је­ка, дру­ги у пр­вим де­
це­ни­ја­ма XI­II ви­је­ка.

96 Ства­ри ни­је­су до­вољ­но ја­сне ни ка­да се узме у об­зир про­у­ча­ва­ње број­них цр­
ка­ва ко­је су по­ди­за­не у IX ви­је­ку по ју­жном При­мор­ју (Од до­ла­ска Сло­ве­на до кра­ја XII
ви­је­ка, Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, 1, Ти­то­град 1967, 355–359 (Ј. Ко­ва­че­вић)).
97 No­ti­tia 10, 607, 612, No­ti­ti­ae epi­sco­pa­tu­um Ec­cle­si­ae Con­stan­ti­no­po­li­ta­nae. Tex­te
cri­ti­que, in­tro­duc­tion et no­tes, edd. J Dar­ro­uzès, Pa­ris 1981, 330.
98 In­dex grec, No­ti­ti­ae epi­sco­pa­tu­um ec­cle­si­ae Con­stan­ti­no­po­li­ta­nae, 455.
99 И. Ко­ма­ти­на, Цр­ква и др­жа­ва у срп­ским зе­мља­ма од XI до XI­II ве­ка, Бе­о­град
2016, 69–73.
 При­ли­ком Са­му­и­ло­ва осва­ја­ња Ди­о­кли­је Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
(1009/1010),100 не зна се шта се до­го­ди­ло с цр­квом ове ва­зал­не кне­
же­ви­не. Мо­же ли се прет­по­ста­ви­ти да је она пот­чи­ње­на Бу­гар­ској
цр­кви, у чи­јем скло­пу се ње­го­ва­ла сло­вен­ска тра­ди­ци­ја, ра­ни­је за­
че­та ра­дом Св. Кли­мен­та Ве­лич­ког (893–916)? Не­ка­кав кон­такт је
сва­ка­ко по­сто­јао, али он ни­је по­тра­јао ду­же од 1018/1019. го­ди­не
ка­да је Ва­си­ли­је II осво­јио Бу­гар­ску и на­но­во ор­га­ни­зо­вао Бу­гар­
ску цр­кву, у ко­јој се Ди­о­кли­ја не по­ми­ње. Вје­ро­ват­но је за не­ко
ври­је­ме по­вра­ће­на Драч­кој ми­тро­по­ли­ји,101 до др­жав­ног оса­мо­ста­
ље­ња ко­је је, из­гле­да, до­ве­ло до окре­та­ња ди­о­клиј­ске цр­кве Ду­бро­
вач­кој ар­хи­е­пи­ско­пи­ји у дру­гој по­ло­ви­ни XI ви­је­ка.102 Из епи­зо­де о
Вла­ди­ми­ро­ву стра­да­њу у Ге­ста­ма (36. гла­ва) и на осно­ву ка­зи­ва­
ња Јо­ва­на Ски­ли­це (38. гла­ва) са­зна­је­мо да је вје­ро­лом­ни цар Јо­ван
Вла­ди­слав до­вео Вла­ди­ми­ра на Пре­спу уз по­сре­до­ва­ње епи­ско­па.
У Ге­ста­ма се ка­же да су по Вла­ди­ми­ра до­шла два епи­ско­па и је­дан
Књига 6, свеска 2

пу­сти­њак, а Ски­ли­ца чак на­во­ди Да­ви­да, ар­хи­е­пи­ско­па Бу­гар­ске (у

150
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ис­прав­ци Ми­ха­и­ла Де­вол­ског из 1118. то је Јо­ван, ар­хи­је­реј).103
Мо­же ли то би­ти до­вољ­но да се за­кљу­чи да је Вла­ди­мир при­зна­вао
бу­гар­ског ар­хи­је­ре­ја, те да је цр­ква у ње­го­вој др­жа­ви при­вре­ме­но
би­ла пот­чи­ње­на Бу­гар­ској? За од­го­вор на ово пи­та­ње од прин­ци­пи­
јел­не ва­жно­сти мо­же би­ти пи­та­ње на­стан­ка Жи­ти­ја Св. Вла­ди­ми­
ра – да ли је оно пи­са­но на сло­вен­ском је­зи­ку (под усло­вом да је

пи­са­но у са­мој Ди­о­кли­ји, а пи­са­но је вје­ро­ват­но та­мо гдје се ње­го­

во ти­је­ло по­сли­је пр­вог пре­се­ље­ња из Пре­спе на­ла­зи­ло).104 – Уко­
ли­ко је­сте, цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик је ушао у Ди­о­кли­ју у пр­вим
де­це­ни­ја­ма XI ви­је­ка. Сто­јан Но­ва­ко­вић је прет­по­ста­вио да је у
Ље­то­пи­су ис­ко­ри­шће­но по­сто­је­ће жи­ти­је ко­је је од­мах по смр­ти

100 По ра­ни­јем да­то­ва­њу по­сли­је 996, 998/999 (Т. Жив­ко­вић, По­ход бу­гар­ског ца­ра
Са­му­и­ла на Дал­ма­ци­ју, Исто­риј­ски ча­со­пис XLIX (2003) 9–25 (с на­во­ђе­њем ста­ри­је ли­
те­ра­ту­ре, 10, нап. 5)).
101 И. Ко­ма­ти­на, нав. дје­ло, 129, 131 (ње­но је увје­ре­ње да је цр­ква у Ди­о­кли­ји без
пре­ки­да пот­чи­ње­на Драч­кој ми­тро­по­ли­ји).
102 И. Ко­ма­ти­на, Цр­ква и др­жа­ва у срп­ским зе­мља­ма, 132–133, 137 (аутор оба­ра
ра­ни­ју те­зу да је 1067. осно­ва­на ка­то­лич­ка Бар­ска ар­хи­е­пи­ско­пи­ја; у ве­зи с тим је за­кљу­
чак „да не­ма го­во­ра о осни­ва­њу не­за­ви­сне цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је у Ду­кљи у вре­ме кне­за
Ми­ха­и­ла“).
103 Т. Жив­ко­вић, Вла­ди­мир, 71; Ge­sta I, 132–136; Ioan­nis Scylit­zae Synop­sis hi­sto­ri­
a­rum, ed. H.-G. Beck, A. Kambylis, R. Keydell, Be­ro­li­ni et No­vi Ebo­ra­ci 1973, 354, l. 67–70;
Ви­зан­тиј­ски из­во­ри, III, 118.
104 Већ је С. Но­ва­ко­вић сум­њао да је Вла­ди­ми­ро­во ти­је­ло пр­во­бит­но пре­мје­шта­но
у Кра­ји­ну, до­ла­зе­ћи до за­кључ­ка да је оно од­мах са­хра­ње­но код Ел­ба­са­на, али у сво­ме
раз­ма­тра­њу ни­је узео све чи­ње­ни­це у об­зир (С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­
жев­но­сти ме­ђу бал­кан­ским Сло­ве­ни­ма, При­ре­дио Т. Јо­ва­но­вић, Бе­ог­ рад 20022, 231–233).
Вла­ди­ми­ро­вој на­пи­са­но на сло­вен­ском је­зи­ку.105 У на­у­ци је пре­о­
вла­да­ло ми­шље­ње да је зби­ља са­ста­вље­но оп­шир­но Жи­ти­је Св.
Вла­ди­ми­ра (не­ду­го по­сли­је 1018),106 чи­ји је аутор био упо­знат с
нај­ста­ри­јим сло­вен­ским и ви­зан­тиј­ским жи­ти­ји­ма.107 Вла­ди­мир
Ћо­ро­вић је, ме­ђу­тим, за­па­зио да Жи­ти­је Св. Вла­ди­ми­ра у по­гле­ду
стил­ских ре­ше­ња и тех­нич­ке кон­цеп­ци­је има до­ста до­дир­них та­ча­
ка с не­ким ти­по­ви­ма за­пад­них све­тач­ких би­о­гра­фи­ја, на при­мјер
ме­ро­вин­шким жи­ти­ји­ма.108 На­ста­вља­ју­ћи се на Ћо­ро­ви­ће­ва за­па­
жа­ња, Ти­бор Жив­ко­вић је из­нио као мо­гућ­ност да је ово жи­ти­је
„бе­не­дик­тин­ског по­ста­ња“, што би зна­чи­ло да је пи­са­но ла­тин­
ским, а не сло­вен­ским је­зи­ком.109 Он је, на­и­ме, сма­трао да је збр­ка
у нај­ста­ри­јем грч­ком жи­ти­ју штам­па­ном 1690. у Ве­не­ци­ји то­ли­ка,
да ње­га не ве­же ни­шта с вер­зи­јом ис­ко­ри­шће­ном у пи­са­њу Гестâ,
што би зна­чи­ло да је ори­ги­нал био дав­но из­гу­бљен.110 Вр­ло ва­жно
је, да­ље, што је ла­тин­ски је­зич­ки из­раз у овом ди­је­лу спи­са стил­

Др Вик­т ор Са­в ић
ски бо­ље до­тје­ран не­го у ње­го­ву остат­ку, те оту­да он не при­па­да
пи­сцу, не­го је го­тов пре­у­зет.111 У Жи­ти­ју обич­но се ци­ти­ра Но­ви
за­вјет, док је са­ста­вљач ци­је­лог спи­са ко­ри­стио Ста­ри за­вјет, из че­
га се, та­ко­ђе, ви­ди да он пре­у­зи­ма го­тов текст.112 У сво­ме за­кључ­ку
Ти­бор Жив­ко­вић иде до кра­ја, на­ла­зе­ћи по­го­дан по­ли­тич­ки кон­
текст за на­ста­нак Вла­ди­ми­ро­ва жи­ти­ја: осми­шље­на ак­ци­ја ди­о­ 151
клиј­ских вла­да­ра на учвр­шћи­ва­њу сво­је по­зи­ци­је и сти­ца­њу др­

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

жав­но­сти, што под­ра­зу­ми­је­ва при­зна­ње кра­љев­ске ти­ту­ле, до­би­ја­
ње ар­хи­е­пи­ско­пи­је и из­град­њу кул­та све­тог вла­да­ра, уте­ме­љи­те­ља
ло­зе. Жи­ти­је је, та­ко, по ње­го­ву ми­шље­њу, нај­вје­ро­ват­ни­је на­пи­
са­но у по­сљед­њој че­твр­ти­ни XI ви­је­ка.113 Не­ма до­ка­за да је ово био
др­жав­ни култ у ври­је­ме ди­о­клиј­ске ди­на­сти­је ко­ја се у том пе­ри­о­ду
опре­ди­је­ли­ла за За­пад­ну цр­кву, ма­да по­сто­је по­је­ди­на до­ку­мен­та,
105 С. Но­ва­ко­вић, нав. дје­ло, 203. – Из са­мих ри­је­чи са­ста­вља­ча Гестâ не­дво­сми­
сле­но се ви­ди да је он ко­ри­стио по­сто­је­ћи оп­ши­ран текст о Св. Вла­ди­ми­ру – qui sci­re
de­si­de­rat, li­brum ge­sto­rum eius re­le­gat quo ac­ta eius per or­di­nem scrip­ta sunt (Ge­sta I, 138).
106 Узи­ма се да је Жи­ти­је са­ста­вље­но при­је 1215. го­ди­не, ка­да је Вла­ди­ми­ро­во ти­
је­ло пре­ни­је­то у Драч (Lje­to­pis po­pa Du­klja­ni­na, Pri­re­dio, na­pi­sao uvod i ko­men­tar V. Mo­šin,
Za­greb 1950, 24).
107 Ђ. Три­фу­но­вић, Жи­ти­је, Азбуч­ник срп­ских сред­њо­ве­ков­них књи­жев­них пој­
мо­ва, Бе­о­град 1991, 60–61.
108 В. Ћо­ро­вић, Scrip­ta mi­no­ra (нео­бја­вље­ни ру­ко­пи­си), Ва­ље­во 1998, 80.
109 Ge­sta II, 263, нап. 1256; 320.
110 Ge­sta II, 263.
111 Исто, 264.
112 Исто, 265.
113 Исто, 269; 322.
 ма­ње или ве­ће вје­ро­до­стој­но­сти у ко­ји­ма би се то мо­ра­ло ис­по­љи­
ти. Ипак је то култ пра­во­слав­не цр­кве, пре­те­жно на­род­ног ка­рак­те­
ра. За ње­го­во на­ста­ја­ње и очу­ва­ње – и то та­ко упор­но, ни­је би­ла
нео­пх­ од­на др­жав­на од­лу­ка, а ка­сни­је и по­др­шка. Вла­ди­мир је још
у Пре­спи са­хра­њен све­ча­но, „уз хим­не и хва­ло­спе­ве“, и при­је ње­
го­ва пре­но­са у Кра­ји­ну, на гро­бу су се, по ка­зи­ва­њу Жи­ти­ја, по­че­
ла де­ша­ва­ти чу­да.114 И при­је на­вод­ног пи­са­ња бе­не­дик­тин­ског жи­
ти­ја, Јо­ван Ски­ли­ца ис­ти­че Вла­ди­ми­ро­ве вр­ли­не (‘чо­вјек пра­ви­чан
и ми­ро­љу­бив и пун вр­ли­не’)115, што без по­сто­ја­ња не­ких на­ро­чи­
тих ви­је­сти о ње­му не би би­ло мо­гу­ће. Код Ср­ба у Ис­точ­ној цр­кви
уво­ђе­ње у ред све­тих ни­је зах­ти­је­ва­ло ка­но­ни­за­ци­ју (по­пут уно­ше­
ња у спи­сак све­тих у За­пад­ној цр­кви), не­го се од­ви­ја­ло спон­та­но.116
На Вла­ди­ми­ро­во жи­ти­је ни­је се че­ка­ло ви­ше де­це­ни­ја, али је, вје­
ро­ват­но, по јед­ној уну­тра­шњој ло­ги­ци, без са­бор­ских фор­мал­но­
сти, из јав­ног по­што­ва­ња све­тог (Вла­ди­ми­ро­во му­че­ни­штво и све­
Књига 6, свеска 2

тост жи­во­та ви­дје­ли су од­мах и цр­ква и на­род), по­ступ­но из­гра­ђи­

152
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ва­на слу­жба (ина­че глав­ни култ­ни спис),117 као и про­ло­шко (бо­го­
слу­жбе­но) жи­ти­је. Оп­шир­но жи­ти­је ко­је је ис­ко­ри­шће­но за пи­са­ње
Гестâ, на­ста­ло је не­што ка­сни­је у ма­на­стир­ској оби­те­љи ко­ја је,
за­јед­но с на­ро­дом ши­ре­га кра­ја, што­ва­ла но­во­га све­тог. Об­но­ва ви­
зан­тиј­ске вла­сти на Бал­ка­ну 1018. го­ди­не то­ме ни­је сме­та­ла; на­
про­тив, Вла­ди­мир је и у Ви­зан­ти­ји ужи­вао по­што­ва­ње – и при­је

на­ме­та­ња Са­му­и­ло­ве вла­сти (што је и до­ве­ло до Са­му­и­ло­ва по­хо­

да), и по­сли­је ње­го­ва муч­ког по­гу­бље­ња (в. на­при­јед Ски­ли­чи­ну
ви­јест и од­нос овог углед­ног Ро­ме­ја пре­ма Вла­ди­ми­ру). Вр­ло ма­ла
је мо­гућ­ност да је са­ста­вљач Гестâ, Чех, из­у­зев усме­ног ра­зу­ми­је­
ва­ња ју­жно­сло­вен­ских го­во­ра, по­зна­вао сло­вен­ски књи­жев­ни је­
зик, а још ма­ње ћи­ри­лич­ку пи­сме­ност (до ње­го­ва вре­ме­на би спис
мо­гао сти­ћи са­мо пи­сан на ћи­ри­ли­ци). Он је ис­ко­ри­стио или по­
сто­је­ћи ла­тин­ски пре­вод или је не­ко пре­во­дио по ње­го­вој на­руџ­би­

114 Ge­sta I, 136–137.

115 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри, III, 117.
116 Ђ. Три­фу­но­вић, Ста­ра срп­ска цр­кве­на по­е­зи­ја, О Ср­бља­ку. Сту­ди­је, Бе­о­град
1970, 11–20; Ђ. Три­фу­но­вић, О на­стан­ку спи­са Све­то­га Са­ве у све­тло­сти не­ких аги­о­ло­
шких по­је­ди­но­сти, Сту­де­ни­ца у цр­кве­ном жи­во­ту и исто­ри­ји срп­ског на­ро­да, Бо­го­сло­вље
XXXI (1987) 65.
117 Ка­ко за­па­жа проф. Ђ. Три­фу­но­вић, слу­жба „ви­ше на­ста­је не­го што се са­ста­
вља“. При­ли­ком пр­ве го­ди­шњи­це смр­ти, мо­гу на­ста­ти пр­ве сти­хи­ре но­вом све­цу, али
ни то ни­је нео­п­ход­но (мо­же се са­мо за­ми­је­ни­ти име у по­сто­је­ћем тро­па­ру). Кључ­но је
„при­ла­га­ње“ све­то­га по­сто­је­ћим све­ти­ма, и то та­ко што се „но­во­по­ста­вље­ни све­ти­тељ ...
стро­фа­ма ‘угра­ђи­вао’ у слу­жбу стра­ном све­ти­те­љу ко­ји се сла­вио исто­га да­на“. Тек ка­
сни­је до­ма­ћи све­ти ће до­би­ти пот­пу­ну слу­жбу (Ста­ра срп­ска цр­кве­на по­е­зи­ја, 18).
ни; то об­ја­шња­ва раз­ли­ке у је­зи­ку и књи­жев­ном по­ступ­ку. Са­ста­
вљач се, ка­ко је то Ти­бор Жив­ко­вић по­ка­зао, тру­дио у пи­са­њу сво­
га спи­са, па се и у пи­са­њу овог из­у­зет­ног по­гла­вља мо­гао тру­ди­ти
ни­шта ма­ње, об­ли­ку­ју­ћи га пре­ма сво­ме књи­жев­ном уку­су (би­ра­ју­
ћи мо­ти­ве и по­је­ди­на стил­ска рје­ше­ња у ду­ху за­пад­них све­тач­ких
би­о­гра­фи­ја; за овим ни­је би­ло по­тре­бе ако је дје­ло већ би­ло од­ра­
ни­је пре­ве­де­но и при­ла­го­ђе­но за­пад­ном уку­су). Из­ме­ђу XI и кра­ја
XI­II ви­је­ка про­шло је ви­ше не­го до­вољ­но вре­ме­на за укла­ња­ње
не­рав­ни­на у ла­тин­ском је­зи­ку пред­ло­шка, узро­ко­ва­них пре­во­дом
са сло­вен­ског је­зи­ка, без об­зи­ра на то ка­да је то учи­ње­но. Је­зик и
стил ла­тин­ског тек­ста не мо­гу би­ти до­каз да ни­је по­сто­ја­ло ста­ри­је
сло­вен­ско жи­ти­је. Иако у нај­ста­ри­јем грч­ким култ­ним са­ста­ви­ма
из 1690. до­ми­ни­ра­ју ле­ген­дар­ни еле­мен­ти, по­сто­је два чи­ни­о­ца ко­
ји се мо­ра­ју узе­ти у об­зир. У окви­ру све­че­ва по­ме­на (тј. кра­ћег
жи­ти­ја), сам стар­је­ши­на ма­на­сти­ра Св. Јо­ва­на код Ел­ба­са­на, Ко­

Др Вик­т ор Са­в ић
зма, тре­нут­ни за­ступ­ник па­три­јар­ха (до­не­дав­ни ми­тро­по­лит Ки­теј­
ске епар­хи­је с Ки­пра), као чо­вјек са стра­не,118 са­оп­шта­ва да се „у
књи­га­ма срп­ским (εἰς δὲ τὰ βιβλία τά σερβικὰ) чу­ва­ју … бо­ље и жи­
вот и чу­де­са све­ти­те­ље­ва“.119 По­том се у Жи­ти­ју го­во­ри да „су
при­ча и де­ла све­ти­те­ље­ва пре­ве­де­на … на грч­ки је­зик с бу­гар­ско­
га“.120 Да ни­је не­по­сред­но чуо за срп­ски је­зик књигâ, Ко­зма би се 153
за­до­во­љио по­ми­ња­њем бу­гар­ског је­зи­ка, тим при­је што Бу­га­ри већ

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

сто­ље­ћи­ма го­во­ре сло­вен­ским је­зи­ком и он сам ту раз­ли­ку не би
мо­гао да уочи. Ко­зма нај­вје­ро­ват­ни­је ни­је ни го­во­рио сло­вен­ски
је­зик и не­ко му је пре­вео (или пре­при­чао по сје­ћа­њу)121 са­др­жај оп­
шир­ног сло­вен­ског си­нак­са­ра. У ње­го­ву је на­сло­ву мо­ра­ло ста­ја­ти
да је Св. Јо­ван из срп­ско­га на­ро­да, „срп­ско­га је­зи­ка“, па се та­ко и
зна­ло за ње­го­во по­ри­је­кло. Ва­жна је чи­ње­ни­ца што се, ме­ђу зе­
мља­ма за ко­је се у жи­ти­ји­ма и слу­жби ве­зу­је Св. Јо­ван Вла­ди­мир,
ин­ди­рект­но или ди­рект­но, осим Бу­гар­ске (и Ар­ба­ни­је), по­ја­вљу­ју
и ку­му­ла­тив­но Или­рик, од­но­сно Илир­ска зе­мља, Дал­ма­ци­ја, Три­
ба­ли­ја, Ме­зи­ја и Ср­би­ја122 – а то ни­је слу­чај­но. Све би то кра­јем
XVII ви­је­ка би­ло нео­че­ки­ва­но, не са­мо су­ви­шно, да ни­је има­ло

118 О Ко­зми в. С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти, 251–253.

119 С. Но­ва­ко­вић, нав. дје­ло, 250–251.
120 С. Но­ва­ко­вић, нав. мје­сто.
121 Ово дру­го је још вје­ро­ват­ни­је јер би се та­ко об­ја­сни­ла не­мо­гућ­ност про­вје­ре
из­вор­ног жи­тиј­ног тек­ста и ве­ће осла­ња­ње на ло­кал­ну тра­ди­ци­ју. Оста­је и мо­гућ­ност да
је ко­ри­шће­на не­ка знат­но ка­сни­ја ре­дак­ци­ја сло­вен­ског жи­ти­ја, за­ма­гље­на ле­ген­дар­ним
еле­мен­ти­ма.
122 С. Но­ва­ко­вић, нав. дје­ло, 254–276.
 упо­ри­шта у пи­са­ној тра­ди­ци­ји, ко­ја је фик­си­ра­ла и одр­жа­ла, упр­
кос све­му, не­ка­кво сје­ћа­ње на исто­риј­ско је­згро.
За про­стор Ди­о­кли­је у пред­не­ма­њић­ком пе­ри­о­ду од цр­кве­но­
сло­вен­ског на­сље­ђа би се, евен­ту­ал­но, у за­ви­сно­сти од ин­тер­пре­
та­ци­ја, мо­гло ве­за­ти ра­зно­вр­сно дје­ло Ди­ми­три­ја (ва­жан је из­бор
мо­на­шког име­на, дъм­тръ), ра­ни­је по­зна­тог као „Ол­тар­ни­ка“,123 ко­ји
је дје­ло­вао са сво­јом пи­сар­ском гру­пом на да­ле­ком Си­на­ју, у ма­на­
сти­ру Св. Ка­та­ри­не. „Гре­шник Ди­ми­три­је“ је, ка­ко сам се­бе на­зи­
ва, пре­ма на­шем да­то­ва­њу, при­па­дао дру­гој по­ло­ви­ни XI и пр­вој
че­твр­ти­ни XII ви­је­ка (на Све­ту зе­мљу је мо­гао оти­ћи с кр­ста­ши­ма,
1096–1099).124 За Ди­ми­три­ја се ве­зу­ју пр­ва стра­ни­ца Ки­јев­ског ми­
са­ла, пас­хал­на та­бли­ца и ћи­ри­лич­ки по­ме­ник у Си­нај­ском слу­жаб­
ни­ку, не­ко­ли­ке за­би­ље­шке и мо­ли­тве у Си­нај­ском псал­ти­ру 3/N,
јед­на од ди­о­ни­ца у Си­нај­ском ми­са­лу 5/N. Дио ових из­во­ра ве­зан
је за за­пад­ни, а дио за ис­точ­ни об­ред (спо­ме­ни­ци ис­точ­ног об­ре­да
Књига 6, свеска 2

су, из­гле­да, на­ста­ли тек на Си­на­ју). Са­мо је пр­ва стра­ни­ца Ки­јев­

154
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ског ми­са­ла, вје­ро­ват­но, пи­са­на не­гдје у ди­о­клиј­ској кра­ље­ви­ни.
Њу, као и ве­ћи дио Ди­ми­три­је­ве за­о­став­шти­не, од­ли­ку­је нео­бич­на
ком­би­на­ци­ја – за­пад­ни об­ред и ре­дак­циј­ски је­зик ис­точ­ног ти­па
(„кли­мен­тов­ски“, не „ћи­ри­ло­ме­то­ди­јев­ски“). То свје­до­чи о про­мје­
ни ју­рис­дик­ци­је на истом те­ре­ну (ли­тур­гиј­ски је­зич­ки тип Ис­точ­не
сло­вен­ске цр­кве, фор­ми­ран у охрид­ско-пре­спан­ском ре­ги­о­ну, на­

шао се, од­но­сно за­др­жан је у За­пад­ној цр­кви, та­мо гдје је би­ло мо­
гу­ће сло­вен­ско бо­го­слу­же­ње). Је­зик је ре­дак­циј­ски, срп­ско­сло­вен­
ски, за­о­гр­нут ста­ри­јом, ста­ро­сло­вен­ском ор­то­гра­фи­јом, а глав­но
ли­тур­гиј­ско пи­смо је гла­го­љи­ца. То до­ка­зу­је усва­ја­ње цр­кве­но­сло­
вен­ског је­зи­ка (и ње­го­ву срп­ску из­го­вор­ну пре­ра­ду) још за жи­во­та
кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, на­кон 1009/1010. Ука­зу­је и на ње­го­во за­
др­жа­ва­ње 1018/1019, па и ка­сни­је, с про­мје­ном цр­кве­них при­ли­ка,
то­ком XI ви­је­ка. Ипак, из чи­та­вог XII ви­је­ка не­ма ни­јед­ног сло­вен­
ског књи­жев­ног спо­ме­ни­ка с ово­га под­руч­ја, чак ни епи­граф­ског.
То не­сум­њи­во зна­чи да је вре­ме­ном до­шло до сма­њи­ва­ња зна­ча­ја
цр­кве­но­сло­вен­ске књи­ге у Ди­о­кли­ји (у ду­ху пап­ских огра­ни­че­ња
и за­бра­на ко­ри­шће­ња сло­вен­ске књи­ге на ли­тур­ги­ји, 925, 1059. и
1061–1062; из­у­зе­ци ће би­ти до­пу­ште­ни тек 1248. и 1252). За то
ври­је­ме, до­ми­ни­ра­ће јав­ни нат­пи­си на ла­тин­ском је­зи­ку. Цр­кве­но­
сло­вен­ска књи­га исте ре­дак­ци­је, опет ис­точ­ног об­ре­да, по­но­во ће
123 I. C. Tar­na­ni­dis, The Sla­vo­nic Ma­nu­scripts di­sco­ve­red in 1975 at St Cat­he­ri­ne’s Mo­
na­stery on Mo­unt Si­nai, Thes­sa­lo­ni­ki 1988, 93.
124 В. Са­вић, Ре­дак­циј­ске од­ли­ке пр­ве стра­ни­це Ки­јев­ских ли­сти­ћа, Све­ти Ћи­ри­ло
и Ме­то­ди­је и сло­вен­ско пи­са­но на­сле­ђе, Бе­о­град 2014, 301.
се ја­ви­ти у истим кра­је­ви­ма са Са­ви­ним осни­ва­њем Срп­ске ар­хи­е­
пи­ско­пи­је, и по­себ­но, Зет­ске епи­ско­пи­је (1220). Срп­ска ре­дак­ци­ја,
по­гла­ви­то пи­са­на на ћи­ри­ли­ци, по­ста­ће ли­тур­гиј­ски и прак­тич­ни
је­зик Срп­ске цр­кве. На­и­ме, срп­ско­сло­вен­ски спо­ме­ни­ци, епи­граф­
ски и ру­ко­пи­сни, с ужег под­руч­ја не­ка­да­шње Ди­о­кли­је, ни­је­су ста­
ри­ји од сре­ди­не XI­II ви­је­ка (нпр. Мо­рач­ки нат­пи­си из 1252, Нат­
пис зет­ског епи­ско­па Нео­фи­та из 1269,125 Ило­вич­ки пре­пис Но­мо­
ка­но­на Св. Са­ве из 1262).126

***
У пр­вом пе­ри­о­ду (XI ви­јек) цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик срп­ске ре­
дак­ци­је за­чео се у Ди­о­кли­ји у скло­пу ње­на при­вре­ме­ног укљу­чи­
ва­ња у Охрид­ску ар­хи­е­пи­ско­пи­ју, на­ста­вља­ју­ћи да жи­ви у пе­ри­о­ду
вла­сти Драч­ке ми­тро­по­ли­је и Ду­бро­вач­ке ар­хи­е­пи­ско­пи­је, што је
во­ди­ло ње­го­ву опа­да­њу. У дру­гом пе­ри­о­ду (XI­II ви­јек) при­ли­ке у

Др Вик­т ор Са­в ић
Зе­ти би­ће као и дру­гдје у Срп­ској зе­мљи и ова­мо ће сти­за­ти пред­
ло­шци за књи­ге с ужег под­руч­ја Ра­шке. И срп­ско­сло­вен­ски је­зик
ће, уоста­лом, као и у ције­лој др­жа­ви Не­ма­њи­ћа, упр­кос ије­кав­ској
под­ло­зи (XIV–XV ви­јек), ов­дје до­би­ти екав­ски из­го­вор. Ипак, нај­
ста­ри­ја се нит ни­је одр­жа­ла и, као што смо већ на­гла­си­ли, глав­ни
не­по­сред­ни ра­сад­ник цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка у Зе­ти и дру­гим 155
срп­ским кра­је­ви­ма би­ла је Ра­шка;127 у све­му то­ме кључ­на је уло­га

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

Св. Са­ве и са­мо­стал­не Срп­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је (1219/1220). С уста­
љи­ва­њем ис­точ­не сло­вен­ске цр­кве уста­ли­ће се и ли­тур­гиј­ски је­зик
те цр­кве, цр­кве­но­сло­вен­ски у до­ма­ћој ре­дак­ци­ји, срп­ској.

125 Б. Чи­го­ја, Нај­ста­ри­ји срп­ски ћи­рил­ски нат­пи­си, XI–XV век (Гра­фи­ја, ор­то­гра­
фи­ја, је­зик), Бе­о­град 2014, 72–74.
126 Ј. Сто­ја­но­вић, Пи­смо и пра­во­пис срп­ских спо­ме­ни­ка 12. и 13. ви­је­ка, Ђур­ђе­ви
сту­по­ви и Бу­ди­мљан­ска епар­хи­ја, Бе­ра­не, Бе­о­град 2011, 182–183.
127 Уп. По­че­ци срп­ске књи­жев­но­сти, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да, I, Бе­о­град 19942,
229 (Д. Бог­да­но­вић).
 Ph. D. Vik­tor Sa­vić, Do­cent and as­so­ci­a­te re­se­arch pro­fes­sor
Fa­culty of Phi­lo­logy, Bel­gra­de – In­sti­tu­te of Ser­bian Lan­gu­a­ge,
Ser­bian Aca­demy of Sci­en­ces and Arts, Bel­gra­de

SER­BIAN LAN­GU­A­GE IN DOC­LEA IN THE TI­ME OF

PRIN­CE JO­VAN VLA­DI­MIR WITH A VI­EW TO THE SO­UR­CES

Sum­mary: The­re are few so­ur­ces for the Ser­bian ver­na­cu­lar lan­gu­a­
ge of the ear­li­est pe­riod (un­til the XII cen­tury), and no­ne of them are in
the ver­na­cu­lar lan­gu­a­ge. The emp­ti­ness, with con­si­de­ra­ble re­stric­ti­ons,
is re­pla­ced by fo­re­ign so­ur­ces, espe­ci­ally De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio by
Con­stan­ti­ne VII Porphyro­ge­ni­tus and Ge­sta­re­gum Scla­vo­rum (i.e. Chro­
nic­le of the Pri­est of Du­klja). The­re we­re only spe­cu­la­ti­ons that Doc­lea
was in a mild lin­gu­is­ tic bac­klog in re­gard to the ma­jo­rity of Shto­ka­vian
area. Our analysis, ho­we­ver, shows that the lin­gu­i­stic si­tu­a­tion in this
Књига 6, свеска 2

re­gion is not fun­da­men­tally dif­fe­rent from tho­se in ot­her Ser­bian co­un­

156
У спомен и славу Светог Јована Владимира
tri­es. With spe­cial ca­re, lin­gu­i­stic ele­ments from the XI cen­tury (per­haps
from the end of the X cen­tury) and cer­ta­inly the la­ter ones, which show
that un­til the end of the for­ma­ti­ve pha­se of the Ser­bian lan­gu­a­ge (la­te
XI cen­tury) Sla­vo­nic lan­gu­a­ge in Doc­lea was Shto­ka­vian (we ha­ve par­
ti­cu­larly fol­lo­wed the na­sals, jat and se­mi­vo­wels in the vo­cal system)
can be di­stin­gu­is­hed in the Ge­sta­re­gum Scla­vo­rum do­cu­ment. Only la­

ter the­re was a lag in the de­ve­lop­ment of lan­gu­a­ge in the area of Ze­ta,
in which Ze­ta sig­ni­fi­cantly fol­lo­wed Ras­ka. Na­mely, Ze­ta-Lov­cen and
Ko­so­vo-Re­sa­va di­al­ects show sig­ni­fic­ ant mu­tual clo­se­ness, re­a­li­zed du­
ring the ti­me of the sta­te of Ne­ma­nji­ci, but that is not the su­bject of our
re­se­arch. On the ot­her hand, it can be as­su­med that the Sla­vo­nic li­te­rary
lan­gu­a­ge (Church Sla­vo­nic) ap­pe­a­red la­te in the Ser­bian edi­tion in this
area. It is dif ­fi­cult to find the con­text and the ti­me to which this cul­tu­ral
chan­ge be­longs. It must be lin­ked to the chan­ge of church or­ga­ni­za­tion
in the fi­eld, and pro­bably can­not be ex­pec­ted be­fo­re the end of the X or
the be­gin­ning of the XI cen­tury. The Church Sla­vo­nic li­te­racy, which
only tra­ces are un­do­ub­tedly pre­ser­ved in the area of the Ser­bian co­un­tri­
es, for­med on the eastern and so­ut­hern Sla­vo­nic ba­se and re­la­ted to the
Eastern ri­te, the who­le co­mes from the Eastern Church, from the cen­ter
whe­re St. Cle­ment of Ve­li­ka, Ohrid had ser­ved (893-916).
If The Ha­gi­o­graphy of St. Vla­di­mir was writ­ten in Sla­vo­nic in Doc­
lea, this wo­uld mean that the Church Sla­vo­nic lan­gu­a­ge en­te­red this
area suf ­fi­ci­ently ear­li­er (be­fo­re Vla­di­mir’s de­ath 1016).
It co­uld ha­ve hap­pe­ned di­rectly from the Ohrid-Pre­spa re­gion af­ter
Sa­muel had su­bju­ga­ted the Vla­di­mir’s sta­te (1009/1010), if the Doc­lean
church was su­bju­ga­ted to the church in Sa­muel’s sta­te. At the end of
the XI cen­tury the­re ap­pe­a­red do­cu­ments of a cer­tain ‘sin­ner Di­mi­tri­
je’, writ­ten by the Ser­bian edi­tion in the Church Sla­vo­nic lan­gu­a­ge of
the eastern and so­ut­hern Sla­vo­nic type, Gla­go­li­tic, in old-style spel­ling,
among which the­re we­re tho­se con­cer­ning the We­stern ri­te (it ap­pe­ars
that this scri­be par­ti­ci­pa­ted in the work on the bo­oks of the Eastern
ri­te only af­ter he had go­ne to the Mid­dle East). This in­di­ca­tes the ear­
li­er exi­sten­ce of this type of lan­gu­a­ge (the first half of the XI cen­tury),
be­fo­re the chan­ging of the ba­sic church ori­en­ta­tion and su­bju­ga­ting of
the Church in the Doc­lea to the We­stern Church (the se­cond half of the
XI cen­tury). In the fol­lo­wing pe­riod, the Church Sla­vo­nic lan­gu­a­ge lost
its sig­ni­fi­can­ce on the Ser­bian co­ast, and only when St. Sa­va fo­un­ded
the Ser­bian Ar­chbis­ho­pric, and be­si­des it Di­o­ce­se of Ze­ta (1219/1220),

Др Вик­т ор Са­в ић
it was gi­ven the new po­wer. All Ser­bian me­di­e­val writ­ten mo­nu­ments
from the fol­lo­wing pe­riod, from this area, re­lied on an al­ready for­med
tra­di­tion of Ras­ka.
Keywords: Ser­bian ver­na­cu­lar lan­gu­a­ge, Sla­vo­nic li­te­rary lan­gu­
a­ge, hi­story of the Ser­bian lan­gu­a­ge, De­ad­mi­ni­stran­do­im­pe­rio (Con­ 157
stan­ti­ne VII Porphyro­ge­ni­tus), Ge­sta­re­gum Scla­vo­rum, Ha­gi­o­graphy

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

of Sa­int Jo­van Vla­di­mir

Др Вик­тор Са­вич, до­цент, на­уч­ный со­труд­ник

Фи­ло­ло­ги­че­ский фа­ку­ль­тет Бел­град­ско­го уни­вер­си­те­та –
Ин­сти­тут серб­ско­го язы­ка СА­НИ, Бел­град

СЕРБ­СКИЙ ЯЗЫК В ДИ­О­КЛЕЕ ВО ВРЕ­МЕ­НА ИОАН­НА

ВЛА­ДИ­МИ­РА, СО ССЫЛ­КОЙ НА ИС­ТОЧ­НИ­КИ

Ре­зю­ме: Мы рас­по­ла­га­ем оче­нь не­бо­ль­шим ко­ли­че­ством ис­

точ­ни­ков, ко­то­рые по­зво­ля­ют су­ди­ть о серб­ском на­род­ном язы­ке
на са­мых ран­них ста­ди­ях его су­ще­ ­ство­ва­ния (до XII ве­ка), при­чем
ни один из них не на­пи­сан на на­род­ном серб­ском. В ка­кой-то ме­ре
этот про­бел нам вос­пол­ня­ют не­ко­то­рые ино­стран­ные ис­точ­ни­ки,
пре­жде все­го De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio Кон­стан­ти­на VII Пор­фи­
ро­ге­ни­та и Ge­sta re­gum Scla­vo­rum (т.е. Ле­то­пи­сь по­па Ду­кля­ни­на).
Что же ка­са­ет­ся Ди­о­клеи, то счи­та­ло­сь, что зде­сь на­блю­да­ло­сь
не­бо­ль­шое от­ста­ва­ние от тем­пов раз­ви­тия што­ков­ско­го ди­а­лек­та.
 Од­на­ко, как по­ка­зы­ва­ет на­ше ис­сле­до­ва­ние, эта обла­сть в язы­ко­
вом пла­не не отли­ча­ла­сь от дру­гих серб­ских зе­ме­ль. Так, вни­ма­
те­ль­но ана­ли­зи­руя ру­ко­пи­сь Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, мо­жем вы­де­
ли­ть в ней язы­ко­вые эле­мен­ты XI (или кон­ца Х ве­ка) или да­же из
бо­лее ран­не­го пе­ри­о­да, ко­то­рые обла­че­ны в ла­тин­скую фор­му и
ко­то­рые сви­де­те­ль­ству­ют о том, что до окон­ча­ния фа­зы фор­ми­
ро­ва­ния серб­ско­го язы­ка (ко­нец ХI в.) сла­вян­ская ре­чь в Ди­о­клее
бы­ла што­ков­ской (осо­бое вни­ма­ние при этом уде­ля­ло­сь но­со­вым
со­гла­сным, йоти­ро­ван­ным и по­лу­гла­сным зву­кам фо­не­ти­че­ской
си­сте­мы). Уже поз­же на тер­ри­то­рии Зе­ты бу­дет на­блю­да­ть­ся от­
ста­ва­ние в язы­ко­вом раз­ви­тии, при­чем, не бо­ль­шее, чем в са­мой
Ра­шке. То есть, зет­ско-лов­чен­ский и ко­сов­ско-ре­сав­ский ди­а­лек­
ты де­мон­стри­ру­ют зна­чи­те­ль­ную бли­зо­сть, до­стиг­ну­тую во вре­
ме­на су­щ­е­ство­ва­ния го­су­дар­ства Не­ма­ни­ча – од­на­ко, это вы­хо­дит
за рам­ки на­ше­го ис­сле­до­ва­ния. С дру­гой сто­ро­ны, мо­жно пред­по­
Књига 6, свеска 2

ло­жи­ть, что на этих зе­млях по­я­вля­ет­ся ли­те­ра­тур­ный сла­вян­ский

158
У спомен и славу Светог Јована Владимира
язык (цер­ков­но­сла­вян­ский) в его серб­ской ре­дак­ции. Сло­жно уста­
но­ви­ть кон­текст и вре­мя, в ко­то­рое про­ис­хо­дит это ку­ль­тур­ное со­
бы­тие. Ве­ро­ят­но, оно бы­ло свя­за­но с из­ме­не­ни­я­ми цер­ков­ной ор­
га­ни­за­ции в этих обла­стях, что, ско­рее все­го, не мо­гло слу­чит­ся
ра­нее кон­ца Х–на­ча­ла XI ве­ка. Цер­ков­но­сла­вян­ская пи­сь­мен­но­сть,
един­ствен­ные сле­ды ко­то­рой со­хра­ни­ли­сь на серб­ской зе­мле и ко­

то­рая бы­ла сфор­ми­ро­ва­на на во­сточ­но-южно-сла­вян­ском грун­те и

свя­за­на с во­сточ­ным об­ря­дом, вы­шла из Во­сточ­ной цер­кви, из ме­
ста, в ко­то­ром не­ког­да слу­жил св. Кли­мент Ве­лич­ки-Охрид­ский
(893–916). По­ско­ль­ку Жи­тие св.Вла­ди­ми­ра на­пи­са­но в Ди­о­клее на
сла­вян­ском язы­ке, это мо­гло бы озна­ча­ть, что цер­ков­но­сла­вян­ский
язык во­шел в эту обла­сть до­во­ль­но ра­но (до смер­ти Вла­ди­ми­ра в
1016 г.). Его мо­гли пе­ре­не­сти сю­да из охрид­ско-пре­спан­ско­го ра­й­
о­на по­сле то­го, как Са­му­ил под­чи­нил се­бе Вла­ди­ми­ро­во го­су­дар­
ство (1009/1010), так как и ди­о­кле­й­ская цер­ко­вь так­же под­чи­ни­ла­
сь цер­кви из Са­му­и­ло­во­го го­су­дар­ства. В кон­це XI в. по­я­вля­ют­ся
ру­ко­пи­си не­ко­ег­ о «гре­шни­ка Ди­ми­трия», на­пи­сан­ные на серб­ском
ва­ри­ан­те цер­ков­но­сло­вян­ско­го язы­ка во­сточ­но-южно-сла­вян­ско­
го ти­па, на гла­го­ли­це, по ста­ро­му пра­во­пи­са­нию, сре­ди ко­то­рых
на­хо­дят­ся и та­кие, ко­то­рые от­но­сят­ся к за­пад­но­му об­ря­ду. По­хо­
же, что этот пи­са­рь уча­ство­вал в ра­бо­те над кни­га­ми во­сточ­но­го
об­ря­да уже по­сле то­го, как от­пра­вил­ся на Бли­жний Во­сток. Это
ука­зы­ва­ет на то, что дан­ный ва­ри­ант язы­ка су­щ­е­ство­вал ра­нь­ше (в
пер­вой по­ло­ви­не ХI в.), до пе­ре­ме­ны основ­ной цер­ков­ной ори­ен­
та­ции и под­чи­не­ния цер­кви в Ди­о­клее За­пад­ной цер­кви (во вто­рой
по­ло­ви­не ХI в.). В сле­ду­ю­щи
­ й пе­ри­од вре­ме­ни цер­ков­но­сла­вян­
ский язык на серб­ском при­мо­рье утра­чи­ва­ет свое зна­че­ние. И ли­
шь тог­да, ког­да св.Са­ва осно­вы­ва­ет Серб­скую ар­хи­е­пи­ско­пию, а
вме­сте с ней и Зет­скую епи­ско­пию (1219-1220), он по­лу­ча­ет но­вый
им­пу­льс к раз­ви­тию. С то­го вре­ме­ни все серб­ские сре­дне­ве­ко­ве
пи­сь­мен­ные па­мят­ни­ки опи­ра­ют­ся на уже сфор­ми­ро­ван­ную раш­
скую тра­ди­цию.
Клю­че­вые сло­ва: серб­ский на­род­ный язык, серб­ский ли­те­ра­
тур­ный язык, ис­то­рия серб­ско­го язы­ка, De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio
(Кон­стан­тин VII Пор­фи­ро­ге­нит), Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, Жи­тие
св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра

Vik­tor Sa­vić, επίκουρος καθηγητής και επιστημονικός συνεργάτης

Φιλολογική Σχολή, Βελιγράδι – Ινστιτούτο της σερβικής γλώσσας,

Др Вик­т ор Са­в ић
Σερβική Ακαδημία Επιστημών, Βελιγράδι

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ ΣΤΗ ΔΙΟΚΛΕΙΑ ΤΗΝ ΕΠΟΧΗ ΤΟΥ

ΠΡΙΓΚΙΠΑ ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ, ΜΕ ΕΜΦΑΣΗ ΣΤΙΣ ΠΗΓΕΣ

Περίληψη: Ευάριθμες είναι οι πηγές της σερβικής λαϊκής γλώσσας 159

της πιο πρώιμης περιόδου (μέχρι τον 12ο αιώνα) και καμία από αυτές

Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

δεν είναι στη λαϊκή γλώσσα. Την έλλειψη αυτή με κάποιο τρόπο αντι-
καθιστούν ξένες πηγές, πρωτίστως De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio Κων-
σταντίνου Ζ’ Πορφυρογέννητου και Ge­sta re­gum Scla­vo­rum (Χρονικό
του Ιερέα της Διοκλείας). Η ανάλυσή μας αποδείχνει ότι η γλωσσική
κατάσταση στην περιοχή της Διοκλείας ουσιαστικά δεν διαφέρει από
τις περιστάσεις στα υπόλοιπα σερβικά κράτη. Με ιδιαίτερη προσοχή,
στο έργο Ge­sta re­gum Scla­vo­rum μπορούμε να διακρίνουμε γλωσσικά
στοιχεία από τον 11ο αιώνα (πιθανόν και από το τέλος του 10ου αιώνα),
όπως και νεότερα, με λατινική χροιά, που δείχνουν ότι η σλαβική λαλιά
στη Διοκλεία μέχρι το τέλος του 11ου αιώνα ανήκε στη što­kav­ski διάλε-
κτο. Από την έρευνά μας φαίνεται ότι οι διάλεκτοι zet­sko-lov­ćen­ski και
ko­sov­sko-re­sav­ski παρουσιάζουν σημαντικές ομοιότητες μεταξύ τους,
οι οποίες εμφανίστηκαν την εποχή της ύπαρξης του Κράτους των Νε-
μάνια. Από την άλλη πλευρά μπορεί μόνο να υποθέσει κανείς λόγους
για την καθυστερημένη εμφάνιση της λόγιας σλαβικής γλώσσας της
σερβικής εκδοχής σε αυτή την περιοχή. Εάν ο Βίος του Άγιου Βλαδί­
μηρου γράφτηκε στη σλαβική γλώσσα στη Διοκλεία, αυτό θα σήμαινε
ότι η λόγια σλαβική γλώσσα εισήλθε στην περιοχή αυτή αρκετά νωρί-
τερα (πριν από τον θάνατο του Βλαδίμηρου το 1016). Το γεγονός αυτό
 θα μπορούσε να συμβεί άμεσα από την περιοχή της Αχρίδας και των
Πρεσπών μετά την κατάληψη του κράτους του Βλαδίμηρου από τον
Σαμουήλ (1009/1010), εάν η εκκλησία της Διοκλείας ήταν υποταγμένη
στην εκκλησία του κράτους του Σαμουήλ. Το τέλος του 11ου αιώνα εμ-
φανίστηκαν γραπτά κάποιου «αμαρτωλού Δημητρίου» γραμμένα στη
σερβική εκδοχή της λόγιας σλαβικής γλώσσας νοτιοσλαβικού τύπου,
με γλαγολιτικό αλφάβητο και παλιά ορθογραφία. Στα γραπτά αυτά
υπάρχουν κάποια που αφορούν τη δυτική λατρεία (ο γραφέας αυτός
μάλλον συμμετείχε στο γράψιμο των βιβλίων της ανατολικής λατρείας
μόνο όταν βρέθηκε στην Εγγύς Ανατολή). Η λόγια σλαβική γλώσσα
την προσεχή περίοδο έχανε τη σημασία της στις σερβικές παραθαλάσ-
σιες περιοχές και μόλις όταν ο Άγιος Σάββας ίδρυσε την Σερβική Αρχι-
επισκοπή μαζί με την Επισκοπή της Ζέτα (1219/1220), η γλώσσα αυτή
δυναμώνει. Όλα τα σερβικά μεσαιωνικά γραπτά μνημεία της επόμενης
περιόδου από το έδαφος αυτό στηρίζονται στην ήδη διαμορφωμένη πα-
Књига 6, свеска 2

ράδοση της Ra­ška.

Λέξεις κλειδιά: σερβική λαϊκή γλώσσα, λόγια σερβική γλώσσα,
ιστορία της σερβικής γλώσσας, De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio (Κωνστα-
ντίνος Ζ’ Πορφυρογέννητος), Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, Βίος του Άγιου
Ιωάννη Βλαδίμηρου
160
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Др Ве­не­та Са­во­ва, до­цент
Фа­кул­тет за сло­вен­ске фи­ло­ло­ги­је
Со­фиј­ски уни­вер­зи­тет „Св. Кли­мент Охрид­ски“
ve­ni­sa­vo­va­@abv.bg

ПРЕ­ВОД­НО-КОМ­ПИ­ЛА­ТИВ­НО ЖИТИJЕ
СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА
(ПРЕ­ЛИ­МИ­НАР­НЕ БЕ­ЛЕ­ШКЕ И ИЗ­ДА­ЊЕ)*

Са­же­так: У овом тек­сту су при­ка­за­ни ак­ту­ел­ни за­да­ци пред

ис­тра­жи­ва­чи­ма кул­та Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ис­тра­жи­вач­ка
па­жња је усме­ре­на на ха­ги­о­граф­ске тек­сто­ве по­све­ће­не све­цу, а
ин­фор­ма­ци­ја о по­зна­тим тек­сто­ви­ма је уоп­ште­на. Де­таљ­ни­је је

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

при­ка­за­но ка­сно пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но жи­ти­је све­ца из Zo­gr 496
(Зо­граф­ско жи­ти­је) с из­да­њем тек­ста и пре­ли­ми­нар­ним за­па­жа­
њи­ма о ње­го­вом са­др­жа­ју
Кључ­не ре­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, из­во­ри, ха­ги­о­граф­ски
тек­сто­ви, Зо­граф­ско жи­ти­је, из­да­ње 161
Из­во­ри­те за бла­го­че­сти­вия жи­вот и мъ­че­ни­че­ска­та смърт на

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

св. Йоан Вла­ди­мир са до­бре из­вест­ни, а про­у­чва­ни­я­та вър­ху тях
офор­мят обем­на би­бли­о­гра­фия1. Обект на из­сле­до­ва­тел­ски ин­те­
рес са как­то исто­ри­че­ски­те сви­де­тел­ства, та­ка и бо­го­слу­жеб­ни­те
тек­сто­ве и ико­но­граф­ска­та тра­ди­ция, по­све­те­ни на све­тия вла­де­
тел. Бла­го­да­ре­ние на дъл­го­го­ди­шни­те на­уч­ни уси­лия на ре­ди­ца
из­сле­до­ва­те­ли, днес из­точ­ни­ци­те за про­уч
­ ва­не­то на по­чит­та към
све­те­ца са до­стъп­ни и до­бре про­у­че­ни, но все още има ре­ди­ца въ­
про­си, на ко­и­то ня­ма утвър­ди­те­лен от­го­вор. Ед­на част от тях са
свър­за­ни с лип­са­та на пре­пис на ран­но сла­вян­ско или гръц­ко жи­

* Под­го­тов­ка­та на та­зи ста­тия е част от из­сле­до­ва­тел­ска­та де­й­ност по про­ект на

ФНИ към СУ № 80-10-75/ 20. 04.2017 на те­ма: Бо­го­слу­жеб­ни­те тек­сто­ве за св. Йоан Вла­
ди­мир (из­да­ние и из­сле­два­не)

1 Ак­ту­ал­на ин­фор­ма­ция за об­шир­на­та би­бли­о­гра­фия вър­ху из­во­ри­те за св. Йоан

Вла­ди­мир мо­же да се про­сле­ди в из­ле­зли­те в по­след­ни­те две го­ди­ни из­да­ния, по­све­те­ни
на 1000-го­ди­шни­на­та от ус­пе­ни­е­то на све­те­ца: У спо­мен и сла­ву све­тог Jована Вла­ди­ми­
ра, књ. 1, Це­ти­ње, 2015; књ. 2/1 и књ. 2/2, Це­ти­ње, 2016; С. Цвет­ков­ски, В. Не­де­ски, А.
Ди­мо­ски, Све­ти Jован Вла­ди­мир: хагиографиjа-химнографиjа-иконографиjа, Скопиjе,
2016; как­то и в ен­ци­ко­пе­дич­на­та ста­тия за све­те­ца в Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­дия, Т. 23,
Мо­сква, 2010, 736-739.
 тие и слу­жба за све­те­ца, ко­и­то вре­ме­во да пред­хо­ждат съ­ста­вя­не­то
на гръц­ка­та слу­жба от 1690 г.2 Друг про­блем пред из­сле­до­ва­те­ли­те
на аги­о­граф­ски­те про­из­ве­де­ния за све­те­ца е раз­кри­ва­не­то на ин­
тер­тек­сту­ал­ни­те връз­ки ме­жду тях с осо­бе­но вни­ма­ние на на­ли­
чи­е­то на две тра­ди­ции на жи­ти­й­ния раз­каз за све­те­ца. По-ран­на­та,
как­то е из­вест­но, пред­ста­вя жи­ти­й­на­та ис­то­рия от Ду­клян­кия ле­
то­пис3, а сред аги­о­граф­ски­те (бо­го­слу­жеб­ни и че­ти-тек­сто­ве)4 тя е
отра­зе­на в ня­ка­ква сте­пен в жи­ти­е­то5 от сла­вян­ска­та пре­вод­на слу­
жба6, от­пе­ча­та­на през 1802 г. във Ве­не­ция7. По-къ­сна­та тра­ди­ция е
пред­ста­ве­на в две­те гръц­ки аги­о­граф­ски про­из­ве­де­ния (си­нак­сар и
па­не­ги­рик), аги­о­граф­ски­те съ­чи­не­ния, тек­сто­ло­ги­че­ски въз­хо­жда­
щи към тях8, и пе­сно­пе­ни­я­та от гръц­ка­та слу­жба в от­дел­ни­те й
2 То­ва за­труд­ня­ва вни­ма­тел­но­то об­сле­два­не на съ­ста­ви­тел­ска­та кон­цеп­ция и из­
точ­ни­ци­те за на­пи­сва­не на гръц­ки­те бо­го­слу­жеб­ни тек­сто­ве на слу­жба­та, осо­бе­но на па­
не­ги­ри­ка и си­нак­са­ра. В тях се от­кри­ват све­де­ния за на­ли­чи­е­то на по-ран­ни сла­вян­ски, а
Књига 6, свеска 2

162
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ве­ро­ят­но и на гръц­ки, бо­го­слу­жеб­ни тек­сто­ве за све­те­ца, част от ко­и­то ве­че са би­ли из­гу­
бе­ни към вре­ме­то на съ­ста­вя­не­то на гръц­ко­то по­сле­до­ва­ние Ἀκολουθία τοῦ ἁγίου ἐνδόξου
βασιλέως καὶ μεγαλομάρτυρος Ἰωάννου τοῦ Βλαδιμήρου καὶ θαυματουργού. Ἐν Βενετίᾳ, 1690
(= Ἀκολουθία 1690). Слу­жба­та е из­да­де­на и в Cyril­lo­met­ho­di­a­num, 10 (1986), 269-283.
Та­ко­ва ука­за­ние се че­те в края на си­нак­са­ра (вклю­чен след VI пе­сен на ка­но­ни­те в утри­
ня­та) от гръц­ка­та слу­жба в че­ти­ри­те й из­да­ния (от 1690, 1742, 1774 и 1858 г.): ἀμὴ τὸ
μεγάλον Βιβλίον εἶχε περισσότερα τῆς Ἀκολουθίας καὶ τῆς διηγήσεως, τὸ ὁποῖον ἐχάθη· εἰς
δὲ τὰ βιβλία τὰ Σερβικὰ σώζεται καλλίτερα ὁ βίος καὶ τὰ θαύματα τοῦ Ἁγίου (а в­ г­ол­ямата
­книга,­­която се­и­згуби, ­имаше­п­овече от­по­сл­ед­ов­ан ­ ието и от ­ра­зказа, а в с­ръб­ските ­книги

се­ н­амира по­-добре­ ж­и­тието и­ ч­уд­есата на ­св­етеца). Ἀκολουθία 1690, 42; В. ­Тъ­пкова­-З ­ а­
имова, „­Бъ­лгари­родом...”,­София, 2014, 134. В­п­ан­ег­ирика за ­св­етеца,­­който е в­ключен
след III­ песен на­ к­ан­оните в три от­ и­зд­а­нията на ­слу­жбата (от 1690, 1774 и 1858 г.), се
­сп­ом­енава, че ­сл­овото и­ ж­и­тието са ­пр­ев­едени от ­бъл­гарски: Ὁ λόγος καὶ ἡ πολιτεία τοῦ
Ἁγίου μεθερμηνεύθη εἰς τὰ Ρωμαϊκὰ ἀπὸ τὴν γλῶσσαν τῶν Βουλγάρων, Ἀκολουθία 1690, 2, а­
п­о-нататък­в текста о­ще вед­нъж­с­е го­во­ри ­за ­бъл­гарс­кия­си­нак­сар ­на­све­те­ца­,­в ко­йт­ о с­а
­остан­али­н­ес­по­ме­на­ти ­б­ез­бро­й­ни­те­му до­бри де­ла, Ἀκολουθία 1690, 26; ­В.­Тъпк­о­ва­-За­и­
мо­ва­, ­„Бълг­ари ро­дом..­.”, Со­фия, 2014, 137.
3 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, Ed. T. Živ­ko­vić, In­sti­tu­te of Hi­story Bel­gra­de and Ostrog
Mo­na­stery, Bel­gra­de 2009, 125-139.
4 На прак­ти­ка раз­ка­зът за крал Вла­ди­мир в XXXVI гла­ва на Ду­клян­ския ле­то­пис,
как­то и фраг­мен­ти­те за вла­де­те­ля в Хро­ни­ка­та на Ски­ли­ца, се пре­да­ват от ре­ди­ца по-къ­
сни исто­ри­о­гра­фи в тех­ни­те исто­ри­че­ски сво­до­ве (Ма­вро Ор­би­ни, Джа­ко­мо ди Пи­е­тро
Лу­ка­ри, Шарл Дю­канж, Йосиф Асе­ма­ни, Шарл Ле­бо, Ан­дрия Ка­чич-Ми­о­шич и др.). Тъй
ка­то на­сто­я­щ­о­то из­ло­же­ние е по­све­те­но са­мо на аги­о­граф­ски­те тек­сто­ве за све­те­ца, те­зи
исто­ри­че­ски съ­чи­не­ния из­ли­зат из­вън из­сле­до­ва­тел­ско­то му по­ле.
5 То­ва сла­вян­ско жи­тие, чи­е­то съ­ста­ви­тел­ство ве­ро­ят­но е де­ло на Ви­кен­тий Ра­
кич, пред­ста­вя ин­те­ре­сна кон­та­ми­на­ция на ду­клян­ска­та и ел­ба­сан­ска­та жи­ти­йн ­ а вер­сия
за све­те­ца.
6 Послэдовaніе ст7aгw ве­ли­комyче­ни­ка чу­до­тво1рца и3 мЂро­точ­ца Їwaнна Вла­ди1ми­
ра царS сe­рб­скагw, Въ Ве­не­ціи,1802 (= Послэдовaніе 1802).
7 Тра­ди­ци­я­та, пред­ста­вя­ща та­зи жи­ти­й­на вер­сия, ще бъ­де на­ри­ча­на за крат­кост
ду­клян­ска.
8 Те­зи аги­о­граф­ски тек­сто­ве са пред­ста­ве­ни в спи­съ­ка по-на­та­тък под № 3, 5 и 9.
из­да­ния. Те­зи про­из­ве­де­ния отра­зя­ват офор­ми­ло­то се в ма­на­сти­ра
на све­те­ца край Ел­ба­сан пре­да­ние и жи­ти­ен раз­каз за жи­во­та и
мъ­че­ни­че­ска­та смърт на Йоан Вла­ди­мир9. Още един аспект на про­
бле­ма­ти­ка­та, ко­й­то оча­ква по-ця­лост­но про­у­чва­не, е из­у­ча­ва­не­то
на въ­тре­шна­та тек­сто­ло­гия за все­ки от бо­го­слу­жеб­ни­те тек­сто­ве,
ко­ет­ о е про­дик­ту­ва­но от на­ли­чи­ет­ о на ня­кол­ко из­да­ния и на гръц­
ка­та, и на сла­вян­ска­та слу­жба, но най-ве­че от съ­щ­е­ству­ва­не­то на
къ­сна ръ­ко­пи­сна тра­ди­ция, от­но­во за две­те слу­жби, про­из­ти­ча­ща
от пе­чат­ни­те из­да­ния. На по­след­но мя­сто за из­сле­до­ва­те­ли­те на
бъл­гар­ска­та въ­зро­жден­ска исто­ри­о­гра­фия оста­ва не до­край изя­
снен въ­про­сът за сме­сва­не­то на св. Йоан Вла­ди­мир и бъл­гар­ския
цар Иван Вла­ди­слав10 в кон­тек­ста на про­бле­ма за по­бъл­га­ря­ва­не­то
на ня­кои свет­ци, в част­ност и на ду­клян­ския вла­де­тел Вла­ди­мир11.
На­сто­ящ
­ ­о­то из­ло­же­ние не мо­же да изя­сни очер­та­ни­те про­бле­
ми, но ще обо­га­ти по­зна­ни­я­та за аги­о­граф­ски­те съ­чи­не­ния за све­

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

те­ца, ка­то пред­ста­ви ед­но къ­сно сла­вян­ско пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но
жи­тие на све­те­ца, ко­ет­ о, до­кол­ко­то ми е из­вест­но, е оста­на­ло из­вън
по­ле­зре­ни­ет­ о на из­сле­до­ва­те­ли­те на кул­та към св. Йоан Вла­ди­мир.
Съ­ще­ ­вре­мен­но ще бъ­дат пред­ста­ве­ни пър­во­на­чал­ни на­блю­де­ния
вър­ху жи­ти­ет­ о в кон­тек­ста на из­вест­ни­те до­се­га аги­о­граф­ски из­во­
ри за по­чит­та към све­те­ца. 163
Днес са из­вест­ни след­ни­те аги­о­граф­ски про­из­ве­де­ния12 за св.

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

Йоан Вла­ди­мир:

1. Ве­не­ци­ан­ска гръц­ка слу­жба, из­да­де­на през 1690 г.13 с две

ве­чер­ни и утри­ня, в ко­я­то са вклю­че­ни два ка­но­на за све­те­ца и
ука­за­ния за из­пя­ва­не на по­ка­й­ния ка­нон за Бо­го­ро­ди­ца от ма­на­ха
Те­о­сти­рикт с на­ча­ло: Πολλοῖς συνεχόμενος. Пър­ви­ят ка­нон за све­
9 Тра­ди­ци­я­та, пред­ста­вя­ща та­зи жи­ти­й­на вер­сия, ще бъ­де на­ри­ча­на за крат­кост
ел­ба­сан­ска.
10 Ис­то­рия сла­вя­но­бъл­гар­ска. Кри­ти­че­ско из­да­ние с пре­вод и ко­мен­тар, Д. Пе­ев,
М. Ди­ми­тро­ва, П. Пет­ков, Све­та го­ра Атон, Сла­вя­но­бъл­гар­ска Зо­граф­ска све­та оби­тел,
2012, 165-167; Хр. Па­вло­вич, Цар­стве­ник или ис­то­рия бол­гар­ская, У Бу­ди­му, 1844, 40;
Зо­граф­ска ис­то­рия – В. Тъп­ко­ва-За­и­мо­ва, „Бъл­га­ри ро­дом... ”, 275; Иерос­хи­мо­нах Спи­
ри­дон, Ис­то­рия во крат­це о бол­гар­ском на­ро­де сло­вен­ском - В. Тъп­ко­ва-За­и­мо­ва, „Бъл­
га­ри ро­дом... ”, 297.
11 Ив. Гер­го­ва, „По­бъл­га­ря­ва­не” на свет­ци, Ста­ро­бъл­гар­ска ли­те­ра­ту­ра, 48 (2013), 222.
12 На­ло­жи­тел­на е уго­во­ка­та, че тук пред­ста­вям са­мо аги­о­граф­ски­те про­из­ве­де­ния
за све­те­ца (на­ра­тив­ни, ре­то­рич­ни и хим­нич­ни, не­за­ви­си­мо да­ли са бо­го­слу­жеб­ни или че­
ти-тек­сто­ве), а не мно­го­бро­й­ни­те из­во­ри за жи­во­та на све­те­ца, част от ко­и­то се по­зо­ва­ват
на из­вест­ни или пред­по­ла­га­е­ми аги­о­граф­ски про­из­ве­де­ния за пра­вед­ния вла­де­тел.
13 Ἀκολουθία 1690.
 те­ца е на 4-и глас с на­ча­ло: Τὸν θεῖον καὶ ἀθλοφόρον и акр­остих:
Τὸν δίκαιον ὑμνῶ Ἰωάννην Δεσπότην, с­ъдъ­ржащ в IX п­есен им­ето
на а­вт­ора Δανιήλ. Вт­ор­ият к­анон е на 6-и глас с н­ач­ало: Τίς τῶν
θαυμάτων ἐξείποι. След III п­есен на к­ан­он­ите е вкл­юч­ено п­охва­лно
сл­ово (BHG 2195)14 с н­ач­ало: Συγκαλεῖ σήμερον ἡμᾶς15, а след VI
п­есен – с­ина­ксар (BHG 2195b)16 с н­ач­ало: Οὗτος ὁ ἐν βασιλεῦσιν
ἁγιώτατος, пред к­о­йто са п­ом­ест­ени пр­ол­ожни ст­их­ове с н­ач­ало:
Χεὶρ συγγενοῦς τέμνει. В края на сл­ужб­ата след л­иту­рг­ич­еск­ите ук­
аз­ания е д­об­авен гръ­цк­ият на­дпис от южн­ата вр­ата на ст­ар­ата цъ­
рква „Св. Йоан Вл­ад­имир” край Е­лб­асан17 с н­ач­ало: Χρὴ γινώσκειν
ὅτι ὁ ναὸς οὗτος. О­тп­еч­ат­ан­ата сл­ужба през 1690 г. е сна­бд­ена с
о­бши­рно пр­ед­исл­овие от Йоан П­апа, в края на к­о­ето е д­об­ав­ено
в­ел­ич­ан­ие­ то с н­ач­ало: Τὸν ἀστέρα πάντες τὸν φαεινὸν.
2. Мос­хо­пол­ска гръц­ка слу­жба, из­да­де­на през 1741 г.18, ко­я­то
съ­дър­жа съ­щ­ия хим­ни­чен съ­став на три­дел­на­та Ἀκολουθία 1690,
Књига 6, свеска 2

но лип­сва пре­ди­сло­ви­е­то от Йоан Па­па и по­хвал­но­то сло­во след III

164
У спомен и славу Светог Јована Владимира
пе­сен на ка­но­ни­те в утри­ня­та.
3. Крат­ко жи­тие за све­те­ца на гръц­ки и сла­вян­ски език от
щам­по­ва­на­та ико­на, гра­ви­ра­на от Хри­сто­фор Же­фа­ро­вич през
1742 г.19 Та­зи ико­на е из­ра­бо­те­на за ел­ба­сан­ския ма­на­стир и е от­
пе­ча­та­на във Ви­е­на20. Жи­ти­ет­ о, по­ме­сте­но в дол­ния ре­ги­стър на

14 F. Hal­kin, Bi­bli­ot­he­ca ha­gi­o­gra­op­hi­ca gra­ec­ a. T. III. Bru­xel­les, 1957, 35.

15 От ана­ли­за на J. No­ret, De­ux ava­tars du panégyri­que de S. Ge­or­ges par Ar­ca­di­us de
Chypre, ­­­­­­­­­­­Analecta Bollandiana, 1-2 ­(9­2), 1974, 165-170 ­ста­ва ясно, че ­па­нег­ирикът з­а с­ветеца
(BHG ­21­95) е­с­ъс­та­вен чрез преработк­а­на­п­о­хвала за­с­в. Георги П­обедо­носе­ц (BHG­684).
П­ро­уч­ван­ията ми показват, ч­е това похвално слово е преработвано и за св. Йоан Руски
(27 май), ᾈσματικὴ ἀκολουθία καὶ Bίος τοῦ ὁσίου καὶ θεοφόρου πατρὸς ἡμῶν Ἰωάννου τοῦ
Ῥώσσου, τοῦ νέου ὁμολογητοῦ, τοῦ ἐν Προκοπίῳ τῆς Καππαδ­οκίας ἐ­νασκήσαν­το­ς, Ἐν­Ἀθ­ήν­
αι­ς, 189­7,­­33-­59­. ­
16 F. H ­ ov­um aucorium Biblioth­eca­e ­hagiogra­op­hica gra­ec­a, Bruxell­es­, 1986, 1­ 16­.
­ ­alkin, N
17 Публи­кув­ан е заедно с другите д­ва надп­иса на­ ла­тински ­и с­ла­вянски­ от С.­ Но­
ваковиħ,­ П­рв­и  осно­ви ­словенск­е ­књ­ижевнос­ти­ међу ­ба­ лканским словенима. Легенда о
Владимиру и Косари, Београд, 1893, 226-227.
18 Ἀκολουθία τοῦ ἁγίου ἐνδόξου βασιλέως καὶ μεγαλομάρτυρος Ἰωάννου τοῦ Βλ­αδ­ιμ­ήρου
καὶ θαυ­μα­του­ργ­ού­,­ Ἐν Μοσχοπόλει, 1741, 45, издадена и в Cyrillomet­hodia­nu­m, 10 (1986­),­
164-186 (= Ἀ­κολουθία­1­741). От това изд­ание ми е известен един препис в­ръкопис от ­XI­X
в. Zogr ­Gr 1­ 11­-1, л­. ­46а-54б.
19 А. Шопов, Един документ за българск­ата ист­ория, ­СбН­У, 2 (1­890­),­115-1­18; С.­
Но­ваковиħ,­ П­рв­и  осно­ви ­словенск­е ­књ­ижевнос­ти­ међу ­ба­ лканским словенима. Легенда­
о ­Владимир­у и­ К­осари, Бе­оград, 1893,­ 2­82-284; С.­ Цв­етк­овски, ­По­ртретите на свети
Jован ­Владимир во ­ба­лканската уметностод XVII до XX век, Свети Jован Владимир:
хагиографиjа-химно­граф­иjа-и­кон­ог­рафиjа, С­копиjе­, 2016,­14­8,­сл. 23­.
20 ­ П­од­робна информация за ­тази­ щ­ампа,­ п­ов­то­рната й изработката п­рез­ 1868 г.­ и
­из­вестните ­отпечатъци д­не­с виж в С. Цветковски, Портретите на свети Jован Владимир,
щам­па­та, е съ­ста­ве­но въз осно­ва на гръц­кия си­нак­сар с го­ле­ми съ­
кра­щ­е­ния, но съ­дър­жа основ­ни­те еле­мен­ти от ел­ба­сан­ска­та жи­ти­
й­на­та вер­сия.
4. Ве­не­ци­ан­ска гръц­ка слу­жба, из­да­де­на в 1774 г.21 Тя съ­дър­жа
тек­сто­вия ре­пер­то­ар от Ἀκολουθία 1690: пре­ди­сло­ви­е­то (без ве­
ли­ча­ни­е­то Τὸν ἀστέρα πάντες τὸν φαεινὸν­), ­песенн­ия ­ре­пертоар о­т
две­те ­вечерни и­ у­тринят­а,­ п­ан­егирика след I­II песен­ и ­си­наксара
след ­VI песен.­ Еди­нс­твенат­а ­разлика­ в ­съ­дър­жател­но­ о­тношение
е­ вк­лю­чването сл­ед VI­II песен н­а ­ст­иховете ­на Коз­ма­ ­Китийски­
с­ начало: Κλέος Βασιλέων, καὶ ἀγλαΐσμα22­ и­ първа­та статия от ­22
стиха­­от Теод­ор­Х­ад­жи­филипид­у ­с начало: Αἱ γενεαὶ πᾶσ­αι­веднага
сл­ед­ г­равюрата­ с­ ковчег­а­ ­с мощите ­на­ светеца23. Едва с­лед т­ова­
п­ос­ледование­ ­з­а мощи­те сле­два­ за­въ­ршването ­на дв­ат­а канон­а
­с ­деветата­ им песен, ­при това ­бе­з в­ъвежда­що­ указание­. И т­ов­а
издание н­а ­гръцка­та слу­жба­завършва­с ­ктиторск­ия надпис­о­т е­лба­

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

санска­та църква на св. Йо­ан­Владимир24.
5. Жи­тие на све­те­ца в Си­нак­са­ра на св. Ни­ко­дим Све­то­го­рец
25
. Жи­ти­е­то е съ­ста­ве­но въз осно­ва на си­нак­са­ра от гръц­ка­та слу­
жба (BHG 2195b) чрез по­сле­до­ва­тел­на ре­дак­ция и съ­кра­ща­ ­ва­не на
обе­ма. Съ­ста­ви­те­лят е из­чи­стил де­та­й­ли­те, свър­за­ни с бъл­гар­ска­та
ис­то­рия (спо­ме­на­ва­не­то на пър­во­у­чи­те­ли­те, про­све­ти­ли бъл­га­ри­те 165
– св. Кли­мент, св. На­ум, све­ти­те Ки­рил и Ме­то­дий) и ере­ти­че­ска­та

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

те­ма, свър­за­на със съ­пру­га­та на све­те­ца и не­йн ­ ия брат. Не се по­со­
чват кон­крет­ни­те го­ди­ни, из­ми­на­ли от вре­ме­то на мъ­че­ни­че­ство­то,
и го­ди­на­та на на въз­ста­но­вя­ва­не­то на хра­ма от Кар­ло То­пия, про­
пу­сна­та е ис­то­ри­ят­ а за не­у­спе­шно­то взе­ма­не на мо­щ­и­те от фран­
ки­те. Фи­нал­на­та от­прат­ка към слу­жба­та и жи­ти­е­то в Мос­хо­пол­ска­
та слу­жба по­ка­зва, че ве­ро­ят­ни­ят из­вор на съ­ста­ви­те­ля е имен­но
то­ва из­да­ние.

148.
21 Ἀκολουθία τοῦ ἁγίου ἐνδόξου βασιλέως καὶ μεγαλομάρτυρος Ἰωάννου τοῦ Βλαδιμήρου
καὶ θα­υματο­υρ­γού, Ἐ­ν Βενετίᾳ­, ­1774 (­= ­Ἀκολουθία 1774­). О­т тов­а издание­с­ъщо са­правени
преписи. Днес са из­вестни поне два такива: Zogr G­r ­142, л.­ 1­10а-137­б и­ Т­ит­ов 1388, ­л.
138а-1­71б,­ Ж.­ Левш­ин­а, ­Греческ­ий­ л­ит­у­ргичес­кий­ ­сб­ор­ник из­ З­ограф­ск­ог­о ­мо­на­стыря
с­ сочин­ен­ия­ми, пос­вященны­ми ­святому великомученику Иоанну Владимиру, князю
сербскому, 2016, 83-85.
22 Ἀκολουθία 17­74, 42-­43.
23 ­ Ἀκο­λουθία ­177­4,­43-44.
24 С. Новаковиħ, Први основи словенске књижевности, 226-227.
25 Νικόδημος Αγιορείτης, Συναξαριστής των δώδεκα μηνών του ενιαυτού, Т. 3­ος­, ­Ἐν­
­Βενετίᾳ, 1­819, 59-60.
 6. Ве­не­ци­ан­ска сла­вян­ска слу­жба, из­да­де­на през 1802 г.26 По­сле­
до­ва­ни­е­то съ­дър­жа пре­вод на пе­сен­ния ма­те­ри­ал от три­те дя­ла на
гръц­ка­та слу­жба27 (с най-го­ля­ма ве­ро­ят­ност то­ва е Ἀκολουθία 1774),
ка­то не е вклю­чен пре­вод на си­нак­са­ра и па­не­ги­ри­ка. Слу­жба­та е снаб­
де­на с пре­ди­сло­вие28, в ко­е­то се ка­зва, че тя е пре­ве­де­на по на­сто­я­ва­не
на два­ма­та хи­лен­дар­ски про­и­гу­ме­ни Лу­ка и Пар­те­ний, ре­дак­ти­ра­на
е в цър­ква­та „Св. Спи­ри­дон” в Три­ест и е из­да­де­на с под­кре­па­та на
хад­жи Те­о­дор Мек­ша. В края са до­ба­ве­ни сти­хо­ве в име­нен акро­стих
на Ви­кен­тий Ра­кич и жи­тие29, ко­я­то по вся­ка ве­ро­ят­ност съ­що е плод
на съ­ста­ви­тел­ство­то на Ви­кен­тий Ра­кич. Жи­ти­е­то пред­ста­вя ин­те­ре­
сен син­тез на две­те жи­ти­й­ни тра­ди­ции – ду­клян­ска­та и ел­ба­сан­ска­та.
Сла­вян­ска­та пре­вод­на слу­жба е вклю­че­на още в Сръ­бля­ка, из­
да­ден от ми­тро­по­лит Ми­ха­и­ло през 186130; в Сръ­бля­ка от 1986 г.31
и в зе­ле­ни­те ми­неи от 2002 г.32. През 1925 г. слу­жба­та е от­пе­ча­та­на
ка­то са­мо­сто­я­тел­но из­да­ние по по­вод 910-го­ди­шни­на­та от мъ­че­ни­
Књига 6, свеска 2

че­ска­та смърт на све­те­ца33. От Ве­не­ци­ан­ска­та сла­вян­ска слу­жба

са пра­ве­ни не мал­ко пре­пи­си, ко­и­то офор­мят са­мо­сто­я­тел­на ръ­ко­
пи­сна тра­ди­ция на по­сле­до­ва­ни­е­то34.
7. Ве­не­ци­ан­ска гръц­ка слу­жба, из­да­де­на през 1858 г.35 Освен
по­зна­тия хим­ни­чен и аги­о­граф­ски съ­став, как­то и пре­ди­сло­ви­е­то
166
26 По­слэ­довaніе ­180­2.
У спомен и славу Светог Јована Владимира

27 Отноше­нията на гръцкия те­кст н­а с­луж­бата и сла­вянския м­у прев­од ­са обект н­а
д­ру­го изс­ледване, тук само се описва съставът на преводната служба в най-общ план.
28 ­ Послэдовaніе 1802, 1.
29 Пос­лэдов­aн­іе 1802, 2­7-3­2.
30 ­ ­ ак, 18­61­, ­131а-137б. В ­това изда­ни­е ­на службата житието е добавен­о ­сл­ед
Ср­бљ
VI пе­сен­на ка­ноните (л.­135а-136а), но без стихо­ве­те­­на Ви­ке­н­тий Раки­ч.­
31 ­ Србљак­, 1­986, 3­88-398. В изда­ни­ето жити­ето и стихо­вете на Викентий Ракич не
са включ­ени­.
32 Мин­ея­м­ай, М­осква, 2­002­, ­389­-412. В­к­ра­я на сл­у­жбата ­е ­до­ бавен­о­нов­о п­о съст­
ав­ителство и­зл­ожение, което обобщава агиографските сведения за светеца, ­­­­­­­­­­­https://azbyka.
ru/days/assets/upload/minei/05/minea_05_22.pdf (14.042017­).
33 ­ Послэдовa­ні­е ст7aгw вели­комyчени­ка ­чу­дотво1рца и3­м­Ђр­о­точца ­Їwaнна­В­лади1м­
ира царS ­сe­рб­ск­агw­, У Ср­емс­ким Кар­ловцима, 1925. Из­да­нието то­ч­но пре­дав­а т­екста
на Ве­нециан­ск­ата слав­ян­ск­а ­служба от­ 1­802 г­. ­Изказвам­ своята ­призн­ат­елност на Ви­
ктор Н­едеск­и,­б­л­агодарен­и­е на ­ког­ото­получих сни­мки­на това из­дани­е и на други цен­ни­
материал­и з­а моет­о изсле­дване.
34 Към ­мо­мента са­ ми­ и­звестн­и ­общо щес­т преписа н­а ­службат­а, к­ато­ всичк­и те
с­а свързани ­с ­книжо­вната тра­ди­ция и по­ч­ит към­с­вет­еца в Зогр­афс­к­ат­а ­света об­ител­„Св.
Г­ео­рги Зогра­ф”­. Изказ­ва­м своята ­бл­а­года­р­ност н­а­библ­ио­те­каря на Зо­г­рафск­ия­манаст­ир
­ие­ро­дя­кон­Атана­с­ий ­за съдейс­тв­ие­то, кое­то­п­о­лучавам з­а с­воята работа. Тек­столо­гич­еск­
ото проучване на преписите и изданията на службата е обект на друго изследване.
35 Ἀκολουθία τοῦ ἁγίου ἐνδόξου βασιλέως καὶ μεγαλομάρτυρος Ἰωάννου τοῦ Βλαδιμήρου
καὶ θαυματουργού, Ἐν Βενετίᾳ, 1858 (= Ἀκολουθία 1858).
на Йоан Па­па от Ἀκολουθία 1690, в то­ва из­да­ние на слу­жба­та в края
са до­ба­ве­ни: ве­ли­ча­ни­е­то Τὸν ἀστέρα πάντες τὸν φαεινὸν­36­, което в
Ἀκολουθία 1690 е в края н­а ­пре­ди­с­ловието­, ­стихове з­а ­светеца ­от
Коз­ма­ ­Китийски­ с­ начало: Κλέος Βασιλέων, καὶ ἀγλαΐσμα37­, и­ п­ос­
ледование­ ­за­ мощите ­на­ свете­ца, дело­ н­а ­ел­басан­е­ца Теод­ор­ Х­ад­
жи­филипиду­38.­ Втора­та статия­ на тов­а ­химнич­но­ п­ро­изведение е
­с акростих Ὕμνους ὡς δῶρον προςδέχου, Ἰωάννη­. В самия край­ н­а
­и­зданиет­о ­е доба­ве­н П­араклисът ­на­ светец­а с канон на 8-и гла­с ­и
начало: Δειναῖς πιεζόμενος συμφοραῖς39.
8. Гръц­ки ака­тист40 за све­те­ца с на­ча­ло: Τὸν χαριτώνυμον
πιστοί ἀνευφημήσωμεν. Към м­оме­нта ми е и­зв­естен един пр­епис на
ак­ат­иста и един ч­аст­ичен сл­авя­нски пр­евод все в р­ък­оп­иси от XIX
в. от З­огра­фския м­ан­астир41.
9. Жи­тие на све­те­ца, пре­ве­де­но от Йон­че Сне­гар, от 1870 г.
Тек­стът е вклю­чен в един от теф­те­ри­те (№4)42 на охрид­ча­ни­на

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

Йон­че Сне­гар, в ко­и­то той е впи­сал пре­ве­де­ни от не­го на охрид­ско
на­ре­чие и из­пи­са­ни с гръц­ки бу­кви цър­ков­ни тек­сто­ве – да­ма­ски­
но­ви сло­ва, жи­тия, мо­ли­тви, тъл­ку­ва­ния на мо­ли­тви, апо­кри­фи и
др.43 Тек­стът на жи­ти­е­то е пу­бли­ку­ван от Иван Сне­га­ров, син на
Йон­че Сне­гар, през 1925 г. с ко­мен­тар на пре­во­да, как­то и пре­
глед на про­бле­ма­ти­ка­та на тек­сто­ва­та тра­ди­ция за све­те­ца 44. В 167

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

36 Ἀκολουθία 1858, 31­.
37 ­ Ἀ­κολουθία 1858, 31.
38 ­­ Ἀκολου­θία 1858, 33­-3­6.­
39 Ἀκολουθία 1858,­37-42. Параклисът за св. Йоан Владимир също е бил преработен
за св­. Йоан Р­ус­ки (27­май), htt­p:­//­glt­.xyz/texts/May/27b.uni.htm ­(0­8.04.2017­).­­То­ва­е вто­ри­
ят­с­лучай на пр­еработване­на те­кст­н­а ­св. Йоан­Влади­мир­з­а тез­оиме­нития но­вомъч­ени­к
Й­оан Руски, ­но­­та­зи пр­об­лематика ще­бъ­де разглед­ан­а подробно в­ ­друго из­следване.
40 ­ В ­юбилейното издан­ие ­С.­ Цветковск­и,­ В.­ Недеск­и, Ал. Димо­ск­и, Све­ти Jован
В­лад­имир, ­90­-100 е пу­бл­икуван­ нов макед­онски акатист ­за­ светеца, дело н­а Але­ксандър
­Димоски­, ­с нача­ло: Тебе коj прими власт о­д н­ебето над­с­екоj з­емн­а ­сила.
41 То­ва е рък­оп­ис Zogr ­Gr ­214, л. 1­а­-10а. В ­момента­се подг­отвя­п­ублика­ция­за тек­
ста с издание ­и ко­ментар­, ­в който­ ­ще бъд­е вклю­чен и ­частич­ният славянски ­превод от
друг ­зографск­и ръкопис, ко­йт­о обаче обема ­мн­ого мал­к­а част о­т г­ръ­цкия те­кс­т.
42 Т­ова е тефтер №­4 от архива на Иван Сне­га­ров, ­кой­то­се съхра­ня­ва­в Нау­чн­ия ар­хив
на БА­Н (НАБАН­, ф. 8­4,­а.е.617). Повече информация за четирите тефтера дава Д. Христов,
Късен дамаскин от Охрид (1870 г.), ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­https://www.academia.edu/4187016/%D0%9E%D1%85%D
1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%
B0%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BD_%D0%BE%D1%82_1870_%D0%B3 (11­.04.2017)
43 Преглед на съдърж­ан­ието на­ трите от­ об­що чет­ирите т­еф­тера дава ­Иван С­не­
гаров в Ив­. Сне­гаров, К­ни­жов­ни опит­и на охридко наречие с гръцко писмо ­– Македонски
преглед, 4 (1925)­, ­68.
44 И­в. Снегар­ов,­ Жития­ на народни с­ветии­, п­ис­ан­и на охрис­ко нар­ечи­е с гръцк­о
п­ис­мо – Маке­до­н­ски прегл­ед­, 5-6 (­ 19­25­), 26-29­, ­31-33.
 пу­бли­ка­ци­я­та пре­во­дът на жи­ти­е­то е пред­ста­вен та­ка: Пре­во­дът
на Йон­че П. Сне­га­ров е пръв и, до­кол­ко­то зна­ем, един­ствен но­во­
бъл­гар­ски пре­вод на крат­ко­то жи­тие. Пре­во­да­чът е имал на ръ­ка
че­твър­то­то из­да­ние на слу­жба­та на св. Ив. Вла­ди­ми­ра.45 Ма­кар
и да сле­два крат­ко­то жи­тие, той се стре­ми да го раз­ка­же сво­
бод­но, ка­то че ли го въз­про­и­зве­жда по па­мет. То­ва се ви­жда от
об­сто­ят­ ел­ство­то, че той из­пу­ска ня­кои еле­мен­ти от гръц­ко­то
жи­тие, на­пр. из­ве­сти­ят ­ а, че Не­ма­ня бил син на Си­ме­о­на, а Ни­
ко­лай е въз­пи­тал све­те­ца; че бра­тът на Вла­ди­ми­ро­ва­та же­на
бил та­ен ере­тик и епи­те­та „друг Юда Иска­ри­от­ски”и пр. Съ­що
е про­пу­снал хро­но­ло­ги­че­ски­те све­де­ния за мо­на­стир­ския храм и
смърт­та на Ив.Вла­ди­ми­ра.46
По­след­ни­ят аги­о­граф­ски текст, ко­й­то ще бъ­де пред­ста­вен в то­
ва из­ло­же­ние, е:
10. Сла­вян­ско жи­тие с пре­вод­но-ком­пи­ла­ти­вен ха­рак­тер от
Књига 6, свеска 2

XIX в. (Зо­граф­ско жи­тие47). Жи­ти­е­то е иден­ти­фи­ци­ра­но в зо­граф­

168
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ския ръ­ко­пис от XIX в. Zo­gr 496, л. 17а-20а. Ръ­ко­пи­сът съ­дър­жа
пре­пис на Жи­ти­е­то на св. Ила­ри­он Мъ­глен­ски от св. Па­три­арх Ев­
ти­мий (л. 1а-12б), Сло­во­то за Въз­дви­же­ние на Чест­ния кръст от Ан­
дрей Йеру­са­лим­ски (12б-16а) и Сло­во за пре­на­ся­не­то на мо­щ­и­те на
св. Ге­ор­ги По­бе­до­но­сец в Ли­да за 3 но­ем­ври (16б, не­до­вър­ше­но),
след ко­е­то сле­два Жи­ти­е­то на св. Йоан Вла­ди­мир (17а-20а) и Слу­

жба­та за Зо­граф­ска­та чу­до­твор­на ико­на на Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца

Пред­во­зве­сти­тел­ни­ца (Ака­тист­на) и за 26-те зо­граф­ски мъ­че­ни­ци
(21а-38а), ко­я­то е до­ба­ве­на по-къ­сно през 1923 г. От съ­дър­жа­ни­е­то
е вид­но, че ръ­ко­пи­сът е къ­сен ма­на­стир­ски сбор­ник с аги­о­граф­ски
тек­сто­ве за свет­ци, чи­ят­ о по­чит е мно­го сил­на в оби­тел­та. В края
на жи­ти­е­то на л. 20а е до­ба­ве­на при­пи­ска със съ­щи­ я по­черк ка­то на
основ­ния текст, в ко­ят­ о се съ­о­бщ­а­ва, че тек­стът е пре­ве­ден с най-
го­ля­ма ве­ро­ят­ност през 1855 г.48 от йеро­мо­нах в Зо­граф­ска­та све­та
оби­тел, но по­ра­ди се­ри­о­зно­то за­ма­зва­не на тек­ста, яв­но в опит да
бъ­де из­трит, раз­чи­та­не­то на дру­га­та ин­фор­ма­ция е за­труд­не­но. В
45 ­­ То­ва е Ἀκο­λουθία 18­58­.
46 ­­ И­в. Снегар­ов­, ­Жития н­а народни­ с­в­етии, 26.­ Сходн­о р­едактиране­ н­а ­гръцки­я
сина­кса­р се ­наблюдава и в­ Житието на светец­а, ­съ­ст­авено ­о­т Н­икодим Свето­горец.­
Какви са­ о­т­ношения­та на Сне­гаро­вия прев­од на житиет­о и г­ръ­цк­ия синакс­ар ­и ­евентуа­
лно ­дру­ги тек­стове ­може да се ут­очни е­ д­ва­след­по-­задълб­очено проу­чв­ан­е.­
47 Тъй к­ат­о ­текстът на жи­ти­ето­е открит ­в зог­раф­ски сборник ­и по ­вс­як­а вероятнос­т
­е ­състав­ено­в Зог­рафскат­а ­света оби­те­л, то ­щ­е бъде нари­чано Зог­рафско ­ж­итие.
48 ­ Р­азчит­ан­ет­о на годината аt\не е­н­есигур­но­, ­тъй кат­о б­уквите не са ­мно­го зам­аз­
ан­и­. След ­год­ината ­очевид­но­с­л­ед­ва­указ­ан­ие ­за месеца­, което не се чете, и де­нят, който­
с­­голям­а веро­ятност е­ иi7 (1­8)­.
ези­ко­во и пра­во­пи­сно от­но­ше­ние тек­стът на жи­ти­е­то сле­два цър­
ков­но­сла­вян­ска­та нор­ма.
Про­у­чва­ни­ят­ а ми по­ка­за­ха на­ли­чи­е­то на още един пре­пис
на то­ва жи­тие, ко­й­то с най-го­ля­ма ве­ро­ят­ност е на­пра­вен от зо­
граф­ския из­вод. Вто­ри­ят пре­пис е от 1893 г. и е де­ло на йеро­мо­
нах Йоани­кий в ръ­ко­пис от Пан­те­ле­й­мо­но­вия све­то­гор­ски ма­на­
стир № 46049. Съ­щ­и­ят кни­жов­ник от­но­во през 1893 г. е пре­пи­сал
и сла­вян­ска­та слу­жба с жи­ти­е­то за св. Йоан Вла­ди­мир в ръ­ко­пис
№ 32450 съ­що от Пан­те­ле­й­мо­но­вия ма­на­стир, ка­то на л. 11б е оста­
вил бе­леж­ка „Пе­ре­пи­са­на от Зо­граф­ской слу­жбы”. Ло­гич­но е да се
до­пу­сне, че ед­но­вре­мен­но със слу­жба­та кни­жов­ни­кът е пре­пи­сал
от­дел­но и жи­ти­ет­ о, най-ве­ро­ят­но от зо­граф­ския ръ­ко­пис Zo­gr 496.
Ка­кви са осо­бе­но­сти­те на то­ва жи­тие в съ­дър­жа­тел­но от­но­ше­ние?
Как­то бе­ше от­бе­ля­за­но, бе­леж­ка­та на л. 20а ано­ним­ни­ят съ­ста­
ви­тел из­рич­но е от­бе­ля­зал, че е пре­вел от гръц­ки то­ва жи­тие. И

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

на­ис­ти­на, про­у­чва­не­то на тек­ста по­ка­зва, че в мно­го го­ля­ма сте­
пен то е офор­ме­но чрез пре­вод и за­е­ма­не на ком­пакт­ни ча­сти от
си­нак­са­ра (BHG 2195b) в гръц­ка­та слу­жба с на­ча­ло: Οὗτος ὁ ἐν
βασιλεῦσιν ἁγιώτατος καὶ ἐνδοξότατος Ἰωάννης. По съ­щ­ия на­чин за­
по­чва и Зо­граф­ско­то жи­тие. В съ­щ­о­то вре­ме не би мо­гло да се ка­
же, че то е пре­вод на гръц­кия си­нак­сар51, за­щ­о­то де­та­йл­но­то срав­ 169
не­ние по­ка­зва по­зо­ва­ва­не и за­е­ма­не на ча­сти и от па­не­ги­ри­ка52,

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

как­то и на един фраг­мент от сла­вян­ско­то жи­тие от Ви­кен­тий Ра­
кич53. Освен то­ва, при за­е­ти­те и пре­ве­де­ни ча­сти от си­нак­са­ра и
па­не­ги­ри­ка има ре­ди­ца ре­дак­тор­ски на­ме­си, ка­то най-че­сти­те са
съ­кра­щ­ав­ а­не, съ­зна­тел­но из­чи­ства­не на еле­мент или пре­раз­каз на
49 ­ ­ Каталог рук­описей,­ п­еч­атных к­ниг­ и­ а­рхивных­ материалов Русск­ог­о ­Свято-­
П­антел­еим­онова­ м­он­астыря на­ Афоне, ­Т. 7, Ч. ­4,­ 26­2. Текс­тъ­т ­на­ житието може точ­но­
да бъ­де­ и­дентифи­цир­ан, тъй като ­в к­аталог­а ­е ­п­убликув­ана­ снимк­а на л­. ­1а­ ­от­ р­ъкопи­са­,
к­оято съдъ­ржа началото ­н­а т­ екста­. И­мето на­пр­еписвача е­отбел­яза­но на ­л. ­9а.­
50 Ката­ло­г рукописей, ­печатных ­книг и арх­ивных ма­тер­иалов Русс­к­ого Свя­то-П­
антелеи­мо­но­ва мона­ст­ыр­я н­ ­а Афоне, 191.
51 Заетите текстови фрагменти от гръцкия синаксар съставляват повече от две
трети от текста и включват: наслова, към който единствено е дабавено определението
цэломудреннагw; л. 17­а, 6-9;­л. 17­а,­17-19; ­л.­17а,­20­-26; л. ­17­б,­1­-2; л. ­17б, 9-17; л.­1­7б,­19-2­7;
л.­1­8а,­­1-1­2; л.­1­8б, 23-26­, л. 19а, 1-1­1;­л.­19­а, 18­-26­; ­л.­19б, 1­-26, ­л.­20­а, ­1-22. Вп­рочем, няма
­сведен­ия­гръцкият ­синакс­ар и панегирикът из­общ­о да са п­ревежда­н­и кат­о с­ам­ост­оятелни
че­ти­ва­ или кат­о ­ча­ст­ от богослужебни последования преди новобългарския пр­евод н­а
­охр­идско наре­чи­е о­ т­Й­о­нче Снег­ар о­т ­1870 г­.
52 Частите от т­ек­ с­та, чиет­о съст­ави­телст­во се позовава на ­пан­егири­ка­, ­са: л. 17б­,
2­-9­; л. 18а,­13­-22­; л. ­18б, 1-­1­8. Прави­вп­еча­тление, че­позоваванията на похвалното слово
не са чрез заемане на цели текс­тов­и части,­а ч­рез по-сво­бо­дно изл­оже­ние.
53 Еле­ме­нтите от славянско­то ­житие,­к­оито са използвани, са малко­: л. 17а, 12-1­6;
л. 19а, 12-17.
 из­ход­ния текст. Най-ин­те­ре­сно е ав­тор­ско­то до­пъл­не­ние, ко­е­то е
вмък­на­то в на­ча­ло­то на тек­ста, вед­на­га след по­я­сне­ни­е­то от­къ­де
про­из­хо­жда све­те­цът. Ано­ним­ни­ят кни­жов­ник спо­де­ля по по­вод
на ро­до­сло­ви­е­то на пра­вед­ния вла­де­тел раз­лич­ни­те вер­сии в от­
дел­ни­те из­во­ри, ко­и­то е пре­гле­дал. От по­дроб­на­та „справ­ка” за ро­
до­сло­ви­е­то на све­те­ца (л. 17а, 10-19) ста­ва ясно, че той е по­зна­вал
гръц­ка­та слу­жба, не­й­ния сла­вян­ски пре­вод, из­да­ден през 1802 г.
във Ве­не­ция54, и Цар­стве­ни­ка на Хри­ста­ки Па­вло­вич от 1844 г.55,
в ко­й­то раз­ка­зът за св. Йоан Вла­ди­мир сле­два Па­и­си­ев­ а­та ис­то­
рия. Ва­жна осо­бе­ност при за­е­ма­не­то и пре­во­да на те­зи тек­сто­ви
ча­сти от си­нак­са­ра е из­чи­ства­не­то на кон­крет­на исто­ри­че­ска ин­
фор­ма­ция от под­бра­ни­те ча­сти на тек­сто­ве­те-из­во­ри: про­пу­сна­то
е спо­ме­на­ва­не­то, че съ­пру­га­та на све­те­ца е дъ­ще­ ­ря на цар Са­му­ил;
име­то на са­мия цар Са­му­ил и бра­тя­та му, как­то и всич­ки кон­крет­ни
фак­ти и ци­фри, свър­за­ни със по­чи­та­ни­е­то на све­те­ца – го­ди­на­та на
Књига 6, свеска 2

въз­ста­но­вя­ва­не­то на ел­ба­сан­ска­та цър­ква от Кар­ло То­пия и бро­

170
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ят го­ди­ни, из­ми­на­ли от ус­пе­ни­е­то на све­те­ца. Съ­щ­е­вре­мен­но се
за­бе­ля­зва ак­цент вър­ху те­ма­та за це­ло­мъ­дри­е­то, съ­би­ти­я­та, пред­
хо­жда­щи мъ­че­ни­че­ство­то, са по­дроб­но пред­ста­ве­ни, а то­по­гра­фи­
я­та е по-де­та­йл­на56, ко­е­то пред­по­ла­га до­бро по­зна­ва­не на ме­ста­та,
свър­за­ни с по­чи­та­ни­е­то на све­те­ца и пре­да­ни­е­то за края на жи­во­та
на све­тия вла­де­тел. Освен то­ва, пра­ви впе­ча­тле­ние, че от си­нак­са­ра

са про­пу­сна­ти еле­мен­ти, ко­и­то не са се сто­ри­ли умест­ни за съ­ста­

ви­те­ля – про­стран­но­то из­ло­же­ние за бъл­гар­ски­те пър­во­у­чи­те­ли­те
и за цар Си­ме­он от на­ча­ло­то, те­ма­та за рев­ност­та на съ­пру­га­та,
не­га­тив­но­то опи­са­ние на не­й­ния брат се из­чер­пва с ере­ти­зма без
опре­де­ле­ни­ет­ о „вто­ри Юда и Ка­ин, се­ме Ха­на­ан­ско”. От­пад­на­ло е
и ука­за­ни­е­то в края на си­нак­са­ра, че го­ля­ма­та кни­га с по­сле­до­ва­
ни­е­то се е из­гу­би­ли, а в сръб­ски­те кни­ги се на­ми­ра по-до­бре жи­
ти­ет­ о и чу­де­са­та на све­те­ца57.

Из­да­ни­ет­ о на тек­ста е на­пра­ве­но по ди­ги­тал­ни сним­ки на ръ­

ко­пи­са58. Тек­стът се пре­да­ва спо­ред раз­по­ло­же­ни­е­то му по стра­ни­

54 По­слэдовaніе 1802, 28.

55 Х. Павлович, Цар­ственик или история бо­лгарская, У Будиму, 1844, 40.
56 сёверной Македо1н­ і­и (17а, ­8­); на ­по­1лъ­пути2 межд­Y ­Џхрід­а и3 Е#л­ьб­асaна на мё­ст­э
нарицa­ем­ом­ъ Дервeнъ (­1­7б, 8);­с­и1рэчь д­о ­n­см­ы часw1в­ъ ра­зст­оsніе (­19а, ­14-15).
57 ­ Ἀκο­λο­υθία ­1690, 42.­
58 ­Из­к­азвам св­оя­та ­благо­дарност­ за ­въз­можност­та д­а раб­от­я със­ сн­им­ки­те ­на
рък­опи­с­а ­на иеродя­ко­н Атанаси­й,­ библиоте­ка­р ­в Зографската св­ета обител­ „Свети
­Гео­р­ги­ Зогра­ф”­. ­Колекцията от дигитални копия „Зографската електронна научно-
ци и ре­до­ве, от­бе­ля­зват се всич­ки над­ред­ни зна­ци, не се въ­ве­ждат
до­пъл­ни­тел­ни глав­ни бу­кви.

л. 17а
1. МЦCА МaІА ВЪ КВ7 ДЕ1НЬ. ЖИТІE И# СТРАДaНІЕ
2. СТ7aГW СЛaВНАГW ЦАРS Б0ЛГАРСКАГW, ЗНАМЕНОН0 –
3. СНАГW, ВЕЛИКОМЧ7ИКА, РАВНОАП0СТОЛЬНАГW, ЦЭЛОМµ1Д –
4. РЕННАГW, И# МMРОТОЧИ1ВАГ1W ЇWaННА ВЛАДjМИРА Чµ –
5. ДОТВ0РЦА.
6. Сeй и4же во цр7ёхъ слaвный и3 ст7ы1й Їwaннъ знамено –
7. но1сный, ро1домъ Бо1лгаринъ, nтeчество ќбо и3мЁ вeсь

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

8. нёкую Бо1лгарскіz џбласти лежaщіz въ сёверной Македо1ніи
9. нарицaемую Владjмиръ: t nнyдуже наимэнова1сz и3 Владj –
10. миръ. њ Родосло1віи же є3го2 мы2 и3спитaвше, ничто1же под –
11. ли1нно nбрэсти2 возмого1хомъ: и4бо въ Бо1лгарскомъ Цaрств – 171
12. еникэ пи1шетсz, я4кw nц7ъ є3го2 є4сть А#арHнъ. во и3звёс –

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

13. тнэмъ же прaвилэ є3го2 преведeнномъ съ Грeческаго љзы1 –
14. ка на славsнскій t Їеромонaхwвъ и3 Проигyменwвъ Хи –
15. лендaрскихъ Луки2 и3 Парfeніа въ лeто ¤аt\в пи1шетсz
16. я4к4w nц7ъ є3го2 бы1стъ Пeтрислaвъ сы1нъ Хвали1міровъ. а3
17. въ Грeческомъ прaвилэ є3го2 пи1шетсz я4кw nц7ъ є3го2 бЁ,
18. Неемaнъ сы1нъ СmмеHна пeрвагw бл7гочести1вагw и3 ст7aгw
19. цр7S Бо1лгарскагw Џхрідскагw. но при2 всёмъ тёмъ и3з –
20. вёстно є4сть, я4кw ро1домъ бЁ бо1лгаринъ, и3 бЁ цaрскагw
21. ро1да. ст7ёйшаz џтрасль, t ко1рене бл7гословeннагw и3 бг7о –
22. благодaтнагw. и4же t ю4ности своеS сіsше добродётельми
23. и3 даровaніzми, си1речъ, посто1мъ бдёніzми и3 ми1лостинz –
изследователска библиотека” се намира в сградата на Ректората на СУ „С. Климент
Охридски” (Библиотека “Филологии”), http://slav.uni-sofia.bg/zograflib/zogr-mss
(9.04.2017)
 24. ми сосyдъ чи1стъ и3 свsтъ, и3 жили1ще бы1въ прест7aгw дх7а
25. и4зъ дётства. до1брэ же и3 бг7оуго1дно t тогдaшнzгw ст7ёй –
26. шагw џхрідскагw а3рхіепкcпа и3 премyдрэйшагw и4же во

л. 17б
1. ст7ыхъ nц7а нaшегw Ніколaа чyднагw научи1всz во
2. всsкомъ бл7гочeстіи и3 чистотЁ. и3 блж7eнный ќбо Їwaннъ
3. Владjмиръ всегдA и3мsше произволeніе и3 желaніе є4же скон –
4. чaти приврeменную сію2 жи1знь въ дёвствэ и3 цэломyдріи,
5. хотS въ мeртвенномъ тэлеси2 подражaтель бы1ти безпло1т –
6. нымъ а4гг7лwмъ: но роди1тели є3гw2 не вёдzще намёреніе
Књига 6, свеска 2

7. є3го2 принyдиша сочетaтисz брaку, а3 ст7ы1й не хотS пре –

172
У спомен и славу Светог Јована Владимира
8. слyшати и4хъ повинyсz. но требл7жeнный сeй и3 бл7года –
9. тоимeнный Їwaннъ и3 по бракосочетaніи пaки хранsше
10. свое2 дёвство и3 цэломyдріе, ўпражнszсz въ бг7оуго1д –
11. наz дэлA и3 рeвностію бжcтвенною живёz добродётельнw.

12. по смeрти же роди1телей свои1хъ њстaсz бл7жeнный само –

13. влaстный цр7ь. тогw2 рaди по своeй бжcтвеннэй рeвности
14. ўмно1жи вёру постaвивъ ўчи1тели проповёдники и3
15. настaвники, ўчи1ти, наставлsти и3 њбращaти я3зы1ки
16. и3 подчинeнныz держaвэ є3гw2 лю1ди въ правослaвную вёру:
17. t oнyдуже и3 равноапо1стольный наречeсz.
18. при то1мъ создA монастыри2, црк7ви, страннопріи1мницы,
19. и3 больни1цы. Ревнyz же ѕэлw2 њ мл7твэ, ўмы1сли є3ди1нъ
20. t днeй взыскaти прили1чно и3 ўдо1бно мёсто во є4же
21. создaти моли1твенный до1мъ и3 жили1ще Тріmпостaсному
22. живо1му Бг7у. и3 тaкw взeмъ съ собо1ю трeхъ t свои1хъ
23. вельмw6жъ и4де а4ки на ло1въ. и3 вшeдъ въ нёкую ѕэлw2
24. чaстую лёсъ недалeче tстоsщую t грaда Е#льбасaна,
25. и3 хотS лови1ти ло1въ сaмъ ўловлeнъ бы1сть вои11стинну
26. t бг7а я4коже другjй Е#vстafій Плаки1да, и3ли2 пaче рещи2,

л. 18а
1. я4кw вторы1й К1wнстантjнъ. занeже просвэти1всz съ небесE
2. и3 настaвленъ бы1въ ви1дэ внyтръ лёси солнцезрaч –
3. ный nрeлъ носsщъ на челЁ є3гw крcтъ пресвётлый. течE
4. же ст7ы1й пости1гнути є3го2 вни1де въ лёсь и3дёже и3 стA
5. nрeлъ. и4же не бЁ nрeлъ, но а4гг7лъ бж7ій и4же водрузи2
6. крcтъ на мёстэ то1мъ, идёже є4сть и3 до ны1нэ цр7ковь
7. ю4же сaмъ ст7ый создA. и3 тaкw съ вели1кимъ блг7оговёні –

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

8. емъ поклони1вшесz распsтому ХрcтY и3 ГдccY tидо1ша.
9. по1слэжде заповёда бл7жeнный на то1мъ мёстэ создaти –
10. сz вышеречeнную цр7ковь. въ нюже седмижди днeмъ и3дs –
11. ше ст7ы возсылaz мл7твы своS къ бг7у. и3 мно1гажды днeмъ 173
12. и3 но1щію тaмw пребывaше въ млт7вахъ и3 бдёніzхъ.

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

13. Желaz же ст7ы1й и3 супрyгу свою2 ўбэди1ти къ цэло –
14. мyдренному житію2 чaстw совётоваше ю5, поучaz t бжcт –
15. венныхъ писaній и3 t жи1тій ст7ыхъ, и3 ўвэрsz ю5, я4кw
16. цэломyдріе и3 дёвство, вели1ку мздY и3мёютъ ў бг7а,
17. и3 я4кw є3ли1цы а4ще произво1лzтъ жи1ти въ дёвствэ и3
18. цэломyдріи, сjи не ктомY нарицaютсz земнjи, но нбcніи
19. и3 собэсёдницы. а4гг7лwвъ чл7вёцы, и3 и3ны1ми подо1бными со –
20. вёты и4же къ цэломyдрію и3 дёвству приво1дzтъ. nнA же
21. по ви1димому и3 по лицемeрію показA скло1нность а4ки по –
22. винyющисz совётwмъ є3гw2: а3 въ сeрдцэ своeмъ самA и3
23. брaтъ є3S и4но помышлsху на ст7aго, напоeни сyще t
24. є4реси Богоми1льскіz и3 Массаліaнскіz тaйно держaще ю5,
25. и3 не явлsющесz я4кw є3ретицы2 сyть: я4коже слёдовательнw
 л. 18б
1. по1вэсть покaжетъ. Тогдaшні грeческій цр7ь Васjлій
2. Багрzноро1дный вою1z на Бо1лгари, воздви1же брaнь и3 на
3. тeстz ст7aго Їwaнна и3мyщаго престо1лъ во грaдэ Џхрідэ,
4. сего рaди и3 џнъ съ брaтіzми свои1ми, и4же и3мsху тогдA
5. подъ своeю влaстію Бо1лгарскіz, Сeрбскіz, Гермaнскіz, Мm –
6. сjйскіz и3 засёвернаz мэстA, крёпкw nполчи1сz на грeче –
7. скагw цр7S. и3 тaкw стрaшному сражeнію бы1вшу побэди1ша
8. Грeцы Бо1лгарwвъ, гонsще и4хъ въ внyтреннэйшаz цaрства
9. Бо1гарскаго и3 достиго1ша дaже до цaрскіz столи1цы грaда
10. Џхріда. и3 начaша входи1ти и3 въ предёлы црcтва блж7eннаго
Књига 6, свеска 2

11. Їwaнна, си1рэчь, въ Далмaцію, Ґлбaнію, Сmрмjю и3 Їллmрjка.

12. Слы1шавъ же ст7ый1 , nполчи1сz къ защищeнію своеS держaвы,
13. ўповaz на Бг7а пaче, нeже на свою2 си1лу, и3 побэди1въ Грe –
174 14. ческаго цр7S Васjліа и3 порази1въ и3 разруши1въ всю2 крёпо –
У спомен и славу Светог Јована Владимира

15. сть и3 си1лу є3гw2, бы1сть вeлій Цр7ь и3 самодeржецъ всёхъ

16. t грeческагw цр7S преждезавладeнныхъ странaхъ, си1рэчь
17. Болгaріи, Сeрбіи, Гермaніи, Мmссjи, и3 засёверныхъ стра –
18. нaхъ. и3мsше же съ собо1ю бл7жeнный и3 шyру своегw2
19. въ чи1нэ магистрjйскомъ. Е#гдA же возвращaшесz ст7ы1й
20. t побёды, побэдоно1сецъ съ вели1кою слaвою и3 съ вели1 –
21. кимъ торжество1мъ, на по1лъ пути2 междY Џхріда и3 Е#ль –
22. басaна на мёстэ нарицaемомъ Дервeнъ, шyра є3го2 nстa –
23. сz въ слёдъ є3го2 наро1чито, и3 тогдA w3брёте врёмz є4же
24. соверши1ти ѕло1е своE намёреніе, си1рэчь, ўби1ти ст7aго. и3
25. тaкw и3звлeкъ мeчь сво1й ўдaри є3го2 во главY, но не получи2.
26. возврaщсz же ст7ый1 дадE є3му со1бственный сво1й мeчь глаго1 –
 л. 19а
1. лz возми2 и3 ўбjй мz, а4зъ бо гото1въ є4смь за и4стину и3 за
2. правослaвіе, и3сповёданіе Хрcто1во я4кw другы1й Ѓвель ўмрeти
3. и3 пожрeтисz. неми1лостивый же ўбjйца взeмъ t руки2
4. ст7aгw мeчь ўсёкну чтcнyю є3гw2 главY. и3 сіE сотвори2 без –
5. человёчный сeй и3 подражaтель Кaіна братоубjйцы съ намэрe –
6. ніемъ є4же наслёдити црcтво ст7aгw, и3 разсёzти я4же и3мsше
7. въ сeрдцэ своeмъ є4реси. но не сподо1бисz соверши1ти своE
8. намёреніе, занeже а4біе по ўсэсновeніи ст7aгw поражeнъ бы1 –
9. сть t бёса, и3 q знaменіz вели1кагw и3 стрaшнагw! сaмъ
10. я3дsше своS мzсA, до1ндеже и3зверже сквeрную свою2 дyшу,

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

11. и3 тaкw поги1бе пaмzть є3гw2 съ шyмомъ. а3 ст7ы1й а4біе
12. по ўсэкновeніи своeмъ э$здz на мскЁ пріsтъ главY свою2
13. рукaми свои1ми, и3 тече2 ко преждепомzнyтой цeркви и3дёже
14. ви1дэлъ бЁ nрлA съ кресто1мъ. си1рэчь до nсмы часw1въ раз – 175

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

15. стоsніе, поS: “возвесели1хсz w3 рeкшихъ мнЁ въ до1мъ Гдcень
16. по1йдемъ.” и3 другы1z подо1бныz пёсни, до1ндеже при вышере –
17. чeнной црк7ви до1йде. По пути2 же преходsщу ст7о1му и3
18. мимоходsщу вездЁ жи1теліе мёста и3звэсти1вшесz w3 бы1в –
19. шемъ чудеси2 на своегw2 ст7aгw цр7S, а3рхіерeи, їерeи и3 лю –
20. діе со свэщaми и3 кади1лы и3схождaху въ срётеніе, и3 ви1 –
21. дэвше чyдо є3ди1ны предидsху, другjи же послёдоваху, и3
22. тaкw съ вели1кимъ торжество1мъ до1йде ст7ы1й при вышере –
23. чeнной црк7ви. и3 тaмw со мно1гимъ ўдивлeніемъ и3 ќжа –
24. сомъ всёхъ зрsщихъ, стaвши мскЁ, держA главY
25. свою2 сни1де до1лу и3 положи2 ю5 на зeмлю, и3 колёна прикло1нь,
26. поклони1сz Бг7у, глаго1лz, “Гдcи Їи7се ХрcтE въ рyцэ твои2
 л. 19б
1. предаю2 дyхъ мо1й”, и3 сіE рeкъ, ќспе. ТогдA ўслы1 –
2. шасz съ нб7сE псалмопёніе, и3спо1лнисz мёсто бл7гоухa –
3. ніz духо1внаго, и3 погрэбо1ша дёвственнэйшее џно и3
4. Црcкое тёло, њбрётшіисz, Ґрхіерeи и3 Сщ7eнницы, во1ин –
5. ство, и3 вси2 лю1діе. и3 вси2 си1ры, и3 ни1щіи, рыдаху w3
6. лишeніи, таковaго и4хъ престaтелz, и3 застyпника. и3
7. мно1зи хромі1 и3 больні1и t разныхъ болёзней, цэлyюще
8. ст7ы1z є3гw2 мо1щи, ѓбіе и3сцэлэвахусz. и3 цари1ца супрyга
9. є3гw2 мно1гw раскazвшисz, покazсz, плaчущи и3 рыдaющи
10. го1рькw, и3скaше прощeніе, за сотворeнное t неS ѕло2.
Књига 6, свеска 2

11. и3 є3гдA погрэбо1ша џно ст7о1е и3 страстотeрпческое тёло

12. мч7ника, создaша пречyденъ хрaмъ во и4мz ст7aгw, и4же
13. t мно1гагw врёмене, и3 t землетрzсeніz, и3згни1лъ бЁ.
176 14. но по1слэжде возобнови1сz t всевысочaйшаго Кaрла Fеопjа,
У спомен и славу Светог Јована Владимира

15. внyка тогдaшнzго Цр7S Фрaнгіи. и3 до днeсь въ кaждый

16. го1дъ бывaетъ въ пaмzти є3гw2 вели1кое торжество2, и3 мно –
17. зи недyжніи и3сцэлэвaютсz. и3 я4коже слы1шахомъ t
18. дрeвныхъ, и3 и4мамы предaніе, я4кw мно1гожды и3 мно1 –
19. зи восхотёша взsти всечестны6z и3 ст7ы6z мо1щи ст7aгw,
20. и3 лиши1ти t ст7ы1z nби1тели є3гw2, nбaче не возмого1ша.
21. Е#ди1ножды прідо1ша фрsгы и3 взsша мо1щи ст7aгw,
22. и3 до1ндеже низведо1ша и4хъ до рэки2 глаго1леміz Шкyм –
23. біz, разсэдо1шасz шестьнaдесzтъ мскw1въ, и3 напо –
24. слёдокъ w3скорби1вшесz вверго1ша и4хъ въ вышеречeн –
25. ную рэкY. я4кw да снизшeдше въ мо1ре погрsзнутъ
26. и3 поги1бнутъ, но q чудесE! наводни1вшейсz рэки2 а4біе,
 л. 20а
1. возвращaхусz ст7ы6z мо1щи съ рaкою вспsть, и3 и3зшед –
2. ша на мёсто гл7глемое Кyшіz и3 мно1гажды тaмw я3ви1 –
3. сz свётъ, є3го1же ви1дэвше члв7ёцы тоS вeси, и3зыдо1ша
4. съ литі1ею, и3 взeмше ст7ы6z мо1щи съ рaдостію вели1кою,
5. пренесо11ша пaки во ст7yю nбитель є3гw2. и3 кто2 мо1жетъ
6. сказaти неисчeтнаz чудесA, я4же t ни1хъ непрестaн –
7. нw бывaютъ, а3 наипaче я4кw не пріeмлютъ воню2
8. блудA и3 нечистоты2, во nби1тели своeй. я4кw неисповэ –
9. ди6маz є3гw2 и3 є3жеднeвнаz чудесA, сyть ўтверждeніе
10. ст7ы1z и3 правослaвныz нaшеz вёры, и3 непрестaннw

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

11. я4коже со1лнечніz лучи2 просвэщaютъ и3 nсвэтлsютъ
12. џное мёсто.
13. Про1чее q! Мmроточи1ве, Великомч7нче, знаменоно1 –
14. сне, пречyдне, цэломyдренне, и3 равноапо1стольне ст7е 177

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

15. Їwaнне Владі1мире, покрывaй, сохранsй, и3 и3збавлsй
16. всёхъ прaзнующихъ ст7yю твою2 пaмzть, t всsка –
17. гw врeда, и3 навёта, и3 и3скушeніz, ви1димыхъ вра66гъ
18. и3 неви1димыхъ. и3 я4кw и3мёz дерзновeніе ко ХрcтY –
19. Бг7у нaшему, и3спроси2 ни мо1лимсz, w3ставлeніе грэ –
20. хw1въ, и3 и3справлeніе житіS, и3 да сподо1бимсz и3 нбcн –
21. агw цртcвіz ст7ы1ми твои1ми блг7опріsтными моли1т –
22. вами, въ безконeчныz вёки: а3ми1нъ.
23.
24. аt\не .......... иi7
25. Превeдено съ греческа... zзы ... мъ
26. Їером ...Зwграф ... име ...
 Ph. D. Ve­ne­ta Sa­vo­va, do­cent
Fa­culty of Sla­vic Phi­lo­logy
The Uni­ver­sity of So­fia ‘St. Cle­ment of Ohrid’

LA­TE TRAN­SLA­TED AND COM­PI­LA­TI­VE

HA­GI­O­GRAPHY OF ST. JOHN VLA­DI­MIR
(PRE­LI­MI­NARY OB­SER­VA­TI­ONS AND EDI­TION)

Sum­mary: The pu­bli­ca­tion pre­sents the tasks that are re­le­vant to the
re­se­ar­chers of the cult of St. John Vla­di­mir. The at­ten­tion is fo­cu­sed on
the ha­gi­o­grap­hic texts of the sa­int by sum­ma­ri­zing the in­for­ma­tion abo­
ut the texts that are known till the pre­sent day. The­se are: Gre­ek ser­vi­ce
edi­ted in Ve­ni­ce, 1690; The Short Gre­ek and Sla­vic vi­ta for the sa­int
from the prin­ted icon, en­gra­ved by Chri­stop­her Zhe­fa­ro­vich in 1742;
Књига 6, свеска 2

178
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Gre­ek ser­vi­ce edi­ted in Ve­ni­ce, 1774; Short Gre­ek vi­ta from St. Ni­co­
de­mus Hagioriteʼs Syna­xa­ri­on; Sla­vic ser­vi­ce edi­ted in Ve­ni­ce, 1802;
Gre­ek akat­hist from XIX cen­tury and the Short vi­ta, tran­sla­ted by Jon­ce
Sne­gar in 1870. It de­scri­bes, in de­tail, the la­te tran­sla­ti­ons and com­pi­
la­ti­ons of Sla­vic vi­ta of the sa­int from ma­nu­script Zo­gr 496, f. 17а-20а
(Zo­graph vi­ta). The exi­sten­ce of anot­her copy of the vi­ta in ma­nu­script

№ 324 from the St. Pan­te­le­im ­ on, mo­na­stery of Mo­unt At­hos, is men­
ti­o­ned be­si­des it. The so­ur­ces of com­pi­la­tion of Zo­graph vi­ta are iden­
ti­fied: the Syna­xar and the Pa­negyric from the Gre­ek ser­vi­ce end the
Sla­vic vi­ta that is pro­bably writ­ten by Vi­ken­tij Ra­kich. The pu­bli­ca­tion
in­clu­des an edi­tion of the text and ini­tial ob­ser­va­ti­ons on the pe­cu­li­a­ri­
ti­es of its com­po­si­tion.
Key words: St. John Vla­di­mir, So­ur­ces, Ha­gi­o­grap­hic texts, Zo­
graph vi­ta, Edi­tion
Д-р фи­лол. на­ук Ве­не­та Са­во­ва, до­цент
Фа­ку­ль­тет сла­вян­ской фи­ло­ло­гии
Со­фи­й­ский уни­вер­си­тет им. Св. Кли­мен­та Охрид­ско­го

ПО­ЗНЕЕ ПЕ­РЕ­ВОД­НО-КОМ­ПИ­ЛЯ­ТИВ­НОЕ
ЖИ­ТИЕ СВЯ­ТО­ГО ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА
(ПРЕД­ВА­РИ­ТЕ­ЛЬ­НЫЕ ЗА­МЕТ­КИ И ИЗ­ДА­НИЕ)

Ре­зю­ме: В ста­тье пред­ста­вле­ны ак­ту­а­ль­ные за­да­чи, сто­я­щ­ие

пе­ред ис­сле­до­ва­те­ля­ми ку­ль­та свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра. Вни­
ма­ние фо­ку­си­ру­ет­ся на аги­о­гра­фи­че­ских про­из­ве­де­ни­ях свя­то­го и
де­ла­ет­ся обо­бщ­ен ­ ие ин­фор­ма­ции из­вест­ных на се­год­ня­шний де­нь
тек­стов, ка­ки­ми явля­ют­ся: Ве­не­ци­ан­ская гре­че­ская слу­жба (1690
г.), Мос­хо­по­ль­ская гре­че­ская слу­жба (1741 г.), Крат­кое жи­тие свя­

Др Ве­н е­т а Са­в о­в а

то­го на гре­че­ском и сла­вян­ском язы­ках на штам­по­ван­ной ико­не,
вы­гра­ви­ро­ван­ной Хри­сто­фо­ром Же­фа­ро­ви­чем в 1742 г., Ве­не­ци­ан­
ская гре­че­ская слу­жба (1774 г.), Жи­тие из Си­нак­са­ра св. Ни­ко­ди­ма
Свя­то­гор­ца, Ве­не­ци­ан­ская сла­вян­ская слу­жба (1802 г.), Ве­не­ци­ан­
ская гре­че­ская слу­жба (1858 г.), Гре­че­ский ака­фист XIX в., Жи­ 179
тие свя­то­го в пе­ре­во­де Йон­че Сне­га­ра (1870 г.). Бо­лее по­дроб­но

Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

про­а­на­ли­зи­ро­ва­но позд­нее пе­ре­вод­но-ком­пи­ля­тив­ное жи­тие свя­
то­го, на­пи­сан­ное Zo­gr 496, л. 17а-20а (Зо­граф­ское жи­тие). В ста­
тье от­ме­ча­ет­ся су­ще­ ­ство­ва­ние дру­го­го спи­ска жи­тия в ру­ко­пи­си
№ 324, на­хо­дя­ще­ ­й­ся в би­бли­о­те­ке Пан­те­ле­й­мо­нов­ско­го мо­на­сты­ря
на Афо­не. Ука­за­ны ис­точ­ни­ки со­ста­вле­ния Зо­граф­ско­го жи­тия: это
си­нак­са­рь и па­не­ги­рик из гре­че­ской слу­жбы и сла­вян­ское жи­тие,
ко­то­рое, ве­ро­ят­но, бы­ло на­пи­са­но Ви­кен­ти­ем Ра­ки­чем. В ста­тье
при­ве­де­но из­да­ние тек­ста и за­фик­си­ро­ва­ны пер­во­на­ча­ль­ные на­
блю­де­ния над осо­бен­но­стя­ми его со­ста­вле­ния.
Клю­че­вые сло­ва: св. Иоанн Вла­ди­мир, ис­точ­ни­ки, аги­о­гра­фи­
че­ские со­чи­не­ния, Зо­граф­ское жи­тие, из­да­ние
 Δρ. Ve­ne­ta Sa­vo­va, επίκουρη καθηγήτρια
Σχολή της Σλαβικής Φιλολογίας
Πανεπιστήμιο της Σόφιας Άγιος Κλήμης Αχρίδας

ΜΕΤΑΦΡΑΣΗ ΚΑΙ ΕΠΕΞΕΡΓΑΣΙΑ ΤΟΥ ΒΙΟΥ

ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ
(ΠΡΟΚΑΤΑΡΚΤΙΚΕΣ ΣΗΜΕΙΩΣΕΙΣ ΚΑΙ ΕΚΔΟΣΗ)

Περίληψη: Στο κείμενο αυτό παρουσιάστηκαν επίκαιρα ζητήματα

που βρίσκονται μπροστά στους ερευνητές της τιμής του Άγιου Ιωάννη
Βλαδίμηρου. Η προσοχή των ερευνητών στρέφεται στα αγιολογικά
κείμενα αφιερωμένα στον Άγιο και τα στοιχεία για τα γνωστά κείμενα
είναι γενικευμένα. Πιο λεπτομερειακά παρουσιάστηκε η ύστερη μετά-
φραση και επεξεργασία του Βίου του Άγιου από το Zo­gr 496 (Βίος από
Књига 6, свеска 2

την Μονή Ζωγράφου) με την έκδοση του κειμένου και τις προκαταρκτι-
κές παρατηρήσεις για το περιεχόμενό του.
Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος, πηγές, αγιολογικά κεί-
μενα, Βίος από την Μονή Ζωγράφου, έκδοση
180
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Др Бу­ди­мир Алексић
Бо­го­сло­ви­ја „Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски“ Це­ти­ње

СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР У СРП­СКОЈ

ЕП­СКОЈ ПО­Е­ЗИ­ЈИ И НА­РОД­НОЈ ТРА­ДИ­ЦИ­ЈИ
Са­же­так: У ра­ду се ана­ли­зи­ра­ју срп­ске еп­ске пје­сме ко­је у
фраг­мен­ти­ма или у цје­ли­ни об­ра­ђу­ју жи­вот, му­че­нич­ку смрт и дје­
ло Све­тог кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, као и сје­ћа­ње на ње­га са­чу­ва­но
у на­род­ној тра­ди­ци­ји. Усме­но пре­да­ње о овом срп­ском све­цу пр­ви
је за­пи­сао Поп Ду­кља­нин у свом ,,Ље­то­пи­су“. То пре­да­ње је под­

Др Бу­д и­м ир Алексић

ста­кло еп­ског пје­сни­ка ,,на на­род­ну“ Ан­дри­ју Ка­чи­ћа Ми­о­ши­ћа да
ис­пје­ва ,,Пје­сму од кра­ља Вла­ди­ми­ра“, а по­том су и дру­ги ства­ра­
о­ци но­ви­је срп­ске епи­ке пи­са­ли пје­сме ко­је су те­мат­ско-мо­тив­ски
ве­за­не за овог Све­тог кра­ља-му­че­ни­ка. У тим пје­сма­ма ис­так­ну­та
је са­мо­жр­тве­на љу­бав и хра­брост Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ји
се – да би спа­сио свој на­род – до­бро­вољ­но пре­дао не­при­ја­тељ­ској
вој­сци бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, са сво­јом 181
нео­бич­ном суд­би­ном, оста­вио је ду­бок траг и у на­род­ном пам­ће­њу

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

и пре­да­њу.
Кључ­не ри­је­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, Ко­са­ра, цар Са­му­и­ло,
но­ви­ја срп­ска епи­ка, на­род­на тра­ди­ци­ја, срп­ски на­род, по­гу­бље­ње,
му­че­ни­штво, све­тач­ки култ

Кра­јем 10. и по­чет­ком 11. ви­је­ка под­руч­је Ду­кље, нај­и­стак­ну­

ти­је срп­ске кне­же­ви­не то­га до­ба, би­ло је пред­мет стал­них пре­тен­
зи­ја бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла и ње­го­ве вој­ске. Ду­кљом је та­да вла­
дао мла­ди кнез Јо­ван Вла­ди­мир, чи­ја се вла­да­ви­на од­ви­ја­ла то­ком
ду­го­трај­ног ра­та из­ме­ђу Ис­точ­но­ро­меј­ског (ви­зан­тиј­ског) и Бу­гар­
ског цар­ства. Овај срп­ски кнез је на­сто­јао да, са­ве­зни­штвом са Ви­
зан­ти­јом, за­шти­ти сво­ју кне­же­ви­ну од бу­гар­ског осва­ја­ча, али је
цар Са­му­и­ло, ипак, успио да по­ко­ри Ду­кљу, а да Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
на пре­ва­ру са­вла­да и утам­ни­чи у Пре­спи. При­чу о по­хо­ду бу­гар­
ског ца­ра Са­му­и­ла на Ду­кљу, и ње­го­вом осва­ја­њу те обла­сти, за­пи­
сао је ано­ним­ни кли­рик Бар­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је, у на­у­ци по­знат под
на­зи­вом Поп Ду­кља­нин, у свом Ље­то­пи­су, спи­су на­ста­лом кра­јем
12. ви­је­ка у при­мор­ском гра­ду Ба­ру.
 У овом спи­су – ко­ји са­др­жи нај­ви­ше исто­риј­ских по­да­та­ка о
по­ри­је­клу, вла­да­ви­ни и му­че­нич­кој смр­ти Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра – Поп
Ду­кља­нин на­во­ди ка­ко је овај срп­ски кнез био хра­бар и ча­стан вла­
дар, ко­ји се из љу­ба­ви пре­ма свом на­ро­ду, али и у же­љи да га спа­си,
до­бро­вољ­но пре­дао не­при­ја­тељ­ској вој­сци ца­ра Са­му­и­ла. На­и­ме, у
Вла­ди­ми­ро­вом жи­ти­ју, ко­је је Поп Ду­кља­нин укљу­чио у свој спис,
при­мјет­но је да је лик овог пр­вог све­ти­те­ља на­ше по­мје­сне Цр­кве
при­ка­зан са­свим у скла­ду са сли­ком о све­тим му­че­ни­ци­ма и са са­
мим Хри­стом, јер ,,у жи­ти­ју се не сре­ће ни нај­ма­ња на­зна­ка да је
Јо­ван Вла­ди­мир во­дио ак­тив­ну бор­бу про­тив свог не­при­ја­те­ља“1.
По­ја­ва кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у срп­ској исто­ри­ји та­ко је ва­
жна и зна­чај­на да је по­ста­ла те­жи­ште ка ко­јем је окре­ну­та па­жња
и ин­спи­ра­ци­ја умјет­ни­ка. Ми у овом ра­ду да­је­мо при­мат ис­пи­ти­
ва­њи­ма те по­ја­ве у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји.
Ди­ја­хро­ниј­ски пре­сјек књи­жев­них оства­ре­ња те­мат­ско-мо­тив­ски
Књига 6, свеска 2

ве­за­них за овог Све­тог кра­ља-му­че­ни­ка зах­ти­је­ва раш­чла­њи­ва­ње

182
У спомен и славу Светог Јована Владимира
струк­ту­ре ње­го­ве лич­но­сти. Она по­чи­ва на хри­шћан­ском обра­сцу
о све­ти­те­љу ко­ји до­бро­вољ­но стра­да, при­но­се­ћи се­бе на кр­сто-вас­
кр­сну жр­тву. И Вла­ди­ми­ров жи­во­то­пи­сац у Ље­то­пи­су По­па Ду­
кља­ни­на при­ка­зу­је овог све­ти­те­ља као вла­да­ра ко­ји под­но­си жр­тву
за­рад спа­се­ња сво­је вој­ске, и ко­ји се ,,ак­тив­но ста­ра о спа­се­њу свог
на­ро­да, и ко­ји је за­ступ­ник свог ро­да не са­мо пред зе­маљ­ским цар­

ством, већ и пред оним не­бе­ским, чи­ји је истин­ски слу­жи­тељ он

био и ко­јем се очи­глед­но упо­до­бља­вао као вла­да­лац“2.
Ин­спи­ри­сан жи­ти­јем кне­за Вла­ди­ми­ра из Ље­то­пи­са По­па Ду­
кља­ни­на, и Кра­љев­ством Сло­ве­на Ма­вра Ор­би­ни­ја (ко­је та­ко­ђе са­
др­жи ле­ген­ду о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру), фра Ан­дри­ја Ка­чић Ми­о­шић
(1704-1760), дал­ма­тин­ски фра­ње­вац и нај­по­зна­ти­ји ими­та­тор кла­
сич­не де­се­те­рач­ке еп­ске по­е­зи­је на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма,
унио је у сво­је дје­ло Раз­го­вор угод­ни на­ро­да сло­вин­ско­га и про­зну
и вер­си­фи­ко­ва­ну ле­ген­ду о кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру. Ка­чи­ће­ва сти­
хо­ва­на ва­ри­јан­та, ко­ја пред­ста­вља нај­ста­ри­ју за­би­ље­же­ну еп­ску
пје­сму ове те­ма­ти­ке, но­си на­слов Пје­сма од кра­ља Вла­ди­ми­ра и са­
др­жи 150 сти­хо­ва у де­се­тер­цу ор­га­ни­зо­ва­них у 37 стро­фа. Осно­ву
пје­сме чи­ни ка­зи­ва­ње о Вла­ди­ми­ро­вом там­но­ва­њу, љу­ба­ви из­ме­ђу
ње­га и Ко­са­ре, Са­му­и­ло­вом бла­го­сло­ву њи­хо­вог бра­ка и свад­би.
Не­над Љу­бин­ко­вић тач­но уоча­ва да се Ан­дри­ја Ка­чић Ми­о­шић и
1 Др Дра­го­љуб Мар­ја­но­вић, „Ми­ле­ни­јум­ско тра­ја­ње жи­вог кул­та Све­тог кра­ља
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра“, Цр­ква – ка­лен­дар срп­ске пра­во­слав­не па­три­јар­ши­је за пре­ступ­ну
2016. го­ди­ну, Бе­о­град, де­цем­бар 2015, 81.
2 Исто.
у овом слу­ча­ју ,,по­ја­вљу­је као ин­спи­ра­тор и ини­ци­ја­тор по­сто­ја­
ња ни­за усме­них пе­са­ма, бит­но за­ви­сних од пи­са­ног под­тек­ста“3.
Осла­ња­ју­ћи се на Ље­то­пис По­па Ду­кља­ни­на, сва­ка­ко нај­и­сцрп­ни­
ји на­ра­тив­ни из­вор о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, Ка­чић Ми­о­шић
пре­у­зи­ма Ду­кља­ни­но­ву сто­ри­ју о Све­ти­те­љу и усти­хо­ва­ну је ,,пу­
шта у до­мо­ве, на по­се­ла и на пре­ла та­да­шњег ста­нов­ни­штва“4, ко­је
при­хва­та ,,Ка­чи­ће­ву сти­хо­ва­ну исто­ри­ју, пе­сме о сво­јој про­шло­сти
(не пе­сме из те про­шло­сти)“5. Ма­ја Бо­шко­вић Сту­ли на­во­ди ка­ко је
Ка­чи­ће­ва пје­сма вје­ро­ват­но пре­шла у усме­ну ко­му­ни­ка­ци­ју.6
Осно­ву ове пје­сме чи­не по­зна­ти по­да­ци из жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­
на Вла­ди­ми­ра о ње­го­вом там­но­ва­њу и же­нид­би са бу­гар­ском прин­
це­зом Ко­са­ром. Ути­цај срп­ске на­род­не по­е­зи­је у овој Ка­чи­ће­вој
пје­сми је еви­ден­тан, што се ви­ди и по на­чи­ну на ко­ји је ин­то­ни­ран
по­че­так пје­сме ко­ји до­но­си сли­ку утам­ни­че­ног Вла­ди­ми­ра:

Др Бу­д и­м ир Алексић

„Гор­ко цви­ли су­жањ Вла­ди­ми­ре
У там­ни­ци кра­ља бул­гар­ско­га,
Гор­ко цви­ли, да­нак про­кли­ња­ше,
У ко­ји се на св’јет по­ро­дио“.
(Ка­чић Ми­о­шић б. г.: 27) 183

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

На­кон што је у ду­ху на­ше усме­не епи­ке при­ка­зао ро­ман­тич­
ну исто­ри­ју љу­ба­ви и бра­ка кне­за Вла­ди­ми­ра и прин­це­зе Ко­са­ре,
Ан­дри­ја Ка­чић Ми­о­шић сво­ју пје­сму за­вр­ша­ва ис­ти­ца­њем Са­му­и­
ло­вих хри­шћан­ских вр­ли­на – ње­го­вим искре­ним по­ка­ја­њем и бла­
го­сло­вом Вла­ди­ми­ро­вог и Ко­са­ри­ног бра­ка:

„На пу­ту ти до­бра сре­ћа би­ла!

Пу­но сам ти, син­ко, са­гр’је­шио
(...)
Узми, син­ко, за­руч­ни­цу тво­ју,
По­ве­ди ју к б’је­лу дво­ру тво­му.
По­здра­ви ми сло­вин­ску го­спо­ду
3 Не­над Љу­бин­ко­вић, „Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри – из­ме­ђу пи­са­не и усме­не
књи­жев­но­сти“, у: Сло­бо­дан Ка­ле­зић, Цр­но­гор­ска књи­жев­ност у књи­жев­ној кри­ти­ци I,
Уни­вер­зи­тет­ска ри­јеч, Ник­шић, 1990, 241.
4 Исто.
5 Исто.
6 По­ви­јест хр­ват­ске књи­жев­но­сти, књ. 1, на­пи­са­ле Ма­ја Бо­шко­вић-Сту­ли и
Див­на Зе­че­вић, Ли­бер – Мла­дост, За­греб, 1978, 72-74.
 И ста­ри­цу ми­лу мај­ку тво­ју,
Ко­ју но сам вр­ло увр’је­дио,
Бе­за­ко­ње сва­ко учи­нио“.
(Ка­чић Ми­о­шић б. г.: 31)

Ни­ко­ла Пр­ви Пе­тро­вић Ње­гош (1841-1921), аутор ве­ли­ког бро­

ја ими­та­тив­них, од­но­сно хро­ни­чар­ских еп­ских пје­са­ма, у свом
осме­рач­ком спје­ву Пје­сник и ви­ла по­ку­шао је да умјет­нич­ки до­
ча­ра по­ја­ву кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у срп­ској исто­ри­ји и ње­го­ву
тра­гич­ну суд­би­ну. Вла­ди­ми­ро­ву вла­да­ви­ну Ср­би­јом (ка­ко књаз
Ни­ко­ла на­зи­ва те­ри­то­ри­ју ко­јом је овај срп­ски кнез упра­вљао7) он
апо­стро­фи­ра као при­мјер пра­вед­не и му­дре вла­да­ви­не:

„Јест, од­о­нуд краљ Пе­три­слав

Књига 6, свеска 2

Сво­га дру­гог да­де си­на,

Те он му­дро Срп­ством вла­да
Док га сти­же зла суд­би­на.“
(Ни­ко­ла I Пе­тро­вић 1969: 270)

184 Пје­сник са­оп­шта­ва исто­риј­ску исти­ну о кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­

ми­ру као вла­да­ру ко­ји је ра­дио на ин­те­гра­ци­ји срп­ског на­ро­да и
У спомен и славу Светог Јована Владимира

срп­ских зе­ма­ља, а ко­га је са­ми Бог по­слао:

„Да усре­ћи, да оку­пи

Све што бје­ше ра­за­су­то,
Да ис­пра­ви срп­ско др­во
Од не­во­ље по­наг­ну­то.“
(Ни­ко­ла I Пе­тро­вић 1969: 270)

7 Кра­љем Ср­би­је Вла­ди­ми­ра на­зи­ва и ска­дар­ски ар­ци­би­скуп Ма­ри­јо Ђор­ђо ко­ји

у свом из­вје­шта­ју ва­ти­кан­ској Кон­гре­га­ци­ји за про­па­ган­ду вје­ре из 1696. го­ди­не пи­ше да
је ,,Кра­ји­на ко­ја је би­ла не­кад кра­љев­ски град, у ко­ме је сто­ло­вао краљ Ср­би­је Вла­ди­мир,
да­нас са­мо ма­ло се­ло, на око де­вет ми­ља ис­точ­но од Ба­ра“ (цит. пре­ма: Ни­ко­ла Ба­на­ше­
вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град,
1971, 209). Да се зе­мља ко­јом је упра­вљао кнез Вла­ди­мир зва­ла Ср­би­ја свје­до­чи и је­дан
ви­зан­тиј­ски из­вор из 12. ви­је­ка. Ри­јеч је о дје­лу Крат­ка исто­ри­ја ца­ри­град­ског про­то­ве­
сти­ја­ра Јо­ва­на Ски­ли­це, у ко­ме на­ла­зи­мо и по­дат­ке о вла­дар­ском ли­ку и ка­рак­те­ру кне­за
Вла­ди­ми­ра: „Јер док је Три­ба­ли­јом и обли­жњим обла­сти­ма Ср­би­је вла­дао Вла­ди­мир, по
кће­ри Са­му­и­лов зет, чо­век пра­ви­чан и ми­ро­љу­бив и пун вр­ли­не, при­ли­ке су у Дра­чу би­ле
мир­не“ (Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је, том III, фо­то­тип­ско из­да­
ње, Ви­зан­тиј­ски ин­сти­тут Ср­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, по­себ­на из­да­ња, књи­га 34,
Бе­о­град, 2007, 117.
 Књаз Ни­ко­ла го­во­ри и о Вла­ди­ми­ро­вом од­во­ђе­њу у роп­ство,
упо­зна­ва­њу и же­нид­би са Ко­са­ром, по­врат­ку на пре­сто и му­че­нич­
кој смр­ти:

„Са­му­и­ло са­три­је га
И око­ва у там­ни­цу,
Док му кру­ну и сло­бо­ду
И кћер да­де је­ди­ни­цу.

С не­вје­стом се тад Ко­са­ром
На­траг мла­ди краљ по­вра­ти,
И Ср­би­јом пли­је­ње­ном
На­ста му­дро он вла­да­ти;

Др Бу­д и­м ир Алексић

Бу­гар­ки­њу див­ну љу­би,
А ис­пра­вља кра­ље­ви­ну;
По­че на­род за­бо­ра­вљат
Та­сто­ву му па­ље­ви­ну,
185
Но му шу­ра, цар Вла­ди­слав

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

Из­дај­нич­ки жи­вот узе;
Ма и ње­га Ко­са­ри­не
И на­род­ске стиг­ну су­зе.“
(Ни­ко­ла I Пе­тро­вић 1969: 270-271)

И у дра­ми Бал­кан­ска ца­ри­ца књаз Ни­ко­ла апо­стро­фи­ра овог
зет­ског вла­да­ра и пр­вог срп­ског све­ца као пр­вог ис­так­ну­тог пред­
став­ни­ка срп­ске тра­ди­ци­је и ду­хов­но­сти у Зе­ти. Иако кнез Вла­ди­
мир ни­је је­дан од ли­ко­ва Бал­кан­ске ца­ри­це, ње­га по­ми­ње Да­ни­ца,
вје­ре­ни­ца Стан­ка Цр­но­је­ви­ћа, и глав­ни лик ове дра­ме. Не мо­гав­
ши да опро­сти свом вје­ре­ни­ку из­да­ју и кон­вер­тит­ство, Да­ни­ца га
оштро пре­ко­ри­је­ва под­сје­ћа­ју­ћи га на бо­га­ту и слав­ну исто­ри­ју
срп­ске Зе­те и на ври­јед­но­сти ко­јих се од­ре­као:

„Јер што је Срп­ство има­ло слав­но,

има­ло све­то, има­ло глав­но,
ни­је ли Зе­та то од­њи­ха­ла?
 Зе­та је Срп­ство све осно­ва­ла!
На зет­ској њи­ви ни­кло је пр­во
срп­ских вла­да­ра вла­дар­ско др­во!
Од Вла­ди­ми­ра па до Ива­на
све што је Ср­ба и срп­ских стра­на
у хлад је чуд­ног др­ве­та би­ло
и ко­ло срп­ског је­дин­ства ви­ло:
ју­на­ке, вој­во­де, кра­ље­ве, ба­не,
ца­ре­ве на­ше, на­ше жу­па­не,
све­це, кња­же­ве и др­жав­ни­ке,
за­ко­но­дав­це и све­ште­ни­ке –
све Срп­ству Зе­та да­ла је ми­ла,
Зе­та је ле­гло срп­ски­јех си­ла!“
Књига 6, свеска 2

(Ни­ко­ла I Пе­тро­вић 1969: 76)

У це­тињ­ском књи­жев­ном ли­сту „Но­ва Зе­та“ об­ја­вље­на је 1890.

186
У спомен и славу Светог Јована Владимира
го­ди­не по­е­ма у че­ти­ри пје­ва­ња под на­сло­вом Вла­ди­мир и Ко­са­ра,
пот­пи­са­на ини­ци­ја­ли­ма Д. О.8. У овој пје­сми, чи­ја су три пје­ва­ња
на­пи­са­на у ри­мо­ва­ним осмер­ци­ма, а јед­но у ри­мо­ва­ним де­се­тер­
ци­ма, опје­ва­на је сто­ри­ја о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри од мо­мен­

та ка­да га она из­ба­вља из там­ни­це, пре­ко Са­му­и­ло­вог бла­го­сло­ва

њи­хо­вог бра­ка и по­врат­ка на пре­сто у Ду­кљу, па до ње­ног на­го­вје­
шта­ја да ће га цар Вла­ди­слав по­гу­би­ти, због че­га га пре­кли­ње да не
иде у Пре­спу, јер слу­ти да ће оста­ти и без ње­га, као што је оста­ла
без бра­та Ра­до­ми­ра:

„За по­кој­ним Ра­до­ми­ром

Ту­га м’ ср­це ув’јек му­ти

Ал’ још го­ре, не­што го­ре

Вре­ла мо­ја ма­шта слу­ти“9.

Дра­гу­тин Ј. Илић (1858-1926), мно­го­стра­ни књи­жев­ник, брат

Во­ји­сла­ва Или­ћа ста­ри­јег, на­пи­сао је еп­ску пје­сму „на на­род­ну“
ко­ју је на­сло­вио Смрт кра­ља Вла­ди­ми­ра. Ова де­се­те­рач­ка пје­сма

8 Д. О. „Вла­ди­мир и Ко­са­ра“, Но­ва Зе­та – мје­сеч­ни књи­жев­ни лист, Це­ти­ње,

го­ди­на II, све­ска I-XII, 1890, 379-381.
9 Исто, 380.
је об­ја­вље­на 1913. го­ди­не у „Илу­стро­ва­ној рат­ној кро­ни­ци“ ко­ја је
из­ла­зи­ла у Но­вом Са­ду то­ком Бал­кан­ских ра­то­ва 1912-1913. го­ди­
не. Из бо­га­те сто­ри­је о све­том жи­во­ту и му­че­нич­кој смр­ти Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра, ко­га је на пре­ва­ру до­ма­мио у Пре­спу и по­гу­био бу­гар­
ски цар Јо­ван Вла­ди­слав, Илић је ши­ре раз­вио не­ко­ли­ко мо­ти­ва:
Вла­ди­сла­вље­ву су­ро­вост и кри­во­клет­ство, Ко­са­ри­но убје­ђе­ње да
је ри­јеч о пре­ва­ри и ње­ну мол­бу Вла­ди­ми­ру да не иде у Пре­спу,
Вла­ди­ми­ро­ву од­луч­ност да иде јер вје­ру­је у све­ти­ње: мо­шти, ико­
не, је­ван­ђе­ље и др­ве­ни крст, ко­је му је Вла­ди­слав по­слао као за­
ло­гу вје­ре, и Вла­ди­ми­ро­во про­ја­вљи­ва­ње као све­ти­те­ља Бо­жи­јег.
У овој пје­сми са на­гла­ше­ним ха­ги­о­граф­ским еле­мен­ти­ма, Илић је
успио да у ли­је­пим пје­снич­ким сли­ка­ма уоб­ли­чи ра­зна чу­де­са ко­ја
су у хри­шћан­ској тра­ди­ци­ји свој­стве­на са­мо све­ти­те­љи­ма. Кад је
Јо­ван Вла­ди­мир до­шао у Пре­спу и ушао у цр­кву, при­ла­зе­ћи ол­та­ру

Др Бу­д и­м ир Алексић

– „са­ме се две­ри рас­кло­пи­ше“, а пред ча­сном тр­пе­зом га до­че­ку­је
Све­ти Јо­ван Кр­сти­тељ са пу­ти­ром у ру­ци, и ка­же му:

„Мио си­не, Вла­ди­ми­ре кра­љу,

Вје­ра брат­ска до­ве­ла те амо,
Вје­ра брат­ска не­бо до­дје­љу­је,
187
Не­вјер­ни­ку зе­мљу и гри­је­хе.

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

Но при­сту­пи и при­че­сти ду­шу,
Ва­ља те­би са мном пу­то­ва­ти
И не­вјер­ни сви­јет оста­ви­ти;
У цр­кву си ко краљ уље­гао,
Из цр­кве ћеш му­че­ник из­ић­ и!“10.

У пје­сми на­ла­зи­мо и мо­тив од­ру­бље­не гла­ве ко­ји је у би­блиј­

ској књи­жев­но­сти ве­зан упра­во за Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, а при­
су­тан је и у кру­гу срп­ских на­род­них еп­ских пје­са­ма о Ко­сов­ском
бо­ју. Од­сје­че­ну гла­ву Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра до­но­се пред ца­ра Вла­ди­
сла­ва,

„Ал’ са со­фре гла­ва од­го­ва­ра:

‘Про­клет био кра­љу вје­ро­ло­ме,
Крст си ча­сни под но­ге ту­рио,
10 Дра­гу­тин Ј. Илић, „Смрт кра­ља Вла­ди­ми­ра“, Илу­стро­ва­на рат­на кро­ни­ка, све­
ска 36, Но­ви Сад, 27. ју­на (10. ју­ла) 1913, 291.
 Је­ван­ђе­ље све­то по­га­зио
И не­вјер­ством цар­ство при­твр­дио;
Те­шко сва­ком од сад до ви­је­ка,
Ко­ји др­жи вје­ру у Бу­га­ра
И бра­тим­ство у не­вје­ре тра­жи“11.

Пје­сма се за­вр­ша­ва у чу­де­сном ха­ги­о­граф­ском оза­ре­њу: гла­ва

Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра је са­хра­ње­на ис­пред цр­кве за­јед­но са ње­го­вим
ти­је­лом,

„Ал’ са цр­кве зво­на за­зво­ња­ше,

Го­лу­бо­ви на гроб на­ле­ће­ше.
А кад бје­ше но­ћи у по­но­ћи,
Гроб за­си­ја као по­ла да­на,
Књига 6, свеска 2

На цр­кви се две­ри рас­кло­пи­ше,

Из ико­на све­ци про­по­ја­ше:
‘Про­клет да си кра­љу вје­ро­ло­ме,
Ти не згу­би кра­ља ср­бин­ско­га
188 Већ по­сје­че срп­ског све­ти­те­ља!“12.
У спомен и славу Светог Јована Владимира

По­ја­вљи­ва­ње Јо­ва­на Кр­сти­те­ља у овој пје­сми, и то у уло­зи кр­

сне сла­ве кне­за Вла­ди­ми­ра, ука­зу­је на тра­ди­ци­ју по­ве­зи­ва­ња ли­ка
Све­тог Вла­ди­ми­ра са но­во­за­вјет­ним све­цем ко­ји је био ве­о­ма по­
пу­ла­ран на про­сто­ру од Ска­дра до Охри­да. Ха­ги­о­граф­ске слич­но­
сти из­ме­ђу ова два све­ца не­сум­њи­во су ути­ца­ле на сим­би­о­зу њи­
хо­ва два кул­та. Сто­га је, као и Све­ти Јо­ван Кр­сти­тељ, и кнез Јо­ван
Вла­ди­мир у ико­но­гра­фи­ји пред­ста­вљен као ке­фа­ло­фо­рос (гла­во­
но­сац): по пра­ви­лу се жи­во­пи­ше ка­ко сво­ју гла­ву др­жи на та­њи­
ру. Као та­кво­га га по­зна­је и на­род­но пре­да­ње, ко­је га упо­ре­ђу­је
са Све­тим Јо­ва­ном Кр­сти­те­љем. При­ча о ње­го­вом кра­ју, од­но­сно
о ње­го­вој од­сје­че­ној гла­ви под­сје­ћа на би­блиј­ску при­чу о Све­том
Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу, па су та­ко по­че­ла да се ми­је­ша­ју и спа­ја­ју два
име­на и два све­ца. На­род је Све­том Вла­ди­ми­ру при­до­дао име Јо­
ван, а цр­ква у ко­јој је са­хра­њен, на мје­сту ко­је је – по на­род­ном
пре­да­њу – сам од­ре­дио, по­све­ће­на је Све­том Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу.
Ти­ме се же­ље­ла на­гла­си­ти слич­ност из­ме­ђу ова два све­ца. Та­ко је
на­ста­ло у 14. ви­је­ку и по­зна­то ха­ги­о­граф­ско дје­ло на грч­ком је­зи­ку
11 Исто, 292.
12 Исто.
– Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра (об­ја­вље­но у Ве­не­ци­ји 1690.
го­ди­не). Епи­скоп Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић ука­зу­је и на слич­ност Све­
тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка кне­за Ла­за­ра Ко­
сов­ско­га. Он твр­ди да се у срп­ској исто­ри­ји са Све­тим Јо­ва­ном
Вла­ди­ми­ром мо­же мје­ри­ти са­мо лич­ност кне­за Ла­за­ра13. Оба ова
срп­ска све­ца сли­ка­ју се, као и Све­ти Јо­ван Кр­сти­тељ, са од­сје­че­
ном гла­вом у ру­ка­ма.
Смрт кне­за Вла­ди­ми­ра опје­вао је, у исто­и­ме­ној де­се­те­рач­кој
пје­сми, и Ми­ха­и­ло Јо­вић14, учи­тељ, ко­ји је 1924. го­ди­не об­ја­вио
јед­ну по­пу­лар­но пи­са­ну књи­гу о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, на­ми­
је­ње­ну нај­ши­рој чи­та­лач­кој пу­бли­ци. И у овој пје­сми ин­кор­по­ри­
ран је мо­тив од­ру­бље­не гла­ве, као и ма­ни­фе­сто­ва­ње чу­де­сно­га ко­је
до­ла­зи до из­ра­жа­ја уз по­ја­ву Бо­жи­је свје­тло­сти ко­ја но­ћу освје­тља­
ва цр­кву у ко­јој је са­хра­ње­но ти­је­ло Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра:

Др Бу­д и­м ир Алексић

„Вла­ди­ми­ру од­се­ко­ше гла­ву,
Кра­сну гла­ву на зе­ле­ну тра­ву,
Па је сво­ме од­не­со­ше кра­љу;
А кне­же­во те­ло при­хва­ти­ше,
При­хва­ти­ше ис­по­сни­ци, стар­ци, 189
Ожа­ли­ше, па га са­хра­ни­ше,

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

У би­је­лој од ка­ме­на цр­кви.
Ма­ло би­ло, ду­го не тра­ја­ло,
А Бог пу­сти са не­ба чу­де­са:
По­све­ти се Вла­ди­ми­ре кне­же,
Над цр­квом се чу­да до­го­ди­ше,
Сва­ку ноћ­цу осве­тли се цр­ква
Као да је оба­сја­ло сун­це“15.

Бо­жи­ја свје­тлост ко­ја се но­ћу ви­ди из­над ње­го­вог гро­ба, при­ка­

за­на и у овој и у пје­сми Дра­гу­ти­на Или­ћа, знак је све­то­сти Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра.

13 Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, са­ста­вио епи­скоп Ни­ко­лај, Др­

жав­на штам­па­ри­ја Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, Бе­о­град, 1925, 71.
14 Ми­ха­и­ло Јо­вић, „Смрт кне­за Вла­ди­ми­ра“, Краљ Вла­ди­мир, са сли­ком, књи­га за
на­род и омла­ди­ну (по Ји­ре­че­ку, Ду­кља­ни­ну, и Ка­чи­ћу), Из­да­вач­ка књи­жар­ни­ца Рај­ко­ви­ћа
и Ћу­ко­ви­ћа, Бе­о­град, 1924, 15-24.
15 Исто, 21-22.
 Сли­је­де­ћи основ­не ни­ти фа­бу­ле Вла­ди­ми­ро­вог жи­ти­ја из Ље­
то­пи­са По­па Ду­кља­ни­на, Јо­вић на кра­ју пје­сме, у ха­ги­о­граф­ском
ду­ху об­ја­шња­ва смрт ца­ра – кри­во­клет­ни­ка. Док по­ку­ша­ва да
осво­ји Драч, Јо­ва­ну Вла­ди­сла­ву се ис­пред град­ских зи­ди­на ука­зу­је
ан­ђео са гла­вом кне­за Вла­ди­ми­ра у ру­ци. Он се са вој­ском по­вла­чи
да ма­ло од­мо­ри, али не мо­же ни­ка­ко да за­спи, јер: пред ње­га до­ле­ћу
ан­ђе­ли,/ и про­но­се у де­сни­ци гла­ву,/ мр­тву гла­ву кне­за Вла­ди­ми­ра16.
Јед­не но­ћи у по­но­ћи у њи­хов ша­тор ула­зи ју­нак у окло­пу са ма­чем
у де­сној и гла­вом Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у ли­је­вој ру­ци. Пре­стра­вљен,
цар Вла­ди­слав зо­ве вој­ни­ке у по­моћ и – уми­ре.
Епи­скоп Охрид­ски и Жич­ки Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић (1881-
1956), у скло­пу оби­ље­жа­ва­ња 910 го­ди­на од му­че­нич­ког стра­да­
ња Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, 1925. го­ди­не об­ја­вио је књи­гу под
на­сло­вом Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру17. У овој
књи­зи, ко­ју је – ка­ко сам ка­же – са­ста­вио „из љу­ба­ви пре­ма овом
Књига 6, свеска 2

див­ном све­ти­те­љу и ро­до­љу­бу, от­ме­ног и ви­те­шког ка­рак­те­ра (...)

190
У спомен и славу Светог Јована Владимира
по­во­дом про­сла­ве де­вет­сто­го­ди­шњи­це му­че­нич­ке му смр­ти“18,
вла­ди­ка Ни­ко­лај је са­ку­пио број­не при­ло­ге о пр­вом срп­ском све­цу
и му­че­ни­ку. Књи­га са­др­жи и не­ко­ли­ко пје­са­ма. Јед­ну од њих, на­
сло­вље­ну Краљ Вла­ди­мир и Све­ти На­ум, на­пи­сао је сам вла­ди­ка
Ни­ко­лај.
Ова пје­сма, ис­пје­ва­на ,,на на­род­ну“, у ри­мо­ва­ним осмер­ци­ма,

го­во­ри о то­ме ка­ко се Јо­ван Вла­ди­мир усрд­но мо­лио Све­том На­у­

му да по­сре­ду­је код Бо­га да зми­је – ко­је још од по­стан­ка сви­је­та
пред­ста­вља­ју јед­но од нај­ве­ћих за­ла – на бр­ду Об­ли­ку пре­ста­ну да
ује­да­ју ње­го­ве вој­ни­ке. Све­ти На­ум је усли­шио Вла­ди­ми­ро­ве мо­
ли­тве, и по­мор је истог тре­нут­ка пре­стао:

,О На­у­ме све­ти­те­љу
(...)
О из­не­си су­зе мо­је
И мо­ли­тве пред Го­спо­да
Не рад ме­не но рад прав­де
Не­ја­ко­га мог на­ро­да. –
Кад пра­вед­ни краљ то ре­че
За­тре­се се сав Ко­со­гор,
16 Исто, 23-24.
17 Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, са­ста­вио епи­скоп Ни­ко­лај, Др­
жав­на штам­па­ри­ја Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, Бе­о­град, 1925.
18 Исто, 71.
 Са­кри­ше се љу­те зми­је
И пре­ста­де цр­ни по­мор.“
(Ве­ли­ми­ро­вић 1925: 12)

Кнез Вла­ди­мир је у знак за­хвал­но­сти по­ди­гао храм пре­кра­сан

на оба­ли Охрид­ског је­зе­ра и по­све­тио га Све­том На­у­му:

,,Ме­сто скром­ног ма­лог хра­ма

Крај је­зе­ра на оба­ли
Краљ по­ди­же храм пре­кра­сан
Да се име Бож­је сла­ви.“
(Ве­ли­ми­ро­вић 1925: 12)

Др Бу­д и­м ир Алексић

Тај храм је, по пје­сни­ко­вим ри­је­чи­ма, по­стао и до да­нас остао
све­док мно­гих чу­да, у ко­ме се сла­ве два све­ца-чу­до­твор­ца: Све­ти
Вла­ди­мир и Све­ти На­ум.
У Чи­тан­ци о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру на­ла­зи­мо и де­
се­те­рач­ку еп­ску пје­сму Пут кра­ља Вла­ди­ми­ра. У овој пје­сми – са
оби­љем ха­ги­о­граф­ских еле­ме­на­та – при­ка­за­но је Вла­ди­ми­ро­во пу­
то­ва­ње у Пре­спу на ве­ру за­да­ту, од ко­је­га га не мо­гу од­вра­ти­ти ни 191
Ко­са­ри­не су­зе под­стак­ну­те слут­њом да ће он по­ги­ну­ти. Пу­ту­ју­ћи

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

ка суд­ње­му мје­сту, кнез Вла­ди­мир про­ла­зи кроз го­ру зе­ле­ну, ко­ја
пла­че. На ње­го­во пи­та­ње, ко­је је по­ста­вио и Ко­са­ри, за­што пла­че,
го­ра исто­вјет­но од­го­ва­ра:

„Слу­ти ми се, пле­ме­ни­ти кра­љу:

До­бри краљ ће је­дан по­ги­ну­ти!“
(Ве­ли­ми­ро­вић 1925: 35)

Пла­че и ша­ре­но цви­је­ће на по­љу пре­ко ко­га је­зди кнез Вла­ди­

мир; пла­че и сту­де­на ри­је­ка по­ред ко­је иде; за­пла­ка­ло се и ја­то
пти­ца, чи­је су су­зе к’о ва­здух про­зрач­не; пла­че и би­је­ло ста­до ова­
ца на па­шња­ци­ма; и хри­шћан­ско се­ло, кроз ко­је про­ла­зи срп­ски
кнез, је за­пла­ка­ло. До­ла­зак у Пре­спу, и крај Вла­ди­ми­ро­вог жи­во­та,
пје­сник је смје­стио у ври­је­ме за­ла­ска сун­ца:

„Сун­це на­же, ко­њиц сав у пе­ни,

Краљ Вла­ди­мир сти­же сво­јој ме­ти
Ка­ко сти­же та­ко и по­ги­бе
 Краљ Вла­ди­слав од­се­че му гла­ву.“
(Ве­ли­ми­ро­вић 1925: 36)

На­кон то­га, у ду­ху на­ших на­род­них еп­ских пје­са­ма, на сце­ну

сту­па вјер­ни слу­га До­бри­во­је, ко­ји на­траг жу­ри дво­ру кра­ље­во­ме
да ја­ви Ко­са­ри шта се до­го­ди­ло. Вра­ћа­ју­ћи се истим пу­тем на­зад, он
ви­ди да је хри­шћан­ско се­ло за­тво­ре­но, а би­је­ло ста­до по­цр­ње­ло, да
је сту­де­на ре­ка усах­ну­ла, а по дру­му ле­жи ја­то мр­твих пти­ца, цви­је­
ће је уве­ну­ло, а зе­ле­на го­ра осу­ше­на. У овој им­пре­сив­ној пје­снич­кој
сли­ци, кон­ци­пи­ра­ној у нај­бо­љим тра­ди­ци­ја­ма кла­сич­не срп­ске епи­
ке, по­ка­зу­је се ка­ко и при­ро­да и љу­ди и биљ­ке и жи­во­ти­ње на зе­мљи
ко­јом је хо­дио до­бри краљ жа­ле за по­стра­да­лим го­спо­да­ром. До­
шав­ши дво­ру кра­ље­во­ме, слу­га До­бри­во­је за­ти­че Ко­са­ру ко­ја да­ћу
да­је сво­ме го­спо­да­ру. Ов­дје по­но­во сре­ће­мо ха­ги­о­граф­ске мо­ти­ве:
по­ја­вљу­ју се зна­ци све­ти­те­ље­вих чу­де­са по ње­го­вој смр­ти – бо­
Књига 6, свеска 2

жан­ска свје­тлост на не­бу као и огла­ша­ва­ње Бо­жи­јих ан­ђе­ла с не­ба:

„Док се мрач­но не­бо за­си­ја­ло
И ан­ге­ли с не­ба по­ви­ка­ли:
192
‘Ој Ко­са­ро, оста­ви се да­ће,
Све­ци­ма се да­ћа не из­да­је –
У спомен и славу Светог Јована Владимира

По­све­ти се кра­љу Вла­ди­ми­ре’.“

(Ве­ли­ми­ро­вић 1925: 37)

По­след­њи срп­ски еп­ски бард и сва­ка­ко нај­ис­ так­ну­ти­ји пред­

став­ник но­ви­је срп­ске епи­ке, Ра­до­ван Бе­ћи­ро­вић Тре­бје­шки (1898-
1986), опје­вао је мно­ге ве­ли­ке срп­ске све­ти­те­ље па и пр­вог срп­
ског све­ца – кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Пје­сма Роп­ство, же­нид­ба
и смрт зет­ског вла­да­ра Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра 1016. го­ди­не, на­ђе­на
је у ње­го­вој пје­снич­кој за­о­став­шти­ни и пр­ви пут је об­ја­вље­на у
књи­зи Ста­бљи­ке срп­ства – иза­бра­не и но­ве пје­сме ко­ју је из­да­ла
,,Све­ти­го­ра“ 1998. го­ди­не19. На­дах­ну­тим сти­хо­ви­ма Бе­ћи­ро­вић је
опје­вао чу­де­сну по­ви­јест о љу­ба­ви срп­ског кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­
ра и бу­гар­ске прин­це­зе Ко­са­ре, кће­ри бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла, као
и Вла­ди­ми­ро­ву му­че­нич­ку смрт. Аутор у пр­ви план да­је Ко­са­рин
мо­рал­ни пор­трет, ње­но истин­ско бо­го­љу­бље и чо­вје­ко­љу­бље. Она
је у овој пје­сми са­гле­да­на као оли­че­ње ду­хов­не и фи­зич­ке ље­по­те
и као но­си­лац нај­у­зви­ше­ни­јих мо­рал­них на­зо­ра.
19 Ха­џи-Ра­до­ван Бе­ћи­ро­вић – Тре­бје­шки, Ста­бљи­ке срп­ства: иза­бра­не и но­ве пје­
сме, при­ре­ди­ли Ми­ха­и­ло Шће­па­но­вић и Бу­ди­мир Алек­сић, Све­ти­го­ра, Це­ти­ње, 1998.
 По­себ­ну пје­сму, те­мат­ски ве­за­ну за му­че­нич­ку смрт Све­тог Јо­
ва­на Вла­ди­ми­ра, Бе­ћи­ро­вић је по­све­тио кр­сту бу­гар­ског ца­ра Вла­
ди­сла­ва ко­ји је овај по­слао срп­ском све­цу као знак до­бре во­ље, а
ко­ји је у ства­ри пред­ста­вљао за­ло­гу пре­ва­ре и сред­ство да се срп­
ски кнез до­ма­ми у Пре­спу и по­гу­би. У овој пје­сми, на­сло­вље­но је
Крст ца­ра бу­гар­ско­га као за­ло­га (срам­не пре­ва­ре от­ки­ну­те гла­ве
Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, го­спо­да­ра Зе­те), Бе­ћи­ро­вић нај­при­је
ис­ти­че да тај крст већ хи­ља­ду го­ди­на под­сје­ћа на по­длост и пре­ва­
ру ко­ју је по­чи­нио бу­гар­ски цар Вла­ди­слав:

„Тај крст пу­них де­се­так сто­ље­ћа,

На сра­мот­ну пре­ва­ру под­сје­ћа,
Те у ње­му на­ра­шта­ји ви­де,
До­кле људ­ско ни­шта­ви­ло иде.“

Др Бу­д и­м ир Алексић

(Бе­ћи­ро­вић 1998: 380)

Пје­сник за­тим да­је исто­ри­јат овог кр­ста ко­ји је био сре­брен па

по­зла­ћен, и ко­ји се већ сто­ти­на­ма го­ди­на чу­ва ис­под пла­ни­не Ру­ми­
је, у ку­ћи по­ро­ди­це Ан­дро­вић из Ми­ку­ли­ћа из­над Ба­ра.
Ко­ли­ко је жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ин­спи­ра­ци­ја на­ших 193
са­вре­ме­них пје­сни­ка, нај­бо­ље свје­до­чи Мо­мир Вој­во­дић (1939-

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

2014), еп­ски и лир­ски пје­сник, у чи­јем су обим­ном и ра­зно­вр­сном
књи­жев­ном ства­ра­њу на­шле мје­сто мно­ге ве­ли­ке те­ме срп­ске на­
ци­о­нал­не исто­ри­је и ду­хов­но­сти. Ње­го­ва пје­сма у ри­мо­ва­ним де­
се­тер­ци­ма Ду­ша све­тог кра­ља Вла­ди­ми­ра на­ста­ла је 1979. го­ди­не
при­ли­ком пје­сни­ко­ве по­сје­те оста­ци­ма ма­на­сти­ра Пре­чи­сте Бо­го­
ро­ди­це Кра­јин­ске код Остро­са, нај­ста­ри­јег спо­ме­ни­ка сло­вен­ске
кул­ту­ре на овим про­сто­ри­ма у ко­јем су се мо­шти Све­тог Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра на­ла­зи­ле до 1215. го­ди­не ка­да су пре­не­се­не у ма­на­стир
Шин Ђон (Све­ти Јо­ван) код Ел­ба­са­на. Основ­ни мо­тив пје­сме је
ваз­но­ше­ње ду­ше Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на не­бо:

„Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, краљ Зе­те,

Ваз­не­се у не­бе­ске че­те,
Кад му му­дру по­сје­ко­ше гла­ву
Ла­ком­ни­ци на зе­маљ­ску сла­ву“20.

20 Мо­мир Вој­во­дић, „Ду­ша Све­тог кра­ља Вла­ди­ми­ра“, Срп­ски југ, Под­го­ри­ца, го­
ди­на де­ве­та, број 10, ље­то 2016, 79.
 Вој­во­дић при­ка­зу­је му­че­нич­ко стра­да­ње овог пр­вог срп­ског
ка­но­ни­зо­ва­ног вла­да­ра, и на­гла­ша­ва да је Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир
био прав­до­љу­бив вла­дар (бес­пут­ни­ма пра­вим пу­тем во­дич,/ го­ни­
те­ља сла­бих љу­ти го­нич), пун све­то­сти чи­је се све­те и ми­ро­то­чи­ве
мо­шти свет­ку­ју зе­мљом ко­јом хо­ди ра­ди ми­ра21.
Му­че­ни­ку смрт пр­вог срп­ског сред­њо­вје­ков­ног све­ца пје­снич­
ки је уоб­ли­чи­ла и са­вре­ме­на еп­ска пје­сни­ки­ња из Ник­ши­ћа Ми­
ли­ца Ми­ћо­вић у пје­сми По­ги­би­ја кне­за Вла­ди­ми­ра. У овој пје­сми,
ис­пје­ва­ној у ри­мо­ва­ним де­се­тер­ци­ма, Ми­ли­ца Ми­ћо­вић гра­ди лик
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра еле­мен­ти­ма већ ис­пје­ва­них пје­са­ма: по­зив од
ца­ра Вла­ди­сла­ва да оде у Пре­спу, др­ве­ни крст као за­ло­га вје­ре,
Ко­са­ри­на мол­ба да не иде на пут, од­си­је­ца­ње гла­ве ис­пред цр­кве,
од­сје­че­на гла­ва про­го­ва­ра, све­ци са ико­на га при­зи­ва­ју на не­бе­ски
пре­сто. И у овој пје­сми, као и у Вој­во­ди­ће­вој, све­ти срп­ски кнез је
тип по­бо­жног и оми­ље­ног вла­да­ра, хри­сто­ли­ког до­брог па­сти­ра и
Књига 6, свеска 2

не­ви­ног му­че­ни­ка ко­ји спо­кој­но при­хва­та сво­ју суд­би­ну.

194
У спомен и славу Светог Јована Владимира
У кор­пу­су ана­ли­зи­ра­них еп­ских пје­са­ма о Све­том Јо­ва­ну Вла­
ди­ми­ру, он је при­ка­зан као узор до­бро­те, пле­ме­ни­то­сти, пра­вед­
но­сти, по­бо­жно­сти и спрем­но­сти за под­но­ше­ње жр­тве. У ве­ли­ком
бро­ју тих пје­са­ма по­ја­вљу­је се и љу­бав­ни си­же, „тј. те­ма ду­бо­ке
ду­хов­не ро­ман­тич­не ве­зе из­ме­ђу Вла­ди­ми­ра и Ко­са­ре (кћи ца­ра
Са­му­ил­ а), мо­тив иде­ал­не љу­ба­ви ко­ја је по­ста­ла узор и као та­ква

у нај­ве­ћој ме­ри утвр­ди­ла се у се­ћа­њу Ју­жних Сло­ве­на и кроз ве­

ко­ве са­чу­ва­ла као љу­бав­на при­ча, као Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­
са­ри“22. С дру­ге стра­не, на­спрам све­тог срп­ског кне­за ко­ји пли­је­ни
му­дро­шћу, хра­бро­шћу и хри­сто­љу­би­во­шћу, срп­ски еп­ски пје­сни­ци
при­ка­зу­ју ца­ра Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва као оли­че­ње вла­сто­љу­бља, кри­
во­клет­ства, све­то­гр­ђа, из­да­је и зло­чи­на.
Жи­вот и суд­би­на Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра пред­ста­вља не­
пре­су­шно вре­ло умјет­нич­ке ин­спи­ра­ци­је, али не са­мо умјет­нич­ке.
Сто­га епи­скоп Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић с пра­вом до­слов­но твр­ди да
„жи­вот Све­то­га кра­ља Вла­ди­ми­ра слу­жио је до са­да, а без сум­ње
слу­жи­ће и од са­да, као бо­га­ти из­вор мно­го­стра­ног на­дах­ну­ћа. Из
тог бо­га­тог из­во­ра цр­пео је жи­во­твор­но на­дах­ну­ће и вла­да­лац и
др­жав­ник, и пе­сник и књи­жев­ник, и све­ште­ник и вас­пи­тач, и ма­ло­
ду­шан и ве­ли­ко­ду­шан“23. Пред­мет ис­тра­жи­ва­ња у овом на­шем ра­
21 Исто.
22 Иза­бе­ла Лис-Вјел­гош, „Јо­ван Вла­ди­мир као вла­дар, ви­тез и све­тац. Стра­те­ги­ја
кре­и­ра­ња ли­ка у ка­зи­ва­њу по­па Ду­кља­ни­на“, Цр­кве­не сту­ди­је, го­ди­на XI­II, број 13, Ниш,
2016, 103.
23 Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, са­ста­вио епи­скоп Ни­ко­лај, Др­
ду је­сте књи­жев­ни лик и дје­ло Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у но­ви­јој
срп­ској епи­ци, од­но­сно у еп­ским пје­сма­ма ,,на на­род­ну“ на­ста­лим
то­ком про­те­кла три ви­је­ка. Што се Вла­ди­ми­ро­вог при­су­ства у на­
род­ној тра­ди­ци­ји ти­че, о то­ме нај­бо­ље свје­до­че два зна­ме­ња: крст
Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ји вје­ко­ви­ма чу­ва по­ро­ди­ца Ан­дро­вић
из се­ла Ми­ку­ли­ћи под­но Ру­ми­је и вје­ков­ни оби­чај из­но­ше­ња кр­
ста Све­тог кра­ља на врх пла­ни­не Ру­ми­је за Тро­ји­чин­дан. Крст је
по пре­да­њу онај на ко­ме се бу­гар­ски цар Јо­ван Вла­ди­слав кри­во
за­клео ка­да је кне­за Вла­ди­ми­ра по­звао се­би у го­сте у Пре­спу. Нај­
при­је му је, као знак до­бре во­ље, по­слао злат­ни крст, али је кнез
Вла­ди­мир од­био тај крст ис­ти­чу­ћи да је Хри­стос рас­пет на др­ве­
ном кр­сту, а не на злат­ном. Та­да му је бу­гар­ски цар по­слао, по свом
ар­хи­еп
­ и­ско­пу, др­ве­ни крст. Срп­ски кнез, вје­ру­ју­ћи ар­хи­е­пи­ко­по­
вим за­кле­тва­ма, је до­шао у Пре­спу и оти­шао у цр­кву да се по­мо­ли

Др Бу­д и­м ир Алексић

Бо­гу. Ту га је оп­ко­ли­ла вој­ска кр­во­лоч­ног Вла­ди­сла­ва. Уви­дјев­ши
да је пре­ва­рен, кнез Вла­ди­мир, са кр­стом у ру­ци, иза­шао је пред
цр­кве­на вра­та, и ту је био по­сје­чен. По­што је на ње­го­вом гро­бу у
ис­тој цр­кви опа­зио но­ћу чуд­но­ва­ту свје­тлост, бу­гар­ски цар је до­
зво­лио Ко­са­ри да пре­не­се Вла­ди­ми­ра у Ду­кљу, гдје је ње­го­во ти­је­
ло по­ко­па­но у ма­на­сти­ру Пре­чи­ста Кра­јин­ска. Пре­да­ње да­ље ка­же
да је кнез Вла­ди­мир и мр­тав др­жао у ру­ци онај др­ве­ни крст ко­ји је 195
до­био од ца­ра уби­це. Вла­ди­ми­ров крст је ка­сни­је у Ве­не­ци­ји, вје­

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

ро­ват­но кра­јем 16. ви­је­ка, око­ван у сре­бро. На пу­ту за Ве­не­ци­ју и
на­зад чу­ва­ла га је ве­ли­ка прат­ња. Ду­жи­на кр­ста је 45 цен­ти­ме­та­ра,
ши­ри­на 35, а де­бљи­на 2,5 цен­ти­ме­та­ра. На ње­го­вом до­њем кра­ју
угла­вље­на је ку­гла од ме­син­га у ко­ју се ста­вља штап кад се крст
но­си. По­што је Кра­ји­на при­ми­ла ислам, кра­јем 17. ви­је­ка, крст се
чу­ва у пле­ме­ну Мр­ко­је­ви­ћи, у се­лу Ве­љи Ми­ку­ли­ћи, ко­је се на­ла­зи
из­ме­ђу Ул­ци­ња и Ба­ра. Чу­ва га по­ро­ди­ца Ан­дро­вић.
Сва­ке го­ди­не на Тро­ји­чин дан крст Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
се пред ли­ти­јом из­но­си на врх пла­ни­не Ру­ми­је. Уче­сни­ци у овој
свет­ко­ви­ни оку­пља­ју се у Ве­љим Ми­ку­ли­ћи­ма дан ра­ни­је у по­по­
днев­ним са­ти­ма. Из­но­ше­њу кр­ста прет­хо­ди бо­го­слу­же­ње у цр­кви
Све­тог Ни­ко­ле у Ве­љим Ми­ку­ли­ћи­ма, ко­је по­чи­ње у по­ноћ. По­сли­
је ли­тур­ги­је, кре­ће се у по­ход стр­мом ста­зом ка 1593 ме­тра ви­со­
ком вр­ху Ру­ми­је. Пут до вр­ха пла­ни­не тра­је од два и по до три са­та.
Уче­сни­ци ли­ти­је то­ком чи­та­вог пу­та пје­ва­ју: Крст се но­си, Бог се
мо­ли, Го­спо­де по­ми­луј. Циљ уче­сни­ка ове ма­ни­фе­ста­ци­је је да се
крст из­но­си на Ру­ми­ју при­је из­ла­ска сун­ца, да крт и сун­це јед­на­ко

жав­на штам­па­ри­ја Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, Бе­о­град, 1925, 71.

 оба­сја­ју Кра­ји­ну и при­мор­је. Ка­да се иза­ђе на Ру­ми­ју, све­ште­ник
све­ти во­ди­цу, узи­ма крст и њи­ме бла­го­си­ља на све че­ти­ри стра­не
сви­је­та. По­сли­је од­мо­ра на вр­ху пла­ни­не, уче­сни­ци ове свет­ко­ви­не
се спу­шта­ју на ни­же па­ди­не, гдје се ор­га­ни­зу­је на­род­но ве­се­ље уз
пје­сме и игре, као и так­ми­че­ње у тр­ча­њу, ско­ку у даљ и ба­ца­њу ка­
ме­на с ра­ме­на. На­кон то­га се при­ре­ђу­је тр­пе­за љу­ба­ви за све при­
сут­не. За­тим сли­је­ди по­вра­так у До­ње Ми­ку­ли­ће, гдје се све за­вр­
ша­ва мо­ли­твом у цр­кви Све­тог Ни­ко­ле. Ђор­ђе Ђе­кић сма­тра да се
у про­шло­сти чу­ва­њем тог оби­ча­ја чу­ва­ла успо­ме­на на др­жав­ност
и ,,пам­ће­ње на све­тог осни­ва­ча др­жа­ве, чу­ва­ло се у вре­ме тур­ског
роп­ства као на­да у вас­кр­се­ње“24.
Књига 6, свеска 2

196
У спомен и славу Светог Јована Владимира

24 Ђор­ђе Ђе­кић, Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир – од кне­за до све­тог кра­ља, Ми­тро­по­ли­ја

цр­но­гор­ско-при­мор­ска, ИИУ Све­ти­го­ра, Це­ти­ње, 2017, 158.
Ph. D. Bu­di­mir Alek­sić
Se­mi­nary of Sa­int Pe­ter of Ce­ti­nje

SA­INT JO­VAN VLA­DI­MIR IN SER­BIAN EPIC PO­E­TRY

AND FOLK TRA­DI­TION

Sum­mary: This work analyzes Ser­bian epic po­ems which are, in

frag­ments or on the who­le, abo­ut li­fe, martyred de­ath and work of Sa­int
King Jo­van Vla­di­mir, as well as me­mo­ri­es of him pre­ser­ved in folk
tra­di­tion. Oral tra­di­tion abo­ut this Ser­bian sa­int was for the first ti­me
writ­ten by the Pri­est of Du­klja in his ‘Chro­nic­le’. That tra­di­tion in­du­
ced epic po­et An­dri­ja Ka­čić Mi­o­šić to wri­te ‘Po­em of King Vla­di­mir’
using folk po­ems as his mo­del, and af­ter that the ot­her cre­a­tors of ne­
wer Ser­bian epic we­re wri­ting po­ems with the­mes and mo­ti­ves re­la­ted

Др Бу­д и­м ир Алексић

to this holy Martyr-King. The­se songs po­int out the self-sac­ri­fic­ ial lo­ve
and co­u­ra­ge of Sa­int Jo­van Vla­di­mir who vo­lun­ta­rily sur­ren­de­red him­
self to the enemy army of Bul­ga­rian Tsar Sa­muil in or­der to sa­ve his
pe­o­ple. Sa­int Jo­van Vla­di­mir and his de­stiny left a de­ep trail in na­ti­o­nal
me­mory and tra­di­tion.
Keywords: Sa­int Jo­van Vla­di­mir, Ko­sa­ra, Tsar Sa­muil, ne­wer Ser­
197
bian epic, folk tra­di­tion, Ser­bian pe­o­ple, exe­cu­ti­on, martyrdom, sa­intly
cult

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји и на­род­ној тра­ди­ци­ји

д-р фи­лол. на­ук Бу­ди­мир Алек­сич
Бо­го­сло­вия «Свя­той Пе­тр Це­ти­нь­ский» Це­ти­нье

СВЯ­ТОЙ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР В СЕРБ­СКОЙ ЭПИ­ЧЕ­СКОЙ

ПО­Э­ЗИИ И НА­РОД­НОЙ ТРА­ДИ­ЦИИ

Ре­зю­ме: В ста­тье рас­сма­три­ва­ют­ся серб­ские эпи­че­ские сти­

хо­тво­ре­ния, ко­то­рые ча­стич­но или пол­но­стью опи­сы­ва­ют жи­знь,
де­я­те­ль­но­сть и му­че­ни­че­скую смер­ть свя­то­го ко­ро­ля Иоан­на Вла­
ди­ми­ра, а так­же вос­по­ми­на­ния о нем, со­хра­нив­ши­е­ся в на­род­ной
тра­ди­ции. Уст­ное пре­да­ние об этом серб­ском свя­том пер­вым на­
пи­сал Поп Ду­кля­нин в сво­ей «Ле­то­пи­си». Дан­ная ле­ген­да вдох­
но­ви­ла эпи­че­ско­го по­э­та Ан­дрию Ка­чи­ча Ми­о­ши­ча на со­чи­не­ние
«на­род­ной» «Пе­сни от ко­ро­ля Вла­ди­ми­ра». Поз­же и дру­гие по­э­ты
бо­лее но­вой серб­ской эпи­че­ской по­э­зии пи­са­ли пе­сни, обра­зно и
те­ма­ти­че­ски свя­зан­ные с дан­ным свя­тым ко­ро­лем-му­че­ни­ком. В
 дан­ных про­из­ве­де­ни­ях под­чер­ки­ва­ет­ся са­мо­по­жер­твен­ная лю­бо­
вь и му­же­ство свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра, ко­то­рый, что­бы спа­сти
свой на­род, до­бро­во­ль­но сдал­ся вра­же­ско­му во­й­ску бол­гар­ско­го
ца­ря Са­му­и­ла. Свя­той Иоанн Вла­ди­мир и его су­дь­ба оста­ви­ли глу­
бо­кий след в на­род­ной па­мя­ти и пре­да­ни­ях.
Клю­че­вые сло­ва: свя­той Иоанн Вла­ди­мир, Ко­са­ра, ца­рь Са­му­
ил, бо­лее но­вая серб­ская эпи­че­ская по­эз­ ия, на­род­ная тра­ди­ция,
серб­ский на­род, ка­знь, му­че­ни­че­ство, ку­льт свя­то­го

Δρ. Bu­di­mir Alek­sić

Ιερατική Σχολή Άγιος Πέτρος του Τσέτινιε στο Τσέτινιε

ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΣΤΑ ΣΕΡΒΙΚΑ ΕΠΙΚΑ

ΔΗΜΟΤΙΚΑ ΤΡΑΓΟΥΔΙΑ ΚΑΙ ΣΤΗ ΛΑΪΚΗ ΠΑΡΑΔΟΣΗ
Књига 6, свеска 2

Περίληψη: Στην εργασία εξετάζονται τα σέρβικα επικά δημοτικά

198
У спомен и славу Светог Јована Владимира
τραγούδια που αποσπασματικά ή εξ ολοκλήρου μιλάνε για το βίο,
το μαρτυρικό θάνατο και το έργο του Άγιου Βασιλιά Ιωάννη του
Βλαδίμηρου, όπως και για τη μνήμη του που σώθηκε στη λαϊκή
παράδοση. Ο πρώτος που έγραψε την προφορική παράδοση για τον
Σέρβο Άγιο αυτό είναι ο Ιερέας της Διοκλείας στο Χρονικό του. Αυτή η

παράδοση παρακίνησε το δημιουργό των επικών δημοτικών τραγουδιών

An­dri­ja Ka­čić Mi­o­šić να ερμηνεύσει το τραγούδι «Pje­smu od kra­lja
Vla­di­mi­ra». Ύστερα και οι άλλοι δημιουργοί των νεότερων σερβικών
επικών τραγουδιών έγραφαν τραγούδια που έχουν ως μοτίβο και θέμα
αυτόν τον Άγιο Βασιλιά και μάρτυρα. Στα τραγούδια αυτά τονίζονται οι
αυτοθυσία και γενναιότητα του Άγιου Ιωάννη του Βλαδίμηρου ο οποίος
παραδόθηκε οικειοθελώς στον εχθρικό στρατό του Βούλγαρου Βασιλιά
Σαμουήλ. Ο Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος και η μοίρα του άφησε βαθιά
χαραγμένο σημάδι και στη μνήμη του λαού και στην παράδοση.
Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Κόσαρα, Βασιλιάς
Σαμουήλ, νεότερα σερβικά επικά τραγούδια, λαϊκή παράδοση,
εκτέλεση, μαρτύριο, τιμή του αγίου
Др Кри­сти­на Ми­тић, до­цент
Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Ниш
kri­sti­na.mi­tic­@fil­fak.ni.ac.rs

ОПЕТ О КО­СА­РИ ВЛА­ДИ­МИ­РО­ВОЈ

Са­же­так: Та­ко­зва­но Ел­ба­сан­ско жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­
ди­ми­ра од­ма­кло је од Ле­ген­де о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри из Ље­то­пи­са
по­па Ду­кља­ни­на, као и од на­пи­са ви­зан­тиј­ских исто­ри­ка. При­ча о
Ко­са­ри се та­мо на­сла­ња на ел­ба­сан­ска усме­на пре­да­ња, у ко­ји­ма
је ли­је­па и по­е­тич­на сли­ка Ко­са­ре у Ду­кља­ни­на пот­пу­но из­вра­ће­
на све­ти­њи­че­њем и дје­ви­чан­ским Вла­ди­ми­ро­вим те­жња­ма, а он­да
и Ко­са­ри­ном љу­бо­мо­ром, као и рад­ња­ма про­тив Вла­ди­ми­ра. Док

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

Ду­кља­нин ис­ти­че ње­ну по­бо­жност и ода­ност су­пру­гу, из­јед­на­ча­
ва­ју­ћи је с њим и ин­ди­рект­но гра­де­ћи култ и Ко­са­ри, Ко­зма, са­ста­
вљач грч­ке цр­кве­не слу­жбе, на­во­ди да је Вла­ди­ми­ра по­гу­био шу­ра,
упра­во на Ко­са­рин на­го­вор.
Кључ­не ри­је­чи: Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, Вла­ди­мир, Ко­са­ра,
Ел­ба­сан­ско жи­ти­је, усме­на тра­ди­ци­ја
199
У сво­јој Исто­ри­ји књи­жев­но­сти Ј. Де­ре­тић Ље­то­пис по­па

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

Ду­кља­ни­на1 на­зи­ва „по­ро­дич­ном, пле­мен­ском и на­род­ном ге­не­а­
1 Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на пред­ста­вља пр­ви по­зна­ти са­чу­ва­ни спис у ко­јем су раз­ви­
је­не „култ­не пред­ста­ве” о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, а ко­је се раз­ви­ја­ју у ви­ше пра­ва­ца. Док Ј.
Ски­ли­ца по­ми­ње кне­за Вла­ди­ми­ра у кон­тек­сту ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ских су­ко­ба, Ду­кља­ни­но­во
ка­зи­ва­ње под­ре­ђе­но је про­сла­вља­њу вла­да­ра у ха­ги­о­граф­ском сти­лу. С. Но­ва­ко­вић (1893) бра­
нио је ми­шље­ње да је Ље­то­пи­су (Pra­es­bi­te­ri Di­oc­le­a­tis Reg­num Sla­vo­rum, сиг. Vat. Lat. 6958 из
Ру­ко­пи­сног одје­ље­ња Ва­ти­кан­ске би­бли­о­те­ке, а је­дан од пре­пи­са овог тра­га чу­ва се у Ар­хи­ву
ЈА­ЗУ) прет­хо­ди­ло „сло­вен­ско жи­ти­је”, Ф. Ши­шић (1928) оспо­ра­ва по­сто­ја­ње жи­тиј­ног из­вор­
ни­ка, већ ру­ко­пис до­во­ди у ве­зу са на­род­ном тра­ди­ци­јом и ка­же да је Ду­кља­нин сам сво­је из­
во­ре на­по­ме­нуо ри­је­чи­ма да ни­је на­пи­сао ни­шта дру­го до оног шта је „бу­ди чи­тао, бу­ди чуо”.
Ши­шић сма­тра да је Ду­кља­нин пре­ра­дио на­род­но пре­да­ње, ни­је мо­гао ко­ри­сти­ти пи­са­ни из­вор
— Ge­sta, Ac­ta, Vi­ta — не­го у пр­вом ре­ду жи­ву тра­ди­ци­ју, „ко­ја је у ду­кљан­ско-бар­ској цр­кви и у
XII ве­ку још жи­ве­ла, па ве­ро­ват­но и ка­квим кра­ћим за­пи­сом, до­да­ном смрт­ном да­ну, 22. ма­ја”.
За Вла­ди­ми­ро­ву ле­ген­ду за­кљу­чу­је се да ни­је би­ла ха­ги­о­граф­ски спис, већ мо­жда chan­son de
ge­stes због од­ред­ни­це li­ber ge­sto­rum eius, ко­ја, ми­мо­гред, мо­же би­ти би­ље­шка ка­кво­га чи­та­оц
­ а,
у Ор­би­но­вом Кра­љев­ству Сло­ве­на, та­кав за­кљу­чак 1967. го­ди­не из­но­си Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, док
Н. Ба­на­ше­вић (1971) ис­ти­че да је тек­сту прет­хо­ди­ло жи­ти­је, али ла­тин­ско. О јед­ној ри­мо­ка­то­
лич­кој ре­цеп­ци­ји жи­во­та и стра­да­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у но­ви­је ври­је­ме у ча­со­пи­су Цр­кве­не
сту­ди­је 13 пи­ше исто­ри­чар Б. Стој­ков­ски и ис­ти­че да је и та­мо при­су­тан „бо­гу­мил­ски еле­мент”,
од­но­сно Вла­ди­ми­ро­ва бор­ба пров бо­гу­ми­ла и на­вод­на при­пад­ност овом уче­њу ње­го­ве же­не и
шу­ра­ка. Та­ко­ђе, до­да­је да је тај еле­мент пре­у­зет из грч­ког жи­ти­ја и слу­жбе, ко­ји са­др­же „ома­
шке, ме­ша­ње кул­то­ва, тј. не­тач­не по­дат­ке”.
 ло­ги­јом” ка­квих има у свих на­ро­да на ро­дов­ском сте­пе­ну раз­во­ја.
На­по­ми­ње да су мно­ги ис­тра­жи­ва­чи тра­жи­ли па­ра­ле­ле Ље­то­пи­су
у усме­ном ства­ра­ла­штву од­но­сно „иш­че­злу на­род­ну тра­ди­ци­ју”,
њен „нај­леп­ши цвет”, „пре­при­ча­не пе­сме и бај­ке”, а сам као је­ди­ни
знак усме­но­сти из­два­ја мје­сне ле­ген­де.2 Н. Љу­бин­ко­вић раз­ли­ку­је
ви­ше ета­па у фор­ми­ра­њу ле­ген­де о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри — основ­
на је текст Јо­ва­на Ски­ли­це, дру­га пред­ста­вља вер­зи­ју ле­ген­де у
Ље­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на, тре­ћу чи­ни при­ча у тзв. ел­ба­сан­ском
жи­ти­ју, че­твр­та на­по­ми­ње тран­спо­зи­ци­ју еп­ске ле­ген­де о Све­том
Вла­ди­ми­ру у усме­ној књи­жев­но­сти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је на­кон 1737.
го­ди­не, пе­том ета­пом сма­тра Ка­чи­ће­во пје­ва­ње Пи­сме од кра­ља
Вла­ди­ми­ра, „на на­род­ну”, у Раз­го­во­ру угод­ном на­ро­да сло­вин­
ског, а крај­њу ета­пу чи­ни об­ра­да ле­ген­де у дје­ли­ма књи­жев­ни­ка
два прет­ход­на ви­је­ка.3 Мо­гућ­ност да је на на­ста­ја­ње Ље­то­пи­са
по­па Ду­кља­ни­на мо­гла ути­ца­ти усме­на тра­ди­ци­ја од из­у­зет­ног је
Књига 6, свеска 2

зна­ча­ја за исто­ри­ју на­ше на­род­не књи­жев­но­сти. По­ре­де­ћи гра­ђу

200
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ле­ген­де са гра­ђом на­род­них еп­ских пје­сма­ма и на­род­не про­зе Д.
По­по­вић за­кљу­чу­је да ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри има мо­ти­ва
ко­ји ка­рак­те­ри­шу усме­ну књи­жев­ност уоп­ште и да је мо­гла као
пи­са­ни из­вор по­ну­ди­ти гра­ђу усме­ној пре­ра­ди. Не ис­кљу­чу­је мо­
гућ­ност ути­ца­ја усме­не гра­ђе на фор­ми­ра­ње вер­зи­је при­че ко­ја
по­сто­ји у Ље­то­пи­су, али уз на­по­ме­ну о тзв. „по­врат­ном ути­ца­ју

штам­па­ног ма­те­ри­ја­ла” ци­ти­ра­ју­ћи Д. Жи­ва­ље­ви­ћа: „До са­да су

на­род­не умо­тво­ри­не из на­ро­да ула­зи­ле у књи­ге, са­да из књи­ге
ула­зе у на­род”.4
Да је Ље­то­пис, ипак, ли­те­рар­но дје­ло ли­је­пе књи­жев­но­сти ми­
сли и В. Ја­гић, пре­ма Ми­ју­шко­ви­ће­вом Пред­го­во­ру (5) (Ље­то­пис
као бе­ле­три­стич­ко дје­ло) и то због „фа­бу­ло­зне но­те”, „при­по­вје­
дач­ког ма­ни­ра пи­сца”, „буј­но­сти ма­ште ко­јом се ства­ра­ју ли­ца и
до­га­ђа­ји ко­ји се ни­је­су де­си­ли и ли­ца ко­ја ни­је­су ни­кад по­сто­ја­ла”.
Ко­ри­ште­на је тра­ди­ци­ја у скром­ној и умјет­нич­кој об­ра­ди.5 Исто­
риј­ску ври­јед­ност Ље­то­пи­са по­па Ду­кља­ни­на ума­њу­је оску­ди­ца
чи­ње­нич­них по­да­та­ка и ле­ген­дар­ни ка­рак­тер не­ких ње­го­вих ди­

2 Ј. Де­ре­тић, Исто­ри­ја књи­жев­но­сти, Бе­о­град 2007, 23.

3 Н. Љу­бин­ко­вић, тра­га­ња и од­го­во­ри. Сту­ди­је из на­род­не књи­жев­но­сти и фол­
кло­ра (I), Бе­о­град 2010, 153‒162.
4 Д. Жи­ва­ље­вић, Ка­чић и срп­ски на­род­ни гу­сла­ри, Бо­сан­ска ви­ла, 1893, VI­II, 1,
25. Пре­ма: Д. По­по­вић, Реч по на­ро­ду, Ниш 2010, 138‒139. Уп. В. Јо­во­вић, Све­ти Јо­ван
Вла­ди­мир у цр­но­гор­ској пе­ри­о­ди­ци из­ме­ђу два свјет­ска ра­та (1918–1941), Цр­кве­не сту­
ди­је, 13, Ниш 2016, 237–250.
5 Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, при­ре­дио С. Ми­ју­шко­вић, Бе­о­град 1988, 91.
је­ло­ва. Ро­ман Вла­ди­ми­ра и Ко­са­ре, ка­ко пи­ше Н. Ба­на­ше­вић, ни­
је нов по сво­јој са­др­жи­ни, мо­тив­ски је већ по­зна­то „за­ро­бља­ва­
ње кра­ље­во и ње­го­во из­ба­вље­ње уз по­моћ ца­ре­ве кће­ри”, а „бег
за­ро­бље­ног ју­на­ка из там­ни­це са кћер­ком не­ког ца­ра на­сил­ни­ка,
обич­но не­зна­бо­шца”, ве­о­ма је ра­ши­рен мо­тив у ви­те­шкој епи­ци
сред­ње­га ви­је­ка. Од­бје­гле дје­вој­ке се, до­ду­ше, ри­јет­ко вјен­ча­ва­ју с
ју­на­ком ко­га из­ба­вља­ју. Брак је у Ље­то­пис уне­сен као сте­ре­о­тип­ни
исто­ри­о­граф­ски мо­тив, та­ко­ђе, Вла­ди­мир оста­је без по­ро­да јер је
он уса­мље­на, из­у­зет­на по­ја­ва. Би­бли­ја и ха­ги­о­граф­ска књи­жев­ност
од­ре­ди­ле су дух Ду­кља­ни­но­ва дје­ла и ин­спи­ри­са­ли га за ле­ген­дар­
не еле­мен­те ко­је је унио у сво­је при­ча­ње. На­ро­чи­то је на­гла­ше­но
у Ба­на­ше­ви­ће­вим ко­мен­та­ри­ма да је Вла­ди­слав, Ко­са­рин ро­ђак,
ка­жњен за­то што је за ври­је­ме го­збе на­ре­дио да се од­си­је­че гла­ва
Све­том Вла­ди­ми­ру. Ко­са­ра је по­ште­ђе­на јер ни­је има­ла по­ро­да и

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

као та­ква је би­ла без­о­па­сна.6
Ни­је та­ко ла­ко уочи­ти ко­ли­ко је ва­жна дру­га епи­зо­да7 Ље­то­пи­
са по­па Ду­кља­ни­на, мо­же се учи­ни­ти да је она умет­ну­та у све­че­во
жи­ти­је, да је „ро­ман­тич­ни ин­тер­лу­диј”, ко­ји се мо­жда за­сни­ва на
усме­ној ле­ген­ди или пје­сми. Ко­са­ра је за­во­ље­ла Вла­ди­ми­ра не из
по­жу­де не­го што се са­жа­ли­ла на ње­го­ву мла­дост и ље­по­ту, и што је
чу­ла да је краљ и кра­љев­ског ро­да. Ма­да је по­жу­да ис­кљу­че­на из те 201
мо­ти­ва­ци­је, ни ова по­сљед­ња ре­че­ни­ца не од­го­ва­ра хри­шћан­ском

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

ду­ху и одва­ја се на­ро­чи­то јед­ном по­је­ди­но­шћу од слич­них оп­штих
мје­ста у жи­во­ти­ма све­та­ца. По­ред то­га што пра­ва хри­шћан­ка не
би гле­да­ла на по­ри­је­кло чо­вје­ка при­је не­го што би га за­во­ље­ла,
има још јед­на ри­јеч ко­ја ово мје­сто из­два­ја: у жи­во­ти­ма све­та­ца
ра­ши­рен је to­pos са­жа­ље­ња пре­ма мла­до­сти, а ов­дје је на­гла­ше­но
да је мла­дост ли­је­па. Не­ма сум­ње, за­кљу­чу­је Ин­гам, да ју је пи­сац
укљу­чио као би­о­граф­ски вје­ро­до­стој­но пре­да­ње, али по­сту­пив­ши
та­ко, он ју је ис­ко­ри­стио у свр­хе сво­је ре­ли­ги­о­зне те­ме. Ко­са­ра,

6 Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, Бе­о­град 1971,

199‒200.
7 Н. В. Ин­гам из­два­ја пет епи­зо­да при­по­ви­је­сти и као дру­гу на­во­ди Вла­ди­ми­ро­во
за­то­че­ни­штво и вјен­ча­ње, „ко­ја са оста­ли­ма од­ра­жа­ва ло­ги­ку при­че. Пет епи­зо­да чи­ни
не­ку вр­сту ди­ја­лек­тич­ког ни­за”: 1. оп­са­да у пла­ни­ни Об­лик и Вла­ди­ми­ро­во про­гон­ство,
2. кћер ца­ра там­ни­ча­ра осло­ба­ђа кне­за и вјен­ча­ва­ју се, 3. Вла­ди­сла­вов по­зив Вла­ди­ми­ру
да до­ђе у Пре­спу, 4. Вла­ди­ми­ро­во уби­ство и пре­но­ше­ње ње­го­вих мо­шти­ју, 5. по­гу­бље­ње
Вла­ди­ми­ро­вог уби­це. Дру­га и че­твр­та епи­зо­да су те­мат­ски слич­не и пред­ста­вља­ју обрт у
од­но­су на пр­ву и тре­ћу, док пе­та епи­зо­да до­вр­ша­ва ра­зр­је­ше­ње. Ин­гам, та­ко­ђе, на­по­ми­ње
да Ор­би­ни­јев пре­вод из­о­ста­вља тврд­њу да Ко­са­ра од­ла­зи у там­ни­цу јер ју је Бог на то
под­ста­као. Уп. Н. В. Ин­гам, Му­че­ни­штво Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра Ду­кља­ни­на, (пре­ве­ла
А. Мар­че­тић), Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске, де­цем­бар, Но­ви Сад 1990, 883‒885.
 „по­так­ну­та и на­дах­ну­та Све­тим Ду­хом”, тра­жи од оца до­зво­лу да
оби­ђе за­ро­бље­ни­ке и опе­ре им гла­ве и но­ге. По­пут:
Гре­шни­ца је су­за­ма опра­ла Ису­со­ве но­ге и обри­са­ла их сво­јом
ко­сом док је он се­део за тр­пе­зом у ку­ћи фа­ри­се­ја (Лу­ка, 7: 37‒38)
или Исус је опрао но­ге сво­јим уче­ни­ци­ма (Јо­ван, 13: 1‒20).8
Ја­сно је да је по­бо­жна Ко­са­ра бо­жан­ско сред­ство по­мо­ћу ко­га
ће Вла­ди­мир би­ти осло­бо­ђен, те је оту­да „ро­ман­са” та­ко­ђе дио „бо­
жан­ске за­ми­сли”. На­ра­тив­но је­згро дру­ге епи­зо­де слич­но је на­ра­
тив­ном је­згру пр­ве епи­зо­де. Вла­ди­мир је по­но­во „из­ру­чен” у ру­ке
дру­ге осо­бе, али овог пу­та у Ко­са­ри­не, та­ко да де­ша­ва­ња има­ју
сре­ћан крај. Осим то­га, са­ма Ко­са­ра ов­дје пре­у­зи­ма уло­гу на­лик
на Хри­сто­ву, и у из­вје­сном сми­слу дру­га епи­зо­да при­па­да њој. Ко­
са­ри­на ње­жност одр­жа­ва рав­но­те­жу на­спрам су­ро­во­сти ко­ја је до­
шла с ра­том и по­ро­бља­ва­њем. Ово­га пу­та она си­ла­зи (у там­ни­цу)
и чи­ни bo­num opus, баш као што је Вла­ди­мир си­шао с пла­ни­не Об­
Књига 6, свеска 2

лик и учи­нио до­бро дје­ло за свој на­род. Ко­са­ра по­ка­зу­је спрем­ност

202
У спомен и славу Светог Јована Владимира
да се жр­тву­је — при­је ће умри­је­ти не­го што ће узе­ти за му­жа не­ког
дру­гог осим Вла­ди­ми­ра („ње­на би од­луч­ност из­гле­да­ла пре­тје­ра­на
да ни­је за­ми­шље­на као по­на­вља­ње Вла­ди­ми­ро­ве”). На кра­ју, Ко­са­
ра је „да­та”, она се уда­је за Вла­ди­ми­ра — ...tra­di­dit ei fi­li­am su­am in
uxo­rem... — за­ни­мљи­во, у овој фор­му­ла­ци­ји је упо­три­је­бљен гла­
гол ко­ји исто­вре­ме­но зна­чи и „да­ти” и „из­да­ти”.9 Пи­сац је ри­је­шио

про­блем ка­ко да Ко­са­ру укљу­чи у ре­ли­ги­о­зну те­му; на­и­ме, он ју

је за­то учи­нио ва­жним чи­ни­о­цем бо­жан­ског пла­на на­ми­је­ње­ног
Вла­ди­ми­ру. Вјер­но шти­те­ћи свог му­жа и те­же­ћи ба­рем у њи­хо­вом
лич­ном од­но­су, Вла­ди­ми­ро­вом иде­а­лу са­мо­жр­тво­ва­ња, и Ко­са­ра
сти­че ауру све­то­сти10. Вла­ди­мир је уби­јен из по­ли­тич­ких раз­ло­га,
а не због сво­је вје­ре. Бу­ду­ћи по­бо­жан и пра­ве­дан, баш као и Хри­
стос, жр­тво­вао се за свој на­род. Та­ко је он исто­вре­ме­но и rex ju­stus

8 Пре­ма: Н. В. Ин­гам, нав. дје­ло, 886‒887.

9 Исто, 876‒878.
10 „Ста­ри срп­ски ру­ко­пи­си, ко­ји су обич­но пре­пи­си­ва­ни по ма­на­сти­ри­ма, под над­
зо­ром ка­лу­ђе­ра, са­др­же и по­себ­не са­ста­ве про­тив же­на. Та­ко је­дан ру­ко­пис срп­ске ре­цен­
зи­је XV ве­ка, ко­ји се са­да чу­ва у Бу­гар­ској ака­де­ми­ји на­у­ка у Со­фи­ји, има, по­ред оста­лог,
и овај ма­ли чла­нак: ’Се­кунд’н пре­му­дри, за­пи­тан бив­ши шта је же­на, ре­че: Му­жу по­топ,
до­му бу­ра, без­бри­жно­сти смет­ња, жи­во­ту су­жањ­ство, сва­ко­днев­на ште­та, рат ко­ји сам
по­чи­ње, мно­го пу­та свр­ша­ва­на бор­ба, звер ко­ја ује­да, пе­чал ко­ја ту се­ди, бор­бе­на ла­ви­
ца, пре­у­кра­ше­на куч­ка, жи­вот­но зло, бед­но лу­кав­ство. – Тај исти ре­че: Три зла сте­кох.
Књи­жев­ни­штва, си­ро­ма­штва и па­губ­них же­на из­бе­ћи не мо­гох. У огањ или к же­ни па­сти
рав­но је.” Пре­ма: Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, Књи­жев­на зби­ва­ња и ства­ра­ња код Ср­ба у сред­њем
ве­ку и у тур­ско до­ба, Но­ви Сад 1967(а), 231.
и pa­stor bo­nus,11 ка­ко те­му Му­че­ни­штва Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
Ду­кља­ни­на са­гле­да­ва Н. В. Ин­гам.
Зна­ча­јан из­вор о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри је, та­ко­ђе, грч­ка цр­кве­на
слу­жба, на­ста­ла, мо­жда, у XIV ви­је­ку, а пр­ви пут об­ја­вље­на у Ве­
не­ци­ји 1690. го­ди­не. Вер­зи­ја се за­сни­ва на фан­та­стич­ној ел­ба­сан­
ској ле­ген­ди и ми­је­ња по­зна­ту исто­ри­ју.12 Дје­ло је штам­пао Јо­ван
Пап, а у пред­го­во­ру ко­ји до­но­си на­вео је да је ма­на­сти­ром у ко­ме
су се на­ла­зи­ле Вла­ди­ми­ро­ве мо­шти упра­вљао Ко­зма. Ел­ба­сан­ско
жи­ти­је ко­је је Ко­зма уоб­ли­чио, ве­ћим ди­је­лом из усме­ног пре­да­
ња, уз по­зи­ва­ње на си­нак­сар­ско жи­ти­је пи­са­но бу­гар­ским је­зи­ком,
раз­ли­ку­је се од оно­га што је о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри за­би­ље­жио
Ду­кља­нин. Вла­ди­мир се по­ми­ње као краљ Бу­гар­ске и Или­ри­ка,
бо­ри се про­тив бо­гу­ми­ла (ме­са­ли­јан­ске је­ре­си) и дру­гих је­ре­ти­
ка, су­зби­ја упад ца­ра Ва­си­ли­ја у Ду­кљу, ро­ди­те­љи су му Не­ман

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

(Не­ма­ња) и Ана, ко­ја је ро­дом Гр­ки­ња, вје­рен је са Са­му­и­ло­вом
кћер­ком, чи­ји се при­каз пот­пу­но раз­ли­ку­је. Док Ду­кља­нин ис­ти­
че ње­ну по­бо­жност и ода­ност су­пру­гу, из­јед­на­ча­ва­ју­ћи је с њим и
ин­ди­рект­но гра­де­ћи и „Ко­са­рин култ”, Ко­зма на­во­ди да је Вла­ди­
ми­ра по­гу­био шу­ра, упра­во на Ко­са­рин (ов­де Да­ли­дин) на­го­вор.13
По­зна­та је „сло­вен­ска тра­ди­ци­ја кне­за му­че­ни­ка” (че­шки Вац­лав,
ру­ски Бо­рис и Гљеб), ко­је је, као и кне­за Вла­ди­ми­ра, у зам­ку на­ 203
ма­мио и под­му­кло убио же­нин ро­ђак, ко­ме, ми­мо­гред, ни­је учи­нио

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

ни­ка­кво зло, и ко­ме се, та­ко­ђе, сам не од­у­пи­ре.14 Пре­ма тзв. Ел­ба­
сан­ском жи­ти­ју и слу­жби ко­ја га пра­ти у за­вје­ри уче­ству­је и же­на15

11 Н. В. Ин­гам, нав. дје­ло, 890‒891.

12 Исто, 876‒878.
13 С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти, Бе­о­град 2002, из
Пред­го­во­ра Т. Јо­ва­но­ви­ћа, IX‒XV.
14 Н. В. Ин­гам, нав. дје­ло, 876‒878, 891. Уп. „Је­дан од нај­ви­тал­ни­јих и нај­
трај­ни­јих фол­клор­них обра­за­ца ко­ји се мо­же пра­ти­ти то­ком ве­ко­ва је­сте уби­ство
у ло­ву. По пра­ви­лу је уби­ство из­вр­ше­но над не­ви­ним, а вре­ме­ном, на­ро­чи­то у
сред­њем ве­ку, об­ли­ку­је се сле­де­ћи сте­ре­о­тип. Уби­ца је пре­тен­дент на пре­сто и
за­то уби­ја ле­ги­тим­ног на­след­ни­ка ди­на­сти­је (по ви­шим зах­те­ви­ма прав­де че­сто
и сам бу­де уби­јен на исти на­чин). У на­шој књи­жев­но­сти овај мо­тив се по­ја­вљу­је
као пре­да­ње већ у XII ве­ку у Ле­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на и пред­ста­вља по­чет­ну,
не­га­тив­ну цр­ту еп­ске би­о­гра­фи­је по­во­дљи­вог и бес­кру­пу­ло­зног кра­ља Вла­ди­
сла­ва.” (Н. Ми­ло­ше­вић Ђор­ђе­вић, Исто­риј­ска пре­да­ња на ме­ђи књи­жев­но­сти
и исто­ри­је (Мо­тив уби­ства у ло­ву), Збор­ник у част Во­ји­сла­ва Ђу­ри­ћа, гл. и одг.
уред­ник И. Тар­та­ља, Бе­о­град 1992, 33).
15 У сло­вен­ској тра­ди­ци­о­нал­ној кул­ту­ри же­на на­ста­вља род и чу­ва ог­њи­ште. У
па­три­јар­хал­но ори­јен­ти­са­ном дру­штву ја­вља се као „оли­че­ње ри­ту­ал­но не­чи­стог на­че­
 за­рад љу­бо­мо­ре или ме­са­ли­јан­ства. На­им ­ е, Вла­ди­ми­ро­во брач­но
уз­др­жа­ва­ње она ту­ма­чи по­сто­ја­њем дру­ге же­не16, или је већ њи­хов
уго­во­ре­ни брак, од ста­не бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла за­ми­шљен као
по­ку­шај при­до­би­ја­ња ва­жног „ви­зан­тиј­ског чо­вје­ка” за на­ме­та­ње
бо­гу­мил­ске је­ре­си и ши­ре­ње иде­је „сло­вен­ства”. Све ово по­те­кло
је из ло­кал­них ле­ген­ди по­ни­клих у око­ли­ни Ел­ба­са­на и Охри­да.17
Сто­јан Но­ва­ко­вић се по­дроб­но позабавиo Слу­жбом и Жи­ти­јем
Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на грч­ком је­зи­ку18. У слу­жби се срп­ски
краљ сла­ви као за­штит­ник Дра­ча. По­сли­је пре­но­са Вла­ди­ми­ро­вих
мо­шти­ју у Ал­ба­ни­ју у ње­го­ву пр­во­бит­ну ле­ген­ду упле­ли су се еле­
мен­ти из жи­во­та Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че.19 А Ко­са­рин лик мо­гао
ла”. У ве­ћи­ни сло­вен­ских ле­ген­ди го­во­ри се као и у Би­бли­ји да је же­на ство­ре­на или
на­ста­ла по­сли­је му­шкар­ца, што би тре­ба­ло да оправ­да њен под­ре­ђе­ни по­ло­жај. Те­ма гре­
шно­сти же­не ви­ше­стру­ко је за­сту­пље­на у сло­вен­ској ети­о­ло­ги­ји. По­што је па­ла као „жр­
тва ђа­во­ла”, же­на је гре­шна и Бо­гу и му­шкар­цу. У тра­ди­ци­о­нал­ној кул­ту­ри је мо­гла да се
Књига 6, свеска 2

204
У спомен и славу Светог Јована Владимира
оства­ри у пот­пу­но­сти је­ди­но у бра­ку и би­ла је ду­жна да учвр­сти свој по­ло­жај у по­ро­ди­ци
не са­мо као же­на не­го и као мај­ка. „Му­шкар­цу је су­прот­ста­вље­на као ле­во — де­сном, као
не­га­тив­но — по­зи­тив­ном”. из­вод: Сло­вен­ска ми­то­ло­ги­ја, уред­ни­ци С. М. Тол­стој, Љ. Ра­
ден­ко­вић, Be­o­grad 2001, 178‒180. (ЖЕ­НА. Г. И. Ка­ба­ко­ва).
16 Н. Љу­бин­ко­вић, нав. дје­ло, 159.
17 Т. Жив­ко­вић, Пор­тре­ти срп­ских вла­да­ра (IX‒XII век), Бе­о­град 2006, 74.
18 Пре­ма: Но­ва­ко­вић, нав. дје­ло, 258‒259: Кад је сти­гао на сна­гу, до­бро од­га­јен
и вас­пи­тан, ро­ди­те­љи га за­ру­чи­ше са кра­љев­ском ћер­ком Са­му­и­ла, кра­ља Бу­гар­ске и

Охри­да, и он се, као по­слу­шан син, ни­је про­ти­вио ро­ди­те­љи­ма, али је опет, са свом па­
жњом чу­вао дев­стве­ност, гле­да­ју­ћи кад ће улу­чи­ти згод­но вре­ме, да и же­ну обра­ти у
ону вр­ли­ну у ко­јој се сам на­хо­дио [...]. По­сле по­че да му­дрим ре­чи­ма и ду­хов­ним и не­бе­
ским по­ук­ а­ма и сво­ју же­ну убе­ђа­ва по ре­чи­ма и по­ук­ а­ма Све­то­га пи­сма, уве­ра­ва­ју­ћи је
ка­ко дев­стве­ност има ве­ли­ку це­ну пред Бо­гом, и ка­ко они ко­ји би је одр­жа­ли, мо­гу ре­ћи
да ни­су већ зе­маљ­ски не­го не­бе­ски, и да су по жи­во­ту ујед­на­чи­ли се с ан­ђе­ли­ма. Го­во­ра­ше
јој све што тре­ба да по­ка­же по­тре­бу то­га с ви­ше жи­во­та у сми­ре­но­сти, у угу­ши­ва­њу
стра­сти и у же­љи да се из­јед­на­че с ан­ђе­ли­ма. А она ње­му, ка­ко ве­ли при­ча, од­го­ва­ра­ше:
Тај је по­сао, пре­дра­ги му­жу, дат и где­ко­јим пти­ца­ма и жи­во­ти­ња­ма у при­ро­ди, па и
ако ми жу­ди­мо да по­стиг­не­мо Бож­ју бла­го­дат, од исто­га је Бо­га да­та и она бо­жан­ска
на­ред­ба. Она­ким је ре­чи­ма Јо­ван при­во­дио к сми­ре­но­сти сво­ју же­ну, а ова­ко је она о тој
сми­ре­но­сти ми­сли­ла.
19 Н. Ба­на­ше­вић, нав. дје­ло, 203, 210‒211. Уп. „Све­ти Јо­ван, про­рок и кр­сти­тељ
Хри­стов, има и зна­чај­но ме­сто у ислам­ској тра­ди­ци­ји, од­но­сно фол­кло­ру у ко­јем се по­
ја­вљу­је под име­ном Ја­хја. Ова чи­ње­ни­ца сва­ка­ко при­по­ма­же да се мо­ти­ви ве­за­ни за овог
све­ца ла­ко ши­ре на ша­ро­ли­ком ет­нич­ком и вер­ском про­сто­ру Бал­ка­на. По­зна­та при­ча
о (хе­рој­ској) смр­ти Јо­ва­но­вој у ислам­ској тра­ди­ци­ји је не­што окр­ње­на. Ипак, у ра­зним
ва­ри­јан­та­ма за смрт је кри­ва (не­ка­ква) же­на.” (Р. Бо­жо­вић, Мо­тив од­ру­бље­не гла­ве у срп­
ским еп­ским пе­сма­ма и Све­том пи­сму, На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не. Срп­
ска књи­жев­ност и Све­то пи­смо, 26/1, Бе­о­град–Ма­на­си­ја 1997, 165) Вла­ди­мир Ђо­ро­вић
(1934) на­ла­зио је да се из­ве­сне по­ја­ве из жи­ти­ја ме­ро­вин­шких све­та­ца за­па­жа­ју ја­сно и
у би­о­гра­фи­ји Све­тог Вла­ди­ми­ра у Ду­кљан­ској хро­ни­ци, а до­шле су оче­вид­но по­сред­ним
пу­тем, пре­ко истих узо­ра. Пре­ма: Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, нав. дје­ло (а), 28.
би ди­рект­но би­ти скоп­чан са Иро­ди­ја­дом или ње­ном кћер­ком. Као
Све­ти Јо­ван је при­знат од пра­во­слав­не цр­кве у Ал­ба­ни­ји, на­ро­чи­
то от­кад су му пре­не­се­не мо­шти из Кра­ји­не на Ска­дар­ском бла­ту у
за­себ­ну цр­кву с ма­на­сти­ром код Ел­ба­са­на, гдје му је по­сли­је, око
1381, ал­бан­ски го­спо­дар Кар­ло То­пи­ја по­ди­гао на те­ме­љи­ма ста­
ри­је­га но­ви ма­на­стир с цр­квом, а тај по­сто­ји још и да­нас и у ње­му
ћи­вот с ти­је­лом Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра — Шин Ђон (Све­та Гла­
ва, од­но­сно Гла­ва Све­та20). Ве­о­ма је вје­ро­ват­но, да је тек око то­га
вре­ме­на, да­кле у XIV ви­је­ку, за­пи­са­на грч­ка ле­ген­да, ко­ја је он­да
чу­ва­ла успо­ме­ну на све­ца у тим кра­је­ви­ма. Ко­зма, од 1694. по­ста­је
ми­тро­по­лит у Дра­чу, и сам ка­же о свом по­слу: „Ово је леп и кра­так
си­нак­сар све­ти­те­љев. У ве­ли­кој је књи­зи би­ло ви­ше и о слу­жби и о
жи­во­ту, али се из­гу­би­ла”. Но­ва­ко­вић је ка­сни­је до­ка­зао да је Ко­зма
свој по­сао ра­дио „по жи­вој пре­да­ји”.21 „Ме­ђу пе­сма­ма ве­ли­ко­га

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

ве­чер­ња ше­ста стро­фа ис­ти­че за­слу­ге Вла­ди­ми­ро­ве про­тив је­ре­ти­
ка. У пе­сма­ма на ју­тре­њу узи­мље се на ко­нац дру­га стра­на жи­ти­ја,
од­но­ша­ји пре­ма же­ни Вла­ди­ми­ро­вој, ко­ји се у овом жи­ти­ју пред­
ста­вља­ју са­свим дру­го­ја­чи­је не­го у Ду­кља­ни­на. У сед­мој стро­фи
пе­са­ма с ју­тре­ња по­ми­ње се:
Због за­ви­сти љу­бе тво­је гла­ву су ти од­се­кли су­ро­ви и бе­стид­
ни тво­ји ро­ђа­ци, а ти си вла­сти­тим ру­ка­ма при­мио сво­ју гла­ву. 205
У де­се­тој се стро­фи пе­ва Вла­ди­ми­ру:

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

Од­ба­цу­ју­ћи брач­ну со­бу на зе­мљи, бла­же­ни, пре­тр­пео си ра­ну
му­че­нич­ку, Јо­ва­не Вла­ди­ми­ре. С то­га те и ми, ро­бо­ви тво­ји, про­
сла­вља­мо, о до­бро­де­тељ­ни [...]
На Ду­кља­ни­на ни­ти ли­чи, ни­ти се на њ у чем год на­сла­ња сли­
ка Ко­са­ре, у Ду­кља­ни­на она­ко ле­па и пу­на по­е­зи­је од по­чет­ка до
кра­ја, у тзв. ел­ба­сан­ском жи­ти­ју се из­вра­ћа све­ти­њи­че­њем и де­ви­
чан­ским те­жња­ма Вла­ди­ми­ро­вим, и по­том Ко­са­ри­ном љу­бо­мо­ром
и ње­зи­ном рад­њом про­тив исто­га Вла­ди­ми­ра. И у то­ме што је жи­
ти­је то­ли­ко од­ма­кло од оне при­че, ко­ја се одр­жа­ла у Ду­кља­ни­на и
у ви­зан­тиј­ских исто­ри­ка, ја на­ла­зим са­мо до­каз да се ова ре­дак­ци­ја
не на­сла­ња ни на ка­кав пи­са­ни до­ку­ме­нат, не­го да ју је Ко­сма 1690.
по усме­ним она­мо­шњим пре­да­њи­ма на но­во са­ста­вио”.22
Ел­ба­сан­ско жи­ти­је је до­жи­вје­ло још не­ко­ли­ко из­да­ња, нпр.
1741, 1774, 1858, као и пре­вод на сло­вен­ски је­зик са до­пу­на­ма.

20 Ј. Пла­ме­нац, Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у сво­ме и на­шем вре­ме­ну, У спо­мен и сла­ву

Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, ур. Ј. Б. Мар­куш, Це­ти­ње 2015, 308.
21 Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, уре­дио Ф. Ши­шић, Бе­о­град‒За­греб 1928, 124.
22 С. Но­ва­ко­вић, нав. дје­ло, 272‒273, 276.
 Кнез Вла­ди­мир је је­ди­ни ду­кљан­ски вла­дар, све­тац — „све­ти
краљ”23. Про­гла­шен је све­цем 1861. Те го­ди­не бе­о­град­ски ми­тро­
по­лит Ми­ха­и­ло уно­си у Ср­бљак пре­ве­де­ни и до­пу­ње­ни текст тзв.
Ел­ба­сан­ског жи­ти­ја, ко­је је у том об­ли­ку пр­ви пут 1802. у Ве­не­
ци­ји штам­пао В. Ра­кић.24 Култ кне­за Вла­ди­ми­ра се, да­кле, ши­рио
и ме­ђу Ал­бан­ци­ма. Уз све­чев ћи­вот тра­ди­ци­ја се чу­ва­ла, ра­сла и
пре­о­бра­ћа­ла док ни­је до­би­ла свој чи­сто ха­ги­о­граф­ски об­лик, са
исто­риј­ским по­да­ци­ма са­свим збр­ка­ним, пре­ма не­зна­њу по­то­њих
вре­ме­на, ка­ко об­ја­шња­ва Но­ва­ко­вић. Кад се за ту по­зну, грч­ки пи­
са­ну ле­ген­ду са­зна­ло, исто­вре­ме­но се са­зна­ло и за ма­на­стир Вла­
ди­ми­ров бли­зу Ел­ба­са­на (ва­рош на пу­ту Охрид — Ска­дар).25 Ђ.
Сп. Ра­до­ји­чић на­во­ди ка­ко се у то­ку по­зни­јих сто­ље­ћа ле­ген­да о
Вла­ди­ми­ру спо­ји­ла с на­род­ним пре­да­њем о Ра­до­сла­ву (Не­ма­њи­
ћу) и ње­го­вим же­на­ма, па је та­ко Вла­ди­мир по­стао син Не­ма­њин.
Вла­ди­ми­ро­ва же­на Ко­са­ра до­би­ла је осо­би­не Ра­до­сла­вље­ве Ане и
Књига 6, свеска 2

по­ста­ла рав­на ста­ро­за­вет­ној Да­ли­ди (то по­ре­ђе­ње се на­ла­зи за Ану

206
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Ра­до­сла­вље­ву код ста­рог срп­ског књи­жев­ни­ка Те­о­до­си­ја).26
Ле­ген­ду о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, ка­ква је код Ду­кља­ни­на из Ба­
ра, од­но­сно Гр­гу­ра Ду­кљан­ског, узео је, пре­ко М. Ор­би­на (1601)27,
и по­пу­ла­ри­сао А. Ка­чић Ми­о­шић у Раз­го­во­ру угод­ном на­ро­да сло­
вин­ског (1756, и у ка­сни­јим из­да­њи­ма, би­ло их је пре­ко 30) у Пи­
сни од кра­ља Вла­ди­ми­ра, нај­ста­ри­јој за­би­ље­же­ној еп­ској пје­сми

ове те­ма­ти­ке, али, ипак, „не-усме­ног” по­ри­је­кла28. Нај­из­ ра­зи­ти­је

слич­но­сти из­ме­ђу Ка­чи­ће­ве пје­сме и ле­ген­де, ана­ли­зи­ра Д. По­по­
23 Уп. Д. Бо­јо­вић, Да­вид и Кон­стан­тин — срп­ска ре­цеп­ци­ја пре­да­ња о све­тим и
ве­ли­ким ца­ре­ви­ма, Све­ти цар Кон­стан­тин и хри­шћан­ство, Том II, (уред­ник Д. Бо­јо­вић),
Ниш 2013, 387‒397. Као и: Ј. Ре­ђеп, Уби­ство вла­да­ра, Но­ви Сад 1998, 311–319.
24 Н. Ба­на­ше­вић нав. дје­ло, 203, 210‒211.
25 С. Но­ва­ко­вић, нав. дје­ло, 218‒219. Уп. Н. Љу­бин­ко­вић, нав. дје­ло, 153‒162.
26 Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, нав. дје­ло (б), 7‒8. „У спи­си­ма ко­ји по­ти­чу од ка­лу­ђе­ра с
пра­вом се мо­гу оче­ки­ва­ти са­мо по­ку­де о же­на­ма. Кра­јем XI­II ве­ка Те­о­до­си­је пи­ше за кра­
ља Ра­до­сла­ва да је нај­пре био у све­му бла­го­хвал­ним и пре­и­звр­стан, али је по­сле по­стао
же­но­по­ко­рив. Због те зло­на­рав­не и лу­ка­ве же­не, ко­ја се ина­че од­ли­ко­ва­ла бла­го­лич­јем
(ле­по­том), Ра­до­слав чак вре­жден бист умом. Та но­ва Да­ли­да из­не­ве­ри­ла је сво­га кра­сно­га
го­спо­ди­на, и то он­да кад је он из­гу­био пре­сто због ње, кад је био у Дра­чу, у из­гнан­ству.
На­шла је Фру­га ве­ли­ког (чо­ве­ка са За­па­да), за­по­вед­ни­ка то­га гра­да, и ра­ди­ла је о гла­ви
му­же­вље­вој”. (Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, нав. дје­ло (а), 230)
27 Уп. М. Ор­бин, Кра­љев­ство Сло­ве­на, Зре­ња­нин 2006.
28 Ов­дје би сва­ка­ко ва­ља­ло раз­ма­тра­ти и јед­ну усме­ну еп­ску пје­сму, али то мо­же
би­ти те­ма по­себ­не сту­ди­је, ва­ља по­ћи од сту­ди­ра­ња Ани­це Са­вић Ре­бац и ње­ног огле­да
„О на­род­ној пе­сми Цар Ду­кли­јан и Кр­сти­тељ Јо­ван” у А. Са­вић Ре­бац, Дух хе­лен­ства.
Прет­пла­тон­ска еро­то­ло­ги­ја. Сту­ди­је и огле­ди. Ан­тич­ка есте­ти­ка и на­ук­ а о књи­жев­но­
сти, при­ре­ди­ли М. Лом­пар, И. Де­ре­тић, Бе­о­град 2015, 599–627.
вић, уоче­не су у об­ли­ко­ва­њу раз­го­во­ра дје­вој­ке и ње­ног оца, као и
у об­ра­ди мо­ти­ва же­нид­бе и сту­па­ња на пре­сто. У оба при­мје­ра
основ­на при­по­ви­јед­на гра­ђа је рас­по­ре­ђе­на на исти на­чин: „ју­нак
је у там­ни­ци, ју­нак и де­вој­ка раз­го­ва­ра­ју, де­вој­ка од­ла­зи оцу, ју­
на­ка осло­ба­ђа­ју и ју­нак се же­ни де­вој­ком”.29 „Мо­тив без­гре­шног
брач­ног жи­во­та не од­го­ва­ра при­ро­ди еп­ске пе­сме. Пре­у­зет из ха­
ги­о­гра­фи­је, за­бе­ле­жен је у ма­лом бро­ју пе­са­ма у ко­ји­ма се го­во­ри
о ју­на­ко­вом од­ла­ску у ка­лу­ђе­ре. У окви­ру те те­ма­ти­ке он је функ­
ци­о­на­лан као што је функ­ци­о­на­лан у окви­ру ле­ген­де о Вла­ди­ми­
ру и Ко­са­ри, у ко­јој је он још је­дан до­каз све­ти­тељ­ства и чи­сто­те
Вла­ди­ми­ро­ве (али и Ко­са­ри­не)”30. При­сут­на на еп­ској сце­ни, же­
на је не­ка­да тек у по­за­ди­ни рад­ње, не­ка­да по­кре­тач ак­ци­је, али
се основ­на тип­ска цр­та из­о­штра­ва у екс­трем­ним си­ту­а­ци­ја­ма, као
од­раз по­што­ва­ња/кр­ше­ња етич­ких нор­ми и по­ро­дич­них од­но­са. За

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

без­гре­шни брак је очи­глед­но да не мо­же има­ти ни исто­риј­ски ка­
рак­тер. За раз­ли­ку од еп­ске пје­сме:
De­voj­ka oslo­ba­đa mom­ka J 2, 5; J 2, 5, 3; De­voj­ka se za­lju­bi u
mom­ka u tam­ni­ci i mo­li oca da je uda za nje­ga L 6, 5; Oslo­ba­đa­nje iz
tam­ni­ce i že­nid­ba L 6, L 6, 5.31 — раз­го­вор де­вој­ке и оца, на­род­не
при­по­ви­јет­ке и пре­да­ња:
T 32.1 Lo­vers me­et­ing: he­ro in he­roin’s fat­her’s pri­son from wich 207
she helps him esca­pe, T91.6.4.1. Sul­tan’s da­ug­hter in lo­ve with cap­tu­

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

red knight, T91.6.4.2 Prin­cess falls in lo­ve with a king who be­co­mes
a sla­ve — де­вој­ка у там­ни­ци, раз­го­вор де­вој­ке и ју­на­ка; R Cap­ti­
vity and fu­gi­ti­ves, R 162. Re­scue by da­ug­hter of cap­tor, R211. Esca­pe
from pri­son — осло­ба­ђа­ње ју­на­ка из там­ни­це32 ни­су у ве­ли­ком бро­
ју при­мје­ра ну­ди­ле ма­те­ри­јал за упо­ред­ну ана­ли­зу са ле­ген­дом о
Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, али су се у овој вр­сти усме­ног ства­ра­ла­штва
на­шли мо­ти­ви ко­јих ни­је би­ло у еп­ским пје­сма­ма (мо­тив о без­о­
па­сним зми­ја­ма нпр.). Нај­фре­квент­ни­ји су мо­ти­ви ко­ји од­го­ва­ра­ју
при­ро­ди бај­ки, ле­ген­дар­них при­ча и пре­да­ња, од ко­јих тре­ба из­
дво­ји­ти мо­тив усло­вља­ва­ња уда­је. Мо­тив ју­нак у там­ни­ци у про­
зним тво­ре­ви­на­ма је из­ме­нио свој об­лик и до­био дру­га­чи­ју функ­

29 Д. По­по­вић, нав. дје­ло, 123.

30 Исто, 152. Уп. Ž. le Gof, Sred­njo­ve­kov­no ima­gi­nar­no. Ogle­di, Srem­ski Kar­lov­ci,
No­vi Sad 1999, 140‒150.
31 B. Kr­stić, In­deks mo­ti­va na­rod­nih pe­sa­ma bal­kan­skih Slo­ve­na (ur. M. Pan­tić). Be­o­
grad 1984. Пре­ма: Д. По­по­вић, нав. дје­ло, 142.
32 Гра­ђа ле­ген­де о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри је по­ре­ђе­на са ин­тер­на­ци­о­нал­ном мо­тив­
ском гра­ђом пре­ма из­во­ру: Stith Thomp­son, Mo­tif/In­dex of Folk Li­te­ra­tu­re, I‒IV, Blo­o­ming­
ton&Lon­don 1975. Пре­ма: Д. По­по­вић, нав. дје­ло, 138.
 ци­ју.33 Д. По­по­вић, та­ко­ђе, скре­ће па­жњу на то да „по­зи­ва­ње на
пле­ме­ни­то по­ре­кло и свест ко­ју о Вла­ди­ми­ро­вом кра­љев­ском ро­ду
има Ко­са­ра у Ду­кља­ни­но­вој вер­зи­ји, из­о­ста­је у Кра­љев­ству Сло­
ве­на (ма­да се о то­ме го­во­ри ка­сни­је као о раз­ло­зи­ма за одо­бра­ва­ње
Ко­са­ри­не уда­је), што би, чи­ни нам се, чвр­шће по­ве­зи­ва­ло де­ла Ду­
кља­ни­на и Ка­чи­ћа. Тре­ба, исти­не ра­ди, оста­ви­ти мо­гућ­ност да је
реч о слу­чај­ној срод­но­сти, на­ро­чи­то ако се има у ви­ду да фор­му­ла
из­ра­жа­ва­ња пле­ме­ни­тог по­ре­кла ју­на­ка ни­је стра­на на­род­ним пе­
сма­ма уоп­ште”. Еле­мен­ти на­род­ног, тра­ди­ци­о­нал­ног, усме­ног из­
ра­за и ис­ка­за ка­рак­те­ри­шу цје­ли­не Ље­то­пи­са у ко­ји­ма се аутор
ба­ви ра­ном исто­ри­јом бал­кан­ских Сло­ве­на. Из­дво­је­но XXXVI по­
гла­вље, иако у осно­ви текст ко­ји при­па­да ха­ги­о­граф­ској књи­жев­
но­сти, бо­га­то је и усме­ном гра­ђом.34 „Уоче­не раз­ли­ке су углав­ном
про­из­вод чи­ње­ни­це да се по­ре­де де­ла ко­ја при­па­да­ју књи­жев­ним
вр­ста­ма два пот­пу­но дру­га­чи­ја по­ет­ска си­сте­ма”.35„Оче­вид­но је да
Књига 6, свеска 2

су сви исто­риј­ски до­га­ђа­ји тра­ди­ци­о­нал­но об­ли­ко­ва­ни у усме­ној

208
У спомен и славу Светог Јована Владимира
про­зи или по­е­зи­ји пре на­стан­ка пи­сме­но­сти и са њи­ма пр­ви хри­
шћан­ски пи­сци мо­ра­ју ра­чу­на­ти”.36 Ле­ген­да о љу­ба­ви Вла­ди­ми­ра
и Ко­са­ре жи­ви, зна­чи ми­је­ња­ла се, до­пу­ња­ва­ла, са­жи­ма­ла, „а од
нај­ду­бље ста­ри­не”, ка­ко за­кљу­чу­је А. Га­ври­ло­вић, „па све до да­нас
одр­жа­ла се нај­ви­ше по сво­јој ле­по­ти, по чи­стој по­е­тич­но­сти ко­јом
су пр­ви ве­ко­ви на­ше исто­ри­је за­о­де­ну­ти.”37

Има раз­ло­га и да се ми­сли да је Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри

из пи­са­ног про­др­ла у на­род. „За Ко­са­рин Град на пла­ни­ни Це­ру
при­ча се да га је зи­да­ла не­ка срп­ска кра­љи­ца, њу је њен муж нео­
бич­но во­лео”38. По­да­так о то­ме да у јед­ној хри­со­ву­љи на Це­ти­њу
пи­ше да је Све­тог Вла­ди­ми­ра са­хра­ни­ла ње­го­ва су­пру­га Ко­са­ра у
ма­на­сти­ру Пре­чи­ста Кра­јин­ска на Ска­дар­ском је­зе­ру, а да је ка­сни­
је ње­го­во ти­је­ло пре­не­се­но у ма­на­стир бли­зу Ел­ба­са­на са­оп­штио
је Ја­стре­бов. Ну­шић је на­шао ле­ген­де из Ел­ба­са­на и Кор­че:

33 Д. По­по­вић, Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри и про­зна усме­на тра­ди­ци­ја, Ча­со­

пис за књ­жев­ност, је­зик и кул­ту­ру, април‒јун, 2, Бра­ни­че­во 2004, 82.
34 Д. По­по­вић, Реч по на­ро­ду, Бе­о­град 2010, 103.
35 Исто, 146.
36 Р. Ма­рин­ко­вић, Све­то­род­на го­спо­да срп­ска. Ис­тра­жи­ва­ње срп­ске књи­жев­но­
сти сред­њег ве­ка, Бе­о­град 1998, 7.
37 А. Га­ври­ло­вић, Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри у књи­жев­но-по­ет­ској об­ра­ди,
Бран­ко­во ко­ло, XVI­II, Срем­ски Кар­лов­ци 1912, 88.
38 С. Но­ва­ко­вић, нав. дје­ло, 236‒237: пре­ма по­ја­шње­њу С. Тро­ја­но­ви­ћа — Ко­са­
нин Град на Це­ру не­ма ни­ка­кве ве­зе с ле­ген­дом о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри.
 „Ви­ше Кор­че — пи­ше г. Ну­шић — на ви­со­ком бре­гу, на­ла­зи се
не­ка раз­ва­ли­на, би­ће ста­ри град. Ту је се­део не­ки краљ, Ла­ти­нин,
па је про­сио у ца­ра, ко­ји је бли­зу ње­го­ве др­жа­ве био, ћер, ко­ја је
би­ла пра­во­слав­не ве­ре. Она је при­ста­ла да по­ђе за њ, ама ако пр­во
са­зи­да пра­во­слав­ну цр­кву. Он то учи­ни, и са­зи­да код Кор­че цр­кву
Па­на­ги­ју. Де­вој­ка се уда за њ, али га пр­во ве­че уби­је на спа­ва­њу.
Она оде по­сле па се по­ка­лу­ђе­ри, а ње­го­во те­ло не­где од­не­су. Ни­је
та­мо са­хра­ње­но”39
По­ри­је­кло ро­ман­се о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри је не­ја­сно, да­ље упу­
ћу­је Ба­на­ше­вић по­ре­де­ћи Ље­то­пис и на­род­на пре­да­ња, и због чи­
ње­ни­це да Ј. Ски­ли­ца слич­ну при­чу до­во­ди у ве­зу са дру­гом Са­му­
и­ло­вом кћер­ком Ми­ро­сла­вом и ње­ним му­жем. Бра­ко­ви Са­му­и­ло­ве
дје­це су при­ка­за­ни као ве­зе из­ме­ђу брач­них дру­го­ва ко­ји су при­
па­да­ли стра­ним не­при­ја­тељ­ским та­бо­ри­ма. Ски­ли­ца је о Вла­ди­ми­

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

ру ре­као да је био Са­му­и­лов зет и да је то гла­вом пла­тио.40 Пре­ма
Ски­ли­ци Ко­са­ри­но41 цр­кве­но име је Те­о­до­ра и да­ле­ко је из­вје­сни­је
да је Са­му­и­ло до­нио од­лу­ку о скла­па­њу бра­ка из­ме­ђу ње и Вла­
ди­ми­ра на осно­ву по­ли­тич­ке про­цје­не. Он је слич­но по­сту­пио и у
слу­ча­ју сво­је дру­ге кће­ри, ко­ја је би­ла уда­та за ви­зан­тиј­ског за­ро­
бље­ни­ка Ашо­та, си­на со­лун­ског ду­ке Гри­го­ри­ја Та­ро­ни­та, ко­ме је
Са­му­и­ло на­кон же­нид­бе пре­дао Драч на упра­ву.42 Љу­бав­ни ро­ма­ни 209
дви­ју Са­му­ил­ о­вих кће­ри, по­че­ти на сли­чан на­чин, у да­љим пе­ри­

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

пе­ти­ја­ма пот­пу­но се раз­ли­ку­ју. При­ча о Ми­ро­сла­ви оста­је не­до­вр­
ше­на. Ко­са­рин ро­ман је до­вр­шен и, ма­да из­ла­зи из окви­ра ре­ал­них
зби­ва­ња, са­чи­ња­ва јед­ну хар­мо­нич­ну цје­ли­ну. Ба­на­ше­вић на­по­ми­
ње за­кљу­чак Ни­ко­ле Адон­ца ка­ко је „тра­гич­на Вла­ди­ми­ро­ва смрт
го­то­во је­ди­на исто­риј­ска чи­ње­ни­ца, а све оста­ло се за­сни­ва на фал­
си­фи­ко­ва­њу Ашо­то­ве и Ми­ро­сла­ви­не аван­ту­ре, уз не­ко­ли­ко ха­ги­
о­граф­ских до­да­та­ка”.43 Зла­тар­ски, пак, ми­сли да је до бра­ка Ашо­та
и Ми­ро­сла­ве до­шло по­сли­је бра­ка Вла­ди­ми­ра и Ко­са­ре. Ље­то­пис,
ипак, има сво­је исто­риј­ско је­згро за су­ко­бе из­ме­ђу Са­му­и­ла и Вла­
ди­ми­ра, па чак и за срод­ство Вла­ди­ми­ро­ве же­не са Са­му­и­лом, али
је при­ча Ље­то­пи­са, као плод ло­кал­не тра­ди­ци­је, уде­ше­на та­ко да

39 Исто, 236.
40 Н. Ба­на­ше­вић, нав. дје­ло, 167.
41 Исто, 147: пре­ма за­па­жа­њу Н. Ба­на­ше­ви­ћа у Ву­ко­вом Рјеч­ни­ку 1852. на­во­ди се
са­мо жен­ско име Ко­са­на, и Ко­са као њен хи­по­ко­ри­стик.
42 Т. Жив­ко­вић, нав. дје­ло, 69.
43 Н. Ба­на­ше­вић, нав. дје­ло, 149.
 до­ма­ћи хе­рој за­у­зи­ма глав­но мје­сто у свим зби­ва­њи­ма.44 Ду­кља­нин
је на Вла­ди­ми­ра и Ко­са­ру пре­нио љу­бав­ну при­чу и ве­зу са Дра­
чем Ми­ро­сла­ве и Ашо­та. Адонц ис­ти­че да је не­вје­ро­ват­на при­ча
да су обје кће­ри са сво­јим му­же­ви­ма би­ле по­сла­те на исто мје­сто.45
Кће­ри од­ра­сле у ди­вљој пла­нин­ској при­ро­ди, у тје­ско­би острв­ског
гра­да Пре­спе, пи­ше Ба­на­ше­вић, по­те­кле из јед­не, мо­же се ре­ћи,
ско­ро­је­вић­ке по­ро­ди­це, до­спје­ле до ве­ли­ке мо­ћи и сја­ја, ла­ко су се
и при­род­но за­љу­би­ле у мла­де за­ро­бље­ни­ке ви­со­ког ро­да, из мно­го
пи­то­ми­јих сре­ди­на. Ашот је при­па­дао ве­ли­ка­шкој по­ро­ди­ци, ко­ја
је игра­ла знат­ну уло­гу у Ви­зан­ти­ји, а Вла­ди­мир је био са­мо­стал­ни
вла­дар при­мор­ске Ду­кље, гдје су укр­ште­ни ути­ца­ји Ви­зан­ти­је и
Ри­ма има­ли ути­ца­ја и на на­чин жи­во­та нај­ви­ших дру­штве­них сло­
је­ва. Ко­са­ра и Ми­ро­сла­ва су из уро­ђе­не по­тре­бе да се са­жа­ле, уз­бу­
де и опле­ме­не, мо­гле би­ти при­ву­че­не суд­би­ном, спо­ља­шњо­шћу и
ран­гом дво­ји­це стра­них прин­че­ва.46
Књига 6, свеска 2

При­сут­на схва­та­ња љу­ба­ви ни­су на­ста­ла у Ду­кљи, ни­ти су из­

210
У спомен и славу Светог Јована Владимира
раз про­сто­те и за­о­ста­ло­сти, ка­ко да­ље об­ја­шња­ва Ба­на­ше­вић, не­го
су до пи­сца Вла­ди­ми­ро­ва жи­во­та до­шла са дру­гих стра­на, из обра­
зо­ва­ни­јег окру­же­ња. „У по­пу­лар­ној ла­тин­ској књи­жев­но­сти оног
вре­ме­на би­ло је ком­пи­ла­то­ра ко­ји су не­спрет­ни­је од на­шег Ду­кља­
ни­на го­во­ри­ли о чи­стој љу­ба­ви. Ко­са­ра је по­шла за Вла­ди­ми­ра non
ca­u­sa li­bi­di­nis, не­го за­то што је био леп, по­ни­зан, скро­ман, па­ме­тан,

му­дар, слат­ко­ре­чив и од кра­љев­ског ро­да. Те осо­би­не се мо­гу на­ћи у

лич­но­сти­ма са­вре­ме­них љу­бав­ни­ка XII и XI­II ве­ка на За­па­ду.” Две
од њих, по­ни­зност и хра­брост, из­гле­да­ју пот­пу­но кон­тра­дик­тор­не,
„зна се, ме­ђу­тим, ко­ли­ко су и нај­хра­бри­ји ви­те­зи мо­ра­ли би­ти по­
ни­зни, скром­ни и стр­пљи­ви пред Да­мом, од ко­је ни­су има­ли пра­ва
ишта оче­ки­ва­ти”. Свје­ште­на ли­ца ко­ја су пи­са­ла о Ко­са­ри­ној љу­
ба­ви пре­ма Вла­ди­ми­ру ни­су има­ла пред очи­ма са­мо Хри­стов лик
и ин­те­рес вје­ре, не­го су се, ма­кар и не­свје­сно, по­ве­ла за дру­гим,
у не­ким ни­јан­са­ма слич­ним иде­а­ли­ма.47 Ко­са­ра, на­кон што сре­ће
Вла­ди­ми­ра, спрем­на је да се од­рек­не и свог жи­во­та. Она не са­мо
да пред­ста­вља „бо­жан­ско ору­ђе ње­го­вог из­ба­вље­ња из там­ни­це”
већ је и „сред­ство ко­јим аутор по­гла­вља основ­ну иде­ју са­мо­вољ­ног
жр­тво­ва­ња др­жи у сре­ди­шту при­че. Ње­на је уло­га зна­чај­на јер нам

44 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је, том III, фо­то­тип­ско из­да­

ње, књ. 34, уре­дио Љ. Мак­си­мо­вић, Бе­о­град 2007, 91‒93.
45 Н. Ба­на­ше­вић, нав. дје­ло, 159.
46 Исто, 165.
47 Исто, 179‒188.
по­ка­зу­је да је аутор па­жњу обра­тио не са­мо на по­је­ди­нач­не мо­ти­
ве му­че­ни­штва већ и на чи­та­ву струк­ту­ру на­ра­ти­ва.” Јед­но је би­ло
на­род­но пје­ва­ње, а по­све дру­го по­бо­жно цр­кве­но про­сла­вља­ње.48
Пре­ма слу­жби у Ср­бља­ку зо­ве се ве­ли­ко­му­че­ник Јо­ван Вла­ди­
мир чу­до­тво­рац. У Бар­ском ро­до­сло­ву зо­ве се бла­же­ни му­че­ник,
бла­же­ни, све­ти, и он је краљ, а не кнез. Пре­да­ње из Ел­ба­са­на на­во­
ди да је Вла­ди­мир ро­дом из јед­ног од де­бар­ских се­ла, два и по да­на
да­ле­ко од Ел­ба­са­на. Пре­ма драч­ком ми­тро­по­ли­ту Ко­зми име кне­зу
је Јо­ван, а пре­зи­ме Вла­ди­мир пре­ма род­ном мје­сту Вла­ди­ми­рац.
У Бар­ском ро­до­сло­ву он се зо­ве Вла­ди­мир, а ал­бан­ско ста­нов­ни­
штво ње­гов ма­на­стир код Ел­ба­са­на зо­ве ар­ба­на­шки Шин-Ђон. У
Вла­ди­ми­ро­вој слу­жби ис­ти­че се да он има исто име као Кр­сти­тељ,
да је ве­ли­ко­му­че­ник, да је сво­ју од­сје­че­ну гла­ву у ру­ци но­сио, да
је ми­ро­то­чац, да је сло­вен­ски и ал­бан­ски штит, да је из­ра­стао од

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

Сло­ве­на и од срп­ског ро­да, за­тим да је ал­бан­ски све­ти и на­по­кон
да је свје­док чуд­ног зна­ме­ња кр­ста као цар Кон­стан­тин.49 Ле­ген­да
при­сут­на у на­ро­ду обра­зо­ва­на је сва­ка­ко на­кон смр­ти Све­тог Јо­ва­
на Вла­ди­ми­ра. Ка­да се упо­ре­ди ле­ген­да и при­лич­но не­у­хва­тљи­ви
пе­ри­од сло­вен­ске исто­ри­је из­ме­ђу VII и XI ви­је­ка, при­су­тан и у
Бар­ском ро­до­сло­ву, нај­ве­ће раз­ли­ке за­пра­во су ви­дљи­ве у раз­во­ју
ли­ка Ко­са­ре Вла­ди­ми­ро­ве. Ле­ген­дом се до­не­кле му­ти или мра­чи 211
ње­на сви­је­тла сли­ка на­ше про­шло­сти, као што је Вла­ди­ми­ро­ва.

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

48 А. Га­ври­ло­вић, нав. дје­ло, 58.

49 Л. Па­вло­вић, Кул­то­ви ли­ца код Ср­ба и Ма­ке­до­на­ца. Исто­риј­ско-ет­но­граф­ска
рас­пра­ва, Сме­де­ре­во 1965, 33, 36.
 Ph. D. Kri­sti­na Mi­tic, As­si­stant Pro­fes­sor
Fa­culty of Phi­lo­sophy Nis

AGAIN ABO­UT VLA­DI­MIR’S KO­SA­RA

Sum­mary: So cal­led El­ba­san Ha­gi­o­graphy of Sa­int Jo­van Vla­di­

mir was qu­i­te dif­fe­rent from The Le­gend of Vla­di­mir and Ko­sa­ra from
The Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja, as well as from the re­cor­dings
of Byzan­ti­um hi­sto­ri­ans. The story abo­ut Ko­sa­ra in it was ba­sed on El­
ba­san oral tra­di­tion, whe­re be­a­u­ti­ful and po­e­tic ima­ge of Ko­sa­ra was
com­ple­tely al­te­red, firstly by Vla­di­mir’s aspi­ra­ti­ons and then by Ko­sa­
ra’s je­a­lo­usy and acts aga­inst Vla­di­mir. Whi­le the Pri­est of Du­klja emp­
ha­si­zed Ko­sa­ra’s pi­ety and de­vo­tion to her hus­band, thus equ­a­li­zing
her with Vla­di­mir and in­di­rectly cre­a­ting a cult of Ko­sa­ra, Ko­smas,
the aut­hor of St. Jo­van Vla­di­mir in Gre­ek, cla­im ­ ed that Vla­di­mir was
Књига 6, свеска 2

212
У спомен и славу Светог Јована Владимира
exe­cu­ted by his wi­fe’s brot­her, who was co­a­xed by Ko­sa­ra. Djor­dje Sp.
Ra­do­ji­cic sta­ted that, du­ring the la­ter cen­tu­ri­es, The Le­gend of Vla­di­mir
was mi­xed with folk ta­le of Ra­do­slav (Ne­ma­njic) and his wi­ves, thus
ma­king Vla­di­mir Ne­ma­nja’s son. The fe­at­u­res of Ra­do­slav’s Ana we­re
at­tri­bu­ted to Vla­di­mir’s wi­fe Ko­sa­ra, which ma­de her equ­al to De­li­lah
from the Old Te­sta­ment. The­re we­re nu­me­ro­us re­a­sons which sup­por­
ted the the­ory that The Le­gend of Vla­di­mir and Ko­sa­ra was tran­sfer­red

from writ­ten to folk tra­di­tion. Ja­stre­bov sta­ted that the­re we­re re­cords in
chryso­bull of Ce­ti­nje that St. Vla­di­mir was bu­ried by his wi­fe Ko­sa­ra in
Pre­ci­sta Kra­jin­ska Mo­na­stery at La­ke Ska­dar, as well as that his re­ma­
ins we­re la­ter tran­sfer­red to a mo­na­stery ne­ar El­ba­san. Bra­ni­slav Nu­sic
fo­und le­gends from El­ba­san and Kor­ce which te­sti­fied abo­ut Ko­sa­ra’s
fe­a­tu­res which we­re rat­her dif­fe­rent than tho­se de­scri­bed by the Pri­est
of Du­klja.
Key words: The Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja, Vla­di­mir, Ko­sa­
ra, El­ba­san Ha­gi­o­graphy, oral tra­di­tion
др Кри­сти­на Ми­тич, до­цент
Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет в Ни­ше

ЕЩЕ РАЗ О КО­СА­РЕ ВЛА­ДИ­МИ­РО­ВОЙ

Ре­зю­ме: Так на­зы­ва­е­мое Эл­ба­сан­ское жи­тие Свя­то­го Иоан­на

Вла­ди­ми­ра от­да­ли­ло­сь од Ле­ген­ды о Вла­ди­ми­ре и Ко­са­ре и Ле­то­
пи­си по­па Ду­кля­ни­на, а так­же и от тек­стов ви­зан­ти­й­ских исто­ри­
ков. Ис­то­рия о Ко­са­ре зде­сь опи­ра­ет­ся на эл­ба­сан­ские уст­ные пре­
да­ния, в ко­то­рых кра­си­вое и по­э­ти­че­ское из­о­бра­же­ние Ко­са­ры из
тек­ста Ду­кля­ни­на пол­но­стью из­вра­ще­ ­но мир­ской жи­знью и плот­
ски­ми же­ла­ни­я­ми Вла­ди­ми­ра, а по­том и рев­но­стью Ко­са­ры, а так­
же и де­йс­ тви­я­ми про­тив Вла­ди­ми­ра. В то вре­мя как Ду­кля­нин вы­
де­ля­ет ее на­бо­жно­сть и пре­дан­но­сть су­пру­гу, ста­вя ее в один ряд

Др Кри­с ти­н а Ми­т ић

с ним и ко­свен­но со­зда­вая ку­льт Ко­са­ры, со­ста­ви­те­ль гре­че­ской
цер­ков­ной слу­жбы­Ко­зь­ма утвер­жда­ет, что Вла­ди­ми­ра по­гу­бил
шу­рин, как раз по хо­да­та­й­ству Ко­са­ры. Джорд­же Сп. Ра­до­й­ич ­ ич
утвер­жда­ет, что в те­че­нии по­сле­ду­ю­щ­их сто­ле­тий ле­ген­да о Вла­
ди­ми­ра со­е­ди­ни­ла­сь с на­род­ным пре­да­ни­ем о Ра­до­сла­ве (Не­ма­ни­
че) и его же­нах, и та­ким обра­зом Вла­ди­мир стал сы­ном Не­ма­ни.
Же­на Вла­ди­ми­ра Ко­са­ра по­лу­чи­ла осо­бен­но­сти же­ны Ра­до­сла­ва 213
Аны и бы­ла ото­ждествле­на с вет­хо­за­вет­ной Да­ли­дой. Су­щ­е­ству­ет

Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој

до­ста­точ­но при­чин для мне­ния о том, что Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ре и
Ко­са­ре мо­гла рас­про­стра­нит­ся сре­ди на­ро­да из пи­сь­мен­ной фор­
мы. Дан­ные о том, что в од­ном лист­ке на Це­ти­не на­пи­са­но как
Свя­то­го Вла­ди­ми­ра по­хо­ро­ни­ла его су­пру­га Ко­са­ра в мо­на­сти­ре
Пре­чи­стой Кра­ин­ской на Ска­дар­ском озе­ре, и что по­том его те­ло
пе­ре­не­сли в мо­на­сти­рь не­да­ле­ко от Эл­ба­са­на, со­о­бщ­ил Ястре­бов.
Бра­ни­слав Ну­шич об­на­ру­жил ле­ген­ды из Эл­ба­са­на и Кор­чи, ко­то­
рые так­же сви­де­те­ль­ству­ют о пол­но­стью ином обра­зе Ко­са­ры, чем
этот, ко­то­рый да­ет­ся у Ду­кля­ни­на.
Клю­че­вые сло­ва: Ле­то­пи­сь по­па Ду­кля­ни­на, Вла­ди­мир, Ко­са­
ра, Эл­ба­сан­ское жи­тие, уст­ная тра­ди­ция
 Δρ. Kri­sti­na Mi­tić, επίκουρη καθηγήτρια
Φιλοσοφική Σχολή, Νις

ΠΑΛΙ ΓΙΑ ΤΗΝ ΚΟΣΑΡΑ ΤΟΥ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ

Περίληψη: Ο λεγόμενος Βίος του Άγιου Ιωάννη του Βλαδίμηρου του

Ελμπασάν απομακρύνθηκε από τον Μύθο περί Βλαδίμηρου και Κόσαρα
του Χρονικού του ιερέα της Διοκλείας, όπως και από τα κείμενα των
ιστορικών του Βυζαντίου. Η ιστορία για την Κόσαρα εκεί βασίζεται
στις προφορικές παραδόσεις του Ελμπασάν, στις οποίες η όμορφη και
ποιητική εικόνα της στο έργο του ιερέα της Διοκλείας είναι εντελώς αλ-
λοιωμένη λόγω των τάσεων αγιότητας και παρθενίας του Βλαδίμηρου,
μετέπειτα και λόγω της ζηλοφθονίας της Κόσαρα και ενεργειών της
εναντίον του Βλαδίμηρου. Ενώ ο ιερέας της Διοκλείας τονίζει την
ευλάβειά της και την αφοσίωση στο σύζυγό της, εξισώνοντάς την με
Књига 6, свеска 2

αυτόν και έμμεσα χτίζοντας τη λατρεία της Κόσαρα, ο Κοσμάς, συγ-

214
У спомен и славу Светог Јована Владимира
γραφέας της ελληνικής ακολουθίας, αναφέρει ότι ο Βλαδίμηρος εκτε-
λέστηκε από τον κουνιάδο του, με την παρότρυνση της Κόσαρα. Ο N.
Lju­bin­ko­vić διαφέρει μερικά στάδια στη διαμόρφωση του μύθου περί
Βλαδίμηρου και Κόσαρα – βασικό είναι το κείμενο του Jo­van Ski­li­ca.
Το δεύτερο στάδιο αποτελεί η εκδοχή του μύθου στο Χρονικό του ιε-
ρέα της Διοκλείας, το τρίτο η ιστορία στο λεγόμενο Βίο του Ελμπασάν,

στο τέταρτο στάδιο παρατηρεί την αλλαγή του μύθου για τον Άγιο
Βλαδίμηρο στην προφορική λογοτεχνία του Κοσσυφοπεδίου και των
Μετοχίων μετά το 1737, ως πέμπτο στάδιο θεωρεί την παραλλαγή του
Ka­čić, Pi­sme od kra­lja Vla­di­mi­ra στο έργο Raz­go­vor ugod­ni na­ro­da
slo­vin­skog, και το τελευταίο στάδιο αποτελεί κατά τον Lju­bin­ko­vić η
διασκευή του μύθου στα έργα συγγραφέων των δύο προηγούμενων
αιώνων. Την πιθανότητα ότι η συγγραφή του Χρονικού του ιερέα της
Διοκλείας μπορεί να επηρεάστηκε από την προφορική παράδοση εί-
ναι εξαιρετικής σημασίας για την ιστορία της λαϊκής μας λογοτεχνίας.
Συγκρίνοντας την δομή του μύθου με την δομή των δημοτικών επικών
τραγουδιών και της λαϊκής ιστορίας, ο D. Po­po­vić συ­μπεραίνει ότι ο
μύθος περί Βλαδίμηρου και Κόσαρα έχει μοτίβα που γενικώς χαρακτη-
ρίζουν την προφορική λογοτεχνία και ότι θα μπορούσε να προσφέρει
δομή στη λαϊκή διασκευή ως γραπτή πηγή. Δεν αποκλείει την πιθανό-
τητα επηρεασμού της προφορικής δομής στη διαμόρφωση εκδοχής της
ιστορίας που υπάρχει στο Χρονικό.
Λέξεις κλειδιά: Χρονικό του ιερέα της Διοκλείας, Βλαδίμηρος,
Κόσαρα, Βίος του Ελμπασάν, προφορική παράδοση
Αγγελική Παπαγεωργίου

Η ΕΙΚΟΝΑ ΤΩΝ ΗΓΕΜΟΝΩΝ ΣΤΟΝ ΒΙΟ

ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ
Са­же­так:  У ра­ду је при­ка­зан ути­цај  Жи­ти­ја  Све­тог  Јо­ва­
на  Вла­ди­ми­ра  на 36. по­гла­вље  Ле­то­пи­са по­па Ду­кља­ни­на, као и
глав­ни про­та­го­ни­сти ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ских ра­то­ва.
Кључ­не ре­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на,
Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ски ра­то­ви.

Ан­г е­л и­к и Па­п а­г е­о р­г иу

Το λεγόμενο Χρονικό του Ιερέα της Διόκλειας (γνωστό και ως Ge­
sta Re­gum Scla­vo­rum) καλύπτει χρονικά την περίοδο από τον 5ο μέ-
χρι τα μέσα του 12ου αι. και γεωγραφικά την περιοχή του σημερινού
Μαυροβουνίου, της Κροατίας, της Σερβίας, της Βοσνίας-Ερζεγοβίνης
και τμήματος της Αλβανίας, με άλλα λόγια την ιστορική επαρχία του
Δυτικού Ιλλυρικού1. 215
Το κεφάλαιο 36 του Χρονικού είναι αφιερωμένο στον βίο του

Лик вла­да­ра у жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

πρώτου αγίου των σερβικών χωρών, του ανθρώπου που θεμελίωσε
και ενέπνευσε τη σερβική παράδοση του αγίου ηγεμόνα, στον Ιωάν-
νη Βλαδίμηρο. Ο τελευταίος ήταν ηγεμόνας της Διόκλειας μεταξύ των
ετών 990-1016, δηλαδή κατά την περίοδο των βυζαντινο-βουλγαρι-
κών πολέμων μεταξύ του Βασιλείου Β΄ και του Σαμουήλ. Ο Ιωάννης
Βλαδίμηρος προσπάθησε να προστατεύσει τα εδάφη του από τις επε-
κτατικές τάσεις του Σαμουήλ προσεγγίζοντας το Βυζάντιο. Το 997 ο
βούλγαρος ηγεμόνας κατέλαβε τη Διόκλεια και αιχμαλώτισε τον άγιο.
Ωστόσο, με ένα γύρισμα της τύχης που θυμίζει ρομαντική ιστορία, η
κόρη του Σαμουήλ, Κοσσάρα, ερωτεύθηκε τον Βλαδίμηρο και απαί-
τησε από τον πατέρα της να τον παντρευτεί. Ο Σαμουήλ δέχθηκε και
έτσι ο Ιωάννης Βλαδίμηρος πήρε πίσω ως προίκα τη Διόκλεια και την
περιοχή του Δυρραχίου, τις οποίες είχε αφαιρέσει ο Σαμουήλ από τους
Βυζαντινούς. Ο Βλαδίμηρος προσπάθησε να τηρήσει ουδέτερη στάση
στον πόλεμο του πεθερού του με το Βυζάντιο, αλλά μετά τον θάνατο
του Σαμουήλ ο ανηψιός και δεύτερος διάδοχός του, Ιωάννης Βλαδι-
σλάβος, αποκεφάλισε τον Βλαδίμηρο, οδηγώντας στην αγιοποίησή του
και στην εμφάνιση του πρώτου Σέρβου ηγεμόνα-αγίου. Σύμφωνα με
1 Παπαγεωργίου 2012: 370-375.
 τον Βίο, η χήρα του Βλαδίμηρου, Κοσσάρα, εκάρη μοναχή και ζήτησε
να ταφεί στα πόδια του συζύγου της. Όσο για τον Βλαδισλάβο, είχε
φρικτό τέλος, καθώς κεραυνοβολήθηκε από άγγελο Κυρίου2.
Το πρώτο αγιογραφικό κείμενο που αναφερόταν στον Ιωάννη Βλα-
δίμηρο, το οποίο όμως έχει χαθεί, πρέπει να συνετέθη μεταξύ των ετών
1075 και 1089. Ο Βίος που βρίσκεται ενσωματωμένος στο Χρονικό του
Ιερέα της Διόκλειας είναι μία πιο σύντομη εκδοχή του αρχικού Βίου
γραμμένη στη λατινική γλώσσα. Ο συγγραφέας έγραψε το κεφάλαιο
36 ως περίληψη του παλαιότερου Βίου του Βλαδιμήρου. Βρισκόμαστε
στην περίοδο κατά την οποία οι καταγόμενοι από την δυναστεία των
Βογισλάβλγιεβίτς ηγεμόνες της Διόκλειας προσπαθούσαν να λάβουν
το βασιλικό στέμμα από τον πάπα και να ανυψώσουν την επισκοπή του
Μπαρ σε αρχιεπισκοπή. Υποστήριζαν ότι ο ηγεμόνας Βλαδίμηρος ήταν
ο άγιος ιδρυτής της δυναστείας τους και ότι οι ίδιοι, σύμφωνα με το
Χρονικό, ήταν απόγονοι του θείου του, Νταγκίμηρου. Οι Βογισλάβλγι-
Књига 6, свеска 2

216
У спомен и славу Светог Јована Владимира
εβίτς πέτυχαν τον στόχο τους, παρόλο που ο Βλαδίμηρος δεν αναγνω-
ρίστηκε ως άγιος από την Καθολική Εκκλησία. Παρά τον αγιολογικό
του χαρακτήρα, το κεφάλαιο 36 περιέχει αρκετά αξιόπιστα ιστορικά
στοιχεία3.
Οι πρώτοι βίοι του Αγίου Βλαδιμήρου στην ελληνική και την εκ-
κλησιαστική σλαβονική γλώσσα εκδόθηκαν στα τέλη του 17ου και τις
αρχές του 19ου αι. αντιστοίχως. Η ελληνική ακολουθία, που περιείχε

τον βίο του Βλαδιμήρου, προσευχές και ύμνους προοριζόμενους να ψα-

λούν την ημέρα της εορτής του αγίου, εκδόθηκε στη Βενετία το 1690.
Το κείμενο επανεκδόθηκε με μικρές αλλαγές το 1774 και το 1858. Βα-
σιζόταν σε προφορικές παραδόσεις τις οποίες κατέγραψε ο Κοσμάς,
μέλος του κλήρου της Ορθόδοξης αρχιεπισκοπής Αχρίδος. Το κείμενο
του Κοσμά χρησιμοποιήθηκε ως βάση για τις ακολουθίες του αγίου
στην εκκλησιαστική σλαβονική, εκ των οποίων η πρώτη τυ­πώθηκε στη
Βενετία το 1802 και η επόμενη στο Βελιγράδι το 1861. Η τελευταία
δημοσιεύτηκε ως τμήμα της τρίτης έκδοσης του Sr­bljak, μίας επιτομής
από ακολουθίες για τους Σέρβους αγίους από τη Σερβική Ορθόδοξη
Εκκλησία4.
Στο κείμενο του Κοσμά ο άγιος αποκαλείται «Ιωάννης από το Βλα-
διμήρ» και ο πατέρας του ήταν ο Στέφανος Νεμάνια (αρχιζουπάνος της
Ρασκίας από το 1166 μέχρι το 1196), ενώ παππούς του ήταν ο Συμεών
2 Παπαγεωργίου 2012:51-58.
3 Živ­ko­vić 2009: 66-72, 267-272, 379, No­va­ko­vić 1893: 218–84, Νικόδημος 1868:
165–66, Yanich and Han­key 1921, ch. “The Li­fe of Sa­int John Vla­di­mir, Ser­bian Prin­ce”.
4 No­va­ko­vić 1893: 218–84, Νικόδημος 1868: 165–66, Yanich and Han­key 1921, ch.
“The Li­fe of Sa­int John Vla­di­mir, Ser­bian Prin­ce”.
της Βουλγαρίας (τσάρος από το 893 μέχρι το 927). Νυμφεύθηκε την
κόρη του Σαμουήλ της Βουλγαρίας και διαδέχθηκε τον πατέρα του ως
αυτοκράτορας της Αλβανίας, Ιλλυρίας και Δαλματίας. Μετά τη νίκη
του βυζαντινού αυτοκράτορα Βασιλείου επί του τσάρου Σαμουήλ, ο
αυτοκράτορας Ιωάννης Βλαδίμηρος νίκησε τον Βασίλειο. Πολέμησε
επίσης ενάντια στους Βογόμιλους και τους Μεσσαλιανούς. Από πολύ
νεαρή ηλικία ο Ιωάννης Βλαδίμηρος αδημονούσε για το ουράνιο βα-
σίλειο. Μετά τον γάμο του προσευχόταν νυχθημερόν και απείχε από
τα συζυγικά του καθήκοντα. Η σύζυγός του ήταν αιρετική, όπως και
ο αδελφός της, τον οποίο ώθησε να δολοφονήσει τον Ιωάννη. Κάποια
στιγμή που οι δύο κουνιάδοι ίππευαν μαζί, συνοδευόμενοι από στρατι-
ώτες, και έφτασαν σε μία κλεισούρα στο Δερβένι, ο αιρετικός ξαφνικά
χτύπησε τον Ιωάννη με το σπαθί του, αλλά το όπλο δεν κατάφερε να
διαπεράσει το δέρμα του αγίου. Μόνον όταν ο Ιωάννης του προσέφε-

Ан­г е­л и­к и Па­п а­г е­о р­г иу

ρε το δικό του σπαθί μπόρεσε ο δολοφόνος να τον αποκεφαλίσει. Ο
Ιωάννης έπιασε το κεφάλι του στον αέρα και ίππευσε μέχρι τον ναό
που είχε ανεγείρει κοντά στο Ελβασάν – προφανώς στη Μονή του Αγί-
ου Ιωάννου Βλαδιμήρου όπου διέμενε ο Κοσμάς. Εκεί ο άγιος άφησε
κάτω το κεφάλι του και λέγοντας «Κύριε Ιησού Χριστέ, στα χέρια σου
εναποθέτω το πνεύμα μου» πέθανε. Το έτος θανάτου του τοποθετείται
στο 899. Ετάφη στην εκκλησία, η οποία αργότερα έγινε τόπος πολλών 217
θαυμάτων που αποδείκνυαν τη δύναμη του αγίου5.

Лик вла­да­ра у жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

Στην θρησκευτική εικονογραφία ο άγιος απεικονίζεται συνήθως ως
ηγεμόνας με στέμμα και βασιλική ενδυμασία, κρατώντας σταυρό στο
δεξιό χέρι του και το κεφάλι του στο αριστερό. Το Χρονικό του Ιερέα
της Διόκλειας και ο Ιωάννης Σκυλίτζης περιγράφουν τον Ιωάννη Βλα-
δίμηρο ως έναν σοφό, ευσεβή και φιλειρηνικό ηγεμόνα6.
Είναι προφανές ότι το ελληνικό αγιογραφικό κείμενο, το οποίο συ-
νετέθη κατά τη διάρκεια της οθωμανικής κυριαρχίας στα Βαλκάνια,
περιέχει πολυάριθμες ιστορικές ανακρίβειες αναφορικά με τον βίο του
αγίου Βλαδιμήρου. Συνεπώς, η πιο αξιόπιστη πηγή για τη ζωή και τη
δράση του παραμένει το 36ο κεφάλαιο του Χρονικού του Ιερέα της Δι-
όκλειας, το οποίο επιπλέον περιέχει αρκετά ενδιαφέροντα στοιχεία για
την εικόνα των Βυζαντινών, των Βουλγάρων και των Σέρβων.
Πριν περάσω στο κυρίως θέμα της μελέτης, την εικόνα των ηγε-
μόνων στον Βίο, οφείλω να αποσαφηνίσω τις συνθήκες κάτω από τις
οποίες γράφτηκε το Χρονικό. Ο Ti­bor Živ­ko­vić έλυσε, κατά τη γνώμη
μου, τον γρίφο της ταυτότητας του συγγραφέα και της χρονολογίας

5 Κοσμάς 1858: 12-13.

6 Dra­ko­po­u­lou 2006: 136–141.
 συγγραφής του Χρονικού. Σύμφωνα με τον ερευνητή, συγγραφέας του
χρονικού ήταν ο Rüdi­ger, μοναχός (πιθανώς τσεχικής καταγωγής) ο
οποίος ανήκε στο τάγμα των Κιστερκιανών. Η χρονολογία γέννησής
του παραμένει άγνωστη, ωστόσο μεταξύ των ετών 1295 και 1298 ζού-
σε στο Σπλιτ και ανήκε στο προσωπικό της αρχιεπισκοπής της πόλης.
Το 1299 μετεγκαταστάθηκε στο Bar (Αντίβαρις), όπου εξελέγη αρχιε-
πίσκοπος. Από εκεί αναγκάστηκε να φύγει, το 1301, εξαιτίας της κα-
τάκτησης της πόλης από τον Μιλούτιν. Πέθανε το 1305 στη μονή του
Zwettl στην Κάτω Αυστρία7.
Κατά τη διάρκεια της παραμονής του στο Σπλιτ, ο Rüdi­ger συν-
δέθηκε με έναν από τους ισχυρότερους άνδρες της εποχής, τον Pa­vle
Su­bić8. Ο τελευταίος ανέθεσε στον Rüdi­ger τη σύνταξη του Χρονικού.
Βασικός στόχος της συγγραφής ήταν η εξυπηρέτηση των πολιτικών
φιλοδοξιών του Su­bić, ο οποίος επιθυμούσε τη δημιουργία ενός κροα-
τικού βασιλείου στην περιοχή. Στόχος του Rüdi­ger ήταν να αποδείξει
Књига 6, свеска 2

πρώτον την καταγωγή του μέντορά του από τους Νεμανίδες, προκει-
μένου να διευκολυνθεί ο τελευταίος στην πραγματοποίηση των φιλό-
δοξων σχεδίων του, και δεύτερον τη συνεχή και εκτεταμένη παρουσία
των Κροατών στα σλαβικά εδάφη, πάλι με στόχο την εξυπηρέτηση των
σχεδίων του Su­bić9.
218 Ο ίδιος ο Rüdi­ger είχε στη διάθεσή του μία πλειάδα πηγών, από
τσεχικά και πολωνικά χρονικά μέχρι θεολογικά κείμενα, βυζαντινά και
У спомен и славу Светог Јована Владимира

λατινικά χρονικά, νομικά και διπλωματικά έγγραφα. Κατάφερε, λοιπόν,

να χρησιμοποιήσει όλο αυτό το υλικό για να κατασκευάσει το Χρονικό
του. Πράγματι, μπορούμε να μιλάμε για κατασκευή, καθώς το έργο δεν
ήταν απλώς στρατευμένο, όπως θα λέγαμε με σημερινούς όρους, αλλά
μία κατασκευή στην οποία προστέθηκαν ψευδή στοιχεία με τη μορφή
θρύλων, αλλοιώθηκαν συχνά οι γενεαλογίες, δημιουργήθηκαν γεγονό-
τα, με μοναδικό στόχο τη λειτουργία του Χρονικού ως μέσου για τη
δικαιολόγηση των σχεδίων του Su­bić10.
Ο Βίος του Αγίου Βλαδίμηρου ενσωματώθηκε κατ’ αρχάς για διδα-
κτικούς σκοπούς και κατά δεύτερο λόγο στο πλαίσιο της προσέγγισης
του Su­bić με τους Βουλγάρους. Φυσικά, το Χρονικό δεν ήταν δυνατό
να είναι εξ ολοκλήρου βασισμένο σε ψευδή ιστορικά στοιχεία. Ο ιστο-
ρικός πυρήνας υπάρχει και χρησιμοποιείται προκειμένου να αποκτήσει
εγκυρότητα η συγγραφή. Με τον τρόπο αυτόν δικαιολογείται η ιστορι-

7 Živ­ko­vić 2009: 362-365, 379-384.

8 Παπαγεωργίου 2012: 1923.
9 Παπαγεωργίου 2012: 18-23.
10 Παπαγεωργίου 2012: 19-23, Živ­ko­vić 2009: 379-384.
κή ακρίβεια του τελευταίου τμήματος του Χρονικού (από τα μέσα του
10ου μέχρι τα μέσα του 12ου αιώνα), όπως και η ιστορική ακρίβεια των
παρατιθέμενων γεωγραφικών στοιχείων.
Ο Ιωάννης Βλαδίμηρος, ο πρωταγωνιστής του Βίου, φέρει όλα τα
χαρακτηριστικά του αγίου. Παρουσιάζεται ως ευσεβής, συνετός, γεν-
ναίος. Δείχνει από την αρχή της ζωής του τις ιδιότητες του αγίου, κα-
θώς με τις προσευχές του πραγματοποιεί θαύμα που σώζει τον λαό του
από τη μάστιγα των δηλητηριωδών φιδιών. Σύμφωνα με τον συγγρα-
φέα, μάλιστα, μέχρι την εποχή που ζούσε ο ίδιος δεν παρουσιάζονταν
δηλητηριώδη φίδια στην περιοχή όπου είχε θαυματουργήσει ο Βλαδί-
μηρος11. Η επόμενη αναφορά σε θαύμα γίνεται όχι για να σώσει τον
λαό του, αλλά για να ταπεινώσει και να αναγκάσει τον εχθρό του, Βλα-
δισλάβο, να αποκαλυφθεί. Ο Βλαδισλάβος είχε καλέσει τον Βλαδίμηρο
στην αυλή του με σκοπό να τον θανατώσει. Για να πετύχει τον στόχο

Ан­г е­л и­к и Па­п а­г е­о р­г иу

του, έφτασε να ορκιστεί μπροστά σε επισκόπους πάνω σε ιερό σταυρό
ότι δεν πρόκειται να τον πειράξει. Έστειλε λοιπόν στη διαδρομή εκτε-
λεστές για να θανατώσουν τον Βλαδίμηρο πριν φτάσει στην αυλή του
Βλαδισλάβου. Όμως άγγελοι Κυρίου προστάτευσαν τον Βλαδίμηρο
καθ’ όλη τη διαδρομή και έτσι ο Βλαδισλάβος αναγκάστηκε να παρα-
βεί εμφανώς τον όρκο του και να σκοτώσει τον άγιο12. Πέρα όμως από
τα χαρακτηριστικά της αγιότητας, ο Βλαδίμηρος σκιαγραφείται και ως 219
ιδανικός ηγεμόνας, αφού φρόντισε με κάθε τρόπο, ακόμη και με την

Лик вла­да­ра у жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

προσωπική του θυσία, να σώσει τον λαό του. Έτσι, δημιουργήθηκε το
πρ­ότυπο του ηγεμόνα-αγίου, το οποίο υπήρξε πηγή έμπνευσης για την
αγιοποίηση της δυναστείας των Νεμανιδών, παρόλο που ο ίδιος ο Βλα-
δίμηρος αγιοποιήθηκε αρκετά αργότερα.
Αν και τυπικά δεν ανήκει στους ηγεμόνες, θεωρώ χρήσιμη την πα-
ρουσίαση της συζύγου του Βλαδιμήρου, Κοσσάρα. Ως σύζυγος ενός
αγίου ηγεμόνα ανταποκρίνεται πλήρως στις προσδοκίες του αναγνώ-
στη του Χρονικού. Και εκείνη, όπως ο Βλαδίμηρος, είναι ευσεβής,
συνετή και γενναία. Η γενναιότητά της αποδεικνύεται όταν στην πρό-
σκληση του Βλαδισλάβου προτείνει να πάει εκείνη πρώτη, επιχειρώ-
ντας να προστατεύσει τον σύζυγό της13. Η αυτοθυσία της όμως δεν είχε
αποτέλεσμα, καθώς ο Βλαδισλάβος, για να ξεγελάσει τον Βλαδίμηρο,
φέρθηκε στην Κοσσάρα όπως άρμοζε σε μία σύζυγο βασιλέα. Η αγάπη
της για τον Βλαδίμηρο είναι συνεχής και διαρκής από τη στιγμή που
τον γνώρισε και απείλησε τον πατέρα της, Σαμουήλ, με αυτοκτονία σε

11 Παπαγεωργίου 2012: 51-52.

12 Παπαγεωργίου 2012: 55-56.
13 Παπαγεωργίου 2012: 55.
 περίπτωση που δεν της επέτρεπε να τον παντρευτεί μέχρι τη στιγμή
του θανάτου του Βλαδίμηρου, όταν προτίμησε να καρεί μοναχή παρά
να συνεχίσει να ζει ως κοσμική14. Η ταπεινότητά της φαίνεται και από
το γεγονός ότι ζήτησε να ταφεί όχι δίπλα στον σύζυγό της, αλλά στα
πόδια του, αναγνωρίζοντας με αυτόν τον τρόπο την υπεροχή του και
εκφράζοντας τον σεβασμό και την αγάπη της15. Είναι, ωστόσο αξιο-
πρόσεκτο ότι πουθενά δεν αναφέρεται η φυσική της ομορφιά. Παρόλο
που στη γνωριμία της με τον Βλαδίμηρο ο ίδιος περιγράφεται, εκτός
των άλλων, και ως όμορφος νέος, καμία ανάλογη μνεία δεν γίνεται
για εκείνη16. Ίσως ο συγγραφέας του Χρονικού θεώρησε περιττή και
άσκοπη μία τέτοια αναφορά, καθώς η ίδια κοσμείτο με κάθε προτέρημα
που θα μπορούσε να διαθέτει η σύζυγος του Ιωάννη Βλαδιμήρου. Ο
έρωτας του Βλαδιμήρου και της Κοσσάρα ενέπνευσε τον κροάτη λυρι-
κό ποιητή του 19ου αι. Pe­tar Pre­ra­do­vić να δημιουργήσει το θεατρικό
έργο Vla­di­mir i Kos­sa­ra, όπου αποτυ­πώνεται με λυρισμό και ευσέβεια
Књига 6, свеска 2

η ιστορία των δύο17.

220
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Όπως έχω ήδη αναφέρει, ο Βίος του Αγίου Βλαδιμήρου στην πραγ-
ματικότητα εξυπηρετούσε την προσπάθεια προσέγγισης του Su­bić με
τους Βουλγάρους. Η παραπάνω άποψη επιβεβαιώνεται από την ανα-
φορά στον βυζαντινό αυτοκράτορα που διαδραματίζει σημαντικό ρόλο
στο κεφάλαιο 36 του Χρονικού. Πρόκειται για τον Βασίλειο Β΄ (976-
1025), ο οποίος παρουσιάζεται ως ένας αδύναμος και δολοπλόκος αυ-

τοκράτορας, του οποίου η στρατιωτική υπεροχή και επιτυχία οφείλο-

νταν στον χρυσό και τη χειραγώγηση των κατάλληλων προσώπων. Συ-
γκεκριμένα, ο αυτοκράτορας εμφανίζεται να φοβάται ότι θα χάσει την
αυτοκρατορία του εξαιτίας των επιτυχιών του Ραδομηρού και να προ-
σεγγίζει τον εξάδελφο του τελευταίου, τον Βλαδισλάβο, υποσχόμενος
χρήματα και εξουσία προκειμένου να απαλλαγεί από τον Ραδομηρό18.
Πράγματι, ο Βλαδισλάβος εξοντώνει τον Ραδομηρό και αναλαμβάνει
την εξουσία όπως του είχε υποσχεθεί ο αυτοκράτορας19. Στη συνέχεια,
και μόνον αφού πεθαίνει και ο Βλαδισλάβος, επιτυγχάνει ο Βασίλειος
Β΄ να καταλάβει τη Βουλγαρία, τη Ρασσία, τη Βοσνία, τη Δαλματία και
τις γύρω παραθαλάσσιες περιοχές20.

14 Παπαγεωργίου 2012: 57.

15 Παπαγεωργίου 2012: 57.
16 Παπαγεωργίου 2012: 53.
17 Pre­ra­do­vić 1873. 
18 Παπαγεωργίου 2012: 54.
19 Παπαγεωργίου 2012: 58.
20 Παπαγεωργίου 2012: 60.
 Είναι προφανής η προσπάθεια του Ιερέα να μειώσει το κύρος και
τον ρόλο του Βυζαντίου στην περιοχή, χρησιμοποιώντας ως εργαλείο
για τον σκοπό του το πρόσωπο του Βασιλείου Β΄. Την εποχή που ο Ιε-
ρέας της Διόκλειας συντάσσει το έργο του, δηλαδή στα τέλη του 13ου
αι., ο Βασίλειος Β΄ έχει ήδη ηρωοποιηθεί στο Βυζάντιο21. Όπως σημει-
ώνει ο Paul Step­hen­son στο έργο του για τον Βασίλειο, ήδη πριν από
το 1261 ο εν λόγω αυτοκράτορας είχε περάσει στη σφαίρα του θρύλου
ως «Βουλγαροκτόνος», ενώ η εξιδανικευμένη μορφή του χρησίμευε
για τους Βυζαντινούς τόσο ως κίνητρο για την αντιμετώπιση των πολυ-
άριθμων εχθρών της συρρικνωμένης πλέον αυτοκρατορίας όσο και ως
φόβητρο εναντίον των τελευταίων22.
Η αποκαθήλωση του συγκεκριμένου προσώπου ήταν ο βασικός
στόχος του Ιερέα της Διόκλειας, σε μία περίοδο κατά την οποία διαφαι-
νόταν η προοπτική της επιστροφής του Βυζαντίου στην περιοχή. Επο-

Ан­г е­л и­к и Па­п а­г е­о р­г иу

μένως, ο χρονογράφος παρουσιάζει και κατονομάζει τον Βασίλειο Β΄
ως έναν αυτοκράτορα που στην πραγματικότητα στηρίχθηκε στα πλού-
τη της αυτοκρατορίας του και την εξύφανση δολίων σχεδίων για την
κατάκτηση της Βουλγαρίας και της Δαλματίας. Πρόθεση του Rüdi­ger
ήταν να υποστηρίξει ότι, ακόμη και κατά την εποχή της μεγαλύτερης
ακμής της, η βυζαντινή παρουσία στη ΒΔ Βαλκανική ήταν αμελητέα.
Συνεπώς, τώρα που το Βυζάντιο είναι εξασθενημένο πολιτικά, οικο- 221
νομικά και στρατιωτικά, δεν έχει το δικαίωμα να διεκδικεί περιοχές οι

Лик вла­да­ра у жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

οποίες στην πραγματικότητα ποτέ δεν υπήρξαν βυζαντινές.
Η προσέγγιση με τους Βουλγάρους ήταν βασικός στόχος του Βίου,
όπως έχω ήδη πει. Έτσι, παρόλο που ο ρόλος των τελευταίων στο μαρ-
τύριο και την αγιοποίηση του Βλαδιμήρου ήταν ζωτικής σημασίας, ο
Rüdi­ger δεν μπορούσε να είναι πολύ σκληρός απέναντί τους. Ο Σαμου-
ήλ έχει πολλά κοινά στοιχεία με τον Βασίλειο Β΄, αλλά φέρει επίσης
στοιχεία που τον διαφοροποιούν από τον βυζαντινό αυτοκράτορα. Ο
Σαμουήλ αποκαλείται αυτοκράτορας, όπως και ο Βασίλειος, και χρησι-
μοποιεί επίσης δόλια μέσα για να αιχμαλωτίσει τον Βλαδίμηρο23. Εκεί
όμως τελειώνουν οι ομοιότητες του με τον Βασίλειο. Ο Σαμουήλ πα-
ρουσιάζεται ως άνδρας γεμάτος οργή, που κατακτούσε και κατέστρεφε
τις περιοχές που κατακτούσε. Η οργή του Σαμουήλ, παρόλο που δεν
αποτελεί θετικό στοιχείο, δίνει έναν ηρωικό χαρακτήρα στον βούλ-
γαρο ηγεμόνα και χρησιμοποιείται, κατά τη γνώμη μου, ως αντίθεση
απέναντι στη δειλία του Βασιλείου. Ο Σαμουήλ φέρει πιο ανθρώπινα

21 Step­hen­son 2003: 81-96.

22 Step­hen­son 2003: 95-96.
23 Παπαγεωργίου 2012: 52.
 χαρακτηριστικά από τον Βασίλειο, καθώς, παρά τα ελαττώματά του,
αντιμετωπίζει με αγάπη και συ­μπόνια την ερωτοχτυπημένη κόρη του,
Κοσσάρα. Όταν η τελευταία απειλεί τον πατέρα της ότι θα πεθάνει αν
δεν πάρει τον Βλαδίμηρο, ο Σαμουήλ δέχεται τη ικεσία της, καθώς,
όπως αναφέρει ο χρονικογράφος, αγαπούσε πάρα πολύ την κόρη του
και ήξερε ότι ο Βλαδίμηρος είχε βασιλική καταγωγή24. Κατ’ αυτόν τον
τρόπο, ο βούλγαρος αυτοκράτορας συνδυάζει τον ανθρωπισμό με το
πολιτικό αισθητήριο, σχηματίζοντας μία καθ’ όλα ολοκληρωμένη προ-
σωπικότητα.
Ο επόμενος Βούλγαρος που σκιαγραφείται στον Βίο είναι ο Ρα-
δομηρός, ο οποίος παρουσιάζεται με πιο έντονα χαρακτηριστικά από
τον Σαμουήλ. Ο Ραδομηρός ήταν ισχυρός αντίπαλος του Βασιλείου και
ήταν εκείνος που κατέκτησε όλες τις βυζαντινές περιοχές και έφτα-
σε μέχρι τα τείχη της Κωνσταντινούπολης. Εξαιτίας της ισχύος του,
ο βυζαντινός αυτοκράτορας συνωμότησε εναντίον του και κατάφερε
Књига 6, свеска 2

να απαλλαγεί από αυτόν25. Το ενδιαφέρον με τον Ραδομηρό είναι ότι

222
У спомен и славу Светог Јована Владимира
οι σύγχρονες με τα γεγονότα πηγές δεν του δίνουν μεγάλη σημασία.
Σύμφωνα με τον Σκυλίτζη, για παράδειγμα, ο Ραδομηρός δεν συμμε-
τείχε σε καμιά σημαντική μάχη εναντίον του Βασιλείου και σε όσες
συμμετείχε ηττήθηκε. Ο Σκυλίτζης πάλι αναφέρει ότι ο Ραδομηρός πα-
ραδόθηκε στον Βασίλειο, παρόλο που του αναγνωρίζεται σύνεση και
γενναιότητα26.

Οι δύο βασικοί λόγοι για την ωραιοποίηση του Ραδομηρού από τον
Rüdi­ger ήταν να υποτιμήσει τον Βασίλειο και την αυτοκρατορία του
ακόμη περισσότερο και, δεύτερον, να κολακεύσει τους Βουλγάρους, τη
βοήθεια των οποίων χρειαζόταν ο Su­bić προκειμένου να πετύχει τους
στόχους του. Η παρουσίαση του Ραδομηρού ως γενναίου και ισχυρού
ηγεμόνα ήταν εύκολη για τον Rüdi­ger, καθώς ο Ραδομηρός δεν έμεινε
στην εξουσία για μεγάλο χρονικό διάστημα και δεν ενεπλάκη στη δολο-
φονία του Βλαδίμηρου. Αντίθετα, υπήρξε και ο ίδιος θύμα του ανθρώ-
που που θανάτωσε τον σέρβο άγιο. Με αυτόν τον τρόπο, ο συγγραφέας
αποφεύγει να χαρακτηρίσει όλους ανεξαιρέτως τους Βουλγάρους ως
ασεβείς και δολοπλόκους, αφού ο προηγούμενος αυτοκράτοράς τους
ήταν ένας θαρραλέος άνδρας που σχεδόν κατόρθωσε να εξαλείψει τη
βυζαντινή κυριαρχία, αλλά ήταν άτυχος διότι δεν είχε τον χρόνο να
ολοκληρώσει το έργο του, καθώς ο ίδιος άνδρας που δολοφόνησε τον
Βλαδίμηρο έπρεπε πρώτα να απαλλαγεί από τον Ραδομηρό.

24 Παπαγεωργίου 2012:53-54.
25 Παπαγεωργίου 2012:54-60.
26 Σκυλίτζης: 35511-3651.
 Η μετάβαση στον επόμενο Βούλγαρο, τον Ιωάννη Βλαδισλάβο,
καθίσταται εύκολη για τον Rüdi­ger, καθώς έχει σχεδόν αγιοποιήσει
τον Ραδομηρό27. Ο Βλαδισλάβος ήταν το ακριβώς αντίθετο του Βλα-
δίμηρου. Παρουσιάζεται ως ασεβής και δόλιος ο οποίος, προκειμένου
να ικανοποιήσει την απληστία του και τη δίψα για εξουσία (την οποία
του έχει υποσχεθεί ο άλλος «κακός» της ιστορίας, ο Βασίλειος Β΄),
δεν δίστασε να χρησιμοποιήσει ακόμη και τους επισκόπους ενώπιον
των οποίων ορκίστηκε ότι οι προθέσεις του για τον Βλαδίμηρο ήταν
αγνές28. Φυσικά, ο Θεός αποκάλυψε τον πραγματικό του χαρακτήρα
και δεν επέτρεψε στον Ιωάννη Βλαδίμηρο να πεθάνει αγνοώντας ότι
ο δολοφόνος του ήταν ο Βλαδισλάβος. Η μόνη στιγμή στον Βίο που ο
Βλαδισλάβος παρουσιάζει ένα πιο ανθρώπινο πρόσωπο είναι όταν επέ-
τρεψε στην ανηψιά του, Κοσσάρα, να πάρει το σώμα του Βλαδίμηρου
για να ταφεί όπου εκείνη θεωρούσε ότι άρμοζε29. Η εικόνα αυτή γρήγο-

Ан­г е­л и­к и Па­п а­г е­о р­г иу

ρα ανατρέπεται, καθώς η πράξη του αποδίδεται στον φόβο που ένοιω-
θε. Ο Βλαδισλάβος τιμωρήθηκε όταν ο Θεός έστειλε άγγελό του να τον
θανατώσει ενώ ο ίδιος είχε υποστεί νευρικό κλονισμό30. Ο τελευταίος
βούλγαρος αυτοκράτορας πριν την προσάρτηση του πρώτου βουλγαρι-
κού κράτους στο Βυζάντιο φέρει το στίγμα του απόλυτου κακού.
Συνοψίζοντας, προσπάθησα να δείξω ότι ο Βίος του Αγίου Βλαδι-
μήρου χρησιμοποιήθηκε από τον συγγραφέα του Χρονικού προκειμέ- 223
νου να ενισχύσει τα σχέδια του πάτρωνά του, Su­bić. Παρά το γεγονός

Лик вла­да­ра у жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

ότι ο συγκεκριμένος Βίος είναι το πρωιμότερο σωζόμενο κείμενο που
διαθέτουμε για τον Άγιο Βλαδίμηρο και το πλέον αξιόπιστο, ο τρόπος
που χρησιμοποιήθηκε παρουσιάζει ενδιαφέρον. Ο Βίος παρέχει μία ει-
κόνα των βασικών πρωταγωνιστών των βυζαντινο-βουλγαρικών πολέ-
μων διαφορετική από εκείνη που συνήθως δεχόμαστε. Η εικόνα αυτή
χρησιμοποιήθηκε για να εξυπηρετήσει τους σκοπούς του Χρονικού και
αποτελεί δείγμα του τρόπου με τον οποίον ο Rüdi­ger συνέθεσε ολό-
κληρο το έργο. Στόχος του στην πραγματικότητα δεν ήταν να δαιμο-
νοποιήσει τον Βασίλειο και να ωραιοποιήσει τον Σαμουήλ, αλλά να
εξυπηρετήσει με κάθε τρόπο τον Su­bić. Παρ’ όλα αυτά, η οπτική του
παραμένει ενδιαφέρουσα και, έτσι τουλάχιστον θεωρώ, άξια μνείας.

27 Παπαγεωργίου 2012: 56-58.

28 Παπαγεωργίου 2012: 55.
29 Παπαγεωργίου 2012: 57.
30 Παπαγεωργίου 2012: 58.
 • Asdrac­ha 1983: Asdrac­ha C., L’ ima­ge de l’ ho­me oc­ci­den­tal à
Byzan­ce: le tèmo­ig­na­ge de Kin­na­mos et de Cho­ni­a­tes, ByzSlav 44
(1983) 31-40
• Bar­tu­sis 1992: Bar­tu­sis, M. C. The La­te Byzan­ti­ne Army. Arms and
So­ci­ety 1204-1453, Phi­la­delp­hia 1992
• Κοσμάς 1858: Κοσμάς, Ακολουθια του αγιου ενδοξου βασιλεως,
και μεγαλομαρτυρος Ιωαννου του Βλαδιμηρου και θαυματουργου,
Βενετία 1858 : Sa­int Ge­or­ge Gre­ek Press.
• Dra­ko­po­u­lou 2006: Dra­ko­po­u­lou Euge­nia - To­ur­ta, Ana­sta­sia (ed.)
Icons from the Ort­ho­dox Com­mu­ni­ti­es of Al­ba­nia: Col­lec­tion of the
Na­ti­o­nal Mu­se­um of Me­di­ev­ al Art, Korcë. Thes­sa­lo­ni­ki 2006
• Kaz­hdan 2001: Kaz­hdan A., La­tins and Franks in Byzan­ti­um : Per­
cep­tion and re­al­ity from the ele­venth to the twelfth cen­tury, in La­i­ou
A.E./Par­viz Mot­ta­he­deh R. (ed.), The Cru­sa­des from the per­spec­
ti­ve of Byzan­ti­um and the Mu­slim World, Was­hing­ton D.C. 2001,
Књига 6, свеска 2

83-100
• La­i­ou 1972: La­i­ou A., Con­stan­ti­no­ple and the La­tins: The fo­re­ign
po­licy of An­dro­ni­cus II, 1282-1328, Cam­brid­ge 1972
• Ma­la­mut 1996: Blan­gez-Ma­la­mut E.-Ca­ro­u­cos M., L’ ima­ge des
Ser­bes dans la rh­èto­ri­que Byzan­ti­ne de la se­con­de mo­it­iè du XI­Ie
224 siè­cle, in Kar­sten Fle­de­li­us (ed.), Byzan­ti­um, Iden­tity, Ima­ge, In­flu­
en­ce, Co­pen­ha­gen 1996, 97-122
У спомен и славу Светог Јована Владимира

• Milosavljević 2009: Milosavljević Č. Св. Јован Владимир (in

Serbian). Pravoslavna Crkvena Opština Barska 2009.
• Νικόδημος 1868: Νικόδημος ο Αγιορείτης , Συναξαριστης των
δωδεκα μηνων του ενιαυτου, 2., Αθήνα 1868
• No­va­ko­vić 1893: No­va­ko­vić St., Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­
но­сти ме­ђу бал­кан­ским Сло­ве­ни­ма: Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­
са­ри (in Ser­bian). Bel­gra­de 1893
• Παπαγεωργίου 2012: Παπαγεωργίου Αγγελική, Το Χρονικό του
Ιερέα της Διόκλειας, At­hens 2012.
• Pre­ra­do­vić 1873: Pe­tar Pre­ra­do­vić , “Vla­di­mir i Ko­sa­ra”, στο Pje­
snič­ka dje­la Pe­tra Pre­ra­do­vi­ća, Za­greb 1873
• Smythe 2000: Smythe D.C. (ed.), Stran­gers to them­sel­ves: The
Byzan­ti­ne out­si­der, Al­der­shot 2000
• Step­hen­son 2003: Step­hen­son P., The le­gend of Ba­sil the Bul­gar-
Slayer, Cam­brid­ge 2003
• Σκυλίτζης: Ιωάννης Σκυλίτζης, Synop­sis Hi­sto­ri­a­rum, Thurn I.
(ed.), CFHB 5, Ber­lin-New York 1973
• Živ­ko­vić 2009: Živ­ko­vić T., Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum. Vo­lu­me 2:
Ко­мен­тар (in Ser­bian). Bel­gra­de 2009
Ан­ге­ли­ки Па­па­ге­ор­гиу

 ЛИК ВЛА­ДА­РА У ЖИ­ТИ­ЈУ 

СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА

Ре­зи­ме: Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на вре­мен­ски об­у­хва­та пе­ри­од

од 5. ве­ка до сре­ди­не 12. ве­ка, а ге­о­граф­ски обла­сти да­на­шње Цр­не
Го­ре, Хр­ват­ске, Ср­би­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, део Ал­ба­ни­је, дру­
гим ре­чи­ма пре­део За­пад­ног Или­ри­ка. Пре­ма ми­шље­њу Ти­бо­ра
Жив­ко­ви­ћа аутор Ле­то­пи­са је мо­нах ру­ди­гер, ко­ји је јед­но вре­ме
про­вео у Спли­ту и на зах­тев ве­ли­ка­ша Па­вла Шу­би­ћа са­чи­нио ово
де­ло. 36. по­гла­вље Ле­то­пи­са по­све­ће­но је жи­во­ту пр­вог све­ти­те­
ља срп­ских зе­ма­ља, чо­ве­ку ко­ји је уте­ме­љио и на­дах­нуо срп­ску
тра­ди­ци­ју вла­да­ра-све­ти­те­ља, Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру. Ово по­

Ан­г е­л и­к и Па­п а­г е­о р­г иу

гла­вље пред­ста­вља са­же­ту вер­зи­ју пр­во­бит­ног Жи­ти­ја на­пи­са­ну
ла­тин­ским је­зи­ком, те и по­ред сво­га аги­о­ло­шког ка­рак­те­ра, са­др­жи
до­ста ве­ро­до­стој­них исто­риј­ских по­да­та­ка.
Жи­ти­је пру­жа сли­ку глав­них про­та­го­ни­ста ви­зан­тиј­ско-бу­гар­
ских ра­то­ва дру­га­чи­ју од оне ко­ју обич­но су­сре­ће­мо у исто­ри­о­
гра­фи­ји. Пред­ста­вље­ни про­та­го­ни­сти су: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир,
Ко­са­ра, Ва­си­ли­је II, Са­му­и­ло, Ра­до­мир и Јо­ван Вла­ди­слав. Ова­кав 225
при­каз про­та­го­ни­ста од­лич­но се укло­пио у глав­не ци­ље­ве Ле­то­

Лик вла­да­ра у жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

пи­са што нам мо­же по­слу­жи­ти као илу­стра­ци­ја на­чи­на на ко­ји је
Ру­ди­гер са­ста­вио чи­та­во де­ло. Циљ му у су­шти­ни ни­је био да де­
мо­ни­зу­је Ва­си­ли­ја, ни­ти да ве­ли­ча Са­му­и­ла, већ да на сва­ки на­
чин удо­во­љи Шу­би­ћу. И по­ред све­га ово­га, ње­го­ва тач­ка гле­ди­шта
оста­је ин­те­ре­сант­на и због то­га сма­трам да је вред­на по­ме­на.
У овом раду покушали смо да покажемо да је Житије Светог
Јована Владимира писац Летописа искористио како би поткрепио
тежње свог господара Шубића. И поред чињенице да је ово Житије
најстарији и најверодостојнији текст о Јовану Владимиру којим
располажемо, начин на који је употребљено привлачи пажњу.
Кључне речи: Свети Јован Владимир, Летопис попа Дукљанина,
Житије Светог Јована Владимира, византијско-бугарски ратови.
 An­ge­li­ki Pa­pa­ge­or­giu

THE IMA­GE OF RU­LER IN HA­GI­OG

­ RAPHY
OF JO­VAN VLA­DI­MIR

Sum­mary: Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja la­sted from the 5th cen­

tury to the mid­dle of the 12th cen­tury, and ge­o­grap­hi­cally it in­clu­ded
are­as of to­day’s Mon­te­ne­gro, Cro­a­tia, Ser­bia, Bo­snia and Her­ze­go­vi­na,
part of Al­ba­nia, in ot­her words the re­gion of the West Illyri­cum. Ac­cor­
ding to Ti­bor Ziv­ko­vic, the aut­hor of the Chro­nic­le was a monk Ru­di­
ger, who spent so­me ti­me in Split, and at the re­qu­est of lord Pa­vle Su­bic
he had writ­ten this work. Chap­ter 36 of the Chro­nic­le was de­di­ca­ted to
the li­fe of the first sa­int of the Ser­bian lands, the man who fo­un­ded and
in­spi­red the Ser­bian tra­di­tion of the ru­ler-sa­ints, St. Jo­van Vla­di­mir.
This chap­ter re­pre­sents a con­ci­se ver­sion of the ori­gi­nal Ha­gi­o­graphy
Књига 6, свеска 2

writ­ten in La­tin lan­gu­a­ge, and de­spi­te its agi­o­lo­gi­cal cha­rac­ter, it con­ta­

226
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ins a lot of aut­hen­tic hi­sto­ri­cal da­ta.
Ha­gi­o­graphy  pro­vi­des a pic­tu­re of the main pro­ta­go­nists of the
Byzan­ti­ne-Bul­ga­rian wars, dif­fe­rent from the one we usu­ally find in hi­
sto­ri­o­graphy. The pre­sen­ted pro­ta­go­nists are: St. Jo­van Vla­di­mir, Ko­sa­
ra, Va­si­li­je II, Sa­mu­i­lo, Ra­do­mir and Jo­van Vla­di­slav. This pre­sen­ta­tion
of the pro­ta­go­nists per­fectly fit in­to the main go­als of the Chro­nic­le,

which can ser­ve as an il­lu­stra­tion of the way Ru­di­ger ma­de the who­le
work. In es­sen­ce, his goal was ne­it­her to de­mo­ni­ze Va­si­li­je, nor to glo­
rify Sa­mu­i­lo, but to sa­tisfy Su­bic in any way. Be­si­des all this, his po­int
of vi­ew re­ma­ins in­te­re­sting, and the­re­fo­re I con­si­der it worthwhi­le.
In this work, we tried to show that the wri­ter of Chro­nic­le used Ha­
gi­o­graphy of St. Jo­van Vla­di­mir to sup­port the aspi­ra­ti­ons of his ma­ster
Su­bic. Be­si­des the fact that the Chro­nic­le is the ol­dest and the most re­
li­a­ble text abo­ut Jo­van Vla­di­mir we ha­ve, the way in which it was used
at­tracts at­ten­tion.
Key words: St. Jo­van Vla­di­mir, Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja,
Ha­gi­o­graphy of St. Jo­van Vla­di­mir, Byzan­ti­ne-Bul­ga­rian wars
Ан­ге­ли­ки Па­па­ге­ор­гиу

ОБРАЗ ПРА­ВИ­ТЕ­ЛЯ В ЖИ­ТИИ

СВЯ­ТО­ГО ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА

Ре­зю­ме: Ле­то­пи­сь по­па Ду­кля­ни­на опи­сы­ва­ет пе­ри­од с V до

се­ре­ди­ны XII ве­ка на тер­ри­то­рии се­год­ня­шней Чер­но­го­рии, Хор­
ва­тии, Сер­бии, Бо­снии и Гер­це­го­ви­ны, од­ной ча­сти Ал­ба­нии, т.е.
в обла­сти За­пад­но­го Ил­ли­ри­ка. Со­гла­сно мне­нию Ти­бо­ра Жив­ко­
ви­ча, ав­то­ром Ле­то­пи­си явля­ет­ся мо­нах Ри­ди­гер, ко­то­рый опре­
де­лен­ное вре­мя про­вел в го­ро­де Сплит, а дан­ное про­из­ве­де­ние со­
здал по тре­бо­ва­нию ве­ль­мо­жи Па­вла Шу­би­ча. 36 гла­ва Ле­то­пи­си
по­свя­щ­е­на жи­зни пер­во­го свя­ти­те­ля серб­ских зе­ме­ль, осно­вав­ше­
му и вдох­но­вив­ше­му серб­скую тра­ди­цию пра­ви­те­лей-свя­тых, свя­

Ан­г е­л и­к и Па­п а­г е­о р­г иу

то­му Иоан­ну Вла­ди­ми­ру. Гла­ва пред­ста­вля­ет со­бой бо­лее со­кра­щ­
ен­ную вер­сию пер­во­на­ча­ль­но­го Жи­тия, на­пи­сан­ную на ла­тин­ском
язы­ке, и не­смо­тря на свой аги­о­ло­ги­че­ский ха­рак­тер, из­о­би­лу­ет
мно­же­стом до­сто­вер­ных исто­ри­че­ских дан­ных.
В Жи­тии по-дру­го­му из­о­бра­же­ны глав­ные участ­ни­ки ви­
зан­ти­й­ско-бол­гар­ских во­йн, чем это обыч­но встре­ча­ет­ся в исто­ри­
о­гра­фии. Ре­чь идет о: свя­том Иоан­не Вла­ди­ми­ре, Ко­са­ре, Ва­си­лии 227
II, Са­му­и­ле, Ра­до­ми­ре и Иоан­не Вла­ди­сла­ве. Кар­ти­на пер­со­на­жей,

Лик вла­да­ра у жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

пол­но­стью сов­па­да­ю­щ­ая с глав­ны­ми це­ля­ми Ле­то­пи­си, явля­ет­ся
сво­ео­ ­бра­зным по­ка­за­те­лем ме­то­дов, к ко­то­рым при­бе­гал Ру­ди­гер в
про­цес­се со­зда­ния дан­но­го про­из­ве­де­ния. Он сво­ей це­лью не ста­
вил де­мо­ни­за­цию Ва­си­лия и ве­ли­чие Са­му­и­ла, а ис­клю­чи­те­ль­но
отве­ти­ть тре­бо­ва­ни­ям Шу­би­ча. Не­смо­тря на все это, его точ­ка зре­
ния ока­зы­ва­ет­ся ин­те­ре­сной и по­э­то­му счи­таю, что ей на­до уде­ли­
ть ну­жное вни­ма­ние.
В ста­тье мы сде­ла­ли по­пыт­ку по­ка­за­ть, что ав­тор Ле­то­пи­си
ис­по­ль­зо­вал Жи­тие свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра с це­лью оправ­да­
ть на­ме­ре­ния ве­ль­мо­жи Шу­би­ча. В до­ба­вле­ние к то­му фак­ту, что
Жи­тие явля­ет­ся са­мым древ­ним и до­сто­вер­ным тек­стом о Иоан­не
Вла­ди­ми­ре, име­ю­щ­им­ся у нас, имен­но спо­соб его вне­дре­ния при­
вле­ка­ет на­ше вни­ма­ние.
Клю­че­вые сло­ва: свя­той Иоанн Вла­ди­мир, Ле­то­пи­сь по­па Ду­
кля­ни­на, Жи­тие свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра, ви­зан­ти­й­ско-бол­гар­
ские во­й­ны.
 Др Ми­ле­на Мар­ти­но­вић, кон­зер­ва­тор
На­род­ни Му­зеј Цр­не Го­ре- Це­ти­ње
65mmar­ti­no­vic@ gmail.com

АУТОР, ВРИ­ЈЕ­МЕ И МЈЕ­СТО НА­СТАН­КА
БАР­СКОГ РО­ДО­СЛО­ВА
У ДО­СА­ДА­ШЊИМ ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊИ­МА
Са­же­так: Свр­ха и на­мје­на Бар­ског ро­до­сло­ва „Ље­то­пи­са по­па
Ду­кља­ни­на“, ка­ко се че­шће на­зи­ва, би­ле су  пред­мет мно­гих до­са­
да­шњих на­уч­них ин­те­ре­со­ва­ња, о че­му су на­пи­са­не мно­ге на­уч­не
и не­на­уч­не сту­ди­је. Ре­зул­та­ти истрaживања, по пи­та­њи­ма пр­вен­
стве­но ауто­ра дје­ла, вре­ме­на и мје­ста на­стан­ка овог спи­са, ис­тра­
Књига 6, свеска 2

жи­ва­че су до­ве­ли до   су­прот­ста­вље­них ста­во­ва. Ис­тра­жи­ва­ња су

228
У спомен и славу Светог Јована Владимира
до 1962. го­ди­не углав­ном вр­ше­на на осно­ву до­тад је­ди­ног са­чу­ва­
ног пре­пи­са ру­ко­пи­са ла­тин­ске ре­дак­ци­је, на­ста­ле 1650. го­ди­не,
ко­ји се чу­ва у Ва­ти­ка­ну (Vat. Lat. 6958). По­сли­је 1962. го­ди­не на­уч­
ној јав­но­сти по­зна­та су два пре­пи­са ру­ко­пи­са ла­тин­ске ре­дак­ци­је.
На­и­ме, 1962. го­ди­не, дру­ги про­на­ђе­ни ру­ко­пис (на­стао от­при­ли­ке
у исто ври­је­ме ка­да и ва­ти­кан­ски), от­ку­пи­ла је На­род­на би­бли­о­те­ка

Ср­би­је (Рс 570), што је да­ло по­во­да за но­ва ис­тра­жи­ва­ња на осно­ву

упо­ре­ђи­ва­ња ове дви­је вер­зи­је и до­но­ше­ња не­ких но­вих за­кљу­ча­ка
по го­ре на­ве­де­ним пи­та­њи­ма као и ње­го­ве на­мје­не уоп­ште.
Кључ­не ри­је­чи: Ду­кља, поп Ду­кља­нин, Св. Јо­ван Вла­ди­мир,
Бар, Ду­кљан­ска епи­ско­пи­ја, Кра­љев­ство Сло­ве­на

Бар­ски ро­до­слов, по­зна­ти­ји као Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на,

сма­тра се исто­ри­о­граф­ским дjелом сред­њо­вје­ков­не књи­жев­но­сти,
а на­стао је код Ју­жних Сло­ве­на.31 Још од 17. ви­је­ка, ка­да су се по­
ја­ви­ла пр­ва из­да­ња ово­га спи­са, Ље­то­пис је при­ву­као па­жњу мно­

31 Пре­ма мно­гим ис­тра­жи­ва­чи­ма и исто­ри­ча­ри­ма дје­ло је сма­тра­но књи­жев­ним: V.

Јаgić, Hi­sto­ri­ja knji­žev­no­sti na­ro­da hr­vat­sko­ga i srp­sko­ga I, Za­greb, 1867, 113-117, Ф. Ши­шић
Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, Бе­о­град За­греб, 1928; 175, 179; С. Ми­ју­шко­вић, Ље­то­пис по­па
Ду­кља­ни­на Ти­то­град, 1967, 119; С. Но­ва­ко­вић је оцје­њи­вао дје­ло као исто­ри­о­граф­ско: С. Но­
ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу бал­кан­ским Сло­ве­ни­ма, Бе­о­град 1893,
182-183; Н. Ба­на­ше­вић, у свом увод­ном раз­ма­тра­њу та­ко­ђе на­во­ди да је дје­ло исто­ри­о­граф­
ско: Н. Ба­на­ше­вић Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, Бе­о­град 1971, 18-33; док
је Т. Жив­ко­вић на осно­ву де­таљ­них ана­ли­за за­кљу­чио да је дје­ло у осно­ви исто­ри­о­граф­ско,
об­ја­вив­ши о то­ме де­таљ­ну сту­ди­ју: Т. Жив­ко­вић Ge­stum Re­gum Scla­vo­rum књ. 2 Бе­о­град 2009.
гих исто­ри­ча­ра и исто­ри­ча­ра књи­жев­но­сти. Њи­хо­ва су се ми­шље­
ња не­ри­јет­ко су­ко­бља­ва­ла око основ­них пи­та­ња на ко­је је тре­ба­ло
да­ти од­го­во­ре: ко, гдје и кад је на­пи­сао ово дје­ло? Ова пи­та­ња и
по­ку­ша­ји да се на њих од­го­во­ри по­ро­ди­ли су бо­га­ту и ра­зно­вр­сну
на­уч­ну (и не­на­уч­ну) ли­те­ра­ту­ру, а ми ће­мо овом при­ли­ком по­ку­
ша­ти да си­сте­мат­ски из­ло­жи­мо глав­не прав­це ис­тра­жи­ва­ња, као и
пред­ло­же­не од­го­во­ре и ту­ма­че­ња.
За­по­че­ће­мо из­но­ше­њем са­др­жа­ја са­мо­га спи­са у са­же­тој фор­
ми, те пред­ста­ви­ти ре­дак­ци­је и пре­пи­се у ко­ји­ма је текст Ро­до­сло­
ва да­нас са­чу­ван.
Текст по­чи­ње уво­дом у ко­јем се ка­же да је пи­сац био за­мо­љен
од сво­је бра­ће све­ште­ни­ка и мо­на­ха, и на­ро­чи­то омла­ди­не бар­ске,
да пре­ве­де са сло­вен­ског на ла­тин­ски је­зик Књи­жи­цу о Го­ти­ма

Др Ми­л е­н а Мар­т и­н о­в ић

ко­је на ла­тин­ском зо­ву Кра­љев­ство Сло­ве­на (I гла­ва Ро­до­сло­ва).
Сам спис, за ко­ји су би­ли по­себ­но Ба­ра­ни за­ин­те­ре­со­ва­ни, са­мо
уз­гред­но са­др­жи о овом гра­ду не­кол­ко по­да­та­ка. Ствар­ни пред­мет
овог исто­риј­ског спи­са је фик­тив­на ге­не­о­ло­ги­ја вла­да­ра јед­не за­
ми­шље­не др­жа­ве свих Ју­жних Сло­ве­на на ве­ли­кој те­ри­то­ри­ји од
Ду­на­ва до Ја­дран­ског мо­ра и од Ис­тре до Дра­ча. Ро­до­слов је из­
ве­ден из ди­на­сти­је Ис­точ­них Го­та, мно­го бо­ље по­зна­тих сред­њо­
вје­ков­ном Ри­му од Сло­ве­на. Јед­но од кључ­них мје­ста је­сте при­ча 229
о са­бо­ру ко­ји је одр­жан на по­љу Дал­ма. Дал­ма је то­бо­же ка­сни­

Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва

ји на­зив за Дал­ма­ци­ју. Скуп је одр­жан ка­да је та сло­вен­ско-гот­ска
ди­на­сти­ја, у ври­је­ме из­ми­шље­ног кра­ља Све­то­плу­ка, при­хва­ти­ла
хри­шћан­ство и ка­да су да­ти осно­ви по­ли­тич­ким и цр­кве­ним уста­
но­ва­ма. На том са­бо­ру су, у при­су­ству пап­ских ле­га­та ус­по­ста­вље­
на 2 ар­хи­еп­ и­скоп­ска сје­ди­шта: јед­но сре­ди­ште у Са­ло­ни, сје­вер­но
од Ду­бров­ни­ка, а дру­го у Ду­кљи, за епи­ско­пи­је ју­жно од мје­ста
гдје се одр­жа­вао са­бор. Ду­кљан­ској ар­хи­е­пи­ско­пи­ји су том при­ли­
ком до­ди­је­ље­не епи­ско­пи­је: Ба­ра, Бу­две, Ко­то­ра, Сва­ча, Ска­дра,
Дри­ва­ста, Пи­ла­та, Србијe, Боснe, Травунијe и Захумљa, од стра­не
све­штен­ства и на­вод­но пап­ске ку­ри­је.32 Овај спис, та­ко­ђе, са­др­жи
пр­ви оп­шир­ни­ји опис жи­во­та Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, ду­кљан­ског,
од­но­сно зет­ског кра­ља, опис ње­го­ве суд­би­не и му­че­нич­ке смр­ти.
Св. Јо­ван Вла­ди­мир је вла­дао кра­јем де­се­тог и по­чет­ком 11 ви­је­ка,
сма­тра­ју­ћи се зна­чај­ним јер се на про­сто­ру пр­вих срп­ских кне­жи­на
по­ја­вљу­је као пр­ви вла­дар све­тац33. О кра­љу Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­
32 Оп­шир­ни­је у: В. Д.Стан­ко­вић, По­ло­жај Ду­кљан­ске епи­ско­пи­је у ра­ном сред­
њем ве­ку у: Цр­кве­не сту­ди­је 13 Ниш, 2016 13-22 са ре­ле­вант­ном ли­те­ра­ту­ром.
33 И. Л. Вјел­гош Јо­ван Вла­ди­мир вла­дар, ви­тез, и све­тац, Стра­те­ги­ја кре­и­ра­ња
ли­ка у ка­зи­ва­њу По­па Ду­кља­ни­на у: Цр­кве­не сту­ди­је 13, Ниш, 2016. 101-111.
 ру, као исто­риј­ској лич­но­сти, не­ма пу­но из­во­ра, а од нај­ста­ри­јих у
ко­ји­ма се на­ла­зе не­ки по­да­ци о ње­му су два грч­ка пи­са­на спо­ме­ни­
ка: аутор­ско и пре­пи­са­но дје­ло Јо­ва­на Ски­ли­це (Хро­ни­ка Ски­ли­
чи­на)34 При­ча о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру убра­ја се у ред нај­по­пу­лар­ни­јих
књи­жев­них свје­до­чан­ста­ва и усме­них пре­да­ња, ње­гов лик, у сје­ћа­
њу ви­ше бал­кан­ских на­ро­да, пред­ста­вља узор до­бро­те, пле­ме­ни­то­
сти, по­бо­жно­сти и спрем­но­сти на под­но­ше­ње жр­тве. Ње­го­ва исто­
ри­ја се че­сто спо­ми­ње под на­зи­вом Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри.
У култ­ном зна­че­њу Св. Јо­ван Вла­ди­мир је фи­гу­ра ко­ја пред­ста­вља
све­тог су­пру­га, до­брог вла­да­ра, ви­те­за, па­сти­ра и му­че­ни­ка. Пре­ма
ми­шље­њу мно­гих ис­тра­жи­ва­ча, за по­гла­вље у Ду­кља­ни­но­вом спи­
су, по­све­ће­но зет­ском вла­да­ру је нај­вје­ро­ват­ни­је ко­ри­шће­но јед­но
ста­ри­је не­са­чу­ва­но жи­ти­је, иако о то­ме не­ма по­у­зда­них по­да­та­ка.
35
Ка­сни­је, кра­јем 17. ви­је­ка на­ста­ла је слу­жба, ко­ја је дје­ло драч­ког
ми­тро­по­ли­та Ко­зме, а ко­ју је 1690. го­ди­не у Мле­ци­ма из­дао Јо­ван
Књига 6, свеска 2

Па­па из Ел­ба­са­на. На­кон то­га је слу­жба са жи­ти­јем на грч­ком је­

230
У спомен и славу Светог Јована Владимира
зи­ку би­ла штам­па­на ви­ше­крат­но у Мо­ско­по­љу 1741, у Ве­не­ци­ји
1774. и 1858. го­ди­не. У ме­ђу­вре­ме­ну су срп­ски мо­на­си из Хи­лан­
да­ра, на осно­ву по­сто­је­ћих из­да­ња, штам­па­ли цр­кве­но­сло­вен­ску
слу­жбу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру 1802. го­ди­не у Ве­не­ци­ји, а за­тим 1861.
го­ди­не ова слу­жба је уни­је­та у Ср­бљак36. Ко­нач­но је слу­жба за­
јед­но са жи­ти­јем штам­па­на 1925. го­ди­не у Срем­ским Кар­лов­ци­

ма. Бар­ски ро­до­слов, у ко­јем би пи­сац по­све­тио по­себ­ну па­жњу да

што бо­ље при­ка­же од­но­сно кре­и­ра лик зет­ског кра­ља Св. Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра (XXXVI дио), вје­ро­ват­но не би био ово­ли­ко за­па­жен и
уви­јек из­но­ва про­у­ча­ван.

34 Исто, 102.
35 Сто­јан Но­ва­ко­вић, Ни­ко­ла Ба­на­ше­вић су да­ли та­кво ми­шље­ње са­мо се ни­је­су
уса­гла­си­ли да ли је пи­са­но сло­вен­ским или ла­тин­ским је­зи­ком, в. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­
ви, 182-284, Ба­на­ше­вић Ле­то­пис 65-116; Т. Жив­ко­вић је ми­шље­ња да се пи­сац Бар­ског
ро­до­сло­ва за да­ти опис жи­во­та Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ри­стио већ по­сто­је­ћим жи­ти­јем ко­је
је са­др­жа­ло и чу­да Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, на­пи­са­но на ла­тин­ском је­зи­ку: Жив­ко­вић Ge­
stum Re­gum, 262-271.
36 Овај ма­ло ­по­зна­ти пре­вод грч­ког из­да­ња слу­жбе и жи­ти­ја Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
на цр­кве­но­сло­вен­ском је­зи­ку, штам­пан у Ве­не­ци­ји 1690. го­ди­не, по­ми­ње се и у по­пи­
су би­бли­о­те­ке но­во­горд­ског ми­тро­по­ли­та Јо­ва, нај­вје­ро­ват­ни­је ура­ђен по­сли­је ње­го­ве
смр­ти 1716. го­ди­не. Пре­вод је на­стао ви­ше од сто го­ди­на при­је срп­ског пре­во­да (1802),
та­ко­ђе штам­па­ног у Ве­не­ци­ји. Пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма А. Ту­ри­ло­ва пре­вод на­стао у Ру­
си­ји је дје­ло по­зна­те бра­ће Ли­худ - грч­ких књи­жев­ни­ка, ко­ји су у то ври­је­ме пре­да­ва­ли у
гр­ко­сло­вен­ској шко­ли у Но­во­гор­ду: де­таљ­но А. Ту­ри­лов: К во­про­су о стар­шем цер­ков­но­
славᴙнском пре­во­де слу­жбӹ и жи­тиᴙ кнᴙзᴙ Иоан­на- Вла­ди­ми­ра у: Цр­кве­не сту­ди­је, 13,
Ниш 2016, 73-78.
 Са­ми спис ко­ји је на­пи­сао аутор, по­пу­лар­но на­зван, поп Ду­
кља­нин да­нас је по­знат пре­ко дви­је ре­дак­ци­је, као и два ње­го­ва
пре­во­да:
а) Ла­тин­ска ре­дак­ци­ја, са­чу­ва­на је у два ру­ко­пи­са. Оба су ру­ко­
пи­са на­ста­ла сре­ди­ном 17. ви­је­ка (око 1650). Је­дан ру­ко­пис се чу­
ва у Ва­ти­ка­ну, Vat, Lat 6958; ње­га је пр­ви из­дао Тро­ги­ра­нин Иван
Лу­чић.37 Дру­ги ру­ко­пис на­ла­зи се у На­род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је,
а на­уч­ној јав­но­сти по­знат је од 1962. го­ди­не, ка­да је от­ку­пљен
(НБС 570).
б) Ита­ли­јан­ски пре­вод ла­тин­ске ре­дак­ци­је из­дао је Ма­вро Ор­
би­ни 1601. го­ди­не. 38 Ла­тин­ски пред­ло­жак са ко­га је Ор­би­ни пре­
во­дио да­нас је из­гу­бљен, али је са­свим ја­сно да се раз­ли­ко­вао од
Лу­чи­ће­вог тек­ста.

Др Ми­л е­н а Мар­т и­н о­в ић

в) Хр­ват­ска ре­дак­ци­ја је про­на­ђе­на по­чет­ком ше­сна­е­стог ви­
је­ка у Кра­ји­ни (Ма­кар­ско при­мор­је), у ку­ћи кне­за Ју­ри­ја Мар­ко­
ви­ћа из пле­ме­на Ка­чи­ћа. Спис је на­шао сплит­ски пле­мић Дми­не
Па­па­лић и ис­пи­сао га 1509-1510. го­ди­не. Овај спис је пре­пи­сао у
Оми­шу 1546. го­ди­не Је­ро­лим Ка­ле­тић, по­кло­нив­ши га за­тим Ва­
ти­кан­ској би­бли­о­те­ци. Пр­во из­да­ње хр­ват­ске ре­дак­ци­је при­пре­мио
је Иван Ку­ку­ље­вић Сак­цин­ски 1851. го­ди­не39.
г) Ла­тин­ски пре­вод хр­ват­ске ре­дак­ци­је ко­ју је, на мол­бу Дми­не 231
Па­па­ли­ћа, из­вр­шио Мар­ко Ма­ру­лић 1510. го­ди­не у Оми­шу.40 Не­ко­

Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва

ли­ко тих пре­пи­са чу­ва се у по­зна­тим би­бли­о­те­ка­ма (Ам­бро­зи­ја­на у
Ми­ла­ну, два не­што мла­ђа у Би­бли­о­те­ци Му­зе­ја Ко­рер у Ве­не­ци­ји,
је­дан у Уни­вер­зи­тет­ској би­бли­о­те­ци у Па­до­ви, је­дан у Би­бли­о­те­ци
Val­li­ce­li­la­na у Ри­му).41
Као и ра­зни дру­ги сред­њо­вје­ков­ни спи­си, и ово дје­ло је из­да­
ва­но под раз­ли­чи­тим на­сло­ви­ма: Hi­sto­ria de Re­gi Dal­ma­cia e Ser­
via (Ле­ва­ко­вић, 1648), Reg­num Dal­ma­ti­ae et Cro­a­ti­ae ge­sta (Лу­чић,
1666), Кро­ни­ка Хр­ват­ска 12. ви­је­ка (Ку­ку­ље­вић, 1851), По­па Ду­
кља­ни­на Ље­то­пис (Црн­чић, 1874), Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на (Ши­
шић, Мо­шин и дру­ги), Бар­ски ро­до­слов (Ра­дој­чић) итд. По­сљед­њи
на­зив по ми­шље­њу Ни­ко­ле Ра­дој­чи­ћа нај­ви­ше од­го­ва­ра дје­лу, јер
у ње­му не­ма на­во­ђе­ња го­ди­на, што је глав­на ка­рак­те­ри­сти­ка ље­
37 I. Lu­čić: De reg­no Dal­ma­ti­ae et Cro­a­tie li­bri sex,Am­ster­dam 1666.
38 М. Оrbini La sto­ria de re di Dal­ma­tia et al­tri lu­og­hi vi­ci­ni dell Il­li­ri­co- u dje­lu Ma­vra
Or­bi­ni­ja : Il reg­no de­gli Sla­vi og­gi cro­at­ta­men­te det­ti Shi­a­vo­ni,Pe­sa­ro 1601, 205-239.
39 И. Ку­ку­ље­вић Кро­ни­ка хр­ват­ска из XII ви­је­ка Ар­хив за по­вје­сни­цу ју­го­сло­вен­
ску I, За­греб 1851.
40 Ши­шић Ле­то­пис, 156.
41 Исто,158.
 то­пи­са.42 У дје­лу се по­ми­њу вла­да­ри у скло­пу вла­да­ју­ће ди­на­сти­је,
што са­чи­ња­ва ро­до­слов. Ка­ко је ве­ћи­на исто­ри­ча­ра за­сту­па­ла ми­
шље­ње да је дје­ло на­пи­са­но у Ба­ру, на­зив „Бар­ски ро­до­слов“ ви­
ше од­го­ва­ра, не­го Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, ка­ко се че­шће на­зи­ва.
Зна­чај­но мје­сто у ни­зу ис­тра­жи­ва­ча по­себ­но за­у­зи­ма Фер­ди­
нанд Ши­шић ко­ји је на­пи­сао сту­ди­ју и об­ја­вио пре­вод ла­тин­ске
ре­дак­ци­је Лу­чи­ће­вог из­да­ња.43 По Ши­ши­ћу, аутор овог де­ла је не­
сум­њи­во Сло­вен, а оно је на­ста­ло у пе­ри­о­ду 1160 – 1180, у са­мо­ме
Ба­ру. Ши­ши­ће­во раз­ми­шља­ње сли­је­ди овај ток:
1. У са­мом Ље­то­пи­су, не­ма ни­гдје из­ре­ком на­зна­че­не го­ди­не,
са­мо се на три мје­ста спо­ми­њу да­ту­ми. То су: 1. дан смр­ти кра­ља
Сва­то­плу­ка (17. март); 2. Дан усто­ли­че­ња на пре­сто кра­ља Па­вли­
ми­ра (на Пре­о­бра­же­ње) и 3. дан му­че­нич­ке смр­ти кра­ља Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра (22. мај). По­мен Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и дан ње­го­ве
смр­ти ве­зу­је се за ста­ру Ду­кљу, и то је је­ди­ни по­у­здан да­тум ко­ји
Књига 6, свеска 2

има упо­ри­ште у ствар­ним до­га­ђа­њи­ма, јер су дво­ји­ца дру­гих прет­

232
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ход­но по­ме­ну­тих вла­да­ра - из­ми­шље­ни. Да­ту­ми, иако из­ми­шље­
ни, от­кри­ва­ју тзв. ита­ли­јан­ски на­чин би­ље­же­ња да­на у мје­се­цу,
за­сно­ван на то­ме да је мје­сец по­ди­је­љен на дви­је по­ло­ви­не. Пр­ва
је озна­ча­ва­ла да­не 1-15 (од­но­сно 16, ако је у пи­та­њу мје­сец са три­
де­сет и јед­ним да­ном). Та­кав на­чин озна­ча­ва­ња да­на у мје­се­цу је
на­стао на Апе­нин­ском по­лу­о­стр­ву, ода­кле је мо­гу­ће да се пре­нио

на Ја­дран­ско при­мор­је.
2. Град Si­pon­tum да­нас се зо­ве Man­fre­do­nia. Град је овај на­зив
но­сио до 1270. го­ди­не, а за­тим се ви­ше на по­ми­ње под тим име­ном.
3. Зна­чај­ни су на­зи­ви за гра­до­ве De­ca­te­rum за Ко­тор и La­u­si­um
за Ду­бров­ник. Они, по Ши­ши­ћу, по­ка­зу­ју ста­ре об­ли­ке име­на; у до­
ку­мен­ти­ма XI­II ви­је­ка већ се по­ја­вљу­ју об­ли­ци Ca­ta­ro и Ra­gu­si­um.
4. Сле­де­ћи по­да­так ко­јим је Ши­шић пот­кри­је­пио сво­ју тврд­
њу до­нио је Ји­ри­чек.44 По Ји­ри­че­ку, ка­ко пре­но­си Ши­шић, мо­шти
Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­чи­ва­ле су у цр­кви Св. Ма­ри­је Кра­јин­ске,
от­при­ли­ке до 1215, ка­да су га Епир­ци, по­сли­је за­у­зе­ћа Ска­дра, пре­
ни­је­ли у Драч.
5. Ду­кља­нин ка­же за пр­вог бар­ског ар­хи­е­пи­ско­па Пе­тра (1089
– 1110) bo­nae me­mo­ri­ae vir, што зна­чи да ни­је пи­сао дав­но на­кон
ње­го­ве смр­ти.
42 Н. Ра­дој­чић Дру­штве­но и др­жав­но уре­ђе­ње код Ср­ба у ра­ном Сред­њем ве­ку-
пре­ма Бар­ском ро­до­сло­ву, Гла­сник Скоп­ског на­уч­ног дру­штва 15-16, Бе­ог­ рад, 1936, 25.
43 Пу­ни на­зив Ши­ши­ће­ве сту­ди­је о Ље­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на већ је дат у на­
по­ме­ни 1.
44 Ши­шић, Ле­то­пис 105: у нап. 90 се по­зи­ва на Ји­ри­чи­ко­ве из­во­ре.
 6. На­зив Got­hi = Scla­vi је нео­би­чан већ у XV ви­је­ку. Ши­шић
по­ста­вља пи­та­ње ко би мо­гао да има ин­те­ре­са да у XV или XVI
ви­је­ку пи­ше о исто­ри­ји др­жа­ве ко­ја већ ду­го не по­сто­ји.
Тре­ба на­по­ме­ну­ти да је Ши­шић знао са­мо за је­дан пре­пис овог
тек­ста, и то онај ко­ји се чу­ва у Ва­ти­кан­ској би­бли­о­те­ци.
Сле­де­ћи ис­тра­жи­вач ко­ји је 1950. го­ди­не пи­сао о овом дје­лу
је Вла­ди­мир Мо­шин, ко­ји се кри­тич­ки по­ста­вио пре­ма Ши­ши­ће­
вом из­да­њу.45 Са Ши­ши­ћем се ни­је сло­жио око да­ти­ра­ња ру­ко­пи­са.
Мо­шин је сма­трао је да је овај спис на­стао из­ме­ђу 1149 - 1153. го­
ди­не, јер у спи­су не­ма уни­је­тих ни­ка­квих до­га­ђа­ја по­сли­је 1153.
го­ди­не, што по ње­го­вом ми­шље­њу пред­ста­вља гор­њу хро­но­ло­шку
гра­ни­цу ње­го­вог на­стан­ка.46 Пре­ма Мо­ши­но­вом ми­шље­њу, спис је
на­стао у са­мом гра­ду Ба­ру, а ње­гов са­ста­вљач је Ба­ра­нин, до­ма­ћи

Др Ми­л е­н а Мар­т и­н о­в ић

Сло­вен ко­ји при­па­да цр­кве­ном кли­ру.
Јо­ван Ко­ва­че­вић је сво­је ста­во­ве о овим пи­та­њи­ма из­нио у
књи­зи Исто­ри­ја Цр­не Го­ре.47 Ње­го­во ми­шље­ње је да је аутор ље­
то­пи­са био све­ште­ник из Ба­ра. Тај за­кљу­чак је из­вео на осно­ву
ис­ка­за Ду­кља­ни­на, ко­ји је све­ште­ни­ке Ду­кљан­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је
на­звао сво­јом бра­ћом. Сво­јим род­ним мје­стом сма­трао је град Бар,
а за се­бе је ка­зао да је Ро­ман, од­но­сно Ла­тин. За свој ма­тер­њи сма­
трао је ла­тин­ски је­зик, што се ви­ди ка­да је об­ја­шња­вао бу­гар­ску 233
ти­ту­лу ка­ган, при че­му је ре­као: ,,што на на­шем је­зи­ку зна­чи цар

Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва

(им­пе­ра­тор)“. И Јо­ван Ко­ва­че­вић је сма­трао да је дје­ло на­ста­ло у
XII ви­је­ку.48
Слав­ко Ми­ју­шко­вић је сље­де­ћи ис­тра­жи­вач чи­ја за­па­жа­ња
тре­ба узе­ти у об­зир. Он је сво­ју сту­ди­ју из­нио пре­ма ис­тра­жи­ва­њу
ва­ти­кан­ског пре­пи­са, чи­је је фо­то­тип­ско из­да­ње при­ло­жио уз свој
текст. Он је сма­трао да је пи­сац Ље­то­пи­са Сло­вен, Ср­бин из Зе­те.
Ме­ђу­тим, чи­ње­ни­це ко­је из­но­си про­тив Ши­ши­ће­ве те­о­ри­је и те
ка­ко има­ју осно­ва. На­кон Ми­ју­шко­ви­ће­ве ана­ли­зе, Ши­ши­ће­ва је
по­ста­ла ви­ше ли­те­рар­но дје­ло не­го ана­ли­за исто­ри­ча­ра. Нај­ви­ше
па­жње по­све­тио је од­ре­ђи­ва­њу вре­ме­на на­ста­на­ка дје­ла и за то је
ко­ри­стио Ши­ши­ће­ве за­кључ­ке:
1. На­чин да­ти­ра­ња по­мо­ћу из­ра­за in­trans или exi­ens, као и
озна­ча­ва­ње ча­со­ва у ље­то­пи­су, су­сре­ће се не са­мо кроз три­на­е­сти и
че­тр­на­е­сти ви­јек, већ и ка­сни­је. На­кон овог за­кључ­ка, Ми­ју­шко­вић

45 V. Моšin Lje­to­pis po­pa Du­klja­ni­na 1950 Za­greb.

46 Исто, 24-26.
47 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, I -1, Ти­то­град 1967, 422-429 (Ј. Koвачевић).
48 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, 424 (Ј. Ко­ва­че­вић).
 је на­вео број­не примjере за то. Упра­во ова­кав на­чин да­ти­ра­ња био
је у упо­тре­би у Дал­ма­ци­ји то­ком че­тр­на­е­стог виjека, па је сва­ка­ко
мо­гао би­ти ко­ри­шћен и у Ба­ру.
2. Ми­ју­шко­ви­ћу је не­схва­тљи­во Ши­ши­ће­во твр­ђе­ње у од­но­су
на Si­pont - Man­fre­do­nia. Про­сто ни­је мо­гу­ће да би но­во име јед­ног
гра­да мо­гло у то­ли­кој мје­ри по­ти­сну­ти оно ста­ро. Ми­ју­шко­вић је
ис­та­као чи­ње­ни­цу да се и у исто­риј­ским дје­ли­ма да­на­шњих пи­са­ца
по­је­ди­на мје­ста осло­вља­ва­ју ста­рим име­ном. На осно­ву бо­рав­ка у
Ва­ти­кан­ском ар­хи­ву, Ми­ју­шко­вић је до­ка­зао да се име гра­да Си­
понт ја­вља и у XVII ви­је­ку, па та­ко Ши­ши­ће­ва тврд­ња не­ма осно­ва.
3. На­зи­ви De­ca­te­rum и La­u­si­um мо­гли би јед­но­став­но упу­ти­ти
на ана­ло­ги­ју са по­ја­вом име­на Си­понт. Ми­ју­шко­вић ка­же да је по­
ја­ва ста­рих об­ли­ка име­на по­сто­ја­ла и у Ши­ши­ће­во ври­је­ме, па је
он­да мо­гла и та­да. С об­зи­ром на то да је све што се ни­је укла­па­ло у
ње­гов кон­цепт про­гла­ша­вао гло­сом и од­стра­њи­вао тај дио, Ми­ју­
Књига 6, свеска 2

шко­ви­ћу је би­ло не­ја­сно због че­га то Ши­шић ни­је ура­дио и на овом

234
У спомен и славу Светог Јована Владимира
мје­сту.
4. Сле­де­ћи ар­гу­мент про­тив Ши­ши­ће­ве те­о­ри­је је ве­зан за са­
хра­ну Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ми­ју­шко­вић сма­тра да је Св. Јо­ван
Вла­ди­мир од­мах био са­хра­њен у Ел­ба­са­ну, јер не по­сто­ји ни­ти је­
дан пи­са­ни из­вор ко­ји го­во­ри о пре­но­су ње­го­вих мо­шти­ју, а он
би сва­ка­ко био на­пи­сан, јер се ра­ди о све­цу. Та­ко је Ми­ју­шко­вић

за­кљу­чио да је Св. Јо­ван Вла­ди­мир ствар­но био са­хра­њен у цр­кви

Св. Ма­ри­је Кра­јин­ске, на­шао би се не­ко да о ње­му не­што за­пи­ше.
5. Ми­ју­шко­вић не при­хва­та ни Ши­ши­ће­ву тврд­њу да је поп
Ду­кља­нин сво­је дје­ло пи­сао убр­зо по­сли­је смр­ти Пе­тра, ар­хи­е­пи­
ско­па Ба­ра ко­ји је умро око 1110. Ши­шић је то за­кљу­чио на осно­ву
из­ра­за „bo­nae me­mo­ri­ae“, али то је атри­бу­тив­ни из­раз ко­ји се, из
по­што­ва­ња, би­ље­жио уз име­на па­па, ца­ре­ва, зна­ме­ни­тих љу­ди, без
об­зи­ра на ври­је­ме њи­хо­ве смр­ти.
6. На­зив Got­hi = Scla­vi и фор­ма Scla­vus, ја­вља­ју се у ли­те­ра­
ту­ри и у XVII ви­је­ку. Ми­ју­шко­вић је за­кљу­чио да Ши­шић ни­је у
до­вољ­ној мје­ри обра­тио па­жњу на Ор­би­ни­је­во дје­ло, јер би код
Ор­би­ни­ја ви­дио да са­др­жи ова­кав на­зив и фор­му.
Слав­ко Ми­ју­шко­вић је сма­трао да се по­јам Reg­num Scla­vo­rum
од­но­си на Ду­кљу, а на­кон про­па­сти Ду­кље - на др­жа­ву Не­ма­њи­ћа,
те да је дје­ло на­пи­са­но у пе­ри­о­ду из­ме­ђу дру­ге по­ло­ви­не XIV и
сре­ди­не XV ви­је­ка. Као мо­гу­ће на­ру­чи­о­це тек­ста ви­дио је Бал­ши­
ће, јер је текст мо­гу­ће на­стао у ври­је­ме њи­хо­ве нај­ве­ће мо­ћи.49

49 Ми­ју­шко­вић Ље­то­пис , 83.

 Ни­ко­ла Ба­на­ше­вић се, та­ко­ђе, ба­вио про­бле­ма­ти­ком Ду­кља­ни­
но­вог спи­са и об­ја­вио о то­ме по­себ­ну сту­ди­ју. По ње­го­вом ми­шље­
њу, дје­ло је на­ста­ло у 12. ви­је­ку, али сма­тра да аутор ни­је мо­рао
би­ти Сло­вен. Он се сла­же са кон­ста­та­ци­јом Ко­ва­че­ви­ћа да је пи­сац
ро­ман­ског (ла­тин­ског) по­ри­је­кла.50
Си­ма Ћир­ко­вић сма­тра да је дје­ло на­ста­ло у пе­ри­о­ду 1149-
1153, да је на­пи­са­но у Ба­ру, те да је аутор тек­ста бар­ски ар­хи­е­пи­
скоп Гр­гур ко­ји је у тим го­ди­на­ма на­пу­стио бар­ску сто­ли­цу и оти­
шао у Дал­ма­ци­ју.51 Сма­трао је, та­ко­ђе, да је дје­ло пред­ста­вља­ло
ви­ше ли­те­рарно шти­во не­го дје­ло уте­ме­ље­но на стро­гом по­што­ва­
њу исто­риј­ских чи­ње­ни­ца.
По­сљед­њи у ни­зу ис­тра­жи­ва­ча ко­ји су се ис­црп­но ба­ви­ли Бар­
ским ро­до­сло­вом је Ти­бор Жив­ко­вић. Он је до нај­ма­њих сит­ни­ца

Др Ми­л е­н а Мар­т и­н о­в ић

пре­тре­сао ово дје­ло и на осно­ву то­га до­нио низ за­кљу­ча­ка. Жив­
ко­вић је, за сво­ју ана­ли­зу, ко­ри­стио оба ру­ко­пи­са ла­тин­ске ре­дак­
ци­је - ва­ти­кан­ски и бе­о­град­ски пре­пис.52 Уочио је да ме­ђу њи­ма у
по­гле­ду са­др­жа­ја не­ма бит­ни­јих раз­ли­ка, из­у­зев што код бе­о­град­
ског ру­ко­пи­са у по­чет­ку тек­ста не­до­ста­је по­чет­но сло­во R у пр­вој
ри­је­чи овог спи­са (Ro­ga­tus), на осно­ву че­га Жив­ко­вић сма­тра да је
ла­тин­ски пре­пис из 17. ви­је­ка на­стао у Ри­сну, упо­ре­ђу­ју­ћи ка­сни­је
Шван­де­те­ро­во из­да­ње Бар­ског ро­до­сло­ва,53 у ко­ме се по­ми­ње ис­ 235
под по­чет­ног укра­ше­ног сло­ва Ri­zni­um, на­зив гра­да Ри­сна у ко­јем

Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва

је сто­ло­вао Па­сква­ли као ви­кар­ни епи­скоп.54 Жив­ко­вић сма­тра да
би нај­тач­ни­ји на­зив овог спи­са био - Ge­stum Re­gum Scla­vo­rum, јер
он упра­во и је­сте то (По­ви­јест о кра­љев­ству Сло­ве­на). Да се ипак
вра­ти­мо на основ­не од­го­во­ре ко­је је Жив­ко­вић до­био при­ли­ком за­
кљу­чи­ва­ња вре­ме­на на­стан­ка, мје­ста и ауто­ра, као и мо­гу­ћег на­ру­
чи­о­ца дје­ла. Пр­во, аутор дје­ла је мо­рао да бу­де ар­хи­е­пи­скоп Ба­ра;
дру­го, он је стра­нац; тре­ће, у пи­та­њу је обра­зо­ван чо­вјек ко­ји је

50 Ба­на­ше­вић Ље­то­пис 18, 33.

51 С. Ћир­ко­вић, са гру­пом ауто­ра, Бар град под Ру­ми­јом, Бар 1984, 14-15.
52 Vat.lat. 6958 и НБС 570.
53 Schwandt­ne­ri,Ioan­nis Ge­or­gij, Scrip­to­res re­rum Hun­ga­ri­ca­rum Ve­ters ac Ge­nu­in­ i,
Vin­do­bo­nae 1748, збор­ник са­др­жи Лу­чи­ће­во пред­штам­па­но из­да­ње Ду­кља­ни­но­вог спи­са
Presbyte­ri Di­oc­le­a­tis Reg­num Sla­vo­rum, т. III, 476-509, као и текст Ма­ру­ли­ће­вог пре­во­да.
54 Р. Ле­ва­ко­вић 1848. го­ди­не у обра­ћа­њу сво­јим над­ре­ђе­ним у За­дру пи­ше да је до­
шао у по­сјед не­ких спи­са о кра­ље­ви­ма Ср­би­је и Хр­ват­ске ме­ђу ко­ји­ма је и спис Hi­sto­ria
De Re di Dal­ma­tia, ко­је у слу­ча­ју сво­је смр­ти тре­ба по­сла­ти Рим­ској Кон­гре­га­ци­ји за про­
па­ган­ду вје­ре. Ка­ко Ле­ва­ко­вић пи­ше да га је до­био од ви­кар­ног епи­ско­па Па­сква­ли­ја из
Ри­сна и сво­јом ру­ком га пре­пи­сао, Жив­ко­вић за­кљу­чу­је да је и бе­о­град­ски и ва­ти­кан­ски
пре­пис на­стао са за­јед­нич­ког Па­сква­ли­је­вог пред­ло­шка: Жив­ко­вић Ge­stum Re­gum, 38-39
са ре­ле­вант­ном ли­те­ра­ту­ром.
 мно­го пу­то­вао; че­твр­то, по­зна­вао је сло­вен­ски је­зик ве­о­ма до­бро;
пе­то, бо­ра­вио је у Спли­ту, а по­том у Ба­ру; ше­сто, у пи­та­њу је осо­ба
ко­ја је жи­вје­ла у дру­гој по­ло­ви­ни XI­II ви­је­ка.
Жив­ко­вић је за­кљу­чио да је аутор стра­нац за­то што је то по­
ка­зао на два мје­ста. Пр­ви пут кад је у пр­во­бит­ној вер­зи­ји сво­га
дје­ла Хр­ват­ску на­звао Би­је­лом Хр­ват­ском. Дру­ги пут, кад је за
књи­гу Ме­то­ди­јус ре­као да се на­ла­зи код Хр­ва­та. Чи­ње­ни­цу да је
дал­ма­тин­ска Хр­ват­ска, од­но­сно До­ња Дал­ма­ци­ја, за­пра­во Cro­a­tia
Al­ba, от­кри­ва чо­вје­ка ко­ји зна да по­сто­ји не­ка дру­га Хр­ват­ска на
ис­то­ку. Да је у пи­та­њу до­ма­ћи чо­вјек из Дал­ма­ци­је, Жив­ко­вић је
био ми­шље­ња да до­ма­ће ста­нов­ни­ке исто­и­ме­не са не­ким дру­гим
Хр­ва­ти­ма на­зо­ве За­пад­ним Хр­ва­ти­ма. На­про­тив, Хр­ват из Дал­ма­
ци­је би свој на­род на­звао Хр­ва­ти­ма, а не­ке дру­ге Хр­ва­те, уко­ли­ко
би имао са­зна­ња о њи­ма, на­звао би ко­ри­сте­ћи не­ки зго­дан при­дјев,
нпр. Ис­точ­ни Хр­ва­ти. Пре­ма Жив­ко­ви­ћу, пи­сац ко­ји очи­глед­но по­
Књига 6, свеска 2

236
У спомен и славу Светог Јована Владимира
зна­је не­ке дру­ге Хр­ва­те, ко­ји су за ње­га пра­ви Хр­ва­ти на­зи­ва Би­је­
лим од­но­сно За­пад­ним Хр­ва­ти­ма. Ту се пи­сац ода­је да је стра­нац.55
Та­ко­ђе, на­по­ме­на да се код Хр­ва­та на­ла­зи књи­га Ме­то­ди­ју­ска, по­
твр­ђу­је чи­ње­ни­цу да пи­сац се­бе не сма­тра Хр­ва­том.56 С об­зи­ром
да аутор до­бро по­зна­је дје­ла Ко­зме Пра­шког и Мар­ти­на Га­ла, Жив­
ко­вић је прет­по­ста­вио да је он По­љак или Чех, али се ра­ди­је опре­
ди­је­лио за че­шку на­ци­о­нал­ност са­ста­вља­ча Ро­до­сло­ва, за­то што

бо­ље по­зна­је дје­ло Ко­зме. На осно­ву ана­ли­зе из­во­ра ко­ји­ма се пи­

сац Ро­до­сло­ва ко­ри­стио, Жив­ко­вић је утвр­дио да су му би­ле до­бро
по­зна­те хро­ни­ке са Апе­нин­ског по­лу­о­стр­ва, а та­ко­ђе и ен­гле­ске;
сма­трао је да је аутор јед­но ври­је­ме бо­ра­вио у Бо­ло­њи, од 1260.
до 1270. го­ди­не, гдје је мо­гао да до­ђе у до­дир са овим дје­ли­ма. На
осно­ву ана­ли­зе, Жив­ко­вић је утвр­дио да је све­ште­ник при­па­дао
ци­стер­цит­ском ре­ду. Са Апе­нин­ског по­лу­о­стр­ва пи­сац ГРС је пре­
шао у Сплит. У Спли­ту се упо­знао са Па­влом Шу­би­ћем, за чи­је
по­тре­бе ће и на­пи­са­ти ГРС у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 1295. и 1298. го­ди­
не57. Жив­ко­вић је пр­ви исто­ри­чар ко­ји до­но­си име и ра­ни­ји жи­вот
пи­сца ГРС. Сма­трао је да је то Руд­гер из Осе­ка, у Че­шкој. По­што је
по­стао бар­ски ар­хи­е­пи­скоп, Руд­гер ни­је пре­ки­нуо ве­зе са Па­влом
55 Жив­ко­вић Ge­stum Re­gum, 351.
56 Исто, 351.
57 Па­вле Шу­бић је био Дра­гу­ти­нов зет, оже­њен ње­го­вом ћер­ком, чи­ја је огром­на
по­ли­тич­ка уло­га, по­чев од 1272. го­ди­не, па до кра­ја пр­ве де­це­ни­је XIV ви­је­ка, би­ла на
ши­ро­ком про­сто­ру од Хр­ват­ске пре­ко Бо­сне, до Ду­кље. Као нај­ва­жни­ји са­ве­зник Кар­ла
II Ан­жуј­ског као и ње­го­вих по­то­ма­ка, си­на и уја­ка у бор­би за угар­ску кру­ну мо­же да ре­а­
гу­је агре­сив­но пре­ма су­сје­ди­ма, ужи­ва­ју­ћи по­др­шку свог моћ­ног за­штит­ни­ка: Жив­ко­вић
Ge­stum Re­gum, 340.
Шу­би­ћем, на осно­ву че­га је Жив­ко­вић сма­трао да је то упра­во раз­
лог про­тје­ри­ва­ња бар­ског ар­хи­е­пи­ско­па од стра­не кра­ља Ми­лу­ти­
на. Руд­гер је из Ба­ра оти­шао у Ба­ри, да би се вра­тио 1305. го­ди­не
као бо­сан­ски епи­скоп и по­ја­вио се у Све­тли.58
Узев­ши у об­зир до­са­да­шња ис­тра­жи­ва­ња гру­пе исто­ри­ча­ра ко­
је смо овим ра­дом об­у­хва­ти­ли, мо­же­мо за­кљу­чи­ти да су се у по­гле­
ду вре­ме­на и мје­ста на­стан­ка дје­ла, као и са­мог ауто­ра, углав­ном
сло­жи­ли око сле­де­ћег ста­ва:
1. Ру­ко­пис је на­пи­сан у 12 ви­је­ку
2. Мје­сто пи­са­ња дје­ла је Бар
3. Ве­ћи­на ми­сли да је аутор дје­ла до­ма­ћи чо­вјек, од­но­сно
Сло­вен.
У по­гле­ду вре­ме­на на­стан­ка је­ди­но се раз­ли­ку­је Слав­ко Ми­ју­

Др Ми­л е­н а Мар­т и­н о­в ић

шко­вић ко­ји је сма­трао да је дје­ло на­ста­ло по­ло­ви­ном 14 -15. ви­је­ка.
По пи­та­њу ко је аутор дје­ла, Ј. Ко­ва­че­вић и Н. Ба­на­ше­вић су
сма­тра­ли да је аутор дје­ла ро­ман­ског од­но­сно ла­тин­ског по­ри­је­кла.
Та­ко­ђе, ве­ћи­на ис­тра­жи­ва­ча је ми­шље­ња да је дје­ло пр­во­бит­но
пи­са­но на сло­вен­ском је­зи­ку, јер су се ру­ко­во­ди­ли увод­ним ри­је­чи­
ма пи­сца Бар­ског ро­до­сло­ва.
На дру­гој стра­ни има­мо нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња Ти­бо­ра Жив­
ко­ви­ћа ко­ји је из­нио пот­пу­но дру­га­чи­је за­кључ­ке по овим пи­та­њи­ 237
ма, а то су :

Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва

1. Текст је са­ста­вљен из­ме­ђу 1295-98. го­ди­не, од­но­сно кра­јем
13 ви­је­ка, у ври­је­ме кра­ља Ми­лу­ти­на Не­ма­њи­ћа.
2. Пи­сац је обра­зо­ван чо­вјек са ви­со­ким цр­кве­ним чи­ном, од­
но­сно ар­хи­еп ­ и­скоп бар­ски, али је по­риј­клом стра­нац нај­вје­ро­ват­
ни­је Чех по на­ци­о­нал­но­сти. Име му је би­ло Руд­гар.
3. Дје­ло је на­ста­ло јед­ним ди­је­лом у Спли­ту док је иста лич­
ност би­ла на ар­хи­еп ­ и­скоп­ској сто­ли­ци Сплит­ске цр­кве, а за­тим
при­ла­го­ђе­но и до­ра­ђе­но но­вим по­тре­ба­ма ка­да је Руд­гар пре­шао у
Бар и сјео на бар­ску ар­хи­е­пи­скоп­ску сто­ли­цу.
4. Дје­ло је има­ло истог на­ру­чи­о­ца и у Спли­ту и ка­сни­је у Ба­ру,
а то је Па­вле Шу­бић хр­ват­ски ве­ле­по­сјед­ник, ко­ји је био у срод­
ству са Не­ма­њи­ћи­ма. Шу­бић је у ври­је­ме не­су­гла­си­ца ко­је су из­би­
ле из­ме­ђу Ми­лу­ти­на и Дра­гу­ти­на око пре­сто­ла, по­ку­шао да оства­
ри сво­је пре­тен­зи­је по­ред осва­ја­ња Бо­сне на Ду­кљу, за­тим Ра­шку,
па је сход­но то­ме на­ру­чио ово дје­ло, ко­је је нео­ства­ри­ва­њем ње­
го­вих же­ља по­ла­ко из­гу­би­ло пр­во­бит­ну на­мје­ну и оста­ло по­зна­то
као књи­жев­но дје­ло исто­ри­о­граф­ског ка­рак­те­ра.

58 Исто, 372.
 Иако је овај рад об­у­хва­тио са­мо дио ис­тра­жи­ва­ња до­са­да­шњих
ис­тра­жи­ва­ча, ко­ја се пр­вен­стве­но од­но­се на пи­сца, мје­сто и ври­
је­ме на­стан­ка дје­ла, мо­гао би се из­ве­сти за­кљу­чак да је ту спор­ну
не­до­у­ми­цу ко­ја је раз­ли­чи­то ту­ма­че­на у на­уч­ним кру­го­ви­ма, ри­
је­шио Жив­ко­вић да­ју­ћи кон­крет­не од­го­во­ре на ова пи­та­ња. Пре­
ма Жив­ко­ви­ће­вом ис­тра­жи­ва­њу овај спис је кон­ча­но до­био сво­је
исто­риј­ско ту­ма­че­ње и за ње­га је пи­та­ње Бар­ског ро­до­сло­ва ко­нач­
но до­би­ло свој епи­лог.
Ме­ђу­тим ова те­ма, и по­ред Жив­ко­ви­ће­ве ис­црп­не сту­ди­је и
да­ље оста­је пред­мет ин­те­ре­со­ва­ња, ка­ко на­уч­них та­ко и не­на­уч­
них кру­го­ва. Је­дан та­кав рад, је ис­тра­жи­ва­ње фран­цу­ске аутор­
ке So­lan­ge Bu­jan ко­ја је сво­ја за­па­жа­ња пу­бли­ко­ва­ла у хр­ват­ском
ча­со­пи­су Ra­do­vi- za­vo­da za hr­vat­sku po­vi­jest Fi­lo­zof­skog Fa­kul­te­ta
Sve­u­či­li­šta u Za­gre­bu59. Пре­ма ње­ном ис­тра­жи­ва­њу и ана­ли­зи из­
во­ра ко­је је об­ра­ди­ла, ита­ли­јан­ски пре­вод по­ме­ну­тог спи­са, ко­ји
Књига 6, свеска 2

је об­ја­вио Ма­вро Ор­би­ни (1543-1613) је исто­риј­ски фал­си­фи­кат.60

238
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Два аутен­тич­на из­во­ра ла­тин­ски: Re­gum Dal­ma­ti­nae et Cro­a­tae ge­
sta Мар­ка Ма­ру­ли­ћа и An­na­les ra­gu­si­ni Anonymi пре­ко Лу­до­ви­ка
Ту­бе­ро­на, уз дру­ге исто­риј­ске из­во­ре не­дав­но из­да­те на ла­тин­ском
је­зи­ку, омо­гу­ћи­ла су Ор­би­ни­ју да на­пи­ше Кра­љев­ство Сло­ве­на да­
ју­ћи му кон­ти­ну­и­тет ,,сла­вен­ске на­ци­је“, та­ко да ,,Ље­то­пис по­па
Ду­кља­ни­на ни­је текст из сред­њег ви­је­ка већ са­вре­ме­ни текст ко­ји

но­си фраг­мен­те пра­вих сред­њо­вје­ков­них из­во­ра.61 Свр­ха пи­са­ња

овог ,,исто­риј­ског фал­си­фи­ка­та“ ка­ко га на­зи­ва аутор­ка тек­ста је
по­ли­тич­ке при­ро­де. На­и­ме, кра­јем 16. и у 17. ви­је­ку, Тур­ци уве­
ли­ко вла­да­ју ве­ћим ди­је­лом Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва укљу­чу­ју­ћи
ве­ћи дио срп­ско­сло­вен­ских зе­ма­ља. На оку­пи­ра­ним те­ри­то­ри­ја­ма
по­ро­бље­ни на­род на не­ким мје­сти­ма, ор­га­ни­зу­је устан­ке про­тив
Тур­ске вла­да­ви­не ( Вла­шка, Ба­нат, 1595. год.), па је Ве­не­ци­ја пре­
по­зна­ла свој ин­те­рес, да пре­ко об­је­ди­ње­них сло­вен­ских зе­ма­ља
спри­је­чи да­ље ши­ре­ње Тур­ске до­ми­на­ци­је.62

59 S. Bu­jan, Or­bi­ni­je­vo iz­da­nje ,,Ljet­po­is­ a po­pa Du­klja­ni­na“: po­vi­je­sni fal­si­fik­ at , Ra­

do­vi za­vod za hr­vat­sku po­vi­jest Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Sve­u­či­li­šta u Za­gre­bu , Za­greb 2011, 43,
65-79.
60 де­таљ­но у: Bu­jan , Or­bi­ni­je­vo iz­da­nje, 65- 79.
61 Исто, 65.
62 Аутор­ка де­таљ­но из­но­си сво­је ана­ли­зе ко­је је упу­ћу­ју на за­кљу­чак да се ра­ди
о исто­риј­ском фал­си­фи­ка­ту Ор­би­ни­је­вог дје­ла ко­ри­сте­ћи се јед­ним ди­је­лом ре­ле­вант­них
из­во­ра. Ме­ђу­тим при­мјет­но је да у ње­ним из­во­ри­ма и ли­те­ра­ту­ри не­ма Жив­ко­ви­ће­вих пу­
бли­ко­ва­них ра­до­ва на те­му ра­свје­тља­ва­ња Бар­ског ро­до­сло­ва, као ни по­след­ње ис­црп­не
сту­ди­је:Т. Жив­ко­вић Ge­stum Re­gum Scla­vo­rum, knj 2, Бе­ог­ рад, 2009, а ко­ја је на­ста­ла као
за­вр­шни­ца ње­го­вог, ду­го­го­ди­шњег и те­мељ­ног ис­тра­жи­ва­ња ,,Ду­кља­ни­но­вог“ спи­са.
 ***
Овај кра­так пре­глед ис­тра­жи­ва­ња по­ме­ну­тих ис­тра­жи­ва­ча, њи­
хо­вих ту­ма­че­ња и од­ре­ђе­них из­ве­де­них за­кљу­ча­ка пр­вен­стве­но по
пи­та­њу ауто­ра, мје­ста и вре­ме­на на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва, упу­
ћу­је на за­кљу­чак да је спис, би­ло да је пи­сан за по­тре­бе јед­ног ам­
би­ци­о­зног и моћ­ног на­ру­чи­о­ца у да­том исто­риј­ском тре­нут­ку, или
је ка­ко не­ки исто­ри­ча­ри за­кљу­чу­ју ви­ше ли­те­рал­но не­го исто­ри­о­
граф­ско дје­ло, мо­жда и мо­гу­ћи фал­си­фи­кат, ак­ти­ви­ран у ври­је­ме
дје­ло­ва­ња Рим­ске кон­гре­га­ци­је за про­па­ган­ду вје­ре на те­ри­то­ри­ји
срп­ских зе­ма­ља, по­себ­но у 17. ви­је­ку ка­да и на­ста­ју по­ме­ну­та два
пре­пи­са ла­тин­ске ре­дак­ци­је (ва­ти­кан­ски и бе­о­град­ски). Ови пре­пи­
си су не­сум­њи­во мо­гли до­при­ни­је­ти уло­зи и дје­ло­ва­њу ра­зних пап­
ских ми­си­о­на­ра за по­ли­тич­ку про­па­ган­ду ши­ре­ња Уни­је над пра­

Др Ми­л е­н а Мар­т и­н о­в ић

во­слав­ним ста­нов­ни­штвом, ко­је је би­ло под Тур­ском оку­па­ци­јом.

239

Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва

 Ph. D. Mi­le­na Mar­ti­no­vić, Con­ser­va­tor
Na­ti­o­nal Mu­se­um of Mon­te­ne­gro - Ce­ti­nje

AUT­HOR, TI­ME AND PLA­CE OF THE BAR’S GE­NE­A­LOGY
ORI­GIN IN PRE­VI­OU ­ S RE­SE­AR­CHES

Sum­mary: The Bar’s Ge­ne­a­logy, mo­re of­ten cal­led The Chro­nic­

le of the Pri­est of Du­klja, is the work which was the su­bject of many
pre­vi­o­us sci­en­ti­fic in­te­rests and many sci­en­ti­fic and un­sci­en­ti­fic stu­
di­es we­re writ­ten abo­ut it. The re­sults of re­se­ar­ching, first of all abo­ut
aut­hor, ti­me and pla­ce of ori­gin of this text, ca­u­sed op­po­si­te at­ti­tu­des
of re­se­ar­chers. Till 1962 the re­se­ar­ching was mostly con­duc­ted on the
ba­sis of, till that ti­me, the only sa­ved tran­script of the ma­nu­script of
La­tin edi­tion, esta­blis­hed in 1650, which is kept in Va­ti­can (Vat. Lat.
6958). Two tran­scripts of the ma­nu­script of La­tin edi­tion we­re known
Књига 6, свеска 2

240
У спомен и славу Светог Јована Владимира
to the sci­en­ti­fic pu­blic af­ter 1962. In ot­her words, in 1962, the ot­her
fo­und ma­nu­script (ori­gi­na­ted at abo­ut the sa­me ti­me as the Va­ti­can ma­
nu­script), was bo­ught up by Na­ti­o­nal Li­brary of Ser­bia (Рс 570), which
ga­ve a pre­text for new re­se­ar­ching on the ba­sis of com­pa­ring of the­se
two ver­si­ons and pas­sing so­me new re­so­lu­ti­ons of abo­ve men­ti­o­ned
qu­e­sti­ons and its pur­po­se at all. The ol­der and ne­wer re­sults of re­se­ar­
ches known till pre­sent ti­mes, which ex­pla­in this work from dif­fe­rent

per­spec­ti­ve, we­re pre­sen­ted in it. Alt­ho­ugh the su­bject of the work was
mostly con­cen­tra­ted on seg­ments of ex­plo­ra­ti­ons oc­cu­pied with aut­hor,
pla­ce and ti­me of The Bar’s Ge­ne­a­logy ori­gin, it was im­pos­si­ble to
avoid the part in which the Pri­est of Du­klja was nar­ra­ting abo­ut li­fe and
martyred de­ath of Prin­ce Jo­van Vla­di­mir. Thro­ugh the for­mer ol­der and
ne­wer, pre­sent days re­se­ar­ches, we can al­so con­clu­de that this text was,
du­ring so­me pe­riod of ti­me, used by Ro­man Con­gre­ga­tion for pro­pa­ga­
ting of fa­ith in or­der to con­vert ort­ho­dox Serbs to Cat­ho­li­cism, whet­her
it had hi­sto­ri­o­grap­hi­cal cha­rac­ter or it was per­haps a hi­sto­ri­cal for­gery.
Keywords: Du­klja, the Pri­est of Du­klja, St. Jo­van Vla­di­mir, Bar, the
Epi­sco­pa­te of Du­klja, the King­dom of the Slavs
Д-р Ми­ле­на Мар­ти­но­вич, кон­сер­ва­тор
На­ци­о­на­ль­ный му­зей Чер­но­го­рии – Це­ти­нье

АВ­ТОР­СТВО, ВРЕ­МЯ И МЕ­СТО НА­ПИ­СА­НИЯ БАР­СКО­ГО

РО­ДО­СЛО­ВИЯ В ИС­СЛЕ­ДО­ВА­НИ­ЯХ ПРЕ­ДЫ­ДУ­ЩИ
­ Х ЛЕТ

Ре­зю­ме: Бар­ское ро­до­сло­вие, бо­лее из­вест­ное под на­зва­ни­ем

Ле­то­пи­сь по­па Дуклᴙни­на, на про­тя­же­нии мно­гих лет, впло­ть до
на­ше­го вре­ме­ни, ᴙвлᴙло­сь пред­ме­том мно­гих ис­сле­до­ва­ний и вы­
зы­ва­ло бо­ль­шой ин­те­рес, о чём сви­де­те­ль­ству­ет бо­ль­шое ко­ли­че­
ство на­уч­ных и псев­до­на­уч­ных ра­бот. Ре­зу­ль­та­ты ис­сле­до­ва­ний
по во­про­сам, пре­жде все­го, ав­тор­ства, вре­ме­ни и ме­ста на­пи­са­ниᴙ
Ле­то­пи­си по­ста­ви­ли ис­сле­до­ва­те­лей на про­ти­во­по­ло­жные по­зи­

Др Ми­л е­н а Мар­т и­н о­в ић

ции. Поч­ти все ис­сле­до­ва­ниᴙ до 1962 го­да осно­вы­ва­ли­сь на един­
ствен­ной из­вест­ной со­хра­нив­ше­йсᴙ до ϶то­го вре­ме­ни ру­ко­пи­сной
ко­пии ла­тин­ской ре­дак­ции, да­ти­ро­ван­ной 1650 го­дом, хранᴙщейсᴙ
в Ва­ти­ка­не. (Vat.6958) По­сле 1962 го­да на­уч­ной общ­ен­ствен­но­сти
ста­ло из­вест­но ещё об од­ной ру­ко­пи­сной ко­пии ла­тин­ской ре­дак­
ции, при­мер­но то­го же вре­ме­ни, что и пер­ваᴙ, ко­то­рую при­о­бре­ла
На­род­наᴙ би­бли­о­те­ка Сер­бии. Это да­ло по­вод при­сту­пи­ть к но­вым
ис­сле­до­ва­ниᴙм на осно­ве срав­ни­те­ль­но­го ана­ли­за ϶тих двух ко­пий 241
длᴙ по­лу­че­ниᴙ но­вых за­клю­че­ний по вы­ше при­вед­нным во­про­сам,

Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва

как и длᴙ уста­но­вле­ниᴙ в це­лом. В ра­бо­те из­ло­же­ны ста­рые и но­
вые из­вест­ные в на­стоᴙщее времᴙ ре­зул­та­ты ис­сле­до­ва­ний, ко­то­
рые да­ют взглᴙд из дру­гой пер­спек­ти­вы. Не смо­трᴙ на то, что ра­
бо­та в це­лом бы­ла скон­це­три­ро­ва­на на сег­мен­те ис­сле­до­ва­ний об
ав­тор­стве, ме­сте и вре­ме­ни на­пи­са­ниᴙ Бар­ско­го Ро­до­сло­виᴙ не­во­
змо­жно би­ло не оста­но­ви­тьсᴙ на той ча­сти Дуклᴙни­но­ва пи­са­ниᴙ,
где го­во­ритсᴙ о жи­зни и му­че­ни­че­ской кон­чи­не дуклᴙнско­го кнᴙзᴙ
св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра. Так­же мно­гие хотᴙ и про­ти­во­полж­ные мы­
шле­ниᴙ в от­но­ше­нии во­про­са о ,,ле­то­пи­си“ как исто­ри­че­ском ис­
точ­ни­ке, убе­ди­те­ль­но сви­де­те­ль­ству­ют, что опи­сы­ва­е­мое про­из­ве­
де­ние (т. е. Б. Ро­до­сло­вие) мно­го­крат­но ис­по­ль­зо­ва­ло­сь Рим­ской
кон­гре­га­ци­ей как сред­ство про­па­ган­ды ве­ры с це­лью навᴙзы­ва­ниᴙ
унии сре­ди пра­во­слав­ных сер­бов.
Клю­че­вые сло­ва: Дуклᴙ, поп Дуклᴙнин, св. Иоанн Вла­ди­мир,
Бар, Дуклᴙнскаᴙ епар­хиᴙ, Ко­ро­лев­ство славᴙн
 Δρ. Mi­le­na Mar­ti­no­vic, συντηρήτρια
Εθνικό Μουσείο Μαυροβουνίου, Ce­ti­nje

ΣΥΓΓΡΑΦΕΑΣ, ΧΡΟΝΟΣ ΚΑΙ ΤΟΠΟΣ ΔΗΜΙΟΥΡΓΙΑΣ ΤΗΣ

ΓΕΝΕΑΛΟΓΙΑΣ ΤΟΥ ΜΠΑΡ ΣΤΙΣ ΕΩΣ ΤΩΡΑ ΕΡΕΥΝΕΣ

Περίληψη: Η Γενεαλογία του Μπαρ ή Το χρονικό του ιερέα της

Διοκλείας, όπως ονομάζεται πιο συχνά, είναι ένα έργο αντικείμενο πο-
λυπληθών μέχρι σήμερα ερευνητικών ενδιαφερόντων, γεγονός για το
οποίο έχουν γραφτεί πολλές επιστημονικές και μη μελέτες. Τα αποτελέ-
σματα των ερευνών, πρωτίστως όσον αφορά το συγγραφέα, χρόνο και
τόπο της δημιουργίας αυτού του συγγράμματος, έφεραν τους ερευνητές
στις αντικρουόμενες απόψεις. Οι έρευνες μέχρι το 1962 βασίζονταν κυ-
ρίως στην μέχρι τότε μοναδική σωζόμενη αντιγραφή χειρογράφου λα-
τινικής εκδοχής που συντέθηκε το 1650 και φυλάσσεται στο Βατικανό
Књига 6, свеска 2

(Vat. Lat. 6958). Μετά το 1962 στην επιστημονική κοινότητα έγιναν

242
У спомен и славу Светог Јована Владимира
γνωστές δύο αντιγραφές χειρογράφου της λατινικής εκδοχής. Το 1962
το δεύτερο χειρόγραφο που βρέθηκε (συγγράφτηκε περίπου την ίδια
περίοδο με το λατινικό) εξαγόρασε η Εθνική Βιβλιοθήκη Σερβίας (Rs
570), γεγονός που αποτέλεσε αφορμή για καινούριες έρευνες με βάση
τη σύγκριση αυτών των δύο εκδοχών και συναγωγή συ­μπερασμάτων
για τα ζητήματα που αναφέρθηκαν πιο πάνω, όπως και η γενική χρή-

ση του χειρογράφου αυτού. Στη μελέτη παρουσιάστηκαν παλιά και

καινούρια αποτελέσματα ερευνών που γνωστοποιήθηκαν μέχρι τώρα
και φωτίζουν το έργο από τη διαφορετική προοπτική. Παρόλο που
το θέμα της μελέτης εστιάστηκε κυρίως σε στοιχεία της έρευνας που
αφορούν το συγγραφέα, τόπο και χρόνο δημιουργίας της Γενεαλογίας
του Μπαρ, ήταν αδύνατο να μην εξεταστεί κομμάτι στο οποίο ο ιερέ-
ας της Διοκλείας διηγείται το βίο και μαρτυρικό θάνατο του Πρίγκιπα
Άγιου Ιωάννη του Βλαδίμηρου. Επίσης, μέσω των προηγουμένων και
σημερινών καινούριων ερευνών, μπορεί κανείς να συ­μπεράνει ότι το
κείμενο αυτό, είτε είναι ιστοριογραφικού χαρακτήρα, είτε είναι πλα-
στογραφία της ιστορίας, σε μία χρονική περίοδο εκμεταλλεύτηκε από
την Επιτροπή για την Προώθηση της πίστης της Ρώμης με σκοπό την
πραγματοποίηση του προσηλυτισμού των ορθόδοξων Σέρβων στον κα-
θολικισμό.
Λέξεις κλειδιά: Διοκλεία, ιερέας της Διοκλείας, Άγιος Ιωάννης
Βλαδίμηρος, Μπαρ, Επισκοπή Διοκλείας, Βασίλειο των Σλάβων
Мр Дра­ги­ца Та­дић Па­па­ни­ко­лау,
док­то­ранд на Те­о­ло­шком фа­кул­те­ту Атин­ског на­ци­о­нал­ног и ка­
по­ди­стриј­ског уни­вер­зи­те­та, Исто­риј­ски од­сек
dr­ta­dic@yahoo.com

ПР­ВО ШТАМ­ПА­НО ИЗ­ДА­ЊЕ

СЛУ­ЖБЕ СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА
Са­же­так: Го­ди­не 1690. Јо­ван Па­па, Грк ро­дом из Ел­ба­са­на,

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

об­ја­вио је у Ве­не­ци­ји Слу­жбу Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ма­те­ри­
јал за њу је за­тра­жио од та­да­шњег упра­ви­те­ља Ма­на­сти­ра Све­тог
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у Ел­ба­са­ну, ми­тро­по­ли­та Ко­зме. Уче­ни Ко­зма
је при­ку­пио и са­брао по­сто­је­ће за­пи­се и усме­на пре­да­ња, об­ра­дио
их, а не­ке де­ло­ве слу­жбе и сам на­пи­сао, те их по­слао за штам­па­ње.
Та­ко је на­ста­ло пр­во из­да­ње Слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, на
грч­ком је­зи­ку. Оно је зна­чај­но због то­га што бе­ле­жи сло­вен­ски и
ел­ба­сан­ски усме­ни и пи­са­ни ха­ги­о­граф­ски и хим­но­граф­ски ма­те­
ри­јал. По­ре­ђе­ње си­нак­са­ра, штам­па­них у овој Слу­жби, с древ­ни­
јим Жи­ти­јем Све­тог Вла­ди­ми­ра у ко­ји има­мо по­сре­дан увид пре­ко 243
Ле­то­пи­са по­па Ду­кља­ни­на, по­ка­зу­је нам да је ха­ги­о­граф­ско пре­да­

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

ње о на­шем све­ти­те­љу вре­ме­ном пре­тр­пе­ло зна­чај­не из­ме­не. Узи­
ма­ју­ћи раз­ли­ке из­ме­ђу древ­ни­јег сло­вен­ског и но­ви­јег ел­ба­сан­ског
жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра као ре­фе­рент­не тач­ке, мо­же­мо
од­ре­ди­ти ко­ји су хим­но­граф­ски тек­сто­ви ста­ри­ји, а ко­ји при­па­да­
ју но­ви­јем ства­ра­ла­штву. У ово­ме нам по­ма­жу и од­ре­ђе­ни по­да­ци
ко­је цр­пи­мо из са­мих хим­ни и тро­па­ра. Зна­чај пр­ве штам­па­не Слу­
жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­чи­ва и у то­ме што је по­слу­жи­ла
као осно­ва за три по­то­ња грч­ка из­да­ња, али и као пред­ло­жак за
пре­вод слу­жбе на цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик. У том сми­слу се сав
хим­но­граф­ски ма­те­ри­јал по­све­ћен Све­том Вла­ди­ми­ру ко­ји да­нас
по­се­ду­је­мо за­сни­ва упра­во на овом из­да­њу. Број по­нов­них из­да­ња
слу­жбе, као и цве­та­ње ико­но­граф­ских пред­ста­ва и књи­жев­них де­
ла на­дах­ну­тих жи­во­том Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, по­ка­зу­ју у ко­јој
ме­ри је ово из­да­ње из 1690. го­ди­не до­при­не­ло ши­ре­њу и про­ду­
бљи­ва­њу ње­го­вог кул­та.
Кључ­не ре­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, слу­жба, жи­ти­је, штам­па­
но из­да­ње, Јо­ван Па­па, ми­тро­по­лит Ко­зма бив­ши ки­теј­ски, ке­фа­
ло­фо­ри­ја
 Увод
Јо­ван Вла­ди­мир, ко­ји је вла­дао Ду­кљом на раз­ме­ђу пр­вог и
дру­гог ми­ле­ни­ју­ма, муч­ки је уби­јен 22. ма­ја 1016. го­ди­не. Ње­го­ва
смрт, али и ње­гов вр­лин­ски жи­вот, до­при­не­ли су то­ме да га хри­
шћан­ски на­род бр­зо пре­по­зна као све­тог му­че­ни­ка. Пре­но­ше­ње
ње­го­вих мо­шти­ју у Драч по­чет­ком 13. ве­ка, а ка­сни­је у Ел­ба­сан,
ути­ца­ло је на ши­ре­ње све­ти­тељ­ског кул­та. Ве­о­ма ра­но су на­ста­ли
и ха­ги­о­граф­ски и хим­но­граф­ски тек­сто­ви по­све­ће­ни Све­том Јо­ва­
ну Вла­ди­ми­ру, на ла­тин­ском, а ве­ро­ват­но и на сло­вен­ском је­зи­ку.
Ме­ђу­тим, пр­ви пут су штам­па­ни на грч­ком је­зи­ку. То пр­во из­да­ње
Слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра угле­да­ло је све­тлост да­на 1690.
го­ди­не у Ве­не­ци­ји. Ње­гов пун на­слов гла­си:
Ἀκολουθία τοῦ ἁγίου ἐνδόξου βασιλέως, καὶ μεγαλομάρτυρος,
Ἰωάννου τοῦ Βλαδιμήρου καὶ θαυματουργοῦ. Τυπωθεῖσα δαπάνῃ τοῦ τι­
μιωτάτου κυρίου Ἰωάννου Παπᾶ. τοῦ ἐκ τῆς πόλεως Νεοκάστρου. Καὶ
Књига 6, свеска 2

244
У спомен и славу Светог Јована Владимира
παρ’ αὐτοῦ τοῖς ὁμοπατρίοις, καὶ τοῖς λοιποῖς τοῖς μετ’εὐλαβείας ἐκεῖ­
σε προσερχομένοις ἐκδοθεῖσα. Con li­cen­za de’su­per­i­o­ri, e pri­vi­le­gio.
Ἐνετίησιν, ᾳχϟ΄. Παρὰ Ἰωάνν. Ἀντωνίῳ τῷ Ἰουλιανῷ, καὶ τοῖς ἀδελ­
φοῖς.1
Из њ­ега с­азн­ај­емо да је Сл­ужба Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира, „св­
етог сла­вног кр­аља и в­ел­ик­ом­уч­ен­ика“ и „ч­уд­отво­рца“ о­бј­ављ­ена
о тр­ошку Ј­ов­ана П­апа2 из Не­ок­астра (што је гр­чки н­азив за град

Е­лб­асан), њ­ег­ових з­емљ­ака и др­угих к­оји с п­об­ожн­ошћу т­амо д­ол­

азе. Уз п­отре­бно д­оп­ушт­ење вл­асти, шта­мп­ана је у В­ен­ец­ији 1690.
г­од­ине, у шта­мп­ар­ији Ј­ов­ана и А­нт­он­ија Ј­ул­иј­ан­оса и бр­аће3.
1 L. Pe­tit, Bi­bli­o­grap­hie des Aco­lo­ut­hi­es grec­qu­es [SH 16], So­ciété des Bol­lan­di­stes:
Bru­xel­les 1926, 121-122. Ске­ни­ра­но пр­во из­да­ње Слу­жбе мо­же се про­на­ћи у ди­ги­тал­ној
би­бли­о­те­ци од­се­ка за Нео­хе­лен­ске сту­ди­је Уни­вер­зи­те­та на Кри­ту, на стра­ни­ци ­­­­­­­­­http://
anemi.lib.uoc.gr/metadata/7/4/3/metadata-165-0000017.tkl (28.03.2017), као и на страници ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­
https://books.google.gr/books?id=TS9kAAAAcAAJ&pg=PA4&lpg=PA4&dq=%CF%87%CE
%B1%CF%81%CE%B9%CF%84%E1%BF%B6%CE%BD%CF%85%CE%BC%CE%BF%
CE%BD&source=bl&ots=xRlC_V9cLt&sig=2b5CWIfWEWiYIaabpske8G4rsc0&hl=el&sa=
X&ved=0ahUKEwifrvTPpsfTAhXF8RQKHTfzBjwQ6AEIJDAA#v=onepage&q=%CF%87
%CE%B1%CF%81%CE%B9%CF%84%E1%BF%B6%CE%BD%CF%85%CE%BC%CE%
BF%CE%BD&f=false ­(2­8.03.2­01­7)­
2 И­ак­о се у ­катал­оз­има личности ­значај­них за г­рч­ку­п­исменост (Κ. Ν­. ­Σάθα, Βιογ­
ρα­φία­ι τῶν­ ἐν το­ἲς­ γ­ράμμασι διαλ­αμ­ψά­ντων Ἑλλήνων, ἀπὸ τ­ῆς­ κ­ατ­αλύσεω­ς ­τῆ­ς βυζαν­τινῆς
α­ὐτοκρατορί­ας μέ­χρ­ι τῆς ­ἑλληνικῆς ἐθνεγ­ερ­σίας ­(1­45­3-1821­), ἐν ­Ἀθ­ήναις 1868, 414) и­другд­е,
нару­чи­лац ­ове с­лужбе н­аз­ив­а Παπ­ᾶς (Папас), што је ­уобичајен­о ­грчко п­ре­зи­ме, с­ам Јован
у­о­бр­аћању г­ра­ђаним­а Неокаст­ра себе­наз­ива ὁ Παπᾶ­, ­дакле ­Пап­а, у ­но­ми­нативу.­У­овом
слу­ча­ју нас­ граматичк­и ­об­лик г­енитив­а (­Παπᾶ) зава­рава, до­к члан ὁ у номи­нат­иву ра­
зреша­ва­ е­нигму. ­Ина­че, о­во­ није једини случај да се од облика генитива гради презиме,
док би ово, Папа, било еквивалентно нашем презимену Попов.
3 Реч је о једној од четири штампарије које су у Венецији основали Грци из Епира.
Конкретну је установио Андреас Јулијанос, филолог из Јањине, који је у Венецији живео
 Ово и­зд­ање је, уз м­ање и­зм­ене, пр­ешта­мп­ано још три п­ута: два
п­ута као с­ам­оста­лно, и је­дном као део збо­рн­ика сл­ужби4. П­оред
т­ога, п­осре­дно је п­осл­уж­ило и као пре­дл­ожак ср­пском и­зд­ању Сл­
ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира. Н­а­име, два х­ила­нда­рска ј­ер­ом­он­
аха, Л­ука и Па­рт­ен­ије, пр­ев­ели су сл­ужбу на ц­ркв­ен­осл­ове­нски
ј­език (р­уск­осл­ове­нске р­еда­кц­ије), сл­уж­ећи се на­јв­ер­ова­тн­ије гр­
чким и­зд­ањем из 1774. г­од­ине. Пр­евод је п­опр­авио, д­оп­унио и за
шта­мпу пр­ир­едио В­ике­нт­ије Р­акић, т­ад­ашњи п­арох т­ршћа­нски, а
о­бј­ављен је 1802. г­од­ине у В­ен­ец­ији, з­ал­аг­ањем Х­аџи-Т­е­од­ора Ме­
кше, т­рго­вца из Т­рста. Ову сл­ужбу је п­отом м­итр­оп­олит б­е­огра­
дски М­их­а­ило 1861. г­од­ине унео у С­рбљак5. У том см­ислу, п­рво

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

и­зд­ање сл­ужбе из 1690. г­од­ине пре­дст­авља св­ој­ев­рсну та­чку пр­ес­
ека к­ада је у п­ит­ању пр­о­уч­ав­ање х­аг­и­огра­фског и хи­мн­огра­фског
м­ат­ер­иј­ала о Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру. О­бј­ед­ињ­уј­ући в­ел­ики део
пре­тхо­дних усм­ених и п­ис­аних пр­ед­ања, п­осл­уж­ило је као основ
за сва п­от­оња.

Пре­дг­овор и­зд­ав­ача сл­ужбе

У пре­дг­ов­ору Сл­ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира6, к­оји з­апр­аво
пре­дст­авља п­оздрав и п­ор­уку гр­ађ­ан­има Не­ок­астра, и­зд­авач Ј­ован
П­апа н­ав­оди ли­чне м­от­иве к­оји су га п­об­уд­или на тај п­од­ухват. 245
П­оред пр­ив­рж­ен­ости к­оју сам г­аји пр­ема Св­етом Ј­ов­ану „из Вл­

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

ад­им­ира“7, на о­бј­ављ­ив­ање њ­ег­ове сл­ужбе га је д­ода­тно по­дст­акла
почетком 17. века, а водио ју је уз сарадњу брата Антонија и синовца Јована. В. Φ. Δερματά,
Νεοελληνικός διαφωτισμός και η Ήπειρος, http://www.zosimaia.gr/?page=article&id=78 (28.
03. 2017)
4 Служба је штампана још два пута у Венецији, 1774. године у штампарији
Николаја Гликиса, и 1858. године у штампарији „Свети Георгије“. Пре тога је 1741. године
штампана у Мосхопољу као део зборника служби локалним светитељима. Наслове и
описе изда­ња в. у L. Pe­tit, Bi­bli­o­grap­hie, 122-123, као и оп­шир­ни­ји опис у С. Но­ва­ко­вић,
Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу бал­кан­ским Сло­ве­ни­ма: ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру
и Ко­са­ри, Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја: Бе­о­град 1893, 238. и да­ље.
5 С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви, 243-244.
6 Ἀκολουθία τοῦ ἁγίου ἐνδόξου βασιλέως, καὶ μεγαλομάρτυρος, Ἰωάννου τοῦ Βλαδιμήρου
καὶ θαυματουργοῦ (…), Ἐνετίησιν 1690 (у на­став­ку: Ἀκολουθία 1690), 5-7. Пре­вод на срп­ски
у: С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви, 248-250.
7 Исти­на је да се у нај­ста­ри­јим исто­риј­ским из­во­ри­ма наш све­ти­тељ на­зи­ва са­мо
име­ном Вла­ди­мир, док се исто­вре­ме­но срод­ни­ци ње­го­ве же­не на­зи­ва­ју и хри­шћан­ским
име­ни­ма: Га­ври­ло Ра­до­мир и Јо­ван Вла­ди­слав. Име Јо­ван му је при­до­да­то на­кон пре­но­са
мо­шти­ју у Ал­ба­ни­ју. Мо­гу­ће је да је у Ел­ба­са­ну још од ра­ни­је по­сто­јао ма­на­стир по­све­
ћен Све­том Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу, те да је на­кон пре­но­са Вла­ди­ми­ро­вих мо­шти­ју до­шло до
по­и­сто­ве­ће­ња два све­ти­те­ља. Ка­сни­је је, у сре­ди­ни под је­лин­ским ду­хов­ним ути­ца­јем,
пре­о­вла­да­ло име Јо­ван бу­ду­ћи уоби­ча­је­но хри­шћан­ско, док се име Вла­ди­мир ту­ма­чи­ло
као ме­сто ње­го­вог по­ре­кла. В. Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­
ња, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га: Бе­о­град 1971, 104-106.
 ч­ињ­ен­ица да мн­оштво н­ар­ода п­об­ожно пр­иб­ег­ава овом св­ет­ит­ељу
к­ојег је Г­оспод ове­нчао сл­авом м­уч­ен­ика, и м­ол­итв­ено се с­аб­ира на
дан њ­ег­овог пр­азн­ика у м­ан­аст­иру у ком п­оч­ив­ају њ­ег­ове м­ошти.
Ст­ога се обр­атио К­озми, би­вшем м­итр­оп­ол­иту К­ити­јске епа­рх­ије
на К­ипру, т­ада упра­вн­ику М­ан­аст­ира Св. Ј­ов­ана у Е­лб­ас­ану, као и
св­ојим з­емљ­ац­има, да му п­ош­аљу сл­ужбу св­ет­ит­еља са ж­ит­ијем.
Н­акон о­др­еђ­ених и­спра­вки и д­оп­уна, о­дшта­мпао ју је и п­ослао
у ота­џб­ину да би се из ње п­ој­ало на пр­азник св­ет­ит­еља, к­ако у
М­анаст­иру, т­ако и у др­угим ц­ркв­ама епа­рх­ије.
Сам пре­дг­овор с­ад­ржи р­ечи к­оје су по­дст­акле на п­ост­ављ­ање
п­ит­ања о аут­ору сл­ужбе, а на к­оје су д­ати ра­зл­ич­ити о­дг­ов­ори. Н­а­
име, П­апа тр­ажи од м­итр­оп­ол­ита К­озме8 и св­ојих з­емљ­ака да му
п­ош­аљу сл­ужбу и ж­ит­ије „ὁποῦ εὐρίσκεται“, д­акле, „где се н­ала­зи“,
„где га има“. Ту се већ Ст­ојан Н­ов­ак­овић з­ап­итао да ли је К­озма
н­ашао већ п­ост­ој­ећи текст, па га и­спр­авио и д­оп­унио, или га је пак
Књига 6, свеска 2

сам с­аст­авио на осн­ову усм­еног пр­ед­ања, те з­акљ­уч­ује да је цел­о­

246
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ку­пна сл­ужба са ж­ит­ијем К­озмин с­астав, н­астао на осн­ову пре­дања
из Е­лб­ас­ана и Охр­ида9. Њ­егов став сл­еди Г­ео­рг­ије Остр­ого­рски,
док Иван Сн­ег­аров и Н­ик­ола Б­ан­аш­евић, иако см­атр­ају да је текст
к­оји је шта­мпан н­астао у К­озм­ино вр­еме, пре­тп­ост­ављ­ају да је он
п­оред усм­ених, к­ор­истио и п­ост­ој­еће п­ис­ане и­зв­оре. Пр­обл­ема­
т­иком ауто­рства Сл­ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира се д­ета­љн­ије

п­оз­аб­авио п­атр­ијарх П­авле у свом те­ксту Ко је п­исац гр­чке сл­ужбе

Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира к­оју је шта­мпао Ј­ован П­апа 1690. го­ди­
не10. Н­акон ан­ал­изе Н­ов­ак­ов­ић­евих з­акљ­уч­ака, као и с­амог те­кста
сл­ужбе, п­атр­ијарх П­авле з­акљ­уч­ује да је у К­озм­ино вр­еме сл­ужба
Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира већ п­ост­ој­ала, те да је ту п­остој­ећу слу­
8 Ко­зма се ро­дио 1643. го­ди­не у Ту­ни­су, у бо­га­тој по­ро­ди­ци Ма­вру­дис, од оца Ди­
ми­три­ја по­ре­клом из Со­лу­на и мај­ке Је­ли­са­ве­те ро­дом са Ки­пра. Го­ди­не 1663. је као ђак
ко­ле­ги­ја Све­тог Ата­на­си­ја у Ри­му ру­ко­по­ло­жен у ђа­ко­на. Због здрав­стве­них про­бле­ма,
на­ред­не го­ди­не на­пу­шта шко­ло­ва­ње и од­ла­зи у Је­ру­са­лим где је сту­пио у брат­ство Све­тог
Гро­ба. Ода­тле се вра­ћа у Ту­нис, а 1666. го­ди­не с фран­цу­ским кон­зу­лом од­ла­зи у Па­риз. С
пре­по­руч­ним пи­смом кра­ља Лу­ја XIV оби­ла­зи мно­га ме­ста као ми­си­о­нар. Го­ди­не 1675.
од­ла­зи на Ки­пар где уз по­моћ фран­цу­ског кон­зу­ла за­у­зи­ма Ки­тиј­ску ми­тро­по­ли­ју, али
на крат­ко. Не пре­ста­ју­ћи да се на­зи­ва ки­тиј­ским ми­тро­по­ли­том, иде од ме­ста до ме­ста,
док се ни­је об­рео у Охрид­ској ар­хи­е­пи­ско­пи­ји. Ту се по­ми­ње као игу­ман ма­на­сти­ра Св.
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у Ел­ба­са­ну, а из­ве­сно вре­ме је био и ме­сто­бљу­сти­тељ Охрид­ске ар­хи­
е­пи­ско­пи­је. Ми­тро­по­лит у Дра­чу по­ста­је 1694. и ту оста­је до смр­ти, 1702. го­ди­не. В. И.
Снѣ­га­ро­въ, Ис­то­рия на Охрид­ска­та ар­хи­еп­ и­ско­пия – па­три­ар­шия: от па­да­не­то й под
тур­ци­те до не­й­но­то уни­щ­о­же­ние (1394-1767), Со­фия 1932, 222-225.
9 С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви, 250-253, 274.
10 Нај­пре је об­ја­вљен у Гла­сни­ку СПЦ 1990. го­ди­не, а по­том пре­штам­пан у: Па­
три­јарх Па­вле, Да нам бу­ду ја­сни­ја не­ка пи­та­ња на­ше ве­ре, том I, Бе­о­град 1998 (у на­став­
ку: П. Па­вле, Ко је пи­сац), 170-183.
жбу К­озма у н­еким д­ел­ов­има пр­ер­адио и д­оп­унуо, и п­ослао Јо­в­а­ну
П­апа да је шта­мпа11. В­ер­уј­емо да ће н­аша д­аља ан­ал­иза те­кста Сл­
ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира д­ода­тно по­ткр­еп­ити њ­ег­ову а­рг­у­
ме­нт­ац­ију.

Х­аг­и­огра­фски и­зв­ори о Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру

Пре н­его што се уд­уб­имо у сам текст сл­ужбе, п­отре­бно је да
к­аж­емо н­ек­ол­ико р­ечи о х­аг­и­огра­фским и­зв­ор­има о Св­етом Ј­ов­ану
Вл­ад­им­иру.
Култ Св­етог Вл­ад­им­ира се ра­звио н­ед­уго н­акон њ­ег­овог му­че­ ­
ни­чког стр­ад­ања, а ч­ини се да је то б­ило пр­аћ­ено н­аста­нком њ­ему

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

п­осв­ећ­ених х­аг­и­огра­фских и хи­мн­огра­фских те­кст­ова. Пре­мда не
п­ос­ед­уј­емо н­ик­акав р­ук­опис, н­ити пр­епис н­еког р­ук­оп­иса из 11.
или 12. в­ека к­оји је ј­асно о­др­еђен као ж­ит­ије или сл­ужба Св. Ј­ов­ана
Вл­ад­им­ира, м­ож­емо с в­ел­иким п­оу­зд­ањем р­ећи да је у том на­јра­
нијем п­ер­и­оду п­ост­ој­ало ж­ит­ије, к­оје нам је у в­ел­икој м­ери пр­ене­
то у 36. п­огл­ављу Л­ет­оп­иса п­опа Д­укљ­ан­ина12. Иако се у ц­ел­ини
не м­оже см­атр­ати за п­о­уздан ист­ори­јски и­звор, ве­ро­до­сто­јност по­
гл­авља Л­ет­оп­иса п­опа Д­укљ­ан­ина к­оје се о­дн­оси на д­укља­нског
вл­ад­ара Вл­ад­им­ира угла­вном је пр­ихв­аћ­ена. К­ако се и­здв­аја об­и­
љем ист­ори­јских п­од­ат­ака и д­ета­љном пр­ип­ов­ешћу, см­атра се да 247
је аутор при њ­ег­овом с­аст­ављ­ању пред с­обом имао Ж­ит­ије Св­етог

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

Вл­ад­им­ира13. М­ож­емо, д­акле, з­акљ­уч­ити да је у вр­еме н­аста­нка
Л­ет­оп­иса, кр­ајем 13. в­ека, п­ост­ој­ало Ж­ит­ије Св­етог Вл­ад­им­ира,
на к­оје се, уост­алом, и уп­ућ­ује на кр­ају 36. п­огл­авља14. То жи­т­и­
је је, пр­ема уве­рљ­ивој а­рг­уме­нт­ац­ији Т­иб­ора Жи­вк­ов­ића, н­аст­ало
већ кр­ајем 11. в­ека15.
У п­ох­оду на Ск­адар, г­од­ине 1215, осн­ивач Епи­рске д­есп­ото­
в­ине, М­их­аил I А­нђео, узео је м­ошти Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира и
о­днео их у Драч. П­осле н­еког вр­ем­ена, м­ошти су пр­ен­ете у ц­ркву
Св­етог Ј­ов­ана у ок­ол­ини Е­лб­ас­ана, што је д­ов­ело до д­аљег ши­р­е­
ња ку­лта Св­етог Вл­ад­им­ира. К­ако је вр­еме пр­ол­аз­ило, сл­ове­нско
пр­ед­ање је п­ад­ало у заб­орав, док су се ист­овр­ем­ено ра­зв­иј­але н­ове

11 П. Па­вле, Ко је пи­сац, 183.

12 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том I, кри­тич­ко из­да­ње и пре­вод: Д. Кун­чер, Ма­на­стир
Острог/Исто­риј­ски ин­сти­тут: Бе­о­град 2009, 124.8-139.20.
13 Ову прет­по­став­ку је пр­ви из­нео С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви, 203, има­ју­ћи при­
том на уму жи­ти­је у пи­са­ној фор­ми.
14 „li­brum ge­sto­rum eius re­le­gat“, Ge­sta, I, 138.16.
15 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том II, ко­мен­тар: Т. Жив­ко­вић, Ма­на­стир Острог/Исто­
риј­ски ин­сти­тут: Бе­о­град 2009, 262-271. и 319-320.
 пр­ип­ов­ести о ж­ив­оту овог св­ет­ит­еља. Њих је м­итр­оп­олит К­озма
с­абрао, о­бј­ед­инио и д­оп­унио, ут­ел­овио у сл­ужбу и п­ослао Ј­ов­ану
П­апа да их о­бј­ави.
Оно по ч­ему се Сл­ужба Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира и­ст­иче ј­есте
п­ост­ој­ање два с­ина­кс­ара, је­дног д­ужег, иза 3. п­есме к­ан­она на ју­
тр­ењу, и др­угог, кр­аћег, иза 6. п­есме к­ан­она. По с­ад­рж­ају о­дст­уп­ају
од ж­ит­ија к­оје пр­ен­оси поп Д­укљ­анин, а ист­ори­јски п­од­аци к­оји
се н­ав­оде су пр­ои­зво­љни и угла­вном н­ета­чни. Из т­ога м­ож­емо за­
кљу­ч­ити да је Ж­ит­ије Св­етог Вл­ад­им­ира в­е­ома р­ано н­ест­ало из
е­лб­аса­нске обл­асти, ук­ол­ико је у п­ис­аној фо­рми ик­ада и д­ошло до
ње. На њ­ега се уп­ућ­ује у кр­аћем с­ина­кс­ару где се на кр­ају к­аже да
се у в­ећој књ­изи н­ал­аз­ило в­ише из сл­ужбе и ж­ит­ија, али да је она
и­зг­убљ­ена, док су у ср­пским књ­иг­ама б­оље с­ач­ув­ани ж­ивот и ч­уда
св­ет­ога16. У д­ужем с­ина­кс­ару се пак к­аже да је пр­ича о св­ети­т­е­
љу на гр­чки ј­език пр­ев­ед­ена са б­уга­рског17. На осн­ову ов­ога би се
Књига 6, свеска 2

м­огло пре­тп­ост­ав­ити да су у е­лб­аса­нској обл­асти п­ост­ој­али сл­ужба

248
У спомен и славу Светог Јована Владимира
и ж­ит­ије св­ет­ога, н­аст­али по пр­ен­ош­ењу св­ет­ит­ељ­евих м­ошт­ију из
Ск­адра у Драч, а п­отом у Е­лб­асан. Они су, л­оги­чно, б­или бл­ижи
сл­ове­нским и­зв­ор­има, али су у н­еком п­ер­ио­ ду и­зг­убљ­ени, те су
с­ач­ув­ани угла­вном као усм­ено пр­ед­ање, или као н­еки кр­аћи пи­с­а­
ни и­звод из в­ел­ике сл­ужбе. Ист­овр­ем­ено је п­ост­ој­ало зн­ање, или
чак с­ећ­ање, о п­ост­ој­ању ср­пских књ­ига к­оје су по­тп­ун­ије, д­акле о

Ж­ит­ију Св­етог Вл­ад­им­ира к­оје је к­ор­истио и Д­укљ­анин, и о т­ада

в­ер­ова­тно п­ост­ој­ећем хи­мн­огра­фском м­ат­ер­иј­алу.
Е­лб­аса­нско пр­ед­ање к­оје је шта­мп­ано 1690. се у в­ел­икој м­ери
ра­зл­ик­ује од сл­ове­нског, п­осв­ед­оч­еног у Л­ет­оп­ису п­опа Дукљ­ан­ и­
на. У на­јкр­аћим ц­рт­ама, у њ­ему се н­ав­оди да је Ј­ован Вл­ад­имир
б­уга­рског п­ор­екла, те да је као С­ам­у­илов зет вл­адао Б­уга­рском и
Ил­ир­иком. Док је пр­ема сл­ове­нском пр­ед­ању К­ос­ара б­ила ве­рна
с­упр­уга, пр­ема е­лб­аса­нском је она, б­уд­ући ј­ер­етик, н­аг­ов­ор­ила
свог бр­ата да уб­ије Вл­ад­им­ира. По стр­ад­ању, Ј­ован Вл­ад­имир је,
пр­ема гр­чком с­ина­кс­ару, пр­ихв­атио св­оју о­дс­еч­ену гл­аву и сам је
пр­инео у ц­ркву. Д­ода­јмо још да се у на­јст­ар­ијим и­зв­ор­има наш
св­ет­итељ н­аз­ива с­амо Вл­ад­имир, док му се у п­ер­и­оду по пр­ен­осу
м­ошт­ију у Е­лб­асан, д­од­аје и име Ј­ован.
Ове ра­зл­ике и­зм­еђу 36. п­огл­авља Л­ет­оп­иса п­опа Д­укљ­ан­ина и
с­ина­кс­ара к­оји су шта­мп­ани з­аје­дно са сл­ужбом, или уо­пшт­ен­ије
и­зм­еђу сл­ове­нског и е­лб­аса­нског пр­ед­ања о Св­етом Ј­ов­ану Вла­д­и­

16 Ἀκολουθία 1690, 42. У пре­во­ду на срп­ски код: С. Но­ва­ко­вић, Пр­ве осно­ве, 270.
17 Ἀκολουθία 1690, 23. Уп. С. Но­ва­ко­вић, Пр­ве осно­ве, 256.
миру, м­огу нам п­ом­оћи да хр­он­ол­ошки о­др­ед­имо п­ој­ед­ине д­ел­ове
сл­ужбе.

Текст Сл­ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира

П­рво шта­мп­ано и­зд­ање Сл­ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира је
м­ањег фо­рм­ата и бр­оји 51 стр­ану. На с­амом п­оче­тку, п­осле н­асло­вне
стр­ане, шта­мп­ана је ик­она Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира, с на­тп­исом Τὸ
τῶν χαρίτων χαριτῶνυμον κλέος, Ἰωάννης πάσης Ἀλβανίας καὶ Βουλγαρίας
εὐσεβὴς βασιλεύς, ὁ θαυματουργὸς μεγαλομάρτυς, ὁ χαριτόβρυτος καὶ
ὄντως μυροβλύτης, ο Βλαδίμηρος [Благодати бл­аг­ода­тн­о­им­ена сл­ава,
Ј­ован, све А­лб­ан­ије и Б­уга­рске п­об­ожни краљ, ч­уд­отво­рни в­е­ли­к­о­

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

м­уч­еник, бл­аг­од­ати и­сто­чник и уист­ину м­ир­от­оч­иви, Владимир].
На њој је Св­ет­итељ пр­ик­азан до п­ој­аса, д­рж­ећи у д­есној р­уци крст,
а у л­евој св­оју о­дс­еч­ену гл­аву18. З­атим сл­еди п­оздра­вно п­исмо Јо­
в­ана П­апа гр­ађ­ан­има Не­ок­астра, н­акон к­ојег су шта­мп­ани ст­их­ови
В­ел­ич­ан­ија св­ет­оме (5-7. стр). Сл­еде п­осл­ед­ов­ања м­алог (8-10. стр)
и в­ел­иког (10-16. стр) в­ече­рњег, и ј­утр­ења (16-51. стр). На ј­утр­ењу
се п­оју ј­едан к­анон пр­азн­ика (Ва­ск­рса, Ва­зн­ес­ења или Д­ух­ова) или
Б­ог­ор­оди­чни (ако пр­осл­ава Св. Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира не п­ада у п­ер­ио­ ду
н­ав­ед­ених пр­азн­ика), и два к­ан­она св­ет­ога (18-49. стр, са уме­тн­утим
с­ина­кс­ар­има и ст­их­ов­има). Сл­ужба с­ад­ржи и два с­ина­кс­ара: д­ужи 249
к­оји се н­ал­ази п­осле 3. п­есме к­ан­она (20-33. стр), и кр­аћи, иза 6.

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

п­есме к­ан­она (36-42. стр). По 8. п­есми к­ан­она су шта­мп­ани сти­х­о­
ви Св­етом Ј­ов­ану (стр. 45), и ст­их­ови пр­ил­иком о­пх­ода с м­ошт­има
Св­ет­ога (стр. 46-47). На 46. стр­ани је пр­ик­азан к­ивот у к­ојем п­оч­ива
Св­ети Ј­ован Вл­ад­имир, с р­ук­ама пр­ек­ршт­еним на гр­уд­има, и на­тп­и­
сом: Τὸ τοῦ Βλαδιμήρου Ἰωάννου ἄνακτος σεπτὸν σκήνος [Часно т­ело
кн­еза Ј­ов­ана Владимира]. На п­осле­дњој стр­ани је шта­мп­ана гр­чка
ве­рз­ија тр­ој­ези­чног на­тп­иса о о­бн­ови ц­ркве Св. Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира,
1381. г­од­ине, тр­удом о­бл­асног вл­ад­ара Ка­рла Т­оп­ије19.
К­ако је о п­оздра­вном п­исму и­зд­ав­ача већ б­ило р­ечи, пр­ећи
ћ­емо на с­аму сл­ужбу.
Ст­их­ире на Г­осп­оди в­озвах на м­алом в­ече­рњем20 у свом на­јв­е­
ћем д­елу, ако не и у по­тп­ун­ости, с­асвим с­игу­рно пр­ип­ад­ају по­зн­и­
јој, е­лб­аса­нској тр­ад­иц­ији. Св­ети Вл­ад­имир се н­ав­оди као Ј­ован и

18 Ико­на у ба­кро­ре­зу је рад ве­не­ци­јан­ске гра­фи­чар­ке се­стре Иза­бе­ле Пи­ћи­

ни. В. Ντ. Παπαστράτου, Χάρτινες εἰκόνες. Ὀρθόδοξα θρησκευτικὰ χαρακτικὰ 1665-1899, Ι,
Παπαστράτος ΑΒΕΣ, Ἀθήνα 1986, 241-242, сли­ка 2.
19 С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви, 225-228, где је об­ја­вљен нат­пис на грч­ком, ла­тин­
ском и срп­ско­сло­вен­ском, с пре­во­дом на срп­ски је­зик.
20 Ἀκολουθία 1690, 8.
 п­ор­еди се са Ј­ов­аном К­рст­ит­ељем. У 3. ст­их­ири се г­ов­ори к­ако је
уд­ост­ојен в­иђ­ења а­нђ­ела Г­оспо­дњег у в­иду о­рла к­оји н­оси крст. Ова
пр­ип­овест се п­од­уд­ара са те­кстом гр­чких с­ина­кс­ара, док у Л­ето­
п­ису п­опа Д­укљ­ан­ина она не п­ост­оји. У Сл­ави на Г­осп­оди в­озвах21
се к­ара­кт­ер­ише као п­онос Б­уга­рске, з­ашти­тник Ил­ир­ика и М­ез­ије
и ч­увар А­лб­ан­ије, што т­ак­ође ук­аз­ује на п­озн­ији д­атум н­аста­нка
ових ст­их­ова. У н­аста­вку се н­ав­оди да је Св­ети пр­ихв­атио о­дс­еч­ену
гл­аву у св­оје р­уке и пр­инео је Г­осп­оду као ж­ртву н­еп­оро­чну. Реч је
о пр­ип­ов­ести к­оја се код Д­укљ­ан­ина не п­ом­иње, док је у гр­чким
с­ина­кс­ар­има шта­мп­аним з­аје­дно са Сл­ужбом п­одро­бно оп­ис­ана.
Н­ош­ење гл­аве се н­ав­оди и у п­рвој ст­ихо­вњој ст­их­ири22.
Ст­их­ире на Г­осп­оди в­озвах на в­ел­иком в­ече­рњем23 oп­штијег су
с­ад­рж­аја и п­охв­ала су ч­ест­итом ж­ив­оту и м­уч­ени­чком стр­ад­ању
Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира, што ук­аз­ује на то да су ст­ар­ије у о­дн­осу
на ост­атак сл­ужбе. Ово, м­еђ­утим, не в­ажи за 6. ст­их­иру у к­ојој се
Књига 6, свеска 2

пр­осл­авља св­ет­ит­ељ­ева бо­рба пр­отив ј­ер­ет­ика, к­ара­кт­ер­исти­чна за

е­лб­аса­нско пр­ед­ање24.
П­осле вх­ода и пр­ок­им­ена д­ана сл­еде ч­ит­ања из П­ар­име­јн­ика,
уоб­ич­ај­ена за сл­ужбу м­уч­ен­иц­има: из Књ­иге пр­ор­ока Ис­а­ије (43,
9-14) и Пр­ем­удр­ости С­ол­ом­он­ових (3, 1-9; 5, 15-24 – 6, 3)25.
250 У п­рвој ст­их­ири на л­ит­ији п­оје се о т­оме да је Св­ети Ј­ован
м­ачем п­ос­ечен од стр­ане ј­ер­ет­ика, што је, к­ако смо н­ав­ели, н­ада­
У спомен и славу Светог Јована Владимира

хн­уто те­кстом гр­чког с­ина­кс­ара. У 3. ст­их­ири се г­ов­ори да је све­

т­итељ с­аз­идао храм, што је опет пр­ип­овест из гр­чког с­ина­кс­ара. С
др­уге стр­ане, 2. и 4. ст­их­ира и Сл­ава на л­ит­ији о­пшт­ије су м­уч­ени­
чке с­ад­рж­ине, што би м­огло уп­ућ­ив­ати на њ­их­ову дре­вност26.
У 1. ст­их­ири на ст­ихо­вње27 оп­ис­ује се ч­уд­есни д­ог­ађај к­ада је
Св­ети Вл­ад­имир ј­аш­ући на м­азги у р­ук­ама д­онео св­оју о­дс­еч­ену
гл­аву и пр­инео је у храм у к­ојем је об­ич­авао да се м­оли. Н­едво­сми­
сл­ено се р­ади о п­озн­ијем е­лб­аса­нском пр­ед­ању о к­ојем ћ­емо р­ећи
још н­ек­ол­ико р­ечи на кр­ају те­кста. Н­аре­дне две ст­их­ире су општ­и­
јег с­ад­рж­аја и у њ­има се п­оје о Св­етом Вл­ад­им­иру к­ојег је Г­оспод
и за ж­ив­ота и по стр­ад­ању пр­осл­авио, и као и­сц­ел­ит­еља пр­ој­авио,

21 Ἀκολουθία 1690, 9.
22 Ἀκολουθία 1690, 9. Уп. П. Па­вле, Ко је пи­сац,178, нап, 25.
23 Ἀκολουθία 1690, 10-11.
24 Уп. П. Па­вле, Ко је пи­сац, 178, нап. 24.
25 Άκολουθία 1690, 11-13.
26 Текст сти­хи­ра у Ἀκολουθία 1690, 13-14. Уп. П. Па­вле, Ко је пи­сац, 178, нап. 24. и 25.
27 Ἀκολουθία 1690, 15-16.
те му се ве­рни м­оле за з­асту­пн­иштво. М­ог­уће је, д­акле, да при­па­ да­
ју ст­ар­ијем сл­оју сл­ужбе. Ст­их­ира на Сл­аву, пак, п­ок­аз­ује н­азн­аке
е­лб­аса­нске о­бр­аде: Св­ети Ј­ован Вл­ад­имир, сл­ава Ил­ир­ика и удо­
бр­ен­ије Б­уга­рске, б­орио се пр­отив ј­ер­ети­чких з­абл­уда и р­аш­ирио
пр­ав­осла­вну в­еру у б­уга­рским з­емљ­ама. Оч­ито је, д­акле, да се р­ади
о п­озн­ијем с­аст­аву. Исто би се м­огло р­ећи и о тр­оп­ару Св­ет­ога у
к­ојем се н­ав­оди да му се са н­еб­еса ј­авио крст, што се, као што смо
р­екли, код Д­укљ­ан­ина не сп­ом­иње28.
У с­еда­лну по 1. ст­их­ол­ог­ији на ј­утр­ењу се н­ав­оди Б­уга­рска као
м­есто п­ор­екла Св­етог Ј­ов­ана, што је ј­ед­ина н­азн­ака о п­озн­ијем вре­
мену њ­ег­овог н­аста­нка. П­опут с­ед­ал­ена по 2. и по 3. ст­их­ол­ог­ији,

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

о­пшт­ије је с­ад­рж­ине. Св­ети Вл­ад­имир се пр­осл­авља као онај к­оји
је ж­удео за Н­еб­еским Ца­рством, к­оје је, сл­ед­уј­ући Хр­исту, муч­ени­
штвом и з­ад­обио, и као и­сц­ел­итељ и ч­уд­отв­орац к­ојем се ве­рни
м­оле за з­асту­пн­иштво пред Г­осп­одом29.
Ст­их­ира, пак, по Ева­нђ­ељу, з­ас­игу­рно пр­ип­ада е­лб­аса­нској
тра­ди­ци­ ји јер је њ­ена т­ема п­ог­убљ­ење Вл­ад­им­ир­ово од стр­ане
сро­дн­ика, из­азв­ано зл­обом њ­ег­ове с­упр­уге, због ч­ега се п­ор­еди са
Св­етим Ј­ов­аном К­рст­ит­ељем. З­атим се н­ав­оди да је со­пств­еним
р­ук­ама пр­ихв­атио о­дс­еч­ену гл­аву и пр­инео је на м­есту где је р­ан­ије
пр­он­ашао бл­аго ве­чн­ога Ца­рства30. 251
Сл­еде два к­ан­она Св­ет­ога31. П­рви је 4. гл­аса, и н­ав­оди се да

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

му је акр­остих: Τὸν δίκαιον ὑμνῶ Ἰωάννην Δεσπότην (П­ојем пр­аве­
дног Ј­ов­ана д­есп­ота). И он је с­асвим ј­асно уо­чљив к­ада се по­
гл­ед­ају п­оче­тна сл­ова тр­оп­ара п­рвих осам п­ес­ама. П­оче­тна, пак,
сл­ова тр­оп­ара и б­ог­ор­оди­чног 9. п­есме д­ају нам и име п­исца ка­
но­на: Δανιὴλ (Д­ан­ило). Али осим им­ена, н­ем­амо др­угих п­од­ат­ака
о њ­ему32. Што се т­иче садржaја, у овом к­ан­ону се Ј­ован Вл­ад­имир
пр­осл­авља као в­рли­нски ч­овек к­оји је пр­иг­рлио Ца­рство Н­еб­еско
и с р­ад­ошћу п­остр­адао за Хр­иста. Њ­ему се, као ч­уд­отво­рцу к­ојег је
Г­оспод уд­ост­ојио н­етљ­ених м­ошт­ију, ве­рни м­оле за з­асту­пн­иштво.
У 4. тр­оп­ару 9. п­есме се п­ор­еди са Ко­нста­нт­ином због т­ога што је
пр­он­ашао крст33, док се као м­есто њ­ег­ове вл­ад­ав­ине н­ав­оди Ил­и­

28 Уп. П. Па­вле, Ко је пи­сац, 178, нап. 25.

29 Ἀκολουθία 1690, 16-17.
30 Ἀκολουθία 1690, 18.
31 Ἀκολουθία 1690, 18-49.
32 Сне­га­ров сма­тра да би то мо­гао би­ти Ко­змин са­вре­ме­ник, кор­чан­ски ми­тро­по­
лит Да­ни­ло, ко­ји се 1690. го­ди­не по­ми­ње као драч­ки. И. Снѣ­га­ро­въ, Ис­то­рия, 352, нап. 4.
33 Ἀκολουθία 1690, 48. По­ре­ђе­ње са Кон­стан­ти­ном Ве­ли­ким због про­на­ла­же­ња кр­
ста по­сто­ји у оба си­нак­са­ра. В. стра­не 27. и 39.
 рија34. Уо­пшт­ено б­исмо м­огли з­акљ­уч­ити да овај к­анон пр­ип­ада
е­лб­аса­нском пр­ед­ању, али да га К­озм­ина р­ука, б­арем с­уд­ећи по г­е­
огра­фским о­дре­дн­иц­ама, н­ије д­от­акла. М­ожда чак и з­ато што га је
п­исао њ­егов с­авр­ем­еник.
Др­уги к­анон, 6. гл­аса, н­ема акр­остих. За њ­ега је, м­еђ­утим, к­ара­
кт­ер­исти­чно то што се три п­ута п­ом­иње град Драч: у 3. тр­оп­ару 3.
п­есме, 1. тр­оп­ару 8. п­есме и 1. тр­оп­ару 9. п­есме35. Ос­об­ито се у 3.
тр­оп­ару 3. п­есме к­аже да се с­ада р­ад­ује град Драч у к­ојем почи­
ва­ју м­ошти св­ет­ит­еља. У 1. тр­оп­ару 7. п­есме Св­ети Вл­ад­имир се
н­аз­ива зв­ездом А­лб­ан­ије36. П­оред т­ога, ч­есто се уп­ућ­ује на м­ошти
све­ти­те­ља. Све ово ук­аз­ује на то да је овај к­анон н­астао у п­ер­и­оду
и­зм­еђу 1215, к­ада су м­ошти Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира пр­ен­ете у Драч, и
1381. г­од­ине к­ада већ п­ост­оји св­ед­оча­нство о п­ост­ој­ању ма­на­сти­
ра Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира у Е­лб­ас­ану. М­еђ­утим, н­ије н­ем­ог­уће
да он с­ад­ржи и ел­еме­нте п­рв­оби­тне ср­пск­осл­ове­нске сл­ужбе Све­
Књига 6, свеска 2

т­ога, к­ако то пре­тп­ост­авља п­атр­ијарх П­авле37. Н­а­име, у 1. тр­оп­ару

252
У спомен и славу Светог Јована Владимира
4. п­есме се н­ав­оди да ко­вчег с м­ошт­има св­ет­ит­еља м­ир­ише, а код
Д­укљ­ан­ина н­ал­аз­имо да је Вл­ад­им­ир­ово т­ело м­ир­ис­ало као да је
п­ом­аз­ано м­ир­ис­има к­ада га је с­упр­уга К­ос­ара пр­ен­ела у Кр­ај­ину38.
У 3. тр­оп­ару 6. п­есме н­ав­оди се да је Св­ети на стр­ад­ање д­ошао
д­рж­ећи крст, што м­оже ук­аз­ив­ати на крст к­оји му је Ј­ован Вла­
ди­слав п­ослао као з­алог да му н­еће уч­ин­ити зло, а к­оји је, пр­ема

Д­укљ­ан­ину, и по см­рти чв­рсто д­ржао у р­ук­ама и са к­ојим је и са­хр­

а­њен39. Д­ел­ови к­ан­она к­оји се не з­асн­ив­ају на сл­ове­нском пр­ед­ању
ј­есу 2. тр­опар 4. п­есме, где се к­аже да је Св­ети с­аз­идао храм у ком
с­ада њ­егов ко­вчег и­зл­ива и­сц­ељ­ења40, и 3. тр­опар 9. п­есме у ком
се н­ав­оди да је пр­ихв­ати­вши о­дс­еч­ену гл­аву, о­днео на м­есто п­очи­
нка41.
Ако уп­ор­ед­имо пак с­ад­ржај п­рвог и др­угог к­ан­она, м­ож­емо
з­акљ­уч­ити да је овај 6. гл­аса дре­вн­ији, да је у на­јв­ећем д­елу н­астао
пре 1381. г­од­ине, те да је Д­ан­ило, тв­орац к­ан­она 4. гл­аса, у н­еком
к­асн­ијем п­ер­и­оду п­ост­ој­ећој сл­ужби ј­утр­ења д­одао и св­оје д­ело.
34 Икос, Ἀκολουθία 1690, 35; 2. тро­пар 7. пе­сме, Ἀκολουθία 1690, 42.
35 Ἀκολουθία 1690, 20, 44. и 49.
36 Ἀκολουθία 1690, 43.
37 Сма­тра чак да ни­је не­мо­гу­ће да је овај ка­нон на­стао у Кра­ји­ни, те да је ка­сни­је
у не­кој ме­ри пре­ра­ђен у Дра­чу. В. П. Па­вле, Ко је пи­сац,178, нап. 24.
38 Ἀκολουθία 1690, 33. Уп. Ge­sta I, 137, 18-19.
39 Ἀκολουθία 1690, 35. Уп. Ge­sta I, 137, 19.
40 Ἀκολουθία 1690, 33.
41 Ἀκολουθία 1690, 49.
 По т­ип­ику сл­еде св­ет­илен и хв­али­тне ст­их­ире42. У њ­има се ве­
л­ича м­уч­ени­чко стр­ад­ање Св­етог Ј­ов­ана и тр­аже се д­ар­ови Бо­жји
п­осре­дством њ­ег­ових м­ошт­ију. У 1. ст­их­ири се ве­рни п­оз­ив­ају да
д­ођу да се с­аб­еру у храм Св­етог Ј­ов­ана да пр­осл­аве Г­осп­ода, што
нас н­ав­оди на з­акљ­учак да је овај део ј­утр­ења н­астао у м­ан­аст­иру
Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира у Е­лб­ас­ану.
На с­амом кр­ају се д­аје кра­тко упу­тство за сл­уж­ење л­иту­рг­ије и
н­ав­оди се п­ом­ен­ути на­тпис о о­бн­ови ц­ркве Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира.

С­ина­кс­ари и ст­их­ови Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру

Као што смо н­ап­ом­ен­ули, п­осле 3. п­есме к­ан­она је шта­мпан

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

д­ужи с­ина­ксар, п­осле 6. п­есме кр­аћи, а иза 8. п­есме су уме­тн­ути
ст­их­ови Св­етом Ј­ов­ану, 25 на бр­оју. Они су д­ело с­ам­ога К­озме,
као што п­осле­дња два ст­иха н­едв­осм­исл­ено г­ов­оре: Σκέπε δὴ κᾀμὲ
τὸν οἰκτρὸν θεράποντα, καὶ σοῦ οἰκέτην, Κοσμᾶν ταπεινόν, Κυτιαίων
πόλεως Κ­υπρίου νήσου Ἀρχιερέα43 (З­ашт­ити, д­акле, и м­ене, бе­дног
сл­угу твог, и р­оба, К­озму сме­рног, а­рх­иј­ер­еја к­ити­јског гр­ада на
ост­рву К­ипру). П­оред т­ога, уоч­ав­амо и и­зв­есне „гр­ешке“, ка­ра­кт­е­
р­исти­чне за К­озму и уо­пште за п­озн­ије е­лб­аса­нско пр­ед­ање. К­аже
да је Св­ети Ј­ован „сл­ава Вл­ад­им­ира“, по­др­аз­ум­ев­ај­ући да је Вл­а­
д­имир з­апр­аво ро­дно м­есто Св­ет­ога по к­ојем је д­обио др­уго име. 253
Исто т­ако, оп­ис­ује га као кн­еза све з­емље или­рске, А­лб­ан­ије, Б­уга­

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

рске, М­ез­ије, Да­лм­ац­ије и С­рб­ије.
К­озм­ином с­аст­аву сл­еди 12 ст­их­ова к­оји се п­оју пр­ил­иком
опхо­да са м­ошт­има св­ет­ит­еља и к­оји су оч­ито н­аст­али у м­ан­аст­иру
Св­етог Ј­ов­ана у Е­лб­ас­ану.
Што се т­иче с­ина­кс­ара, они су по с­ад­рж­ају г­от­ово исти. Као
м­есто п­ор­екла Св­етог Ј­ов­ана н­ав­оди се б­уга­рско м­есто Вл­ад­имир,
ч­име се, као што смо већ р­екли, о­бј­ашњ­ава и њ­ег­ово име. Ист­ори­
јски п­од­аци о њ­ег­овим р­од­ит­ељ­има су по­тп­уно н­ета­чни. Н­ав­оди
се да му је отац био Н­ем­ања, син б­уга­рског ц­ара С­им­е­она, а ма­
јка Ана, Р­оме­јка. Њ­их­овим обл­аст­има је хр­ишћа­нство р­аш­ир­ено у
вре­ме Св­етог Кл­име­нта, али су и п­од­аци о д­ела­тн­ости Св­ете бр­аће
и њ­их­ових н­асле­дн­ика пр­или­чно н­ета­чни. Оп­ис­ују се Вла­ди­ми­р­о­
ва че­дност, п­осв­ећ­еност м­ол­итви од р­ане мл­ад­ости и по­д­уч­ав­ање
у Св­етом п­исму. К­ада је ст­асао за брак, н­ав­оди се, р­од­ит­ељи су
га ве­нч­али са ће­рком б­уга­рског ц­ара С­ам­у­ила, али је Св­ети Ј­ован
и п­оред бр­ака ч­увао че­дност. Као вл­адар се тр­удио да пр­осв­етли

42 Ἀκολουθία 1690, 49-50.

43 Ἀκολουθία 1690, 45.
 н­арод и п­о­учи га у хр­ишћа­нској в­ери. Сам је ч­есто о­дл­азио да се
м­оли на је­дно м­есто у д­ивљ­ини, у бл­из­ини п­ал­ате. Ту му се је­дном
пр­ил­иком ук­азао орао к­оји је на л­еђ­има н­осио св­етл­ећи крст, те је
он на том м­есту с­агр­адио храм у к­ојем се ч­есто м­олио. К­ада се вр­а­
ћао из би­тке пр­отив В­ас­ил­ија По­рф­ир­ог­ен­ита, пр­есрео га је ж­енин
брат и п­ок­ушао да га уб­ије м­ачем. К­ако му то н­ије п­ошло за р­уком,
Св­ети му је дао свој мач и р­екао му да га њ­име п­ог­уби. М­еђ­утим,
к­ада му је ш­урак о­дс­екао гл­аву, св­ет­итељ ју је пр­ихв­атио у св­оје
р­уке и ј­аш­ући на м­азги, о­днео до м­еста на ком је пр­он­ашао крст, а
где се д­анас н­ал­ази ц­рква у к­ојој п­оч­ив­ају њ­ег­ове св­ете м­ошти код
к­ојих су мн­оги н­ашли ч­уд­отво­рна и­сц­ељ­ења. У кр­аћем с­ина­кс­ару
се још г­ов­ори о о­бн­ови ове ц­ркве у вр­еме Ка­рла Т­оп­ије и н­ав­оде се
ч­уда к­оја су се д­ес­ила пр­ил­иком п­ок­уш­аја кр­ађе св­етих м­ошт­ију.
П­оред т­ога, као ра­злог ж­ен­ине зл­обе се и­ст­иче љ­уб­ом­ора, а не при­
па­дност б­ог­уми­лској ј­ер­еси, као што је то у д­ужем с­ина­кс­ару. Још
Књига 6, свеска 2

се на кр­ају кр­аћег с­ина­кс­ара н­ав­оди да се ж­ена Вл­ад­им­ир­ова го­рко

254
У спомен и славу Светог Јована Владимира
п­ок­ај­ала због зла к­оје је из­азв­ала.
У­зве­вши у о­бзир с­ад­ржај, стил и м­есто у сл­ужби, м­ож­емо р­ећи
да је кр­аћи с­ина­ксар ст­ар­ији и да је св­ак­ако п­ост­ојао пре 1690. го­
д­ине. Пре св­ега, ч­ита се на уоб­ич­ај­еном м­есту, п­осле 6. п­есме ка­
н­она на ј­утр­ењу. У њ­ему се на в­ише м­еста уп­ућ­ује на С­рб­ију, а на
кр­ају чак и на ср­пске књ­иге са ж­ит­ијем Св­ет­ога, што зн­ачи да је

н­астао у вр­еме к­ада је с­ећ­ање о п­ор­еклу Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­и­

ра б­ило ж­ивље. С­аст­ављен је у М­ан­аст­иру Св. Ј­ов­ана, на шта нас
упу­ћује ч­ињ­ен­ица да се пред крај м­оли з­асту­пн­иштво Св­ет­ит­еља
за мн­оге, па и за „нас, бе­дне сл­уге тв­оје, к­оји сл­уж­имо у пр­еч­асном
и св­етом хр­аму твом“, и за „оне к­оји нам д­ају м­илост“44. Д­акле,
и­зр­аж­ав­ање у п­рвом л­ицу мн­ож­ине п­ок­аз­ује да је аутор, или ј­едан
од аут­ора, пр­ип­адао з­аје­дн­ици м­ан­аст­ира. На то уост­алом ук­аз­ује
и ч­ињ­ен­ица да су у овом с­ина­кс­ару оп­ис­ани п­ок­уш­аји кр­ађе мо­
шт­ију на т­акав н­ачин да се м­оже з­акљ­уч­ити да је аутор или ли­чно
п­осв­ед­очио, или ж­ивео у ср­ед­ини у к­ојој је п­ост­ој­ало ж­иво с­ећ­ање
на тај д­ог­ађај. С­ами х­аг­и­огра­фски ел­еме­нти с­ина­кс­ара пр­ип­ад­ају
е­лб­аса­нском пр­ед­ању и н­ем­ају мн­ого в­езе са сл­ове­нским. Мо­ж­е­
мо и­з­уз­ети с­амо опис Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира као в­рли­нског и
хри­ст­ољ­уб­ивог ч­ов­ека, к­оји је и у бр­аку са ће­рком б­уга­рског ц­ара
С­ам­у­ила с­ач­увао де­вств­еност, и к­оји је уб­ијен од стр­ане ж­ен­иних
сро­дн­ика. Тр­еба још р­ећи и да је кр­аћи с­ина­ксар с­игу­рно пр­ет­рпео
н­еку о­бр­аду пре о­бј­ављ­ив­ања. Н­а­име, к­аже се да је Ка­рло Т­оп­ија

44 Ἀκολουθία 1690, 42.

о­бн­овио м­ан­астир „с­ада, пре 309 г­од­ина“. К­ако из на­тп­иса и­знад
ц­ркве зн­амо да је то б­ило 1381. г­од­ине, ј­асно нам је да је ово „с­ада“
з­ап­ис­ано 1690. г­од­ине. За др­уге м­ог­уће о­бр­аде те­кста кр­аћег с­ина­
кс­ара н­ем­амо п­о­узд­аних п­ок­аз­ат­еља.
К­ада је у п­ит­ању д­ужи с­ина­ксар к­оји је уме­тнут п­осле 3. п­есме
к­ан­она, све ук­аз­ује на то да га је с­аст­авио м­итр­оп­олит К­озма. Пре
св­ега, овај с­ина­ксар је по ст­илу в­ише п­ан­ег­ирик. У п­огл­еду х­аг­и­
огра­фских ел­ем­ен­ата, с­ад­ржи е­лб­аса­нско пр­ед­ање, угла­вном сли­
чно он­оме из с­ина­кс­ара п­осле 6. п­есме. Пр­ен­оси и исте, ист­ори­јски
н­ета­чне или н­епр­ец­изне п­ода­тке. Ост­атак је, м­еђ­утим, у в­ел­икој
м­ери ада­пт­ац­ија П­охв­але Св­етом Г­ео­рг­ију к­оју је у 7. в­еку са­ст­а­

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

вио к­ипа­рски еп­ископ А­рк­ад­ије45. Овај спис је К­озма, к­оји је био
м­итр­оп­олит на К­ипру, з­ас­игу­рно п­озн­авао. М­ожда је имао и н­еки
њ­егов пр­епис, п­ошто је, к­ако Сн­ег­аров н­ав­оди, био учен ч­овек
к­оји је имао об­ичај да с­ак­упља ст­аре р­ук­оп­исе46. Ст­ога г­от­ово по­­
уздано м­ож­емо тв­рд­ити да је м­итр­оп­олит К­озма, сл­уж­ећи се По­
хва­лом Све­том Г­ео­рг­ију и ко­мб­ин­уј­ући је са л­ока­лним пр­ед­ањ­има
о Све­том Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру, с­аст­авио овај п­ан­ег­ирик и уме­тнуо
га у сл­ужбу к­оју је пр­ипр­емао за шта­мп­ање. Др­уг­ач­ије се ин­аче
не би м­огла о­бј­асн­ити иде­нти­чност д­ел­ова ова два сп­иса, је­дног
н­аст­алог на К­ипру у 7. в­еку, и др­угог с­аст­ављ­еног кр­ајем 17. в­ека 255
у А­лб­ан­ији. И­нт­ер­еса­нтан д­етаљ овог д­ужег с­ина­кс­ара ј­есте и на­

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

в­ођ­ење да се м­ошти св­ет­ога н­ал­азе у њ­ему п­осв­ећ­еном м­ан­аст­иру
већ 700 г­од­ина, од 6307. г­од­ине од н­аста­нка св­ета, што би одго­ва­
ра­ло 799. г­од­ини пр­ема н­ашем р­ач­ун­ању вр­ем­ена. То би зн­ач­ило да
је св­ет­итељ п­остр­адао кр­ајем 8. в­ека, а да је с­ина­ксар п­исан кр­ајем
15. в­ека. С о­бз­иром на то да се у кр­аћем с­ина­кс­ару, к­ојег је т­ак­ође
за шта­мпу пр­ир­едио уч­ени К­озма, н­ав­оде та­чне г­од­ине, ова погр­е­
шна р­ач­ун­ица је не­обј­ашњ­ива.
Као што смо већ р­екли, х­аг­и­огра­фски п­од­аци о Св­етом Ј­ов­ану
Вл­ад­им­иру се у в­ел­икој м­ери ра­зл­ик­ују од оних п­осв­ед­оч­ених код
Д­укљ­ан­ина. М­еђ­утим, је­дно од н­ов­ијих, е­лб­аса­нских пр­ед­ања к­оје
је з­аб­ел­еж­ено у гр­чким с­ина­кс­ар­има, п­осе­бно јe и­нтр­иган­тно. Р­ади
се о пр­ип­ов­ести да је Св­ети Ј­ован Вл­ад­имир н­акон стр­ад­ања узео у
р­уке св­оју п­ос­еч­ену гл­аву и ј­аш­ући на м­азги, о­днео је до ц­ркве к­оју
је још за ж­ив­ота с­аз­идао. Усм­рћ­ив­ање о­дс­ец­ањем гл­аве п­озн­ато
је од ст­ар­ина, те пр­им­ере н­ал­аз­имо и у ст­ар­оз­аве­тној и у др­угим
дре­вним ц­ив­ил­из­ац­иј­ама. На­ј­иста­кн­ут­ији пр­имер из хр­ишћа­нског
45 Слич­ност из­ме­ђу два тек­ста је уочио и из­ло­жио Жак Но­ре: J. No­ret, De­ux ava­tars
du panégyri­que de S. Ge­or­ges par Ar­ca­di­us de Chypre, Ana­lec­ta Bol­lan­di­a­na 92 (1974), 165-170.
46 И. Снѣ­га­ро­въ, Ис­то­рия, 350-351.
 п­ер­и­ода св­ак­ако је Св­ети Ј­ован К­рст­итељ. М­еђ­утим, к­еф­ал­оф­ор­ија
(од гр­чког „κεφαλοφορία“, што д­осло­вно зн­ачи „н­ос­ити гл­аву“) као
х­аг­и­огра­фски ел­емент к­ара­кт­ер­исти­чна је пр­ева­схо­дно за сре­дњо­
ве­ко­вну Фра­нц­уску. На­јп­озн­ат­ији к­еф­ал­офор, гл­ав­он­осац, ј­есте
Д­и­он­ис­ије, п­рви еп­ископ П­ар­иза, к­оји је м­уч­ени­чки п­остр­адао
у др­угој п­ол­ов­ини 3. в­ека. Т­ело му се н­акон п­ог­убљ­ења ч­уд­есно
у­спр­ав­ило и он је око 3 к­ил­ом­етра н­осио о­др­убљ­ену гл­аву до м­еста
пре­дв­иђ­еног за п­огреб. П­оред њ­ега п­ост­оји пр­еко 130 гл­ав­он­ос­аца,
на­јв­ише у Фра­нц­уској, али и у др­угим з­апа­дн­о­евро­пским зе­мљ­а­
ма47. У пр­ав­осла­вном, пак, пр­ед­ању п­ост­оји 25 м­уч­ен­ика к­еф­ало­
фо­ра48. На И­ст­оку, а ос­об­ито на Ба­лк­ану, к­еф­ал­оф­ор­ија има п­ар­
ал­еле у м­усл­има­нским пр­ед­ањ­има о м­уч­ен­иц­има, ш­ех­ид­има, к­оји
су св­оје о­дс­еч­ене гл­аве н­ос­или до м­еста њ­их­овог п­ошт­ов­ања, ту­
рб­ета и т­ек­ија. Д­ел­ов­ањем де­рв­иша и с­уфи­јских и­нст­ит­уц­ија, ова
пр­ед­ања су се у вр­еме От­ома­нске вл­асти р­аш­ир­ила пр­ева­схо­дно по
Књига 6, свеска 2

Б­осни и Хе­рц­ег­ов­ини, али и др­угде. В­ез­ив­ала су се не с­амо за све­

256
У спомен и славу Светог Јована Владимира
т­ит­еље, н­его и за е­пске ј­ун­аке. Т­ако се пр­ип­ов­еда да је б­оке­љски
ха­јдук из др­уге п­ол­ов­ине 17. в­ека, М­ато Њ­ег­ош­евић, о­дс­еч­ену гл­а­
ву у р­ук­ама д­онео до свог гр­оба у Н­ев­еси­њском п­ољу49.
О­ткуд се о­нда к­еф­ал­оф­ор­ија, к­оја ипак н­ије т­ол­ико уоб­ич­ај­ена
за пр­ав­осла­вни И­сток и к­оје код Д­укљ­ан­ина н­ема, н­ашла у гр­чкој
Сл­ужби Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира? Два су м­ог­ућа о­бј­ашњ­ења.

К­ако нас об­ав­ешт­ава Сн­ег­аров, К­озма се п­осле ст­уд­ија у Р­иму

и б­ора­вка у Ј­ер­ус­ал­иму и Т­ун­ису, о­брео у П­ар­изу, а п­отом об­ил­ази
Фра­нц­уску као м­ис­и­онар50. Ту се в­ер­ова­тно уп­ознао са л­еге­нд­ама
о гл­ав­он­осц­има, па је пр­ил­иком пр­ир­еђ­ив­ања сл­ужбе за шта­мпу,
ж­ит­ију и л­еге­нд­ама о Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру м­огао д­од­ати и
н­ош­ење гл­аве. То му не би б­ило стр­ано, јер смо в­ид­ели да је при­
ли­ком с­аст­ављ­ања п­ан­ег­ир­ика ко­мб­ин­овао п­ост­ој­еће л­ока­лне при­
п­ов­ести са др­угим, њ­ему п­озн­атим сп­ис­има. То би д­аље зн­ач­ило да

47 P. Sa­intyves, Les sa­ints cépha­lop­ho­res  : Etu­de fol­klo­re ha­gi­o­grap­hi­que, Re­vue de

l’hi­sto­i­re des re­li­gi­ons 99 (1929), 158-231. Овај чла­нак је пре­ве­ден и на срп­ски је­зик: П.
Сен­тив, Све­ти­те­љи гла­во­но­сци. Сту­ди­ја о ха­ги­о­граф­ском фол­кло­ру, прев: Г. Пе­тро­вић,
Ис­точ­ник 58 (2008), 5-62.
48 Ка­та­лог у Α. Ορφανός, Αὐτοκεφαλοφόροι ἅγιοι-μάρτυρες καὶ κεφαλοφόροι ἅγίων-
μαρτύρων στὴν ὀρθόδοξη τέχνη. Μιὰ πρώτη προσέγγιση, Ἐκδόσεις Ἱ. Μ. Μεγάρων και
Σαλαμίνος: Ἀθήνα 2013, 325.
49 В. С. Пе­тро­вић, Обре­те­ни­је гла­ве кне­за Ла­за­ра у све­тлу кул­та Све­тог кне­за у
усме­ној и на­род­ној тра­ди­ци­ји, Го­ди­шњак Ка­те­дре за срп­ску књи­жев­ност са ју­жно­сло­вен­
ским књи­жев­но­сти­ма, год. 6, Бе­о­град 2011, 149-181: 153-154, где је на­ве­де­на и ре­ле­вант­
на ли­те­ра­ту­ра.
50 И. Снѣ­га­ро­въ, Ис­то­рия, 223-224.
је м­итр­оп­олит К­озма, п­оред т­ога што је с­аст­авио д­ужи с­ина­ксар,
унео д­ода­тке и у кр­аћи, али и р­ед­иг­овао или с­аст­авио и н­еке сти­хи­
ре в­ече­рња, ј­утр­ења, и 9. п­есме др­угог к­ан­она, у к­ој­има се н­ав­оди
к­еф­ал­оф­ор­ија.
Др­уго м­ог­уће о­бј­ашњ­ење ј­есте да је ел­емент к­еф­ал­оф­ор­ије још
р­ан­ије п­остао део пр­ед­ања о Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру, те да је
од­атле унет у шта­мп­ану сл­ужбу. Н­ије и­скљ­уч­ено да су пр­ед­ања о
ш­ех­ид­има д­ошла и до А­лб­ан­ије и да су б­ила пр­ије­мч­ива л­ока­лном
ст­ано­вн­иштву к­оје је ун­ело н­ош­ење гл­аве и у пр­ип­овест о свом
ј­ун­аку и св­ет­ит­ељу.
Не п­ост­оји д­оказ ни за је­дну ни за др­угу пре­тп­оста­вку, а на­жа­

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

лост, не м­огу нам п­ом­оћи ни ик­он­огра­фске пре­дст­аве Св­етог Јо­в­а­
на Вл­ад­им­ира. Две на­јст­ар­ије на к­ој­има је пр­ик­аз­ана сц­ена кефа­ло­
ф­ор­ије ј­есу С­ина­јска ик­она, к­оја је с­уд­ећи по на­тп­ис­има д­ирек­тно
н­ада­хн­ута Сл­ужбом шта­мп­аном 169051, и она из м­ан­аст­ира Арде­
нице у А­лб­ан­ији, н­асл­ик­ана 1739. г­од­ине, к­оја пре­дст­авља п­рву
ик­ону Св­ет­ога са сц­ен­ама из њ­ег­овог ж­ит­ија52. Д­акле обе су инспи­
р­ис­ане пр­ип­ов­ешћу из гр­чких с­ина­кс­ара и не м­огу нам п­ом­оћи у
утв­рђ­ив­ању п­ор­екла к­еф­ал­оф­ор­ије у ж­ит­ију Св­етог Вл­ад­им­ира.
Ј­ед­ино је с­игу­рно да су пр­ип­ов­ести о пр­он­ал­аж­ењу к­рста и о
т­оме да је Св­ети Ј­ован н­осио св­оју о­дс­еч­ену гл­аву до м­еста на ком 257
је р­ан­ије пр­он­ашао крст б­иле т­ол­ико пр­ије­мч­иве да су з­ад­рж­ане и

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

у ср­пском и­зд­ању ж­ит­ија из 1802. г­од­ине, иако их у и­зво­рној сл­ове­
нској ве­рз­ији н­ије б­ило.

П­от­оња и­зд­ања Сл­ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира

На п­оче­тку смо р­екли да су п­ост­ој­ала три п­от­оња и­зд­ања гр­
чке сл­ужбе, к­оја у с­ушт­ини пре­дст­ављ­ају пр­ешта­мп­ав­ање п­рвог, из
1690. г­од­ине. Ра­зл­ике м­еђу њ­има, н­ар­оч­ито и­зм­еђу оних из 1741. и
1774, су м­ин­има­лне. У и­зд­ању из 1858. г­од­ине су пак, и­з­ост­ављ­ени
К­озм­ини ст­их­ови Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру, иза 8. п­есме к­ан­она.
Ст­их­ови при о­пх­оду са м­ошт­има св­ет­ога су д­оп­уњ­ени и ра­сп­оре­ђе­
ни у две ст­ат­ије. П­рва је од 24 ст­иха, а др­уга од 28, са акр­ост­ихом:
Ὕμνους ὡς δῶρον προσδέχου, Ἰωάννη (П­есме, као дар, пр­ими Јо­в­а­
не), с тим што се аут­ору по­ткр­ала је­дна гр­ешка. Ш­есн­а­ести стих
ум­есто сл­овом О, п­оч­иње сл­овом Т53. К­ако се у њ­их­овом н­асл­ову
51 Г. Остро­гор­ски, Си­нај­ска ико­на Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, у: Ви­зан­ти­ја и Сло­ве­ни,
Са­бра­на де­ла Ге­ор­ги­ја Остро­гор­ског, Књ. 4, ИП Про­све­та: Бе­о­град 1970, 159-169.
52 Α. Ορφανός, Αὐτοκεφαλοφόροι, 289. На­по­ме­ни­мо да је овај при­каз све­ти­те­ља ко­
ји се кре­ће но­се­ћи гла­ву је­дан од укуп­но 5 у пра­во­слав­ној тра­ди­ци­ји. В. стр. 173-175.
53 В. Ἀκολουθία …, 1858, 35.
 н­ав­оди, д­ело су Т­е­од­ора Х­аџ­иф­ил­ип­ид­иса54. Сл­ужби је д­одат још
и м­оле­бни к­анон Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру, к­оји је ок­ара­кт­ер­исан
као „н­ова п­есма“ к­оја се п­оје у св­акој т­узи и н­ужди55.
Што се т­иче и­зд­ања сл­ужбе на ц­ркв­ен­осл­ове­нском ј­ез­ику,
она се у хи­мн­огра­фском п­огл­еду не ра­зл­ик­ује зн­ача­јно од гр­чких.
В­ике­нт­ије Р­акић је, пр­ипр­ем­ај­ући п­рво и­зд­ање на ц­ркв­ен­осл­ове­
нском ј­ез­ику р­уск­осл­ове­нске р­еда­кц­ије, 1802. г­од­ине, пр­ом­енио
гла­с­ове н­еких ст­их­ира, з­атим св­уда ум­есто „кнез Ј­ован“ ст­авио
„цар Ј­ован“, ум­есто „Б­уг­ари“ ст­авио „Сл­ов­ени“, а у п­рвом с­еда­лну
на ј­утр­ењу „С­рби“. К­озм­ине ст­их­ове је и­з­ост­авио, док је на кр­ају
сл­ужбе д­одао п­есму од 13 ст­их­ова са акр­ост­ихом свог им­ена и пре­
з­им­ена. Ум­есто с­ина­кс­ара, на кр­ају п­осл­ед­ов­ања је шта­мпао н­ово
ж­ит­ије к­оје пре­дст­авља и­спра­вку гр­чког у св­етлу и­зв­ешт­аја п­опа
Д­укљ­ан­ина56.
М­итр­оп­олит М­их­а­ило је пр­ил­иком ун­ош­ења сл­ужбе у С­рбљак
Књига 6, свеска 2

ум­есто „цар“, за Св­етог Вл­ад­им­ира вр­атио н­азив „кнез“, а ум­есто

„к­оји је ц­ар­евао“, ст­ављао је „к­оји је вл­адао“, док је п­он­еке атр­и­
б­уте св­ет­ит­еља у по­тп­ун­ости и­з­ост­ављао. Р­ак­ић­еве ст­их­ове н­ије
з­ад­ржао, док је ж­ит­ије, д­он­екле га и­зм­ени­вши, ст­авио иза 6. п­есме
к­ан­она57.
258
З­акљ­учак
У спомен и славу Светог Јована Владимира

М­ошти Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира пр­ешле су пут од Ск­адра, пре­

ко Др­ача, до Е­лб­ас­ана. На том п­уту су се, к­ако је вр­еме пр­ол­аз­ило,
и­зво­рна х­аг­и­огра­фска и хи­мн­огра­фска пр­ед­ања п­ол­ако и­зг­уб­ила,
а на њ­их­ово м­есто је д­ошло н­ово пр­ед­ање, н­аст­ало у ш­ирој обла­
сти м­ан­аст­ира у ком су п­оч­ив­але Св­ет­ит­ељ­еве м­ошти. Та н­ов­ија
пр­ед­ања, з­аје­дно са оним што је од ст­ар­ијих пр­е­ост­ало, о­бј­ављ­ена
су 1690. г­од­ине као Сл­ужба Св­етом Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру. Им­ај­ући у
в­иду дре­вн­ије Ж­ит­ије Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира, о ч­ијем с­ад­рж­ају
нам св­ед­очи Л­ет­опис п­опа Д­укљ­ан­ина, као и п­ода­тке из с­амих хи­
мни и тр­оп­ара, м­огли б­исмо да з­акљ­уч­имо да је на­јв­ећи део т­ада
шта­мп­аног п­осл­ед­ов­ања Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира н­астао у е­лб­а­
са­нској обл­асти: ц­ел­оку­пно м­ало в­ече­рње, 6. ст­их­ира на Г­осп­оди
в­озвах на в­ел­иком в­ече­рњем, 1. и 3. л­ити­јска ст­их­ира, 1. ст­их­ира и
54 Сне­га­ров прет­по­ста­вља да је то све­ште­но­про­по­вед­ник Те­о­дор ко­ји је био учи­
тељ у грч­кој ел­ба­сан­ској шко­ли кра­јем 18. ве­ка. И. Снѣ­га­ро­въ, Ис­то­рия, 352, нап. 6.
55 Ἀκολουθία …, 1858, 37-42.
56 С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви, 246-247. и Д. Ру­ва­рац, О Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру.
Исто­рич­но књи­жев­на цр­ти­ца, Штам­па­ри­ја Си­ме Па­ји­ћа: Зе­мун 1892, 17-19. и 32-35.
57 Д. Ру­ва­рац, О Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, 19. и П. Па­вле, Ко је пи­сац, 183.
Сл­ава на ст­ихо­вње на в­ел­иком в­ече­рњем, тр­опар, з­атим ст­их­ира по
Ева­нђ­ељу на ј­утр­ењу, св­ет­илен, све хв­али­тне ст­их­ире на ј­утр­ењу,
и п­рви к­анон на ј­утр­ењу, 4. гл­аса. За др­уги к­анон, 6. гл­аса, м­ож­емо
пре­тп­ост­ав­ити да је у свом на­јв­ећем д­елу н­астао у Др­ачу у п­ер­и­оду
к­ада су м­ошти св­ет­ога п­оч­ив­але у том гр­аду. Што се т­иче на­јста­
р­ијег сл­оја сл­ужбе, м­ож­емо с­амо на осн­ову уо­пшт­ен­ијег с­ад­рж­аја
и је­дн­оста­вн­ијег ст­ила пре­тп­ост­ав­ити да су ст­их­ире на Г­осп­оди
в­озвах (и­з­узев 6. ст­их­ире), 2. и 4. ст­их­ира и Сл­ава на л­ит­ији, и
2. и 3. ст­их­ира на ст­ихо­вње на в­ел­иком в­ече­рњем, као и с­ед­ален
на ј­утр­ењу, део на­јдре­вн­ијег п­осл­ед­ов­ања Св­етог Ј­ов­ана Вл­ади­ми­
ра к­оје је у Е­лб­асан д­оп­ут­ов­ало з­аје­дно са њ­ег­овим м­ошт­има. За

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

с­ина­кс­аре, пак, без р­езе­рве м­ож­емо р­ећи да пр­ип­ад­ају е­лб­аса­нском
пр­ед­ању, шт­ав­ише, да је д­ужи с­ина­ксар, уме­тнут п­осле 3. п­есме
к­ан­она на ј­утр­ењу, с­аст­авио сам м­итр­оп­олит К­озма, пр­ир­еђ­ивач
п­рвог шта­мп­аног и­зд­ања Сл­ужбе Св­етог Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира.
П­рво и­зд­ање је п­осл­уж­ило као осн­ова п­от­оњим. Гр­чко и­зд­ање
из 1858. г­од­ине има и­зв­есне д­ода­тке, док и­зд­ања на ц­ркв­ен­осл­ове­
нском ј­ез­ику (р­уск­осл­ове­нске р­еда­кц­ије), пре­дст­ављ­ају к­ор­иг­ован
пр­евод гр­чког те­кста. Број п­от­оњих, у с­ушт­ини п­он­овљ­ених изд­а­
ња, св­ед­очи о зн­ач­ају к­оје је им­ало ово п­рво из 1690. г­од­ине. Оно
је, исто т­ако, п­оз­ити­вно ут­иц­ало на умн­ож­ав­ање ик­он­огра­фских 259
пре­дст­ава, али и уо­пште л­ико­вних пр­ик­аза Св­етог Вл­ад­им­ира, као

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

и књ­иже­вних д­ела к­оји за т­ему им­ају њ­егов ж­ивот и стр­ад­ање. Не
би чак б­ило пр­ет­ер­ано р­ећи да је п­рво и­зд­ање Сл­ужбе Св­етог Јо­
ва­на Вл­ад­им­ира пр­ош­ир­ило њ­егов култ д­ал­еко и­зван гр­ан­ица та­
д­ашње Охри­дске а­рх­и­еп­иск­оп­ије и п­окр­ен­уло л­ав­ину ств­ар­ала­чке
д­ела­тн­ости н­ада­хн­уте њ­ег­овим л­иком, к­оја ни д­анас не ј­ењ­ава.
 M­aster Dr­ag­ica T­adić P­ap­an­ik­olau,
do­ct­ora­ndus at the F­aculty of Th­e­ology of A­thens N­at­i­onal
and Ca­pp­ad­ocian Un­ive­rsity, D­epar­tment of H­istory

THE FIRST P­UBLI­SHED ED­ITION

OF S­AINT J­OVAN VL­AD­IMIR SE­RV­ICE

Su­mmary: The first pri­nted ed­ition, in the Gr­eek la­ng­u­age, of the

Se­rv­ice of St. John Vl­ad­imir a­pp­e­ared in V­en­ice, in 1690. Its ed­itor was
John P­apa, a Gr­eek from E­lb­asan in A­lb­ania. In o­rder to get the m­at­erial
for this ed­ition, P­apa wr­ote to K­osmas, the fo­rmer m­etr­op­ol­itan from
Cr­ete who was then the a­bbot of the M­on­astery of St. John Vl­ad­imir in
E­lb­asan. K­osmas had ga­th­ered oral and wri­tten hymn­ogra­phic and h­ag­
i­ogra­phic m­at­erial, r­eco­rded it, co­rre­cted it and even wr­ote s­ome b­ef­ore
se­nding it to John P­apa for its p­ubl­ic­ation.
Књига 6, свеска 2

260
У спомен и славу Светог Јована Владимира
St. John Vl­ad­imir was of Sl­avic or­igin and th­er­ef­ore first L­ife and
e­ccl­es­i­ast­ical hymns co­nse­cr­ated to him b­elong to the Sl­avic tr­ad­ition,
which is very di­ff­erent from the one d­ev­el­oped l­ater, in A­lb­ania. R­egre­
tfully, with the tra­nsfer of the S­aint’s r­elics from Shk­oder to Du­rres
and l­ater to E­lb­asan and with the pa­ssing of t­ime, this a­nc­ient Sl­avic
tr­ad­ition was mostly lost or fo­rgo­tten. Fo­rt­un­ately, h­ow­ever, the bi­ggest
part of the Sl­avic l­ife of St. Vl­ad­imir is pr­ese­rved in ano­ther h­ist­or­

ical s­ou­rce, in G­esta R­egum Scl­av­orum. This a­llows us to co­mp­are him

with the new, Gr­eek L­ife. By co­mp­aring the di­ff­ere­nces be­tw­een th­ese
two L­ives, in a­dd­ition to o­ther the i­nfo­rm­ation g­a­ined from the text of
hymns, we can d­ete­rm­ine which hymn­ogra­phic m­at­erial b­elongs to the
a­nc­ient Sl­avic tr­ad­ition, and which to the new tr­ad­ition cr­e­ated in A­lb­
ania.
Th­er­ef­ore, the i­mpo­rta­nce of the first ed­ition of the Se­rv­ice of St.
John Vl­ad­imir l­ies in the fact that it pr­ese­rved all the ex­istent hymn­ogra­
phic tr­ad­ition co­nse­cr­ated to him. This first ed­ition was a­lso r­epri­nted
three t­imes m­ore in the Gr­eek la­ng­u­age and se­rved as a b­asis for the
ed­ition of the Se­rv­ice in Se­rbian la­ng­u­age. Fur­the­rm­ore, it m­ot­iv­ated
the d­ev­elo­pment of ic­on­ogra­phic pr­ese­nt­at­ions of St. John Vl­ad­imir, as
well as works of art and l­it­er­at­ure i­nsp­ired by his L­ife. In this way this
first ed­ition in­it­ia­ ted fur­ther spread of the cult of St. John Vl­ad­imir.
Key words: St John Vl­ad­imir, Se­rv­ice, L­ife, pri­nted ed­ition, John
P­apa, M­etr­op­ol­itan K­osmas, ce­ph­alo­ph­oria
Др­аг­ица Т­адич-П­ап­ан­ик­олау,
м­аг­истр, до­кт­орант т­е­ол­ог­ич­еск­ого ф­ак­ул­ьт­ета Афи­нск­ого н­ац­и­он­
ал­ьн­ого ун­иве­рс­ит­ета им­ени К­ап­од­истрии, о­тд­ел­ение и­ст­ории

ПЕ­РВОЕ П­ЕЧА­ТНОЕ И­ЗД­АНИЕ

СЛ­УЖБЫ СВ­ЯТ­ОГО ИОА­ННА ВЛ­АД­ИМ­ИРА

Р­ез­юме: В 1960 г­оду Иоанн П­апа, грек р­одом из Эл­ьб­ас­ана,

и­здал в В­ен­еции Сл­ужбу св­ят­ого Иоа­нна Вл­ад­им­ира. М­ат­ер­иал
для нее он п­опр­осил у то­гд­ашн­его упр­авл­я­ю­щ­его м­он­аст­ыря св­
ят­ого Иоа­нна Вл­ад­им­ира в Эл­ьб­ас­ане, м­итр­оп­ол­ита К­озмы. Обр­

Мр Дра­г и­ц а Та­д ић Па­п а­н и­к о­л ау

аз­ова­нный ч­ел­овек, К­озма с­обрал с­у­щ­еств­у­ю­щие з­ап­иси и ус­тные
пр­ед­ания, о­бр­аб­отал их, н­ек­от­орые ч­асти сл­ужбы н­ап­исал сам и
о­тпр­авил этот м­ат­ер­иал в п­еч­ать. Т­аким обр­азом п­о­яв­ил­ось пе­рвое
и­зд­ание Сл­ужбы св­ят­ого Иоа­нна Вл­ад­им­ира на гр­еч­еском яз­ыке.
Зн­ач­ение да­нн­ого и­зд­ания з­акл­юч­ае­тся в том, что в нем з­афи­кс­
ир­ов­аны сл­авя­нский и эл­ьб­аса­нский, ус­тный и п­ис­ьме­нный, аг­и­
огр­аф­ич­еский и ги­мн­огр­аф­ич­еский м­ат­ер­и­алы. Сра­вн­ение с­ина­кс­
арей, н­ап­еч­ата­нных в да­нной Сл­ужбе, с дре­вним Ж­ит­ием св­ят­ого
Иоа­нна Вл­ад­им­ира, к­от­орое ст­ало д­осту­пно бл­аг­од­аря Л­ет­оп­иси
п­опа Д­укл­ян­ина, ук­аз­ыв­ает на то, что аг­ио­ гр­аф­ич­еское пр­ед­ание 261
о н­ашем св­ят­ит­еле со вр­ем­енем пр­ете­рп­ело зн­ач­ит­ел­ьные и­зм­ен­

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра

ения. Ра­ссм­атр­ивая ра­зл­ичия м­ежду б­олее дре­вним сл­авя­нским и
б­олее н­овым эл­ьб­аса­нским ж­ит­и­ями св­ят­ого Иоа­нна Вл­ад­им­ира
как дв­умя р­еф­ерен­тн­ыми то­чк­ами, м­ожно опр­ед­ел­ить, к­акие ги­мн­
огр­аф­ич­еские те­ксты явл­яю­тся б­олее ра­нн­ими, а к­акие о­тн­ося­тся к
б­олее поз­дн­ему тво­рч­еству. В этом и­ссл­ед­ов­ании мы та­кже и­сп­ол­
ьз­уем да­нные, п­ол­уче­нные из те­кстов ги­мнов и тр­оп­арей. Зн­ач­ение
пе­рвой н­ап­еч­ата­нной Сл­ужбы св­ят­ого Иоа­нна Вл­ад­им­ира з­акл­юч­
ае­тся в том, что она п­осл­уж­ила осн­овой для трех п­осл­ед­у­юших
гр­еч­еских и­зд­аний, а та­кже для п­ер­ев­ода на це­рко­вн­осл­авя­нский
язык. Т­аким обр­азом, в­есь, им­е­ю­щ­и­йся у нам ги­мн­огр­аф­ич­еский
м­ат­ер­иал, п­осв­я­ще­нный св­ят­ому Иоа­нну Вл­ад­им­иру, б­аз­ир­уе­тся
име­нно на да­нном и­зд­ании. К­ол­ич­ество п­ер­е­изд­аний сл­ужбы, а та­
кже всплеск ик­он­огр­аф­ич­еских пре­дст­авл­ений и л­ит­ер­ату­рных пр­
ои­зв­ед­ений, вдо­хн­овле­нных ж­изнью св­ят­ого Иоа­нна Вл­ад­им­ира,
п­ок­аз­ыв­ают в к­акой м­ере и­зд­ание 1860 г­ода сп­осо­бств­ов­ало ра­спр­
остр­ан­инию и укр­епл­ению его к­ул­ьта.
Кл­юч­евые сл­ова: св­ятой Иоанн Вл­ад­имир, сл­ужбы, ж­итие,
п­еча­тное и­зд­ание, Иоанн П­апа, м­итр­оп­олит К­озма бы­вший к­ит­е­
йский, к­еф­ал­оф­ория
 Mr. Dr­ag­ica T­adić P­ap­an­ik­olau,
υποψήφια διδάκτορας της Θεολογικής Σχολής Εθνικού και
Καποδιστριακού Πανεπιστημίου της Αθήνας, Ιστορικός Τομέας

Η ΠΡΩΤΗ ΕΝΤΥΠΗ ΕΚΔΟΣΗ

ΤΗΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑΣ ΤΟΥ ΆΓΙΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ

Περίληψη: Το 1690 ο Ιωάννης Παπάς, Έλληνας με καταγωγή από

το Ελμπασάν, εξέδωσε στην Βενετία την Ακολουθία του Άγιου Ιωάννη
Βλαδίμηρου. Υλικό για την Ακολουθία ζήτησε από τον τότε επιστάτη
της Μονής Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου στο Ελμπασάν, Μητροπολίτη
Κοσμά. Ο διανοούμενος Κοσμάς συνέλεξε και συγκατέλεξε υπάρχου-
σες γραπτές μαρτυρίες και προφορικές παραδόσεις, οργάνωσέ τα, και
ο ίδιος έγραψε κάποια μέρη της Ακολουθίας και τα έστειλε να τυπω-
θούν. Έτσι εμφανίστηκε η πρώτη έκδοση της Ακολουθίας του Άγιου
Књига 6, свеска 2

Ιωάννη Βλαδίμηρου στην ελληνική γλώσσα. Η έκδοση αυτή είναι βα-

262
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ρυσήμαντη επειδή καταγράφει προφορικό και γραπτό αγιολογικό και
υμνογραφικό υλικό από την περιοχή του Ελμπασάν. Η σύγκριση των
συναξαριών τυπωμένων στην Ακολουθία αυτή με παλιότερο Βίο του
Άγιου Βλαδίμηρου στον οποίο έχουμε πρόσβαση μέσω του Χρονικού
του Ιερέα της Διοκλείας, μας δείχνει ότι η αγιολογική παράδοση για
τον Άγιό μας υπέστη σημαντικές αλλαγές κατά τους αιώνες. Έχοντας

υπόψιν τις διαφορές ανάμεσα στον παλιότερο σλαβικό και νεότερο Βίο
του Ελμπασάν όπως και τα αντίστοιχα σημεία, μπορούμε να προσδιο-
ρίσουμε ποια υμνογραφικά κείμενα είναι παλιότερα και ποια ανήκουν
στη νεότερη παραγωγή. Σε αυτό μας βοηθάνε και ορισμένα στοιχεία
που αντλούνται από τους ύμνους και τα τροπάρια. Η σημασία της πρώ-
της έντυπης Ακολουθίας του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου στηρίζεται στο
γεγονός ότι υπήρξε βάση για τρεις αργότερες ελληνικές εκδόσεις, αλλά
και π­ρότυπο για την μετάφραση της Ακολουθίας στην Παλαιοσλαβική
γλώσσα. Υπό την έννοια αυτή όλο το υμνογραφικό υλικό αφιερωμένο
στον Άγιο Βλαδίμηρο που διαθέτουμε σήμερα βασίζεται ακριβώς στην
έκδοση αυτή. Ο αριθμός των επανεκδόσεων της Ακολουθίας όπως και
η άνθηση των εικονογραφικών παραστάσεων και λογοτεχνικών έργων
εμπνευσμένων από την ζωή του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου, δείχνουν
σε ποιο βαθμό αυτή η έκδοση από το 1690 συνέβαλε στην διάδοση και
εμβάθυνση της τιμής του.
Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Ακολουθία, Βίος,
έντυπη έκδοση, Ιωάννης Παπάς, Μητροπολίτης Κοσμάς πρώην
Κυτιαίων, κεφαλοφόροι
Др Бо­рис Стој­ков­ски, до­цент
Уни­вер­зи­тет у Но­вом Са­ду, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Но­ви Сад
bo­ris.stoj­kov­ski@ff.uns.ac.rs

O ЈЕД­НОЈ РИ­МО­КА­ТО­ЛИЧ­КОЈ
АГИ­ОГРАФ­СКОЈ БЕ­ЛЕ­ШЦИ
О СВЕ­ТОМ ЈО­ВА­НУ ВЛА­ДИ­МИ­РУ1
Са­же­так: У ра­ду се ана­ли­зи­ра јед­на ри­мо­ка­то­лич­ка ха­ги­о­
граф­ска бе­ле­шка о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру ко­ја се на­ла­зи у мај­
ским Ac­ta San­cto­rum. Ра­ди се до­ис­ та о јед­ном вр­ло крат­ком, али
и вр­ло за­ни­мљи­вом спи­су, у ко­ме се да­је кра­так пре­глед ње­го­вог

Др Бо­р ис Стој­к ов­с ки

жи­во­та, су­ко­ба са ви­зан­тиј­ским ца­рем Ва­си­ли­јем II као и Јо­ва­ном
Вла­ди­сла­вом. Са по­себ­ним аспек­том об­ра­ђе­на је Кра­ји­на, на ко­
ју се ре­фе­ри­ше као на ме­сто ње­го­вог веч­ног по­чи­ва­ли­шта. Аутор
ће у ра­ду на­сто­ја­ти да осве­тли из­во­ре ко­ји су мо­гли по­слу­жи­ти за
са­ста­вља­ње ове бе­ле­шке, од ко­јих се у са­мој по­ми­ње са­мо Си­ги­
смунд Фе­ра­ри.
Кључ­не ре­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, бо­лан­ди­сти, Ac­ta San­cto­rum 263

O јед­ној ри­мо­ка­то­лич­кој аги­о­фраф­ској бе­ле­шци

Култ Све­то­га Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ме­ђу ри­мо­ка­то­ли­ци­ма је ве­ко­
ви­ма при­су­тан, на­ро­чи­то на тлу на ко­ме смо има­ли част и при­ли­ку
да го­во­ри­мо о ње­му, а у ње­го­вој по­стој­би­ни. Ко­ли­ко је по­зна­то у
на­у­ци не по­сто­ји до­ку­мент ко­ји све­до­чи о ње­го­вој бе­а­ти­фи­ка­ци­ји
ни­ти ка­но­ни­за­ци­ји у Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви, упр­кос то­ме што се у
не­ким из­во­ри­ма по­пут Ле­то­пи­са По­па Ду­кља­ни­на2 или ка­сни­је у
де­лу Ма­вра Ор­би­на на­во­ди као та­кав. 3 Не­по­у­зда­ност пр­вог и до­
ста ка­сни­ја ре­дак­ци­ја дру­гог из­во­ра оста­вља­ју отво­ре­ним број­на
пи­та­ња о то­ме, али је у сво­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма Ти­бор Жив­ко­вић
прет­по­ста­вио да је не­ду­го по свом му­че­нич­ком по­стра­да­њу Вла­ди­

1 Рад пред­ста­вља фа­зни ре­зул­тат на ис­тра­жи­ва­њу на про­јек­ту 114-451- 2529/2016

Ин­тер­ак­ци­ја кул­ту­ра, еко­ном­ски то­ко­ви и со­ци­јал­не струк­ту­ре на тлу Вој­во­ди­не као
исто­риј­ски про­це­си ду­гог тра­ја­ња ко­ји фи­нан­си­ра По­кра­јин­ски се­кре­тар за ви­со­ко обра­
зо­ва­ње и на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ку де­лат­ност Вла­де АП Вој­во­ди­не.
2 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том I, из­да­ње при­ре­ди­ла и текст пре­ве­ла Дра­га­на Кун­чер,
Бе­о­град, 2009, 123-139, а на­ро­чи­то за де­ло­ве где се по­ми­ње ње­го­ва све­тост и чу­де­са 136-139.
3 Ма­вро Ор­бин га, уисти­ну, не на­зи­ва све­тим, али ка­же да је био пра­ве­дан и љу­би­
тељ ми­ра и сва­ке вр­ли­не. Ма­вро Ор­бин, Кра­љев­ство Сло­ве­на, Бе­о­град, 2006, 246-247, 250.
 мир ка­но­ни­зо­ван као све­ти­тељ, за­це­ло код пра­во­слав­ног све­та. 4 Са
дру­ге стра­не, ме­ђу ри­мо­ка­то­лич­ким ста­нов­ни­штвом и де­ли­мич­но
у са­мој Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви оста­ло је ве­ли­ко по­што­ва­ње пре­ма
ње­му, а мо­жда је до­шло и до не­ке фор­мал­не ка­но­ни­за­ци­је о ко­јој
су из­во­ри то­ком сто­ле­ћа би­ли не­ми, или оста­ли из­гу­бље­ни. Тре­ба
има­ти та­ко­ђе и на уму да је Јо­ван Вла­ди­мир жи­вео и де­лао, па и
му­че­нич­ки по­стра­дао, у епо­хи пре ве­ли­ке ши­зме, и да је под­руч­је
ко­јим је вла­дао би­ло и те ка­ко из­ло­же­но и рим­ском ути­ца­ју.
О ње­го­вом по­што­ва­њу ме­ђу све­ци­ма и Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве,
ипак, оста­ли су не­ки но­во­ве­ков­ни тра­го­ви, од­но­сно два култ­на
спи­са. О оном ста­ри­јем, иако по оби­му ве­о­ма скром­ном, би­ће ре­чи
и у овом ра­ду. Hajпре, ме­ђу­тим, на­по­ме­ни­мо да је 1863. го­ди­не ру­
ски је­зу­и­та Иван Ми­хај­ло­вич Мар­ти­нов об­ја­вио де­ло под на­зи­вом
An­nus ec­cle­si­a­sti­cus Gra­ec­ o-sla­vi­cus у ко­ји­ма се са­брао (и на­пи­сао)
ри­мо­ка­то­лич­ка жи­ти­ја ве­ли­ког бро­ја срп­ских, ви­зан­тиј­ских, ру­
Књига 6, свеска 2

ских, гру­зиј­ских, бу­гар­ских, вла­шких и дру­гих пра­во­слав­них све­

264
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ти­те­ља. У овом де­лу сво­је ме­сто је на­шло и жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра, ком­пи­ло­ва­но нај­ви­ше на осно­ву По­па Ду­кља­ни­на и
још по­не­ких из­во­ра. 5
Но вра­ти­мо се са­да на кључ­ну те­му да­на­шњег из­ла­га­ња. Не­
ка два ве­ка пре не­го што је Мар­ти­нов на­пи­сао свој спис, слав­ни
бо­лан­ди­сти у пе­том то­му мај­ских Ac­ta San­cto­rum (1685) за­пи­са­ли

су јед­ну вр­ло крат­ку ха­ги­о­граф­ску бе­ле­шку о Вла­ди­ми­ру, кне­зу

(Vlоdimirus prin­ceps). Нај­пре мо­жда не­ко­ли­ко са­мо бит­них ин­фор­
ма­ци­ја о Ac­ta San­cto­rum као еди­ци­је. Иза овог ве­ли­ког по­ду­хва­та
сто­ји So­ciété des Bol­lan­di­stes, са­ста­вље­но ис­кљу­чи­во од је­зу­и­та и
по­све­ће­но про­у­ча­ва­њу жи­во­та и кул­то­ва све­та­ца, на­рав­но, углав­
ном Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, али то­ком сто­ле­ћа ни­су се са­мо за­пад­
ним све­ти­те­љи­ма ба­ви­ли, већ су оста­ви­ли зна­ча­ајн траг и у ис­
точ­ној ха­ги­о­гра­фи­ји. На­след­ни­ци оца и уте­ме­љи­ва­ча кри­тич­ке ха­
ги­о­гра­фи­је, бел­гиј­ског је­зу­и­те Жа­на Бо­ла­на (1596-1655), по ње­му
на­зва­ни бо­лан­ди­сти, за­по­че­ли су од XVII ве­ка (пре­ци­зни­је 1615. се
узи­ма као го­ди­на осни­ва­ња Дру­штва) да са­ку­пља­ју и об­ра­ђу­ју жи­
ти­ја све­тих Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, и да се кри­тич­ки об­ра­ђу­ју (на­

4 Ти­бор Жив­ко­вић, Пор­тре­ти срп­ских вла­да­ра (IX-XI ве­ка), Бе­о­град, 2006, 72-74.
5 Овом те­мом смо се де­таљ­ни­је ба­ви­ли у на­шем ра­ду Бо­рис Стој­ков­ски, Ри­мо­ка­
то­лич­ко жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Цр­кве­не сту­ди­је 13 (2016), 91-100. Ка­ко смо
та­да за­кљу­чи­ли ра­ди се про­сто о пре­ра­ђе­ном тек­сту Ле­то­пи­са По­па Ду­кља­ни­на уз ути­цај
још не­ких из­во­ра. За­ни­мљи­во је да, за раз­ли­ку од жи­ти­ја дру­гих срп­ских све­ти­те­ља, ов­де
ни­је при­сут­на про­зе­лит­ска тен­ден­ци­ја, од­но­сно иде­ја да су сви срп­ски вла­да­ри би­ли у
ве­зи са Рим­ском цр­квом.
рав­но у кон­тек­сту вре­ме­на у ко­ме су на­ста­ла).6 Кри­тич­ка исто­ри­
о­гра­фи­ја са сво­јом са­вре­ме­ном ме­то­до­ло­ги­јом се као на­у­ка, као
и ве­ћи­на дру­гих, раз­ви­ја и на­ста­је то­ком XIX сто­ле­ћа. Са дру­ге
стра­не, ха­ги­о­гра­фи­ја, као ди­сци­пли­на бли­ска и исто­ри­ји и дру­гим
на­у­ка­ма и ди­сци­пли­на­ма, у пу­ном сми­слу на­ста­је тек у XX ве­ку,
ка­да је бо­лан­ди­ста Ипо­лит Де­леј уте­ме­љио 20-тих и 30-тих го­ди­на
ХХ ве­ка прин­ци­пе кри­тич­ке ха­ги­о­гра­фи­је.7 Узев­ши ове чи­ње­ни­це
у об­зир, на­по­ри бо­лан­ди­ста, по­себ­но у оном нај­ра­ни­јем пе­ри­о­ду
за ко­ји је ве­за­на и крат­ка бе­ле­шка о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, да
на­уч­но уте­ме­ље­но из­да­ју жи­во­те све­та­ца су би­ли зна­чај­ни, упр­кос
тен­ден­ци­о­зно­сти, ко­ри­шће­њу ло­ших или не­до­вољ­но по­у­зда­них
исто­риј­ских из­во­ра и осла­ња­њу на ауто­ре чи­ји спи­си, из да­на­шње
пер­спек­ти­ве, не­ма­ју ве­ли­ку ни­ти зна­чај­ну вред­ност.
Што се ти­че овог крат­ког жи­ти­ја (мо­же­мо ре­ћи ско­ро про­ло­

Др Бо­р ис Стој­к ов­с ки

шког), од­но­сно крат­ке ха­ги­о­граф­ске бе­ле­шке о Све­том Јо­ва­ну Вла­
ди­ми­ру у на­став­ку ће­мо да­ти крат­ко об­ја­шње­ње ве­за­но за њу, за­
тим ла­тин­ски текст са­ме бе­ле­шке уз фак­си­мил ори­ги­на­ла пу­бли­ко­
ва­ног у Ac­ta San­cto­rum уз јед­но, не­што оп­шир­ни­је ко­мен­та­ри­са­ње
са­др­жа­ја са­ме бе­ле­шке, од­но­сно крат­ког жи­ти­ја.
Ова, ка­ко смо је на­зва­ли, ха­ги­о­граф­ска бе­ле­шка, о Све­том Јо­
ва­ну Вла­ди­ми­ру не на­ла­зи се ме­ђу об­ја­вље­ним жи­ти­ји­ма све­тих у 265
Ac­ta San­cto­rum. На­и­ме, у ско­ро сва­ком то­му бо­лан­ди­стич­ке еди­ци­

O јед­ној ри­мо­ка­то­лич­кој аги­о­фраф­ској бе­ле­шци

је Ac­ta San­cto­rum на­ла­зи се део (на са­мом по­чет­ку сва­ког да­на у
го­ди­ни) ко­ји се на­зи­ва:
Pra­et­er­mis­si et in ali­os di­es re­ie­ c­ti

6 У прет­ход­них не­што ви­ше од по­ла ве­ка иза­шло је не­ко­ли­ко вред­них де­ла и сту­
ди­ја ко­ја се ба­ве Дру­штвом бо­лан­ди­ста и њи­хо­вом ме­то­до­ло­ги­јом у кри­тич­кој ха­ги­о­гра­
фи­ји. Из­два­ја­мо не­ко­ли­ко нај­зна­чај­ни­јих: Hip­polyte De­le­haye, L’œuvre des Bol­lan­di­stes à
tra­vers tro­is siè­cles (1615-1915), Bru­xel­les, 1959; Ro­bert God­ding, Ber­nard Jo­as­sart, Xa­vi­er
Le­qu­e­ux, François De Vri­endt, Jo­seph van der Stra­e­ten, Bol­lan­di­stes, sa­ints et légen­des. Qu­a­tre
siè­cles de rec­her­che ha­gi­o­grap­hi­que, Bru­xel­les, 2007; Ф. Ван Оме­сле­ге, Ac­ta San­cto­rum и
бо­лан­ди­стич­ка ме­то­до­ло­ги­ја, Ви­зан­тиј­ски све­ти­тељ, Бе­о­град, 2008, 210-221; Ro­bert God­
ding, Ber­nard Jo­as­sart, Xa­vi­er Le­qu­e­ux, François De Vri­endt, De Ro­sweyde aux Ac­ta San­cto­
rum. La rec­her­che ha­gi­o­grap­hi­que des Bol­lan­di­stes à tra­vers qu­a­tre siè­cles, Bru­xel­les, So­ciété
des Bol­lan­di­stes, 2009; Jan Mar­co Sa­wil­la, An­ti­qu­ar­ i­an­ i­smus, Ha­gi­o­grap­hie und Hi­sto­rie im
17. Ja­hr­hun­dert. Zum Werk der Bol­lan­di­sten. Ein wis­sen­schaftshi­sto­rischer Ver­such, 2009.
7 Од ње­го­вих де­ла из­два­ја­мо два нај­бит­ни­ја за раз­у­ме­ва­ње кри­тич­ког ха­ги­о­граф­
ског ме­то­да: Hip­polyte De­le­haye, Cinq leçons sur la métho­de ha­gi­o­grap­hi­que, Bru­xel­les,
1934; id. Les légen­des ha­gi­o­grap­hi­qu­es, Bru­xel­les, 19554; ва­жна је и дво­том­на мо­но­гра­фи­ја
о ње­му, уп. B. Jo­as­sart, Hip­polyte De­le­haye. Ha­gi­o­grap­hie cri­ti­que et mo­der­ni­sme, Bru­xel­les,
2000. За наш рад ова де­ла су од крај­ње се­кун­дар­ног зна­ча­ја, с об­зи­ром на то да је Де­леј ове
прин­ци­пе уте­ме­љио ско­ро три ве­ка по­сле из­ла­ска то­ма Ac­ta San­cto­rum у ко­ме је по­хра­ње­на
ха­ги­о­граф­ска бе­ле­шка о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру а ко­ја је у цен­тру па­жње овог ра­да.
 Ово зна­чи бу­квал­но про­пу­ште­ни и пре­ба­че­ни на дру­ге да­не и
у ова­квим по­гла­вљи­ма уоби­ча­је­но да се да­ју крат­ке ха­ги­о­граф­ске
за­бе­ле­шке или про­ло­шка жи­ти­ја о та­квим све­ти­те­љи­ма. И упра­во
у пе­том то­му мај­ских Ac­ta San­cto­rum Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир и кра­
так опис ње­го­вог жи­во­та и по­стра­да­ња се на­ла­зи у том одељ­ку, на
по­чет­ку раз­ма­тра­ња све­та­ца за 22. мај, да­тум ка­да се и про­сла­вља
у Пра­во­слав­ној цр­кви, али и уоп­ште, на дан ње­го­вог му­че­нич­ког
по­стра­да­ња.
У на­став­ку је фак­си­мил ори­ги­на­ла об­ја­вље­ног у Ac­ta San­cto­
rum, а у на­став­ку да­је­мо ла­тин­ски пре­пис са­ме бе­ле­шке.
Књига 6, свеска 2

266
У спомен и славу Светог Јована Владимира

Vlo­di­mi­rus Prin­ceps, pas­sus Pro­sla­vi­ae in Bul­ga­ria, eo a Vla­di­slao

Re­ge, Ba­si­lii Im­pe­ra­to­ris Con­stan­ti­no­po­li­ta­ni af
­fi ­ne, do­lo ac­cer­si­tus et
it­ner­fec­tus: cu­iu­ s cor­pus Cne­a­nem de­la­tum ibi con­di­tum est, et ad tu­
mu­lum mi­ra­cu­la sub­se­cu­ra sunt. Est autem Cne­a­ne urbs Dal­ma­ti­ae in
con­fin­ io Mysi­ae su­per­io­ ­ris, olim Se­des Prin­ci­pi­um Chel­mi, hoc est eius
re­gi­o­nis, qu­ae Hert­zo­ni­na nunc di­ci­tur at Du­ca­tus S. Sa­bae.
Ita Fer­ra­ri­us ex eius Hi­sto­ria qu­am Epi­da­u­ro seu Ra­gu­sio ac­ce­pe­
rat. Pe­nes hi­sto­ria il­li­us auc­to­rem fi­des sit, qu­am ne is­ta­rum par­ti­um
scrip­to­ri­bus ad­hi­be­re­mus fa­ci­le, mo­ni­ti Ro­mae ab il­lu­stris­si­mo Sec­re­
ta­rio de Pro­pa­gan­da fi­de su­mus an­no MDCLXI, qu­od in si­mi­li­bus sac­
ntis de­cep­ta Ro­mae Cpngre­ga­tio fu­er­ it a Mi­si­o­na­ri­is su­is ad il­las par­tes
de­sti­na­tis: pro­in­de ip­sam il­lam hi­sto­ri­am ex­pec­tan­dam no­bis pu­ta­mus,
ut qu­id ei tru­bu­en­dum sit pos­si­mus per nos exa­mi­na­re. 8

8 Ac­ta San­cto­rum Ma­ii. To­mus qu­in­tus, Bru­xel­lis, 1685, 126.

 Нај­пре, ре­ци­мо да је аутор ове белеш­кe не­по­знат. Иако се че­сто
на по­чет­ку жи­ти­ја у овој еди­ци­ји на­ђу ини­ци­ја­ли ауто­ра, у слу­ча­ју
овог де­ла Pra­et­er­mis­si et in ali­os di­es re­ie­ c­ti се не на­ла­зе на­ве­де­ни
ини­ци­ја­ли, те је те­шко да­ти и нај­ма­њу прет­по­став­ку ко би од бо­
лан­ди­стич­ких ауто­ра и мо­гао да бу­де аутор ове крат­ке ха­ги­о­граф­
ске бе­ле­шке, јед­ног сво­је­вр­сног про­ло­шког жи­ти­ја, иако би бе­ле­
шка или крат­ко жи­ти­је мо­жда био бо­љи тер­мин.
Ако се кре­не у ана­ли­зу са­мог тек­ста, са­зна­је­мо да је кнез Вла­
ди­мир, по­стра­дао у гра­ду Pro­sla­vi­ae у Бу­гар­ској од кра­ља Вла­ди­
сла­ва, ро­ђа­ка ца­ри­град­ског ца­ра Ва­си­ли­ја. Ова­кав на­зив гра­да Pro­
sla­vi­ae мо­гао би да асо­ци­ра на Пре­слав, што је би­ла ста­ра бу­гар­ска
пре­сто­ни­ца. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, ме­ђу­тим, пре­ма Ду­кља­ни­ну,
по­стра­дао је био у Пре­спи. Да­ље, бо­лан­ди­стич­ки аутор пи­ше ка­ко
је Јо­ван Вла­ди­мир био по­зван и но­жем уби­јен. То је сва­ка­ко ре­ми­

Др Бо­р ис Стој­к ов­с ки

ни­сцен­ци­ја на онај део у ње­го­вом жи­ти­ју где се опи­су­је по­зив на­
след­ни­ка ца­ра Са­му­и­ла Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва да срп­ски вла­дар до­ђе,
и као што зна­мо, он је, пре­ма жи­ти­ју, уби­јен пред цр­квом. 9
Да­ље се бе­ле­жи о то­ме да је ње­го­во те­ло пре­нет у Cne­a­nu (Кра­
ји­ну), за ко­ји се ка­же да је град у Дал­ма­ци­ји ко­ји је у по­гра­нич­ном
под­руч­ју Гор­ње Ме­зи­је, а ко­ји је не­ка­да­шње се­ди­ште Кне­же­ви­не
Хум, ко­ји је оно под­руч­је ко­је се да­нас Hert­zo­ni­na (Хер­це­го­ви­на) 267
и Вој­вод­ство Све­то­га Са­ве на­зи­ва. Ја­сно je да је ов­де до­шло до

O јед­ној ри­мо­ка­то­лич­кој аги­о­фраф­ској бе­ле­шци

ме­ша­ња пој­мо­ва, ве­ро­ват­но под ути­ца­јем дру­гих ауто­ра. И Кон­
стан­тин VII Пор­фи­ро­ге­нит и ви­ше од шест ве­ко­ва мла­ђи Ма­вро
Ор­би­ни, сла­жу се у гра­ни­ца­ма жу­пе, зна се да се Хум не на­ла­зи ни
бли­зу Ду­кље, а из­ме­ђу ова два ре­ги­о­на се на­ла­зи­ла Тра­ву­ни­ја. 10
У де­лу ко­ји се од­но­си на по­мен Кра­ји­не и та­мо­шње цр­кве као
ме­ста по­чи­ва­ња Вла­ди­ми­ра по­мен се на­ла­зи и до­ста ка­сни­је у мо­
ну­мен­тал­ном де­лу Да­ни­е­леа Фар­ла­ти­ја, ко­ји и двор и гроб­но ме­сто
ду­кљан­ског кне­за, ко­јег Фар­ла­ти екс­пли­ци­те на­зи­ва rex Ser­blo­rum,
ста­вља у Кра­ји­ну. Из ана­ли­зе Illyri­cum sac­rum ја­сно је да је бо­лан­
9 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том I, 134-137.
10 De adm. Imp. 32.1-36.23 (Con­sta­ni­ti­ne Porphyro­ge­ni­tus, De ad­mi­ni­stran­do im­pe­
rio, ed. Mo­rav­csik-Jen­kins, Dum­bar­ton Oaks, 1967); М. Ор­бин, нав. де­ло, 190-193; Си­ни­ша
Ми­шић, Хум­ска зе­мља у сред­њем ве­ку, Бе­о­град, 1996, 9-39, 139-191. Ме­ђу­тим, у ори­ги­
нал­ном Ор­би­но­вом тек­сту, Кра­ји­на се на­во­ди као Cre­a­num (тач­ни­је бе­ле­жи се ка­ко је
Вла­ди­ми­ро­во те­ло пре­не­то in Cre­a­ni), Ma­u­ro Or­bi­ni, Il reg­no de­gli Sla­vi, Pe­sa­ro, 1601, 224.
Да ли је Ор­бин по­слу­жио као из­вор, те­шко је ре­ћи. Слич­ност об­ли­ка ука­зу­је на то, али
се не мо­же са си­гур­но­шћу по­твр­ди­ти. Још јед­на слич­ност по­сто­ји и код ла­тин­ског об­ли­
ка ре­чи Хум ко­ја се у Ор­би­но­вом тек­сту (из­вор­ном) на­ла­зи као Che­ul­ma, и на­ро­чи­то као
Chel­mo ка­ко се Хум на­зи­ва о одељ­ку ко­ји го­во­ри о исто­ри­ја­ту Хум­ске зе­мље, уп. исто,
220, 390-393. Код Ду­кља­ни­на, у оба ње­го­ва ру­ко­пи­са, сре­ћу се го­то­во исто­вет­ни на­зи­ви
за Хум­ску зе­мљу као и код Ор­би­на, в. Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том I, II.
 ди­стич­ки аутор ове хра­ги­о­граф­ске бе­ле­шке о Све­том Јо­ва­ну Вла­
ди­ми­ру мо­гао да кон­сул­ту­је упра­во исти из­вор као Фар­ла­ти, а ко­ји
се од­но­си на цр­кву у Кра­ји­ни. И сам Да­ни­е­ле Фар­ла­ти се, у свом
тек­сту, по­зи­ва на По­па Ду­кља­ни­на као из­вор, та­ко да смо скло­
ни ве­ро­ва­њу да је Ду­кља­нин по­слу­жио као не­ки основ­ни из­вор
и ауто­ру ове бе­ле­шке о Вла­ди­ми­ру, као и го­то­во век и по ка­сни­је
Фар­ла­ти­ју. Очи­глед­на слич­ност у из­ла­га­њу по­сто­ји, упр­кос да­ле­ко
ве­ћој ла­пи­дар­но­сти тек­ста у Ac­ta San­cto­rum. 11
Под­руч­је сред­њо­ве­ков­не Ду­кље, од­но­сно са­вре­ме­не Цр­не Го­
ре, је то­ком рим­ског раз­до­бља би­ло део ви­ше рим­ских про­вин­ци­
ја, ме­ђу ко­ји­ма је нај­по­зна­ти­ја Пре­ва­ли­та­на/Пре­ва­лис. Исто та­ко,
вре­ди на­по­ме­ну­ти да је ово под­руч­је ду­го би­ло и у са­ста­ву рим­ске
про­вин­ци­је Дал­ма­ци­је (од 1. в. п. н.е). То све зна­чи да по­мен обла­
сти ко­јом је Јо­ван Вла­ди­мир вла­дао у бо­лан­ди­стич­кој бе­ле­шци, као
по­гра­нич­ног де­ла Дал­ма­ци­је пре­ма Ме­зи­ји, има до­не­кле сми­сла и
Књига 6, свеска 2

од­го­ва­ра исто­риј­ској ствар­но­сти, тран­спо­но­ва­но сва­ка­ко на рим­

268
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ски пе­ри­од. На­рав­но, код сред­њо­ве­ков­них и ра­но­­ве­ков­них ауто­ра
по­сре­ди је вр­ло че­сто бр­ка­ње рим­ских про­вин­ци­ја као и не­бро­је­ни
слу­ча­је­ви ар­ха­и­за­ци­је, а мо­жда се Дал­ма­ци­ја спо­ми­ње, а не Пре­ва­
ли­та­на, због ши­ре обла­сти про­вин­ци­је Дал­ма­ци­је, али и под­руч­ја
Дал­ма­ци­је оно­га до­ба, док се Ме­зи­ја ов­де вр­ло из­ве­сно спо­ми­ње
због Ср­би­је. На­рав­но да је то го­то­во не­мо­гу­ће са­свим пре­ци­зно

од­го­нет­ну­ти с об­зи­ром на то да, као шго је већ ре­че­но, из­во­ри за

ову ха­ги­о­граф­ску бе­ле­шку о пр­вом срп­ском све­ти­те­љу и му­че­ни­ку
су не­по­зна­ти. У вре­ме Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­јам Дал­ма­ци­је
је већ зна­чај­но дру­га­чи­ји, док се по­јам Ме­зи­је упра­во и ко­ри­сти
са­мо код не­ких ла­тин­ских и грч­ких пи­са­ца. Ду­кља­ни­нов ути­цај би
се ту мо­жда мо­гао на­слу­ти­ти, али у из­да­њи­ма Ле­то­пи­са По­па Ду­
кља­ни­на ко­ји су мо­гли би­ти до­ступ­ни бо­лан­ди­стич­ком пи­сцу та­ко
не­што се не на­ла­зи. Ме­ђу­тим, вре­ди не­из­о­став­но ис­та­ћи да је и
то­ком са­мог по­сто­ја­ња Рим­ског цар­ства као и ра­не Ви­зан­ти­је не­
ма­ло пу­та до­ла­зи­ло до про­ме­на др­жав­ног уре­ђе­ња, те су од­ре­ђе­на
под­руч­ја при­па­да­ла раз­ли­чи­тим про­вин­ци­ја­ма то­ком епо­ха. 12

11 Da­ni­e­le Far­la­ti, Illyri­ci sac­ri, to­mus sep­ti­mus, Ve­ne­ti­is, 1816, 436-437. Као и у слу­
ча­ју Ху­ма, и та­ко­ђе да­кле слич­но као и у ско­ро век и по ста­ри­јој ха­ги­о­граф­ској бе­ле­шци
у Ac­ta San­cto­rumи по­сто­ји срод­ност до­не­кле ви­ше са Кра­љев­ством Сло­ве­на не­го­ли са
Ду­кља­ни­но­вим тек­стом. У оба слу­ча­ја то би мо­гао би­ти упра­во ути­цај Ма­вра Ор­би­на,
M. Or­bi­ni, Il reg­no de­gli Sla­vi, 220-221,391, ме­ђу­тим уз не­ке раз­ли­ке у од­но­су на бо­лан­ди­
стич­ког ауто­ра. Поп Ду­кља­нин, као и Ма­вро Ор­бин та­ко­ђе Вла­ди­ми­ру да­ју ти­ту­лу кра­ља,
што пре­у­зи­ма Фар­ла­ти, али код бо­лан­ди­ста се ја­сно на­зи­ва кне­зом.
12 An­ne-Ma­ria Wit­tke, Ec­kart Ol­sha­u­sen, Ric­hard Szydlak, Hi­sto­rischer Atlas der an­
ti­ken Welt, Stut­tgart-We­im­ ar, 2007, 176-177, 184-185 му­ни­ци­пиј До­клеа се на­ла­зио у про­
 По­мен Хер­це­го­ви­не у овој ха­ги­о­граф­ској бе­ле­шци о Све­том
Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру је по­све за­ни­мљив. Осман­ли­је су, као што је до­
бро по­зна­то у исто­ри­о­гра­фи­ји, осно­ва­ли Her­sek san­ca­ğı, од­но­сно,
сан­џак Хер­це­го­ви­ну 1477. го­ди­не. Ова област је, као што је ве­о­
ма до­бро по­зна­то и у на­у­ци, а и у ши­рој јав­но­сти, име до­би­ла по
хер­це­гу Стје­па­ну Вук­чи­ћу-Ко­са­чи, ве­ли­ка­шу ко­ји је но­сио ти­ту­тлу
хер­це­га од Све­то­га Са­ве.13 Мо­жда је ов­де по­сре­ди ути­цај Ма­вра
Ор­би­на и ње­го­вог Кра­љев­ства Сло­ве­на код ко­га по­сто­ји јед­но по­
гла­вље о зе­мља­ма хер­це­га. Слич­ност из­ла­га­ња уз тек­сту по­сто­ји,
јер Ор­бин ка­же Her­ze­go­u­in­ a ouero del Du­ca­to di S. Sab­ba. 14
Из­во­ре је, као што смо већ не­ко­ли­ко пу­та ис­та­кли, го­то­во не­
мо­гу­ће од­ре­ди­ти, не на­во­ди их ни на јед­ном ме­сту бо­лан­ди­стич­
ки ха­ги­о­граф, по­што се у овим крат­ким бе­ле­шка­ма из­во­ри и не
на­во­де, већ са­мо у це­ло­ви­тим пу­бли­ко­ва­ним жи­ти­ји­ма. Ка­ко је

Др Бо­р ис Стој­к ов­с ки

овај том Ac­ta San­cto­rum пу­бли­ко­ван 1685, мо­гу­ће је би­ло са­мо да
је аутор ко­ри­стио не­ко од из­да­ња Ду­кља­ни­на из ра­ни­јег пе­ри­о­да.
Ако упо­ре­ди­мо текст ре­ци­мо из­да­ња Ду­кља­ни­на ко­је је об­ја­вље­но
1668. го­ди­не као до­да­так де­лу Ива­на Лу­чи­ћа De reg­no Dal­ma­ti­ae et
Cro­a­tie li­bri VI Pres­bi­te­ri под на­зи­вом Doc­le­a­tis Reg­num Sla­vo­rum
на­и­ла­зи се на ла­тин­ски текст вр­ло сли­чан оно­ме ко­ји да­нас зна­мо
у дру­гим из­да­њи­ма Ду­кља­ни­на. Не­ма ни­јед­на по­себ­ност ве­за­на за 269
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, ње­го­во жи­ти­је ко­је би ука­за­ло на то да је био

O јед­ној ри­мо­ка­то­лич­кој аги­о­фраф­ској бе­ле­шци

глав­ни из­вор свих спе­ци­фич­но­сти, по­себ­но већ об­ра­ђи­ва­них тер­
ми­но­ло­шких, ко­је се сре­ћу у бо­лан­ди­стич­кој ха­ги­о­граф­ској бе­ле­
шци о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру. 15

вин­ци­ји Дал­ма­ци­ји; в. да­ље и 206-209; про­ме­не на­ста­ју тек од IV ве­ка, ка­да под­руч­је
сред­њо­ве­ков­не Ду­кље по­ста­је део Илир­ске пре­фек­ту­ре, а исто­вре­ме­но, све у до­ба Ди­о­
кле­ци­ја­на, и про­вин­ци­је Пре­ва­лис, в. ма­пу на 224-225. О оп­штој исто­ри­ји под­руч­ја да­
на­шње Цр­не Го­ре у до­ба Рим­ског цар­ства и ра­не Ви­зан­ти­је уп. Исто­ри­ја Цр­не Го­ре,
књи­га пр­ва, од нај­ста­ри­јих вре­ме­на до кра­ја XII ви­је­ка, Ти­то­град, 1967, 143-280, по­себ­но
143-159, 194-210, 241-256.
13 О хер­це­гу Стје­па­ну Вук­чи­ћу-Ко­са­чи в. стан­дард­но де­ло Си­ма Ћир­ко­вић, Хер­цег
Стје­пан Вук­чић-Ко­са­ча и ње­го­во до­ба, Бе­ог­ рад, 1964, на­ро­чи­то 106-109 за пи­та­ње ње­го­ве
хер­це­шке ти­ту­ле. За на­ста­нак ви­ла­је­та Хер­це­го­ви­не и пр­вом деф­те­ру за хер­це­го­вач­ки сан­
џак в. Ha­zim Ša­ba­no­vić, Bo­san­ski pa­ša­luk. Po­sta­nak i uprav­na po­de­la, Sa­ra­je­vo, 1959, 44-47;
Ah­med S. Ali­čić, Po­im ­ e­nič­ni po­pis san­dža­ka vi­la­je­ta Her­ce­go­vi­ne, Sa­ra­je­vo, 1985, I; Bra­ni­slav
Djur­djev, Bo­sna-Her­sek, Türkiye Diyanet Vak­fı İslâm An­si­klo­pe­di­si: Be­ş­ir Ağa Ca­mii-Câfer Pa­şa
Tek­ke­si, An­ka­ra, 1992, 297-305, на­ро­чи­то за на­шу те­му ре­ле­вант­но на 300.
14 M. Or­bi­ni, Il reg­no de­gli Sla­vi, 382-388. Ов­де ви­ди­мо и дру­ге по­ме­не Хер­це­го­ви­не,
као зе­мље Све­тог Са­ве у са­мом тек­сту, в. и срп­ско из­да­ње М. Ор­бин, нав. де­ло, 177-188.
15 Ivan Lu­ci­us, Лу­чи­ћа De reg­no Dal­ma­ti­ae et Cro­a­tie li­bri VI, Am­ste­lo­da­mi, 1668,
294-296. На­рав­но, то све уко­ли­ко су бо­лан­ди­сти ко­ри­сти­ли ово из­да­ње Ду­кља­ни­на. Оба
ру­ко­пи­са Ле­то­пи­са су у ства­ри са­вре­ме­ни­ци бол­на­ди­стич­ке ха­ги­о­граф­ске бе­ле­шке о
Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру.
 Је­ди­ни аутор ко­јег не­по­зна­ти са­ста­вљач ове ха­ги­о­граф­ске бе­
ле­шке екс­пли­ци­те по­ми­ње је­сте Си­ги­смунд Фе­ра­ри, аутор де­ла De
re­bus Un­ga­ri­cae Pro­vin­ci­ae Sac. Ord. Pra­ed­ i­ca­to­rum. Он је био пред­
вод­ник до­ми­ни­кан­ске ми­си­је у Угар­ској и то­ком XVII ве­ка зна­чај­но
је до­при­нео ре­ор­га­ни­за­ци­ји и мо­же­мо ре­ћи по­но­вом учвр­шћи­ва­њу
до­ми­ни­кан­ског ре­да у Угар­ској. Ме­ђу­тим, тре­ба на­гла­си­ти од­мах
да се ово де­ло ба­ви исто­ри­јом до­ми­ни­кан­ског ре­да у Угар­ској, а и
бо­лан­ди­стич­ки аутор ха­ги­о­граф­ске бе­ле­шке о срп­ско­ме све­ти­те­
љу у Ac­ta San­cto­rum по­ми­ње Фе­ра­ри­је­во де­ло у кон­тек­сту то­га да
Си­ги­смунд Фе­ра­ри сма­тра Ду­бров­ник или Епи­да­ур као се­ди­шта
Дал­ма­ци­је, а из­гле­да и Вла­ди­ми­ро­ве др­жа­ве. 16
За­кљу­чак ове крат­ке ха­ги­о­граф­ске бе­ле­шке је вр­ло ин­те­ре­сан­тан,
ма­да он ди­рект­но не­ма ни­ка­кве ве­зе у ства­ри са те­мом Јо­ва­на Вла­
ди­ми­ра. По­ен­та овог де­ла, ко­ју за­о­ку­пља ско­ро по­ло­ви­ну укуп­ног
тек­ста ове бе­ле­шке да је исто­ри­ја тих кра­је­ва (на­рав­но ми­сли се на
Књига 6, свеска 2

про­стор на ко­ме је жи­вео Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир) у ко­је је Кон­гре­га­

270
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ци­ја за про­па­ган­ду ве­ре по­сла­ла ми­си­о­на­ре тре­ба да бу­де про­у­че­на,
да, ка­ко бо­лан­ди­стич­ки аутор ка­же, нам је оста­вље­на на ис­пи­ти­ва­ње.
У са­мој ха­ги­о­граф­ској бе­ле­шци ниг­де се не по­ми­ње да је Вла­
ди­мир уоп­ште све­тац. Очи­глед­но је да је тре­ти­ран као та­кав, од­но­
сно, сма­тра се по­бо­жним вла­да­рем Дал­ма­ци­је ко­ји је му­че­нич­ки
по­стра­дао од ро­ђа­ка ви­зан­тиј­ског ца­ра (што Јо­ван Вла­ди­слав ни­је

био). Те­шко је ре­ћи да ли ова­ко кон­ци­пи­ра­на ха­ги­о­граф­ска беле­

шка има и про­зе­лит­ску но­ту. Не­у­смњи­во је у скла­ду са тен­ден­ци­ја­
ма ши­ре­ња ри­мо­ка­то­ли­чан­ства на под­руч­је ко­је је би­ло под Осман­
ли­ја­ма, али то што Вла­ди­ми­ру ни­је по­све­ће­но це­ло жи­ти­је, го­во­ри
да ипак ни­је за­у­зи­мао то­ли­ко зна­чај­но ме­сто и да се ра­ди мо­жда
ви­ше о ло­кал­ном кул­ту ма­ње по­зна­тог, али по­што­ва­ног све­ти­те­ља
у окри­љу ри­мо­ка­то­лич­ких вер­ни­ка.
Иако Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир ни­је ка­но­ни­зо­ван у Ри­мо­ка­то­лич­
кој цр­кви, тре­ба на кра­ју ис­та­ћи и да у Ac­ta San­cto­rum по­сто­ји и
жи­ти­је Све­тог Са­ве чи­ји је аутор Иван Том­ко Мр­на­вић,17 али и јед­
16 О Фе­ра­ри­ју и ње­го­вом де­лу в. Wyso­kin­ski Ire­ne­usz OP, Fer­ra­ri Zsig­mond és a
do­mon­kos rend újjászervezése a XVII. századi Magyarországon, Tanítvány 1 (2001), 54-66.
Мно­го је те­же утвр­ди­ти на шта је ов­де ци­љао бо­лан­ди­стич­ки аутор. На­и­ме, ако се ана­
ли­зи­ра де­ло Си­ги­смун­да Фе­ра­ри­ја (Si­gi­smun­dus Fer­ra­ri­us, De re­bus Un­ga­ri­cae Pro­vin­ci­ae
Or­di­nis Pra­ed­ i­ca­to­rum, Vi­en­nae Austri­ae, 1637) не на­и­ла­зи се на по­мен Епи­да­у­ра уоп­ште,
док се Ду­бров­ник чи­ње­ни­ца спо­ми­ње на мно­го ме­ста.
17 По­ред Мр­на­ви­ћа, и по­ми­ња­ни Иван Ми­хај­ло­вич Мар­ти­нов је у свој An­nus
ec­cle­si­a­sti­cus Gra­e­co-sla­vi­cus увр­стио жи­ти­је Све­то­га Са­ве, а аутор је и јед­ног Tri­fo­
li­um Ser­bi­cum у ко­ме су увр­ште­на жи­ти­ја Све­тог Са­ве, Све­тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­
вог (Сте­фа­на Не­ма­ње) и Све­то­га Си­мо­на (кра­ља Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног). И број­ни
на би­о­гра­фи­ја ца­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког, јед­на­ко та­ко не­при­зна­
тог за све­ца у Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви. Ме­ђу­тим, на осно­ву би­о­гра­
фи­је Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког у Ac­ta San­cto­rum (ин­те­ре­сант­но дан пре
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра) по­ка­зу­је ње­го­во по­што­ва­ње ме­ђу ри­мо­ка­то­ли­
ци­ма.18 Па­ра­ле­ла са Кон­стан­ти­ном у овом слу­ча­ју је и у то­ме што
је он за вер­ни­ке Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у по­је­ди­ним кра­је­ви­ма (као
што је Сар­ди­ни­ја) по­што­ван као све­ти­тељ,19 слич­но упра­во Све­
том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру у Ду­кљи (од­но­сно ме­ђу ри­мо­ка­то­лич­ким
жи­вљем у да­на­шњој Цр­ној Го­ри), или угар­ском кра­љу Со­ло­мо­ну
у Пу­ли. 20
Ова­квих па­ра­ле­ла има на­рав­но и дру­где ди­љем Ме­ди­те­ра­на, и
то и у пра­во­слав­ном ви­зан­тиј­ском све­ту. Ви­зан­тиј­ски вој­ско­во­ђа и
по­то­њи ва­си­левс Ни­ћи­фор II Фо­ка (963-969) на Кри­ту је по­што­ван
као све­тац, по­сто­ји чак и слу­жба по­све­ће­на ње­му, а од­јек овог кул­

Др Бо­р ис Стој­к ов­с ки

та при­су­тан је био и ме­ђу на­шим на­ро­дом.21 Јо­ван III Ду­ка Ва­тац,
још је­дан ни­кеј­ски, ви­зан­тиј­ски цар, као све­тац се по­шту­је у Маг­
не­зи­ји и још не­ким гра­до­ви­ма Ма­ле Ази­је, ма­да је слу­жбу до­био
тек у XVI­II ве­ку. 22

пред­став­ни­ци ду­бро­вач­ке и дал­ма­тин­ске књи­жев­но­сти но­вог ве­ка су има­ли ве­ли­ко

по­што­ва­ње пре­ма Не­ма­њи­ћи­ма, па и са­мо­ме Са­ви, упр­кос че­стим про­зе­лит­ским 271
тен­ден­ци­ја­ма, в. Бо­рис Стој­ков­ски, Ри­мо­ка­то­лич­ки култ Све­то­га Са­ве, Osmi me­

O јед­ној ри­мо­ка­то­лич­кој аги­о­фраф­ској бе­ле­шци

đu­na­rod­ni in­ter­di­sci­pli­nar­ni su­sret Su­sret kul­tu­ra. Zbor­nik ra­do­va, ur. Iva­na Ži­van­če­vić
Se­ke­ruš, Bi­lja­na Ši­mu­no­vić Be­šlin, Želj­ko Mi­la­no­vić, No­vi Sad, 2016, 117-130.
18 Bo­ris Stoj­kov­ski, The Li­fe of Sa­int Con­stan­ti­ne the Gre­at by the Bol­lan­dists,
Све­ти цар Кон­стан­тин и хри­шћан­ство/Sa­int Em­pe­ror Con­stan­ti­ne and Chri­sti­a­nity,
том II, ур. Проф. др Дра­ги­ша Бо­јо­вић, Ниш, 2013, 267-276; Исти, Ри­мо­ка­то­лич­
ка жи­ти­ја Све­тог Ца­ра Кон­стан­ти­на и Ца­ри­це Је­ле­не, Цр­ква у до­ба Св. Ца­ра
Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког, прир. Ра­до­мир По­по­вић, Бе­о­град, 2013, 148-161.
19 Ра­ди се о ма­ни­фе­ста­ци­ји ко­ја се зо­ве Ar­dia и ко­ја пред­ста­вља ло­кал­ну ре­ми­ни­сцен­
ци­ју на бит­ку код Мил­ви­ског мо­ста, а са­др­жи у се­би и про­це­си­ју као и мно­ге дру­ге до­га­ђа­је.
Ме­сто је и култ­но и ве­за­но упра­во за Све­тог Ца­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког ко­ји се ло­кал­но на­зи­ва
San­tu An­ti­nu. В. Raf­fa­e­le Pud­du, S’Ar­dia, Ca­gli­a­ri, 1998; Gi­u­lio Con­cu, Fran­co Ste­fa­no Ru­iu, Ar­di­as
e Pa­ril­las in Sar­deg­na, Nu­o­ro, 2008, ма­да је оова по­то­ња ви­ше илу­стро­ва­ни про­спект али пру­жа
не­ко­ли­ко ко­ри­сних по­да­та­ка и ве­за­но за Све­тог ца­ра Кон­стан­ти­на и ње­гов култ на Сар­ди­ни­ји.
20 Со­ло­мон је од 1063-1074. го­ди­не био угар­ски краљ. У су­ко­бу са сво­јим бра­том
Ге­зом, по­то­њим кра­љем Ге­зом I био је по­ра­жен. По ле­ген­ди умро је 1087. го­ди­не у Пу­ли
где је жи­вео све­тач­ким жи­во­том и сто­га се та­мо по­шту­је као све­ти краљ. Фор­мал­но, он у
Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви ни­ка­да ни­је ка­но­ни­зо­ван. О ње­му и ње­го­вом кул­ту уп. Ro­kay Péter,
Sa­la­mon és Póla, Újvidék, 1990.
21 L. Pe­tit, Of ­fi ­ce inédit en l’hon­ne­ur de Nicépho­re Pho­cas, Byzan­ti­nische Ze­itschrift
13 (1904), 398-420; Smi­lja Mar­ja­no­vić-Du­ša­nić, L’écho du cul­te de Nicépho­re Pho­cas chez
les Sla­ves des Bal­kans, Le sa­int, le mo­in­ e et le paysan Mélan­ges d’hi­sto­i­re byzan­ti­ne of­ferts à
Mic­hel Ka­plan, Pa­ris, 2016, 375-394.
22 Con­stan­ti­nos Con­stan­te­los, Em­pe­ror John Va­tat­zes’ So­cial Con­cern. Ba­sis for Ca­no­
 На кон­цу, и Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир мо­жда има сли­чан ста­тус
ме­ђу ри­мо­ка­то­ли­ци­ма, а као што је ис­так­ну­то и жи­вео је у до­ба ка­
да не­ма фор­мал­но ве­ли­ке ши­зме. На тлу ње­го­ве др­жа­ве ути­цај Ри­
ма и рим­ске би­скуп­ске сто­ли­це је био ве­лик, али и оста­ло је ве­ли­ко
по­што­ва­ње пре­ма пр­вом срп­ском кне­зу и му­че­ни­ку. То по­твр­ђу­је
и ова крат­ка ха­ги­о­граф­ска бе­ле­шка на­пи­са­на од стра­не бо­лан­ди­
ста у Ac­ta San­cto­rum ве­ро­ват­но нај­зна­чај­ни­јој ком­пи­ла­ци­ји жи­во­та
све­та­ца. Oна мо­жда не­ма не­ку ве­ли­ку на­уч­ну вред­ност, пре­пу­на је
гре­ша­ка, про­из­вољ­но­сти и за­вр­ша­ва се јед­ном не­ја­сном кон­струк­
ци­јом о по­тре­би про­у­ча­ва­ња исто­ри­је (и ве­ру­је­мо ши­ре­ња ри­мо­
ка­то­ли­ци­зма) на кра­је­ве где је де­лао Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир. Али,
упр­кос то­ме, ова ха­ги­о­граф­ска (мо­жда чак пре би­о­граф­ска) бе­ле­
шка пред­ста­вља јед­ну по­све спе­ци­фич­ну ре­цеп­ци­ју кул­та пр­вог
срп­ског све­ти­те­ља ме­ђу ри­мо­ка­то­ли­ци­ма у но­вом ве­ку.
Књига 6, свеска 2

272
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ni­za­tion, Κληρονομία τ.4 τεύχ. Α Ιανουάριος (1972), 92-105; Ге­ор­ги­је Остро­гор­ски, Исто­
ри­ја Ви­зан­ти­је, Бе­о­град, 1996, 416.
Ph. D. Bo­ris Stoj­kov­ski, do­cent
Uni­ver­sity of No­vi Sad
Fa­culty of Phi­lo­sophy, No­vi Sad

A HA­GI­OG
­ RAP­HI­CAL NO­TE
ABO­UT SA­INT JO­VAN VLA­DI­MIR

Sum­mary: The aut­hor of the pa­per has pre­sen­ted one bri­ef but very
in­te­re­sting ha­gi­o­grap­hi­cal no­te on Sa­int Jo­van (John) Vla­di­mir. It was
writ­ten in a pro­lo­gue to the sa­ints ce­le­bra­ted on May 22nd in the fa­mo­
us Ac­ta San­cto­rum by the Bel­gian -Je­su­it ha­gi­o­grap­hers, known as the
bol­lan­dists.
As afo­re­men­ti­o­ned in the fifth vo­lu­me of the Ac­ta San­cto­rum for
May (pu­blis­hed in 1685) a short ha­gi­o­grap­hic no­te has been gi­ven on

Др Бо­р ис Стој­к ов­с ки

Sa­int Jo­van Vla­di­mir. He is tre­a­ted as a pi­o­us Prin­ce of Dal­ma­tia, mur­
de­red by Jo­van Vla­di­slav, and bu­ried in Kra­ji­na. The lar­gest part of the
no­te is de­di­ca­ted to the po­si­tion of Kra­ji­na which was ubi­ca­ted by the
Bol­lan­dist aut­hor in Hum, in Dal­ma­tia, at the fron­ti­er re­gion of Mo­e­sia.
The se­cond part of the no­te is not in any way de­di­ca­ted to Sa­int Jo­van
Vla­di­mir what­so­e­ver. It is de­di­ca­ted to spre­a­ding mis­si­o­na­ri­es in that
re­gion with a di­dac­ti­cal no­te that the hi­story of the re­gion (in which the 273
sa­int Prin­ce of Du­klja li­ved) is yet to be stu­died.

O јед­ној ри­мо­ка­то­лич­кој аги­о­фраф­ској бе­ле­шци

Keywords: Ac­ta San­cto­rum, Sa­int Jo­van Vla­di­mir, ha­gi­o­graphy,
Ro­man Cat­ho­lic Church

д-р ист. на­ук, до­цент Бо­рис Сто­й­ков­ски

Но­во­сад­ский уни­вер­си­тет
Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет

ОБ ОД­НОЙ РИ­МО­КА­ТО­ЛИ­ЧЕ­СКОЙ АГИ­О­ГРА­ФИ­ЧЕ­

СКОЙ ЗА­ПИ­СИ О СВЯ­ТОМ ИОАН­НЕ ВЛА­ДИ­МИ­РЕ23

Ре­зю­ме: В ста­тье рас­сма­три­ва­ет­ся од­на ри­мо­ка­то­ли­че­ская аги­

о­гра­фи­че­ская за­пи­сь о свя­том Иоан­не Вла­ди­ми­ре, опу­бли­ко­ван­ная
в ма­й­ских Ac­ta San­cto­rum. Ре­чь идет об од­ном оче­нь ко­рот­ком, но
23 В ста­тье пред­ста­вле­ны ре­зу­ль­та­ты ис­сле­до­ва­ния, осу­щ­ествлен­но­го в рам­ках
про­ек­та 114-451- 2529/2016 Вза­и­мо­от­но­ше­ние ку­ль­тур, эко­но­ми­че­ские тен­ден­ции и со­
ци­а­ль­ные струк­ту­ры на тер­ри­то­рии Во­ев­ о­ди­ны как про­дол­жи­те­ль­ные исто­ри­че­ские
про­цес­сы. Про­ект фи­нан­си­ру­ет­ся Област­ным се­кре­та­рем по во­про­сам выс­ше­го обра­зо­
ва­ния и на­уч­но-ис­сле­до­ва­те­ль­ской де­я­те­ль­но­сти при Пра­ви­те­ль­стве Ав­то­ном­ной обла­
сти Во­е­во­ди­ны.
 ве­сь­ма ин­те­ре­сном до­ку­мен­те, вкрат­це опи­сы­ва­ю­ще­ м его жи­знь,
спор с ви­зан­ти­й­ским ца­рем Ва­си­ли­ем II и Иоан­ном Вла­ди­сла­вом.
Осо­бое ме­сто в до­ку­мен­те за­ни­ма­ет Кра­и­на, о ко­то­рой го­во­рит­ся
как о ме­сте его веч­но­го пре­бы­ва­ния. Ав­тор ста­тьи пы­та­ет­ся опре­
де­ли­ть ис­точ­ни­ки, ко­то­рые мо­гли бы­ть ис­по­ль­зо­ва­ны при со­зда­
нии дан­но­го до­ку­мен­та, из ко­то­рых в са­мом до­ку­мен­те упо­ми­на­
ет­ся то­ль­ко Си­ги­змунд Фер­ра­ри.
Клю­че­вые сло­ва: свя­той Иоанн Вла­ди­мир, бол­лан­ди­сты, Ac­ta
San­cto­rum

Δρ. Bo­ris Stoj­kov­ski, επίκουρος καθηγητής

Πανεπιστήμιο του Νόβι Σαντ
Φιλοσοφική Σχολή Νόβι Σαντ
Књига 6, свеска 2

ΠΕΡΙ ΕΝΟΣ ΡΩΜΑΙΟΚΑΘΟΛΙΚΟΥ ΑΓΙΟΛΟΓΙΚΟΥ

ΣΧΟΛΙΟΥ ΓΙΑ ΤΟΝ ΑΓΙΟ ΙΩΑΝΝΗ ΤΟΝ ΒΛΑΝΤΙΜΗΡΟ24

Περίληψη: Στην εργασία πραγματεύεται ένα ρωμαιοκαθολικό αγι-

ολογικό σχόλιο για τον Άγιο Ιωάννη Βλαδίμηρο που υπάρχει στα Ac­ta
274 San­cto­rum του Μαΐου μήνα. Πρόκειται για ένα πράγματι πολύ σύντομο,
αλλά και πολύ σημαντικό έγγραφο που περιέχει μια σύντομη περίληψη
У спомен и славу Светог Јована Владимира

του βίου του, της σύγκρουσής του με τον Βυζαντινό Βασιλιά Βασίλειο
Β’ όπως και με τον Ιωάννη Βλάντισλαβ. Ιδιαίτερη έμφαση δόθηκε στην
Kra­ji­na η οποία αναφέρεται ως τόπος της αιώνιας ανάπαυσής του. Ο
συγγραφέας στην εργασία θα προσπαθήσει να ανιχνεύσει τις πηγές που
βοήθησαν στη σύνθεση του σχόλιου αυτού, στο οποίο αναφέρεται μόνο
ο Si­gi­smund Fer­ra­ri.
Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος, Βολλανδιστές, Ac­ta
San­cto­rum

24 Η εργασία αποτελεί ένα στάδιο της έρευνας στη μελέτη 114-451-2529/2016

Αλληλεπίδραση πολιτισμών, οικονομικές ροές και κοινωνικές δομές στο έδαφος της Βοϊβοντίνα
ως ιστορικές εξελίξεις μακράς διαρκείας (In­ter­ak­ci­ja kul­tu­ra, eko­nom­ski to­ko­vi i so­ci­jal­
ne struk­tu­re na tlu Voj­vo­di­ne kao isto­rij­ski pro­ce­si du­gog tra­ja­nja) Επαρχιακή Γραμματέας
για ανώτατη εκπαίδευση, επιστημονική και ερευνητική δραστηριότητα της Κυβέρνησης της
Αυτόνομης Επαρχίας της Βοϊβοντίνα.
Др Ђор­ђе Ђе­кић, до­цент
Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Ни­шу
dje­kicdj@ptt.rs

СВЕТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР -

ПА­РА­ЛЕ­ЛЕ ИЗ­МЕ­ЂУ ПР­ВОГ
И ПО­СЛЕД­ЊЕГ ЖИ­ТИ­ЈА

Са­же­так: О лич­но­сти кне­за Вла­ди­ми­ра, од­но­сно Св. кра­ља

Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, пр­ви пут је оп­шир­но пи­са­но у ње­го­вом жи­ти­
ју ко­је је уне­то у Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на. Од та­да, на­пи­са­на су
мно­го­број­на де­ла о ње­му, ка­ко на ју­жно­сло­вен­ском про­сто­ру, та­ко

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
и из­ван ње­га. По­след­ње жи­ти­је по­све­ће­но ње­му је оно ко­је је са­
ста­вио Ви­кен­ти­је Ра­кић.
Рад пра­ви па­ра­ле­лу из­ме­ђу ова два жи­ти­ја да би уста­но­вио ко­
ји су еле­мен­ти кул­та за­др­жа­ни у но­вом жи­ти­ју, од­но­сно у че­му је
до­шло до про­ме­не у кул­ту ово­га све­ти­те­ља. Уоча­ва се по­ми­ња­ње
истих лич­но­сти (су­пру­ге Ко­са­ре Те­о­до­ри­те, ца­ре­ва Са­му­ил­ а, Га­ 275
ври­ла Ра­до­ми­ра, Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва Ва­си­ли­ја), по­на­вља­ња истих

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

мо­ти­ва (нпр. ра­то­ва­ње са Са­му­и­лом, же­нид­ба са Ко­са­ром, по­вра­
так на пре­сто, од­ла­зак Вла­ди­ми­ров у Пре­спу и ње­го­ва смрт), али и
број­не раз­ли­ке. Вла­ди­мир у пр­вом жи­ти­ју но­си ти­ту­лу кне­за, у по­
след­њем – ца­ра. Раз­ли­ку­ју се и опи­си по­је­ди­них до­га­ђа­ја као нпр.
за­ро­бља­ва­ње Вла­ди­ми­ро­во, Ко­са­ри­на посeта Вла­ди­сла­ву, смрт
Вла­ди­ми­ро­ва. Из уоче­них раз­ли­ка мо­же се за­кљу­чи­ти да Ра­ки­ће­во
Жи­ти­је ни­је са­мо ства­ра­ло култ све­ти­те­ља не­го и све­тов­ног вла­да­
ра, сна­жног и моћ­ног. Рад по­ка­зу­је да је Ра­кић имао иде­ју да култ
Све­тог ца­ра Ла­за­ра за­ме­ни кул­том Све­тог ца­ра Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.
Кључ­не ре­чи: Све­ти краљ Јо­ван Вла­ди­мир, Ви­кен­ти­је Ра­кић,
Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, жи­ти­је

Да се јед­ној лич­но­сти по­све­ти ве­ћи број жи­ти­ја за­бе­ле­же­но је

код Ср­ба још у XI­II ве­ку. Пр­ви ко­ји је до­био ви­ше жи­ти­ја, од­но­сно
жи­тиј­них тек­сто­ва, био је ро­до­на­чел­ник све­те ло­зе На­ма­њи­ћа – Св.
Си­ме­он. Ње­му је у Хи­лан­дар­ском ти­пи­ку, ко­ји је са­ста­вио ње­гов
нај­мла­ђи син Све­ти Са­ва, по­све­ћен текст ко­ји се у ли­те­ра­ту­ри на­
 зи­ва жи­тиј­на бе­ле­шка.1 Исти аутор у Сту­де­нич­ком ти­пи­ку пи­ше и
жи­ти­је за­сно­ва­но на ње­го­вом мо­на­шком жи­во­ту.2 Дру­ги син Све­
то­га Си­ме­о­на Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни аутор је Жи­ти­ја ко­је об­у­хва­та
це­ло­ку­пан ње­гов жи­вот.3 По­след­њи пи­сац жи­ти­ја по­све­ће­ног овом
све­ти­те­љу је До­мен­ти­јан.4 У том тек­сту, Све­ти Си­ме­он је пред­ста­
вљен, пре све­га, као за­штит­ник оте­че­ства.
Уз оца је и сам Св. Са­ва до­био два жи­ти­ја, пр­во је са­ста­вио
Ди­мен­ти­јан,5 а дру­го Те­о­до­си­је.6 Сва­ко но­во жи­ти­је до­да­ва­ло је
прет­ход­ном но­ве мо­мен­те и но­ва ту­ма­че­ња, од­но­сно да­ва­ло но­ву
ин­тер­пре­та­ци­ју кул­та.
Пр­во жи­ти­је по­све­ће­но Св. кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру са­чу­ва­
но је у Ле­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на.7 Вре­ме­ном су на­ста­ја­ла и дру­га
де­ла са еле­мен­ти­ма из ње­го­вог жи­во­та ко­ја ни­су би­ла са­мо ха­ги­
о­граф­ска, али су са­др­жа­ва­ла еле­мен­те про­ис­те­кле из пр­во­бит­ног
жи­ти­ја. На­по­ме­ни­мо ро­ман у пе­снич­кој фор­ми Flo­ri­mon (Flo­ri­
Књига 6, свеска 2

mont) Емо­на де Ва­ре­на (Aymon de Va­ren­nes) и при­по­вет­ку „Фло­

276
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ар и Блан­ше­фле­ра“ (Flo­ir­ e et Blan­che­flor).8 По­ме­ни­мо нпр. култ­ни
ка­рак­тер тек­ста ко­ји је о ње­му об­ја­вио Ма­вро Ор­би­ни, за­тим Ако­
лу­ти­ју (Слу­жбу) са Си­нак­са­ром (жи­ти­јем) об­ја­вље­ну у Ве­не­ци­ји
1690. и ње­но по­но­вље­но из­да­ње тзв. мос­хо­пољ­ску Ако­лу­ти­ју из
1742. го­ди­не, обе на грч­ком је­зи­ку и др. По­след­ње са­ста­вље­но
жи­ти­је по­све­ће­но овом све­ти­те­љу на осно­ву грч­ких пред­ло­жа­ка,

уз до­пу­не Ви­кен­ти­ја Ра­ки­ћа, об­ја­вље­но је у Ве­не­ци­ји 1802. го­ди­не

на цр­кве­но­сло­вен­ском је­зи­ку. Из тог ве­не­ци­јан­ског жи­ти­ја Слу­жбу
и Жи­ти­је Све­тог кра­ља Вла­ди­ми­ра унео је у Ср­бљак ми­тро­по­

1 В. Ћо­ро­вић, Спи­си Св. Са­ве, Бе­о­град – Срем­ски Кар­лов­ци, 1928; 26 – 29 (= Ћо­

ро­вић, Спи­си Св. Са­ве).
2 В. Ћо­ро­вић, Спи­си Св. Са­ве, 161 – 175.
3 Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни, Са­бра­ни спи­си, при­ре­ди­ла Љи­ља­на Ју­хас – Ге­о­гри­јев­ска,
Бе­о­град 1988, 61 – 101.
4 До­мен­ти­јан, Жи­вот Све­то­га Си­ме­ун­ а и Све­то­га Са­ве од До­мен­ти­ја­на, из­дао
Ђу­ра Да­ни­чић, Би­о­град 1865, 1 – 117 (= До­мен­ти­јан)
5 До­мен­ти­јан, 118 – 345.
6 Те­о­до­си­је, Жи­вот Све­то­га Са­ве на­пи­сао До­мен­ти­јан (по­гре­шна атри­бу­ци­ја
уме­сто Те­о­до­си­ја) из­дао Ђу­ра Да­ни­чић, Би­о­град 1860.
7 Сам Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на на­во­ди да по­сто­ји са­мо­стал­но де­ло о ње­му: Ge­
sta re­gum Scla­vo­rum, том I, пре­ве­ла и при­ре­ди­ла Дра­га­на Кун­чер, Бе­о­град, Ник­шић, ма­
на­стир Острог 2009, 138 - 139 (= Ge­sta I).
8 Ђ. Ђе­кић, Два српскa сред­њо­ве­ков­на мо­ти­ви у за­пад­но­ев­ роп­ској књи­жев­но­
сти, НА­У­КА И ТРА­ДИ­ЦИ­ЈА, Збор­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па (Па­ле, 18 – 19. мај 2012),
Па­ле 2013, 79 – 80. О ве­за­ма из­ме­ђу Фло­ри­мо­на и при­по­ве­те­ке Фло­ар и Блан­ше­фле­ра ви­
ди: C. François, Avec Flo­ri­mont sur les tra­ces de Flo­ir­ e, Mar­che Ro­ma­ne, XXI/4, 1971, 5-19.
лит Бе­о­град­ски Ми­ха­и­ло 1861. го­ди­не.9 Ра­ки­ћев текст на са­вре­
ме­ни срп­ски је­зик пре­вео је Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић 1925. го­ди­не.10
Текст жи­ти­ја Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­ји је об­ја­вио Ју­стин По­по­вић
у дру­гој по­ло­ви­ни XX ве­ка не­ма но­ве еле­мен­те већ се ба­ви ин­тер­
пре­та­ци­јом већ по­сто­је­ћих.11
Жи­ти­је ко­је је са­ста­вио Ви­кен­ти­је Ра­кић, тре­ба­ло је да у вре­
ме­ну ши­ре­ња кул­та Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на про­сто­ри­ма Кар­ло­вач­ке
ми­тро­по­ли­је и ње­го­вом пред­ста­вља­њу у по­вор­ци Ср­ба све­ти­те­
ља, ко­ју у Сте­ма­то­гра­фи­ји Хри­сто­фо­ра Же­фа­ро­ви­ћа, об­ја­вље­ној
1741. го­ди­не, оба­хва­та­ју, по­ред све­тих Не­ма­њи­ћа, све­ти кнез Ла­
зар, све­ти­те­љи из ло­зе Бран­ко­ви­ћа и Сте­фан Шти­ља­но­вић12 да но­
ву ин­тер­пре­та­ци­ју кул­та ко­ји је до тог мо­мен­та ве­зан за не­ке дру­ге
про­сто­ре, пре све­га цен­трал­ног Бал­ка­на, и но­во ту­ма­че­ње, од­но­сно
но­во са­гле­да­ва­ње ње­го­ве лич­но­сти као све­ти­те­ља. При све­му то­ме,
тре­ба има­ти у ви­ду и чи­ње­ни­цу да је Ра­ки­ће­вом Жи­ти­ју пред­хо­

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
дио и жи­тиј­ни ба­кро­рез Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир Ми­ро­то­чи­ви ко­ји
је на осно­ву по­ме­ну­тих ако­лу­ти­ја из­ра­дио 1742. го­ди­не Хри­сто­фор
Же­фа­ро­вић.13
Упо­ред­на ана­ли­за са­др­жа­ја (пре­во­да) скра­ће­ног жи­ти­ја уне­тог
у Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и Жи­ти­ја об­ја­вље­ног 1802. го­ди­не те­
ма је на­шег ра­да. Циљ ауто­ра је да ука­же на лич­но­сти ко­ји­ма се 277
од­ре­ђу­је уло­га и зна­чај Јо­вана Вла­ди­ми­ра, раз­ли­ке у на­во­ђе­њу по­

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

је­ди­них до­га­ђа­ја, то­по­но­ма­сти­ке. Да би ана­ли­за би­ла мо­гу­ћа по­
треб­но је сва­ко од ових жи­ти­ја пред­ста­ви­ти украт­но по­на­о­соб.
За Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на тре­ба ре­ћи да да­нас по­сто­је два
са­чу­ва­на пре­пи­са, Ва­ти­кан­ски и Бе­о­град­ски. Оба је у истом из­да­
њу об­ја­вио Ти­бор Жив­ко­вић. Пре­во­де тек­сто­ва ура­ди­ла је Дра­га­на
Кун­чер14 уз пра­те­ће Жив­ко­ви­ће­ве ко­мен­та­ре.15 Осим ових пре­во­да,

9 Ђ. Ђе­кић, Д. Жи­ва­нов, Култ Све­тог кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у Кар­ло­вач­кој ми­тро­по­

ли­ји, Са­оп­ште­ња XLVI­II (2016), 276 (= Ђе­кић, Жи­ва­нов, Култ Све­тог кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра).
10 Н. Ве­ли­ми­ро­вић, Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, Бе­о­град 1925,
6 - 10 (=Ве­ли­ми­ро­вић, Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру).
11 Ј. По­по­вић, Жи­ти­је и стра­да­ње Све­тог му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра кра­ља
срп­ско­га, Жи­ти­ја све­тих за ме­сец мај, Бе­о­град, Ма­на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва 1974;
527 – 534 (= По­по­вић, Жи­ти­је и стра­да­ње Све­тог му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра).
12 Ђе­кић, Жи­ва­нов, Култ Све­тог кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, 276.
13 Д. Да­ви­дов, Срп­ска гра­фи­ка VI­II ве­ка, Но­ви Сад 1978, 259, кат. 32, сл. 34 и 35;
Ђе­кић, Жи­ва­нов, Култ Све­тог кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, 276.
14 Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, том I, пре­ве­ла и при­ре­ди­ла Дра­га­на Кун­чер, Бе­о­град,
Ник­шић, ма­на­стир Острог 2009 (= Ge­sta I).
15 Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, том II (2009), ко­мен­тар Ти­бор Жив­ко­вић, Бе­о­град, Ник­
шић, ма­на­стир Острог 2009 (= Ge­sta II).
 у ра­ду ће­мо ко­ри­сти­ти и пре­вод Ва­ти­кан­ског пре­пи­са са ко­мен­та­
ри­ма Слав­ка Ми­ју­шко­ви­ћа.16
На са­мом по­чет­ку тре­ба ука­за­ти на раз­ли­ке ко­је се по­ја­вљу­ју у
тек­сту - пре­во­ду из­ме­ђу Ва­ти­кан­ског и Бе­о­град­ског пре­пи­са. Раз­
ли­ке као вред­но - pre­ti­o­sum и нај­вред­ни­је - pre­ci­o­sis­si­mum, или као
љу­ди – ho­mi­ni­bus од­но­сно не­при­ја­те­љи - ho­sti­bus, по­мо­лио - ora­ti­
o­nem, од­но­сно при­ли­ка - oc­ca­si­o­nem, по­но­во - aufu­ge­runt од­но­сно
по­бе­гао - aufu­git, Du­ra­ce­no­rum од­но­сно Dra­ce­no­rum17 и слич­не ни­
су оне ко­је бит­ни­је ути­чу на сми­сао тек­ста. Углав­ном по­ма­жу да
се схва­ти ка­ко је гла­сио ор­ги­нал и ко­ја реч тре­ба да сто­ји, од­но­сно
ко­ја је по­гре­шна реч, а ко­ја је пра­ва.
Слич­но се мо­же ре­ћи и за ме­сто где се на­ла­зио двор ца­ра Са­му­
и­ла. У ру­ко­пи­си­ма се на­во­ди ме­сто ко­је се зо­ве Pre­spa, Pri­spa i Pra­
pa, што Кун­чер увек пре­во­ди као Пре­спа,18 од­но­сно за те­ри­то­ри­ју
ко­ју је цар Са­му­и­ло дао Вла­ди­ми­ру, а ко­ја се на­зи­ва Du­ra­ce­no­rum,
Књига 6, свеска 2

278
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Dra­ce­no­rum.19
Ка­да се упо­ре­ди са пре­во­дом Дра­га­не Кун­чер, пре­вод Слав­ка
Ми­ју­шко­ви­ћа мо­же се при­ме­ти­ти да раз­ли­ке ни­су број­не и углав­
ном ни­су су­штин­ске. Та­ко нпр. Кун­чер на­во­ди то­по­ним Ла­у­зиј,
да би га у ре­ги­стру пој­мо­ва иден­ти­фи­ко­ва­ла као Ду­бров­ник, док
Ми­ју­шко­вић од­мах тај то­по­ним на­во­ди као Ду­бров­ник.20 Кун­чер
на­зи­ва Вла­ди­ми­ра све­тим, док га Ми­ју­шко­вић на­зи­ва бла­же­ним.21

Кун­чер на­во­ди да је при­ли­ком при­је­ма Са­му­и­ло Вла­ди­ми­ра по­љу­

био, до­тле Ми­ју­шко­вић на­во­ди да је Са­му­и­ло љу­био Вла­ди­ми­ра.22
Слич­них ме­ста има још. Да­кле, све ове раз­ли­ке, иако има­ју сво­ју
те­жи­ну, ни­су та­кве да бит­ни­је ути­чу на сми­сао тек­ста. Из­уз­ е­так
је из­раз „to­ta­mque ter­ram Du­ra­ce­no­rum“ ко­ји Ми­ју­шко­вић пре­во­ди
као „чи­тав Драч­ки те­ри­то­риј“, а Кун­чер ту­ма­чи као „це­лу Ул­цињ­
ску зе­мљу“.23 Сма­тра­ју­ћи да се по­јам Du­ra­ce­no­rum, мо­же и тре­ба
схва­ти­ти као Драч, а не као Ул­цињ, од­но­сно да из­раз „to­ta­mque ter­
ram Du­ra­ce­no­rum“, тре­ба схва­ти­ти као „чи­тав Драч­ки те­ри­то­риј“.

16 Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, пред­го­вор, про­прат­ни тек­сто­ви, пре­вод Слав­ко Ми­

ју­шко­вић, Бе­о­град. Про­све­та, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, 1988. (= Ље­то­пис)
17 Ge­sta I, 125–126,132–133, 134–135.
18 Ge­sta I, 126 –127.
19 Ge­sta I, 130 –131.
20 Ge­sta I, 127; 190; Ље­то­пис, 126.
21 Ge­sta I, 129; Ље­то­пис, 126.
22 Ge­sta I, 131; Ље­то­пис, 127.
23 Ge­sta I, 131; Ље­то­пис, 127.
 Што се пак ти­че Жи­ти­ја ко­је је об­ја­вље­но у Ве­не­ци­ји тре­ба
ре­ћи да је оно об­ја­вље­но (са­став­ни део) у „По­сле­до­ва­њу Све­то­га
ве­ли­ко­му­че­ни­ка чу­до­твор­ца Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ца­ра срп­ско­га“.24 У
ра­ду ће­мо ко­ри­сти­ти ори­ги­на­лан текст као и пре­вод Ни­ко­ла­ја Ве­
ли­ми­ро­ви­ћа.25 Сам Ви­кен­ти­је Ра­кић ка­же да је жи­ти­је ко­је из­да­је
пре­ве­де­но са грч­ког на сло­вен­ски на­сто­ја­њем пре­по­доб­них Лу­ке и
Пар­де­ни­ја, је­ро­мо­на­ха и про­и­гу­ма­на све­те срб­ске и цар­ске ла­вре
Хи­лан­да­ра, а да је ис­пра­вље­но у цр­кви Св. Спи­ри­до­на у Тр­сту.26
Ка­ко је Ра­кић био све­ште­ник у цр­кви Св. Спи­ри­до­на од 1799. до
1810. го­ди­не, то зна­чи да је он ура­дио ре­дак­ци­ју тј. ис­пра­вља­ње
ру­ко­пи­са.
Упо­ред­ну ана­ли­зу са­др­жа­ја пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја за­по­че­
ће­мо од лич­но­сти ко­је се у њи­ма на­во­де и ко­је су глав­ни но­си­оц ­и
ак­тив­но­сти ко­је се де­ша­ва­ју.
Лич­но­сти. Пр­ва раз­ли­ка ко­ја се уоча­ва је Вла­ди­ми­ро­ва ти­ту­

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
ла­ци­ја. У Ле­то­пи­су он се на­зи­ва кра­љем, у Ра­ки­ће­вом тек­сту цар
Јо­ван Вла­ди­мир ко­ји по­ти­че, ка­ко се из­ри­чи­то ка­же, од цар­ског
ко­ре­на.
Ле­то­пис по­сто­је­ћи на­вод до­пу­ња­ва дру­гим лич­но­сти­ма: на­во­
ди и Вла­ди­ми­ро­ве прет­ке: по­ла­зе­ћи од де­де Хва­ли­ми­ра, на­бра­ја
ње­го­вог оца Пе­три­сла­ва и ње­го­ве стри­че­ве Дра­го­ми­ра и Ми­ро­сла­ 279
ва уз те­ри­то­ри­је ко­ји­ма упра­вља­ју.27

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

Сле­де­ћа лич­ност ко­ја се спо­ми­ње у оба де­ла је Са­му­и­ло (997-
1014) ко­ме Ле­то­пис ис­прав­но до­де­љу­је ти­ту­лу ца­ра.28 У Жи­ти­ју, у
де­лу тек­ста ка­да се по­ми­ње ње­гов на­пад на Вла­ди­ми­ра, овај вла­дар
се на­зи­ва бу­гар­ским кра­љем. Ка­сни­је, ка­да се спо­ми­ње ње­гов су­
коб са Ви­зан­ти­јом, ис­прав­но се ти­ту­ли­ше ца­рем.29
Са­му­и­ло­ву кћер Ко­са­ру и ње­го­вог си­на Ра­до­ми­ра оба из­во­ра
на­зи­ва­ју исто – Ко­са­ра и Ра­до­мир и пра­вил­но им на­во­де по­ре­кло,
као Са­му­ил­ о­ву кћи, од­но­сно Са­му­и­лов син.30 За Вла­ди­сла­ва Ле­
то­пис ка­же да је Са­му­и­лов си­но­вац, од­но­сно да је ње­гов отац Са­

24 vI­ken­tIi ra­ki;, pOSlydo­va­nIE S<ve>tagw vjli­komM;jni­ka ;Mdo­tvor­ca Iwa­na vla­di­mi­ra ca­rA

serb­skagw? pre­ve­denw sx gre;eskagw na sla­ven­skJi na­sto­@nJi­em ihx pre­po­dobJ@ lMki i par­de­nJa Ier­monhwhvx
i pro­ig­Mmenwvx, S<ve>tX@ SjrbSkJ@ i c<a>rSkJ@ la­vri hi­len­da­ra vo S<ve>toi gory aTon­skoi sM{J@. i W
porgy[no­stei is­pra­vle­na ou S<ve>tagw spVrJ­dwna vx trestY. vx ve­ne­cIi, 1802, 28 – 32 (= Ра­кић)
25 Ве­ли­ми­ро­вић, Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, 6 – 10.
26 Ра­кић, 3.
27 Ра­кић, 28; Ље­то­пис, 124.
28 Ље­то­пис, 125 – 127.
29 Ра­кић, 28 – 29.
30 Ра­кић, 29 – 32; Ље­то­пис, 126 – 130.
 му­и­лов брат,31 Ра­кић ука­зу­је да му је Ра­до­мир дво­ју­род­ни32 брат по
ма­те­ри.33
Да­кле, Вла­ди­ми­ра Ле­то­пис на­зи­ва кра­љем Вла­ди­ми­ром, а Жи­
ти­је ца­рем Јо­ва­ном Вла­ди­ми­ром. За ову дру­гу ти­ту­ла­ци­ју мо­же­мо
прет­по­ста­ви­ти да до­ла­зи из усме­не на­род­не тра­ди­ци­је, с об­зи­ром
на то да га на­ти­писи на ли­ков­ним при­ка­зи­ма тог вре­ме­на не на­во­де
као ца­ра.34 Не­до­след­но на­во­ђе­ње Са­му­и­ло­ве ти­ту­ле при том, као
да тре­ба да уз­диг­не Вла­ди­ми­ра у од­но­су на ње­га. По­след­ња раз­
ли­ка је срод­ство Ко­са­ре са Вла­ди­сла­вом, ко­ја у су­шти­ни не ути­че
на од­но­се из­ме­ђу ли­ко­ва, али мо­же да ука­же на зна­чај срод­ства у
де­фи­ни­са­њу од­но­са око на­сле­ђи­ва­ња пре­сто­ла.
Др­жа­ве. Спо­ми­њу се три др­жа­ве: Бу­гар­ска, ко­јом вла­да цар Са­
му­и­ло, а на­кон ње­га Ра­до­мир и Вла­ди­слав,35 за­тим др­жа­ва ко­јом
вла­да Ва­си­ли­је, цар Гр­ка36 од­но­сно пре­ма Жи­ти­ју Ва­си­ли­је, са­
мо­др­жац и цар Гр­ка,37 и као тре­ћа – Ср­би­ја, ко­јом вла­да, по Жи­ти­
Књига 6, свеска 2

ју Вла­ди­мир,38 од­но­сно – драч­ки те­ри­то­риј, ка­ко ка­же Ле­то­пис.39

280
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Еви­дент­на је тер­ми­но­ло­шка раз­ли­ка ме­ђу ру­ко­пи­си­ма те­ри­то­ри­
је ко­јом Вла­ди­мир вла­да, тј. да ли је ње­но од­ре­ђе­ње ге­о­граф­ско
(драч­ка те­ри­то­ри­ја) или ука­зу­је на ет­нич­ки са­став (Ср­би­ја).
То­по­ни­ми. У оба спи­са се на­во­де број­ни, раз­ли­чи­ти то­по­ни­
ми. Ле­то­пис не на­во­ди ме­сто Вла­ди­ми­ро­вог ро­ђе­ња, док Жи­ти­је
ука­зу­је да се то ме­сто зо­ве Ал­ба.40 О те­ри­то­ри­ји ко­јом је вла­дао,

пре­ма Ле­то­пи­са про­из­и­ла­зи да су то Зе­та, Дал­ма­тин­ски кра­је­ви,

од­но­сно по­ме­ну­ти драч­ки те­ри­то­ри­ји,41 док се у Жи­ти­ју на­во­ди да
је то Или­рик и Дал­ма­ци­ја, од­но­сно Ср­би­ја.42
31 Ље­то­пис, 127
32 Од дво­ро­дан, дво­род­ни у зна­че­њу ко­ји има два ро­да. Реч­ник срп­ско­хр­ват­ско­га
књи­жев­ног је­зи­ка, А-Е, 1, Ма­ти­ца срп­ска-Ма­ти­ца хр­ват­ска, Но­ви Сад-За­греб, 1967, 634.
33 Ра­кић, 29 – 32.
34 Мо­гу­ћа је па­ра­ле­ла и са кне­зом тј. у на­род­ној тра­ди­ци­ји ца­рем Ла­за­рем Хре­бе­ља­
но­ви­ћем, ко­ји се од пр­вих ли­ков­них при­ка­за на под­руч­ју Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је, као и Јо­ван
Вла­ди­мир, при­ка­зу­је са сво­јом од­се­че­ном гла­вом у ру­ци. Као цар се ја­вља по­но­во тек у бу­гар­
ском ма­на­сти­ру Ле­зен 1869. го­ди­не: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир цар бу­гар­ски https://commons.
wikimedia.org/wiki/File:Saint_Jovan_Vladimir,_Lozen_Monastery.jpg од 10. октобар 2016.
35 Љетопис, 124 – 130; Ракић, 28 - 32
36 Љетопис, 127, 130.
37 Ракић, 28 – 32.
38 Ракић, 30.
39 Љетопис, 127.
40 Ракић, 28.
41 Љетопис, 124, 125, 127.
42 Ракић, 28.
 Да Пе­три­слав и Ми­ро­слав вла­да­ју Зе­том, од­но­сно Под­гор­јем,
на­во­ди се у оба тек­ста. Тра­ву­ни­ја и За­ху­мље, до­бро по­зна­те срп­
ске др­жа­ве ра­ног сред­њег ве­ка, у Жи­ти­ју се, под тим име­ном, не
по­ми­њу. На­ве­де­ни су Тре­би­ње и Хлев­на.43 Ако се при­хва­ти став да
је по­ми­ња­ње Тре­би­ња, ко­је се на­ла­зи у Тра­ву­ни­ји, за­ме­на за ње­но
на­во­ђе­ње, он­да би и Хлев­ну тре­ба­ло по­и­сто­ве­ти­ти са За­ху­мљем.
Као ме­сто на ко­је се Вла­ди­мир по­ву­као са вој­ском, Ле­то­пис
на­во­ди бр­до Об­лик,44 а Жи­ти­је ме­сто Ко­со­гор.45 Да је Вла­ди­мир
био по­слат у пре­сто­ни град Са­му­и­лов у там­ни­цу сла­жу се оба из­
во­ра.46 На­бра­ја­ју­ћи ме­ста ко­ја је Са­му­и­ло на­пао, Ле­то­пис на­во­ди
Ул­цињ, Ко­тор, Ду­бров­ник, За­дар, а по­том Бо­сну и Ра­шку.47 Жи­ти­је
из­о­ста­вља са овог спи­ска Ул­цињ и За­дар.48
Ле­то­пис на­во­ди Пре­спу и ка­же да је би­ла Са­му­ил­ о­ва пре­
сто­ни­ца.49 Жи­ти­је уоп­ште не на­во­ди Пре­спу, већ са­мо Охрид, уз
по­да­так да је цар Ва­си­ли­је до­про до ње­га ка­да је по­ра­зио вој­ску

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
Са­му­и­ло­ву. Ни за ње­га ме­ђу­тим не ка­же да је би­ла пре­сто­ни­ца.50
По­след­њи то­по­ним ко­ји спо­ми­њу Ле­то­пис и Жи­ти­је је Драч, ко­ји
Ра­кић на­зи­ва Ди­ра­хи­о­ном.51 Већ смо на­ве­ли да из­раз „to­ta­mque ter­
ram Du­ra­ce­no­rum“ Кун­чер пре­во­ди, као „це­лу Ул­цињ­ску зе­мљу“.52
У оба ру­ко­пи­са, ја­вља­ју се и опи­сна ме­ста као нпр. у бли­зи­ни
гра­да где Вла­ди­мир ло­ви, он про­на­ла­зи ме­сто за цр­кву, без бли­жег 281
на­во­ђе­ња ње­го­вог име­на.

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

Исто­риј­ски до­га­ђа­ји. Пре­ма Ле­то­пи­су, Вла­ди­мир је ма­ло­ле­тан
сту­пио на пре­сто,53 што зна­чи пре пет­на­е­сте го­ди­не, док Жи­ти­је
тај чин ве­зу­је за до­ба ње­го­ве ју­но­сти.54 Ка­ко је у сред­њем ве­ку,
ју­ност озна­ча­ва­ла уз­раст од два­де­сет тре­ће до че­тр­де­сет че­твр­те
го­ди­не, он је у то вре­ме био знат­но ста­ри­ји.55

43 Ракић, 28.
44 Љетопис, 125.
45 Ракић, 28.
46 Ракић, 28; Љетопис, 126.
47 Љетопис, 125 - 126
48 Ракић, 29.
49 Љетопис, 125, 128, 130.
50 Ракић, 29 – 30
51 Ракић, 29 – 30.
52 Љетопис, 127; Gesta I, 131.
53 Љетопис, 125.
54 Ракић, 28.
55 Ђ. Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд
1990, 358.
 Са­му­и­лов по­ход тј. пра­вац кре­та­ња ње­го­ве вој­ске оба спи­са
опи­су­ју на исти на­чин. Раз­ли­ка је уто­ли­ко што је, по Ле­то­пи­су,
Вла­ди­мир за­ро­бљен за­хва­љу­ју­ћи из­да­ји жу­па­на, а по Ра­ки­ће­вом
тек­сту ла­жној за­кле­тви са­мо­га Са­му­ил­ а. Жи­ти­је на­во­ди да бу­гар­
ска вој­ска про­ди­ре до Ко­то­ра, па по­хо­ди Бо­сну и Ра­шку, док Ле­то­
пис про­ши­ру­је про­дор до За­дра, да би тек по­том до­шло до на­па­да
на Бо­сну и Ра­шку. Мо­же се и при­ме­ти­ти да Ра­ки­ћа мно­го ма­ње
за­ни­ма­ју гра­до­ви на оба­ли.
Вла­ди­ми­ров бо­ра­вак у там­ни­ци, уво­ђе­ње Ко­са­ре у при­чу, скла­
па­ње њи­хо­вог бра­ка и по­вра­так Вла­ди­ми­ра на пре­сто на­во­де оба
спи­са с тим што је у Жи­ти­ју то из­не­то са­же­ти­је.56
Жи­ти­је по­ми­ње на­пад ца­ра Ва­си­ли­ја II на Са­му­ил­ а, у ко­ме,
на­кон по­ра­за, до­ла­зи до смр­ти бу­гар­ског вла­да­ра.57 Ле­то­пис спо­
ми­ње смрт али не и по­раз.58 По­ме­ну­ти на­во­ди, ина­че, од­но­се се на
по­раз Са­му­и­ло­ве вој­ске до ког је до­шло 29. ју­ла 1014. го­ди­не у би­
Књига 6, свеска 2

ци на Бе­ла­си­ци, ка­да је Ва­си­ли­је, по­ра­зив­ши Са­му­и­ла, ње­го­ву вој­

282
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ску осле­пео и сва­ком сто­том вој­ни­ку оста­вио по јед­но око. Тач­но
на­во­ђе­ње исто­риј­ског по­да­тка ука­зу­је да је аутор Жи­ти­ја ко­ри­стио
и дру­ге, по­ка­за­ло се по­у­зда­не, из­во­ре за пи­са­ње сво­га тек­ста.
Оба из­во­ра на­во­де да је по­сле Са­му­и­ло­ве смр­ти на бу­гар­ски
пре­сто до­шао Га­ври­ло Ра­до­мир. Али док Ле­то­пис ње­му при­пи­
су­је успех у ра­ту са Гр­ци­ма (тј. Ви­зан­тин­ци­ма), пот­кре­пљу­ју­ћи то

чи­ње­ни­цом да је до­спео до Ца­ри­гра­да, пи­сац Жи­ти­ја зна да је он

вла­дао са­мо го­ди­ну да­на и по­ме­ну­та из­ми­шље­на осва­ја­ња ни не
по­ми­ње.59
Оба тек­ста на­во­де да је Ра­до­ми­ра убио Вла­ди­слав али, док се у
Ле­то­пи­су на­во­ди да је то по­сле­ди­ца ути­ца­ја ца­ра Ва­си­ли­ја II, тог
раз­ло­га у Жи­ти­ју не­ма за­бе­ле­же­ног ни у алу­зи­ја­ма. Жи­ти­је на­во­
ди да је, на­кон што је Бу­гар­ска по­ко­ре­на, до­шло до не­у­спе­шног на­
па­да ца­ра Ва­си­ли­ја на Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, за ко­ји Ле­то­пис али ни
дру­ги из­во­ри не зна­ју. При­ча о овом ра­ту, и Ва­си­ли­је­вом не­у­спе­ху
у ње­му, тре­ба­ла је да по­ка­же су­пер­и­ор­ност Вла­ди­ми­ро­ве др­жа­ве и
у од­но­су на Бу­гар­ску, али и у од­но­су на Ви­зан­ти­ју.60
Опис смр­ти Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, тј оног што јој је прет­
хо­ди­ло и са­мог чи­на, сли­чан је у оба жи­ти­ја. Ко­са­ри­на по­се­та Вла­

56 Ракић, 28 – 29; Љетопис, 125 – 127.

57 Ракић, 30
58 Љетопис, 127.
59 Ракић, 30; Љетопис, 127
60 Ракић, 30; Љетопис, 127.
ди­сла­ву, Вла­ди­сла­вов по­зив Вла­ди­ми­ру да до­ђе на ње­гов двор,
упри­ли­чен пре и на­кон Ко­са­ри­не по­се­те, ука­зи­ва­ње да иза уби­ства
Вла­ди­ми­ра сто­ји Вла­ди­слав за­јед­нич­ко је у оба спи­са. Не­знат­на је
и не­бит­на епи­зо­да са епи­ско­пом, те је ње­но ме­сто у ни­зу до­га­ђа­ја
раз­ли­чи­то вре­мен­ски од­ре­ђе­но. Ње­го­ва по­се­та Вла­ди­ми­ру у Жи­
ти­ју прет­хо­ди Ко­са­ри­ној по­се­ти, док у Ле­то­пи­су сле­ди на­кон ње.
Оста­ли по­да­ци: убе­ђи­ва­ње Вла­ди­ми­ра да до­ђе у по­се­ту, пу­то­ва­ње
Вла­ди­ми­ро­во Вла­ди­сла­ву, за­се­да на пу­ту, опис ме­ста где је уби­јен,
ука­зи­ва­ње на не­по­сред­не из­вр­ши­о­це уби­ства, де­та­љи су ко­ји се
пот­пу­но раз­ли­ку­ју. Док у Ле­то­пи­су Вла­ди­мир ги­не од ви­те­зо­ва,
у Жи­ти­ју, по­што Вла­ди­слав ни­је ус­пео да уби­је Вла­ди­ми­ра, сам
Вла­ди­мир му да­је свој мач ка­ко би мо­гао да из­вр­ши свој на­ум. На­
кон то­га, Вла­ди­мир са сво­јом од­се­че­ном гла­вом на ма­зги од­ла­зи до
сво­је за­ду­жби­не.61
Оба спи­са су са­гла­сна да је цар Вла­ди­слав умро под Дра­чем.62

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
Ка­ко смо по­ка­за­ли исто­риј­ски по­да­ци, на ко­ји­ма су на­ста­ла
жи­ти­ја ко­ја се по­ре­де, у ве­ли­кој ме­ри се раз­ли­ку­ју. Нај­пре се раз­
ли­ку­ју го­ди­не у ко­ји­ма Вла­ди­мир по­чи­ње да вла­да. По­ка­зу­је се да
је онај ко­ји је пи­сао Жи­ти­је имао пред со­бом не­ке дру­ге мно­го
тач­ни­је из­во­ре о Са­му­и­лу и ње­го­вој вла­да­ви­ни, као и о вла­да­ви­
ни Ра­до­ми­ра. Пот­кра­ла се и јед­на не­ло­гич­ност. То је на­во­ђе­ње да 283
је ви­зан­ти­јски цар по­ко­рио Бу­гар­ску, а на­кон то­га, Вла­ди­слав са

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

вој­ском до­ла­зи да раз­го­ва­ра о на­род­ним ства­ри­ма. Ако је Бу­гар­
ска по­ра­же­на, Вла­ди­слав је мо­гао са­мо да бу­де ва­зал Ва­си­ли­ја, а у
том слу­ча­ју не­ма до­го­во­ра о на­род­ним ства­ри­ма. На­род­не ства­ри
се уре­ђу­ју са­мо ако не­ко жи­ви у ис­тој др­жа­ви. По­да­так да је цар
Ва­си­ли­је на­пао Вла­ди­ми­ра и пре­тр­пео по­раз, из­ми­шљен је, али је
ње­гов циљ да уве­ли­ча вој­нич­ку моћ Вла­ди­ми­ро­ве Ср­би­је. Ве­ли­ку
раз­ли­ку око по­ги­би­је Вла­ди­ми­ро­ве, мо­гу­ће је об­ја­сни­ти је­ди­но по­
тре­бом пи­сца да из­бег­не при­зна­ње чи­ње­ни­це да је Вла­ди­мир био
ва­зал Вла­ди­сла­вљев. На­про­тив, до­ла­ском Вла­ди­сла­ва код Вла­ди­
ми­ра, сти­че се ути­сак да је Вла­ди­слав тај ко­ји мо­ра да до­ла­зи код
Вла­ди­ми­ра да се до­го­ва­ра и да је он ва­зал Вла­ди­ми­ров. То по­ка­зу­је
да су исто­риј­ски по­да­ци пре­о­бли­ко­ва­ни, да би од­го­ва­ра­ли ин­те­ре­
си­ма кул­та Вла­ди­ми­ро­вог.
Култ. Ка­ко је текст у Ле­то­пи­су пре­ра­ђе­но жи­ти­је, а дру­ги текст
пре­ве­де­но и де­ли­мич­но из­ме­ње­но грч­ко жи­ти­је, мо­ти­ви ко­ји све­
до­че о кул­ту Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра су оче­ки­ва­ни. Оба тек­ста,

61 Ракић, 30 – 31; Љетопис, 127 – 129.

62 Ракић, 32; Љетопис, 130.
 на­во­де да је он свет, бла­жен, бо­го­љу­бив, пра­ве­дан и сл. И то би
би­ла оп­шта ме­ста.
Пр­ви кон­кре­тан мо­тив ко­ји ука­зу­је на ње­гов хри­шћан­ски ка­
рак­тер, а ко­ји са­др­же оба тек­ста је по­вла­че­ње пред Са­му­и­лом и
ње­го­вом вој­ском да би са­чу­вао жи­вот сво­јих вој­ни­ка. По­на­вља се у
оба тек­ста, ма­да у раз­ли­чи­том оби­му до­нет, и мо­тив са зми­ја­ма ко­
је сво­јим ује­дом про­у­зро­ку­ју смрт вој­ни­ка, Вла­ди­ми­ро­ва мо­ли­тва
Бо­гу да спа­се ње­го­ве вој­ни­ке и мо­тив усли­ше­не мо­ли­тве ко­јом су
зми­је по­ста­ле нео­тров­не.
Култ­ног ка­рак­те­ра је и опис хва­та­ње Вла­ди­ми­ро­вог. У Ле­то­пи­
су је овај чин по­сле­ди­ца из­да­је, што је омо­гу­ћи­ло да се Вла­ди­мир
по­ре­ди са Хри­стом, у Жи­ти­ју је то по­сле­ди­ца кр­ше­ња за­кле­тве са­
мог Са­му­ил­ а.63 За­кле­тва је, при том, као чин за­бра­ње­на и у Ста­ром
и Но­вом за­ве­ту.64 Са­мим тим је и кри­во­клет­ство још те­жи грех.65
Пи­сцу Жи­ти­ја се очи­глед­но чи­ни­ло мно­го зна­чај­ни­јим да Вла­ди­
Књига 6, свеска 2

мир до­спе у там­ни­цу кри­ви­цом Са­му­и­ла, не­го из­да­јом жу­па­на. На­

284
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ве­де­но ме­сто код Ра­ки­ћа ука­зу­је да му је би­ло ва­жно да Са­му­и­ла
при­ка­же као кри­во­клет­ни­ка, од­но­сно као без­бо­жни­ка, уз па­ра­лел­
но ис­ти­ца­ње Вла­ди­ми­ра вој­но моћ­ни­јег не­го што је то за­пра­во био.
То по­ка­зу­је и да он не гра­ди са­мо ње­гов све­ти­тељ­ски култ не­го и
култ Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра као моћ­ног зе­маљ­ског вла­да­ра.
Бо­ра­вак у Са­му­и­ло­вој там­ни­ци у оба тек­ста дат је у осно­ви

исто. За­то­че­ни Вла­ди­мир про­во­ди вре­ме у по­сту и мо­ли­тви, то­ком

ко­јих му се ја­вља ан­ђео и про­ри­че исто – ско­ру сло­бо­ду, али и му­
че­нич­ку смрт. Ко­са­ра га по­се­ћу­је, упо­зна­је и за­љу­бљу­је се у ње­га
због ње­го­вих вр­ли­на. До­го­вор о дев­стве­ном жи­во­ту, тј. да жи­ве као
ан­ђе­ли, бе­ле­же оба спи­са, али је у Жи­ти­ју ви­ше на­гла­шен.66
У Жи­ти­ју се ме­ђу­тим, ја­вља при­ча ко­је у Ле­то­пи­су не­ма, а то
је на­чин ка­ко је Вла­ди­мир ода­брао ме­сто за зи­да­ње цр­кве. На­и­
ме, на­во­ди се да је Вла­ди­мир са сво­ја три бо­ља­ра, да­кле пле­ми­ћа
нај­ви­шег ран­га, ше­тао шу­мом, ка­да је угле­дао ор­ла са бле­ште­ћим
кр­стом на ле­ђи­ма. По­ло­жив­ши крст на зе­мљу, орао је по­стао не­ви­
дљив. На осно­ву тог сво­је­вр­сног чу­да, Вла­ди­мир је ода­брао ме­сто
где је по­ди­гао сво­ју цр­кву за­ду­жби­ну. У ту за­ду­жби­ну је по­ло­жио
и крст ко­ји је орао спу­стио на зе­мљу. Вла­ди­мир је ту до­ла­зио да
се мо­ли, а овај до­га­ђај је ту­ма­чио и та­ко да се при­бли­жи­ло вре­ме

63 Ракић, 28 - 29; Љетопис, 125 – 126.

64 Трећа књига Мојсијева, г. 19, стих 12; Јеванђеље по Матеју, гл. 5, стих 33 – 34.
65 Књига пророка Малахије, гл. 3, стих 5.
66 Ракић, 29; Љетопис, 125 – 126.
ње­го­ве му­че­нич­ке смр­ти.67 При том, орао има ја­сно од­ре­ђе­ну сим­
бо­ли­ку у срп­ској тра­ди­ци­ји сред­њег ве­ка, као сим­бол се ја­вља већ
у XII ве­ку на оде­жди кне­за Ми­ро­сла­ва. За­тим се ја­вља на Сту­де­ни­
ци и Жи­чи, на Ило­вич­кој крм­чи­ји из 1262. го­ди­не. При­су­тан је као
сим­бол то­ком XIV ве­ка, да би у XV ве­ку по­стао грб Ср­би­је.68
До­га­ђа­ји око уби­ства Вла­ди­ми­ра де­таљ­но су да­ти у оба спи­са.
По­зив упу­ћен Вла­ди­ми­ру, Ко­са­ра ко­ја је спрем­на да се жр­тву­је за
су­пру­га и ко­ја од­ла­зи код бу­ду­ћег уби­це, де­ле­га­ци­ја епи­ско­па, ко­ји
до­ла­зе као јем­ци Вла­ди­сла­ва и сла­ње кр­ста мо­ти­ви су ко­ји се на­
ла­зе у оба тек­ста. Раз­ли­ка по­сто­ји код са­мог чи­на уби­ства. Пре­ма
Жи­ти­ју, ка­ко смо већ на­ве­ли, Вла­ди­сла­ву Бог не до­зво­ља­ва да сво­
јим ма­чем уби­је Вла­ди­ми­ра ка­да он то же­ли, не­го тек ка­да му сам
Вла­ди­мир да мач и ка­же: Спре­ман сам да умрем као Исак и Авељ,
Вла­ди­слав узи­ма Вла­ди­ми­ров мач и од­ру­бљу­је му гла­ву. Да­кле,
уби­ја га лич­но Вла­ди­слав, а не ви­те­зо­ви као у Ле­то­пи­су. Та­ко­ђе,

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
у Жи­ти­ју Вла­ди­мир при­хва­та сво­ју гла­ву, док је се­део на ма­зги и
од­ла­зи цр­кви за­ду­жби­ни. Сти­гав­ши до цр­кве све­ти си­ла­зи са ма­зге
и го­во­ри: у ру­ке тво­је Го­спо­де пре­да­јем свој дух.69 То­га не­ма у Ле­
то­пи­су. Ту га са­хра­њу­је Ко­са­ра са ар­хи­је­ре­ји­ма.
У Жи­ти­ју се не спо­ми­ње са­хра­њи­ва­ње у цр­кви Св. Ахи­ли­ја у
Пре­спи, по­што се ни уби­ство у Жи­ти­ју не де­ша­ва у Пре­спи. По­ 285
да­так о Ко­са­ри­ном удо­вич­ком жи­во­ту, раз­ли­ку­је се уто­ли­ко што

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

Жи­ти­је на­во­ди да је она оста­так жи­во­та про­ве­ла у уну­тра­шњо­сти
цр­кве у по­сту и мо­ли­тви.
Смрт Вла­ди­сла­ва, ко­га уби­ја ан­ђео Бо­жи­ји у ли­ку Вла­ди­ми­ра,
вој­ска ко­ја се на­кон Вла­ди­сла­вље­не смр­ти раз­бе­жа­ла у па­ни­ци, је
у осно­ви иден­тич­на иако се де­та­љи раз­ли­ку­ју. На­во­ђе­ње го­ди­не
ње­го­ве смр­ти спо­ми­ње се са­мо у Жи­ти­ју, док оба спи­са на­во­де
исти да­тум.
Чу­да, ме­ђу ко­ји­ма спа­да то­че­ње ми­ра, број­на ис­це­ље­ња и слич­
но на­во­де оба тек­ста. Ме­ђу­тим, Жи­ти­је до­да­је спи­ску чу­да из­ба­
вља­ње од сви­ре­пих, жи­во­тињ­ских Агар­ја­на тј. му­сли­ма­на, че­га у
Ле­то­пи­су не­ма.70

67 Ракић, 29.
68 Ђекић, 67 – 79.
69 Сцена са магарцем је једна од оних које се налазе приказане на житијној
икони Свети Јован Владимир са сценама житија из 1739. године (манастир
Арденица, Албанија) и житијној бакрорезној икони Жефаровића из 1741, што
указује на традицују донету с југа.
70 Ракић, 30 - 32; Љетопис, 127 – 130.
 Да­кле, раз­ли­ка по­сто­ји код на­чи­на хва­та­ња Све­тог, ко се окри­
вљу­је, жу­пан Ју­да или Са­му­и­ло кри­во­клет­ник. Раз­ли­ка у то­ме да
ли се ша­љу је­дан или два кр­ста, ме­сто где је уби­ство из­вр­ше­но, да
ли га је из­вр­шио лич­но Вла­ди­слав или ви­те­зо­ви по Вла­ди­сла­вом
на­ре­ђе­њу, ни­је од су­штин­ског зна­ча­ја. Раз­ли­ка од су­штин­ског зна­
ча­ја је по­ја­вљи­ва­ње при­че о ор­лу и кр­сту.
На осно­ву ана­ли­зе ова два жи­тиј­на тек­ста мо­же­мо из­дво­ји­ти
но­ве еле­мен­те у не­ко­ли­ко ка­те­го­ри­ја.
Пр­во су но­ви еле­мен­ти они ко­је не ути­чу на лик са­мо­га Вла­
ди­ми­ра као нпр. по­да­ци о Са­му­и­лу, Га­ври­лу Ра­до­ми­ру, по­да­так о
Бу­гар­ском цар­ству ко­је у жи­ти­ју пр­во не­ста­је, да би се по­но­во по­
ја­ви­ло. Они мо­гу да по­мог­ну у од­го­во­ру на пи­та­ње да ли је би­ло
но­вих из­во­ра за жи­ти­је или не.
Дру­ги но­ви еле­мен­ти ко­ји се од­но­се на Вла­ди­ми­ра као вла­да­ра
али не и на ње­гов све­ти­тељ­ски култ. Та­ко је но­во то што му се на­во­
Књига 6, свеска 2

ди ме­сто ро­ђе­ња Ал­ба, ја­сна асо­ци­ја­ци­ја на Ал­ба­ни­ју, но­си ти­ту­лу

286
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ца­ра, а не кра­ља као у Ле­то­пи­су. По­чи­ње да вла­да не као ма­ло­ле­тан
не­го у уз­ра­сту од 23. до 44. го­ди­не жи­во­та, да­кле у на­по­ну жи­вот­не
сна­ге, др­жа­ва у ко­јој вла­да на­зи­ва се Ср­би­јом, у там­ни­цу не до­спе­ва
ни по­ра­зом, ни из­да­јом. Ви­зан­тиј­ски цар Ва­си­ли­је га на­па­да и тр­пи
по­раз, што све­до­чи о вој­нич­кој сна­зи Ср­би­је ко­ја на­но­си вој­нич­ки
по­раз нај­моћ­ни­јем вла­да­ру Ви­зан­ти­је, по­сле Ју­сти­ни­ја­на, Вла­ди­слав

му до­ла­зи на до­го­вор о на­род­ним ства­ри­ма, као да је ње­гов ва­зал, а

не обр­ну­то. На­ве­де­ни по­да­ци ука­зу­ју да је Вла­ди­мир при­ка­зан као
успе­шан зе­маљ­ски вла­дар. Пот­пу­но су­прот­но од оно­га што бе­ле­жи
Ле­то­пис. По­себ­но је упа­дљи­во до­де­љи­ва­ње ње­му ти­ту­ле ца­ра. Је­ди­
ни ко­ји је код Ср­ба пре­шао пут од кне­за до ца­ра, осим Вла­ди­ми­ра
је Ла­зар Хре­бе­ља­но­вић. Он је до­био ти­ту­лу ца­ра због опре­де­ље­ња
за Цар­ство Не­бе­ско. Ра­ки­ћу је сва­ка­ко би­ло по­зна­то да се Ла­зар
Хре­бе­ља­но­вић на­зи­ва ца­рем и Све­тим ве­ли­ко­му­че­ни­ком. Ме­ђу­тим,
Ра­кић је раз­ми­шљао дру­га­чи­је. Цар је за ње­га кнез Вла­ди­мир.
Про­ме­не су ви­дљи­ве и код ње­го­вог кул­та. Из­о­ста­вље­на је сце­
на где се он до­бро­вољ­но пре­да­је Са­му­и­лу, да би он стра­дао уме­
сто сво­јих вој­ни­ка. Из­о­ста­вље­на је при­ча о сла­њу пр­во злат­ног кр­
ста као га­ран­та, ко­јег Вла­ди­мир од­би­ја да при­хва­ти, јер ка­ко ка­же
Хри­стос је ра­за­пет на др­ве­ном кр­сту. Та­ко­ђе и сце­не: ка­да су га на
пу­ту за­шти­ти­ли ан­ђе­ли, од­ла­зак у цр­кву по до­ла­ску у Пре­спу да
за­бла­го­да­ри за успе­шан пут, по­сти­ђи­ва­ње епи­ско­па ко­ји су га на
кри­во­клет­ство на­ма­ми­ли у смр­то­но­сну зам­ку. То као да ука­зу­је да
ње­го­ва све­тост ни­је би­ла спор­на, па он­да ни­је би­ло по­треб­но ни
по­на­вља­ти све оне по­дат­ке ко­је су тре­ба­ли да учвр­сте ње­гов култ.
 Но­ви еле­мен­ти ко­ји се ја­вља­ју код ње­го­вог кул­та су, пре све­га,
при­ча о то­ме ка­ко је иза­брао ме­сто за сво­ју за­ду­жби­ну. Вла­ди­мир
се ше­та са тро­ји­цом бо­ља­ра. Та при­ча под­се­ћа на ону ка­да Хри­стос
тро­ји­цу апо­сто­ла Пе­тра, Ја­ко­ва и Јо­ва­на во­ди на го­ру Та­вор да би
се пред њи­ма пре­о­бра­зио и по­ка­зао им свој пра­ви из­глед.71 Ја­вља­
ње ор­ла са кр­стом на ле­ђи­ма та­ко­ђе има хри­шћан­ску сим­бо­ли­ку.
Ја­вља­ње ор­ла је пот­пу­но но­ви мо­тив. Орао је, ка­ко смо на­ве­ли, до­
бро по­зна­ти сим­бол – грб срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве. Та др­жа­ва
од Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, пре­ко Не­ма­њи­ћа, Ла­за­ре­ви­ћа, Бран­ко­
ви­ћа, Шти­ља­но­ви­ћа би­ла је све­то­род­на. Да­кле, ду­бо­ко хри­шћан­
ска. Не­ста­нак ор­ла по на­ма сим­во­ли­ше не­ста­нак др­жа­ве, а оста­нак
кр­ста, по­ка­зу­је да је цр­ква оп­ста­ла. Ова сце­на тре­ба да по­ка­же на
трај­ну ве­зу из­ме­ђу срп­ске цр­кве и срп­ске др­жа­ве. Ова сце­на је да­
кле бит­на и за др­жав­ност и за цр­кву. Зи­да­ње цр­кве као да је не­што
што тре­ба да прет­хо­ди об­но­ви др­жав­но­сти.

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
Пре­ма то­ме, док Ле­то­пис са­мо ис­ти­че ње­га као све­ти­те­ља ово
жи­ти­је ис­ти­че и ње­га као вла­да­ра, а ти­ме што шти­ти од Агар­ја­на и
за­шти­ни­ка ве­ре и оте­че­ства. Чи­ње­ни­ца да се по­ре­ди са Хри­стом и
да се у ње­го­во жи­ти­је укљу­чу­је сце­на Пре­о­бра­же­ња, да су му да­ти
атри­бу­ти Ца­ра Ла­за­ра, упу­ћу­је да је Ви­кен­ти­је Ра­кић био склон да
култ Ла­за­рев за­ме­ни кул­том Св. ца­ра Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Од­но­сно 287
да је он Цр­ну Го­ру ви­део као ме­сто где ће да вас­кр­сне срп­ска др­жа­

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

ва, на че­лу са ди­на­сти­јом Пе­тро­ви­ћа.
Мо­ра се на кра­ју по­ста­ви­ти и пи­та­ње до­ме­та ово­га жи­ти­ја, до­
ме­та ми­сли и иде­је Ви­кен­ти­ја Ра­ки­ћа. Са­ма чи­ње­ни­ца да је ње­го­во
По­сле­до­ва­ње са Жи­ти­јем иза­шло све­до­чи да је мо­ра­ло и из­вр­ши­ти
од­ре­ђе­ни ути­цај на Ср­бе ње­го­вог вре­ме­на. Те­шко је ме­ђу­тим оце­
ни­ти ко­ли­ки је он био. Тре­ба ре­ћи да се Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, на­
кон уст­по­ста­вља­ња ње­го­вог кул­та у Кар­ло­вач­кој ми­тро­по­ли­ји, не
на­во­ди са све­тов­ном ти­ту­лум. Са­мо га у при­пра­ти ис­по­сни­це Све­
тог Са­ве Осве­ће­ног у Ка­ре­ји, жи­во­пи­сац Ма­ка­ри­је 1806. го­ди­не
на­во­ди као Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­мир кра­ља срп­ског. Да­кле, че­ти­ри
го­ди­не на­кон из­да­ња Ра­ки­ће­вог де­ла по­стао је краљ, што по­ка­зу­је
да Ра­ки­ћев ути­цај ни­је по­сто­јао у Ка­ре­ји.
Из књи­ге ко­ју је из­дао Ра­кић, Слу­жбу и Жи­ти­је ми­тро­по­лит
бе­о­град­ски Ми­хај­ло унео је у Ср­бљак 1861. го­ди­не.72 Дру­го, тре­

71 Јеванђеље по Матеју, гл.17, стих 1- 5; Јеванђеље по Луки, гл. 9, стих 28 – 36.

72 С. Петковић, Живопис цркве Успења у Српском Ковину (Ráckeve-u), Зборник
Матице српске за друштвене науке 23 (1959), 46 – 73; Д. Давидов, Сликарски уговори
Теодора Симеона Грунтовича, у: Споменици Будимске епархије, Београд. Нови Сад
1990, 183, 184; М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Нови Сад 1996, 151; Ђекић,
 ба има­ти у ви­ду да ње­го­во жи­ти­је ни­је пре­ве­де­но на са­вре­ме­ни
срп­ски је­зик све до по­ја­вљи­ва­ња „Чи­тан­ке о Све­том кра­љу Јо­ва­ну
Вла­ди­ми­ру“ Ни­ко­ла­ја Ве­ли­ми­ро­ви­ћа. Па ни ту се ово жи­ти­је не
на­во­ди као де­ло Ви­кен­ти­ја Ра­ки­ћа, не­го као сло­вен­ско жи­ти­је. Чак
ни ка­да су об­ја­вље­на Иза­бра­на де­ла Ра­ки­ће­ва ово Жи­ти­је ни­је об­
ја­вље­но.73 Пре­ма то­ме, оно што је Ра­кић же­лео да по­ру­чи, из­вр­ши­
ло је вр­ло огра­ни­чен ути­цај.
Дру­го пи­та­ње, ње­го­ва же­ља да Цр­на Го­ра бу­де та ко­ја ће вас­кр­
сну­ти срп­ску др­жа­ву, оства­ре­на је де­ли­мич­но. Да ова на­ша прет­по­
став­ка ни­је пу­ко на­га­ђа­ње све­до­че по­да­ци да је и Све­ти Пе­тар Це­
тињ­ски 1798. го­ди­не пра­вио пла­но­ве о об­но­ви срп­ске др­жав­но­сти
и слао због то­га у Ру­си­ју ар­хи­ман­дри­та Са­ву Љу­би­шу. Због истих
ци­ље­ва је ар­хи­ман­дрит пив­ског ма­на­сти­ра Ар­се­ни­је Га­го­вић, на
пу­ту за Ру­си­ју, свра­тио до ми­тро­по­ли­та Сте­фа­на Стра­ти­ми­ро­ви­ћа,
у Срем­ске Кар­лов­це. На­кон овог раз­го­во­ра он је оба­ве­стио ру­ску
Књига 6, свеска 2

вла­ду о спрем­но­сти Ср­ба у Хер­це­го­ви­ни да се диг­ну на уста­нак.

288
У спомен и славу Светог Јована Владимира
На­кон то­га оста­ли би се Ср­би ди­гли на уста­нак и вас­кр­сли би срп­
ску др­жа­ву.74
Мо­жда је Ви­кен­ти­је Ра­кић био упо­знат са овим пла­но­ви­ма, а
мо­жда и ни­је. Цр­на Го­ра је, у то вре­ме, по­сто­ја­ла као др­жа­ва иако
не као су­ве­ре­на, не­го као ва­зал­на. Упра­во то је и да­ло основ Ра­ки­
ћу да раз­ми­шља о кул­ту Св. Ца­ра Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра око ко­га би се

оку­пи­ли Ср­би и по­че­ли да об­на­вља­ју сво­ју др­жав­ност.

То ће по­че­ти лич­ност из пле­ме­на Ва­со­је­ви­ћа, Ђор­ђе Пе­тро­вић,
а до­вр­ши­ти ње­гов по­то­мак и по­то­мак кра­ља Ни­ко­ле, Алек­сан­дар
Ка­ра­ђор­ђе­вић, али не на че­лу Цр­не Го­ре, већ на че­лу Ср­би­је.
Иако, де­ло Ра­ки­ће­во, ни­је оства­ри­ло по­ли­тич­ке ци­ље­ве, сва­ка­
ко је трај­но обо­га­ти­ло култ Све­то­га Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, те су по­дат­
ке из ње­га пре­у­зи­ма­ли и дру­ги ауто­ри, као нпр. Ју­стин По­по­вић.75
Иако је не­сум­њи­во до­при­не­ло раз­во­ју ње­го­вог кул­та, сма­
тра­мо да је нај­ве­ћи ути­цај ко­је је де­ло Ра­ки­ће­во има­ло то што су
Слу­жба и Жи­ти­је уне­ти у Ср­бљак. Па ипак, де­ло­ви жи­ти­ја као нпр.
ти­ту­ла ца­ра, не­ће оста­ви­ти ду­бљег тра­га у ње­го­вом кул­ту.

Живанов, Култ Светог краља Јована Владимира, 275 – 290.

73 В. Ракић, Изабрана дела, Нови Сад 2014.
74 У. Станковић, Српски историјски лексикон II, 1804 – 1854, Мелбурн 1980, 25 –
26, 36; Ђ. Ђекић, Почеци српског четништва, Београд 2000, 9 – 10.
75 Поповић, Житије и страдање Светог мученика Јована Владимира, 527 – 534.
 Из­во­ри

Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, том I, пре­ве­ла и при­ре­ди­ла Дра­га­на

Кун­чер, Бе­о­град, Ник­шић, ма­на­стир Острог, 2009.
Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, том II, ко­мен­тар Ти­бор Жив­ко­вић, Бе­о­
град, Ник­шић, ма­на­стир Острог, 2009.
До­мен­ти­јан, Жи­вот Све­то­га Си­ме­у­на и Све­то­га Са­ве од До­
мен­ти­ја­на, из­дао Ђу­ра Да­ни­чић, Би­о­град 1865, 1 – 117.
Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, пред­го­вор, про­прат­ни тек­сто­ви,
пре­вод Слав­ко Ми­ју­шко­вић, Бе­о­град 1988.
vI­ken­tIi ra­ki;, pOSlydo­va­nIE S<ve>tagw vjli­komM;jni­ka ;Mdo­tvor­ca Iwa­
na vla­di­mi­ra ca­rA serb­skagw? pre­ve­denw sx gre;eskagw na sla­ven­skJi na­sto­@
nJi­em ihx pre­po­dobJ@ lMki i par­de­nJa Ier­monhwhvx i pro­ig­Mmenwvx, S<ve>tX@
SjrbSkJ@ i c<a>rSkJ@ la­vri hi­len­da­ra vo S<ve>toi gory aTon­skoi sM{J@. i W
porgy[no­stei is­pra­vle­na ou S<ve>tagw spVrJ­dwna vx trestY. vx ve­ne­cIi, 1802.

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни, Са­бра­ни спи­си, при­ре­ди­ла Љи­ља­на Ју­
хас – Ге­о­гри­јев­ска, Бе­о­град 1988.
Те­о­до­си­је, Жи­вот Све­то­га Са­ве на­пи­сао До­мен­ти­јан (по­гре­шна
ати­бу­ци­ја уме­сто Те­о­до­си­је) из­дао Ђу­ра Да­ни­чић, Би­о­град 1860.
Вла­ди­мир Ћо­ро­вић, Спи­си Св. Са­ве, Бе­о­град – Срем­ски Кар­
лов­ци 1928. 289

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

Ли­те­ра­ту­ра

Н. Ве­ли­ми­ро­вић, Чи­тан­ка о Све­то­ме кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­

ру, Бе­о­град. Др­жав­на штам­па­ри­ја Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­
ве­на­ца, 1925.
Д. Да­ви­дов, Сли­кар­ски уго­во­ри Те­о­до­ра Си­ме­о­на Грун­то­ви­ча,
у: Спо­ме­ни­ци Бу­дим­ске епар­хи­је, Бе­о­град. Но­ви Сад, 1990, 183 –
188.
Ђ. Ђе­кић, Два српскa сред­њо­ве­ков­на мо­ти­ва у за­пад­но­ев­ роп­
ској књи­жев­но­сти, На­у­ка и тра­ди­ци­ја, Збор­ник ра­до­ва са на­уч­ног
ску­па (Па­ле, 18 – 19. мај 2012.), Па­ле 2013, 77 – 83.
Ђ. Ђе­кић, Дво­гла­ви ор­ло­ви у сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји - од сим­бо­
ла до гр­ба, На­у­ка и са­вре­ме­ни уни­вер­зи­те­ти 4, На­уч­ни скуп са ме­
ђу­на­род­ним уче­шћем 14. и 15. но­вем­бра 2014, Ниш 2015, 67 – 79.
Ђ. Ђе­кић, По­че­ци срп­ског чет­ни­штва, Бе­о­град. Сло­бод­на
књи­га, 2000.
Ђ. Ђе­кић, Д. Жи­ва­нов, Култ Све­тог кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра
у Кар­ло­вач­кој ми­тро­по­ли­ји, Са­оп­ште­ња XLVI­II (2016), 275 – 290.
 С. Пет­ко­вић, Жи­во­пис цр­кве Ус­пе­ња у Срп­ском Ко­ви­ну
(Ráckeve-u), Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за дру­штве­не на­у­ке 23 (1959),
46 – 73;
Ј. По­по­вић, Жи­ти­је и стра­да­ње Све­тог му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­
ди­ми­ра кра­ља срп­ско­га, Жи­ти­је све­тих за ме­сец мај, Бе­о­град, Ма­
на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва, 1974.
В. Ра­кић, Иза­бра­на де­ла, Но­ви Сад 2014.
Реч­ник срп­ско­хр­ват­ско­га књи­жев­ног је­зи­ка, А-Е, 1, Ма­ти­ца
срп­ска-Ма­ти­ца хр­ват­ска, Но­ви Сад-За­греб, 1967,
У. Стан­ко­вић, Срп­ски исто­риј­ски лек­си­кон II, 1804 – 1854,
Мел­бурн 1980.
М. Ти­мо­ти­је­вић, Срп­ско ба­рок­но сли­кар­ство, Но­ви Сад, 1996.
Ђ. Три­фу­но­вић, Азбуч­ник срп­ских сре­до­ве­ков­них књи­жев­них
пој­мо­ва, Бе­о­град 1990.
C. François, Avec Flo­ri­mont sur les tra­ces de Flo­ir­ e, Mar­che Ro­
Књига 6, свеска 2

ma­ne, XXI/4, 1971, 5-19

290
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Ph. D. Djor­dje Dje­kic, do­cent
Fa­culty of Phi­lo­sophy, Nis

ST. JO­VAN VLA­DI­MIR – PA­RAL­LELS BET­WEN

THE FIRST AND THE LAST HA­GI­OG ­ RAPHY

Sum­mary: Prin­ce Vla­di­mir, the ru­ler of Du­klja from the be­gin­ning

of the 11th cen­tury, has been na­med in a num­ber of ways in the ha­
gi­o­grap­hic li­te­ra­tu­re thanks to the cult that has been de­ve­lo­ped over
the cen­tu­ri­es: as Sa­int King Jo­van Vla­di­mir, Sa­int Myrrh-Gus­her Jo­van
Vla­di­mir, and in the last ori­gi­nal ha­gi­o­graphy, com­po­sed and pu­blis­hed
in Ve­ni­ce by Vi­ken­ti­je Ra­kić in 1802, he was na­med Sa­int Em­pe­ror Jo­
van Vla­di­mir.
Thro­ugh the com­pa­ra­ti­ve analysis of the con­tents of the shor­te­ned
ha­gi­o­graphy from The Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja and Ha­gi­o­

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
graphy, pu­blis­hed in 1802, the aut­hor of the text in­di­ca­tes the pe­o­ple
cru­cial for the im­por­tan­ce and the ro­le of St. Jo­van Vla­di­mir, the dif­
fe­ren­ces in the nar­ra­tion of cer­tain events, the dif­fe­ren­ces in to­ponymy
and the list of the co­un­tri­es ru­led by the pe­o­ple con­nec­ted to the ru­
ler of Du­klja, and the com­pre­hen­sion of his cult it­self. Whi­le the The
Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja de­scri­bes him as a God-fe­a­ring King 291
Vla­di­mir, Ha­gi­o­graphy de­scri­bes him as a Holy Em­pe­ror, who is not

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

uni­que only be­ca­u­se of his fe­ar and lo­ve for God but al­so be­ca­u­se, as
a po­wer­ful ru­ler, he de­fe­a­ted Ba­sil II, a Byzan­ti­ne Em­pe­ror who was
vi­si­ted by the Bul­ga­rian Em­pe­ror Jo­van Vla­di­slav for con­sul­ting as if
Vla­di­slav was Vla­di­mir’s vas­sal, and not the ot­her way.
The re­a­son for the chan­ge of the cult’s con­tents was al­so se­ar­ched
for in the idea and the ho­pe of Ra­kić that Mon­te­ne­gro, which was tho­
ught to be the suc­ces­sor of Du­klja, wo­uld be­co­me the cen­ter of gat­he­
ring and re­sur­rec­tion of the Ser­bian sta­te­hood.
Кey words: Sa­int King Jo­van Vla­di­mir, Vi­ken­ti­je Ra­kic, Chro­nic­le
of the Pri­est of Du­klja, ha­gi­o­graphy
 Д-р ист. на­ук Джорд­же Дже­кич, до­цент
Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет в г. Ниш

СВ. ЙОВАН ВЛА­ДИ­МИР – ПА­РАЛ­ЛЕ­ЛИ МЕ­ЖДУ

ПЕР­ВЫМ И ПО­СЛЕД­НИМ ЖИ­ТИ­Я­МИ

Ре­зю­ме: Кня­зя Вла­ди­ми­ра, пра­ви­те­ля Ду­кли с на­ча­ла XI

векa, в аги­о­гра­фи­че­ской ли­те­ра­ту­ре, бла­го­да­ря ку­ль­ту, ко­то­рый
раз­ви­вал­ся на про­тя­же­нии мно­гих ве­ков, зва­ли по-раз­но­му: Свя­той
ко­ро­ль Йован Вла­ди­мир, Свя­той Ми­ро­то­чи­вый Йован Вла­ди­мир,
в по­след­нем же ори­ги­на­ль­ном жи­тие, ко­то­рое со­ста­вил и опу­бли­
ко­вал в Ве­не­ции Ви­кен­тие Ра­кич в 1802 го­ду, он уже стал Свя­тым
ца­рём Йова­ном Вла­ди­ми­ром.
Про­во­дя срав­ни­те­ль­ный ана­лиз со­дер­жа­ния со­кра­щ­ен­но­го жи­
тия, ко­то­рое во­шло в Ле­то­пи­сь по­па Ду­кля­ни­на и Жи­тия опу­бли­
Књига 6, свеска 2

ко­ван­но­го в 1802 го­ду, ав­тор ста­тьи ука­зы­ва­ет на лич­но­сти, ко­то­

292
У спомен и славу Светог Јована Владимира
рые опре­де­ля­ют ро­ль и зна­че­ние Св. Йова­на Вла­ди­ми­ра, на раз­ли­
чия в ци­ти­ро­ва­нии опре­де­лен­ных со­бы­тий, раз­ли­чия в то­по­ни­мии
и ука­за­нии го­су­дарств, ко­то­ры­ми вла­де­ли лич­но­сти, свя­зан­ные с
пра­ви­те­лем Ду­кли, как и о са­мом вос­при­я­тии его ку­ль­та. И в то
вре­мя как в Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­на он опи­сы­ва­ет­ся как бо­го­бо­
я­знен­ный ца­рь Вла­ди­мир, Жи­тие го­во­рит о нём как о Свя­том ца­ре,

ко­то­рый отли­ча­ет­ся не то­ль­ко сво­ей бо­го­бо­я­знен­но­стью и хри­сто­

лю­би­ем, но пред­ста­вля­ет со­бой и си­ль­но­го пра­ви­те­ля, по­бе­жда­ю­
щ­е­го ви­зан­ти­й­ско­го им­пе­ра­то­ра Ва­си­лия II, пра­ви­те­ля, к ко­то­ро­му
на двор за со­ве­та­ми при­хо­дит бол­гар­ский ца­рь Йован Вла­ди­слав,
слов­но Вла­ди­слав явля­ет­ся вас­са­лом Вла­ди­ми­ра, а не на­о­бо­рот.
При­чи­ну из­ме­не­ний в пред­ста­вле­ни­ях ку­ль­та ну­жно ис­ка­ть в
иде­ях и на­де­ждах Ра­ки­ча, что Чер­но­го­рия, ко­то­рая вос­при­ни­ма­ла­
сь как пре­ем­ни­ца Ду­кли, ста­нет цен­тром еди­не­ния и вос­кре­ше­ния
серб­ской го­су­дар­ствен­но­сти.
Клю­че­вые сло­ва: Свя­той ца­рь Йован Вла­ди­мир, Ви­кен­тие Ра­
кич, Хро­ни­ка жре­ца Ду­кля, аги­о­гра­фии
Δρ. Đor­đe Đe­kić, επίκουρος καθηγητής
Φιλοσοφική Σχολή Νις

Ο ΆΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ – ΠΑΡΑΛΛΗΛΙΣΜΟΙ

ΜΕΤΑΞΥ ΤΟΥ ΠΡΩΤΟΥ ΚΑΙ ΤΟΥ ΤΕΛΕΥΤΑΙΟΥ ΒΙΟΥ

Περίληψη: Περί της προσωπικότητας του Πρίγκιπα Βλαδίμηρου,

δηλαδή του Άγιου Βασιλιά Ιωάννη Βλαδίμηρου, για πρώτη φορά είχε
γραφτεί εκτενώς στον Βίο του που εντάχθηκε στο Χρονικό του Ιερέα
της Διοκλείας. Έκτοτε έχουν γραφτεί πολλά έργα για αυτόν όπως στο
νοτιοσλαβικό χώρο, έτσι και εκτός αυτού. Τον τελευταίο Βίο αφιερω-
μένο στον Ιωάννη Βλαδίμηρο συνέθεσε ο Vi­ken­ti­je Ra­kić.
Στην εργασία συγκρίνονται οι δύο Βίοι αυτοί με σκοπό να εντο-
πιστούν στοιχεία της τιμής που παρέμειναν και στον καινούριο Βίο,
πιο συγκεκριμένα τι άλλαξε όσον αφορά την τιμή του Άγιου αυτού.

Др Ђор­ђ е Ђе­к ић
Διαπιστώνεται η αναφορά των ίδιων προσωπικοτήτων (η σύζυγος
Κόσαρα Θεοδώρα, Βασιλιάς Σαμουήλ, Βασιλιάς Γαβριήλ Ράντομιρ,
Ιωάννης Βλάντισλαβ Βασίλειος), επανάληψη των ίδιων μοτίβων (π.χ.
πόλεμος με τον Σαμουήλ, γάμος με την Κόσαρα, επιστροφή στο θρόνο,
αναχώρηση του Βλαδίμηρου για τις Πρέσπες και ο θάνατός του), αλλά
και πολλές διαφορές. Ο Βλαδίμηρος στον πρώτο Βίο είχε τον τίτλο 293
του πρίγκιπα και στον τελευταίο – του Τσάρου. Παρουσιάζουν διαφο-

Па­ра­ле­ле из­ме­ђу пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја

ρές και οι περιγραφές ορισμένων περιστατικών όπως π.χ. αιχμαλώτι-
ση του Βλαδίμηρου, επίσκεψη της Κόσαρα στον Βλαδίμηρο, θάνατος
του Βλαδίμηρου. Από τις εντοπισμένες διαφορές μπορεί να συναχθεί
το συ­μπέρασμα ότι ο Βίος του Ra­kić δεν δημιούργησε μόνο την τιμή
Αγίου, αλλά και κοσμικού ηγέτη, δυνατού και ισχυρού. Στην εργασία
παρουσιάζεται η ιδέα του Ra­kić να αντικαταστήσει την τιμή του Άγιου
Τσάρου Λάζαρου με εκείνη του Άγιου Τσάρου Ιωάννη Βλαδίμηρου.
Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Vi­ken­ti­je Ra­kić,
Χρονικό του Ιερέα της Διοκλείας, Βίος
 Проф. Пре­драг Ву­кић
Др­жав­ни ар­хив Цр­не Го­ре

СВЕТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР

У ЛИ­ТЕ­РАР­НОМ СТВА­РА­ЛА­ШТВУ
ГО­СПО­ДА­РА ЦР­НЕ ГО­РЕ КЊА­ЗА И КРА­ЉА
НИ­КО­ЛЕ I ПЕ­ТРО­ВИ­ЋА-ЊЕ­ГО­ША
Са­же­так: Св. Јо­ван Вла­ди­мир, ду­кљан­ски кнез из раз­до­бља
ра­ног сред­њег ви­је­ка, зна­чај­на је ду­хов­на и исто­риј­ска лич­ност не
са­мо не­ка­да­шње Ди­о­кли­је већ и ши­рих сло­вен­ских и пра­во­слав­
Књига 6, свеска 2

них ду­хов­них про­сто­ра цен­трал­ног и ис­точ­ног Бал­ка­на. Па ипак,

294
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ре­ле­вант­не исто­риј­ске чи­ње­ни­це не­у­мо­љи­во ука­зу­ју да се лич­ност
Св. кне­за Вла­ди­ми­ра уоп­ште не ја­вља у до са­да пу­бли­ко­ва­ним по­
ли­тич­ким спи­си­ма и ли­те­рар­ним оства­ре­њи­ма го­спо­да­ра Цр­не Го­
ре из све­то­род­не ди­на­сти­је Пе­тро­вић-Ње­гош, по­чев од вла­ди­ке Да­
ни­ла па до кња­за Да­ни­ла. У са­чу­ва­ним пи­са­ним ак­ти­ма не по­ми­њу
га ми­тро­по­ли­ти: Да­ни­ло, Са­ва, Ва­си­ли­је, али ни вла­ди­ка Пе­тар I

Све­ти, ве­ли­ки Ње­гош, па ни књаз Да­ни­ло. Еви­дент­но је да на под­

руч­ју ста­ре Цр­не Го­ре, исто­риј­ско-ге­о­граф­ске обла­сти ко­ја је као
ну­кле­ус сло­бод­не Цр­не Го­ре би­ла смје­ште­на на про­сто­ру из­ме­ђу
па­ди­на Лов­ће­на и ри­је­ке Мо­ра­че култ Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра го­то­
во да ни­је био при­су­тан.Тек у по­је­ди­ним драм­ским оства­ре­њи­ма
кра­ља-пје­сни­ка Ни­ко­ле I на­и­ћи ће­мо на са­свим од­ре­ђе­ни по­мен
кне­за Вла­ди­ми­ра.
Кључ­не ри­је­чи: кнез, Ди­о­клеа, Цр­на Го­ра, култ, лик, сје­ћа­ње,
спо­мен, драм­ска дје­ла, спјев, исто­ри­ја

У пу­бли­ка­ци­ји „Исто­ри­ја о Цр­ној Го­ри“ це­тињ­ског ми­тро­по­

ли­та и го­спо­да­ра Цр­не Го­ре Ва­си­ли­ја Пе­тро­ви­ћа-Ње­го­ша, ко­ја је
1754. год. об­ја­вље­на у Мо­скви, не­ма по­ме­на о Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­
ру. О ње­му не­ма по­ме­на ни у „Крат­кој исто­ри­ји Цр­не Го­ре“ ми­тро­
по­ли­та Пе­тра I Пе­тро­ви­ћа-Ње­го­ша, ко­ја је пу­бли­ко­ва­на у це­тињ­
ском го­ди­шња­ку „Гр­ли­ца“ 1835. Не по­ми­ње га ни лич­ни се­кре­тар
ми­тро­по­ли­та Петрa I Све­тог и Ње­го­шев учи­тељ Си­мо Ми­лу­ти­но­
вић Са­рај­ли­ја у сво­јој пу­бли­ка­ци­ји „Исто­ри­ја Цр­не Го­ре од иско­на
до но­ви­јег вре­ме­на“, ко­ја је штам­па­на у Бе­о­гра­ду 1835. О Св. кне­
зу Вла­ди­ми­ру не на­ла­зи­мо би­ло ка­квог по­ме­на ни у „По­вје­ст­ни­ци
Цр­не Го­ре од нај­ста­ри­јег вре­ме­на до 1830.“ (Зе­мун, 1850. Ми­ло­
ра­да Ме­да­ко­ви­ћа), али ни у „Исто­ри­ји Цр­не Го­ре“ Ди­ми­три­ја Ми­
лан­ко­ви­ћа ко­ја је 1856. го­ди­не пу­бли­ко­ва­на у За­дру. Бу­ду­ћи да су
Ме­да­ко­вић и Ми­лан­ко­вић би­ли лич­ни се­кре­та­ри вла­ди­ке Пе­тра II
и осо­бе од по­себ­ног Ње­го­ше­вог по­вје­ре­ња, оди­ста је нео­бич­но од­
су­ство сва­ког по­ме­на Св. кне­за Вла­ди­ми­ра у њи­хо­вим исто­ри­ја­ма
Цр­не Го­ре. Хи­по­те­тич­ки је мо­гу­ће да им лич­ност и дје­ло ду­кљан­
ског кне­за ни­је би­ло по­зна­то, али да ли је баш та­ко оста­је отво­ре­но
пи­та­ње.
На­кон осло­бо­ђе­ња и при­кљу­че­ња Ба­ра 1878. и Ул­ци­ња
1880. год. Кња­же­ви­ни Цр­ној Го­ри, на це­тињ­ском дво­ру, али и у ши­
рој јав­но­сти Цр­не Го­ре ожи­вља­ва ин­те­ре­со­ва­ње за жи­вот и дје­ло
Св. кне­за Вла­ди­ми­ра. Офи­ци­јел­но гла­си­ло це­тињ­ског дво­ра „Глас

Проф. Пре­д раг Ву­к ић

Цр­но­гор­ца“ го­то­во сва­ке го­ди­не пу­бли­ку­је жи­во­то­пи­сне но­вин­ске
из­ве­шта­је о но­ше­њу кр­ста Св. кне­за Вла­ди­ми­ра на врх Ру­ми­је о
пра­зни­ку Св. Тро­ји­це. На пр­ви спо­мен Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у дје­
ли­ма кња­за Ни­ко­ле на­ла­зи­мо у, не­сум­њи­во нај­бо­љем, кња­же­вом
драм­ском спје­ву „Бал­кан­ска ца­ри­ца“, на­пи­са­ном 1884. Кроз лик
цен­трал­не лич­но­сти спје­ва Да­ни­це, књаз-пје­сник по­ред оста­лог
ка­же: 295

Свети Јо­ван Вла­ди­мир у ли­те­рар­ном ства­ра­ла­штву Ни­ко­ле I Пе­тро­ви­ћа

„Од Вла­ди­ми­ра па до Ива­на
све што је Ср­ба и срп­ских стра­на
у хлад је чуд­ног др­ве­та би­ло
и ко­ло срп­ског је­дин­ства ви­ло...“1

То је је­ди­ни по­мен Св.кне­за Вла­ди­ми­ра у овом спје­ву. Сти­че се

ути­сак да је књаз Ни­ко­ла упра­во Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и кне­за и
го­спо­да­ра Ива­на Цр­но­је­ви­ћа сма­трао за нај­зна­ме­ни­ти­је лич­но­сти
исто­ри­је сред­њо­ве­ков­не Ду­кље, и по­том Зе­те.
Жи­вот и лик Св. кне­за Вла­ди­ми­ра, књаз Ни­ко­ла је ис­црп­но
опје­вао у свом драм­ском спје­ву „Пје­сник и ви­ла“, на­пи­са­ном 1892.
У овом зна­ме­ни­том, да­нас, на­жа­лост, го­то­во за­бо­ра­вље­ном спје­
ву, од­ви­ја се има­ги­нар­ни раз­го­вор из­ме­ђу ви­ле и кња­за-пје­сни­ка о
про­шло­сти, са­да­шњо­сти и бу­ду­ћим пер­спек­ти­ва­ма срп­ског на­ро­да,
ко­ји је упра­во у то ври­је­ме био дез­ин­те­гри­сан на дви­је са­мо­стал­не
др­жав­не цје­ли­не: Цр­ну Го­ру и Ср­би­ју, док је до­бар дио срп­ског ет­
но­са оби­та­вао под тур­ском оку­па­ци­јом или под вла­шћу Хаб­збур­га.

1 Ни­ко­ла I Пе­тро­вић Ње­гош, Дра­ме, Це­ти­ње 1969, 76.

 Без об­зи­ра на бур­не дру­штве­не и ге­о­по­ли­тич­ке про­мје­не ко­је су
ка­сни­је усли­је­ди­ле, срп­ски на­род је остао дез­ин­те­гри­сан и не­у­је­
ди­њен све до на­ших да­на. Ви­ла и књаз-пје­сник ана­ли­тич­ки про­
ми­шља­ју и раз­ма­тра­ју ет­но-пси­хо­ло­шке осо­би­не срп­ског на­ро­да.
Раз­мје­њу­ју уте­ме­ље­на ми­шље­ња о вр­ли­на­ма али и о ма­на­ма и хро­
нич­ним не­до­ста­ци­ма ко­ја су ге­не­ра­ци­ја­ма при­сут­на у ко­лек­тив­ном
ка­рак­те­ру срп­ског ет­но­са, а ко­ја озбиљ­но угро­жа­ва­ју и до­во­де у
пи­та­ње ду­хов­ни и би­о­ло­шки оп­ста­нак на­род­не цје­ли­не.
Док раз­го­вор ме­ђу њи­ма не­у­си­ље­но те­че, књаз – пје­сник ре­ћи
ће по­ред оста­лог ви­ли:

„Да ви­ди­мо Обод ста­ри,

Ива­но­ву пре­сто­ни­цу,
Жа­бљак твр­ди и Ле­сен­дро,
и град За­бес у Црм­ни­цу
Књига 6, свеска 2

и Ра­ду­ша ри­бо­ло­ве,
и Кр­њи­це и Кра­ји­ну,
над ко­ји­ма Го­лик кри­је,
врх у облак и у тми­ну;
па да ре­дом раз­гле­да­мо
296 до­ста све­тих ма­на­сти­ра,
за­ду­жби­на Је­ле­ни­них
У спомен и славу Светог Јована Владимира

и Све­то­га Вла­ди­ми­ра
и остр­ве с ло­во­ри­ком,
и у ње­му све цр­кви­це,
лу­ке ма­ле и по­ве­ће,
и при­ста­не и го­ри­це.“2

Ово је са­мо увод­ни по­мен Све­тог кне­за Вла­ди­ми­ра у ,,Пје­сни­

ку и ви­ли“. Жи­во­то­пис Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ис­црп­но је опје­ван у
да­љем то­ку има­ги­нар­ног раз­го­во­ра из­ме­ђу кња­за-пје­сни­ка и ви­ле,
ко­ји тек сли­је­ди. У ди­ја­ло­гу ме­ђу њи­ма, ко­ји не­сме­та­но те­че, књаз-
пје­сник ће у јед­ном тре­нут­ку по­ред оста­лог ре­ћи:

„А чу­ја сам за не­ко­га

Дал­ма­тин­ца Вла­ди­ми­ра,
што од­о­нуд амо до­ђе,
сред не­ре­да и не­ми­ра
да усре­ћи, да оку­пи,

2 Ни­ко­ла I Пе­тро­вић Ње­гош, Спје­во­ви, Це­ти­ње 1969, 248.

 све што бје­ше ра­за­су­то,
да ис­пра­ви срп­ско др­во
од не­во­ља по­наг­ну­то.“3

Кроз ове сти­хо­ве књаз Ни­ко­ла го­во­ри о Св.кне­зу Вла­ди­ми­ру.

Св.кнез Вла­ди­мир ни­је до­шао из Дал­ма­ци­је у сред­њо­вје­ков­ну Ди­
о­кли­ју. Ако се исти сти­хо­ви су­ви­ше до­слов­но схва­те, књаз Ни­ко­ла
ни­је у пра­ву. Јер оди­ста, са ста­но­ви­шта пу­бли­ко­ва­них исто­риј­ских
из­во­ра, Св.кнез се на­ро­ду Ди­о­кли­је или Ду­кље, ни­је на­мет­нуо као
до­се­ље­ник, већ је био ло­кал­ни вла­дар аутох­то­ног уте­ме­ље­ња. И
отац кне­за Вла­ди­ми­ра, кнез Пе­три­слав, или ка­ко се још на­во­ди
као ар­хонт Пе­тар, био је кнез Ди­о­кли­је. Ме­ђу­тим, у Ље­то­пи­су по­
па Ду­кља­ни­на под­руч­је Ди­о­кли­је, Тра­ву­ни­је и За­ху­мља име­ну­ју
се као Гор­ња Дал­ма­ци­је (Дал­ма­тиа Су­пер­и­ор). Са­свим је ре­ал­но

Проф. Пре­д раг Ву­к ић

прет­по­ста­ви­ти да је књаз Ни­ко­ла Св. кне­за Вла­ди­ми­ра име­но­вао
као Дал­ма­тин­ца, ру­ко­во­де­ћи се упра­во овом чи­ње­ни­цом. Од­го­ва­
ра­ју­ћи кња­зу-пје­сни­ку, ко­ји је у ди­ја­ло­гу по­ме­нуо кне­за Вла­ди­ми­
ра, ви­ла је у основ­ним на­зна­ка­ма опи­са­ла жи­во­то­пис Св.кне­за, о
ко­ме до­слов­но ка­же:

„Јест, од­о­нуд краљ Пе­три­слав 297

сво­га дру­гог да­де си­на;

Свети Јо­ван Вла­ди­мир у ли­те­рар­ном ства­ра­ла­штву Ни­ко­ле I Пе­тро­ви­ћа

те он му­дро Срп­ством вла­да,
док га сти­же зла суд­би­на.
Са­му­ји­ло са­три­је га
и око­ва у там­ни­цу,
док му кру­ну и сло­бо­ду
и кћер да­де је­ди­ни­цу
с не­вје­стом се тад Ко­са­ром
на­траг мла­ди краљ по­вра­ти
и Ср­би­јом пли­је­ње­ном
на­ста му­дро он вла­да­ти.
Бу­гар­ки­њу див­ну љу­би,
а ис­пра­вља кра­ље­ви­ну;
по­че на­род за­бо­ра­вљат
`тастову му па­ље­ви­ну.
Но му шу­ра цар Вла­ди­слав,
из­дај­нич­ки жи­вот узе;
ма и ње­га Ко­са­ри­не

3 Исто, 270.
 и на­род­ске сти­жу су­зе!
Под град, у ноћ јед­ну цр­ну,
ка` што му је ду­ша би­ла,
Вла­ди­ми­ра осве­ћа­ва
не­ви­дов­на не­ка си­ла.
А Ср­би­ју и Бу­гар­ску,
дух вражд­бе­ни што раз­два­ја,
Ва­си­ли­је цар од Гр­ка
тад оби­је он осва­ја.“4

Жи­во­то­пис Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра књаз Ни­ко­ла је вјер­но

опје­вао слу­же­ћи се чи­ње­ни­ца­ма из Ље­то­пи­са по­па Дук­ља­ни­на.
Књаз Ни­ко­ла, ка­ко кне­за Пе­три­сла­ва, та­ко и кне­за Вла­ди­ми­ра име­
ну­је као кра­ље­ве, и ако исти ду­кљан­ски вла­да­ри ни­је­су има­ли ти­
ту­лу кра­ља већ ис­кљу­чи­во зва­ње ло­кал­ног кне­за. Кне­же­ви­ну Ди­
Књига 6, свеска 2

о­кли­ју књаз-пје­сник име­ну­је као Ср­би­ју, за шта не­ма уте­ме­ље­ња

298
У спомен и славу Светог Јована Владимира
у са­чу­ва­ним из­во­ри­ма. Еви­дент­но је да је књаз Ни­ко­ла Ди­о­кли­ју
кне­за Вла­ди­ми­ра сма­трао срп­ском др­жа­вом. У спје­ву „Пје­сник и
ви­ла“ књаз ће кроз лик ви­ле опје­ва­ти и жи­во­то­пис ло­зе Во­ји­сла­
вље­ви­ћа: кне­за Сте­фа­на Во­ји­сла­ва и кра­ље­ва Ми­ха­и­ла и Бо­ди­на.
Фак­то­граф­ском ана­ли­зом спје­ва ла­ко се увје­ри­ти да је Ни­ко­ла Пр­
ви со­лид­но био упо­знат са жи­во­то­пи­сом Све­тог кне­за Вла­ди­ми­ра и

на­род­не ди­на­сти­је Во­ји­сла­вље­ви­ћа. Оста­је, ра­зу­ми­је се, отво­ре­но

пи­та­ње из ко­јих је пу­бли­ка­ци­ја го­спо­дар Цр­не Го­ре сте­као ис­црп­на
зна­ња о овим зна­ме­ни­тим лич­но­сти­ма на­ше ста­ри­је сред­њо­вје­ков­
не исто­ри­је. Мо­гу­ће је да би сту­ди­о­зан пре­глед лич­не би­бли­о­те­ке
кња­за и кра­ља Ни­ко­ле у Дво­ру на Це­ти­њу хи­по­те­тич­ки мо­гао ра­
сви­је­тли­ти ову ениг­му. У го­во­ру ко­ји је краљ Ни­ко­ла одр­жао 15.
ав­гу­ста 1910. го­ди­не у Вла­ди­ном до­му на Це­ти­њу по­во­дом про­
гла­ше­ња Цр­не Го­ре за кра­ље­ви­ну, он ни­је по­ме­нуо Све­тог кне­за
Вла­ди­ми­ра, али је екс­пли­цит­но по­ме­нуо Во­ји­сла­вље­ви­ће. У истом
го­во­ру, краљ ће по­ред оста­лог ре­ћи: „Ду­бо­ки су те­ме­љи овој об­
но­вље­ној кра­ље­ви­ни на­шој. Они си­ла­зе до не­ка­да­шњих зет­ских
кра­ље­ва Во­ји­сла­ва, Ми­ха­и­ла и Бо­ди­на. Ври­је­ме је ру­ши­ло са­мо
оно, што је над зе­мљом би­ло, али што је изи­да­но би­ло у њој и што
је уса­ђе­но би­ло у ср­ци­ма сло­бод­них гор­шта­ка ових пла­ни­на, то ни­
је­дан сил­ник, ко­ји је на на­шу отаџ­би­ну на­ср­тао, ни­је мо­гао по­ру­
ши­ти. На то­ме ду­бо­ком те­ме­љу по­че­ли смо ми зи­да­ти, и да­нас ево
ста­ро­га кра­љев­ства на­шег опет да бли­ста под сун­цем не­бе­ским.

4 Исто, 270-271.
Са­ви­ли смо над њим свод од бла­го­сло­ва Бо­жи­јег и при­би­ра­мо на­
род свој за да­ље прег­ну­ће на пу­ту на­прет­ка и ја­ча­ња.“5 Краљ је, да­
кле, за­сту­пао ста­но­ви­ште да је упра­во он след­бе­ник кон­ти­ну­ит­ е­та
др­жав­но-прав­ног тра­ја­ња Цр­не Го­ре, чи­је су те­ме­ље др­жав­но­сти
по­ста­ви­ли још Во­ји­сла­вље­ви­ћи, и да је он са­мо по­вра­тио кра­љев­
ско до­сто­јан­ство Цр­ној Го­ри ко­је свој те­мељ из­во­ди још од уз­ди­за­
ња сред­њо­вје­ков­не Зе­те у ранг кра­ље­ви­не дав­не 1077. го­ди­не под
кра­љем Ми­ха­и­лом Во­ји­сла­вље­ви­ћем. Да би што бо­ље афир­ми­сао
и успје­шни­је про­мо­ви­сао ди­на­стич­ке и др­жав­не ин­те­ре­се, Ни­ко­
ла I се не­сум­њи­во те­ме­љи­то упо­зна­вао са исто­ри­јом сред­њо­вје­
ков­не Ди­о­кли­је и зет­ског кра­љев­ства. И ко­нач­но, за вла­де кња­за
Ни­ко­ле пу­бли­ко­ва­на је 1896. у Бе­о­гра­ду мо­но­гра­фи­ја „Исто­ри­ја
Цр­не Го­ре“ ауто­ра Ђор­ђа По­по­ви­ћа. У истом дје­лу По­по­вић пи­ше
и о ду­кљан­ском кне­зу Вла­ди­ми­ру, о ко­ме до­слов­но ка­же: „Хо­те­ћи

Проф. Пре­д раг Ву­к ић

ује­ди­ни­ти све Сло­ве­не на трач­ко-или­риј­ском по­лу­о­стр­ву, кре­не се
цар Са­му­ил­ о 1002. го­ди­не на срп­ске зе­мље. Пр­во уда­ри на Зе­ту. Ту
га до­че­ка кнез Вла­ди­мир на Ко­сој Го­ри из­ме­ђу и Бо­ја­не и Уци­ња.
Део Са­му­и­ло­ве вој­ске оп­ко­ли Ко­су Го­ру, сам цар пад­не под Уцињ.
Кад је ко­со­гор­ски жу­пан хтео да из­да­јом пре­да ца­ру тврд­њу и сво­
га кне­за, оде сам Вла­ди­мир Са­му­и­лу и пре­да му се. Са­му­и­ло га
по­ша­ље у сво­ју пре­сто­ни­цу Пре­спу, па не мо­гу­ћи оте­ти Уци­ња пу­ 299
сто­ше­ћи оде под Ко­тор, спа­ли га и ра­зо­ри, исто та­ко и Ри­сан. Па уз

Свети Јо­ван Вла­ди­мир у ли­те­рар­ном ства­ра­ла­штву Ни­ко­ле I Пе­тро­ви­ћа

мо­ре до­пре до За­дра, ус­пут за­па­ли Ду­бров­ник и на Бо­сну и Ра­шку
вра­ти се, сву­да оста­вља­ју­ћи за со­бом пу­стош. Ме­ђу­тим, је цар­ска
кћи Ко­са­ра има­ла при­ли­ке да ви­ди Вла­ди­ми­ра, па кад се Са­му­и­ло
вра­ти у сво­ју пре­сто­ни­цу, на ње­ну мол­бу уда је за Вла­ди­ми­ра, ко­ме
вра­ти др­жа­ву и уз то му још да­де са кра­љев­ским на­сло­вом Драч­ку
зе­мљу и Ко­тор. И Вла­ди­ми­ро­ву стри­цу Дра­го­ми­ру вра­ти Са­му­ил­ о
Тре­би­ње и Хум 1014. го­ди­не, умре цар Са­му­и­ло а ње­го­вог си­на
ца­ра Ра­до­ми­ра уби­је брат му од стри­ца Вла­ди­слав, ко­ји се оца­ри.
Да би се обез­бе­дио на пре­сто­лу Вла­ди­слав уби­је ца­ри­цу Ра­до­ми­ро­
ви­цу, осле­пи Ра­до­ми­ро­ва си­на, а кра­ља Вла­ди­ми­ра на ве­ри уби­је у
Пре­спи у цр­кви 22. ма­ја 1015. Сам Вла­ди­слав по­ги­бе 1018. го­ди­не
од уби­лач­ке ру­ке пред Дра­чем, ко­ји је био оп­сео.“6
У фу­сно­ти на ис­тој стра­ни­ци дје­ла, чи­ји смо са­др­жај ко­ји се
од­но­си на кне­за Вла­ди­ми­ра упра­во ци­ти­ра­ли, По­по­вић да­је на­по­
ме­ну ко­ја гла­си: „Вла­ди­ми­ра је пра­во­слав­на цр­ква узе­ла у сво­је
све­ти­те­ље. Ње­го­во те­ло пре­не­ла је Ко­са­ра из Пре­спе у Кра­ји­ну

5 Ни­ко­ла I Пе­тро­вић Ње­гош, Го­во­ри, Це­ти­ње 1969, 187.

6 По­вје­сни­ца цр­но­гор­ска, Под­го­ри­ца 1997, 431.
 (бар­ску) и по­гре­бла га у цр­кви Св. Ма­ри­је, а са­ма узе мо­на­шки чин
и бу­де по­гре­бе­на че­ло му­же­вље­вих но­гу.“7
Основ­не чи­ње­ни­це ко­је По­по­вић на­во­ди о Све­том кне­зу Вла­
ди­ми­ру у глав­ном се по­кла­па­ју са ис­то­ри­ским из­во­ри­ма. Са­му­ил­ ов
по­ход на Ду­кљу (Зе­ту) ни­је усли­је­дио 1002. го­ди­не, ка­ко По­по­вић
на­во­ди, већ у то­ку 997. или 998. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир ни­је ли­шен
жи­во­та 1015. го­ди­не, ка­ко По­по­вић пи­ше, већ го­ди­ну да­на ка­сни­
је 1016. То­по­ним Ко­са Го­ра, ка­ко га По­по­вић име­ну­је, у ства­ри је
бр­до Об­лик, у ши­рем за­ле­ђу Ул­ци­ња, ко­је се по­ми­ње и у Ље­то­
пи­су по­па Ду­кља­ни­на. По­по­вић име­ну­је Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и
као кне­за и као кра­ља, што ни­је у скла­ду са ре­ал­ним исто­риј­ским
фак­ти­ма. Све­ти кнез Вла­ди­мир ни­је имао зва­ње кра­љев­ског до­сто­
јан­ства. Исто зва­ње на под­ру­ч­ју сред­њо­вје­ков­не Ди­о­кли­је (Зе­те)
сте­ћи ће тек Ми­ха­и­ло Во­ји­сла­вље­вић ко­ји је 1077. уз­ди­гао сло­
бод­ну Зе­ту у ранг кра­ље­ви­не. Инди­ка­тив­но је да Св. Јо­ван Вла­ди­
Књига 6, свеска 2

мир ни­је уне­сен у ка­лен­дар све­тих, ко­ји је пу­бли­ко­ван као сег­мент

300
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Псал­ти­ра са по­сље­до­ва­њем у штам­па­ри­ји го­спо­да­ра Ђур­ђа Цр­но­
је­ви­ћа у Це­тињ­ском ма­на­сти­ру 1495. Св. кнез Вла­ди­мир уоп­ште
се не спо­ми­ње у ли­те­рар­ним оства­ре­њи­ма и по­ли­тич­ким спи­си­ма
го­спо­да­ра Цр­не Го­ре, по­чев од вла­ди­ке Да­ни­ла па до кне­за Да­ни­ла
Стан­ко­ва. Сти­че се ути­сак да су у бр­ди­ма ста­ре Цр­не Го­ре лич­ност
и дје­ло Св. кне­за би­ли го­то­во не­по­зна­ти, и да се све­ти­тељ­ски култ

са на­је­здом Осман­ли­ја фак­тич­ки био уга­сио. Са при­па­ја­њем Ба­ра и

Ул­ци­ња Цр­ној Го­ри и са из­ла­ском кња­же­ви­не Цр­не Го­ре на Ја­дран­
ско мо­ре што је озна­че­но и од­лу­ка­ма Бер­лин­ског кон­гре­са 1878.
год. на­гло ожи­вља­ва ин­те­ре­со­ва­ње за култ и жи­во­то­пис Св. кне­за
Вла­ди­ми­ра. Ожи­вља­ва­њу успо­ме­не на ову не­поновљиву лич­ност
ју­жно­сло­вен­ске по­вје­сни­це дао је не­мјер­љив до­при­нос го­спо­дар
Цр­не Го­ре Ни­ко­ла Пр­ви Пе­тро­вић-Ње­гош, ко­ји је лик Св. кне­за
овје­ко­ве­чио у сво­јим нај­бо­љим драм­ским оства­ре­њи­ма „Бал­кан­
ској ца­ри­ци“, и по­себ­но на­дах­ну­то у „Пје­сни­ку и ви­ли“. У бур­ним
дру­штве­ним, исто­риј­ским и по­ли­тич­ким ми­је­на­ма и пре­вје­ре­њи­ма
кроз ко­је је Цр­на Го­ра, али и ши­ри срп­ски и ју­жно­сло­вен­ски ге­о­
по­ли­тич­ки про­стор про­ла­зио, од вре­ме­на кра­ља Ни­ко­ле па до да­
на­шњих да­на, култ и лик Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра све се ви­ше ши­ри,
по­сте­пе­но и не­у­мит­но уте­ме­љу­је у ко­лек­тив­ној на­род­ној свје­сти
Цр­не Го­ре и су­сјед­них про­сто­ра, и не­ми­нов­но до­би­ја на свом за­
слу­же­ном зна­ча­ју.

7 Исто, 431.
Pro­fes­sor Pre­drag Vu­kic
Sta­te Ar­chi­ves of Mon­te­ne­gro

ST. JO­VAN VLA­DI­MIR IN LI­TE­RARY CRE­A­TI­VITY

OF LORD OF MON­TE­NE­GRO, PRIN­CE AND KING
NI­KO­LA I PE­TRO­VIC-NJE­GOS

Sum­mary: St. Jo­van Vla­di­mir was the lo­cal me­di­e­val ru­ler of Di­oc­
lea, the Slo­ve­nian prin­ci­pa­lity on the eastern co­ast of the Adri­a­tic Sea.
He was, un­do­ub­tedly, an im­por­tant fi­gu­re, not only in hi­sto­ri­cal and
spi­ri­tual tra­di­tion of the sta­te and its ge­o­grap­hi­cal area, which is now
na­med Mon­te­ne­gro, but al­so in the ove­rall cul­tu­ral and hi­sto­ri­cal he­ri­
ta­ge of So­uth Sla­vic and Bal­kan pe­o­ple in ge­ne­ral. Ho­we­ver, by the ar­
ri­val of the Ot­to­mans in the­se are­as, the me­mory of St. Prin­ce Vla­di­mir

Проф. Пре­д раг Ву­к ић

al­most va­nis­hed in the hills of the an­ci­ent Mon­te­ne­gro. Prin­ce Vla­di­mir
was men­ti­o­ned ne­it­her in the po­li­ti­cal acts nor in the li­te­ral cre­a­tion of
the Mon­te­ne­grin ru­lers of Pe­tro­vic- Nje­gos dynasty, from the pe­riod
when Da­ni­lo was me­tro­po­li­na­te to the pe­riod when he was gi­ven the
ti­tle of prin­ce.
The me­mory of Prin­ce Vla­di­mir was re­vi­ved only af­ter the jo­i­ning
of Bar and Ul­cinj to Mon­te­ne­gro at the la­te se­ven­ti­es of the 19th cen­tury, 301
when Mon­te­ne­gro re­ce­iv­ ed in­ter­na­ti­o­nal re­cog­ni­tion for its own in­de­

Свети Јо­ван Вла­ди­мир у ли­те­рар­ном ства­ра­ла­штву Ни­ко­ле I Пе­тро­ви­ћа

pen­den­ce at the Ber­lin Con­gress. The Prin­ce Vla­di­mir was men­ti­o­ned
at that ti­me in the dra­mas ‘The Bal­kan Em­press’ (1884) and ‘ Po­et and
fa­iry’ (1892), writ­ten by Prin­ce Ni­ko­la I. In the epic po­em “The Po­et
and the Fa­iry” Prin­ce Ni­ko­la ga­ve ba­sic in­di­ca­ti­ons of li­fe and cha­rac­ter
of St. Prin­ce Vla­di­mir. From the pe­riod when King Ni­ko­la was the ru­ler
of Mon­te­ne­gro to the pre­sent days the in­te­rest for the cha­rac­ter, work
and hi­sto­ri­cal de­ve­lop­ment of the cult of St. Vla­di­mir among the sci­en­
ti­fic staff is mo­re and mo­re ob­vi­o­us. As the ti­me pas­sed by, the sci­en­ti­fic
know­led­ge abo­ut this emi­nent per­so­na­lity of the me­di­e­val hi­story of the
Bal­kans was be­ing ex­pen­ded.
Key words: Prin­ce, Di­oc­lea, Mon­te­ne­gro, cult, per­so­na­lity, me­
mory, men­tion, dra­mas, epic po­em, hi­story
 Пре­по­да­ва­те­ль ис­то­рии Пре­драг Ву­кич
Го­су­дар­ствен­ный ар­хив Чер­но­го­рии

СВ. ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР В ЛИ­ТЕ­РА­ТУР­НОМ

ТВОР­ЧЕ­СТВЕ ГО­СУ­ДА­РЯ ЧЕР­НО­ГО­РИИ, КНЯ­ЗЯ
И КО­РО­ЛЯ НИ­КО­ЛЫ I ПЕ­ТРО­ВИ­ЧА – НЕ­ГО­ША

Ре­зю­ме: Св. Иоанн Вла­ди­мир (око­ло 970 – 1016) был мест­

ным пра­ви­те­лем сре­дне­ве­ко­во­го сла­вян­ско­го кня­же­ства Ди­о­клеи
на во­сточ­ном бе­ре­гу Адри­а­ти­че­ско­го мо­ря. Не­сом­нен­но он являл­
ся ва­жне­й­шей лич­но­стью не то­ль­ко в исто­ри­че­ской ду­хов­ной тра­
ди­ции го­су­дар­ствен­ной и ге­о­гра­фи­че­ской тер­ри­то­рии, име­ну­е­мой
се­год­ня Чер­но­го­ри­ей, но и в ку­ль­тур­ном и исто­ри­че­ском на­сле­дии
южно­сла­вян­ских и бал­кан­ских на­ро­дов в це­лом. С на­ча­лом ту­рец­
ко­го на­ше­ствия на дан­ные тер­ри­то­рии па­мя­ть о св. кня­зе Вла­ди­
Књига 6, свеска 2

ми­ре в го­рах Древ­ней Чер­но­го­рии поч­ти ис­че­зла. В по­ли­ти­че­ских

302
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ак­тах и ли­те­ра­тур­ных про­из­ве­де­ни­ях глав чер­но­гор­ской ди­на­стии
Пе­тро­вич – Не­гош, на­чи­ная с ми­тро­по­ли­та Да­ни­ла, впло­ть до кня­
зя Да­ни­ла, имя кня­зя Вла­ди­ми­ра не упо­ми­на­ет­ся. Па­мя­ть о кня­зе
Вла­ди­ми­ре вос­ста­на­вли­ва­ет­ся то­ль­ко по­сле при­со­е­ди­не­ния го­ро­
дов Бар и Уль­ци­нь к Чер­но­го­рии, а зна­чит в 70-тые го­ды, в 1878
го­ду, ког­да Чер­но­го­рия по­лу­чи­ла ме­жду­на­род­ное при­зна­ние сво­

ей не­за­ви­си­мо­сти на Бер­лин­ском кон­грес­се. Упо­ми­на­ние кня­зя

Вла­ди­ми­ра имен­но в дан­ный исто­ри­че­ский пе­ри­од мы на­хо­дим в
пь­е­сах ко­ро­ля Ни­ко­лы I Пе­тро­ви­ча Не­го­ша «Бал­кан­ская ца­ри­ца»
(1884) и «По­эт и ру­сал­ка» (1892). В эпи­че­ской по­э­ме «По­эт и ру­
сал­ка» ко­ро­ль Ни­ко­ла в основ­ных чер­тах опи­сал жи­тие и образ
св. кня­зя Вла­ди­ми­ра. Ин­те­рес на­уч­ных де­я­те­лей к жи­зни, обра­зу
и исто­ри­че­ско­му раз­ви­тию ку­ль­та св. кня­зя Вла­ди­ми­ра во­зра­ста­ет,
на­чи­ная с го­су­да­ря Чер­но­го­рии, ко­ро­ля Ни­ко­лы, до на­ших дней.
Ре­зу­ль­та­ты на­уч­ных ис­сле­до­ва­ний этой зна­чи­мой лич­но­сти сре­
дне­ве­ко­вой ис­то­рии Бал­кан со вре­ме­нем во­зра­ста­ют.
Клю­че­вые сло­ва: кня­зь, Ди­о­клеа, Чер­но­го­рия, ку­льт, образ, па­
мя­ть, пь­е­сы, эпи­че­ская по­э­ма, ис­то­рия.
Pre­drag Vu­kić
Κρατικό Αρχείο Μαυροβουνίου

ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΣΤΟ ΛΟΓΟΤΕΧΝΙΚΟ

ΕΡΓΟ ΤΟΥ ΗΓΕΜΟΝΑ ΚΑΙ ΒΑΣΙΛΙΑ ΜΑΥΡΟΒΟΥΝΙΟΥ
ΝΙΚΌΛΑΟΥ Α’ ΠΕΤΡΟΒΙΤΣ-ΝΙΕΓΚΟΣ

Περίληψη: Ο Άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος (γύρω στο 970-1016) ήταν

τοπικός ηγεμόνας του μεσαιωνικού σλαβικού Πριγκιπάτου της Διοκλείας
στην ανατολική πλευρά της Αδριατικής Θάλασσας. Αναμφίβολα είναι
σημαντική προσωπικότητα όχι μόνο στην ιστορική και πνευματική πα-
ράδοση του κρατικού και γεωγραφικού χώρου, που σήμερα ονομάζεται
Μαυροβούνιο, αλλά στο σύνολο της πολιτισμικής και ιστορικής κλη-
ρονομιάς των νοτιοσλαβικών και βαλκανικών λαών γενικά. Όμως, με

Проф. Пре­д раг Ву­к ић

τον ερχομό των Οσμανλίδων στις περιοχές αυτές, η μνήμη του Άγιου
Πρίγκιπα Βλαδίμηρου στα βουνά του Παλιού Μαυροβουνίου ήταν
ήδη εξαφανισμένη. Στα πολιτικά γραπτά και στο λογοτεχνικό έργο των
ηγεμόνων της δυναστείας των Πέτροβιτς-Νιέγκος, από την εποχή του
Μητροπολίτη Ντανίλο μέχρι τον Πρίγκιπα Ντανίλο δεν υπάρχει ανα-
φορά του Πρίγκιπα Βλαδίμηρου. Η μνήμη του Πρίγκιπα Βλαδίμηρου
ξαναζωντάνεψε μόλις μετά την ένωση του Μπαρ και του Ούλτσιν με το 303
Μαυροβούνιο στο τέλος της δεκαετίας του ’70 όταν το Μαυροβούνιο

Свети Јо­ван Вла­ди­мир у ли­те­рар­ном ства­ра­ла­штву Ни­ко­ле I Пе­тро­ви­ћа

στη Συνθήκη του Βερολίνου το 1878 αναγνωρίστηκε διεθνώς. Την
μνήμη του Πρίγκιπα Βλαδίμηρου ακριβώς σε αυτή την ιστορική εποχή
βρίσκουμε στα δραματικά έργα του Πρίγκιπα και Βασιλιά Νικολάου
Α’ Πέτροβιτς-Νιέγκος: «Bal­kan­ska sta­ri­ca» (1884) και «Pje­snik i vi­la»
(1892). Στο άσμα «Pje­snik i vi­la» ο Πρίγκιπας Νικόλαος σε βασικές
γραμμές εγκωμίασε την ζωή και προσωπικότητα του Άγιου Πρίγκιπα
Βλαδίμηρου. Από την περίοδο του Πρίγκιπα Μαυροβουνίου Νικόλαου
Α’ μέχρι σήμερα όλο και περισσότερο εκδηλώνεται το ενδιαφέρον των
επιστημόνων για την προσωπικότητα, έργο και ιστορική εξέλιξη της
τιμής του Άγιου Πρίγκιπα Βλαδίμηρου. Με την πάροδο του χρόνου ευ-
ρύνονται οι επιστημονικές γνώσεις για αυτή την διαπρεπή προσωπικό-
τητα της μεσαιωνικής ιστορίας των Βαλκανίων.
Λέξεις κλειδιά: πρίγκιπας, Διοκλεία, Μαυροβούνιο, τιμή, προσωπι-
κότητα, μνήμη, δραματικά έργα, άσμα, ιστορία.
 Др Ва­сиљ Јо­во­вић, са­рад­ник у на­ста­ви
Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Ник­шић
Уни­вер­зи­тет Цр­не Го­ре
va­silj­jo­vo­vic@yahoo.com

СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР

У ЦР­НО­ГОР­СКОЈ ПЕ­РИ­О­ДИ­ЦИ
(1835-1914)
Са­же­так: О ду­кљан­ском/зет­ском кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру
(кр. X в. – 1016), ко­ји је по­сли­је му­че­нич­ке смр­ти про­гла­шен све­
тим и ко­га Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква сла­ви под име­ном Све­ти Јо­
ван Вла­ди­мир, пи­са­но је у пе­ри­о­ди­ци ко­ја је из­ла­зи­ла на про­сто­ру
Књига 6, свеска 2

да­на­шње Цр­не Го­ре са по­ја­вом пр­ве пе­ри­о­дич­не пу­бли­ка­ци­је Гр­

ли­ца, 1835. го­ди­не до по­чет­ка Пр­вог свјет­ског ра­та, 1914. го­ди­не.
Кључ­не ри­је­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, цр­но­гор­ска пе­ри­о­ди­ка,
Глас Цр­но­гор­ца, Про­свје­та, Ду­кља/Зе­та, сред­њи ви­јек
304 У вре­мен­ском пе­ри­о­ду од 1835. до 1914. го­ди­не, Цр­на Го­ра је
про­ла­зи­ла кроз раз­ли­чи­те др­жав­но прав­не фор­ма­ци­је: те­о­крат­ску
У спомен и славу Светог Јована Владимира

вла­да­ви­ну Ње­го­ше­вог до­ба, Кња­же­ви­ну и Кра­ље­ви­ну Цр­ну Го­ру.

У ду­гом вре­мен­ском пе­ри­о­ду од 1835. до 1941. го­ди­не про­стор да­
на­шње Цр­не Го­ре био је у скло­пу раз­ли­чи­тих др­жав­них фор­ма­ци­
ја. Цр­на Го­ра Пе­тро­ви­ћа са пре­сто­ни­цом Це­ти­њем, вре­ме­ном је
ши­ри­ла сво­је гра­ни­це та­ко да су се у ње­ном са­ста­ву 1878. го­ди­не
на­шли гра­до­ви: Под­го­ри­ца, Ник­шић и Бар. За ври­је­ме Бал­кан­ских
ра­то­ва (1912, 1913) Цр­на Го­ре је, та­ко­ђе, про­ши­ри­ла сво­је гра­ни­це.
У овом пе­ри­о­ду из­ла­зи­ле су мно­го­број­не пе­ри­о­дич­не пу­бли­ка­ци­је
у ко­ји­ма су за­сту­пље­ни тек­сто­ви ко­ји су об­ра­ђи­ва­ли Ду­кљан­ску
др­жа­ву и ври­је­ме вла­да­ви­не ду­кљан­ског кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.
Пи­са­ње у пе­ри­о­ди­ци у ври­је­ме Ње­го­ше­ве те­о­крат­ске за­јед­ни­це, па
по­том Кња­же­ви­не/Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре од­ра­жа­ва­ло је ми­шље­ње
зва­нич­не по­ли­тич­ке ели­те, по­што су пе­ри­о­дич­не штам­па­не пу­бли­
ка­ци­је ве­ћи­ном ис­ка­зи­ва­ле став зва­нич­не др­жав­не по­ли­ти­ке. У том
кон­тек­сту су об­ра­ђи­ва­не и сред­њо­вје­ков­не те­ме.
Ин­те­ре­со­ва­ње за Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­ра­сло је ње­го­вим
уно­ше­њем у „Ср­бљак“ 1861. го­ди­не.1 До Пр­вог свјет­ског ра­та у
1 Бе­о­град­ски ми­тро­по­лит Ми­ха­и­ло 1861. го­ди­не унио је у „Ср­бљак“ Слу­жбу и
исто­ри­о­гра­фи­ји се по­ја­ви­ло до­ста ра­до­ва о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­
ми­ру: Ива­на Ја­стре­бо­ва, Па­вла Апо­ло­но­ви­ча Ро­вин­ског, Ди­ми­три­
ја Ру­вар­ца, Ђор­ђа По­по­ви­ћа, Сто­ја­на Но­ва­ко­вић, Фра­ње Рач­ког,
Бог­да­но­ви­ћа, Фра­на Ми­ло­ба­ра, Пан­те­ли­је Срећ­ко­ви­ћа, Про­ки­ћа,
Кон­стан­ти­на Ји­ре­че­ка и др.2 Ауто­ри­ма, ко­ји су пи­са­ли о Све­том
Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, као глав­ни из­во­ри о све­том кра­љу по­слу­жи­ли
су: „Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на“, и то XXXVI по­гла­вље ко­је го­во­ри
о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру (ње­го­во жи­ти­је), Ски­ли­чи­на „Крат­ка
исто­ри­ја“ у ко­јој се, у окви­ру ра­то­ва­ња бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла
са ви­зан­тиј­ским ца­рем Ва­си­ли­јем II, го­во­ри о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру,
Ке­дре­но­во ка­зи­ва­ње о ду­кљан­ском вла­да­ру, као и Слу­жба Све­тог
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.3 Осим исто­ри­о­граф­ских, би­ло је и књи­жев­них
и умјет­нич­ких ра­до­ва ко­ји­ма је као ин­спи­ра­ци­ја по­слу­жио лик све­
тог кра­ља Вла­ди­ми­ра.4 Све је то ре­зул­ти­ра­ло да се и у цр­но­гор­ској
пе­ри­о­ди­ци пи­ше о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру.

Др Ва­с иљ Јо­в о­в ић

У пе­ри­о­ду од по­ја­ве пр­ве пе­ри­о­дич­не пу­бли­ка­ци­је, ка­лен­да­ра
Гр­ли­ца, до Пр­вог свјет­ског ра­та, о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру пи­
са­но је у ча­со­пи­су Глас Цр­но­гор­ца у окви­ру тек­ста о Срп­ској пра­

Жи­ти­је Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и тим чи­ном је Св. Јо­ван Вла­ди­мир зва­нич­но увр­штен у
све­ти­те­ље Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, в. Д. Ру­ва­рац, О св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру – исто­рич­но 305
књи­жев­на цр­ти­ца,Зе­мун 1892, 9; С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у цр­но­гор­ској пе­ри­о­ди­ци (1835-1914)

ме­ђу бал­кан­ским Сло­ве­ни­ма – Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, Бе­о­град 1893, 244.
2 И. Ја­стре­бов, По­дат­ци за исто­ри­ју срп­ске цр­кве. Из пут­нич­ких за­пи­сни­ка Ива­
на С. Ја­стре­бо­ва, Бе­о­град 1879, 162-164; П. Ро­вин­скій, Чер­но­го­рія вь ея про­шло­мъ и
на­сто­ящ­ е­ ­мъ, 1888, 270-275; Д. Ру­ва­рац, О св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру; Ђ. По­по­вић, Исто­ри­ја
Цр­не Го­ре, Бе­о­град 1896, 431-432; С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти;
Ф. Rač­ki, Pi­sma Fra­nje Rač­ko­ga Pe­tru Pre­ra­do­vi­ću, Vi­e­nac, 17, 1894, 271-274; С. Бог­да­но­
вић, Све­ти срп­ски краљ Јо­ван Вла­ди­мир, Не­вен, 3, 1899-1900, 40-44; Ф. Mi­lo­bar, Du­kljan­
ska kra­lje­vi­na, Sa­ra­je­vo 1900; П. Срећ­ко­вић, Јо­ван Вла­ди­мир I кнез зет­ски и Под­гор­ја,
На­ша про­шлост, 6,1901, 81-87; Б. Про­кић, Јо­ван Ски­ли­ца као нај­ста­ри­ји из­вор за исто­
ри­ју Ма­ће­дон­ских Сло­ве­на, Глас Срп­ске Кра­љев­ске ака­де­ми­је, LXXXIV, 1910, 108-109; К.
Ји­ре­чек, Исто­ри­ја Ср­ба. Пр­ва књи­га (до 1371), Бе­о­град 1911 и др.
3 Ke­drě­nos-Skylit­zěs, Bon­nae 1838; И. Črn­čić, Po­pa Du­klja­ni­na lě­to­pis po la­tin­sku:
to­ga ne­ko­li­ko i još ne­što po hr­vat­sku (po pre­pi­su po­pa Je­ro­li­ma Ka­le­ti­ća), Kra­lje­vi­ca 1874;
Слу­жба Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру на грч­ком је об­ја­вље­на штам­пом пр­ви пут 1690. го­ди­не, а
за­тим то­ком XVI­II и XIX ви­је­ка ви­ше пу­та. Са јед­ног од тих из­да­ња (вје­ро­ват­но оног из
1774) на­стао је цр­кве­но-сло­вен­ски пре­вод, штам­пан 1802. го­ди­не у Ве­не­ци­ји, в. Стој­че­
вић, 1998, 170-183. Пре­ма слу­жби у „Ср­бља­ку“ зо­ве се „ве­ли­ко­му­че­ник Јо­ван Вла­ди­мир
чу­до­тво­рац“, в. Ср­бљак, Бе­о­град 1861.
4 А. Ка­чић-Ми­о­шић, Пје­сма од кра­ља Вла­ди­ми­ра, Раз­го­во­ри угод­ни на­ро­да сло­
вин­ско­га, Ве­не­ци­ја 1756; Л. Ла­за­ре­вић, Вла­ди­мир и Ко­са­ра. Дра­ма у III ак­та, Бу­дим
1829; Ј. Сте­ри­ја По­по­вић, Вла­ди­слав, Бе­о­град 1843; П. Пре­ра­до­вић, Вла­ди­мир и Ко­са­ра.
Опе­ра, Пје­снич­ка дје­ла Пе­тра Пре­ра­до­ви­ћа, За­греб 1873; С. Сре­мац, Вла­ди­мир и Ко­са­
ра, Ниш 1888; Д. Ј. Илић, Смрт кра­ља Вла­ди­ми­ра. Пје­сма, Бра­ник, 19, 1913, 133-134; А.
Га­ври­ло­вић, Све­ти краљ Вла­ди­мир, Бе­о­град 1912, 87; Д. Ј. Илић, По­ги­би­ја кра­ља Вла­ди­
ми­ра. Пје­сма, Ве­ли­ки срп­ски илу­стро­ва­ни ка­лен­дар, 1914, 29-33.
 во­слав­ној цр­кви.5 Је­дан број тек­сто­ва у Гла­су Цр­но­гор­ца од­но­си се
на култ све­ти­те­ља – на ру­миј­ску ли­ти­ју.6 Ме­ђу вјер­ни­ци­ма вла­да
чвр­сто увје­ре­ње да је крст ко­ји јед­ном го­ди­шње из­но­се на врх пла­
ни­не Ру­ми­је онај исти крст ко­ји је бу­гар­ски цар Вла­ди­слав по­слао
кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, по­зи­ва­ју­ћи га до­ђе у ње­го­ву пре­сто­ни­цу
Пре­спу на са­ста­нак, прет­ход­но се за­клев­ши на кр­сту да му не ра­
ди о не­вје­ри, и ко­ји је зет­ски кнез, ка­да је на пре­ва­ру ухва­ћен и 22.
ма­ја 1016. го­ди­не (4. ју­на по но­вом ка­лен­да­ру) по­гу­бљен пред цр­
квом у бу­гар­ској пре­сто­ни­ци, имао у ру­ка­ма. Ли­ти­ја је кре­та­ла из
се­ла Ми­ку­ли­ћи. О по­прав­ци цр­кве Св. Ни­ко­ле у Ми­ку­ли­ћи­ма под
Ру­ми­јом пи­са­но је у ча­со­пи­су Про­свје­та.7
Глас Цр­но­гор­ца, лист за по­ли­ти­ку и књи­жев­ност (Цр­но­го­рац
Це­ти­ње, 1871-1873; Глас Цр­но­гор­ца Це­ти­ње 1873-1915; Не­ји код
Па­ри­за и Рим, 1917-1922) ни­је био са­мо зва­нич­ни ор­ган цр­но­гор­
ске вла­де. Он са­др­жи из­ван­ре­дан ма­те­ри­јал за про­у­ча­ва­ње по­ли­тич­
Књига 6, свеска 2

ких, кул­тур­них, про­свјет­них, на­уч­них и књи­жев­них при­ли­ка дру­ге

306
У спомен и славу Светог Јована Владимира
по­ло­ви­не XIX и пр­ве дви­је де­це­ни­је XX ви­је­ка. Овај лист је пр­ви у
Цр­ној Го­ри по­чео да си­сте­мат­ски об­ја­вљу­је ре­тро­спек­тив­ну би­бли­
о­гра­фи­ју (1886. и 1913. го­ди­не). Без овог ли­ста се у цје­ли­ни не би
мо­гла, за овај пе­ри­од, пи­са­ти по­ли­тич­ка и кул­тур­на исто­ри­ја Цр­не
Го­ре, јер је ве­ли­ки дио ар­хив­ске до­ку­мен­та­ци­је про­пао у ра­то­ви­
ма. Осим цр­но­гор­ске ин­те­ли­ген­ци­је ко­ја се ба­ви­ла књи­жев­но­шћу

и жур­на­ли­сти­ком, а ко­ја је за­по­чи­ња­ла ба­вље­ње на­уч­но - ис­тра­жи­

вач­ким ра­дом и огла­ша­ва­ла се у Гла­су Цр­но­гор­ца, стра­ни­це ово­га
ли­ста би­ле су до­ступ­не и дру­гим са­рад­ни­ци­ма и љу­ди­ма од пе­ра из
свих ју­жно­сло­вен­ских кра­је­ва. Лист је до­но­сио и пре­во­де по­зна­тих
свјет­ских кла­си­ка. Због не­дост­ка или по­мањ­ка­ња ар­хив­ске гра­ђе и
дру­гих до­ку­ме­на­та, Глас Цр­но­гор­ца је че­сто глав­ни, по­не­кад је­ди­
ни из­вор за про­у­ча­ва­ње про­шло­сти Цр­не Го­ре са ра­зних аспе­ка­та.8
У ча­со­пи­си­ма: Про­свје­та и Глас Цр­но­гор­ца да­ти су при­ка­зи
пр­вих све­о­бу­хват­них сту­ди­ја у срп­ској исто­ри­о­гра­фи­ји ко­је освје­
тља­ва­ју жи­вот и дје­ло Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. У Про­свје­ти,
слу­жбе­ном ли­сту Ми­тро­по­ли­је Цр­но­гор­ске и књ. Ми­ни­стар­ства
про­свје­те (Це­ти­ње, 1889-1901), дат је при­каз књи­ге Ди­ми­три­ја
5 Т., Исто­ри­ја срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, Глас Цр­но­гор­ца, 1894, 32, 2; 33, 3.
6 Н. Ј. Ву­чи­нић, Са врх Ру­ми­је, Глас Цр­но­гор­ца, 1889, 24, 2; Љ. При­мо­рац, Са врх
Ру­ми­је, Глас Цр­но­гор­ца, 1892, 23, 2-3; Ис­под Ру­ми­је, Глас Цр­но­гор­ца, 1893, 24, 2-3.
7 Б. Б. П., По­прав­ка ста­рин­ске цр­кве у се­ло Ми­ку­ли­ће под Ру­ми­јом, Про­свје­та,
1894, II, 604-605.
8 Д. Мар­ти­но­вић, Глас Цр­но­гор­ца (1873-1922) - цр­но­гор­ски лист са нај­ду­жим
из­ла­же­њем, „Лу­ча та­мом об­у­зе­та“ - би­бли­о­ло­шки есе­ји, Це­ти­ње 1995, 378-385.
Ру­вар­ца „О Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру - исто­рич­но књи­жев­на цр­
ти­ца“, ко­ји је пре­штам­пан из Но­вог Вре­ме­на за 1882. го­ди­ну, гдје је
украт­ко дат са­др­жај књи­ге ис­ти­чу­ћи да је аутор пи­сао на кри­тич­ки
и на­у­чан на­чин.9
На Це­ти­њу се 1889. го­ди­не по­ја­вио пр­ви цр­но­гор­ски пе­да­го­
шки ча­со­пис Про­свје­та. Из­ла­зи­о је од по­чет­ка 1889. до кра­ја 1901.
го­ди­не. У то­ку три­на­е­сто­го­ди­шњег из­ла­же­ња Про­свје­та је има­ла
три ре­дак­ци­је: Јо­ва­на Па­вло­ви­ћа (1889-1891), Јо­ва­на Сун­де­чи­ћа
(1892-1894) и Јо­ва­на Ље­па­ве (1895-1901).10 Про­грам ча­со­пи­са је
об­ја­вљен у ви­ду књи­жев­ног огла­са у Гла­су Цр­но­гор­ца – зва­нич­ном
ор­га­ну цр­но­гор­ске др­жа­ве.11 У про­гра­му ча­со­пи­са сто­ји да ће Про­
свје­та би­ти слу­жбе­ни лист Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ске и књ. Ми­ни­
стар­ства про­свје­те, а би­ће по­ди­је­љен на дво­је: на слу­жбе­ни дио, у
ко­јем ће се до­но­си­ти за­ко­ни, на­ред­бе, пра­ви­ла, упу­ства, рас­пи­си и
уоп­ште сва за­ва­нич­на са­оп­ште­ња Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ске и књ.

Др Ва­с иљ Јо­в о­в ић

Ми­ни­стар­ства про­свје­те; и на не­слу­жбе­ни дио, ко­ји ће до­но­си­ти
по­уч­не, по­пу­лар­но пи­са­не члан­ке из свих стру­ка про­свје­те, на­ро­
чи­то пак из пред­ме­та ко­ји се ти­чу цр­кве и ре­ли­ги­о­зног мо­ра­ла,
шко­ле, на­ста­ве и вас­пи­та­ња.12 Знат­ну па­жњу Про­свје­та је по­све­
ћи­ва­ла опи­си­ма и са­ку­пља­њу гра­ђе о цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма. У
јед­ном од пр­вих бро­је­ва по­ја­вио се чла­нак под псе­у­до­ни­мом ,,Не­ 307
ка­да­шњи учи­тељ“ (прет­по­ста­вља­мо да се ра­ди о глав­ном уред­ни­ку

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у цр­но­гор­ској пе­ри­о­ди­ци (1835-1914)

Јо­ва­ну Па­вло­ви­ћу), у ко­је­му су до­пи­сни­ци из уну­тра­шњо­сти по­зи­
ва­ни на са­рад­њу. У истом члан­ку су им да­та упут­ства за са­ку­пља­ње
ма­те­ри­ја­ла о са­крал­ним спо­ме­ни­ци­ма на тлу Цр­не Го­ре. Апел је
уро­дио пло­дом. Ја­вио се ве­ли­ки број са­рад­ни­ка. Из пе­ра све­ште­ни­
ка и учи­те­ља ча­со­пис се, из бро­ја у број, пу­нио опи­си­ма по­је­ди­них
цр­ка­ва и ма­на­сти­ра и дру­гим за­ни­мљи­вим по­да­ци­ма и гра­ђом ве­
за­ном за ове објек­те (ар­хи­тек­ту­ра, ри­зни­це).13

9 О св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, исто­рич­но књи­жев­на цр­ти­ца, Про­свје­та, 1/1892, 219.

10 Д. Мар­ти­но­вић, Про­свје­та 1889-1901, би­бли­о­гра­фи­ја, Це­ти­ње 1979, 5.
11 „По­тре­ба је Ми­тро­по­ли­ји Цр­но­гор­ској као и Ми­ни­стар­ству Про­свје­те и све­
штен­ству и учи­тељ­ству на­шем да има­ју у зе­мљи свој лист...Про­свје­та ће би­ти слу­жбе­ни
лист Ми­тро­по­ли­је Цр­но­гор­ске и књ. Ми­ни­стар­ства Про­свје­те, а би­ће по­ди­је­љен на дво­је:
на слу­жбе­ни дио, у ко­јем ће се до­но­си­ти за­ко­ни, на­ред­бе, пра­ви­ла, упу­ства, рас­пи­си и
уоп­ште сва зва­нич­на са­оп­ште­ња Ми­тро­по­ли­је Цр­но­гор­ске и књ. Ми­ни­стар­ства Про­свје­
те; и на не­слу­жбе­ни дио, ко­ји ће до­но­си­ти по­уч­не, по­пу­лар­но пи­са­не члан­ке из сви­јех
стру­ка про­свје­те, на­ро­чи­то пак из пред­ме­та ко­ји се ти­чу цр­кве и ре­ли­ги­о­зног мо­ра­ла,
шко­ле, на­ста­ве и вас­пи­та­ња “, Про­свје­та лист за цр­кву и шко­лу, Глас Цр­но­гор­ца, XVI­II/
1889, бр. 9, 3-4; бр. 10, 3; бр. 11, 3-4.
12 Д. Мар­ти­но­вић, Про­свје­та, 7.
13 Исто, 17-18.
 Ру­ски на­уч­ник Па­вле Апо­ло­но­вић Ро­вин­ски (1831, Гу­сев­ка
– 1916, Пе­тро­град)14 је у Гла­су Цр­но­гор­ца на­пи­сао при­каз књи­ге
срп­ског исто­ри­ча­ра Сто­ја­на Но­ва­ко­ви­ћа „Пр­ви осно­ви ју­жно­сло­
вен­ске књи­жев­но­сти“.15 Ро­вин­ски на­во­ди ми­шље­ње Сто­ја­на Но­ва­
ко­ви­ћа ко­ји ка­же да је ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и ње­го­вој же­ни Ко­са­
ри по све­му су­де­ћи: „про­из­вод осми­шње­ног хри­шћан­ско на­род­ног
жи­во­та на­ших пле­ме­на у но­вој отаџ­би­ни на Бал­кан­ском По­лу­о­стр­
ву“.16 За По­па Ду­кља­ни­на Но­ва­ко­вић ка­же да оно што нам он при­
ча не по­ка­зу­је се као ле­ген­да не­го као исто­ри­ја.17
О Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру пи­са­но је у окви­ру тек­ста о срп­
ским све­ти­те­љи­ма ко­ји је на­пи­сао Ди­о­ни­си­је Ми­ко­вић, игу­ман ма­
на­сти­ра Ба­ња код Ри­сна, у Ве­ли­ком илу­стро­ва­ном ка­лен­да­ру Бо­ка
за 1910. го­ди­ну (Хер­цег Но­ви, 1909-1914).18 Ве­ли­ки илу­стро­ва­ни
14 Па­вле Апо­ло­но­вич Ро­вин­ски на­кон за­вр­шет­ка Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та на Ка­
зан­ском уни­вер­зи­те­ту, био је не­ко ври­је­ме, пре­да­вач исто­ри­је књи­жев­но­сти. Због ре­во­
Књига 6, свеска 2

лу­ци­о­нар­них иде­ја про­тје­ран је у Си­бир, али је успио да по­бјег­не и пре­ко Мон­го­ли­је,

308
У спомен и славу Светог Јована Владимира
сти­гао је 1867. го­ди­не у Ср­би­ју, гдје је остао до 1870. го­ди­не. Око по­ла го­ди­не 1878. је
био у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, али је и ода­тле прог­нан. Ма­ја 1879. го­ди­не до­спио је у цр­но­
гор­ску пре­сто­ни­цу Це­ти­ње, и у њој, с ма­њим пре­ки­ди­ма, про­вео је око 27 го­ди­на. Па­вле
А. Ро­вин­ски се пре­ко три­де­сет го­ди­на (све до кра­ја жи­во­та) ин­тен­зив­но ба­вио на­уч­но-
ис­тра­жи­вач­ким ра­дом о Цр­ној Го­ри.. На­ро­чит зна­чај има ње­го­во жи­вот­но и ви­ше­том­но
дје­ло: „Цр­на Го­ра у про­шло­сти и са­да­шњо­сти“. Ово ка­пи­тал­но дје­ло у три то­ма са шест
све­за­ка, на пре­ко 3700 стра­ни­ца, об­ја­ви­ла је Ру­ска ака­де­ми­ја на­у­ка (I том је штам­пан у
Пе­тро­гра­ду 1888, че­ти­ри све­ске II то­ма об­ја­вље­не су 1897, 1901, 1905. и 1909., док је III

том иза­шао 1915. го­ди­не). У овом дје­лу је на­кон при­лич­но ис­црп­ног ге­о­граф­ског при­ка­за,
дат исто­риј­ски пре­глед Зе­те и Цр­не Го­ре до по­чет­ка XIX ви­је­ка. У по­себ­ним то­мо­ви­ма
об­ра­дио је ар­хе­о­ло­ги­ју Цр­не Го­ре и њен др­жав­ни жи­вот (1815-1907). П. А. Ро­вин­ски ак­
тив­но је уче­ство­вао у кул­тур­но-про­свјет­ном и јав­ном жи­во­ту Цр­не Го­ре, в. Д. Мар­ти­но­
вић, Па­вел Апо­ло­но­вич Ро­вин­ски (1831-1916), Пор­тре­ти, Це­ти­ње 1983, 127-141.
15 О св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, 219; П. А. Ро­вин­ски, Ст. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­
вен­ске књи­жев­но­сти, Глас Цр­но­гор­ца, 1893, 42, 3-4. Ри­јеч је о пр­вим све­о­бу­хват­ним сту­
ди­ја­ма у срп­ској исто­ри­о­гра­фи­ји ко­је осви­је­тља­ва­ју жи­вот и дје­ло Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.
16 Р. Ц., Ст. Но­ва­ко­вић - Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу Бал­кан­ским
Сло­ве­ни­ма. Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, бр. 42, 3.
17 Р. Ц., Ст. Но­ва­ко­вић - Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти, 3; По­гле­
да­ти: Г. Остро­гор­ски, Си­нај­ска ико­на Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Гла­сник СНД XIV,
99-106; Ђор­ђе Сп. Ра­до­ји­чић, Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, ње­ни ви­до­ви од XI
до XIX ве­ка, Кру­ше­вац 1967; Ј. Ре­ђеп, О уби­ству ду­кљан­ског кне­за Вла­ди­ми­ра,
Уби­ство вла­да­ра, сту­ди­је и огле­ди, Но­ви Сад 1998, 311-319.
18 Д. Ми­ко­вић, Срп­ски све­ти­те­љи, Бо­ка ка­лен­дар, 1910, 65. Ар­хи­ман­дрит Ди­о­ни­
си­је Ми­ко­вић (1861-1942), ро­дом из Па­штро­ви­ћа, основ­но те­о­ло­шко обра­зо­ва­ње сте­као
је у ма­на­стир­ској шко­ли у Ре­же­ви­ћи­ма. Са 18 го­ди­на се за­мо­на­шио у ма­на­сти­ру Пра­
скви­ца, гдје је и са­хра­њен. Два пу­та је по­ку­ша­вао да оде у Ру­си­ју ра­ди шко­ло­ва­ња али
без успје­ха. У чин игу­ма­на про­из­ве­ден је 1891, а за ар­хи­ман­дри­та 1921. го­ди­не. Као све­
ште­но ли­це слу­жбо­вао је у ма­на­сти­ру: Ду­ље­ву, Пра­скви­ци, Гра­ди­шту и Ба­њи код Ри­сна
гдје се нај­ви­ше за­др­жао. Ми­ко­вић је био уред­ник књи­жев­но-на­уч­ног го­ди­шња­ка Срп­ски
ма­га­зин (Ко­тор 1896-1897) и из­дао је не­ко­ли­ко по­себ­них књи­га ре­ли­ги­о­зног, на­ци­о­нал­
ног и исто­риј­ског зна­ча­ја, од ко­јих му је „Бо­ко-ко­тор­ско вла­ди­чан­ство“ (1907) на­гра­ди­ла
ка­лен­дар Бо­ка (1909-1914) је сли­је­дио ли­те­рар­но-на­уч­ни смјер
озна­чен по­кре­та­њем Да­ни­це Ву­ка Ка­ра­џи­ћа у тре­ћој де­це­ни­ји XIX
ви­је­ка. Ка­лен­дар Бо­ка по­кре­нуо је и до кра­ја из­ла­же­ња уре­ђи­вао
Ди­о­ни­си­је Ми­ко­вић, игу­ман ма­на­сти­ра Ба­ња код Ри­сна у Бо­ки Ко­
тор­ској, под­руч­ју у окви­ру аустриј­ске др­жа­ве, по­гра­нич­ном пре­
ма сло­бод­ном ди­је­лу Цр­не Го­ре, зе­мље ко­ја је за­јед­но са Ср­би­јом
пред­ста­вља­ла „жи­ву ин­спи­ра­тив­ну сна­гу за осло­бо­ђе­ње још нео­
сло­бо­ђе­них и не­у­је­ди­ње­них ју­жно­сло­вен­ских ре­ги­ја и на­ро­да би­
ло да су се на­ла­зи­ли под Аустри­јом или Тур­ском“.19 Ми­ко­вић се
ис­ти­цао бор­бе­ним па­три­о­ти­змом, ра­ди че­га је јед­но ври­је­ме про­
го­њен од аустриј­ских вла­сти, а у Дру­гом бо­кељ­ском устан­ку 1881.
го­ди­не био је при­мо­ран да еми­гри­ра у Цр­ну Го­ру. На­кон сми­ри­ва­
ња по­ли­тич­ке си­ту­а­ци­је, вра­тио се у Ри­сан гдје је раз­вио на­уч­ни
и па­три­от­ски рад. Осу­ђи­ван је од аустриј­ских вла­сти на ро­би­ју а
1941. го­ди­не ита­ли­јан­ски оку­па­тор га је при­ну­дио да опет на­пу­

Др Ва­с иљ Јо­в о­в ић

сти Ри­сан. По­ред бо­го­слов­ских ра­до­ва пи­сао је пје­сме, об­ја­вљи­вао
исто­риј­ску гра­ђу, по­пу­лар­не мо­но­гра­фи­је и ба­вио се са­ку­пља­њем
на­род­ног ства­ра­ла­штва. Сек­ци­ја дру­штва исто­ри­ча­ра у Ко­то­ру по­
ста­ви­ла је 1966. го­ди­не спо­мен-пло­чу Ди­о­ни­си­ју Ми­ко­ви­ћу у ма­
на­сти­ру Ба­ња.20 Ми­ко­вић је у свом тек­сту о срп­ским све­ти­те­љи­ма
дао да­ту­ме по ју­ли­јан­ском ка­лен­да­ру и ста­вио је да се 22. ма­ја сла­ 309
ви Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир кнез Зе­те и Под­гор­ја.21

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у цр­но­гор­ској пе­ри­о­ди­ци (1835-1914)

У на­став­ним про­гра­ми­ма исто­ри­је за основ­не шко­ле, Гим­на­
зи­ју, Бо­го­сло­ви­ју, Бо­го­слов­ско – учи­тељ­ску шко­лу и Дје­во­јач­ки
ин­сти­тут из­у­ча­ван је украт­ко у окви­ру исто­ри­је срп­ског на­ро­да
пе­ри­од ду­кљан­ске др­жа­ве и вла­да­ви­на кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, у
окви­ру по­гла­вља: „Ср­би под сво­јим жу­па­ни­ма“, сем у Дје­во­јач­ком
ин­сти­ти­ту, гдје је из­у­ча­ван под на­сло­вом „Ду­кља“.22 У уџ­бе­ни­ку
„Крат­ка исто­ри­ја срб­ског на­ро­да“ из 1868. го­ди­не пе­ри­од вла­да­ви­
не ду­кљан­ског кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра из­у­ча­ва се у окви­ру дру­гог
ди­је­ла књи­ге у под­на­сло­ву: „Пр­во ври­је­ме (636-1015. год.): Ср­би

Срп­ска Кра­љев­ска Ака­де­ми­ја, в. Н. Мар­ти­но­вић, Раз­ви­так штам­пе и штам­пар­ства у

Цр­ној Го­ри, Бе­о­град 1965, 226 и В. Ра­до­вић, Ри­је­чи и дје­ла (Бо­ка на по­чет­ку XX ви­је­ка),
Бо­ка, Хер­цег-Но­ви, 6-7/1975, 251.
19 В. Ра­до­вић, Ри­је­чи и дје­ла, 251.
20 Р. Шу­ко­вић, Књи­жев­на пе­ри­о­ди­ка у Цр­ној Го­ри, Ти­то­град 1986, 234-235.
21 Д. Ми­ко­вић, Срп­ски све­ти­те­љи, 65; Ис­под ауто­ро­вог тек­ста је на­по­ме­на да је
бо­ле­шћу био спри­је­чен да за­вр­ши жи­во­то­пис све­та­ца, за­по­чет у ка­лен­да­ру Бо­ки за 1909.
го­ди­ну.
22 З. Де­ле­тић, На­ста­ва исто­ри­је у Цр­ној Го­ри од 1834. до 1918. го­ди­не, Под­го­ри­
ца 1995, 61-90.
 под сво­јим жу­па­ни­ма“.23 Та­ко­ђе у „Исто­ри­ји срп­ског на­ро­да“ из
1898. го­ди­не, чи­ји су ауто­ри Ми­ло Ко­ва­че­вић и Ла­зар Пе­ро­вић,
ко­ја је би­ла на­ми­је­ње­на за тре­ћи и че­твр­ти раз­ред основ­не шко­ле,
пе­ри­од вла­да­ви­не Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра из­у­ча­ва се у окви­ру по­гла­
вља: „Ср­би под сво­јим жу­па­ни­ма“. У уџ­бе­ни­ку исто­ри­је из 1906.
го­ди­не, ауто­ра Ми­ла Ко­ва­че­ви­ћа, у окви­ру дру­гог по­гла­вља је под­
на­слов: „Кнез Јо­ван Вла­ди­мир“. Жив­ко Дра­го­вић је 1910. го­ди­не
об­ја­вио „Крат­ку исто­ри­ју Цр­не Го­ре“ за шко­ле ко­ји се у по­гле­ду
пе­ри­о­ди­за­ци­је исто­ри­је Цр­не Го­ре и об­ра­де по вла­да­ри­ма не раз­
ли­ку­ју од прет­ход­них. Ни у ње­му не­ма ка­ра­та.24 Од исто­ри­ја Цр­не
Го­ре ко­је су пи­са­не у об­ли­ку мо­но­граф­ских пу­бли­ка­ци­ја, тре­ба ис­
та­ћи да се пе­ри­од Ду­кљан­ске др­жа­ве про­у­ча­ва у „Исто­ри­ји Цр­не
Го­ре“ Ђор­ђа По­по­ви­ћа, ко­ја је об­ја­вље­на у Бе­о­гра­ду 1896. го­ди­не.
У тој исто­ри­ји ду­кљан­ски вла­дар на­зи­ва кра­љем Вла­ди­ми­ром.25
У цр­но­гор­ској пе­ри­о­ди­ци у пе­ри­о­ду од 1835. до 1914. го­ди­не
Књига 6, свеска 2

пи­са­но је о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, и то у ча­со­пи­си­ма: Гла­су

310
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Цр­но­гор­ца, Про­свје­ти, ка­лен­да­ру Бо­ка. У тек­сто­ви­ма се ис­ти­че
срп­ски ка­рак­тер сред­њо­вје­ков­не ду­кљан­ске др­жа­ве и го­во­ри о кне­
зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру као о пр­вом срп­ском све­ти­те­љу. За­јед­нич­
ко ауто­ри­ма тек­сто­ва у пе­ри­о­ди­ци је да го­во­ре о жи­во­ту Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра, ука­зу­ју на ње­гов зна­чај и ис­ти­чу да је Зе­та да­ла пр­
вог срп­ског све­ти­те­ља. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир био је за­сту­пљен у

школ­ским про­гра­ми­ма Кња­же­ви­не/Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре, а био је

пред­мет пи­са­ња и у исто­ри­о­граф­ским ра­до­ви­ма то­га вре­ме­на.

23 Исто, 126.
24 Исто, 128-130.
25 Ђ. По­по­вић, Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, По­вје­сни­ца цр­но­гор­ска, Под­го­ри­ца 1997, 430-
432.
Ph. D. Va­silj Jo­vo­vic, te­ac­hing as­si­stant
Fa­culty of Phi­lo­sophy, Nik­sic
Uni­ver­sity of Mon­te­ne­gro

SA­INT JOHN VLA­DI­MIR

IN THE MON­TE­NE­GRIN PE­RI­OD
­ I­CALS (1835-1914)

Sum­mary: The Mon­te­ne­grin pe­ri­o­di­cals from 1835 to 1914 con­ta­

i­ned the ar­tic­les abo­ut St. John Vla­di­mir, in the fol­lo­wing ma­ga­zi­nes:
Vo­ic­ e of Mon­te­ne­grins, Edu­ca­tion, Ca­len­dar ‘Bo­ka’. The cha­rac­ter of
the me­di­e­val Ser­bian sta­te Du­klja and spe­ec­hes abo­ut Prin­ce John Vla­
di­mir as the first Ser­bian sa­int we­re emp­ha­si­zed in texts. The aut­hors of
pe­ri­o­di­cals ha­ve in com­mon the ar­tic­les abo­ut John Vla­di­mir’s li­fe and
they po­int out his im­por­tan­ce and emp­ha­si­ze that the first Ser­bian sa­int
is from Ze­ta. St. John Vla­di­mir was pre­sent in the school cur­ri­cu­lum of

Др Ва­с иљ Јо­в о­в ић

the Prin­ci­pa­lity/King­dom of Mon­te­ne­gro, and he was al­so the su­bject
of wri­tings and the hi­sto­ri­o­grap­hi­cal works of the ti­me.
Keywords: Sa­int John Vla­di­mir, the Mon­te­ne­grin pe­ri­o­di­cals, Vo­ic­ e
of Mon­te­ne­grins, Edu­ca­tion, Du­klja/Ze­ta, The Mid­dle Ages

311

Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у цр­но­гор­ској пе­ри­о­ди­ци (1835-1914)

Д-р исто­ри­че­ских на­ук Ва­си­ль Йово­вич
Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет, Ник­шич
Уни­вер­си­тет Чер­но­го­рии

СВЯ­ТОЙ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР

В ЧЕР­НО­ГОР­СКОЙ ПЕ­РИ­О­ДИ­КЕ (1835-1914)

Ре­зю­ме: В чер­но­гор­ской пе­ри­о­ди­ке 1835-1914 гг. о свя­том

Иоан­не Вла­ди­ми­ре пи­са­ли в сле­ду­ю­щ­их жур­на­лах: Глас Цр­но­гор­
ца, Про­свје­та, ка­лен­дар Бо­ка. В тек­стах под­чер­ки­ва­ет­ся серб­ский
ха­рак­тер сре­дне­ве­ко­во­го ду­клян­ско­го го­су­дар­ства и ука­зы­ва­ет­ся на
то, что кня­зь Иоанн Вла­ди­мир явля­ет­ся пер­вым серб­ским свя­ти­те­
лем. Общ­им для всех ав­то­ров тек­стов явля­ет­ся то, что они пи­шут
о Иоан­не Вла­ди­ми­ре, о его зна­че­нии, о Зе­те, ко­то­рая да­ла пер­во­го
серб­ско­го свя­ти­те­ля. Свя­той Иоанн Вла­ди­мир во­шел в шко­ль­ные
про­грам­мы Кня­же­ства/Ко­ро­лев­ства Чер­но­го­рии, а так­же стал те­
мой исто­ри­о­гра­фи­че­ских тек­стов то­го вре­ме­ни.
Клю­че­вые сло­ва: cвятой Иоанн Вла­ди­мир, чер­но­гор­ская пе­ри­
о­ди­ка, Глас Цр­но­гор­ца, Про­свје­та, Ду­кля/Зе­та, Сре­дне­ве­ко­вье
 Δρ. Va­silj Jo­vo­vić, επιστημονικός συνεργάτης
Φιλοσοφική Σχολή του Νίκσιτς
Πανεπιστήμιου του Μαυροβουνίου

ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ

ΣΤΑ ΠΕΡΙΟΔΙΚΑ ΤΟΥ ΜΑΥΡΟΒΟΥΝΙΟΥ (1835-1914)

Περίληψη: Στα περιοδικά του Μαυροβουνίου από το 1835 έως το

1914 για τον Άγιο Ιωάννη Βλαδίμηρο δημοσίευαν τα περιοδικά Glas
Cr­no­gor­ca, Pro­svje­ta, Κa­len­dar Bo­ka. Στα άρθρα τονίζεται σερβικός
χαρακτήρας του μεσαιωνικού κράτους της Διοκλείας και ο Πρίγκιπας
Ιωάννης ο Βλαδίμηρος αναφέρεται ως πρώτος Σέρβος άγιος. Το κοινό
στους συγγραφείς των άρθρων στα περιοδικά είναι το γεγονός ότι μι-
λάνε για τη ζωή του Ιωάννη Βλαδίμηρου, επισημαίνουν τη σημασία
του και υπογραμμίζουν ότι η Ζέτα έδωσε τον πρώτο Σέρβο άγιο. Ο
Књига 6, свеска 2

Άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος είχε ενταχθεί στα ωρολόγια προγράμματα

του Πριγκιπάτου/Βασίλειου του Μαυροβουνίου, ενώ υπήρξε και θέμα
των ιστοριογραφικών έργων της εποχής.
Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, περιοδικά του
Μαυροβουνίου, Glas Cr­no­gor­ca, Pro­svje­ta, Διοκλεία/Ζέτα, Μεσαίωνας
312
У спомен и славу Светог Јована Владимира
МА Дра­ган Ра­до­ман, про­фе­сор
Бо­го­сло­ви­ја Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, Це­ти­ње
ra­do­man.dra­gan­@gmail.com

ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР У УЏ­БЕ­НИ­ЦИ­МА

ЗА БО­ГО­СЛО­ВИ­ЈЕ СПЦ
Са­же­так: Срп­ска Пра­во­слав­на Цр­ква, иако до 1918. раз­ди­
је­ље­на у се­дам ад­ми­ни­стра­тив­них обла­сти, чу­ва­ла је је­дин­стве­но
ду­хов­но на­сље­ђе срп­ског на­ро­да. То на­сље­ђе је пре­но­ше­но на уче­
ни­ке бо­го­сло­ви­ја иако су оне би­ле под раз­ли­чи­том ад­ми­ни­стра­
тив­ном упра­вом и по­ло­жа­јем. То су, до 1941. би­ле бо­го­сло­ви­је

МА Дра­г ан Ра­д о­м ан

у: Срем­ским Кар­лов­ци­ма, Бе­о­гра­ду, За­дру (Ши­бе­ни­ку), Це­ти­њу,
При­зре­ну Са­ра­је­ву и Би­то­љу. У по­рат­ном пе­ри­о­ду: Бе­о­град, При­
зрен, Ср. Кар­лов­ци, Кр­ка и у нај­но­ви­је ври­је­ме: Це­ти­ње, Фо­ча,
Кра­гу­је­вац и Ниш. У члан­ку се да­је син­те­тич­ки при­каз те­мат­ске
об­ра­де лич­но­сти и дје­лат­но­сти Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на стра­
ни­ца­ма уџ­бе­ни­ка за исто­ри­ју СПЦ у име­но­ва­ним бо­го­сло­ви­ја­ма,
по­ди­је­љен у три пе­ри­о­да: до 1918; 1920-1941. и од 1947. до на­ших 313
да­на.

Јо­ван Вла­ди­мир у уџ­бе­ни­ци­ма за бо­го­сло­ви­је СПЦ

Кључ­не ри­је­чи: Јо­ван Вла­ди­мир, бо­го­сло­ви­је СПЦ, уџ­бе­ни­ци,
цр­кве­на исто­ри­ја

С об­зи­ром на зна­чај и исто­риј­ски кон­ти­ну­и­тет при­сут­но­сти

Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве у исто­ри­ји срп­ског на­ро­да, али и окол­
них на­ро­да са ко­ји­ма је има­ла до­ди­ра и про­жи­ма­ња, исто­ри­о­гра­
фи­ја по­све­ће­на ње­ној исто­риј­ској пу­та­њи је не­сра­змјер­на зна­ча­ју
и ври­јед­но­сти, на­жа­лост у не­га­тив­ном сми­слу. Исто­риј­ске окол­
но­сти, а још ви­ше не­да­ће, оме­ле су раз­вој на­уч­но­и­стра­жи­вач­ког
про­це­са и тек то­ком по­сљед­ње три де­це­ни­је, до­ла­зи до ши­рег ис­
тра­жи­вач­ког за­ма­ха. Као ре­зул­тат то­га, штам­пан је не­ве­ли­ки, али
дра­го­цјен број мо­но­гра­фи­ја и сту­ди­ја. Ме­ђу­тим, још уви­јек че­ка­мо
ква­ли­тет­ну син­те­зу, при­руч­ник за исто­ри­ју СПЦ ко­ји ће би­ти уџ­
бе­ник на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту и под­јед­на­ко при­хва­тљив при­
руч­ник за ши­ро­ки ака­дем­ски круг ко­ри­сни­ка. Исто та­ко, че­ка се и
син­те­тич­ки пре­глед исто­ри­је цр­кве­не про­свје­те.
При­сту­па­ју­ћи на­уч­но­и­стра­жи­вач­ком ра­ду за освје­тље­ње мо­је
те­ме, су­о­чио сам се са го­то­во не­пре­мо­сти­вим про­бле­мом, а то је
не­до­ста­так на­уч­них мо­но­гра­фи­ја и сту­ди­ја пре­ко ко­јих би се мо­гао
 сте­ћи ма­кар основ­ни увид у про­бле­ма­ти­ку за ко­ју сам се опре­ди­је­
лио. Хва­ле је ври­је­дан труд ко­ји су до­са­да­шњи ис­тра­жи­ва­чи уло­
жи­ли у при­ка­зи­ва­њу оп­ште исто­ри­је по­је­ди­них бо­го­сло­ви­ја: Пре­
драг Пу­зо­вић је дао нај­ве­ћи до­при­нос, об­ја­ви­ши мо­но­гра­фи­је о За­
дар­ској и Са­ра­јев­ској бо­го­сло­ви­ји и Мо­на­шкој шко­ли у Ра­ко­ви­ци, а
у не­ко­ли­ко сту­ди­ја об­ра­дио је и ака­дем­ско бо­го­слов­ско обра­зо­ва­ње
у СПЦ. Ни­ко­ла Га­ври­ло­вић је ура­дио мо­но­гра­фи­ју Кар­ло­вач­ке бо­
го­сло­ви­је, а го­то­во исто­вре­ме­но су об­ја­вље­не дви­је мо­но­гра­фи­је
по­све­ће­не При­зрен­ској бо­го­сло­ви­ји ауто­ра Алек­сан­дре Но­ви­ков и
Вла­ди­ми­ра Бо­ва­на. Дво­ји­ца мо­на­ха су у ову област при­да­ли мо­но­
гра­фи­је: и то Па­вле Кон­дић о Це­тињ­ској бо­го­сло­ви­ји и Иг­ња­ти­је
Мар­ко­вић о Бе­о­град­ској бо­го­сло­ви­ји. Би­тољ­ска бо­го­сло­ви­ја, осим
не­ко­ли­ко при­год­них чла­на­ка, још че­ка ис­тра­жи­ва­ча ко­ји ће јој по­
све­ти­ти ду­жну па­жњу. Го­ди­шњи из­ве­шта­ји бо­го­сло­ви­ја, штам­па­
ни у пе­ри­о­ду до 1914. и у ме­ђу­рат­ном пе­ри­о­ду, на­жа­лост, и по­ред
Књига 6, свеска 2

ве­ли­ког оче­и­ква­ња, ни­су ми пру­жи­ли же­ље­не по­дат­ке о на­сло­ви­ма

314
У спомен и славу Светог Јована Владимира
уџ­бе­ни­ка за исто­ри­ју СПЦ.
Ни­је бо­ља си­ту­а­ци­ја ни у по­гле­ду при­мар­не исто­риј­ске гра­ђе.
Као што је оп­ште по­зна­то фонд Ар­хи­ва СПЦ је тек у по­чет­ној фа­зи
раз­вр­ста­ва­ња и сре­ђи­ва­ња и за не­ко­ли­ко сље­де­ћих го­ди­на ће се мо­
ра­ти че­ка­ти да сва гра­ђа бу­де до­ступ­на ис­тра­жи­ва­чи­ма. Да бих ма­
кар у не­ко­ли­ко упот­пу­нио увид у на­ве­де­ну те­му пре­гле­дао сам до­

ку­мен­те у Ар­хи­ву ми­тро­по­ли­је Цр­но­гор­ско-при­мор­ске на Це­ти­њу.

С об­зи­ром на то да ми­ну­ци­о­зна по­тра­га за ар­хив­ским по­да­ци­ма и
ва­лид­ном ли­те­ра­ту­ром, на­жа­лост, ни­је да­ла ве­ћег ре­зул­та­та, у при­
ли­ци сам да пред­ста­вим ре­зул­та­те до ко­јих сам до­шао, фо­ку­си­ра­
ју­ћи па­жњу на ме­ђу­рат­ни пе­ри­од тј. 1920-1941. и по­рат­ни пе­ри­од.
У вре­ме­ну до 1918. тј. при­је об­на­вља­ња је­дин­ства СПЦ, у по­
кра­јин­ским цр­ква­ма би­ле су бо­го­сло­ви­је у: Срем­ским Кар­лов­ци­
ма (1794), Бе­о­гра­ду (1811), За­дру (1832), Це­ти­њу (1863), При­зре­ну
(1871) и Ре­ље­ву (1882). У пе­ри­о­ду из­ме­ђу два ра­та би­ле су бо­го­
сло­ви­је у: Срем­ским Кар­лов­ци­ма, Це­ти­њу, При­зре­ну, Са­ра­је­ву и
Би­то­љу. По­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та пр­ва је об­но­ви­ла рад При­
зрен­ска (1947), а по­том Бе­о­град­ска бо­го­сло­ви­ја, а иза њих Кар­ло­
вач­ка и у ма­на­сти­ру Кр­ка у Дал­ма­ци­ји, да би у но­ви­је ври­је­ме би­ла
отво­ре­на бо­го­сло­ви­ја у Кра­гу­јев­цу, због рат­них при­ли­ка бо­го­сло­
ви­је у Фо­чи (из­бје­гла Крч­ка, а по­том оса­мо­ста­ље­на) и Ни­шу (из­
бје­гла При­зрен­ска, а по­том оса­мо­ста­ље­на).
При­је пре­ла­ска на из­ла­га­ње ре­зул­та­та мог на­уч­но­ис­ тра­жи­вач­
ког ра­да мо­рам ре­ћи пар ва­жних на­по­ме­на. Пр­ва: У на­ве­де­ним бо­
го­сло­ви­ја­ма, до ује­ди­ње­ња, би­ли су раз­ли­чи­ти школ­ски про­гра­ми
иако су­штин­ски ујед­на­че­не струк­ту­ре, бро­ја пред­ме­та и рас­по­ре­да
по го­ди­на­ма. И за пред­мет Исто­ри­ја СПЦ, као и за дру­ге пред­ме­те,
ни­је би­ло стрикт­но про­пи­са­них уџ­бе­ни­ка, већ се то пи­та­ње ре­ша­
ва­ло по мо­гућ­но­сти­ма тј. за не­ке пред­ме­те су по­сто­ја­ли на­мјен­ски
уџ­бе­ни­ци до­ма­ћих ауто­ра, за не­ке су се ко­ри­сти­ли пре­во­ди, нај­че­
шће са ру­ског је­зи­ка, а за не­ке пред­ме­те су уче­ни­ци ко­ри­сти­ли са­
мо би­ље­шке са пре­да­ва­ња! Дру­га: Бо­го­сло­вље је је­дин­стве­на на­у­ка
иако се из­у­ча­ва у ви­ше гра­на - Све­то Пи­смо Ста­рог и Но­вог За­вје­
та, Дог­ма­ти­ка, Мо­рал­но, Па­стир­ско и Упо­ред­но бо­го­сло­вље, Оми­
ли­ти­ка, Иса­го­ги­ка, Ка­те­хе­ти­ка и др. Да­кле, по­ред гра­ди­ва пред­ме­
та Исто­ри­ја Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру има
спо­ме­на и у гра­ди­ву пред­ме­та Па­тро­ло­ги­ја и Ли­тур­ги­ка, али је то
по­себ­на те­ма ко­ја за­слу­жи­је ду­жну па­жњу.
По­сли­је ис­црп­не пре­тра­ге за уџ­бе­ни­ци­ма или ма­кар при­руч­

МА Дра­г ан Ра­д о­м ан

ни­ци­ма ко­ји су се ко­ри­сти­ли и са­да се ко­ри­сте у из­у­ча­ва­њу исто­
ри­је СПЦ у бо­го­сло­ви­ја­ма, свој на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки и ана­ли­тич­ки
по­глед усмје­рио сам на сље­де­ће књи­ге, по хро­но­ло­шком ре­ду:
1. Ни­ко­ла Кр­стић, Исто­ри­ја Срб­ског на­ро­да, дви­је све­ске, за
мо­ју те­му ре­ле­вант­на је пр­ва све­ска, Бе­о­град 1863.
2. Ра­до­слав Гру­јић, Пра­во­слав­на Срп­ска Цр­ква, пр­во из­да­ње
1921. дру­го из­да­ње Бе­о­град 1995. и Сло­бо­дан Ми­ле­у­снић, Азбуч­ 315
ник срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве по Ра­до­сла­ву Гру­ји­ћу, Бе­о­град 1993.

Јо­ван Вла­ди­мир у уџ­бе­ни­ци­ма за бо­го­сло­ви­је СПЦ

3. Че­до­мир Мар­ја­но­вић, Исто­ри­ја Срп­ске Цр­кве, пр­во из­да­ње
1929, дру­го до­пу­ње­но из­да­ње, Бе­о­град 2001.
4. Жи­ван М. Ма­рин­ко­вић, Је­врем Игу­ма­но­вић, Исто­ри­ја оп­
ште хри­шћан­ске и Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, Бе­о­град 1934.
5. Ду­шан Ка­шић, Исто­ри­ја Срп­ске Цр­кве са на­род­ном исто­ри­
јом, из­да­ње Све­тог Арх. Си­но­да, пр­во из­да­ње 1967, а по­том ви­ше
из­да­ња.
6. Ђо­ко Сли­јеп­че­вић, Исто­ри­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, у
три то­ма. За овај рад ре­ле­ван­тан је пр­ви том ко­ји по­кри­ва пе­ри­од
од по­кр­шта­ва­ња Ср­ба до кра­ја 18. ви­је­ка, од­но­сно, до уки­а­ња Пећ­
ке па­три­јар­ши­је. Пр­во­бит­но об­ја­вље­на у Мин­хе­ну 1962. а по­том,
од 1992. ви­ше пу­та пре­штам­па­ва­на код нас.
 ***
1. При­каз за­по­чи­њем књи­гом Исто­ри­ја срб­ско­га на­ро­да ауто­ра
Ни­ко­ле Кр­сти­ћа из да­ле­ке 1863. го­ди­не.1 Ова књи­га је ви­ше­стру­ко
ве­за­на за Бе­о­град­ску и Це­тињ­ску бо­го­сло­ви­ју и њихове уче­ни­ке.
Она је ге­не­ра­ци­ја­ма уче­ни­ка, све до 1915. го­ди­не, па и ка­сни­је,
би­ла основ­ни при­руч­ник за из­у­ча­ва­ње цр­кве­не и на­род­не исто­ри­
је. Об­ја­вље­на је исте го­ди­не ка­да је и по­че­ла са ра­дом Це­тињ­ска
бо­го­сло­ви­ја. Лич­но­сти Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра аутор је по­све­тио ду­жну
па­жњу, при­ка­зав­ши оп­шти исто­риј­ски кон­текст.2 За ди­вље­ње је са
ко­ли­ко је пре­ци­зно­сти при­ка­зао уче­шће Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у по­
ли­тич­ким зби­ва­њи­ма сво­га вре­ме­на, као и ње­го­во жи­ти­је и му­че­
нич­ко стра­да­ње. На­рав­но, по­ви­јест о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, Ни­ко­ла
Кр­стић је при­ка­зао по ри­је­чи­ма Бар­ског ро­до­сло­ва, али са се­би
свој­стве­ном јед­но­став­но­шћу и то­пли­ном. Ис­ти­чем ове чи­ње­ни­це
по­ве­зу­ју­ћи их са на­при­јед на­ве­де­ном чи­ње­ни­цом да је ова књи­га
Књига 6, свеска 2

би­ла за ду­ги пе­ри­од, основ­ни при­руч­ник у Це­тињ­ској и Бе­о­град­

316
У спомен и славу Светог Јована Владимира
ској бо­го­сло­ви­ји за исти пе­ри­од, и да су из ње ге­не­ра­ци­је све­ште­
ни­ка и учи­те­ља сти­ца­ле основ­но зна­ње, по­ред оста­лих зна­ме­ни­тих
лич­но­сти и о пр­вом срп­ском све­ти­те­љу и му­че­ни­ку.3
2. Ра­до­слав Гру­јић, у при­руч­ни­ку Пра­во­слав­на Срп­ска Цр­
ква, не об­ра­ђу­је Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­себ­но, већ са­мо да­је оп­шти
при­каз ње­го­вог вре­ме­на. Не спо­ми­ње га ни у од­ред­ни­ца­ма ко­је је

об­ја­вио на стра­ни­ца­ма Ста­но­је­ви­ће­ве ен­ци­кло­пе­ди­је, од­но­сно у

Азбуч­ни­ку Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве по Ра­до­сла­ву Гру­ји­ћу, што је
под овим на­сло­вом са­брао и об­ја­вио Сло­бо­дан Ми­ле­у­снић, 1993. а
ко­ји је, од та­да, та­ко­ђе, по­моћ­на књи­га за исто­ри­ју СПЦ у бо­го­сло­
ви­ја­ма. На­по­ми­њем да је у овој ен­ци­кло­пе­ди­ји од­ред­ни­цу о Јо­ва­ну
Вла­ди­ми­ру ура­дио ви­зан­то­лог Дра­гу­тин Ана­ста­си­је­вић.
3. Че­до­мир Мар­ја­но­вић, у књи­зи Исто­ри­ја Срп­ске Цр­кве, ко­
ја је би­ла уџ­бе­ник за гим­на­зи­је и бо­го­сло­ви­је, Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру
је по­све­тио при­па­да­ју­ћу па­жњу са­же­то опи­сав­ши ње­гов жи­во­то­
пис. Исто­вре­ме­но је ис­та­као и ње­го­ву ва­жност за ду­хов­ни раз­вој
срп­ског на­ро­да с об­зи­ром на то да је од мје­ста ње­го­вог по­чи­ва­ња
на­стао сна­жан ду­хов­ни цен­тар, Пре­чи­ста Кра­јин­ска, а та­ко­ђе и да
је ње­гов култ вје­ко­ви­ма био узор у пра­во­слав­ној аги­о­ло­ги­ји.4 На­
1 Дру­го до­пу­ње­но из­да­ње, под истим на­сло­вом штам­па­но је 1883. го­ди­не.
2 Н. Кр­стић, Исто­ри­ја Срб­ског на­ро­да, све­ска 1, Др­жав­на штам­па­ри­ја, Бе­о­град
1863, 46-51.
3 Ви­дје­ти П. Кон­дић, Це­тињ­ска бо­го­сло­ви­ја и ње­но ду­хов­но и про­свет­но зра­че­ње
1863-1945, Бо­го­сло­ви­ја Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског, Це­ти­ње 2005, 276.
4 Ч. Мар­ја­но­вић, Исто­ри­ја Срп­ске цр­кве, дру­го доп. изд. Ars-li­bri, Бе­о­град 2001, 43-45.
по­ми­њем да је исти аутор ура­дио и по­себ­ну мо­но­гра­фи­ју по­пу­
лар­ног ка­рак­те­ра, по­све­ће­ну Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, ко­ја је об­ја­вље­на
у Бе­о­гра­ду 1925. При­ку­пља­ју­ћи гра­ђу за њу, он се исте го­ди­не
обра­тио и та­да­шњем ми­тро­по­ли­ту цр­но­гор­ско-при­мор­ском Га­ври­
лу До­жи­ћу за по­дат­ке о пре­да­њи­ма ко­ја су са­чу­ва­на у на­ро­ду из
око­ли­не Ба­ра и Ру­ми­је о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру. Ми­тро­по­лит Га­ври­ло
је, до­бро ра­зу­ми­је­ва­ју­ћи ва­жност тог по­сла, иза­шао у су­срет мол­
би, и уз по­моћ до­брих зна­ла­ца са те­ре­на, до­ста­вио је Мар­ја­но­ви­ћу
са­ку­пље­не по­дат­ке.5
4. 7. Про­та Жи­ван Ма­рин­ко­вић (про­фе­сор и рек­тор При­зрен­
ске бо­го­сло­ви­је) и Је­врем Игу­ма­но­вић у уџ­бе­ни­ку Исто­ри­ја оп­
ште хри­шћан­ске и Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве,6 об­ра­ђу­ју­ћи исто­
ри­ју Срп­ске Цр­кве од осни­ва­ња до 1219. го­ди­не, бо­го­слу­жбе­ни
је­зик и срп­ске све­ти­те­ље чи­је слу­жбе има­мо у Ср­бља­ку, го­во­ре о

МА Дра­г ан Ра­д о­м ан

Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру на три мје­ста.7 На пр­вом мје­сту се спо­ми­ње Јо­
ван Вла­ди­мир у кон­тек­сту Са­му­и­ло­вих осва­ја­ња срп­ских зе­ма­ља.8
Да­ље, го­во­ре о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру као сту­бу ду­хов­но-про­свет­ног
про­цва­та на­ро­да. Ти­ме је Зе­та, по­ста­ла нај­на­пред­ни­ја срп­ска зе­
мља, по­ли­тич­ки и књи­жев­ни цен­тар.9 И на кра­ју овог при­руч­ни­ка,
у по­гла­вљу срп­ски све­ти­те­љи, Јо­ван Вла­ди­мир се спо­ми­ње као пр­
ви по хро­но­ло­ги­ји све­ти­тељ чи­ју слу­жбу има­мо у Ср­бља­ку.10 317
5. Про­та Ду­шан Ка­шић, рек­тор Бе­о­град­ске бо­го­сло­ви­је и проф.

Јо­ван Вла­ди­мир у уџ­бе­ни­ци­ма за бо­го­сло­ви­је СПЦ

на ка­тер­ди Исто­ри­је Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве на Бо­го­слов­ском
фа­кул­те­ту, у при­руч­ни­ку Исто­ри­ја Срп­ске Цр­кве са на­род­ном
исто­ри­јом,11 спо­ми­ње Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на три мје­ста. Из­ме­ђу
оста­лог, Ка­шић го­во­ри и о по­стан­ку срп­ских кне­же­ви­на Ра­шке и
Ду­кље. 12 На­во­ди да је Ду­кља би­ла у ва­зал­ном од­но­су пре­ма Ви­
5 Ар­хив Ми­тро­по­ли­је Цр­но­гор­ско-при­мор­ске (АМЦП), Кон­зи­сто­ри­ја це­тињ­ска
(КЦ), М.бр.827 од 10. фе­бру­ар­ а 1925., ф. 86.
6 При­руч­ник је штам­пан по одо­бре­њу Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да СПЦ бр.
4961 од 21. ју­на 1934. г. и пре­по­ру­ци Глав­ног про­свет­ног са­ве­та Срб. 696 од 7. но­вем­
бра 1934. го­ди­не, Го­спо­дин Ми­ни­стар про­све­те, од­лу­ком сво­јом Снбр. 296 од 17. ја­ну­а­ра
1935. год., одо­брио овај уџ­бе­ник за ви­ше раз­ре­де сред­њих шко­ла.
7 Ж. Ма­рин­ко­вић, Ј. Игу­ма­но­вић, Исто­ри­ја оп­ште хри­шћан­ске и Срп­ске Пра­во­
слав­не Цр­кве, Књи­жа­ре Влад. Н. Рај­ко­вић и Комп., Бе­о­град 1934, 76,77,150.
8 Исто, 76.
9 Исто, 76,77.
10 Ж. Ма­рин­ко­вић, Ј. Игу­ма­но­вић, Исто­ри­ја оп­ште хри­шћан­ске и Срп­ске Пра­во­
слав­не Цр­кве, Књи­жа­ре Влад. Н. Рај­ко­вић и Комп., Бе­о­град 1934, 150.
11 На­по­ми­њем да је ово од 1967. го­ди­не ва­же­ћи уџ­бе­ник за тре­ћи раз­ред Бо­го­сло­
ви­ја СПЦ.
12 Д. Ка­шић, Исто­ри­ја Срп­ске цр­кве са на­род­ном исто­ри­јом, Све­ти Ар­хи­је­реј­ски
Си­нод, Бе­о­град 2004, 31, 61.
 зан­ти­ји у ври­је­ме кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра кра­јем Х ви­је­ка. Ту се
по­ми­ње и да је јед­но Вла­ди­ми­ро­во по­слан­ство ишло ви­зан­тиј­ском
ца­ру Ва­си­ли­ју 993. го­ди­не ка­ко би их за­шти­тио од Са­му­ил­ а. Ме­
ђу­тим, Са­му­и­ло је ипак 998. по­ко­рио Ду­кљу, а Вла­ди­ми­ра од­вео
у роп­ство, да би му Вла­ди­мир не­ду­го по­сли­је ово­га по­стао зет.
Са­му­и­ло је сво­ме зе­ту вра­тио на упра­ву Ду­кљу, све док га Са­му­
и­лов на­сљед­ник Вла­ди­слав 1016. го­ди­не ни­је убио. Са при­јат­ним
осје­ћа­њем ис­ти­чем да је Ка­шић жи­ти­је и под­виг Јо­ва­на Вла­ди­ми­
ра са до­стој­ном па­жњом при­ка­зао у по­гла­вљу Под­ви­жни­ци и све­
ти­те­љи пр­вог пе­ри­о­да, као пр­вог срп­ског све­ти­те­ља и му­че­ни­ка.13
Пре­по­зна­тљи­во је да је при­каз уоб­ли­чио пре­ма Чи­тан­ки о Јо­ва­ну
Вла­ди­ми­ру ко­ју је об­ја­вио Епи­скоп Ни­ко­лај и по дру­гим ре­ле­вант­
ним исто­риј­ским из­во­ри­ма ме­ђу ко­ји­ма је пр­вен­стве­но Бар­ски ро­
до­слов.
6. У кла­сич­ном на­уч­ном сми­слу, ка­ко сам на по­чет­ку на­вео,
Књига 6, свеска 2

још не­ма оп­ште при­хва­ће­не син­те­зе исто­ри­је СПЦ. Тро­том­ни рад

318
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Ђо­ка Сли­јеп­че­ви­ћа, иако ли­ми­ти­ра­не са­знај­не и ме­то­до­ло­шке ври­
јед­но­сти,14 ко­ри­сти се у ака­дем­ским кру­го­ви­ма, а при­су­тан је и у
ши­ро­ким чи­та­лач­ким кру­го­ви­ма, за­хва­љу­ју­ћи чи­ње­ни­ци да је од
1992. пре­штам­пан у ви­ше из­да­ња. Лич­ност ди­о­клиј­ског вла­да­ра
и ње­го­ве су­пру­ге Ко­са­ре, Сли­јеп­че­вић спо­ми­ње на шест мје­ста и
то у ши­рем кон­тек­сту.15 Кон­крет­но је, да­кле, ис­так­ну­та ври­јед­ност

исто­риј­ских по­да­та­ка са­бра­них у Ље­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на и у

том кон­тек­сту по­ви­јест о жи­во­ту и стра­да­њу Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.
Још пар ре­че­ни­ца је по­све­тио ана­ли­зи књи­жев­но-исто­риј­ске ври­
јед­но­сти ове по­ви­је­сти, пре­ма на­уч­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма исто­ри­ча­
ра књи­жев­но­сти. Гле­да­ју­ћи цје­ли­ну ис­ка­за о пред­не­ма­њић­кој цр­
кве­ној и на­род­ној исто­ри­ји ко­ју је Ђо­ко Сли­јеп­че­вић дао у пр­вом
то­му Исто­ри­је СПЦ, са жа­ље­њем се мо­ра кон­ста­то­ва­ти да лич­но­
сти и дје­лу Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ни­је по­све­тио до­вољ­но па­жње.

13 Д. Ка­шић, Исто­ри­ја Срп­ске цр­кве са на­род­ном исто­ри­јом, Све­ти Ар­хи­је­реј­ски

Си­нод, Бе­о­град 2004, 83-87.
14 Мо­же­мо сло­бод­но кон­ста­то­ва­ти да је овај кор­пус оп­те­ре­ћен исто­риј­ским кон­
тек­стом вре­ме­на на­стан­ка, као и ду­хов­ним про­фи­лом са­мог ауто­ра, а по­го­то­во ње­го­вом
ви­ше­де­це­ниј­ском изо­ло­ва­но­шћу од до­ма­ћих при­мар­них исто­риј­ских из­во­ра тј. ар­хи­ва.
15 Ђ. Сли­јеп­че­вић, Исто­ри­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, 1, Бе­о­град­ски из­да­вач­ко-
гра­фич­ки за­вод, Бе­о­град 1992, 8, 16-17, 122, 133-134.
 За­кљу­чак
Овај су­мар­ни пре­глед спо­ме­на Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у уџ­бе­ни­ци­
ма и при­руч­ни­ци­ма за исто­ри­ју Срп­ске Цр­кве у на­шим бо­го­сло­ви­
ја­ма у ра­ни­јим и са­да­шњим вре­ме­ни­ма, за­вр­ша­вам јед­ном кон­ста­
та­ци­јом. На­и­ме, ка­ко сте из до­са­да­шњег из­ла­га­ња мо­гли уочи­ти,
ме­ђу ма­ло­број­ним уџ­бе­ни­ци­ма и при­руч­ни­ци­ма, спо­мен Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра је осци­ла­тор­но при­су­тан. Али, ва­жно је да је при­су­тан
као сје­ме за но­ви про­цват. Исто­риј­ске не­да­ће кроз вје­ко­ве су оме­та­
ле раз­вој спо­ме­на Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на ши­рем пла­ну бал­кан­ског и
европ­ског кул­тур­ног кру­га. Тај спо­мен остао је нео­кр­њен у окви­ру
пра­во­слав­ног бо­го­слу­жбе­ног спо­ме­на. Ка­да су се, по­сли­је осло­бо­
ђе­ња бал­кан­ских про­сто­ра од тур­ске вла­сти 1912. сте­кли усло­ви за
об­но­ву спо­ме­на Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра кроз про­сла­ву 900 го­ди­на ње­го­
вог му­че­ни­штва 1916, по­жар Пр­вог свјет­ског ра­та је то омео, као и

МА Дра­г ан Ра­д о­м ан

ви­ше­де­це­ниј­ска власт без­бо­жнич­ког ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма то­ком
дру­ге по­ло­ви­не 20. ви­је­ка, ко­ји је вла­дао на про­сто­ри­ма му­че­нич­
ког Бал­ка­на и ши­ре. Не­ка ми не бу­де за­мје­ре­но што сво­је из­ла­га­ње
за­вр­ша­вам јед­ним лич­ним ути­ском: За­ис­ та сам не­из­мјер­но сре­ћан
и по­но­сан да сам имао част би­ти дио ове ува­же­не дру­жи­не ко­ја се
ов­дје са­бра­ла, да и кроз ви­ше­слој­ни на­уч­ни по­глед да до­при­но­са
об­но­ви и про­цва­ту спо­ме­на на Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у ове да­не ка­ 319
да оби­ље­жа­ва­мо 1000 го­ди­на ње­го­вог му­че­нич­ког под­ви­га. Иако

Јо­ван Вла­ди­мир у уџ­бе­ни­ци­ма за бо­го­сло­ви­је СПЦ

и да­нас има то­ли­ко на­ср­та­ја и ла­жи упе­ре­них пре­ма ње­му, опет се
у окви­ри­ма Цр­кве Бож­је об­на­вља тај спо­мен, кроз ве­ли­чан­стве­ни
храм ње­му по­све­ћен, кроз пре­штам­па­ва­ње до­са­да­шњих из­да­ња и
кроз но­ва са­зна­ња и ту­ма­че­ња ко­ја су из­ре­че­на на овом на­шем на­
уч­ном ску­пу.
 Dra­gan Ra­do­man, Th. M., Th. B., B. Sc. Econ.
Pro­fes­sor at Se­mi­nary St. Pe­ter of Ce­ti­nje

ST. ЈОVAN VLA­DI­MIR IN THE TEX­TBO­OKS

FOR SE­MI­NA­RI­ES OF SOC

Sum­mary: I ha­ve fi­nis­hed this sum­mary of ma­king men­tion of

Jo­van Vla­di­mir in tex­tbo­oks and ma­nu­als for the hi­story of Ser­bian
church in our se­mi­na­ri­es in the pre­vi­o­us and cur­rent ti­mes, with one
con­clu­sion. In fact, as you co­uld no­ti­ce from the pre­vi­o­us pre­sen­ta­tion,
the men­tion of Jo­van Vla­di­mir is oscil­la­tory pre­sent in the small num­
ber of tex­tbo­oks and ma­nu­als. But, his pre­sen­ce is im­por­tant as a seed
for a new blo­om. Hi­sto­ri­cal adver­si­ti­es we­re ob­struc­ting the de­ve­lop­
ment of ma­king men­tion of Jo­van Vla­di­mir thro­ugh the cen­tu­ri­es on a
broad le­vel of the Bal­kans and Euro­pean cul­tu­ral cir­cle. The men­tion
Књига 6, свеска 2

320
У спомен и славу Светог Јована Владимира
re­ma­i­ned in­tact wit­hin the Ort­ho­dox di­vi­ne ser­vi­ce. When, af­ter the
li­be­ra­tion of the Bal­kans from Tur­kish ru­le in 1912, the con­di­ti­ons for
re­mem­bran­ce of Jo­van Vla­di­mir thro­ugh the ce­le­bra­tion of 900 years
of his martyrdom in 1916 we­re cre­a­ted, the fi­re of the First World War
hin­de­red it, as well as de­ca­des of go­dless com­mu­nist re­gi­me go­vern­
ment du­ring the se­cond half of the 20th cen­tury, which ru­led over the
re­gion of martyred Bal­kans and wi­der. Don’t ta­ke it amiss be­ca­u­se I

ha­ve fi­nis­hed my pre­sen­ta­tion with a per­so­nal im­pres­sion: I’m re­ally

proud and happy that I had the ho­nor to be part of this ho­no­ra­ble gro­up
which as­sem­bled he­re to con­tri­bu­te to the re­ne­wal and pro­spe­rity of re­
mem­bran­ce of Jo­van Vla­di­mir, thro­ugh the mul­ti­layer sci­en­ti­fic re­vi­ew,
in the­se days when we ce­le­bra­te 1000 years of his martyred fe­at. Alt­
ho­ugh even to­day the­re are so many at­tacks and li­es aimed at him, that
re­mem­bran­ce is still be­ing re­ne­wed wit­hin the Church of God, thro­ugh
the mag­ni­fi­cent tem­ple de­di­ca­ted to him, thro­ugh re­prin­ting of pre­vi­o­us
edi­ti­ons and thro­ugh the new fin­dings and in­ter­pre­ta­ti­ons ex­pres­sed on
this sci­en­ti­fic con­fe­ren­ce.
Key words: Jo­van Vla­di­mir, se­mi­na­ri­es of SOC, tex­tbo­oks, ec­cle­
si­a­sti­cal hi­story
Канд. бо­го­сло­вия Дра­ган Ра­до­ман,
пре­по­да­ва­те­ль Бо­го­сло­вии им. Св. Пе­тра Це­ти­нь­ско­го - Це­ти­нье

ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР В УЧЕБ­НИ­КАХ

ПО БО­ГО­СЛО­ВИЮ СПЦ

Ре­зю­ме: Общ­ий ана­лиз упо­ми­на­ний об Иоан­не Вла­ди­ми­ре в

по­со­би­ях и учеб­ни­ках по ис­то­рии Серб­ской цер­кви в на­ших цер­
ков­ных шко­лах в про­шлом и на­сто­я­ще­ м хо­те­ло­сь бы за­кон­чи­ть од­
ним вы­во­дом. А имен­но: как вид­но из ска­зан­но­го вы­ше, в не­мно­
го­чи­слен­ных по­со­би­ях и учеб­ни­ках упо­ми­на­ния об Иоан­не Вла­
ди­ми­ре при­сут­ству­ют спо­ра­ди­че­ски. Но и эти упо­ми­на­ния да­ют
на­де­жду на но­вый всплеск ин­те­ре­са к дан­ной лич­но­сти. Исто­ри­
че­ские ка­та­кли­змы сто­ле­ти­я­ми пре­пят­ство­ва­ли со­хра­не­нию па­мя­

МА Дра­г ан Ра­д о­м ан

ти об Иоан­не Вла­ди­ми­ре в бо­лее ши­ро­ком бал­кан­ском и евро­пе­й­
ском ку­ль­тур­ном кон­тек­сте. Эта па­мя­ть оста­ет­ся нео­бра­млен­ной
и в пра­во­слав­ном бо­го­слу­же­нии. Ког­да же, по­сле осво­бо­жде­ния
Бал­кан от тур­ков в 1912 г. на­ко­нец пре­до­ста­ви­ла­сь во­змо­жно­сть
поч­ти­ть па­мя­ть об Иоан­не Вла­ди­ми­ре в хо­де ме­ро­при­я­тий, по­свя­
щ­ен­ных 900-ле­тию его му­че­ни­че­ства, в 1916 г., по­жар Пер­вой ми­
ро­вой во­й­ны по­ме­шал то­му про­и­зо­й­ти. Не спо­соб­ство­вал это­му 321
и без­бо­жни­че­ский ком­му­ни­сти­че­ский ре­жим, во вто­рой по­ло­ви­не

Јо­ван Вла­ди­мир у уџ­бе­ни­ци­ма за бо­го­сло­ви­је СПЦ

ХХ в. в те­че­ние не­ско­ль­ких де­ся­ти­ле­тий пра­вив­ший на про­сто­рах
му­че­ни­че­ских Бал­кан и за их пре­де­ла­ми. Да про­стят мне то, что
свое ис­сле­до­ва­ние я хо­тел бы за­кон­чи­ть од­ним лич­ным впе­ча­тле­
ни­ем: я оче­нь сча­стлив и горд тем, что имел че­сть бы­ть ча­стью со­
брав­ше­го­ся зде­сь ува­жа­е­мо­го общ­е­ства, чей на­уч­ный вклад бу­дет
спо­соб­ство­ва­ть со­хра­не­нию и упро­че­нию па­мя­ти об Иоан­не Вла­
ди­ми­ре в эти дни, ког­да мы от­ме­ча­ем 1000 лет его му­че­ни­че­ско­го
под­ви­га. И хо­тя до сих пор о нем еще пи­шут мно­го лжи, все же
Цер­ко­вь Бо­жья чтит его па­мя­ть и стро­и­те­ль­ством ве­ли­ко­леп­но­го
хра­ма, ему по­свя­ще­ н­но­го, и пе­ре­и­зда­ни­ем ис­сле­до­ва­ний о нем, и
но­вы­ми от­кры­ти­ям­ и, о ко­то­рых шла ре­чь на на­шей на­уч­ной кон­
фе­рен­ции.
Клю­че­вые сло­ва: Иоанн Вла­ди­мир, цер­ков­ные шко­лы СПЦ,
учеб­ни­ки, ис­то­рия цер­кви
 Dra­gan Ra­do­man, υποψήφιος διδάκτορας
Καθηγητής Ιερατικής Σχολής Αγίου Πέτρου του Τσέτινιε - Τσέτινιε

Ο ΙΩΑΝΝΗΣ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΣΤΑ ΣΥΓΓΡΑΜΑΤΑ ΤΩΝ

ΙΕΡΑΤΙΚΩΝ ΣΧΟΛΩΝ ΣΟΕ16

Περίληψη: Αυτή τη συνολική περισκόπηση για την μνήμη του

Ιωάννη Βλαδίμηρου στα συγγράμματα και τα εγχειρίδια Ιστορίας της
Εκκλησίας της Σερβίας στα Ιερατικά μας σχολεία, από τα παλιά χρόνια
μέχρι και σήμερα, κλείνω με μια διαπίστωση. Όπως μπορούσατε να
παρατηρήσετε από την εισήγηση, μέσα στα λίγα συγγράμματα και
εγχειρίδια, η μνήμη του Ιωάννη του Βλαδίμηρου παρουσιάζεται με
διακυμάνσεις. Αλλά, το σημαντικό είναι ότι υπάρχει σαν σπόρος για την
καινούργια άνθηση. Τα ιστορικά γεγονότα μέσα στους αιώνες εμπόδιζαν
την ύπαρξη της μνήμης του στο ευρύτερο πλάνο του βαλκανικού και
Књига 6, свеска 2

ευρωπαϊκού πολιτισμικού κύκλου. Η μνήμη όμως έμεινε άθικτη στα

322
У спомен и славу Светог Јована Владимира
πλαίσια της ορθόδοξης λατρείας. Όταν αναπτύχθηκαν καλές συνθήκες
για την ανάκτηση της μνήμης για τον Ιωάννη Βλαδίμηρο μετά από την
απελευθέρωση των βαλκανικών χώρων από το τουρκικό ζυγό το 1912
και με τον εορτασμό των 900 ετών από το μαρτύριό του το 1916, η
πυρκαγιά του Πρώτου Παγκοσμίου Πολέμου όμως τα εμπόδισε, καθώς
και πολλές δεκαετίες του κομουνιστικού καθεστώτος κατά το δεύτερο

μισό του 20ου αιώνα στα εδάφη των Βαλκανίων και ευρύτερα. Μην με
παρεξηγήσετε που θα τελειώσω την εισήγηση μου με μια προσωπική
εντύπωση: Είμαι πολύ ευτυχισμένος και περήφανος που είχα την τιμή
να γίνω μέλος αυτής της άξιας συνοδείας που συγκεντρώθηκε εδώ και
η οποία μέσα από την επιστημονική ματιά συνεισφέρει στην ανάκτηση
και στην άνθηση της μνήμης του Ιωάννη Βλαδίμηρου στις μέρες που
εορτάζουμε 1000 χρόνια από το μαρτύριό του. Παρόλο που ακόμα και
σήμερα υπάρχουν ψευδές μαρτυρίες και τάσεις εναντίον του, μέσα στα
πλαίσια της Εκκλησίας ανανεώνεται η μνήμη του, στον μεγαλοπρεπή
ναό που χτίστηκε προς τιμή του, με τις επανεκδόσεις και μέσα από
τις καινούργιες αναλύσεις και γνώσεις που αναπτύχτηκαν σε αυτή την
επιστημονική συγκέντρωση.
Λέξεις κλειδιά: Ιωάννης Βλαδίμηρος, ιερατικά σχολεία ΣΟΕ,
συγγράμματα, Ιστορία της Εκκλησίας

16 Σερβική Ορθόδοξη Εκκλησία

Проф. др Са­во Д. Мар­ко­вић
Прав­ни фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та „Ме­ди­те­ран“

КА­РАК­ТЕР ДР­ЖА­ВЕ И СВО­ЈИН­СКИ ОД­НО­СИ У

ДУ­КЉИ У ДО­БА КНЕ­ЗА ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА
Са­же­так: Св. кнез Јо­ван Вла­ди­мир, Ду­кља, ду­кљан­ска ра­но­
фе­у­дал­на др­жа­ва, др­жа­ва ба­шти­на или па­три­мо­ни­јал­на др­жа­ва,
мо­на­рхиј­ско на­че­ло и на­че­ло из­бор­но­сти при на­сле­ђи­ва­њу пре­

Проф. др Са­в о Д. Мар­к о­в ић

сто­ла, прин­цип при­мо­ге­ни­ту­ре, крун­ски ва­за­ли­тет. Те­ри­то­ри­јал­на
ор­га­ни­за­ци­ја Ду­кље. Ор­га­ни цен­трал­не вла­сти у Ду­кљи. Ор­га­ни
локлне вла­сти у Ду­кљи. Дру­штве­на струк­ту­ра ду­кљан­ске др­жа­ве,
вла­сте­ла, ло­кал­ни ве­ли­ка­ши, сло­бод­ни се­ља­ци, кме­то­ви, про­цес
ук­ме­ћи­ва­ња сло­бод­них се­ља­ка, ро­бо­ви. Сво­јин­ски од­но­си у Ду­
кљи, ка­рак­тер сво­ји­не, на­чин сти­ца­ња сво­ји­не, дез­ин­те­гра­ци­ја сво­
јин­ских овла­шће­ња, об­ли­ци сво­ји­не (вла­да­ре­ва, по­ро­дич­на, при­
ват­на, цр­кве­на, ко­лек­тив­на - ко­му­ни­ца), прав­ни ре­жим по­је­ди­них
сво­јин­ских об­ли­ка, сло­бо­да рас­по­ла­га­ња сво­ји­ном. 323
Кључ­не ри­је­чи: др­жа­ва, сво­јин­ски од­но­си, Ду­кља, Све­ти Јо­ван

Ка­рак­тер др­жа­ве и сво­јин­ски од­но­си у Ду­кљи

Вла­ди­мир

О ка­рак­те­ру ду­кљан­ске др­жа­ве и сво­јин­ским од­но­су­ма у до­ба

Св. кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра има вр­ло ма­ло вје­ро­до­стој­них по­да­
та­ка1, али не­ке чи­ње­ни­це и оно ма­ло са­чу­ва­них по­да­та­ка ба­ца­ју
ка­кво-та­кво сви­је­тло на ова пи­та­ња. Та­ко се зна да исто­риј­ски из­
во­ри сре­ди­ном 9. ви­је­ка го­во­ре да је ду­кљан­ска др­жа­ва би­ла ва­зал
Ви­зан­ти­је у свој­ству ар­хон­ти­је - кне­же­ви­не2. Ду­кља је по­ни­је­ла
име рим­ског му­ни­ци­пи­ја Doc­lea, (ко­ји је из­вје­сно по­нио име илир­
ског пле­ме­на До­кле­а­ти3), чи­је се раз­ва­ли­не и да­нас ви­де на ло­ка­
ли­те­ту по­крај Под­го­ри­це. За­ни­мљи­во да је и да­нас жи­ва тра­ди­ци­ја
у око­ли­ни Под­го­ри­це ко­ја го­во­ри да је град Ду­кљу са­гра­дио цар
Ди­о­кле­ци­јан4.

1 Н. Ра­дој­чић, Дру­штве­но и др­жав­но уре­ђе­ње код Ср­ба у ра­ном сред­њем ве­ку

пре­ма Бар­ском ро­до­сло­ву, Гла­сник Скоп­ског на­уч­ног дру­штва XV-XVI, 1935-1936.
2 Љи­ља­на Јо­кић, Др­жав­но­прав­на исто­ри­ја Цр­не Го­ре, НЈП „По­бје­да“, Под­го­ри­
ца, 2002, 15.
3 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, књ. I, Ти­то­град, 1967, 316.
4 Исто, 317.
 Гра­ни­це и ге­о­граф­ски по­ло­жај Ду­кље те­шко је пре­ци­зно од­
ре­ди­ти све до 10. ви­је­ка. Из­гле­да да је она по­кри­ва­ла рав­ни­це око
Ска­дар­ског је­зе­ра, до­ли­ну Зе­те и мор­ско за­ле­ђе од Бо­ја­не до Бо­ке
Ко­тор­ске. Још ве­ћа је не­по­зна­ни­ца би­ла ку­да је ишла гра­ни­ца из­ме­
ђу Ду­кље и Ра­шке. Исто­риј­ска ге­о­гра­фи­ја прет­по­ста­вља да је гра­
ни­ца из­ме­ђу дви­је срп­ске др­жа­ве нај­вје­ро­ват­ни­је ишла при­лич­но
ши­ро­ким по­ја­сом ко­ји за­пра­во пред­ста­вља во­до­дјел­ни­цу из­ме­ђу
ри­је­ка ја­дран­ског и цр­но­мор­ског сли­ва. Ова­кву сли­ку ге­о­граф­ског
по­ло­жа­ја ду­кљан­ске др­жа­ве по­свје­до­ча­ва и Бар­ски ро­до­слов, тј.
Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, ко­ји по­ред мно­штва ле­ген­дар­них по­да­
та­ка, са­др­жи и по­не­што упо­тре­бљи­вих по­да­та­ка, ко­ји ба­ца­ју из­вје­
сну свје­тлост на пред­мет на­шег ин­те­ре­со­ва­ња.
Уз­ди­за­ње ду­кљан­ске др­жа­ве по­чи­ње за вла­де кне­за Јо­ва­на
Вла­ди­ми­ра, да би свој зе­нит до­та­кла у 11. ви­је­ку. Тај успон ду­
кљан­ске др­жа­ве по­сље­ди­ца је од­ре­ђе­них од­суд­них до­га­ђа­ја, бла­го­
Књига 6, свеска 2

да­ре­ћи ко­јим је Ду­кља по­ста­ла „у по­ли­тич­ком по­гле­ду цен­трал­на

324
У спомен и славу Светог Јована Владимира
срп­ска област“5.
Ду­кљан­ска др­жа­ва у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­сма­тра­на
са аспек­та пе­ри­о­ди­за­ци­је фе­у­да­ли­зма6 при­па­да кор­пу­су ра­но­фе­у­
дал­них др­жа­ва, др­жа­ва ба­шти­на или па­три­мо­ни­јал­них др­жа­ва.
Њи­хов на­зив је плод увје­ре­ње да је цје­ло­куп­на др­жав­на те­ри­то­ри­ја
вла­да­рев на­сљед­ни по­сјед, за­пра­во ба­шти­на7 (стро­слов. Ба­шта –

отац, лат. pa­tri­mo­ni­um – имо­ви­на). Хро­но­ло­шки оквир ових др­жа­ва

на за­па­ду Евро­пе је од 5. до 10. ви­је­ка, а у сло­вен­ским зе­мља­ма од
8. до 12. ви­је­ка. Ово је мо­гу­ћи оквир и за Ду­кљу из вре­ме­на кне­за
Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, јер нас оску­ди­ца ре­ле­вант­них истoријских из­
во­ра опо­ми­ње да ни­је упут­но до­но­сит ре­зо­лут­не за­кључ­ке, већ са­
мо мо­гу­ће, вје­ро­ват­не, из­вје­сне. Др­жа­ву ба­шти­ну ка­рак­те­ри­ше још
и мо­нар­хиј­ско на­че­ло при сту­па­њу вла­да­ра на пре­сто, а то зна­чи да
је ста­ро на­че­ло из­бор­но­сти вла­да­ра усту­пи­ло мје­сто мо­нар­хиј­ском
на­че­лу, тј. на­че­лу на­сље­ђи­ва­ња пре­сто­ла. Mеђутим у Ду­кљи се још
ни­је био уста­ли­ло мо­нар­хиј­ско на­че­ло о че­му свје­до­чи и Бар­ски
ро­до­слов, већ се ово на­че­ло ком­би­но­ва­ло са на­че­лом из­бор­но­сти
вла­да­ра8. Бар­ски ро­до­слов та­ко­ђе свје­до­чи да се је у вла­дар­ској
по­ро­ди­ци уста­ли­ло на­че­ло при­мо­ге­ни­ту­ре и да пре­сто на­сље­ђу­је
5 Исто, 385.
6 Си­ма Авра­мо­вић, Оп­шта прав­на исто­ри­ја – ста­ри и сред­њи век, Но­мос, Бе­о­
град, 2004, 145.
7 С. Мар­ко­вић, Оп­шта исто­ри­ја пра­ва I, из­да­вач Уни­вер­зи­тет ‘’Ме­ди­те­ран’’-
Под­го­ри­ца, Под­го­ри­ца, 2008, 238.
8 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, 411.
нај­ста­ри­ји син, „ко­ји у да­љим бор­ба­ма по­ти­ску­је бра­ћу и њи­хо­ве
си­но­ве’’9. Ако вла­дар умре без на­сљед­ни­ка, пре­сто на­сље­ђу­је нај­
блжи срод­ник умр­лог вла­да­ра, а не нај­ста­ри­ји пред­став­ник ди­на­
сти­је. Бар­ски ро­до­слов из­ри­чи­то ка­же да пре­сто на­сље­ђу­је нај­ста­
ри­ји син, а оста­ла бра­ћа тре­ба да се то­ме по­ви­ну­ју.
Без об­зи­ра о ко­јем на­чи­ну до­ла­ска на пре­сто се ра­ди­ло, то
је у из­вје­сном сми­слу зна­чило да се др­жа­ва учвр­сти­ла и цен­тра­
ли­зо­ва­ла сво­ју власт на­у­штрб вла­сти под­руч­них ве­ли­ка­ша. Иако
је др­жа­ва учвр­сти­ла сво­ју власт и оја­ча­ла ауто­ри­тет цен­трал­них
ор­га­на др­жав­не вла­сти, вла­да­ре­ва власт је још уви­јек за­др­жа­ла па­
три­јар­хал­ни, тј. очин­ски ка­рак­тер. На осно­ву Бар­ског ро­до­сло­ва
за­кљу­чу­је­мо да је ду­кљан­ском ра­но­фе­у­дал­ном др­жа­вом упра­вљао

Проф. др Са­в о Д. Мар­к о­в ић

вла­да­лац, ко­ји је имао про­стра­на овла­шће­ње. У ње­го­вим ру­ка­ма
би­ла је вр­хов­на вој­на власт, јер је ко­ман­до­вао вој­ском, а ње­го­ви си­
но­ви су ко­ман­до­ва­ли по­је­ди­ним ве­ћим вој­ним од­ре­ди­ма. Вла­дар је
био и вр­хов­ни су­ди­ја, па је вр­ше­ћи ту функ­ци­ју ре­дов­но пу­то­вао по
ци­је­ло др­жа­ви и су­дио (per ter­ram et per reg­num su­um).
Што се ти­че струк­ту­ре и овла­шће­ња дру­гих ор­га­на цен­трал­
не вла­сти ду­кљан­ске др­жа­ве у до­ба Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, по­да­ци су
та­ко­ђе шту­ри. Бар­ски ро­до­слов го­во­ри о са­бо­ри­ма, чи­ји пер­со­на­
л­ни са­став чи­не са­мо жу­па­ни и сат­ни­ци (ви­је­ће стар­је­ши­на) или, 325
чак и цио на­род (на­род­не скуп­шти­не), што нам су­ге­ри­ше за­кљу­чак

Ка­рак­тер др­жа­ве и сво­јин­ски од­но­си у Ду­кљи

да су се ра­но­фе­у­дал­ни ду­кљан­ски вла­да­ри по­не­кад са­вје­то­ва­ли са
ве­ли­ка­ши­ма. Meђутим, не­ма ег­закт­них по­да­та­ка да је у Ду­кљи по­
сто­јао не­ки др­жав­ни ор­ган ко­ји би чи­ни­ла са­мо вла­сте­ла. Та­ко­ђе
су ма­гло­ви­ти, а не­ри­јет­ко и спек­та­ку­лар­ни, спо­ра­дич­ни на­во­ди по­
па Ду­кља­ни­на из ко­јих би се мо­гло на­зри­је­ти по­сто­ја­ње на­род­не
скуп­ши­те­не.
Кад је ри­јеч о те­ри­то­ри­јал­ној ор­га­ни­за­ци­ји и ло­кал­ној упра­ви
ра­но­фе­у­дал­не Ду­кље, гла­ва XXX Ље­то­пи­са по­па Ду­кља­ни­на, на­
бра­ја ових де­вет жу­па: „Lu­sca je жу­па да­на­шње Ље­шко­по­ље, Pod­
lu­gi­ae је да­на­шња Гор­ња и До­ња Зе­та, Gor­ska се на­ла­зи у пла­ни­
на­ма ис­точ­но од дви­ју на­ве­де­них, Cu­pel­nich на Ска­дар­ском је­зе­ру,
Ob­li­qu (us) код Та­ра­бо­ша на Ска­дар­ском је­зе­ру, Pra­prat­na из­ме­ђу
Ул­ци­ња и Ба­ра, Cer­me­ni­za је Црм­ни­ца, Bu­dua cum Cu­ce­va је­сте Бу­
два са сво­јим рав­ним за­ле­ђем и Gri­pu­li – да­на­шњи Гр­баљ’’10. На
осно­ву свог ге­о­граф­ског по­ло­жа­је ове ду­кљан­ске жу­пе раз­вр­ста­ва­
мо у три вр­сте: 1. кон­ти­нен­тал­на жу­па, 2. је­зер­ске жу­пе и 3. при­

9 Исто, 412.
10 Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, I, 318.
 мор­ске жу­пе11. Да­кле, жу­пе су би­ле нај­круп­ни­је је­ди­ни­це ло­кал­не
упра­ве у ду­кљан­ској др­жа­ви.
По Бар­ском ро­до­сло­ву са­бор на Ду­вањ­ском по­љу устро­јио је
ова­ка­ву хи­је­рар­хиј­ску ље­стви­цу: на вр­ху др­жав­не пи­ра­ми­де на­ла­
зио се краљ, а сва­ком од че­ти­ри обла­сти упра­вљао је бан (id est
du­cem) ко­јег је по­ста­вљао краљ и при­па­дао је ње­говј крв­ној бра­ћи
(ex su­i­us con­sa­gvi­ne­is fra­tri­bus). То зна­чи да су чел­не функ­ци­је у
др­жа­ви др­жа­ла кра­ље­ва бра­ћа, а жу­па­ни и сат­ни­ци су би­ли под­
ре­ђе­ни ба­ну и би­ра­ни су из ре­да нај­у­глед­ни­јих пле­ми­ћа од­ре­ђе­не
про­вин­ци­је, а чи­ни­ли су око­сни­цу ло­кал­них ве­ли­ка­ша. На кра­ју
тре­ба апо­стро­фи­ра­ти оп­ште ка­рак­те­ри­сти­ке ло­кал­не упра­ве у Ду­
кљи, а оне го­во­ре да је она би­ла мо­но­крат­ска, ми­ли­та­ри­стич­ка
и за­сно­ва­на на де­се­ти­ском си­сте­му, ко­ји је био вла­да­ју­ћи си­стем
хи­је­рар­хиј­ског устрој­ства ло­кал­не упра­ве у ве­ћи­ни др­жа­ва сред­
њо­вје­ков­не Евро­пе.
Књига 6, свеска 2

На­ста­нак пле­мић­ког сло­ја у ду­кљан­ској др­жа­ви не мо­же­мо

326
У спомен и славу Светог Јована Владимира
схе­мат­ски утвр­ди­ти јер се ра­ди о ду­гом и сло­же­ном про­це­су. Је­дан
дио вла­сте­ле је на­стао из вој­них дру­жи­на12, док је је­дан дио плем­
ства у Ду­кљи на­стао та­ко што је члан дру­жи­не, вла­да­рев срод­ник,
пле­мен­ски стар­је­ши­на, по­кри­ва­ју­ћи од­ре­ђе­не функ­ци­је у др­жав­
ној упра­ви био у при­ли­ци да ку­пи или при­гра­би круп­ни­је по­сје­де
зи­рат­ног зе­мљи­шта.13 По­не­кад је и рат­ни пли­јен био ма­те­ри­јал­на

осно­ва за ку­по­ви­ну круп­ни­јих по­сје­да у жу­пи из ко­је по­ти­че рат­

ник. При­ви­ле­го­ван по­ло­жај при сти­ца­њу ве­ле­по­сје­да има­ли су бан
и жу­пан, јер су „за­др­жа­ва­ли за се­бе кру­пан дио три­бу­та“.14
По­да­ци о ва­зал­ним од­но­си­ма у Ду­кљи су вр­ло оску­д­ни, па Бар­
ски ро­до­слов на­во­ди са­мо не­ко­ли­ко по­да­та­ка, из ко­јих мо­же­мо за­
кљу­чи­ти да је до­ми­ни­рао си­стем тзв. крун­ског ва­за­ли­те­та, што
про­ис­ти­че из овг на­во­да Бар­ског ро­до­сло­ва: „... ра­шки жу­пан је
по­сли­је по­ра­за по­стао ва­зал кра­ља Пре­ди­ми­ра, ти­ме што је до­бро­
вољ­но под­ло­жио ци­је­лу сво­ју област кра­љу и за­клео му се, као и
ње­го­вим си­но­ви­ма на вјер­ност“.15 Из овог на­во­да са­зна­је­мо још
јед­ну чи­ње­ни­цу, а то је да је по­ла­га­ње за­кле­тве вјер­но­сти (fi­des fac­
ta) би­ла је­дан од кон­сти­ту­тив­них еле­ме­на­та тзв фе­у­дал­ног уго­во­ра
ко­јим се ус­по­ста­вљао ва­зал­ни од­нос.

11 Исто, 318.
12 Исто, 413.
13 Исто, 413.
14 Исто, 414.
15 Исто, 414.
 Ка­да је о пре­о­ста­лим дје­ло­ви­ма дру­штве­не струк­ту­ре ду­кљан­
ске др­жа­ве ри­јеч, ис­ти­че­мо да Бар­ски ро­до­слов че­сто по­ми­ње ри­
јеч „po­pu­lus“, ко­јем су при­пи­си­ва­на ра­зна зна­че­ња, али се вје­ро­
ват­но под њим под­ра­зу­ми­је­вао на­род. Исти спис че­сто по­ми­ње и
ри­јеч „gens“, а оста­ло је не­ја­сно да ли поп Ду­кља­нин раз­ли­ку­је
„po­pu­lus“ као ши­ри по­јам од „gens“ ко­ји озна­ча­ва пле­ме или се
ра­ди о си­но­ни­ми­ма.
На дну дру­штве­не ле­стви­це би­ли су ро­бо­ви, је­ди­ни обес­пра­
вље­ни слој у Ду­кљи. Ме­ђу­тим, ове ро­бо­ве не тр­ба по­ис­то­је­ћи­ва­ти
с ан­тич­ким ро­бо­ви­ма, јер је по­ло­жај сред­њо­вјековних ро­бо­ва бли­
жи ко­ло­ним из по­зно­рим­ског цар­ства. До­се­ља­ва­ју­ћи се Сло­ве­ни
су ста­ро­сје­де­лач­ке Ро­ма­не пре­тва­ра­ли у ро­бо­ве. Ме­ђу­тим, у пр­вим

Проф. др Са­в о Д. Мар­к о­в ић

вје­ко­ви­ма по­сли­је до­се­ља­ва­ња, пле­мен­ски по­ре­дак Сло­ве­на ни­је
оста­вљао про­стор за ан­га­жо­ва­ње роп­ског ра­да, па су вје­ро­ват­но
ро­бо­ви са­мо про­да­ва­ни. Али роп­ски рад, ма­кар у об­ли­ку ко­ло­на­
та био је по­знат у Ду­кљи и ње­ним гра­до­ви­ма. До­дат­ни раз­лог за
очу­ва­ње ове по­зно­рим­ске уста­но­ве је и тај што је но­во­фор­ми­ра­но
плем­ство, овим ра­дом обез­бје­ђи­ва­ло ве­ћу про­дук­тив­ност и про­
спе­ри­тет сво­јих има­ња, тим при­је што про­цес ук­ме­ћи­ва­ња сло­бод­
них се­ља­ка још ни­је узео ма­ха.
Кад је о ка­рак­те­ру сво­јин­ских од­но­са у ра­но­фе­у­дал­ној Ду­кљи 327
ри­јеч, ука­зу­јем на то да су по­да­ци о њи­ма при­лич­но ма­гло­ви­ти, а

Ка­рак­тер др­жа­ве и сво­јин­ски од­но­си у Ду­кљи

сво­јин­ски од­но­си ни­је­су би­ли до­вољ­но из­ди­фе­рен­ци­ра­ни и при­
лич­но су уда­ље­ни од рим­ског и бур­жо­а­ског схва­та­ња сво­ји­не као
пот­пу­не вла­сти на ства­ри. Ге­не­рал­но узев­ши фе­у­дал­ну сво­ји­ну ка­
рак­те­ри­ше хи­је­рар­хиј­ска дез­ин­те­гра­ци­ја, тј. по­ди­је­ље­ност сво­јин­
ских овла­шће­ња на зе­мљу, јер та овла­шће­ња на исти по­сјед има ви­
ше ти­ту­ла­ра (вла­сни­ка) хи­је­рар­хиј­ски по­ре­ђа­них16. Хи­је­рар­хиј­ска
са­др­жи­на сво­ји­не на зе­мљу осли­ка­ва се у ме­ђу­соб­ном је­дин­ству
ти­ту­ла­ра по­ве­за­них хи­је­ра­хиј­ским ре­ла­ци­ја­ма, ства­ра­ју­ћи та­ко
„дру­штве­ну пи­ра­ми­ду’’ sui ge­ne­ris. Због ова­кве ис­пре­плије­та­но­сти
пра­ва сво­ји­не на по­сјед, у фе­у­да­ли­зму сре­ће­мо углав­ном три ви­да
сво­ји­не. Врх сво­јин­ско­прав­не пи­ра­ми­де за­по­сио је вла­дар у свој­
ству вр­хов­ног соп­стве­ни­ка цје­ло­куп­не др­жав­не имо­ви­не, ко­ји да­је
зе­мљу пле­ми­ћи­ма нај­ви­шег ран­га. Вла­да­ре­во вр­хов­но пра­во сво­
ји­не на­зи­ва се do­mi­ni­um emi­nens. Круп­на вла­сте­ла као не­по­сред­ни
вла­да­ре­ви ва­за­ли, не др­жи зе­мљу, али из ње цр­пи ор­дре­ђе­на пра­ва
(рен­те), ко­ја при­ти­ска­ју не­по­сред­ног др­жа­о­ца (кме­та), а њи­хо­во
пра­во сво­ји­не на­зи­ва се do­mi­ni­um di­rec­tum. И нај­зад, дно сво­јин­ске

16 С. Мар­ко­вић, Oпш­та исто­ри­ја пра­ва, 240.

 пи­ра­ми­де за­по­сио је кмет, у свој­ству ствар­ног др­жа­о­ца по­сје­да,
ко­ји га об­ра­ђу­је цр­пи из ње­га при­хо­де, али га при­ти­ска оба­ве­за да­
ва­ња рен­те. Кмет­ско пра­во сво­ји­не зо­ве се do­mi­ni­um uti­le.
Oвакав кон­цепт сво­јин­ских од­но­са ка­рак­те­ри­сти­чан је, при­је
све­га, за зе­мље раз­ви­је­ног, тзв. за­пад­но­е­вроп­ског фе­у­да­ли­зма и си­
сте­ма за­ви­сно­сти тзв. хи­је­рар­хиј­ских ле­стви­ца. Све ово ни­је би­ло
свој­стве­но ра­но­фе­у­дал­ној Ду­кљи, ко­ја је ви­ше би­ла под ути­ца­јем
тзв. ис­точ­но­е­вроп­ског фе­у­да­ли­зма и си­сте­ма за­ви­сно­сти тзв. крун­
ског ва­за­ли­те­та. У Ду­кљи сре­ће­мо је­дан хи­брид­ни си­стем у ко­јем
се пре­пли­ћу еле­мен­ти пле­мен­ског дру­штва и фе­у­дал­них од­но­са ко­
ји по­ла­ко по­ста­ју до­ми­нант­ни. На осно­ву оно ма­ло ре­ле­вант­них
по­да­та­ка мо­же­мо ре­кон­стру­и­са­ти сле­де­ће сво­јин­ске об­ли­ке у Ду­
кљи вре­ме­на кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра: вла­да­ре­ва сво­ји­на, сво­ји­на
круп­ног плем­ства, сво­ји­на оста­ле вла­сте­ле, сво­ји­на сло­бод­них се­
ља­ка, по­ро­дич­на сво­ји­на и ко­лек­тив­на зе­мљи­шна сво­ји­на (на па­
Књига 6, свеска 2

шња­ци­ма, шу­ма­ма, во­до­по­ји­ма и сл.).

328
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Ис­ти­че­мо да је при­ват­на сво­ји­на у Ду­кљи тр­пје­ла од­ре­ђе­на
ко­лек­ти­ви­стич­ка огра­ни­че­ња и огра­ни­че­ња ко­ја је на­ме­та­ла по­ро­
дич­на имо­ви­на17. У том сми­слу тре­ба ту­ма­чи­ти чи­ње­ни­цу да је по­
ро­дич­на сво­ји­на има­ла ри­гид­ни­ји прав­ни ре­жим кад се ра­ди­ло о
ње­ном оту­ђе­њу и од­но­су на прав­ни ре­жим при­ват­не сво­ји­не, тзв.
ку­пље­ни­це, јер се овом дру­гом мо­гло сло­бод­но рас­по­ла­га­ти, док

то ни­је био слу­чај са по­ро­дич­ном имо­ви­ном на­ро­чи­то се та за­бра­

на од­но­си­ла на рас­по­ла­га­ње тзв. сто­же­ром по­ро­дич­не имо­ви­не.
Та­кав ре­жим по­ро­дич­не имо­ви­не је ду­го спре­ча­вао те­ста­мен­тал­но
рас­по­ла­га­ње овом имо­ви­ном, јер се то ко­си­ло са око­шта­лим ми­
шље­њем ста­рих Ср­ба „о је­дин­ству по­ро­ди­це ко­је се про­ти­ви ди­о­
би’’18. У том сми­слу тре­ба ту­ма­чи­ти став да се ка­рак­тер по­ро­дич­не
имо­ви­не код ста­рих Сло­ве­на и Гер­ма­на про­ти­вио те­ста­мен­тал­ном
на­сле­ђи­ва­њу19.
У Ду­кљи се сво­ји­на сти­ца­ла на је­дан од сле­де­ћих на­чин: на­
сле­ђем, по­кло­ном, ку­по­ви­ном, до­дје­лом од стра­не вла­да­ра, оку­па­
ци­јом, пле­нид­бом у ра­ту. Ако сво­ји­ну схва­та­мо као прав­ни оквир
за про­цес при­сва­ја­ња, он­да је тај прав­ни оквир у ра­но­фе­у­дал­ној
Ду­кљи био са­свим ела­сти­чан, с об­зи­ром на ка­рак­тер др­жа­ве и не­
из­гра­ђе­ност ње­ног прав­ног си­сте­ма. Та­ко­ђе је са­свим из­вје­сно да
17 С. Мар­ко­вић, Те­ста­мент у цр­но­гор­ском оби­чај­ном пра­ву, Струч­на књи­га, Бе­о­
град, 1995, 71.
18 Исто, 71.
19 Ђ. Ми­ло­ва­но­вић, На­след­но пра­во у ста­ром срп­ском пра­ву, Го­ди­шњи­ца Н. Чу­
пи­ћа, књ. V, Бе­о­град, 1883, 190-209.
су сво­јин­ски од­но­си ви­ше би­ли у сфе­ри фак­тич­ких, не­го прав­них
ре­ла­ци­ја и да је с то­га та­ка­во ста­ње фа­во­ри­зо­ва­ло прав­ни по­ло­жај
плем­ства у од­но­су на оста­ле ка­те­го­ри­је ста­нов­ни­штва и да је њи­
хо­ва сво­ји­на ужи­ва­ла ви­ше ни­во за­шти­те не­го сво­ји­на оних са дна
дру­штве­не ле­стви­це. Ово тим при­је, што је фе­у­да­ли­зам као си­стем
ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­вао прав­ну не­јед­на­кост раз­ли­чи­тих сло­је­ва ста­
нов­ни­штва.
Из­у­зет­но ма­ли број ре­ле­вант­них до­ку­ме­на­та о прав­ним по­
сло­ви­ма у Ду­кљи вре­ме­на Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра свје­до­чи нај­ма­ње
о дви­је обес­хра­бру­ју­ће ства­ри. Пр­во, да је прав­ни про­мет због ка­
рак­те­ра сво­јин­ских од­но­са био из­у­зет­но ску­чен и дру­го, да је у он­
да­шњој Ду­кљи вла­да­ла хро­нич­на не­пи­сме­ност ста­нов­ни­штва. Па,

Проф. др Са­в о Д. Мар­к о­в ић

иако је и би­ло ка­квог – та­квог прав­ног про­ме­та, пра­ви по­сло­ви су
се углав­ном за­кљу­чи­ва­ли у усме­ној фор­ми пред свје­до­ци­ма, та­ко
да о њи­ма не­ма пи­са­них тра­го­ва, па оту­да и вр­ло ма­ло са­чу­ва­них
из­вор­них до­ку­ме­на­та.

329

Ка­рак­тер др­жа­ве и сво­јин­ски од­но­си у Ду­кљи

 Ph. D. Pro­fes­sor Sa­vo D. Mar­ko­vić
Fa­culty of Law, Uni­ver­sity of the Me­di­ter­ra­nean

STA­TE CHA­RAC­TER AND PRO­PERTY RE­LA­TI­ONS

IN DU­KLJA IN THE TI­ME OF PRIN­CE JO­VAN VLA­DI­MIR

Sum­mary: In ac­cor­dan­ce with the set­tled con­ven­ti­o­nal pe­ri­o­di­za­

tion of fe­u­dal sta­tes, in the era of Sa­int Jo­van Vla­di­mir, Du­klja be­lon­
ged to type of early fe­u­dal sta­tes which exi­sted in We­stern Euro­pe from
V to X cen­tury, and in Sla­vic co­un­tri­es from VI­II to XII cen­tury. The
sta­tes which ap­pe­a­red and exi­sted du­ring this ti­me we­re cal­led sta­tes
of he­ri­ta­ge or Pa­tri­mo­nial sta­tes. The­se co­un­tri­es we­re ba­sed on con­
vic­tion that the who­le ter­ri­tory of sta­te be­lon­ged to the ru­ler (hen­ce the
La­tin Pa­tri­mo­ni­um – pro­perty, or the old Sla­vic Ба­шта – fat­her, i.e.
he­ri­ta­ge, pa­tri­mony). The­se co­un­tri­es we­re ba­sed on Mo­nar­chi­cal prin­
Књига 6, свеска 2

ci­ple, i.e. prin­ci­ple of the thro­ne he­ri­ta­ge wit­hin one fa­mily. Tel­ling the
truth, Mo­nar­chi­cal prin­ci­ple, in Du­klja, du­ring the era of Sa­int Jo­van
Vla­di­mir, was not strengthe­ned, and it was com­bi­ned with the prin­ci­
ple of cho­os­ ing the ru­ler, but the prin­ci­ple of pri­mo­ge­ni­tu­re was set­tled
wit­hin the ru­ler’s fa­mily.
330 So­cial and sta­te struc­tu­re in Du­klja du­ring the go­vern of Sa­int Prin­
ce Jo­van Vla­di­mir was mostly si­mi­lar to so­cial and sta­te struc­tu­re in
У спомен и славу Светог Јована Владимира

ma­jo­rity of early fe­u­dal sta­tes, ta­king in­to con­si­de­ra­tion the fact that
the pro­cess of fe­u­da­li­za­tion, i.e. the pro­cess of for­ming the ser­fdom
from the free pe­a­sants – the most nu­me­ro­us, the most vi­tal and the most
pro­duc­ti­ve so­cial layer in Du­klja just star­ted de­ve­lo­ping. Ex­cept the
da­ta abo­ut ru­lers, the da­ta abo­ut cha­rac­ter, com­pe­ten­ce and per­so­nal
struc­tu­re of cen­tral sta­te go­vern­ment or­gans are very po­or, so that is the
li­mi­ting fac­tor for co­ming to so­me bru­sque con­clu­si­ons.
The pro­perty re­la­ti­ons, the forms of pro­perty, the way of pro­perty
ac­qu­i­ring and dis­po­sal are very si­mi­lar to the re­la­ti­ons in ot­her early fe­
u­dal sta­tes, with an im­por­tant re­mark that cle­ar tra­ces of the old Sla­vic
prin­ci­ples abo­ut in­di­vi­si­bi­lity of fa­mily and its pro­perty co­uld be fo­und
in Du­klja, so that the most im­por­tant form of pro­perty in early fe­u­dal
sta­te Du­klja was the fa­mily pro­perty, as evi­den­ced by stric­ter le­gal re­
gi­me which was va­lid for its dis­po­sal, but not ot­her forms of pro­perty.
Keywords: sta­te, pro­perty re­la­ti­ons, Du­klja, St. Jo­van Vla­di­mir
Проф. др Са­во Д. Мар­ко­вич
Юри­ди­че­ский фа­ку­ль­тет уни­вер­си­те­та „Ме­ди­те­ран“

ХА­РАК­ТЕР ГО­СУ­ДАР­СТВА И ИМУ­ЩЕ

­ ­СТВЕН­НЫЕ
ОТ­НО­ШЕ­НИЯ В ДУ­КЛЕ ВО ВРЕ­МЕ­НА
КНЯ­ЗЯ ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА

Ре­зю­ме: Со­гла­сно общ­е­при­ня­той, услов­ной пе­ри­о­ди­за­ции фе­о­

да­ль­ных го­су­дарств, Ду­кля в эпо­ху свя­то­го кня­зя Иоан­на Вла­ди­ми­
ра от­но­сит­ся к ран­не­фе­о­да­ль­ным го­су­дар­ствам, ко­то­рые в За­пад­ной
Евро­пе су­щ­е­ство­ва­ли с V по X век, а на сла­вян­ских зе­млях с VI­II ве­
ка по XII. Го­су­дар­ства, ко­то­рые во­зни­кли и су­ще­ ­ство­ва­ли в это вре­

Проф. др Са­в о Д. Мар­к о­в ић

мя, на­зы­ва­ют­ся го­су­дар­ства­ми-на­сле­ди­я­ми или па­три­мо­ни­а­ль­ны­ми
го­су­дар­ства­ми. Та­кие го­су­дар­ства осно­вы­ва­ют­ся на убе­жде­нии, что
вся тер­ри­то­рия го­су­дар­ства при­на­дле­жит пра­ви­те­лю (от­сю­да лат.
Pa­tri­mo­ni­um – иму­ще­ ­ство, или ста­росл. Ба­шта – отец, а ба­шти­
на – на­сле­до­ван­ное от от­ца). Эти го­су­дар­ства ба­зи­ру­ют­ся так­же и
на мо­нар­хи­че­ском на­ча­ле, т.е. на прин­ци­пе на­сле­до­ва­ния пре­сто­ла
вну­три од­ной се­мьи. Прав­да, в Ду­кле вре­мен свя­то­го Иоан­на Вла­
ди­ми­ра мо­нар­хи­че­ское на­ча­ло еще не утвер­ди­ло­сь, по­эт­ о­му там
оно со­че­та­ло­сь с прин­ци­пом вы­бор­но­сти пра­ви­те­ля. Од­на­ко, в пре­ 331
де­лах пра­вя­щ­ей се­мьи де­й­ство­ва­ло пра­ви­ло пер­во­ро­жде­ния.

Ка­рак­тер др­жа­ве и сво­јин­ски од­но­си у Ду­кљи

Общ­е­ствен­ное и го­су­дар­ствен­ное ус­тро­йс­ тво Ду­кли во вре­ме­
на свя­то­го кня­зя Иоан­на Вла­ди­ми­ра в основ­ном бы­ло та­ким же,
как общ­е­ствен­ное и го­су­дар­ствен­ное ус­тро­йс­ тво бо­ль­шин­ства
ран­не­фе­о­да­ль­ных го­су­дарств, с той ли­шь раз­ни­цей, что про­цесс
фе­о­да­ли­за­ции или за­кре­по­ще­ ­ния сво­бод­ных кре­сть­ян, са­мо­го мно­
го­чи­слен­но­го, си­ль­но­го и про­дук­тив­но­го слоя ду­клян­ско­го го­су­
дар­ства, то­ль­ко на­би­ра­ет обо­ро­ты. Мы не рас­по­ла­га­ем до­ста­точ­но
пол­ны­ми све­де­ни­я­ми о ха­рак­те­ре, юрис­дик­ции и лич­ном со­ста­ве
ор­га­на цен­тра­ль­ной го­су­дар­ствен­нй вла­сти, кро­ме са­мо­го пра­ви­те­
ля, что сдер­жи­ва­ет от ка­ких-ли­бо бо­лее пред­мет­ных вы­во­дов.
Иму­щ­е­ствен­ные от­но­ше­ния, фор­мы соб­ствен­но­сти, спо­соб
по­лу­че­ния иму­щ­е­ства и рас­по­ря­же­ния им по­доб­ны тем, что су­
щ­е­ство­ва­ли в дру­гих ран­не­фе­о­да­ль­ных го­су­дар­ствах, с той су­щ­
е­ствен­ной ого­вор­кой, что в Ду­кле на­хо­дит свое отра­же­ние сла­вян­
ский прин­цип не­де­ли­мо­сти се­мьи и се­ме­й­но­го иму­щ­е­ства. По­се­
му в ран­не­фе­о­да­ль­ной Ду­кле се­ме­й­ная соб­ствен­но­сть бы­ла са­мой
глав­ной фор­мой соб­ствен­но­сти, о чем сви­де­те­ль­ству­ет бо­лее стро­
гий пра­во­вой ре­жим, ко­то­рым ру­ко­вод­ство­ва­ли­сь, рас­по­ря­жа­я­сь
ею, по срав­не­нию с дру­ги­ми фор­ма­ми соб­ствен­но­сти.
 Клю­че­вые сло­ва: го­су­дар­ство, иму­ще­ ­ствен­ные от­но­ше­ния, Ду­
кля, св. Иоанн Вла­ди­мир

Δρ. Sa­vo D. Mar­ko­vić, καθηγητής

Πανεπιστήμιο Me­di­te­ran, Νομική Σχολή

Ο ΧΑΡΑΚΤΗΡΑΣ ΤΟΥ ΚΡΑΤΟΥΣ ΚΑΙ ΤΟ ΙΔΙΟΚΤΗΣΙΑΚΟ

ΚΑΘΕΣΤΩΣ ΣΤΗΝ ΔΙΟΚΛΕΙΑ ΤΗΝ ΕΠΟΧΗ ΤΟΥ ΠΡΙΓΚΙΠΑ
ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ

Περίληψη: Η Διοκλεία από την εποχή του Άγιου Πρίγκιπα Ιωάννη

Βλαδίμηρου κατά την σταθερή και συμβατική χρονολόγηση των φε-
ουδαρχικών κρατών ανήκει στην ομάδα των πρώιμων φεουδαρχικών
κρατών που διαρκούν από τον 5ο μέχρι τον 10ο αιώνα στην Δυτική
Књига 6, свеска 2

332
У спомен и славу Светог Јована Владимира
Ευρώπη, και από τον 8ο μέχρι τον 12ο αιώνα στις σλαβικές χώρες. Τα
κράτη αυτά βασίζονται στο γεγονός ότι ολόκληρο το έδαφος είναι περι-
ουσία του ηγεμόνα (λατ. Pa­tri­mo­ni­um – περιουσία και παλαιοσλ. Ba­šta
– πατέρας, δηλαδή κληρονομιά, πατρογονική περιουσία). Τα συγκεκρι-
μένα κράτη θεμελιώνονται και στο μοναρχικό καθεστώς, δηλαδή στο
καθεστώς της διαδοχής του θρόνου εντός μιας οικογένειας. Πράγματι,
στην Διοκλεία της εποχής του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου το μοναρχι-

κό καθεστώς δεν είχε στερεωθεί, αλλά συνδυαζόταν με την αρχή της

εκλογής του ηγεμόνα. Στο πλαίσιο της ηγεμονικής οικογένειας είχε ήδη
καθιερωθεί το δικαίωμα των πρωτοτοκίων.
Η κοινωνική και κρατική δομή της Διοκλείας κατά την περίοδο της
ηγεμονίας του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου ήταν κυρίως παρόμοιες με
την κοινωνική και κρατική δομή της πλειοψηφίας των πρώιμων φεου-
δαρχικών κρατών. Η διαδικασία της φεουδοποίησης, δηλαδή η διαδι-
κασία της μεταμόρφωσης των ελεύθερων αγροτών (ήταν το πιο πολυ-
άριθμο, το πιο ζωτικό και παραγωγικό κοινωνικό στρώμα του κράτους
της Διοκλείας) σε δουλοπάροικους, είχε μόλις αρχίσει. Για τον χαρα-
κτήρα, τις αρμοδιότητες και το προσωπικό των οργάνων της κεντρικής
κρατικής εξουσίας, εκτός από τους ηγεμόνες τα στοιχεία είναι πενιχρά,
έτσι ώστε το γεγονός αυτό να αποτελεί περιορισμένο παράγοντα για να
καταλήξουμε σε πιο σαφή συ­μπεράσματα.
Το ιδιοκτησιακό καθεστώς, οι μορφές ιδιοκτησίας, ο τρόπος από-
κτησης και διαχείρισης της ιδιοκτησίας είναι επίσης παρόμοια με τις
σχέσεις σε άλλα πρώιμα φεουδαρχικά κράτη. Πρέπει να έχουμε υπό-
ψιν ότι στην Διοκλεία υπάρχουν αναμφίβολα ίχνη της παλιάς σλαβι-
κής αρχής περί αδιαίρετης οικογένειας και αδιαίρετης οικογενειακής
περιουσίας. Έτσι, στο πρώιμο φεουδαρχικό κράτος της Διοκλείας η
οικογενειακή ιδιοκτησία ήταν η πιο σημαντική μορφή της ιδιοκτησίας
που αποδεικνύει πιο αυστηρό νομικό καθεστώς για αυτήν, παρά για τις
υπόλοιπες μορφές ιδιοκτησίας.
Λέξεις κλειδιά: κράτος, ιδιοκτησιακό καθεστώς, Διοκλεία, Άγιος
Ιωάννης Βλαδίμηρος

Проф. др Са­в о Д. Мар­к о­в ић

333

Ка­рак­тер др­жа­ве и сво­јин­ски од­но­си у Ду­кљи

 СА Д РЖ А Ј

IV - АРХЕОЛОГИЈА, ИСТОРИЈА УМЈЕТНОСТИ,

КЊИЖЕВНОСТ И ЕТНОГРАФИЈА

Мр Мла­ден За­гар­ча­нин
О не­ким но­вим ар­хе­ло­шким на­ла­зи­ма из вре­ме­на
Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, са по­себ­ним оствртом
на ис­тра­жи­ва­ња ма­на­сти­ра Пре­чи­ста Кра­јинска .............................5

Doz. Mag. Dr. Mi­ha­i­lo St. Po­po­vić

The ar­chi­tec­tu­ral com­me­mo­ra­tion of Sa­int John Vla­di­mir
in the mo­na­stery of Sa­int Na­um ne­ar Ohrid .......................................61

Мр Сми­ља Вла­о­вић
Ма­на­сти­ри и цр­кве на про­сто­ру древ­не Риб­ни­це .........................74

Др Или­а­на Че­ко­ва
Све­ти Йоан Вла­ди­мир в твор­че­ство­то на
бъл­гар­ския ху­до­жник Ни­ко­ла Обра­зо­пи­совн ................................89

Sta­vros G. Go­ul­o­u­lis
“Πορφύρα και Δάκρυα”. Γιατί Θανατώθηκε ο
άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος της Διοκλείας .......................................107

Др Вик­тор Са­вић
Срп­ски је­зик у Ди­о­кли­ји у до­ба кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра .........134

Др Ве­не­та Са­во­ва
Пре­вод­но-ком­пи­ла­тив­но житиjе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра .......161

Др Бу­ди­мир Алексић
Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у срп­ској еп­ској по­е­зи­ји
и на­род­ној тра­ди­ци­ји .....................................................................181
Др Кри­сти­на Ми­тић
Опет о Ко­са­ри Вла­ди­ми­ро­вој .......................................................199

Αγγελική Παπαγεωργίου
Η εικονα των ηγεμονων στον βιο του αγιου Βλαδιμηρου ...............215

Др Ми­ле­на Мар­ти­но­вић
Аутор, ври­је­ме и мје­сто на­стан­ка Бар­ског ро­до­сло­ва .................228

Мр Дра­ги­ца Та­дић Па­па­ни­ко­лау

Пр­во штам­па­но из­да­ње слу­жбе Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ........243

Др Бо­рис Стој­ков­ски
O јед­ној ри­мо­ка­то­лич­кој аги­о­граф­ској бе­ле­шци
о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру ..........................................................263

Др Ђор­ђе Ђе­кић
Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир - па­ра­ле­ле из­ме­ђу
пр­вог и по­след­њег жи­ти­ја .............................................................275

Проф. Пре­драг Ву­кић

Свети Јо­ван Вла­ди­мир у ли­те­рар­ном ства­ра­ла­штву го­спо­да­ра
Цр­не Го­ре кња­за и кра­ља Ни­ко­ле I Пе­тро­ви­ћа-Ње­го­ша ............294

Др Ва­сиљ Јо­во­вић
Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир у цр­но­гор­ској пе­ри­о­ди­ци (1835-1914) ..304

МА Дра­ган Ра­до­ман
Јо­ван Вла­ди­мир у уџ­бе­ни­ци­ма за бо­го­сло­ви­је СПЦ ...................313

Проф. др Са­во Д. Мар­ко­вић

Ка­рак­тер др­жа­ве и сво­јин­ски од­но­си у Ду­кљи
у доба кнеза Јована Владимира .....................................................323
 CIP - Kaталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-86-7660-272-8 (књ. 6, св. 2)

COBISS.CG-ID 27220752